You are on page 1of 5

PROJEKAT POSTROJENJA ZA PRE!

I"#AVANJE
OTPADNIH VODA INDUSTRIJE MESA CARNEX

Spec.z!s Beata Fridrich, dipl.hem.
Industrija mesa „CARNEX“ AD, Vrbas
fridrich.beata@carnex.rs

Rezime
Zaga"ivanje resursa vode je posledica ispu#tanja nepre$i#%enih odnosno nedovoljno tretiranih
industrijskih i komunalnih otpadnih voda u !ivotnu sredinu.
U proteklih nekoliko godina AD Carnex zna$ajan akcenat daje na projekte iz oblasti ekologije.
Jedan od najve%ih projekata od ekolo#kog zna$aja je projekat Postrojenja za pre$i#%avanje
otpadnih voda Industrije mesa Carnex, koji je detaljnije opisan u radu.
Klju$ne re$i: zaga%ivanje, industrija, otpadne vode, pre$i&'avanje

WASTE WATER TREATMENT PLANT PROJECT IN
MEAT INDUSTRY CARNEX

Abstract
Pollution of water resources has arisen as a consequence of emission of untreated or
insufficiently treated industrial and communal waste waters into the environment.
During the last few years, Meat Industry Carnex has put strong emphasis on environmental
projects. The largest project of ecological significance is Waste Water Treatment Plant Project
in Meat Industry Carnex, described in this paper in more detail.
Key words: pollution, industry, waste water, treatment

UVOD

Industrija mesa Carnex je vode%a kompanija na teritoriji Srbije u oblasti
proizvodnje mesa i prera"evina od mesa. Svestan zna$aja ulaganja u o$uvanje !ivotne
sredine, Carnex iz dana u dan sprovodi sve ve%i broj ekolo#kih akcija i implementira
projekte $iji su ciljevi promovisanje ekolo#ki $istog i zdravog na$ina !ivota i
poslovanja.

Projekat postrojenja za pre$i#%avanje otpadnih voda Industrije mesa Carnex
jedan je od prioriteta, kada je re$ o planiranim investicijama kompanije.

Izbor tehnologije pre$i#%avanja otpadnih voda nije nimalo lak i neodgovoran
zadatak. Ipak, od krucijalnog zna$aja za izbor tehnologije bili su i neophodni uslovi za
projektovanje postrojenja za pre$i#%avanje otpadnih voda od nadle!nih organa.
Dobijanjem vodnih i drugih uslova i uzimaju%i u obzir razli$ite zna$ajne $injenice
Carnex se opredelio za projektovanje postrojenja koje %e u prelaznom periodu (do
pu#tanja u rad Centralnog postrojenja za pre$i#%avanje otpadnih voda Vrbasa -
CPPOV) pre$i#%avati otpadne vode do kvaliteta za ispu#tanje u recipijent, u Deltu I-64
Velikog Ba$kog kanala. Nakon izgradnje CPPOV, a na osnovu op#tinske Odluke o
sanitarno tehni$kim uslovima za ispu#tanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju [3]
pre$i#%ene vode %e se preusmeriti ka magistralnom kolektoru Vrbas-Kula u Vrbasu.

U Tabeli 1 su prikazani glavni parametri odnosno projektovani kriterijumi
kvaliteta otpadnih voda za vreme prelaznog re!ima rada i re!ima nakon pu#tanja u rad
CPPOV Vrbas.

Tabela 1. Parametri kvaliteta otpadnih voda (mg/dm
3
) za izradu projekta
Table 1. Waste water quality parameters (mg/dm
3
) for making the project
Parametar Prelazni re!im
Re!im nakon pu#tanja
u rad CPPOV Vrbas
BPK
5
& 25 & 450
HPK & 125 & 750
Ukupne suspendovane materije & 30 & 500
Ukupan N & 10 & 80
Ukupan P & 2 & 7

Cilj ovog zna$ajnog projekta je da se pre$i#%avanjem otpadnih voda Industrije
mesa doprinese pobolj#anju kvaliteta vode Delte I-64 kanala, a samim tim i Velikog
Ba$kog kanala. Opravdanosti investicionih ulaganja doprinosi i $injenica da Carnex
godinama izdvaja zna$ajna sredstva za pla%anje naknada za kori#%enje vodoprivrednih
objekata za odvo"enje otpadnih voda, kao i za zaga"enje voda.

Paralelno sa izradom Idejnog projekta pripremljena je i Studija o proceni
uticaja na !ivotnu sredinu projekta izgradnje pre$ista$a za otpadne vode IM Carnex, a
na osnovu Zakona o proceni uticaja na !ivotnu sredinu (Sl.Glasnik RS, br. 135/04 i
36/09). Nakon prezentovanja Studije zainteresovanim organima i organizacijama i
javnosti dobijena je saglasnost na Studiju u vidu re#enja i time zavr#en jo# jedan korak
ka uspe#nom ostvarenju ovog zna$ajnog projekta.

OPIS PROCESA PRE!I"#AVANJA OTPADNIH VODA INDUSTRIJE
MESA CARNEX

Predlo!ena tehnologija pre$i#%avanja otpadnih voda Industrije mesa bazira se
na ukupnom merodavnom optere%enju otpadnih voda od 40 000 ES i na srednjem
dnevnom protoku od 2 300 m
3
, kao i na najzna$ajnijim specifi$nim parametrima
otpadnih voda klani$ne industrije (BPK
5
1 200 mgO
2
/l; HPK 2 200 mgO
2
/l;
suspendovane materije 225 mg/l; ukupan azot 175 mg/l; ukupan fosfor 30 mg/l;
hloridi 300-500 mg/l; ulje i masti 600 mg/l, pH 6-8; temperatura 15-25 °C) [2]. Sam
proces zapo$inje ispu#tanjem otpadnih voda preko interne kanalizacije i grube re#etke
u pumpnu stanicu, u kojoj je snaga pumpi bazirana na maksimalnom $asovnom
protoku od 200 m
3
/h. Iz pumpne stanice %e se u budu%nosti otpadne vode
transportovati na rotaciono sito $iji je zadatak uklanjanje grube ne$isto%e iz otpadne
vode u cilju za#tite procesne opreme daljeg tretmana. Predvi"eno rotaciono sito %e
imati sistem za automatsko $i#%enje. Tokom mehani$kog pre$i#%avanja grube
ne$isto%e i $estice $iji je pre$nik ve%i od otvora na rotiraju%em bubnju zadr!a%e se
unutar bubnja, a zatim pomo%u pu!nog transportera %e se transportovati u prihvatni
sud. Rotaciono sito je tako"e dimenzionisano na maksimalni $asovni protok.

Otpadne vode %e se zatim dalje transportovati u flotacionu jedinicu na dalji
tretman. Kao flotaciona jedinica predlo!ena je DAF jedinica (Dissolved Air Flotation)
odnosno flotacija sa rastvorenim vazduhom. Za vreme rada %e se u flotator uvoditi
sme#a vazduha i vode pod pritiskom (u cevovodu pod pritiskom vazduh se rastvara u
vodi), pri $emu dolazi do ekspanzije rastvorenog vazduha u obliku mikromehurova
pre$nika 20-40 'm. Generisani mehuri%i %e se spajati sa $esticama iz otpadne vode i
iskori#%avanjem sile potiska zajedno isplivati na povr#inu vode generi#u%i na taj na$in
plivaju%i mulj. Plivaju%i mulj %e se konstantno odstranjivati i odvoditi na liniju za
tretman mulja, dok %e se mulj sa dna flotatora recirkulisati. Performanse DAF
jedinice, kao #to se mo!e pretpostaviti, zavise od zaga"enosti otpadnih voda, od
rastvorljivosti vazduha u vodi (na rastvorljivost zna$ajan uticaj ima temperatura vode)
i od pritiska pod kojim se vazduh uduvava u vodu. Pod idealnim uslovima, a bez
kori#%enja hemikalija za koagulaciju i flokulaciju o$ekuje se redukovanje organskog
optere%enja otpadne vode za 27%, koli$ine suspendovanih materija za 85%,
koncentracije ukupnog azota za 7% i koncentracije ukupnog fosfora za 3%. Pored
zna$ajnog smanjenja koncentracije suspendovanih materija DAF jedinica je izuzetno
pogodna i za redukovanje koli$ine masti i ulja u vodi (85%).

Otpadne vode %e se nakon pre$i#%avanja u DAF jedinici transportovati na dalji
biolo#ki tretman u reaktor. S obzirom da su kriterijumi za koncentraciju fosfora u vodi
koja %e se ispu#tati u prirodni recipijent veoma strogi, a koli$ina fosfora u otpadnoj
vodi visoka neophodno je pre biolo#kog uklanjanja fosfora u reaktoru izvr#iti njegovo
hemijsko talo!enje. Kao precipitant odabran je rastvor FeCl
3
, koji se u praksi pokazao
veoma efikasnim za redukovanje koli$ine fosfora u otpadnoj vodi, a i ekonomski je
isplativ. Na ovaj na$in se mo!e posti%i garantovana koncentracija fosfora u vodi od 2
mg/l, koja je neophodna tokom prelaznog re!ima rada.

Za biolo#ki tretman otpadne vode izabran je sekvencijalni #ar!ni reaktor
(Sequencing Batch Reactor - SBR) koji je baziran na procesu sa aktivnim muljem i
aerobnom stabilizacijom mulja. Predvi"en je kontinualan rad sistema u dva SBR
reaktora. U jednom reaktoru %e se odvijati faza punjenja, a u drugom faze reakcije,
talo!enja i pra!njenja, tj. u svakom trenutku %e postrojenje raditi kontinualno i mo%i da
primi maksimalni dotok otpadne vode. Trajanje ukupnog ciklusa u SBR sistemu mo!e
da bude od 2 do 24h, a prilago"ava%e se protoku otpadne vode.

U SBR sistemu postoji $etiri osnovna ciklusa pre$i#%avanja otpadnih voda:
- sekvenca punjenja – u uslovima bez aeracije otpadna voda se uvodi u
sloj mulja, pri $emu nivo vode varira od 25 do 100% kapaciteta
bazena. Proces punjenja je kontrolisan vremenom punjenja i nivoom
vode u bazenu.
- sekvenca reakcije – ova faza uklju$uje me#anje i aeraciju u bazenu
pomo%u povr#inskih aeratora, a u cilju zavr#avanja zapo$ete reakcije u
fazi punjenja. Tokom faze aeracije se organske materije oksidi#u, azot
podle!e procesima nitrifikacije, a fosfor se uklanja iz vode preko
mulja. Za vreme kada nema dovoda kiseonika u vodu, odigrava%e se u
anoksi$noj zoni proces denitrifikacije. Svrha denitrifikacije je
uklanjanje azotnih jedinjenja u obliku azotnog gasa i osloba"anje
kiseonika iz nitrata.
- sekvenca talo!enja – period talo!enja nastupa kada se procesi me#anja
i aeracije u reaktoru zaustave, kada je sadr!aj reaktora potpuno miran.
Svrha talo!enja je da se izvr#i separacija formiranog aktivnog mulja i
da se izdvoji pre$i#%ena voda. Zahvaljuju%i velikoj dubini bazena
o$ekuje se da %e proces talo!enja biti veoma efikasan.
- sekvenca pra!njenja – nakon formiranja odre"ene dubine supernatanta
posle procesa talo!enja nastupa faza pra!njenja. Pre$i#%ena voda se
ispu#ta iz reaktora pomo%u dekantera u rezervoar za efluent, dok je
ispu#tanje mulja iz bazena spre$eno zahvaljuju%i samoj konstrukciji
dekantera.

SBR sistem je snabdeven pumpama za recirkulaciju mulja i potopljenim
muljnim pumpama koje %e vi#ak mulja prebaciti na proces ugu#%ivanja na centrifugu
pre procesa dehidratacije. Pre$i#%ena voda iz SBR sistema %e se ispu#tati u Veliki
Ba$ki kanal preko rezervoara u prelaznom re!imu, a nakon pu#tanja u rad CPPOV
Vrbas efluent %e se ispu#tati u javnu kanalizaciju. Rad postrojenja za tretman otpadnih
voda %e se pratiti preko SCADA sistema, koji vizuelno prikazuje proces tretmana
otpadnih voda, dok %e se najzna$ajniji parametri vode meriti kontinualno on-line
odnosno u internoj laboratoriji.

Za odlaganje mulja na na$in koji je pogodan i sa najmanje negativnih
posledica na !ivotnu sredinu, va!no je da se mulj stabilizuje. Ovaj projekat predla!e
stabilizaciju mulja pomo%u procesa aerobne digestije. Mulj nastao u DAF jedinici
odvodi se u rezervoar za hidrolizu, a nakon toga se transportuje u aerobni digestor. U
rezervoaru za hidrolizu u procesu tretmana vr#i se stvaranje glicerola i masnih kiselina
iz estara u mulju, dok se oni u aerobnom digestoru oksidi#u pomo%u mikroorganizama
i kiseonika u krajnje proizvode. Glavni proizvod je sli$an humusu, bez mirisa i
biolo#ki stabilan. Aerobna digestija je manje osetljiva na toksi$ne materije od
anaerobne digestije, ali zavisi mnogo od temperature vazduha, s obzirom da je
digestor otvoren.

Vi#ak mulja iz SBR sistema se transportuje u rotiraju%i bubanj za ugu#%ivanje
mulja, u koji se dodaje prethodno i rastvor polielektrolita. (vrste materije ostaju na
filter platnu, dok ocedina prolazi kroz perforirani $eli$ni bubanj oko kojeg je
predvi"en poklopac zbog spre$avanja #irenja neprijatnih prate%ih mirisa. Nakon gore
opisanih procesa %e se u rezervoaru za mulj me#ati mulj nakon digestije (sa koli$inom
suspendovane materije od 4%) i ugu#%eni vi#ak mulja iz SBR sistema (sa koli$inom
suspendovane materije od 5%). U cilju kondicioniranja mulja i redukovanja sadr!aja
vlage u mulju koristi%e se dekanter centrifuga. Neposredno pre ulaska mulja u
dekanter, dozira%e se rastvor polielektrolita da bi se pove%ala koncentracija $estica u
muljnoj poga$i i da bi se pobolj#ale njene karakteristike. O$ekivani procenat
suspendovanih materija u dehidratisanom mulju iznosi 25%. Tako nastali filter kola$
%e se trakastim transporterom dovoditi do kontejnera, a zatim deponovati na gradskoj
deponiji.

ZAKLJU!AK

Procesi postrojenja za pre$i#%avanje otpadnih voda IM Carnex predstavljaju
najbolje dostupne tehnike (Best Available Techniques - BAT) [1], samim tim
pribli!avaju ovu kompaniju dobijanju integrisane dozvole. Potpuna automatizacija
rada postrojenja, zahtev za povremenim obilaskom samo jednog zaposlenog,
mogu%nost delimi$nog i potpunog tretmana otpadnih voda u budu%nosti, fleksibilnost
SBR sistema, minimalna potro#nja hemikalija tokom procesa pre$i#%avanja, samim
tim potencijal kori#%enja stabilizovanog mulja kao "ubriva u poljoprivredi
predstavljaju samo neke od prednosti ovog projekta.

Paralelno sa ovim va!nim projektom u IM Carnex istovremeno se sprovode i
drugi zna$ajni projekti u cilju smanjenja koli$ine zahva%ene vode, recirkulacije i
racionalizacije njene potro#nje.

LITERATURA

1. ftp://ftp.jrc.es/pub/eippcb/doc/irpp_bref_0703.pdf (16.02.2011.)
2. Glavni projekat postrojenja za pre$i#%avanje otpadnih voda IM Carnex, IK konsalting
i projektovanje d.o.o. Beograd (2011)
3. Odluka o sanitarno-tehni$kim uslovima za ispu#tanje otpadnih voda u javnu
kanalizaciju (Slu!beni list op#tine Vrbas, br. 3/07)