You are on page 1of 2

Višegodišnje biljke, u koje spada Iberis ili Snežak, pod imenom perene, na latinskom ( perennis

),
označavaju biljke koju su trajne I izdržljive. Perene žive od 3 godine do čak 30 godina, što
opravdava njihovo ime. Poreklom su sa Mediterana.
Iberis tokom zimskih hladnoh dana gubi nadzemni deo biljke. Biljka se pak na proleće ponovo
sama regeneriše.
Biljka zahteva da se vremenom omladi. To znači da je preporučljivo da se s vremena na vreme
izvadi iz zemlje, zatim da se razdeli I na kraju ponovo posadi na neko drugo mesto.
Iberis u zavisnosi od vrste I područja uzgoja obuhvata biljke koje se vrlo razlikuju po visini, po
veličini i obliku lista, po veličini i boji njihovog cveta ali i po vremenu cvetanja.
Visina perena se toliko razlikuje da ide od svega par santimetara pa do više od 2
metra.Održavanje Iberisa
Ovo cveće ima cvetove u gotovo svim bojama sunčevog spektra, računajući i belu boju. Vreme
cvetanja se takodje razlikuje po vrstama I obuhvata takozvani period “, od snega do snega”. Ipak,
april I juni su meseci kada najviše vrsta daje svoje cvetove.
Kad se završi cvetanje, perene treba da se orežu I da se tako ne dozvoli stvaranje plodova koji
crpe hranljive materije za biljku. Ovo pravilo ne važi za dekorativne vrste.
Sadnja Iberisa
Kako bi ova biljka na nekoj zelenoj ili cvetnoj površini došla do svog punog izražaja, treba ih
saditi, u zvisnosti od vrste koju ste odabrali, pojedinačno ili po grupama.
Biljke velike visine koje su vrlo markantne najčešće se sade na travnjacima I to pojedinačno. One
niske vrste sadite grupno, po više komada.
Nega Iberisa
Redovna nega doprineće tome da vaš zasad Iberisa dugo traje. Tokom godina, sigurno će biti
promena, ali ćete svake godine I sezone u vrtu imati drugačiju sliku I boje kao I raspored biljaka.
S obzirom na to da je reč o biljkama koje imaju izuzetno veliku raznolikost, na raspolaganju vam
je neograničena mogućnost kombinovanja perena medju sobom ali I sa drugim biljkama u bašti-
niskim četinarima ili cvetnim šibljem.Polužbunasta trajnica visoka do 30 cm. iz porodice
Brassicaceae , je najčešći Iberis koji se gaji I održava kod nas. Listovi su joj uzani, poluzimzeleni.
Cvetovi su uglavnom sitni, beli, u brojnim kišobranastim cvastima. Gaji se kao jednogodišnja
biljka.
Ova vrsta ne probira mnogo zemljište, ne traži mnogo vode ni vlage, ali zahtev dosta
sunca.Preporučuje se sadnja u perenjacima, u kamenjarima ili saksijama i u žardinjerama.
Odlično se vizuelno slaže sa na primer plavim jastučem, koji je malo niži, a cvetaju u isto
vreme.Vrsta koja se gaji kod nas može da naraste od 30 do 40 santimetara. Brzo raste I cveta
bogato. Trebalo bi da je u vrtu posejete direktno u zemljište već s ranim prolećem, u martu. Kad
procveta, neumorno će davati nove cvetove sve do prvih jesenjih mrazeva.
Ako Iberis iznikne pregusto, morali biste da je proredite I to u razmacimana od oko 20 do 30 cm .
Tako će Iberis imati dovoljno mesta za dalji nesmetan razvoj.
Mnogi Iberis , zbog velike sličnosti u cvetovima ovu biljku svrstavaju u takozvano Medeno cveće
( Alyssum) ali je Iberis ipak drugačiji. Ima jake bokore koji počinju sa grananjem od polovine
stabljike. Za razliku od Medenog cveća, Iberis ima I drugačiji miris.