Fridrih Nie

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA

KNJIGA ZA SVAKOGA I NI ZA KOGA
PRVI DEO
ZARATUSTRIN PREDGOVOR
1.
Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zaviaj i jezero svoga zaviaja, i otiao
je u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samo#om, i nije ga to umorilo za deset
godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred
sunce i ovako mu je govorio: Veliko svetilo nebesko! u emu bi bila tvoja sre#a, da nema
onih kojima sija! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pe#ini: ti bi se zasitilo bilo svoje
svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te iekivali
svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa
svojom mudro#u, kao pela koja je nakupila previe meda; ose#am potrebu da se prema meni
ruke ire. Hteo bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri me%u ljudima ne na%u naslade
opet jednom u svojoj ludosti, a siromani opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram
se spustiti u dubinu: kao to ti to ini veerom, kad pada za more pa jo i donjem svetu
ponese svetlosti, ti prebogato svetilo nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i zai, kako to zovu.
ljudi, ka knjima bih da se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, to bez zavisti moe da
gleda i preveliku sre#u! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i
na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar ho#e da opet ostane prazan a
Zaratustra ho#e da opet postane ovek.
Tako otpoe silazak i pad Zaratustrin.
2.
Zaratustra si%e sam dole niz brdo, i niko ga ne srete. Ali kada je uao u umu, obrete se pred
njime jedan starac, koji je iziao bio iz svoje svete kolibe da nakupi korenja po umi. I starac
ovako progovori Zaratustri: Nije mi nepoznat ovaj putnik: pre vie godina prolazio je on
ovud. Zvao se Zaratustra, ali se sada izmenio. Tada si nosio svoj pepeo na breg: a sada zar
nosi vatru svoju u doline? Zar se ne boji kazne kojom se kazni paliku#a? Da, sad vidim da je
Zaratustra. Bistro je njega oko a na usnama mu ne skriva se ga%enje. Ta koraa eto kao igra!
Izmenio se Zaratustra, detetom je postao Zaratustra, probudio se Zaratustra: ta bi ti sada kod
onih koji spavaju? iveo si u samo#i kao u moru, i more te je nosilo. Vaj, ti ho#e zar da
iza%e na kopno? Vaj, ti ho#e opet sam da prati svoje telo? Zaratustra odgovori: Ja volim
ljude. A ega radi, ree svetac, do%oh ja u umu i u pustinju? Zar ne stoga to sam odvie
voleo ljude? Sada volim Boga: ljude ne volim. &ovek mi je rabota suvie nesavrena. Ljubav
prema oveku ubila bi me. Zaratustra odgovori: ta ja to govorah o ljubavi! Ja poklon
nosim ljudima. Ne daj im nita, ree svetac. Bolje im jo neto oduzmi pa ponesi s njima
skupa to #e im najvie goditi: samo ako i tebi bude godilo! A ako im ba ho#e da da, ne
daj vie nego milostinju, i pusti da i to jo prose! Ne, odgovori Zaratustra, ja ne delim
milostinje. Za to nisam dosta siromah. Svetac se nasmeja Zaratustri i nastavi ovako: A ti
gledaj da ti bar prime tvoja blaga! Nemaju oni poverenja u pustinjake, i ne veruju da dolazimo
da delimo darove. Nai im koraci odvie usamljeno odjekuju kroz ulice. I kao kad no#u u
svojim posteljama uju nekoga gde hoda, mnogo pre nego to se sunce rodilo, tako se oni tad
pitaju u sebi: kuda #e to lopov? Ne idi k ljudima ve# ostaj u umi! Bolje jo idi k ivotinjama?
Zato ne#e da si ovakav kao ja, medved me%u medvedima, ptica me%u pticama? A ta to
radi svetac u umi? pitae Zaratustra. Svetac odgovori: Pravim pesme i pevam ih, i prave#i
pesme smejem se, plaem, i gun%am tako hvalim Boga. Pevanjem, smehom, plaem i
gun%anjem hvalim Boga, koji je moj Bog. Ali ta je to to ti nosi nama na dar? Kada je
Zaratustra uo ove rei, odmahnu rukom i ree: ta bih mogao ja vama dati! Nego pustite me
da to pre odem, da vam ne bih to uzeo! I tako se rastadoe jedan od drugog, starac i
ovek u punoj snazi, smeju#i se ba kao to se smeju dva deaka. A kad ostade Zaratustra
sam, ovako je govorio u svome srcu: Da li je to mogu#no! Ovaj stari svetac u svojoj umi jo
nita ne zna o tom, da je Bog mrtav!
3.
Kada je Zaratustra doao u prvi grad, koji lei do ume, na%e tu mnotvo sveta iskupljena na
pijaci; jer se razglasilo bilo, da #e se videti jedan igra na konopcu. I Zaratustra progovori
svetini ovako i ree: Hou da vas u#im ta je to nat#ovek. &ovek je neto to treba prevladati.
ta ste vi uinili, da biste ga prevladali? Sva bi#a dosad stvorila su neto vie od sebe: a vi zar
ho#ete da budete oseka te velike plime, ra%e jo da se ponovo vratite k ivotinji nego da
prevladate oveka? ta je majmun za oveka? Stvor za potsmeh ili bolan stid. I isto to bi#e
ovek za natoveka: stvor za potsmeh ili bolan stid. Vi ste preli put od crva k oveku, ali je u
vama mnogo jo ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a ovek je jo i sada vie majmun nego
ikoji majmun. Onaj to je najmudriji me%u vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablasti. Ali
ja vam ne kaem, da postanete sablasti ili biljke. Nego, ja ho#u da vas uim ta je to natovek!
Natovek je smisao zemljin. Vaa volja treba da kae: neka bude natovek simisao zemljin!
Preklinjem vas, bra#o moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o
nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni. Prezritelji su to ivota koji
izumiru i koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, sre#an im put! Nekad je hula
na Boga bio najve#i greh, ali Bog je umro, i tako umree i ti grenici. Huliti na zemlju, to je
sad najstranije vie ceniti utrobu onog to se ne daje progledati nego smisao zemljin!
Nekad je dua gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo neto najvie: volela je da
ga vidi mravo, runo, i izgladnelo. Mislila je, da #e tako mo#i izma#i i njemu i zemlji. O, ta
je dua i sama bila jo mrava, runa, i izgladnela: a okrutnost je bila sladostra#e toj dui! Ali
i vi jo, bra#o moja, recite mi: ta kazuje vae telo o vaoj dui? Zar nije vaa dua jad i gad i
jedno bedno zadovoljstvo? Zaista vam kaem, ovek je jedna velika prljava reka. To mora biti
ve# more, koje #e primiti u sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja. Eto, ja ho#u da
vas uim ta je to natovek: on je to more, u njemu moe da se utopi vae veliko preziranje.
ta je najve#e, to vi moete doiveti? To je as velikoga preziranja. &as, u kojem #e vam se i
vaa sre#a pretvoriti u ga%enje, i isto tako va razum i vaa vrlina. &as, u kojem #ete re#i: ta
je stalo do moje sre#e! Ona je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. A trebalo bi da moja sre#a
opravda i sam moj opstanak! &as, u kojem #ete re#i: ta je stalo do moga uma! Zar udi on
za znanjem kao lav za svojom hranom? On je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. &as, u
kojem #ete re#i: ta je stalo do moje vrline! Jo ona nije uspela da se zbog nje izbezumim.
Umorilo me je sve moje Dobro i sve moje Zlo! Sve je to jad i gad i jedno bedno
zadovoljstvo! &as, u kojem #ete re#i: ta je stalo do moga pravdoljublja! Ja ne vidim da
sam ar i ugalj. A pravednik je sam ar i ugalj! &as, u kojem #ete re#i: ta je stalo do moga
milosr%a! Zar nije milosr%e krst, na koji se razapinje onaj koji voli ljude? Ali moje milosr%e
nije razapinjanje na krst. Da li ste ve# govorili tako? Da li ste ve# glasno klicali tako? Ah,
kad bih vas ve# uo bio da glasno kliete tako! Ne va greh vaa uzdrljivost vapije na nebo,
vaa krtost u samom vaem grehu vapije na nebo! Gde je munja, koja #e vas inuti svojim
plamenim jezikom? Gde je ludilo, koje bi trebalo ukalemiti u vas? Eto, ja ho#u da vas uim
ta je to natovek: on je ta munja, on je to ludilo! Kad je Zaratustra ovo izgovorio, povika
neko iz naroda: Dosta smo ve# uli o igrau na konopcu; daj sada da ga vidimo! I sav narod
smejae se Zaratustri. A igra na konopcu, koji je drao da je re o njemu, otpoe svoj posao.
4.
Zaratustra pak gledae po narodu i u%ae se. Pa onda progovori ovako: &ovek je konopac,
razapet izmedu ivotinje i natoveka, konopac iznad ambisa. Opasan je pogled preko,
opasan put onamo, opasan pogled unatrag, opasno oklevanje i zastajanje. to je veliko na
oveku, to je da je on most a ne cillj: to se moe voleti na oveku, to je da je on i prelazak i
prolazak. Ja volim one, koji ne umeju da ive drukije nego prolaze#i, jer su to oni koji
prelaze. Ja volim velike prezritelje, jer su oni veliki potovatelji, i strele eznu#a za drugom
obalom. Ja volim one, koji ne trae tek u zvezdama razloge da propadnu i da budu rtvovani:
nego se rtvuju zemlji, da bi zemlja jednom postala natovekova. Ja volim onog, koji ivi da
bi doao do saznanja, i koji ho#e da dode do saznanja, da bi jednom poeo da ivi natovek.
Te na taj na#in ho#e svoju propast. Ja volim onog, koji voli svoju vrlinu: jer vrlina je volja za
propadanjem i strela eznu#a. Ja volim onog, koji radi i pronalazi da bi natoveku ku#u
nazidao i za nj zemlju, ivotinju i biljku pripremio: jer na taj nain ho#e on svoju propast. Ja
volim onog, koji ne zadrava za se ni truna duha, ve# sav ho#e da je duh svoje vrline: tako
prelazi on u vidu duha preko mosta. Ja volim onog, koji od svoje vrline naini sebi nagon i
zao udes: tako on svojoj vrlini za ljubav ho#e jo da ivi a i ne#e vise da ivi. Ja volim onog,
koji nije rad da ima odvie mnogo vrlina. Jedna je vrlina vie vrlina nego dve vrline, jer je
vie vor za koji se hvata zao udes. Ja volim onog, ija se dua rasipa, koji ne#e da mu kau
hvala niti sam kae hvala: jer on uvek daje i ne#e da se sauva. Ja volim onog, koji se stidi
kad kocka padne u njegovu korist, i koji tad pita: zar sam ja varao u igri? jer ho#e da
propadne. Ja volim onog, koji baca zlatne rei ispred svojih dela a uvek jo vie dri nego to
je obe#ao: jer taj ho#e svoju propast. Ja volim onog, koji opravdava one koji dolaze a
iskupljuje one koji su bili: jer taj ho#e da propadne sa onima koji su tu. Ja volim onog, koji
huli na svoga boga, zato to voli svoga boga: jer #e taj propasti od gneva svoga boga. Ja volim
onog, ija je dua duboka i u pregorevanju, i koji je u stanju da propadne i usled malog
doivljaja: tako taj ide rado preko mosta. Ja volim onog, ija je dua prepuna, tako da
zaboravlja sam na sebe, a da su sve stvari u njemu: tako #e njegovo propadanje nastupiti usled
sviju stvari. Ja volim onog, koji je slobodna duha i slobodna srca: tako je njegova glava samo
utroba njegova srca a srce njegovo tera ga u propast. Ja volim sve one, koji su kao pune kapi
to padaju jedna po jedna iz crnog oblaka koji se nadvio nad ljudima: one oglauju da je blizu
munja, i odlaze u propast kao glasnici. Evo, ja sam jedan glasnik munjin, i jedna puna kap iz
oblaka: a munja, to je nat#ovek.
5.
Kad je Zaratustra ove rei izrekao, pogleda opet po narodu, i za#uta. Eto, stojte tu ree u srcu
svom, i smeju se: ne razumeju me, ja nisam usta za ove ui. Treba li im moda prvo razbiti
ui, da bi nauili sluati oima? Treba li zveketati kao to ine talambasi i propovednici po
crkvama? Ili, veruju li moda oni samo onima koji mucaju? Oni imaju ime se ponose. Kako
li zovu samo to to ih ini ponosnima? Obrazovano#u zovu ga, ono ih odlikuje od obana.
Nerado stoga sluaju kad se s njima u svezi spomene re 'preziranje'. Ja #u dakle da govorim
njihovoj ponositosti. Ja #u im govoriti o onom to je najdostojnije preziranja, a to je poslednji
#ovek. I Zaratustra stade ovako govoriti narodu: Vreme je, da ovek postavi sebi svrhu.
Vreme je, da ovek zasadi klicu svoje najvie nade. Jo je njegovo tle dosta plodno za to. Ali
to #e tle postati neplodno i turo, i iz njega ne#e mo#i vie ni#i visoko drvo. Vaj! Do#i #e
doba, kad ovek ne#e vie mo#i prebaciti strelu svoga eznu#a preko oveka, i kad ne#e vie
umeti da zatreperi ica na njegovu luku! Evo vam kaem, treba imati u sebi jo kaosa pa mo#i
roditi treperavu zvezdu. I kaem vam: vi imate jo kaosa u sebi. Vaj! Do#i #e doba, kad ovek
ne#e vie ra%ati zvezde. Vaj! Do#i #e doba oveka koji je najvie za preziranje a koji se sam
ne#e vie umeti prezirati. Evo! Ja #u vam pokazati ta je to poslednji #ovek. ta je to, ljubav?
Sta je to, stvaranje? ta je to, enja? ta je to, zvezda? tako pita poslednji ovek, i mirka
oima. Tada #e zemlja postati mala, i po njoj #e skakutati poslednji ovek koji sve ini malim.
Njegov soj ne daje se istrebiti, kao soj zemljine muice, poslednji ovek ivi najdue. Mi
smo pronali sre#u kau poslednji ljudi, i mirkaju oima. Oni su napustili predele gde je
muno iveti: jer im treba toplote. Oni jo ljube blinjega i taru se o njega: jer im treba
toplote. Biti bolestan i biti nepoverljiv, ini im se greh: mnogo paze kako #e i ta #e. Lud im
je, ko se jo spotie preko kamenja ili preko ljudi! Kadikad pomalo otrova: to daje prijatne
snove. Naposletku mnogo otrova, da bi umiranje bilo lako. Rade jo, jer je posao zabava. Ali
paze, da zabava ne napregne odvie. Ne postaju vie bogati niti ostaju siromani: i jedno i
drugo napree. Ko bi jo vladao? Ku bi jo sluao? i jedno i drugo napree odvie. Ne treba
pastira a stado je jedno! Svaki ho#e isto, svi su jednaki: ko drukije misli, ide svojevoljno u
ludnicu. Nekada je bio ceo svet u zabludi kau ponajfiniji, i mirkaju oima. Mudri su, i
znaju sve to se dogodilo: te se mogu potsmevati do mile volje. Jo se svade, ali se brzo mire
da ne bi pokvarili eludac. Imaju svoje sitno zadovoljstvo za dan, i svoje sitno zadovoljstvo
za no#: ali uvaju zdravlje. Mi smo pronali sre#u kau poslednji ljudi, i mirkaju oima.
I tu se zavrava prvi govor Zaratustrin, koji se moe nazvati i predgovorom jer tu ga
prekide vika i veselje gomile. Daj nam te poslednje ljude, o Zaratustra, tako su vikali
naini nas tim poslednjim ljudima. A mi ti poklanjamo natoveka! I sav narod klicae od
radosti i udarae jezikom o nepce. A Zaratustra posta tuan i ree u svom srcu: Ne razumeju
me: ja nisam usta za ove ui. Suvie sam dugo iveo u gorama, suvie sam mnogo sluao ta
govore potoci i drve#e: ovi me sad, kad, govorim sluaju kao to sluaju obane. Neuzburkana
je moja dua i jasna kao gora pred podne. A oni misle da sam hladan, i da sam podrugiva
koji pravi grozovite dosetke. Gledaju me eto i smeju se: i smeju#i se jo me i mrze. Ima leda u
njihovom smehu.
6.
Tada se dogodi neto, da sva usta zanemee a sve se oi unezverie. Jer se me%utim igra na
konopcu dao bio na svoj posao: izaao je kroz jedna vratanca, pa se uputio preko konopca
razapela izme%u dva tornja, tako da je visio s jednog kraja na drugi kraj pijace nad glavama
ljudi. Ba kad je igra prispeo do sredine svoga puta, otvorie se ponovo vratanca i iza njih
iskoi jedno areno eljade, lakrdija ta li, i po%e brzim skokom za onim napred. Bre,
kljakonogo, uzvikivao je svojim stranim glasom, bre lentino, utvo, beskrvnie! Sad #u te
zagolicati svojom potpeticom! ta #e ti tu izmedu tornjeva? U toranj s tobom, treba te
zatvoriti jer prei puta boljemu od sebe!
I sa svakom reju prilazio mu je blie: a kad je bio samo jo jedan korak iza njega, tada se
dogodi neto strano, to je uinilo da sva usta zaneme i svaije se oko unezveri: prodera se
kao vrag i preskoi onog to mu je stajao na putu. A ovaj, kad vide gde ga suparnik pobedi,
izgubi i glavu i konopac; odbaci od sebe motku i bre nego ona strovali se u dubinu, kao
klupko od ruku i nogu. Pijaca i narod izgledahu kao more kad njime iznenada zavitla oluja:
sve se razbee kojekuda i kako ko stie, a ponajvie odonud gde je trebalo da padne telesina.
Zaratustra pak ostade, i ba pored njega pade telesina, isprebijana i izmrcvarena ali jo ne
mrtva. Posle nekog vremena povrati se razdrobljenomu svest, i on vide Zaratustru gde klei
kraj njega. ta #e ti tu? ree naposletku, ja sam ve# odavna znao, da #e mi hromi daba
podmetnuti nogu. Sad #e me odvu#i u pakao: zar ho#e da ga sprei? Tako mi asti,
prijatelju, odgovori Zaratustra, svega toga nema, ne postoji to o emu ti govori: niti ima
%avola niti pakla. Dua #e tvoja pre jo biti mrtva nego tvoje telo: ne boj se ve# nieg vie!
&ovek ga pogleda s nepoverenjem. Ako istinu zbori, ree tad, onda ne gubim nita ako
izgubim ivot. Ja nisam mnogo vie nego zverka koju su nauili da igra, batinama i putaju#i
je da gladuje. A ne, ree Zaratustra, ti si od opasnosti nainio sebi poziv, to nije neto to
treba prezirati. A sad te tvoj poziv upropa#uje: zato #u te ja svojim rukama zakopati. Kad je
Zaratustra ovo rekao, ovek na umoru nije vise odgovarao; ali je micao rukom, kao da trai
ruku Zaratustrinu, da bi mu se zahvalio.
7.
Me%utim se spusti vee, i pijaca utonu u suton: tada se razi%oe svi, jer i radoznalost i strah
najzad se umore. A Zaratustra osta sede#i na zemlji pokraj mrtvaca, i zaduben u misli: tako
zaboravi na vreme. Ali naposletku do%e no#, i hladan vetar poe duvati preko usamljenoga.
Tada se podie Zaratustra i ree u svome srcu: Odista, lep je ribolov imao danas Zaratustra!
Nije ulovio oveka ali je ulovio leinu. Neprijatno tajanstven ivot je ljudski, i uvek jo bez
smisla: jedan lakardija moe da mu bude sudbonosan. Ja bih da nauim ljude ta je smisao
njihova bi#a: to je Natovek, munja iz crnog oblaka &ovek. Ali jo sam ja daleko od njih, i za
moj smisao oni jo nemaju smisla. Jo sam ja za ljude nesto posredi izme%u lude i leine.
Mrana je no#, mrani su puti Zaratustrini. Hodi, hladni i ukoeni drue! Pone#u te onamo
gde #u te zakopati svojim rukama.
8.
Kada je Zaratustra to rekao u svome srcu, natovari leinu na le%a i po%e. Ali nije iao ni sto
koraka, a privue se uza nj jedan ovek pa mu poe aputati na uho i gle! Taj to je tu
govorio, bio je lakrdija s tornja. Idi iz ovoga grada, Zaratustra; ovde te premnogi mrze.
Mrze te potenjaci i pravednici, i nazivaju te svojim neprijateljem i prezriteljem; mrze te
ispovednici prave vere, i nazivaju te opasno#u za gomilu. Imao si sre#e, to su ti se smejali: i
odista, govorio si kao kakav lakrdija. Imao si sre#e, to si se pridruio onome mrtvom psu;
zato to si se tako ponizio, spasao si se, za danas. Ali idi iz ovoga grada ili #u sutra tebe
preskoiti, ja iv tebe mrtvoga. I kad je to izrekao, nestade oveka; a Zaratustra ode dalje
kroz mrane ulice. Na kapijama grada sretoe ga grobari to kopaju rake: oni mu prinesoe
plamen svetiljke uz lice, poznadoe Zaratustru, i mnogo ga ismevahu, Zaratustra nosi mrtvog
psa: lepo je to je i Zaratustra postao grobarem! Jer nae su ruke odvie iste za takvu divlja.
Da li Zaratustra ho#e moda da ukrade %avolu njegov zalogaj? Nama je pravo! I prijatan
ruak! Samo, bi#e da je %avo bolji kradljivac od Zaratustre! on moe ukrasti i jedno i drugo,
i moe pojesti i jedno i drugo. I oni se smejahu skupa i aputahu neto na uho jedan
drugome. Zaratustra ne ree na to ni rei, i i%ae svojim putem. Kad je iao tako dva sata,
pokraj uma i movara, naslua se dosta zavijanja gladnih vukova, pa i sam ogladne. Zastade
pred jednom osamljenom ku#om u kojoj je gorela svetiljka. Glad navaljuje na me, ree
Zaratustra, kao kakav razbojnik. U gori i sred movara spopade me moja glad, i u dubokoj
no#i. &udne je #udi moja glad. &esto mi dolazi tek posle ruka, a danas mi nije dolazila po
itav dan: gde je to zaostala? I Zaratustra zakuca na vrata od ku#e. Pojavi, se jedan starac; on
je nosio sve#u, i zapita: Ko dolazi k meni i k mome nevaljalome snu? Jedan ivi i jedan
mrtvac, ree Zaratustra. Dajte mi da jedem i pijem, zaboravio sam da to uinim preko dana.
Onaj koji gladna nahrani, osvei#e svoju ro%enu duu: tako kae mudrost. Starac ode ali se
ubrzo vrati, i ponudi Zaratustru hlebom i vinom. R%av je ovo kraj za one koji gladuju, ree;
zato sam se ovde i nastanio. Zverovi i ljudi dolaze k meni, pustinjaku. Nego, pozovi i tvoga
pratioca da jede i da pije, on je umorniji od tebe. Zaratustra odgovori: Mrtav je moj pratilac,
teko da #u ga mo#i nagovoriti. To se mene slabo tie, ree starac gun%aju#i; ko kucne na
moja vrata, mora uzeti to mu dajem. Jedite i nasitite se! Zatim je Zaratustra opet iao dva
sata, poveravaju#i se stazi i svetilu zvezda: jer on je bio stari no#nik, i voleo je da zagleda u
lice svemu to spava! Ali kad je zora zazorila, na%e se Zaratustra u gustoj umi, i ne vide vie
staze kojom bi iao. Tada metnu mrtvaca u jedno uplje drvo, sebi iznad glave da bi ga
sauvao od vukova a sam lee na tle i na mahovinu. I nabrzo zaspa, umoran telom ali
neuzburkane due.
9.
Dugo spavae Zaratustra, i nije samo zorina rumen prela preko njegova lica, nego je prelo i
prepodne. Naposletku, otvori se njegovo oko: zau%eno gledae Zaratustra u umu i u tiinu,
zau%eno gledae u svoju duu. Tada se podie hitno, kao mornar koji odjedared ugleda
kopno, i uskliknu glasno: jer vide jednu novu istinu. I on ovako stade govoriti u svome srcu:
Svanulo mi je pred oima: potrebni su mi saputnici i to ivi, - ne mrtvi saputnici i leevi koje
mogu da nosim sa sobom kuda ja ho#u. Svanulo mi je pred oima: ne treba Zaratustra da
govori narodu, ve# pratiocima! Ne treba Zaratustra da bude i pastir stadu i njegov pas! Da
odmamim od stada - zato sam doao. Neka se ljute na mene narod i stado: Razbojnikom ho#e
da postane pastirima Zaratustra. Ja kaem pastiri: a oni se nazivaju potenjacima i
pravednicima. Ja kaem pastiri: a oni se nazivaju vernima prave vere. Vidi te potenjake i
pravednike! Koga mrze najve#ma? Onoga, koji im razbija tablice vrednosti, razbijaa,
razbojnika: a to je onaj koji stvara. Vidi verne sviju vera! Koga mrze najve#ma? Onoga, koji
im razbija tablice vrednosti, razbijaa, razbojnika: a to je onaj koji stvara. Saputnike trai
onaj koji stvara a ne mrtvace, i ne stada ni verne. Saradnike trai onaj koji stvara, one koji #e
nove vrednosti pisati na nove tablice. Saradnike trai onaj koji stvara, i saeteoce: jer je kod
njega sve zrelo za etvu. Ali mu nedostaju stotina kos: zato on kida vla#e i zle je volje.
Saradnike trai onaj koji stvara, i to takve koji #e umeti da naotre svoje kose. Unititeljima
zva#e njih ostali, i prezriteljima dobra i zla. Ali to su oni koji anju i slavu slave. Saradnike
trai Zaratustra, saeteoce, i sveare, s kojima #e slavu slaviti, trai Zaratustra; to #e njemu
stada i pastiri i mrtvaci! A ti, moj prvi saputnie, ostaj zbogom! Dobro sam te zakopao u tom
tvom upljem drvetu, dobro sam te skrio od vukova. Ho#u da stignem ka svojem cilju, da
idem svojim putem; preko onih to zastajkuju i oklevaju preskoi#u. Moj prolazak bi#e njihov
prolazak, njihova propast.
10.
To je rekao Zaratustra u svome srcu kad je sunce pokazivalo podne: tada pogleda ispituju#im
pogledom u vis jer je iznad svoje glave uo otri krik jedne ptice. I gle! jedan orao kruio je
nairoko po vazduhu, a o njemu visila je jedna zmija, ne kao plen ve# kao prijatelj: jer mu se
bee obavila oko vrata. To su moje zveri! ree Zaratustra, i radovae se od srca.
Najponosnija zver pod suncem, i najmudrija zver pod suncem oni su poleteli po svetu, da
vide ta se radi. Ho#e da vide da li je Zaratustra jo u ivotu. Odista, da li sam jo u ivotu?
Opasnije mi je i#i me%u ljudima nego me%u ivotinjama, opasnim putem ide Zaratustra. Neka
mi budu vo%om moje zveri! Kada je Zaratustra to izrekao, padoe mu na um rei sveca iz
ume, te uzdahnu i progovori ovako u srcu svom: O kad bih mogao biti lukaviji! kad bih
mogao biti lukav iz dna due, kao moja zmija! Ali ja evo item nemogu#e: molim dakle jedino
moj ponos, da uvek ide skupa sa mojom mudro#u! A ako me jednom moja mudrost izneveri:
ah, ona tako rado ho#e da odleti! neka onda moj ponos bar leti skupa s mojom ludo#u!
- Tako otpoe silazak i pad Zaratustrin.
ZARATUSTRINI GOVORI

O tri preobraaja
Otkri#u vam tri preobraaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i
naposletku lav u dete. Mnogo tekog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun
strahopotovanja: njegova jakost ite ono to je teko, i to je najtee. ta je teko? tako pita
duh voljan da nosi, i to pitaju#i pada na kolena, kao kamila, i eli da ga dobro natovare. ta je
najtee, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, da bih to uzeo na sebe te da uivam u
svojoj jaini. Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj oholosti? Pustiti svoju
ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti? Ili je ovo: rastaviti se od svoga dela kad
slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskuavati iskuitelja? Ili je ovo: hraniti se arom
i travom saznanja a istine radi trpeti glad u dui? Ili je ovo: biti bolestan a bolniare ne primiti,
ni drugovati s gluhima koji nikad ne mogu uti ta ho#e? Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu
ako je to voda istine, i ne goniti od sebe hladne abe i tople krastavice. Ili je ovo: voleti one
koji nas preziru, i pruati ruke prema sablasti kad ho#e da nas zastrai? Sve to to najtee
uzima duh voljan da nosi na sebe: kao to natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u
svoju pustinju. A u najusamljenijoj pustinji deava se drugi preobraaj: tu lavom postaje duh,
slobodu ho#e da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj ro%enoj pustinji. Svoga
poslednjeg gospodara tu on trai: ho#e da mu postane neprijateljem, njemu i svome
poslednjem bogu, ho#e da se bori o pobedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj to ga
duh ne#e vie da naziva gospodarem i bogom? Ti treba da zove se veliki zmaj. A duh lavlji
govori Ho#u. Ti treba da, lei pred njim na stazi, blistaju#i se u zlatu, zver s krljutima a
na svakoj krljuti sjaji se zlatno ti treba da!. Tisu#ugodinje vrednosti sjaju se na tim
krljutima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: sva vrednost to je imaju stvari sjaji se
na meni. Sva vrednost stvorena je ve#, i sva stvorena vrednost ja sam. Odista, ne treba da
bude vie nikakvog 'Ho#u'. Tako kae zmaj. Bra#o moja, emu je potreban lav u duhu? Zato
nije dovoljna teretna ivotinja, koja se odrie svega a puna je strahopotovanja? Stvarati nove
vrednosti to ne moe jo ni lav: ali stvoriti sebi slobodu za novo stvaranje to moe snaga
lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i pred duno#u: za to je, bra#o moja,
potreban lav. Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti to je najstranije prisvajanje za duh
voljan da nosi i duh bogobojaljivi. Zaista vam kaem, to je za nj grabljenje i posao grabljive
zveri. Nekad je on, kao neto to mu je najsvetije, voleo ono ti treba da: a sad treba tatine i
samovolje da nade i u onom to je najsvetije, da bi ugrabio sebi slobode od onoga to voli: lav
je potreban za takvo grabljenje. Ali recite mi, bra#o moja, ta je to jo to moe dete a to ni
lav nije mogao? to to mora grabe#i lav da se pretvori jo i u dete? Nevinost je dete i zaborav,
jedno poinjanje snova, jedna igra, jedan toak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno
sveto Da. Jeste, za igru stvaranja bra#o moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju ho#e
sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri preobraaja duha: kako
se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete.
Tako je govorio Zaratustra. A tada se nalazio u gradu koji se zove: arena krava.
O propovedaonicama vrline
Hvalili su pred Zaratustrom jednog mudraca, kako ume lepo da govori o snu i o vrlini: mnogo
ga, rekoe, potuju i nagra%uju za to, i svi mladi ljudi sede pred njegovom govornicom.
Zaratustra ode k njemu, i sa svim mladim ljudima se%ae pred njegovom govornicom. A
ovako govorae mudrac: &ast snu i stid pred njim! To pre svega! I sklanjajte se s puta svima
koji r%avo spavaju i no#u bdiju! Stidljiv je ak i lopov pred snom: uvek se krade tiho kroz
no#. Ali bestidan je straar no#ni, i bestidno nosi svoj rog. Nije mala vetina spavati: jer ceo
dan zatim treba provesti budan. Treba deset puta na dan da se sam savlada: to stvara dobar
umor, i to je mak za duu. Deset puta treba da se ponovo izmiri sa samim sobom, jer
savla%ivanje je gorina, i r%avo spava onaj koji se nije izmirio sa sobom. Deset istina treba da
na%e na dan; inae #e traiti istinu jo i no#u, jer je tvoja dua ostala gladna. Deset puta na
dan treba da se smeje i da bude veseo: inae ti no#u ne da mira eludac, taj otac nevolje.
Malo njih to znaju: ali, treba imati sve vrline da bi se moglo dobro spavati. Da li #u se krivo
zakleti? Da li #u initi preljube? Da li #u poeleti devojku blinjega svoga? Sve se to ne bi
slagalo s dobrim snom. Pa ak kad se i imaju sve vrline, treba jo jedne umeti: i same vrline
poslati u dobar as da spavaju. Da se ne bi me%u sobom svadile, gizdave enice! I to zbog
tebe, nesre#nie! Mir s Bogom i sa susedom: to trai dobar san. I mir ak jo i sa susedovim
%avolom! Jer #e inae no#u tumarati po tvojoj ku#i. &ast vlasti i poslunost, pa i nakrivo
nasa%enoj vlasti! Tako to ite dobar san. ta ja mogu zato, to vlast rado ide na krivim
nogama? Za onog #u uvek re#i da je najbolji pastir, koji svoju ovcu tera na najzeleniju livadu:
tako se to slae sa dobrim snom. Ne#u mnogo poasti, niti velika blaga: to raspaljuje u. Ali
r%avo se spava bez dobra imena i malog blaga. Vie volim malo drutvo nego drutvo zlih: ali
treba da ga ima i da ga nestane u dobar as. Tako se to slae s dobrim snom. Mnogo mi se
svide i oni koji su nii duhom: oni san lakim ine. Blaeni su oni, naroito kad im se uvek
daje za pravo. U tome protie dan onome koji je pun vrlina. A kad dode no#, tad se dobro
uvam da ne zovem san! On ne#e da ga zovu, san koji je gospodar vrlina! Nego premiljam,
ta sam preko dana radio i mislio. Preva#u#i pitam se, strpljivo kao kakva krava: koji su bili
deset tvojih savla%ivanja? I koji su bili deset pomirenja i deset istina i deset smehova, kojima
si se nasla%ivao u srcu svom? Premiljaju#i o tom, i ljuljukan od etrdeset misli, prepadne me
odjedared san, nezvani gost, gospodar vrlina. San zakuca na moje oko: i ono otea. San
dodirne moje usne: i one ostanu otvorene. Odista, u mekoj obu#i prilazi k meni, najmiliji od
svih kradljivaca, i ukrade mi moje misli: i stojim tad nem kao ovaj sto. Ali ne stojim tad vie
dugo: i ve# sam legao. Kad je Zaratustra uo mudraca ovako besediti smejao se u sebi: jer je
njemu u taj mah svanulo neto pred oima. I on ovako poe govoriti u svom srcu: Ludak je
ovaj mudrac sa svojih etrdeset misli: ali drim, da se dobro razume u spavanje. Sre#an je ve#
i ko boravi blizu ovoga mudraca! Jer takav je san zarazan, i zarauje ak i kroz debeo zid. I
sama njegova govornica ima ari. Nisu uzalud sedeli mladi#i pred propovednikom vrline.
Njegova je sva mudrost: ostati budan, da bi se dobro spavalo. I odista, kad ivot ne bi imao
smisla i kad bih se morao privoleti besmislu, onda bi bio ovo i meni besmisao kojemu bih se
najlake privoleo. Sad mi je jasno, ta su pre svega nekad hteli kad su traili uitelje vrline.
Hteli su dobra sna, a uza nj jo i uspavljivih vrlina. Svi su ti hvaljeni mudraci sa govornica
gledali mudrost u spavanju bez snova: oni nisu znali za bolji smisao ivota. I danas zacelo ima
jo vie njih koji su kao ovaj propovednik vrline, i ne uvek tako potenih: ali njihovo je vreme
prolo. Ne#e stojati vie dugo: i ve# #e leati. Blaeni su ovi sanjivci: jer oni #e skorim usniti
snom.
Tako je govorio Zaratustra.
O onima koji veruju u zagrobni ivot
Nekada je i Zaratustra bacao svoje praznoverje s one strane oveka, kao svi oni koji veruju u
zagrobni ivot. Delo jednog bolnog i napa#enog boga izgledae mi tada svet. San mi izgledae
tada svet, i spev jednog boga: aren dim pred oima jednog boanskog nezadovoljenika. I
dobro i zlo i radost i alost i ja i ti aren dim injae mi se sve, pred stvaralakim oima.
Hteo je tvorac da okrene glavu i da ne vidi sebe, pa je stvorio svet. Opojna je radost za
onoga to pati, da okrene glavu od svoje patnje i da zaboravi na sebe. Opojna radost i
samozaborav injae mi se nekad svet. Ovaj svet, veito nesavren, slika i prilika jedne
protivrenosti, i to nesavrena slika i prilika opojna radost za svog nesavrenog tvorca:
takav mi se injae nekada svet. Tako sam dakle i ja nekad bacao svoje praznoverje s one
strane oveka, kao svi koji veruju u zagrobni ivot. Da li zaista s one strane oveka? Ah,
bra#o, taj Bog to sam ga ja stvorio, bio je delo ruku oveijih i nerazuma oveijeg, kao i svi
bogovi! Bio je ovek, tek jedno jadno pare od oveka i od Ja: iz ro%enog pepela i ro%ene ari
dola je k meni, ta sablast, i zaista vam kaem. Nije dola k meni. S one strane! I ta bi tad,
bra#o moja? Ja sam savladao sebe, svoje patnje, poneo sam svoj ro%eni pepeo na breg,
pronaao sam jasniji plamen za sebe. I gle! Sablast ustuknu ispred mene! Patnja bi bila sad za
mene, i muka meni koji sam ozdravio, da verujem u takve sablasti: Patnja bi bila sad za mene,
i ponienje. To ja eto kaem onima koji veruju u zagrobni ivot. Patnja i nemo# oni su
stvorili sve verovanje u zagrobne ivote; i onaj kratki ludi zanos sre#e, koji pozna samo onaj
koji najve#ma pati. Umor, koji jednim skokom ho#e da se surva, jednim strmoglavim skokom
bedan neznalaki umor koji ve# vie ne#e ni da ho#e: on je stvorio sve bogove i sve ivote
posle smrti. Verujte mi, bra#o moja! To je telo poelo da oajava samo o sebi ono je stalo da
se odupire prstima zalu%enoga duha o krajnje zidove. Verujte mi, bra#o moja! To je telo
poelo da oajava o zemlji ono je ulo kao da utroba bi#a njemu progovara. I tada je
pokualo da glavom probije poslednje zidove, i ne samo glavom, da bi stiglo preko u onaj
svet. Ali onaj svet je dobro sakriven za oveka, onaj neoveanski neoveni svet koji je
jedno nebesko nitavilo; a utroba bi#a i ne govori nita oveku, ili govori kao i ovek. Zaista
vam kaem, teko je dokazati da ikoje bi#e,postoji, i teko ga je nagoniti da progovori. Recite,
bra#o, zar nije najudnija od sviju stvari jo ponajbolje dokazana? Da, ovo Ja, i protivrenost i
zbrka toga Ja, govore jo ponajpravije o svome opstanku; to delatno, svesno, odre%uju#e Ja,
koje je mera i vrednost sviju stvari. I to najpravije to postoji, to Ja ono govori o telu, i ono
eli jo telo sve i kad mudrije i sanja i pole#e na skrhanim krilima. Sve pravije govori, to Ja: i
to vie govori, tim vie ume da na%e rei i pohvale za telo i za zemlju. Novome ponosu
nauilo me je moje Ja, njemu ho#u da nauim ljude: da ne zagnjuruju vie glavu u pesak
nebeskih stvari, ve# da je nose uspravno, svoju zemaljsku glavu koja stvara smisao zemljin!
Novoj volji ho#u da nauim ljude: da ele da idu onim putem kojim je slepo iao ovek, i da
kau da je to dobar put, i da ne slaze vie s njega i ne polaze stranputicama kao bolesnici i
umiru#i! Bolesni i umiru#i poeli su prezirati telo i zemlju, i pronalaziti svetove nebeske i kap
krvi koja isceljuje: pa jo i te slatke i smrtonosne otrove, uzeli su od tela i od zemlje! Hteli su
da pobegnu od svoje bede, ali su im bile zvezde predaleko. Tad zavapise: O, bar da ima
nebeskih puteva, da bi se moglo odmileti u drugi ivot i u drugu sre#u! i tada prona%oe
sebi svoje mudrolije i krvave napitke! Mislili su, da su izmakli svome telu i ovoj zemlji,
nezahvalnici. A kome su imali da zahvale za zanos i nasladu toga svog izmicanja? Svome
telu, i ovoj zemlji. Blag je prema bolesnima Zaratustra. Odista, on se ne ljuti ni na njihove
pokuaje utehe i nezahvalnosti. Neka same ponu ozdravljati i prevla%ivati sebe, i stvarati sebi
jedno vie telo! Ne ljuti se Zaratustra ni na onog, koji se die od bolesti pa se jo neno osvr#e
za svojim praznoverjem, i no#u u pono# obilazi potajno grob svoga Boga: ali bolest i bolno
telo za mene su jo i suze njegove. Mnogo boleljivoga sveta bilo je oduvek me%u onima,koji
mataju i nadahnuti su Bogom, uno mrze oni onoga koji ide za saznanjem, i onu najmla%u
vrlinu to se zove: slobodno priznanje. Oni se osvr#u unatrag u tamna vremena: tada su
dabome praznoverje i vera drukije stajali; ludilo razuma bila je slinost boanstvu a sumnja
greh. Vrlo dobro poznajem ja te obraze i ta podobija boanstva: oni ho#e da se u njih veruje a
da je sumnja greh. Vrlo dobro znam i to, u ta oni sami najvie veruju. Zaista vam kaem, ne
u ivote iza smrti, i u kaplje krvi kuje isceljuju: nego i oni najvie veruju u telo, i njihovo
ro%eno telo za njih je stvar po sebi. Ali za njih je ono bolesna stvar: i rado bi iskoili iz koe.
Stoga oslukuju da li #e uti gdegod kakvog zapovednika smrti, a sami propovedaju o
ivotima posle smrti. Bolje vi sluajte, bra#o moja, glas zdravoga tela: to je poteniji i praviji
glas. Potenije govori zdravo telo, i jasnije, telo savreno i uspravno: a ono kae, da
zemlja,ima smisla. Tako je govorio Zaratustra.
O prezriteljima tela
Prezriteljima tela ho#u da kaem ta mislim. Ne item da okrenu s uenjem i s pouavanjem,
ve# samo da se odreknu svoga tela te tako za#ute. Telo sam i dua kae dete. I to ne
bismo govorili kao deca? Ali onaj koji je progledao, koji zna neto, kae: telo sam i samo telo,
i nita druga sem toga; a dua je samo re za neto na telu. Telo je jedan veliki um, jedinstvo u
mnoini, rat i mir, stado i pastir. Pa i taj tvoj mali um, brate, koji ti naziva duhom, nije
drugo do oru%e tvoga tela, malo oru%e i igraka tvoga velikog uma. Ja kae ti za sebe, i
gord si na tu re. Ali ve#i su to ti ne#e da veruje tvoje telo i njegov veliki um: taj ne
govori Ja, nego tvori Ja. to ulo oseti, to duh pozna, u tome nikad nema krajnje take. A
ulo i duh hteli bi da te obmanu da su oni krajnja taka svega: toliko su tati oni. Oru%e su, i
igraka su ulo i duh: iza njih lei tek tvoja sutina. Ta sutina i gleda i oima ula, i oslukuje
i uima duha. Jednako oslukuje sutina i gleda: upore%uje, savla%uje, osvaja, razorava. Ona
vlada, i njoj je i Ja podlono. Za tvojim mislima i ose#ajima, brate moj, stoji silan gospodar,
neznan mudrac taj se zove sopstvenost. U tvom telu stanuje on, tvoje je telo on. Vie je
pameti u tvome telu, nego u svoj tvojoj mudrosti. I da li ko i zna, ega radi #e tvome telu ta
tvoja najve#a mudrost? Tvoja se sopstvenost smeje tvome Ja i njegovim oholim skokovima.
ta su mi ti skokovi i. letovi misli? kae ona sebi. Zaobilazni put k mojoj svrsi. Ja sam ta
koja vodim na uzici Ja i koja ga nadahnjujem pojmovima. Sopstvenost kae oveku: Sad
oseti bol. I njegovo ga Ja oseti, i boluju#i premilja kaku #e ga preboleti radi toga je
potrebno da ovek ume misliti. Sopstvenost kae: Sad oseti radost. Ja je oseti, i raduju#i se
premilja kako bi se jo esto radovalo i radi toga je potrebno da ovek ume misliti.
Prezriteljima tela ho#u da kaem jo neto. Oni preziru zato to potuju. ta je to, to je
stvorilo i potovanje i preziranje i vrednost i volju? Stvaralaka sopstvenost stvorila je za se i
potovanje i preziranje, stvorila je radost i alost. Stvaralako telo stvorilo je sebi duh, kao
ruku svoje volje. Jo i u svojoj ludosti i u svome preziranju, prezritelji tela, vi sluite
sopstvenosti. Evo vam kaem: sama vaa sopstvenost htela bi da umre i okre#e se od ivota.
Ona ne moe vie ono to bi joj bilo najmilije: stvarati vie od sebe. To bi joj bilo najmilije,
to je njena najivlja elja. Ali joj je prekasno stalo do toga: zato ho#e vaa sopstvenost da je
nestane, prezritelji tela. Ho#e da propadne vaa sopstvenost, i zato ste postali vi prezriteljima
tela! Jer ne moete da stvarate vie od sebe. I zato ste sad kivni na ivot i na zemlju. Nevesela
zavist krije se u razrokom pogledu vaeg preziranja. Ja ne#u i#i vaim putem, prezritelji tela!
Vi niste za me mostovi koji vode ka natoveku!
Tako je govorio Zaratustra.
O radosnim i r#avim strastima
Dragi brate, ako ima kakvu vrlinu, tvoju vrlinu, onda je ona samo tvoja i niija vie. Ali ti bi,
naravno, da joj da ime, i da joj tepa; ti bi da je sme povu#i za uho, i da se moe poigrati s
njom. A gle! Tad je i puk zove kao to je zove ti, i ti si postao puk i stado sa tvojom vrlinom!
Bolje bi bilo da si rekao: ne daje se iskazati, i ne moe se krstiti imenom ono to mojoj dui
zadaje bola i to joj godi, i ega je gladna jo i moja utroba. Tvoja vrlina stoji isuvie visoko
za poverljivost koju daje ime: a ako ba mora o njoj govoriti, nemoj se stideti da o njoj
muca. Reci i promucaj: To je moje dobro, to volim, samo tako mi se dopada, samo tako
ho#u ja ono to je dobro. Ja ga ne#u u obliku boje zapovedi, niti u obliku oveijeg zakona i
pravila: ne trebam ga da mi bude vo% u zemlje nadzemaljske i u rajeve. Zemaljska je vrlina,
koju ja volim: malo je u njoj dosetljivosti, a ponajmanje uma sviju. Ali ta je ptica kod mene
gnezdo svila: zato je volim i milujem, ona sad lei kod mene na svojim zlatnim jajima. Tako
treba da muca i da uzdie svoju vrlinu. Nekada si imao strasti, i nazivao si ih zlima. Ali sad
ima samo jo tvoje vrline: one su nikle iz tvojih strasti. Svoj glavni cilj poverio si ovim
strastima: i one se tad pretvorie u tvoje vrline i u dobre strasti. I ma ti bio od roda naprasitih
ili od roda sladostrasnih ili do ludila pobonih ili osvetljivih: Naposletku su sve tvoje strasti
postale vrlinama, i svi tvoji %avoli an%elima. Nekada si imao divlju paad u tvome podrumu:
ali se ona naposletku pretvori u ptice i mile pevaice. Iz svojih otrova skuvao si sebi melem;
muzao si svoju kravu amotinju, sad pije slatko mleko iz njenih vimena. I nita zlo ne#e
vie iz tebe ni#i, osim moda zla koje nie iz borbe tvojih vrlina. Dragi brate, ako ima sre#e
onda ima jednu vrlinu a ne vie: tako #e pre#i lake preko mosta. Odlikuje me%u drugima
kad se imaju mnoge vrline, ali to je teko snositi; i mnogi je ve# otiao u pustinju i ubio se
zato to je sustao da bude i boj i bojite vrlina. Dragi moj, da li su rat i bojak zlo? Ali to zlo je
potrebno: potrebna je zavist, i potrebna su nepoverenja i klevetanja me%u tvojim vrlinama.
Pogle, koliko svaka tvoja vrlina gramzi za onim to je najvie: ona trai sav tvoj duh, da njoj
bude glasnikom, ona ite svu tvoju snagu u gnevu, mrnji i ljubavi. Surevnjive su jedna na
drugu sve vrline, a strana je stvar surevnjivost. I vrline mogu propasti usled surevnjivosti.
Koga zahvati plamen surevnjivosti taj okre#e naposletku otrovnu aoku, kao korpion, protiv
samoga sebe. Ah, dragi brate, zar nisi jo nikad video vrlinu kako sama sebe kleveta i
probada? &ovek je neto to treba prevladati: i zato treba da voli svoje vrline jer #e usled
njih propasti.
Tako je govorio Zaratustra.
O bledome zloincu
Vi ne ubijate, sudije i reci, dok ivine glavu ne obori? Evo, bledi je zloinac oborio glavu:
iz oka mu govori veliko preziranje. Moje je Ja neto to treba prevladati: moje mi je Ja
veliko preziranje ovekovo: tako govori iz toga oka. To mu je bio najuzvieniji as, to je
sam sebi sudio: ne dajte da se uzvieni sroza opet u svoju niskost! Nema spasenja za onog koji
toliko pati od sebe sama, do to bra smrt. Vae ubijanje, sudije, treba da je saaljenje a ne
osveta. I, ubijaju#i pregnite da vi sami opravdate ivot! Nije dosta da se izmirite s onim kojeg
ubijate. Vae aljenje neka bude ljubav prema natoveku: tako #ete opravdati to ste jo u
ivotu! Recite duman, ali ne zlikovac; recite bolesnik, a ne varalica, recite ludak,
a ne grenik. A ti, krvavi sudijo, kad bi glasno hteo re#i ta si ve# sve uradio u mislima: ceo
bi svet povikao: Dole s tim pogancem i otrovnikom! Nego, drugo je neto misao a drugo
delo, drugo slika dela. Toak razloga ne okre#e se me%u njima. Slika je uinila da pobledi
ovaj bledi ovek. Dorastao je bio svome delu dok ga je vrio: ali sliku njegovu nije mogao
izdrati kad je bilo izvreno. Jednako je video u sebi izvrioca dela. To ja zovem ludilom:
iznimak obrnuo se i postao je za nj sama stvar. Crta povuena uokrug opini koko te ne ume
vie ma#i; tako je potez koji je on povukao opinio njegov jadni um, to ja zovem ludilom
nakon dela. Poujte, sudije! Ima jo jedno drugo ludilo: to je ludilo pre dela. Ah, vi mi se
niste dosta duboko uvukli u duu! Poujte, sudije! Ima jo jedno drugo ludilo: to je ludilo pre
dela. Ah, vi mi se niste dosta duboko uvukli u duu! Krvavi sudija kae: zato je ubijao ovaj
zloinac. Ta hteo je da otima. Ali ja vam velim: dua njegova iskala je krvi, ne pljake: on je
edneo za sre#om noa! Nego njegov jadni um nije shvatao to ludilo pa ga je nagovarao na
drugo. to #e ti krv! rekao mu je on; treba ujedno i da otima neto! Da se sveti nekom! I
on je posluao svoj jadni um: kao olovo leale su na njemu njegove rei, i on je ubijaju#i u
stvari, pljakao. Jer nije hteo da izgleda da je njega stid svoga ludila. I sad opet lei olovo
njegove krivice na njemu, i opet je jadni mu um tako krut, tako vezan, tako teak. Kad bi bar
mogao da zavrti glavom, spao bi teret s njega: ali ta bi zavrtelo tu glavu? ta je taj ovek?
Hrpa boletina to kroz duh zahvataju svet: tu bi da sebi na%u plen. ta je taj ovek? Klupko
divljih zmija koje teko mogu da se smire jedna uz drugu, i one se razmile svaka na svoju
stranu, i trae plen po svetu. Pogledajte ovo jadno telo! to je patilo i za im je ginulo, to je
jadna dua htela da razume i shvati, i shvatila je kao elju za ubijanjem i e% za sre#om
noa. Ko danas oboli tog spopadne zlo koje je sad zlo: ho#e da zadaje bol onim to njega boli.
Ali je bilo drugih vremena i drugog dobra i zla. Nekada je bila sumnja zla, i zlo volja za
samoodranjem. Tada se za bolesnika reklo da huli, i da je vetac: kao jeretik i vetac patio je,
i hteo da zada je patn je drugima. Ali to ne ide u vae ui: kaete mi, da to kodi dobrima
me%u vama. Ali, ta je meni stalo do dobrih me%u vama! Mnogo to na dobrima me%u vama
izaziva u meni ga%enje, i, uveravam vas, ne ono to je zlo na njima. Voleo bih da im do%e
ludilo koje bi ili satrlo, kao ovog bledog zloinca! Zaista vam kaem, voleo bih da se to
njihovo ludilo zove istina ili vrednost ili pravdoljublje: ali oni imaju svoju vrlinu da bi to
due poiveli, i to u svom bednom zadovoljstvu. Ja sam ograda uz brzu reku: neka se hvata ko
me moe uhvatiti! Ali ja nisam vaa taka,
Tako je govorio Zaratustra.
O itanju i pisanju
Od svega to je napisano volim samo ono to je ko krvlju svojom pisao. Pii krvlju: i ti #e
uvideti da je krv duh. Nije lako razumeti tu%u krv: ja mrzim besposliare koji itaju. Ko
poznaje itaoca taj se za itaoca vie ne trudi. Jo jedan vek italaca pa #e i sam duh
zaudarati. To to svaki sme da naui itati, pokvari#e naposletku ne samo ono to se pie nego
i ono to se misli. Nekad je duh bio bog, pa je onda postao ovekom a sad kao da #e postati
ak jo i puinom. Ko pie krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo itati, ve# ga treba naizust
uiti. U brdima je najprei put od vrha, k vrhu: ali zato mora imati duge noge. Izreke treba da
su vrhovi, a oni kojima se upu#uju, veliki i stasiti. Providan i ist zrak, bliska opasnost, i duh
pun nestane pakosti: to se lepo slae. Ho#u da imam oko sebe vragove, jer sam sran.
Sranost, koja goni sablasti, dozira sama sramove, sranost ho#e da se smeje. Ja ne ose#am
vie s vama: taj oblak sto ga vidim pod sobom, to tamnilo i vodnilo kojima se smejem, ba
taj oblak nosi vama buru. Vi gledate gore kad ho#ete da se uzvisite. Ja gledam dole, jer sam
uzvien. Ko me% vama moe da se smeje, i da je uzvien u isti mah? Ko se penje po najviim
brdima, taj se smeje svima alosnim igrama i alosnim zbiljama. Bezbrine, podrugljive,
nasilnike takve nas eli mudrost: ona je ena, i voli uvek i svuda ratnika. Kaete mi: teko
je snositi ivot. A nato vam je tad pre podne vaa gordost a veerom vaa pokornost? Teko
je snositi ivot: to se zanosite! Ta mi smo svi skupa dobri magarci i magarice za noenje
tereta. Zar imamo mi to zajedniko s runim pupoljkom, to drh#e kad mu kap rose padne na
list? Jeste: mi volimo ivot, ne to smo navikli na ivot, ve# to smo navikli da volimo. U
ljubavi uvek ima malo ludila. Ili i u ludilu ima uvek malo uma. I meni, koji volim ivot, ini
se da leptiri i babuci od sapunice, i to je njima slino me%u ljudima, najbolje znaju ta je
sre#a. Gledati kako se leprsaju te budalaste gizdave okretne duice to tronjava Zaratustru do
suza i do pesama. Ja bih verovao samo u boga koji zna igrati. A kad sam video svoga %avola,
izgledao mi je ozbiljan, temeljan, dubok, svean: duh teine, on ini da sve stvari padaju. Ne
ubija se gnevom, ve# smehom. Daj da ubijemo duh teine! Ja sam nauio i#i: i otada trim. Ja
sam nauio leteti: i otada ne treba da me tek gurnu pa da se maknem s mesta. Sad sam lak, sad
letim, sad se preme#em pravim obrue, sad igra bog u meni.
Tako je govorio Zaratustra.
O drvetu na bregu
Zaratustrino je oko zapazilo, da ga jedan mladi# izbegava. Kada je jedne veeri iao sam po
bregovima to okruuju varo koja se zove arena krava: gle, u hodu na%e onog mladi#a
gde sedi na slonjen na jedno drvo, i gleda umornim pogledom u dolinu. Zaratustra obuhvati
rukama drvo kod kojeg je mladi# sedeo, i re#e: Kad bih hteo ovo drvo da zatresem ovim
rukama, ne bih mogao. A vetar koji ne vidimo kinji ga i povija kako mu je volja. Najgore nas
povijaju i kinje nevidljive ruke. Tada se podie mladi# zbunjen, i ree: &ujem Zaratustru
gde govori a ba sam mislio na njega. Zaratustra odgovori: Pa to si se poplaio? Nego,
ovek je kao i drvo. to bi on vie u vasionu i u svetlost, tim jae naginju njegove ile k
zemlji, na nie, u pomrinu, u dubinu, u zlo. Da, u zlo! kliknu mladi#. Kako je mogu#no
da si otkrio moju duu? Zaratustra se osmehnu i ree: Mnoga se dua ne moe nikad otkriti,
dok je #ovek prvo ne prona%e. Da, u zlo! povie jo jednom mladi#. Ti si istinu rekao,
Zaratustra. Ja nemam vise vere u sebe otkad teim u visinu, i niko nema vie vere u mene,
otkuda je to? Ja se menjam odvie brzo: moje danas pobija moje jue. Ja esto, penju#i se,
preskoim po koji stepen, to mi ne prata ni jedan stepen. Stignem li gore, uvek vidim da
sam sm. Nike ne razgovara sa mnom, drh#em od mraza usamljenosti. ta traim ja u visini?
Moja preziranja i moje enje rastu naporedo; to se vie penjem tim vie prezirem onog koji
se penje. ta trai on u visini? Kako me je stid moga penjanja i moga spoticanja! Koliko me
izaziva na podsmeh moje ubrzano dihanje! Kako mrzim onog to leti! Koliko sam umoran u
visini! Tu za#uta mladi#. A Zaratustra posmatrae drvo kod kojeg su stajali, i ree: Ovo
drvo stoji usamljeno ovde u bregovima; ono je izraslo visoko iznad ljudi i ivotinja. I kad bi
htelo da govori, ne bi nalo nikog ko bi ga razumeo: tako je visoko izraslo. I ono eto eka i
eka, na to eka? Boravi i suvie blizu legla oblajeg: da li eka moda na prvi grom?
Kad je Zaratustra to rekao, povika mladi# mau#i ivo rukama: Da, Zaratustra, ti govori
istinu. Meni se htelo da propadnem kad sam teio u visinu, a ti si grom na koji sam ekao!
Eto, ta je jo od mene ostalo od kad si nam se ti javio? Unitila me je zavist prema tebi!
To ree mladi# i plakae gorko. A Zaratustra ga obgrli rukom i povede za sobom. Pa kad su
ili tako skupa neko vreme, poe Zaratustra ovako govoriti: Srce mi se cepa. Vie nego to
kau tvoje rei, kazuje mi tvoje oko svu tvoju opasnost. Ti jo nisi slobodan, ti jo trai
slobodu. Odvie no#nikom, i prebudnim nainilo je tebe tvoje traenje. Ti bi u slobodnu
visinu, tvoja je dua edna zvezda. Ali i tvoji zli nagoni edne za slobodom. Jo si ti za me
zatoenik koji smilja kako #e se dohvatiti slobode: o, mudra postaje dua takvih zatoenika,
ali i lukava i pokvarena. I oslobo%eni duhom mora jo da se proisti. Jo je mnogo memle i
tavnice zaostalo u njemu: razbistriti se jo mora njegovo oko. Da, ja poznajem tvoju opasnost.
Ali zaklinjem te mojom ljubavlju i nadom: ne odbacuj od sebe svoju ljubav i nadu! Jo ose#a
da si blagorodan, i jo ose#aju da si blagorodan i ostali, koji su kivni na te i koji te nemilo
gledaju. Znaj, da je svima na putu onaj koji je blogorodan. I dobrima je na putu onaj koji je
blagorodan sve kad ga i nazivaju dobrim, to je stoga da bi ga tako gurnuli u stranu.
Blagorodni stvara novo i ho#e novu vrlinu; a dobri ho#e staro, i da ostane sve po starom. Ali
nije to opasnost za blagorodnog da bi mogao postati dobrim, nego da bi mogao postati
bezobzirnim, podrugljivcem, ruiteljem. Ah, ja sam poznavao blagorodne koji su izgubili
svoju najlepu nadu. I tada su govorili zlo o svima lepim nadama. Otada su iveli bezobzirno,
u kratkim pustim #efovima, i slabo su jo isticali cilj svojim danima. I sladostra#e je duh
govorahu. I duhu se njihovu tad skrhae krila: i eno ga gde gmie po zemlji, i prlja zabadaju#i
zube svuda. Nekad su mislili da #e postati herojima: sad su sla%ostrasnici. Heroj je njima
zazor i jeza. Ali, tako ti moje ljubavi i nade: ne odbacuj od sebe heroja u svojoj dui! Neka ti
sveta bude tvoja najlepa nada!
Tako je govorio Zaratustra.
O propovednicima smrti
Ima propovednika smrti: i zemlja je puna onih kojima treba propovedati odvra#anje od ivota.
Puna je zemlja izlinih, pokvaren je ivot mnogima. Treba ih venim ivotom odmamiti iz
ovog ivota! utima zovu propovednike smrti, ili crnima. Ali ja #u vam ih pokazati jo i
u drugim bojama. Tu su Strahoviti, koji u sebi jo nose divlju zver, i nemaju drugog izbora, do
puste #efove ili razdiranje sama sebe. A i njihovi #efovi u stvari su jo razdiranje sama sebe.
Oni nisu jo postali ni ljudima, ti Strahoviti: neka propovedaju odvra#anje od ivota pa neka i
sami odu otkud su doli! Tu su sui#avi duom tek to su se rodili ve# poinju da umiru, i
eznu za naukom o umiranju i o odricanju. Oni bi rado bili mrtvi, i itu da im odobrimo volju
njihovu! &uvajmo se da ne razbudimo te mrtvace, i da ne povredimo te ive kovege! Iza%e li
njima nasusret bolesnik, ili starac, ili mrtvac, oni odmah kau: jasno je, ivot nema smisla!
A u stvari, jasno je samo da nema smisla to to oni kau i to oni vide, jer oni vide samo jedno
lice ivota. Zavijeni u teku turobnost, i eljno prate#i sitne sluajeve koji donose smrt: tako
sede oni i ekaju, i stiskaju zube i vilice. Ili: uzimaju e#erleme a sami se smeju svojoj
detinjasto#i: vise o svojoj slamci ivotu a smeju se to se veaju i o slamku. Njihova mudrost
glasi: lud je ko ostane da ivi, zato i jesmo mi pravi ludaci! I to ba i jeste najlu%e na
ivotu! ivot je samo patnja kau drugi, i ne lau: pa uinite da vi prestanete! Uinite
da prestane ivot koji je samo patnja! Evo kako treba da glasi nauk vae vrline: ubi sebe
sama! Ukradi potajno iz ivota sebe sama! Sladostrasnost je greh, kau jedni koji
propovedaju smrt hajdmo u stranu i nemojmo zainjati decu! Ra%ati je muno, kau
drugi nato jo ra%ati'? to se rodi i tako je nesre#no. I ovo su propovednici smrti.
Samilost je potrebna kau tre#i. Uzmite to imam! Uzmite to sam! Utoliko #e me manje
drati ivot. Da su oni uistinu milosrdni, oni bi zagoravali ivot svojim blinjima. Biti zao
to bi bila njihova prava dobrota. Ali oni bi da se otresu ivota: ta je njima stalo do tog to #e
druge svojim lancima i svojim darovima jo vr#e privezati! Pa i vi za koje je ivot plah
posao i nemir: zar niste i vi presiti ivota? Zar niste ve# sasvim zreli za propovedanje smrti?
Svi vi koji volite plahi posao, i sve to je brzo, novo, jo neokuano vi se ne slaete me%u
sobom, vaa je vredno#a bekstvo, i elja da zaboravite na sebe same. Kad biste imali vie vere
u ivot vi biste se manje predali trenutku. Ali vi nemate u sebi dosta sadrine za ekanje pa
ni za samo lenjovanje! Svuda se uje glas onih to propovedaju smrt: i zemlja je puna takvih
kojima treba propovedati smrt. Ili: veni ivot: to je za mene jedno isto, samo da ih to
pre ponestane!
Tako je govorio Zaratustra.
O ratu i ratnicima
Ne#emo da nas tede nai najbolji dumani, a ni oni koje volimo iz dubine due. Dopustite
dakle da vam kaem istinu! Bra#o moja u ratu! Ja vas volim iz dubine due, ja jesam i uvek
sam bio to i vi. I ja sam vam va najbolji prijatelj. Dopustite mi dakle da vam kaem istinu!
Ja znam za mrnju i zavist vaeg srca. Vi niste dosta veliki da ne poznajete mrnje i zavisti.
Ali budite dosta veliki da vas nije stid njih! Pa kad ve# ne moete biti sveci saznanja, budite
mi bar njihovi ratnici. To su pratioci i pretee te svetosti. Ja vidim mnogo vojnika: daj da
vidim mnogo ratnika! uniforma zove se ono to oni nose: samo neka ne bude jednog oblika
i ono to se u njoj krije! Treba da ste mi takvi da vam oko trai uvek dumanina vaeg
dumanina. A u nekih od vas javlja se mrnja ve# na prvi pogled. Svog dumanina treba da
traite, svoj rat treba da vodite, i za svoje misli! A ako vaa misao podlegne, vaa estitost
treba i tada jo da slavi pobedu! Vi treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove. I vie
kratki mir nego dugi. Ne kaem vam ja da radite, ve# da se borite. Ne dajem vam ja savet da
mirujete, ve# da pobe%ujete. Va rat treba da je borba, va mir treba da je pobeda! Samo kad
se ima strela i luk uza se moe se #utati i sedeti mirno: inae nastaje razgovor i sva%a. Va mir
treba da je pobeda! Vi velite da dobra stvar ini i rat blogoslovenim? A ja vam kaem dobar
rat ini blogoslovenom svaku stvar. Rat i hrabrost izvrili su vie velikih dela nego ljubav
prema blinjem. Ne vaa samilost, nego vaa hrabrost spasavala je dosad stradalnike. ta je
dobro? pitate vi. Dobro je, biti hrabar. Pustite devojice da govore: biti dobar znai, ono to
je lepo i dirljivo u isti mah. Kau da ste bez srca: ali vae je srce pravo, i ja volim stid vae
sranosti. Vi se stidite svoga priliva, a ostali se stide svoga odliva. Vi ste runi? Pa dobro,
bra#o moja! Bacite na svoja ple#a uzvieno, ogrta za sve to je runo! Kad vaa dua bude
velika posta#e obesna a ima pakosti u vaoj uzvienosti. Ja vas poznajem. U pakosti se
susre#u obesni i slabi. Ali oni ne razumeju jedni druge. Ja vas poznajem. Vi smete imati samo
dumane koje treba mrzeti, ne dumane koje treba prezirati. Treba da moete biti gordi na
svog dumanina: tako #e uspesi dumanina vaeg biti i vai uspesi. Pobuna to je otmenost za
roba. Vaa otmenost neka bude poslunost! I samo vae zapovedanje treba da je pokoravanje!
Dobrom ratniku prijatnije je uti mora nego ho#u. I sve to rado inite treba prvo jo da
pustite da vam se zapovedi. Vaa ljubav prema ivotu neka bude ljubav prema vaoj najlepoj
nadi: a vaa najlepa nada neka je najvia misao ivota! Svoju najviu misao, najzad, pustite
da vam ja propiem ona glasi : ovek je neto to treba prevladati. ivite dakle ivotom
poslunosti i ratovanja! ta je stalo do dugog ivota! Zar ima ratnika koji bi da ga tede! Ja
vas ne tedim, ja vas volim iz dubine due. bra#o moja u ratu!
Tako je govorio Zaratustra.
O novom lanom boanstvu
Negde na svetu ima jo naroda i stada, ali ne kod nas, draga bra#o: u nas ima drava. Drava?
ta je to? Evo! Otvorite ui, jer #u vam sada re#i svoju re o smrti naroda. Dravom se naziva
najhladnije od svih hladnih udovita. Hladno, i lae; a evo ova la gmie iz njegovih usta:
Ja, drava, ja sam narod. To je la! Tvorci su bili koji su stvorili narode, i razapeli nad
njima jednu veru i jednu ljubav: tako su posluili ivotu. Razornici su, koji nametaju klopke
za mnoge a nazivaju ih dravom. oni veaju nad njih ma, i stotinu pohlepnih elja. Gde jo
ima naroda tu, nema razumevanja za dravu, i ona je omraena, kao pogled od uroka, i kao
greh prema obiajima i pravima. Dajem vam ovaj znak za raspoznavanje: svaki narod govori
svojim jezikom dobra i zla: njega ne razume sused. Svoj je jezik pronaao sebi on u obiajima
i pravima. A drava lae na svima jezicima dobra i zla; i togod govori, lae i togod ima,
ukrala je. Sve je lano na njoj; ukradenim zubima jede, zajedljivica. Lana joj je ak i utroba.
Zbrka jezika dobra i zla: taj vam znak za raspoznavanje dajem kao znak drave. Zaista vam
kaem, iz toga se znaka daje iitati volja za smr#u! Zaista vam kaem, on je stvoren za
propovednike smrti! Mnogi se premnogi ra%aju: za izline prona#ena je drava! Vidite samo
kako ih k sebi mami, te mnoge premnoge! Kako ih guta i va#e i preva#e! Na zemlji nema
nita ve#e od mene: ja sam prst Boji koji pravi red tako urlie neman. I ne samo dugouhi i
kratkovidi padaju na kolena pred njom! O, i u vas, velike due, mumla ona potrnulo svoje
mrane lai! O, ona poga%a gde su srca od obilja, koja se rado rasipaju! Da, poga%a ona gde
ste, i vi pobedioci staroga Boga! Umoriste se u borbi, i sad vaa umorenost slui jo i novom
lanom bogu! Heroje i potenjake hteo bi da pore%a oko sebe, novi lani bog! Rado se suna
na suncu istih savesti hladna neman! Sve #e dati vama, ako ga vi oboavate, novi lani bog:
tako kupuje za sebe sjaj vaih vrlina, i pogled vaih ponosnih oiju. Ho#e da s vama hvata na
udicu mnoge premnoge! Da, on je igraka i pronalazak pakla, trojanski hat smrti iz kojeg
zvei nakit boanskih asti! Da, to je pronalazak da bi se njime umorili mnogi, dok on sebe
sama velia kao ivot: zaista vam kaem, najbolja usluga svima propovednicima smrti! Ja
zovem dravom gde se svi opijaju otrovom dobri i zli: dravom gde niko ne zna za sebe sama,
ni dobri ni zli: dravom gde se lagano samoumorstvo sviju naziva ivotom. Pogledaj te
samo te izlinike! Kradu za sebe dela pronalazaa, i blaga mudraca: Obrazovano#u zovu oni
tu kra%u sve se kod njih pretvara u bolest i muku. Pogledajte samo te izlinike! Uvek su
bolesni, bljuju svoju u, i to zovu novinama. Gutaju jedan drugog a nisu u stanju ni da se
svare. Pogledajte samo te izlinike! Stiu bogatstva a utoliko su siromaniji. Trae silu, i pre
svega polugu sile, mnogo novaca ti nemo#nici! Gledajte kako se veru, ti hitri majmuni!
Veru se jedan preko drugog, i vuku se tako u blato i u ponor. Svi ho#e k prestolu: to je
njihovo ludilo, kao da sre#a sedi na prestolu! &esto sedi blato na prestolu a esto i presto
na blatu. Svi su oni za mene sumanuti, i majmuni to se veru, i vreli prevreli. Zaudara mi
njihov lani Bog, hladna neman; zaudaraju mi svi skupa, ti poklonici lanog boanstva. Draga
bra#o, zar ho#ete da se zadavite u pari iz njihovih drela i pohota? Ta bolje razbijte prozore, i
skaite napolje. Uklonite se ispred smrada! Klonite se slube izlinika lanome boanstvu!
Uklonite se ispred smrada! Klonite se dima od tih ljudskih rtava! Jo je i sad zemlja otvorena
velikim duama. Prazna jo su mnoga mesta za pustinjake, same i udvoje, a oko njih iri se
miris tihih mora. Jo je velikim duama otvoren slobodan ivot. Zaista vam kaem ko sm
malo ima i njega tim manje imaju: slava maloj siromatini! Onde gde drava prestaje tu tek
poinje ovek koji nije izlian: tu poinje pesma potrebnoga, pesma jedanput pevana, i
nezamenljiva. Onde gde drava prestaje, eto, pogledajte samo, draga bra#o! Zar je ne vidite,
tu arenu dugu, i mostove natovekove?
Tako je govorio Zaratustra.
O muicama u ariji
Bei, prijatelju, u svoju samo#u! Vidim da si oglunuo od vike velikih mueva, i da si izboden
od aoke malih. Pristojno ume#e da #ute s tobom uma i breg. Budi opet slian drvetu koje
voli, drvetu granatome: mirno, i kao da oslukuje nadvilo se nad morem. Gde samo#a
prestaje tu poinje arija: a gde poinje arija tu poinje i vika velikih glumaca, i zuka
otrovnih muica. U svetu ne vrede ni najve#e stvari bez nekoga ko #e ih prikazati: velikim
ljudima zove puk te prikazivae. Slabo shvata puk ono to je veliko, a to je: ono to stvara. Ali
on ima ula za sve izvo%ae i prikazivae velikih stvari. Oko pronalazaa novih i vrednosti
okre#e se svet; nevidljivo se okre#e. Ali oko prikazivaa okre#e se puk i slava: takav je tok
sveta. Prikaziva ima duha, ali malo savesti duha. Uvek misli samo na ono ime #e najvie
razbuditi veru, veru u sebe! Za sutra ima novu veru, a za prekosutra jo noviju. On ima hitra
ula, kao i puk, i kod njega vetar uvek duva s druge strane. Izvrnuti to kod njega znai:
dokazati. Zaludeti to mu znai: uveriti. A krv je za nj najjai od svih razloga. Istinu, koja
neujno ulazi samo u fine ui, naziva on laju i nitavilom. Zaista vam kaem on veruje samo
u bogove koji diu to ve#u graju po svetu! Puna je arija sveanih lakardijaa a puk se
ponosi svojim velikim ljudima! To su za nj gospodari trenutka. Ali njima je trenutak skup: i
oni navaljuju na te. I ti treba da im kae da ili ne. Avaj, ti zar ho#e da sedne izme%u za i
protiv? Ne budi surevnjiv na te opredeljene i navalju-]u#e, ljubitelju istine! Nikad se jo nije
istina obesila o rukav jednog opredeljenog.Zbog tih trenutnih povuci se u svoj zaklon: samo
nasred arije navaljuju na oveka sa Da? ili Ne? Lagani su doivljaji svih dubokih kladenaca:
dugo moraju ekati dok saznaju .ta je palo u njihovu dubinu. Van arilije i van slave doga%a
se sve to je veliko: van ari je i van slave iveli su oduvek pronalazai novih vrednosti.
Bei, prijatelju, u svoju samo#u: vidim kako su te poizbadale otrovne muice. Bei onamo gde
je vazduh otar i snaan! Bei u svoju samo#u! iveo si odvie blizu sitnih i bednih. Bei
ispred njihove nevidljive osvete! Naspram tebe nisu drugo do samo osveta. Ne dii vie na
njih ruku! Nebrojeni su a ti nisi stvoren da bude maica za muice. Nebrojeni su ti sitni i
bedni; a kine su kapi i korov ve# mnogo ponosnih zgrada upropastili. Ti nisi kamen a ve# su
te izdubile mnoge kapi. Jo #e mi se razbiti i raspu#i od mnogih kapi. Vidim da su te izmorile
otrovne muice, vidim gde ti vrca krv iz sto grebotina; a tvoj ponos ne#e ni da plane gnevom.
Krvi trae od tebe u svoj svojoj nevinosti, krvi su edne njihove malokrvne due i oni bodu
stog, u svoj svojoj nevinosti. Ali ti koji si dubok, ti pati odvie duboko i od malih rana: i, pre
nego to si se izleio od jedne, ve# ti je preao isti crv preko ruke. Suvie si mi gord a da bi
ubijao te oblapornike Ali se uvaj, da ti ne do%e glave to to nosi na sebi svu njihovu otrovnu
nepravdu! Oni i svojom hvalom oble#u oko tebe: nametljivost je njihova hvala. Oni trae
blizinu tvoje koe i tvoje krvi.Oni ti laskaju kao kakvom bogu ili %avolu; oni se uvijaju pred
tobom kao pred kakvim bogom ili %avolom. Ali, ne osvr#i se na to! Laskavci su to i ulizice, i
nita vie. A esto se prave pred tobom predusretljivima To je bila oduvek dosetljivost
kukavica. Da, kukavice su dosetljivi! Oni ti se ude mnogo u svojoj uskoj dui, uvek im
izgleda udan! Sve to izaziva mnogo u%enja, postaje udno. Oni te kanjavaju za sve tvoje
vrline. Oni ti prataju od srca rado samo tvoje pogreke. Zato to si blag i prave #udi, veli:
nisu oni krivi za svoj sitni ivot. A njihova uska dua misli: Kriv je svaki veliki ivot. I
kad si blag prema njima ose#aju oni da ih prezire: i oni ti vra#aju dobroinstvo skrivenim
zloinstvima. Tvoja nema gordost protivi se uvek njihovom ukusu; oni kliu od radosti ako si
jedared toliko skroman da si sujetan. Ono to poznamo na oveku to i raspaljujemo u njemu.
Dakle, uvaj se od sitnih! Oni se ose#aju sitni pred tobom, i njihova je niskost sva zaarena, i
bukti protiv tebe u nevidljivoj osveti. Nisi li zapazio kako esto za#ute kada im pristupi, i
kako ih uznemirava snaga, kao dim vatre koja se gasi? Jeste, prijatelju, ti si zla savest tvojim
blinjima: jer oni tebe nisu dostojni. Oni te stoga mrze, i rado bi krv tvoju sisali. Tvoji #e
blinji ostati uvek otrovne muice; ono to je veliko na tebi to ih ini jo otrovnijima, i sve
slinijima muicama. Bei prijatelju, u samo#u, i onamo gde je vazduh otar i snaan! Nisi ti
zato stvoren da bude maica za muice.
Tako je govorio Zaratustra.
O ednosti
Ja volim goru. U gradovima je zrak zaguan: tu je i suvie bludnih. A nije li bolje pasti u ruke
ubice nego u snove bludne ene? I vidi samo te ljude: iz oka im ita za njih nema ve#e
sre#e na zemlji do leati sa enom. Kal je na dnu njihove due; i tim gore ako je u tome kalu
jo i duha! Da ste bar savreni kao to su savrene ivotinje. Ali ivotinja je bar nevina. Ne
velim vam da umrtvite svoja ula. Velim vam, da ula svoja nainite nevinima. Ne velim vam
da budete edni. &ednost je kod nekih vrlina, ali je kod mnogih pre porok. Ti su dodue esto
uzdrljivi, ali iz svega to ine viri zavidljivo kuka pohota. Do na vrhunce njihove vrline, i
do u sami njihov hladni duh ide za njima to ivine, i njegovo nespokojstvo. I kako pokorno
ume kuka pohota da prosi za pare duha, ako su joj uskratili pare mesa. Vi uivate u
alosnom pozoritu, i u svemu to srce para. Ali ja sam nepoverljiv prema vaoj kuki. Vae
oi su mi odvie svirepe, i vi traite eljnim pogledom one to pate. Da nije to samo vaa
sladostrasnost to se preruila pa prozvala milosr%em? I jo #u vam re#i i ovo: Nije ih malo
koji su, izgone#i iz sebe %avola, uli i sami u svinje. Ko teko podnosi ednost taj treba da je
se okani da ga ne povede putem u pakao da ne postane kalom i bludom due. Jesu li to
prljave stvari o kojima govorim? To jo ne bi bilo najgore. Onaj koji ide za saznanjem ne
ulazi nerado u vodu istine kad je istina prljava, nego kad je plitka. Zaista vam kaem: ima ih
koji su edni iz dubine due: u njih je bolje srce, oni se vie i slade smeju nego vi. Oni se i
ednosti smeju, i pitaju: ta je to ednost! Bi#e da je ednost ludost! Ali ta je ludost dola k
nama, a nismo mi ili k njoj. Mi smo ponudili gostu konak i srce, i on se nastanio kod nas,
neka ga nek ostane dokle ga volja!
Tako je govorio Zaratustra.
O prijatelju
Ima oko mene uvek jedan vie nego to treba tako misli pustinjak. Jednako jedan put
jedan ini naposletku dva! Ja i moje mene uvek su u odvie ivu razgovoru: kako bi bilo
da se pokua izdrati bez prijatelja? Za pustinjaka je prijatelj uvek tre#i: tre#i je pluta koja
spreava da razgovor dvojice potone u dubinu. Ah, ima i suvie dubina za svakog pustinjaka.
Zato i eznu toliko za prijateljem i za njegovom visinom. Naa vera u druge izdaje u onom u
emu bismo mi u nama samima rado verovali. Naa je enja za prijateljem na izdajnik. S
ljubavlju se esto tek ho#e da preskoi zavist. I esto ovek napada, i stvara sebi neprijatelje,
samo da bi sakrio da bi i sam trebalo da bude napadnut. Budi mi bar neprijatelj! tako
govori pravo potovanje, koje se ne usu%uje da trai prijateljstvo. Ko ho#e da ima prijatelja
mora biti spreman da za nj po%e i u rat: a da bi se moglo ratovati, mora ovek umeti biti
neprijatelj. Treba jo neprijatelja potovati u svom prijatelju. Moe li svome prijatelju da
pri%e blizu a da mu ne pri%e? U svom prijatelju treba imati svog najboljeg neprijatelja.
Treba da si mu onda najblii srcem kad mu se protivi. Ti pred prijatelja ne#e da izlazi u
ode#i? Ti ho#e da ukae ast prijatelju time to si pred njim onakav kakav si? Ali, ba zato
#e te se ratosiljati! Ko ne skriva sebe, buni protiv sebe: imate dakle puno razloga da se bojite
nagote! Dabogme, da ste bogovi, tada biste se mogli stideti svojih haljina! Ne moe se
dosta lepo nakititi za svoga prijatelja: jer ti treba da si za nj strela i enja ka natoveku. Da li
si ve# video prijatelja svog kad spava, da bi saznao kako izgleda? ta je uostalom lice tvoga
prijatelja? To je tvoje ro%eno lice, u hrapavu i nesavrenu ogledalu. Da li si ve# video
prijatelja svog kad spava? Zar se nisi poplaio to tvoj prijatelj tako izgleda? O, prijatelju,
ovek je neto to treba prevladati. U naslu#ivanju i u #utanju treba da je oproban prijatelj:
nemoj da ho#e da sve vidi. San neka ti odaje ta tvoj prijatelj na javi radi. Naslu#ivanje neka
je tvoje milosr%e: da prvo sazna da li ho#e tvoj prijatelj milosr%a. Moda on voli na tebi
nepomu#eno oko i pogled u venost. Milosr%e prema prijatelju treba da se sakrije u tvrdu
ljusku, o njega treba zub jedan da polomi. Tako #e ono dobiti fino#u i slast. Da li si ti sve
zrak i samo#a i hleb i lek za svog prijatelja? Mnogi ne umeju da skinu lance sa sebe samih a
ipak su osloboditelji svojih prijatelja. Jesi li rob? Onda ne moe biti prijateljem. Jesi li
tiranin? Onda ne moe imati prijatelja. U eni je i suvie dugo ostao skriven rob, i skriven
tiranin. Zato ena nije jo sposobna za prijateljstvo: ona zna samo za ljubav. U ljubavi eninoj
ima nepravde i slepila protiv svega onog to ona ne ljubi. Pa i u svesnoj ljubavi eninoj ima
jo uvek kolebanja i munje, i no#i pored svetlosti. Jo nije ena sposobna za prijateljstvo. Ali
recite mi, i svi vi muevi, ko je i od vas sposoban za prijateljstvo? Kud #ete s vaom
sirotinjom, muevi, i s vaom tvrdo#om due! Ono to vi dajete prijatelju da#u ja i svome
neprijatelju, i ne#u postati usled toga siromanijim. Ima drugovanja: ali treba da bude
prijateljstva!
Tako je govorin Zaratustra.
O tisu$u i jednom cilju
Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: te je tako mogao otkriti mnogih naroda
dobro i zlo. Nikakve ve#e sile nije Zaratustra video na zemlji do dobra i zla. Ne bi mogao
iveti nijedan narod koji ne bi prvo umeo da odre%uje vrednosti; a, ako ho#e da se odri, ne
sme odre%ivati kao to sused mu odre%uje. Mnogota to je jednom narodu dobro slui
drugome na podsmeh i porugu: tako sam iskusio. Video sam mnogota ega se na jednom
mestu klone i nazivaju ga zlim a to na drugom obasipaju purpurnim poastima. Nikada nije
razumevao jedan sused drugoga. oduvek se iu%avao u svojoj dui kako mu je sused zloban i
u zabludi. Tablica dobara visi nad svakim narodom Vidi, to je tablica njegovih savla%ivanja;
vidi, to je glas njegove volje za mo#i. Pohvalnim naziva on ono to dri da je teko; ono to
je neophodno i teko, za to kae da je dobro; a to jo i iz najve#e nevolje osloba%a, ono to je
izuzetno, to je najtee, to velia kao sveto. to uini da vlada on, i da pobe%uje, i da stoji u
svom sjaju, na strah i zavist susedu svom. to mu je uzvieno, prvenstveno odre%uju#e,- ono
to daje smisao svim stvarima. Odista, dragi brate, ako si poznao, pre svega nevolju, i zemlju i
nebo, i suseda jednoga naroda: onda #e pogoditi zacelo i zakon njegovih prevla%ivanja, i
zato se penje na tim lestvicama ka svojoj nadi. Uvek treba da si prvi i da si pred drugima:
Nikoga ne treba da voli tvoja surevnjiva dua, osim prijatelja takve su misli dovodile u
uzbu%enje duu svakog Grka: tako je iao svojim putem veliine. Istinu govoriti a znati
vladati lukom i strelom tako je bilo drago i inilo se teko u isti mah onome narodu od
kojeg potie moje ime ime koje mi je drago i teko u isti mah. Potovati oca i mater, iz dna
due raditi sve po njihovoj volji: tu tablicu prevla%ivanja obesio je bio nad sobom drugi
jedan narod, i postao je silan i vean zbog nje. Biti veran, i vernosti za ljubav izlagati ast i
krv i za r%ave i opasne stvari: u tome ue#i se savladao se drugi jedan narod, i tako
savladuju#i se zatrudneo je, i poneo u sebi velike nade. Zaista vam kaem, ljudi dadoe jedni
drugima sve svoje dobro i zlo. Zaista vam kaem, oni ga ne uzedoe, niti ga nadoe, niti im
pade kao glas sa nebesa. Vrednosti je uneo u stvari tek ovek, da bi se odrao, on je tek
stvorio smisao stvari, oveiji smisao! Stoga se nazvao ovek, to znai: onaj koji
procenjuje. Procenjivati znai stvarati: poujte vi koji stvarate! Samo procenivanje jeste blago
i dragocenost sviju procenjenih stvari. Tek procenjivanje daje vrednost: i, bez procenjivanja
bio bi upalj orah ivota. Poujte, vi koji stvarate! Menjajte vrednosti, to je menjanje onog
koji stvara. Uvek unitava, onaj kome je su%eno da bude tvorac. Stvaraoci su bili prvo narodi
pa tek posle, mnogo kasnije, pojedinci; zaista vam kaem, sam je pojedinac najmla%a jo
tvorevina. Narodi su nekad veali tablicu dobra iznad sebe. Ljubav koja bi da vlada, i ljubav
koja bi da se pokorava, stvorile su zajedniki takve tablice. Starije je zadovoljstvo biti u stadu
nego zadovoljstvo od svoga Ja: i dogod se dobra savest naziva stadom samo #e r%ava savest
govoriti: Ja. Zaista vam kaem, lukavo, tvrdokorno Ja, koje trai svoju korist u koristi drugih:
ono nije postanak stada, ono znai njegovu prolaznost. Uvek su oni koji su imali ljubavi, i koji
su stvarali, stvorili Dobro i Zlo. Plamen ljubavi bukti u imenu svih vrlina, i plamen gneva.
Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: nikakve ve#e sile nije Zaratustra video
na zemlji od dala onih u kojih ima ljubavi: dobro i zlo je ime njihovo. Zaista vam kaem,
pravo je udovite sila toga hvaljenja i toga ku#enja. Neka se javi ko #e okovati tu zver i
njenih tisu#u vratova? Tisu#u ciljeva bilo je dosad, jer je bilo tisu#u naroda. Nedostaju samo
jo okovi za tisu#u vratova, nedostaje taj jedan cilj. Jo oveanstvo nema svoga cilja. Nego,
recite mi, draga bra#o: kad oveanstvu jo nedostaje taj cilj, zar me nedostaje onda jo i
ono samo?
Tako je govorio Zaratustra.
O ljubavi prema blinjem
Privijate se uz blinjeg, i nazivate to svakojakim lepim imenima. A evo vam kaem: vaa
ljubav prema blinjem nije drugo do vaa r%ava ljubav prema sebi samom. Vi traite spasa
kod blinjeg od vas samih, pa biste da to jo nazovete vrlinom: ali ja providim vau
nesebinost. Ti je starije nego Ja; Ti je osvetano a Ja jo nije: ovek se dakle privija uz
blinjeg. Ja vam ne velim da ljubite blinjeg. Pre vam jo savetujem da beite od blinjeg, i da
ljubite najdaljeg! Vie nego ljubav prema blinjem stoji ljubav prema najdaljem, i prema
budu#em; vie jo nego ljubav prema oveku cenim ja ljubav prema stvarima i sablastima. Ta
sablast to za tobom skaku#e, brate moj, lepa je od tebe; zato joj ne da svoju put i svoje
kosti? Ali ti se nje plai, i bei k svom blinjem. Vi ne moete da izdrite u drutvu sa vama
samima; i ne volite sebe koliko bi trebalo: pa ho#ete da zavedete blinjeg na ljubav a sebe da
pozlatite njegovom zabludom. Ja bih voleo kad ne biste mogli izdrati u drutvu sa
svakojakim blinjima, i njihovim susedima; onda biste morali od sebe sama stvoriti svoga
prijatelja, i u njemu srce koje je spremno da se prelije. Vi pozovete svedoka kad ste radi da o
sebi lepo govorite; pa kad ste njega zaveli da dobro misli o vama tada i sami dobro mislite o
sebi. Ne lae samo onaj koji govori to zna da ne zna, nego vie jo onaj koji govori to ne
zna da zna. Tako govorite vi o sebi jedni drugima, i obmanjujete sobom svoga suseda. Evo
kako govori lud ovek: Op#enje s ljudima kvari karakter, osobito onome koji ga nema.
Jedan ide k blinjem da bi naao sebe, drugi ide to bi se rado sam izgubio. Vaa r%ava ljubav
prema vama samima ini vam samo#u tamnicom. Oni dalje moraju da plate za vau ljubav
prema blinjem; i im vas je pet na okupu uvek neko esti mora da umre. Ne volim ja ni vae
slave: ima vam tu odvie glumaca, a i gledaoci dre se esto kao da su glumci. Ne uim vas
blinjemu nego prijatelju. Prijatelj vam je slava zemaljska, i predose#aj za natoveka. Uim
vas prijatelju i njegovu prepunom srcu. Ali morate umeti da ste sun%er ako ho#ete da vas voli
prepuno srce. Uim vas prijatelju u kojem je svet gotov i sazdan, koji je ljuska za sve dobro,
prijatelju koji stvara, koji uvek ima po gotov svet za poklanjanje. I kao to u njemu moe svet
da se razvije, tako moe i da mu se opet savije u prstenove, kao postajanje dobra usled zla, i
kao postajanje svrhe iz sluaja. Budu#nost, i ono to je najdalje, neka ti budu uzrok tvoga
danas: u svome prijatelju treba da voli natoveka kao uzrok sebe. Draga bra#o, ne velim vam
da volite blinje; nego vam savetujem da volite najudaljenije.
Tako je govorio Zaratustra.
O putu stvaraoca
Ho#e li, brate, po#i u samo#u? Ho#e li potraiti put k sebi samome? Zastani jo malo, i
pouj me. Ko trai taj se lako i sam izgubi. Svako je usamljivanje zloin. tako kae stado. A
ti si dugo pripadao stadu. Glas stada jo odjekuje u tebi. &ak i kad bude govorio: ja nemam
vie istu savest koju i vi,bi#e u tome tube i bola. A vidi, jo i taj bol rodila je ona ista
savest: i poslednji odblesak te savesti plamti jo na tvojoj turobnosti. Ti bi hteo da po%e
putem svoje turobnosti kao putem k tebi samome? Pokai mi da li ima prava na nj, i pokai
mi snagu koja ti stoji na raspoloenju. Jesi li ti jedna nova snaga, i jedno novo pravo? Jesi li ti
jedan prvi pokret? Jedan poetak koji se kotrlja iz sebe sama? Da li ume zvezde prisiliti da se
oko tebe okre#u? Ah, koliko ima pohlepnih za vasionom! Koliko ima grevitog usiljavanja
sujetnih! Dokai mi da ti nisi pohlepan, niti sujetan! Ah, ima toliko velikih misli koje ine isto
to i mehovi: nadahnjuju, i stvaraju ve#u prazninu. Kae da si slobodan? Ho#u da znam ta je
tvoja misao vodilja a ne da si se izvukao ispod jarma. Da li si ti jedan od onih koji je smeo da
se izvue ispod jarma? Ima ih mnogih koji su odbacuju#i od sebe uslunost odbacili i svoju
zadnju vrednost. Slobodan, od ega slobodan? ta je do toga stalo Zaratustri! Nego, treba da
mogu da itam iz tvoga vedrog oka: slobodan, za to? Moe li ti sam sebi dati svoje zlo i
svoje dobro, i obesiti svoju volju iznad sebe kao zakon? Moe li biti sebi sam i sudijom i
osvetnikom svoga zakona? Strano je ostati nasamo sa sudijom i sa osvetnikom svoga
ro%enog zakona. To je kao kad padne zvezda u prazan prostor, i u ledeni dah usamljenosti.
Danas jo pati od mnogih, ti jedan: danas jo ima celu svoju hrabrost i sve svoje nade. Ali
do#i #e doba da #e te samo#a zamoriti, da #e se gordost tvoja saviti, da #e hrabrost tvoja
zakrinuti zubima. I ti #e tada vikati iz sveg glasa: Ja sam sm! Do#i #e doba, da ne#e
vie videti ono to je na tebi visoko a vide#e sasvim izbliza ono to je nisko; a kao avet
strai#e te ono to je uzvieno u tebi. I ti #e tada vikati iz sveg glasa: Sve je lano! Ima
ose#anja koja ho#e da zadave usamljenika; ako ne mogu, tada, dabogme, moraju sama da
umru! Ali, da li #e ti to biti u stanju, da bude ubica? Da li ti je ve# poznata, brate, re
preziranje? I zna li, kolike su muke pravedljivosti: da bude pravedan prema onima koji te
preziru? Ti primorava mnoge da zbog tebe ponu druke uiti nego dotle; to #e ti oni skupo
naraunati. Ti si im se pribliio a ipak si proao mimo: to ti ne#e nikad oprostiti. Ti se die
iznad njih: ali to se vie penje tim manji izgleda oku zavisti. A najve#ma mrze onoga koji
leti. Vi ne moete biti pravedni prema meni! treba da kae ja uzimam vau nepravednost
kao ono to meni pripada. Nepravdom i prljavtinom bacaju se oni na usamljenika: ali, brate
moj, ako ho#e da si zvezda mora im svetliti uprkos svemu! Nego, uvaj se dabrih i
pravednih! Ti vole da razapnu na krst one koji sami svoju vrlinu pronalaze, ti mrze
usamljenika. A uvaj se i prepodobne prostote! Njoj nita nije sveto to nije prosto i glupo:
ona se rado igra i s vatrom spalita! Pa uvaj se i od napadaja svoje ljubavi! Odvie brzo
prua usamljenik ruku da se rukuje s onim koga susretne. Mnogim ljudima ne sme pruiti
ruku, nego samo apu: a item da na tvojoj api imaju i kande. Nego, najve#i neprijatelj koji
ti moe iza#i nasusret, to #e uvek biti ti sam; ti sam uhodi sebe i po pe#inama i po umama.
Usamljenie, ti ide putem k sebi samome! A put te vodi pokraj tebe samoga, i pokraj tvojih
sedam %avola! Jeretik bi#e sebi samome, i vetac i predskaziva, i budala i sumnjalo,
nadrisvetac i hulja. Treba da eli da izgori u svom ro%enom plamenu: kako bi da ponovo
postane, dok se nisi prvo pretvorio u pepeo! Usamljenie, ti ide putem stvaraoca: ti ho#e da
stvori sebi jednoga boga iz tvojih sedam %avola! Usamljenie, ti ide putem onoga koji voli:
ti voli sebe samoga, i stoga prezire sebe kao to preziru samo oni koji umeju da vole. Onaj
koji voli ho#e da stvara, jer prezire! ta zna onaj o ljubavi, koji nije morao da prezre ba ono
to voli? Sa svojom ljubavlju po%i u svoju samo#u, i sa svojom eljom za stvaranjem, brate
moj, i tek docnije odhrama#e pravdoljublje za tobom. S mojim suzama podi u svoju samo#u,
brate moj. Ja volim onog koji ho#e da stvori vie od sebe pa u tom nade svoju propast.
Tako je govorio Zaratustra.
O starim i mladim enicama
to se provlai tako straljivo kroz suton, Zaratustra? I ta skriva tako oprezno ispod svog
ogrtaa? Je li moda kakvo blago, ta su ti ga poklonili? Ili je dete, to se rodilo? Ili ide
sada i sam moda stazama kradljivaca, ti prijatelj zlih? Jeste, dragi brate! ree Zaratustra,
blago je ovo, to su mi ga poklonili: jedna mala istina, nju eto nosim uza se. Nego, ona je
nemirna kao kakvo derite; i ako joj ne zapuim usta vie iz sveg grla. Kad sam danas iao
svojim putem, u as kada sunce seda, srete me jedna stara ena, i ovako govorae mojoj dui:
&esto je besedio Zaratustra i pred nama enama, ali nam jo nikad nije prozborio o samoj
eni. A ja joj odvratih: o eni treba govoriti samo pred mukima. Govori i preda mnom o
eni, ree ona: ja sam stara pa #u odmah sve zaboraviti. I ja se odazvah elji stare ene, i
ovako joj govorah: Na eni je sve zagonetka, i sve na eni ima jedno reenje: ono se zove
trudno#a. Mukarac je za enu sredstvo: cilj je uvek dete. Nego, ta je ena za mukarca?
Pravi mukarac trai dvoje: opasnosti i igre. Zato trai enu, kao najopasniju igraku.
Mukarac treba da bude odgajan za rat, a ena za odmor ratniku: sve ostalo je ludost. Za
preslatko vo#e ne mari ratnik. Zato mari za enu; opora je jo i najsla%a ena. ena bolje
razume decu nego mukarca, ali je mukarac vie dete nego to je ena. U pravom mukarcu
skriveno je dete: a dete ho#e da se igra. Na noge, dakle, ene, pa mi prona%ite to dete u
mukarcu! ena treba da je igracka, dragi kamen, obasjana vrlinama jednoga sveta koji jo
nije tu. Zvezdin sjaj treba da se blista u vaoj ljubavi! Vaa nada treba da bude: daj mi da
mogu roditi natoveka! Neka bude hrabrosti u vaoj vrlini! Svojom ljubavlju treba da
navaljujete na onog koji vam uliva strah. U vaoj ljubavi treba da je vaa ast! Slabo zna inae
ena ta je to ast. A evo ta treba da bude vaa ast: da uvek vie ljubite nego to vas ljube, i
da nikad niste na drugom mestu u tom pogledu. Mukarac treba da se boji ene koja ljubi: ona
#e tada podneti svaku rtvu, i sve je drugo za nju tada bez vrednosti. Mukarac treba da se
boji ene koja mrzi: jer mukarac je u dnu svoje due samo zao, a ena je onda r%ava. Koga
mrzi ena ponajve#ma? Evo kako govorae eljezo magnetu: mrzim te ponajve#ma to
privlai a nisi dosta jak da privue. Sre#a mukareva zove se: ho#u. Sre#a enina zove se:
on ho#e. Eto, u ovaj isti as postao je svet savren! misli ena kad je posluna to ljubi od
sveg srca.Jer ena mora da slua, i mora da trai dubinu za svoju povrinu. Povrna je dua
enina, pokretna burna skrama nad plitkom vodom. A narav mukarca je duboka, njena bujica
umi kroz podzemne pe#ine, ena sluti njenu snagu, ali je ne shvata. Na to mi odgovori
starica: Mnogo lepih stvari ree Zaratustra, naroito za one koji su dosta mladi za to.
udnovato, Zaratustra malo poznaje ene a ipak pravo govori o njima! Da li je to moda stoga
to je kod ene sve mogu#no? A sad, u ime zahvalnosti, uzmi jednu malu istinu! Dosta sam
stara da je mogu dati! Zamotaj je dobro, i zapui joj usta: inae #e da vie iz sveg grla ova
mala istina. Daj mi, eno, tvoju malu istinu! rekoh. A starica ree tad ovo: Ti ide k
enama? Ne zaboravi bi!
Tako je govorio Zaratustra.
O ujedu guje
Jednoga dana zaspao bee Zaratustra pod jednom smokvom, jer je bilo toplo, i savio bee ruke
preko lica. Ali do%e jedna guja, i ujede ga za vrat da je Zaratustra glasno jauknuo od bola.
Kada je skinuo ruku s lica, pogleda zmiju: a ona poznade oi Zaratustrine, poe se nespretno
svijati, i htede da umakne. Ne bei, ree Zaratustra; jo ti se nisam zahvalio! Ti si me za
vremena probudila, jer dug je jo put moj. Kratak jo put je tvoj, ree tuno guja; moj
otrov ubija. Zaratustra se osmehnu. Zar moe poginuti zmaj od zmijskog otrova? ree.
Nego, uzmi natrag svoj otrov. Ti nisi dosta bogata da bi mi ga mogla pokloniti. Na to mu
guja pade ponovo oko vrata, i lizae mu ranu. Kada je jednom Zaratustra priao ovo svojim
uenicima, pitahu ga oni: A ta je, o Zaratustra, naravouenije iz te tvoje prie? Zaratustra
na to pitanje odgovori ovako:Dobri i pravedni kau za mene da sam unititelj morala: moja je
pria nemoralna. Ali ako imate dumanina nemojte mu vra#ati zlo dobrim: jer to poniava.
Nego, dokaite jo, da vam je uinio neto dobro. A bolje je i da planete gnevom nego da
poniavate! Ako vas psuju, ne bi mi bilo pravo da vi blagosiljate. Bolje isto tako psujte i vi
malo! Uini li vam se velika nepravda, uinite brzo i sami jo pet malih! Strano je pogledati
onog koga nepravda sama titi. Da li ste to ve# znali? Podeljena nepravda je pola pravde. Onaj
neka uzme nepravdu na se koji je moe poneti! Mala osveta ovenija je nego nikakva osveta.
A ako kazna nije za prestupnika u isti mah i pravda i poast, onda ne marim ni za vae
kanjavanje. Otmenije je da kae za sebe da nema pravo, nego da silom zadri pravo,
osobito ako ima pravo. Samo, mora ovek biti dovoljno bogat za to.Ja ne marim za vau
hladnu pravinost, iz oka sudija vaih uvek viri delat, i njegov hladni no. Recite, zar nema
nigde pravinosti koja bi bib ljubav sa vidovitim oima? Prona%ite mi ve# jednom ljubav koja
ne#e poneti na sebi samo svu kaznu, ve# i svu krivicu! Prona%ite mi ve# jednom pravinost
koja #e svakog osloboditi, osim onoga koji sudi! Evo ujte jo i ovo! Onome koji bi da je
pravian do krajnosti, pretvara se i la u ovekoljublje. Ali, kako bih mogao biti pravian do
kraja! Kako bih mogao dati svakome svoje? Treba da se zadovoljim. da dam svakome moje.
Naposletku, bra#o, uvajte se da ne inite nepravo usamljenicima! Da li bi mogao usamljenik
to zaboraviti! Ili, zar bi mogao vratiti zlo zlim! Usamljenik je kao dubok kladenac. Lako je,
baciti kamiak u nj; ali kad potone do na dno, recite, ko bi ga opet izneo? &uvajte se da ne
povredite usamljenika! A ako ste to uinili, onda ga bar jo i ubijte!
Tako je govorio Zaratustra.
O detetu i braku
Imam da uputim jedno pitanje upravo tebi, dragi brate: kao olovo sputam to pitanje u tvoju
duu, da bih saznao kako je duboka. Mlad si, pa si eljan deteta i braka. Ali te ja pitam: jesi li
ti ovek koji sme da je eljan deteta? Jesi li ti pobednik, savla%iva sebe sama, zapovednik
nad svojim ulima, gospodar svojih vrlina? To pitam ja tebe. Ili iz elje tvoje govori tek
ivotinja i niska potreba? Ili, usamljenost? Ili, nezadovoljstvo s tobom samim? Ja bih hteo da
pobeda tvoja i tvoja sloboda eznu za detetom. ive spomenike treba da nazida svojoj pobedi
i svome oslobo%enju. Treba da zida vie od sebe. Ali pre svega treba da si sam dobro sazdan,
prav i telom i duom. Ne treba da se plodi samo sve vie po broju, nego i sve vie u visinu! U
tom neka ti je na pomo#i zeleni vrt braka! Treba da stvori jedno vie telo, jedan prvi kret,
jedan toak koji se iz sebe kotrlja, treba da stvori jednoga koji stvara. Brak: to je za mene
volja dvoje da stvore jedno, koje #e biti vie od onih koii su ga stvorili. Potovanje uzajamno
za mene je brak, potovanje onih koji oboje ho#e da imaju onakvu volju. To treba da je
smisao i da je istina tvoga braka. A to to mnogi premnogi nazivaju brakom, svi oni izlinici,
ah, ta je to za mene! O, kolika je sirotinja tih dua udvoje! O, kolika je prljavtina tih dua
udvoje! O, to bedno zadovoljstvo udvoje! Sve to nazivaju brakom, i kau, da su im brakovi na
nebu sklopljeni. Ne, ja ne marim za to nebo izlinika. I ne marim za te ivotinje spletene u
nebeske zamke. Neka je daleko od mene i taj Bog, koji hramaju#i prilazi da blagoslovi ono
to nije vezao! Ne smejte se takvim brakovima! Ta koje dete ne bi imalo razloga da plae sa
svojih roditelja! &ovek mi izgledae ugledan, i zreo za smisao zemljin: ali kad mu sagledah
enu, uini mi se zemlja domom za slaboumne. Jest, da je po meni, zemlja bi se tresla u
grevima u asu kad se svetac sparuje s guskom. Jedan je kao junak poao u lov na istine a
ulovio je naposletku jednu malu nakin%urenu la. To zove on svojim brakom. Drugi je vazdan
pazio s kim #e i kako #e, i birao je kao to bira izbira. A odjedared pokvari sebi drutvo za
svagda: To zove on svojim brakom. Opet drugi traio je sluavku s an%eoskim vrlinama. A
odjedared postade sam sluavkom jedne ene, i sad neka gleda kako #e da bi postao jo i
an%elom. Svi su kupci obazrivi, u svakoga su lukave oi. Ali jo i ponajlukaviji kupi#e enu
svoju u daku. Mnoge kratke ludosti to vi zovete ljubavlju. A va brak uini kraj tim
mnogim kratkim ludostima jednom drugom glupo#u. Vaa ljubav prema eni, i enama
ljubav prema mukarcu: o, bar da su saue#e prema napa#enim i skrivenim boanstvima! Ali,
redovno se samo bolje upoznaju dve ivotinje. Pa jo i vaa najbolja ljubav nije drugo do
jedna slika u zanosu, i jedan bolan ar. A trebalo bi da je buktinja koja bi vam svetlela ka
vaim putevima. Treba#e nekad da ljubite vie od sebe. Dakle u#ite tek ljubiti! Toga ste radi i
morali ispiti gorku au vae ljubavi. Ima gorine i u ai najbolje ljubavi: ona izaziva enju
za natovekom, ona budi ed u tebi koji stvara! ed tvoraka, strela i enja za natovekom;
reci, brate moj, je li u tome tvoja volja za brakom? Neka je blagoslovena takva volja, i takav
brak
Tako je govorio Zaratustra.
O slobodnoj smrti
Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano.Jo se svet nije navikao na nauk: umri u dobar
as! Umri u dobar as, tome ui Zaratustra.Dabogme, ko nikako ne ivi u dobar as, kako bi
taj mogao ikad i da umre u dobar as? Bolje da se nije nikad ni rodio! - To ja velim izlinima.
Nego, jo i ti izlini prave se vani sa svojim umiranjem, i ponajuplji orah ho#e jo da ga
krhaju. Svi shvataju umiranje kao neto vano: ali smrt jo nije slavlje. Jo nisu ljudi nauili
kako se slave najlepe slave. Ja #u vam pokazati smrt plodonosnu, koja za sve ive postaje
podstrekom i zavetom. Naroitom smr#u umire plodonosni, pobedniki, opkoljen
punonadenima i zavetnicima. Tako se treba nauiti umreti; i ne bi trebalo da pro%e nijedno
slavlje a da ovakav samrtnik ne blagosilja zakletve onih koji ostaju u ivotu! Tako je najbolje
umreti; a drugo bi onda bilo: da se umre u borbi, i da se raspe dua velika. A odvratna je, i
onom koji se bori i onom koji pobe%uje, vaa mirava smrt to se privlai potajno kao
kradljivac a ipak dolazi kao gospodar. Ugledajte se evo na ovu moju smrt, smrt slobodnu,
koja mi prilazi jer ja tako ho#u. A kad #u hteti? Ko je istakao sebi cilj ima naslednika, taj
eli smrt u dobar as radi cilja i zbog naslednika. I, iz potovanja prema meni i prema
nasledniku, taj ne#e vie veati svele vence u svetilitu ivota. Zaista vam kaem ne#u da sam
kao oni koji pletu uad: vuku#i konac u duinu sami idu sve unatrag. Mnogi su prestari i za
svoje istine i pobede, bezuba usta nemaju vie pravo da kau svaku istinu. Svaki koji eli
slave treba da se za vremena rastavi od asti, i da se naui velikoj vetini da u pravi as ide.
Ne treba dopustiti da nas jedu kad ponajbolje prijamo: to znaju oni koji ele da budu dugo
voljeni.Ima dabogme kiselih jabuka iji je udes da moraju ekati do poslednjeg dana jeseni: a
onda u isti mah sazru, poute, i smeuraju se. Jednima ostari prvo srce a drugima prvo duh. A
neki su stari jo u mladosti: ali, ko postane kasno mlad, ostaje dugo mlad. Mnogima ivot ne
ispada za rukom: otrovan crv nalee mu se u srcu. Neka bar gleda da mu tim bolje ispadne za
rukom smrt. Mnogi ne postanu nikad slatki, potrule jo u leto. Kukaviluk ih dri da ne padnu
sa svojih grana. Premnogi ive, i predugo vise oni o svojim granama. Treba da do%e oluj pa
%a strese sa drveta sve to je trulo i od crva nagrieno! Treba da do%u propovednici brze
smrti! To bi hili pravi oluji i tresci koji su potrebni za drve#e ivota. Ali ja ujem samo gde se
propoveda lagana smrt, i strpljenje sa svim zemaljskim. Ah, zar vi propovedate strpljivost
sa zemaljskim? Ta zemaljsko ima i odvie strpljivosti s vama, vi otpadnici! Zaista vam
kaem, prerano je umro onaj Jevrejin to ga slave propovednici lagane smrti: i za mnoge je
otada bilo kobno to je prerano umro. On jo nije poznavao drugo do suze i tegobu Jevrejina, i
s njima mrnju dobrih i pravednih Jevrejin Isus: i tad ga spopade iznenada enja za smr#u.
Trebao je ostati u pustinji, i daleko od dobrih i pravednih! Moda bi bio nauio iveti, i nauio
voleti ivot i smeh uz to! Verujte mi, bra#o,moja! On je prerano umro; on bi svoju nauku
sam opozvao bio, da je dostigao moju starost! Bio je toliko blagorodan da bi opozvao! Ali jo
nije bio sazreo. Nezreo je mladi# kad voli, i nezreo mrzi oveka i zemlju. Vezani jo su njemu
i teki, duh i krila duina. A u zrelom oveku ima vie od deteta nego u mladi#u, i manje
tugobe: on bolje zna ta su smrt i ivot. Slobodan na smrt, i slobodan u smrti, sveano
izgovaraju#i: Ne ako nije vie vreme da se govori Da: tako on dobro zna ta su smrt i ivot.
Neka vae umiranje ne bude hula na oveka i na zemlju, prijatelji dragi, to molim od meda
vae due.Neka vae umiranje jo ozarivaju va duh i vaa vrlina, kao to ozarava zemlju
veernja rumen; inae vam umiranje nije polo za rukom. I ja sam umre#u, da biste vi,
prijatelji, mene radi ve#ma voleli zemlju, i posta#u zemlja koja sam i bio, da bih imao mira u
njoj koja me je rodila. Zaista vam kaem, Zaratustra je imao svoj cili, on je bacio svoju loptu:
sad vi, prijatelji, budite naslednici mojeg cilja, vama u ruke bacam zlatnu loptu. Milije mi je
od svega, prijatelji dragi, da vas gledam kad bacate zlatnu loptu! I stoga oprostite to #u jo
malo postojati na zemlji!
Tako je govorio Zaratustra.
O vrlini koja deli darove
1.
Kad se Zaratustra rastao od grada koji je voleo u srcu svom, i ije je ime: arena krava,
poli su za njim mnogi koji se nazivahu uenicima njegovim, i pratili su ga. Tako do%oe do
jednog raskr#a: tu im Zaratustra ree da je rad da dalje ide sam; jer je bio ljubitelj etnje u
samo#i. A uenici, predadoe mu na rastanku palicu na ijoj se zlatnoj drci obavijala zmija
oko sunca. Zaratustra se obradova palici, i naslonivi se na nju ovako prozbori svojim
uenicima, i ree: Recite mi, molim vas: otkud zlatu tolika vrednost? Otud, to nije obino i
to nije korisno, a blista se i ima blag sjaj, poklanja se smo svakom. Samo kao podobije
najvie vrline dolo je zlato do toga da ima najve#u vrednost. Kao zlato, blista se pogled u
onoga koji deli darove. Sjaj zlata sklapa mir izme%u meseca i sunca. Neobina je najvia
vrlina, i nije korisna, blista se i ima blag sjaj: najvia vrlina je, vrlina to deli darove. Zaista
vam kaem, uenici moji, ja poga%am ta vi ho#ete: i vi udite, kao i ja, za vrlinom koja deli
darove. ta imate vi zajedniko sa makama i s kurjacima? U tome je vaa e%, da postanete i
sami rtve, i darovi: i stoga i ose#ate e% za tim da nagomilate u svojoj dui sva bogatstva.
Nezasitno udi vaa dua za blagom i dragocenostima, jer je nezasitna vrlina vaa u elji da
deli darove. Vi nagonite sve stvari to su oko vas, i to su u vama, da iz vaeg kladenca natrag
poteku kao darovi vae ljubavi. Zaista vam kaem, razbojnikom mora postati za sve vrednosti
takva vrlina to deli darove: ali zdravom i svetom zovem ja takvu sebinost. Ima druga
jedna sebinost, presiromana, izgladnela, ona to bi uvek da krade, sebinost bolesnika,
bolesna sebinost. Kradljivakim okom posmatra ona sve to blista, udnjom gladi odmerena
onoga koji ima dosta da jede; i uvek se oblizuje oko stola onih to dele darove. Bolest govori
iz takve poude, i nevidljivo izro%avanje; da je telo izmodeno, kae razbojnika pouda te
sebinosti. Recite mi, draga bra#o: ta izgleda nama r%avo, i to je za nas najgore? Zar ne to
izro%avanje? Mi odmah pomiljamo na izro%avanje, gde nema due koja deli darove. Na
put vodi u vis, od vrste preko ka nadvrsti. A grozimo se izra%ene due koja kae: Sve za
mene. Uvis leti naa dua: tako je ona slika i prilika naeg ivota, slika i prilika uzviavanja.
Imena vrlina slike su takvih uzviavanja. Tako prolazi telo kroz istoriju, kao neto to postaje,
i neto to se bori. A duh ta je on telu? Njegovih borbi, i njegovih pobeda glasnik, drug, i
odjek. Slike su sva imena dobra i zla: ona ne izgovore sve, ve# samo nagoveste. Ludak je, ko
iz njih ho#e da crpe mudrost. Pazite dobro, draga bra#o, na asove u koje bi duh va hteo da
govori u slikama: tu je poreklo vae vrline. Uzviava se tada vae telo, i uskrsava; svojim
miljem dovodi u ushit duh, i ovaj postaje tvorcem i ocenjivaem, i ljubavnikom, i
dobrotvorem sviju stvari. Kad vam se srce iri, i potee puno kao bujna reka, nose#i i
blagoslov i opasnost obitavaocima uz obalu: tu je onda poreklo vae vrline. Kad ste uzvieni
nad pohvalom i pokudom i vaa volja ho#e da zapoveda svima stvarima kao volja onoga koji
voli: tu je poreklo vae vrline. Kad prezirete ono to godi, i meku postelju i prostirete leaj
sebi to dalje od onih koji su razneeni: tu je poreklo vae vrline. Kad imate samo jednu volju,
i tu istrebu svake nevolje osetite kao potrebu: i tu je poreklo vae vrline. Zaista vam kaem, to
je novo Dobro i novo Zlo! I kaem vam, to je nov duboki ubor, i glas novoga izvora! Mo# je,
ta nova vrlina; ona je misao vodilja., i oko nje razborita dua: Zlatno sunce, oko kojega se
svija zmija saznanja.
2.
Tu za#uta za asak Zaratustra, i gledae s ljubavlju svoje uenike. Onda nastavi govor, i ree
a glas mu se bee izmenio. Ostajte verni zemlji, draga bra#o, u svoj sili svoje vrline! Vaa
ljubav to deli darove, i vae saznanje, neka slue smislu zemljinu! To vas molim, i time vas
zaklinjem. Nemojte je putati da odleti sa onog to je zemaljsko, i da udara krilima o vene
zidove! Ah, oduvek je bivalo toliko odletele vrline! Povedite, kao to ja inim, odletelu vrlinu
natrag ka zemlji da, natrag ka telu, i ivota: da bi dala zemlji smisao njen, oveanski
smisao! Stostruko su odleteli dosad, i odlazili kud ne treba, i duh i vrlina. Ah, sva ta matanja
i sve te stranputice i sad su jo u naem telu, tu su postali telom i voljom. Stostruko su pravili
pokuaje i bludeli dosad, i duh i vrlina. Jest, pokuaj tek bio je ovek. Ah, mnogo nam je
neznanja i zabluda preslo u telo! Ne izbija na nama samo razum od tisu#ih leta ve# i ludilo
njihovo. Opasno je, biti naslednikom. Jo se mi borimo korak po korak sa dinom sluajem, i
jo je dosad celim oveanstvom vladao besmisao, nesmisao. Va duh i vaa vrlina neka slue
smislu zemljinu, draga bra#o: i svima stvarima odredite vi novu vrednost! Toga radi treba da
budete oni koji se bore! Toga radi treba da budete stvaraoci! Znanjem se isti telo; prave#i
pokuaje u znanju uzvisuje se; u onoga koji ide za saznanjem posve#uju se svi nagoni; onome
koji se uzvisio razvedri se dua. Vrau, isceli se sam tako #e pomo#i u isto doba i svome
bolesniku. To neka mu bude najve#a pomo# to #e svojim oima gledati onog koji se sam
isceljuje. Ima tisu#u staza kojima jo niko nije hodio, tisu#u zdravlja i skrivenih obe#anih
zemalja ivota. Neiscrpni su i neotkriveni jo uvek ovek i zemlja ovekova. Ostajte budni i
oslukujte, usamljeni! Od strana budu#nosti dolaze vetrovi udaraju#i tajanstveno krilima; i
dobrim uima donose dobre glasove. Vi koji ste danas usamljeni, vi koji se odvajate od
ostalih, vi #ete nekad postati narodom: od vas koji se sami izabraste, rodi#e se izabrani narod:
a od tog naroda natovek. Zaista vam kaem, zemlja #e jo postati mesto ozdravljanja! Ve#
je okruuje nov duh koji nosi isceljenje, i nova nada!
3.
Kada je Zaratustra izgovorio ove rei, za#uta kao neko koji jo nije rekao svoju poslednju re;
dugo je okretao palicom u ruci, premiljaju#i. Naposletku progovori, i ree: a glasinu se
bee izmenio. Sam #u po#i sad, uenici moji! A i vi, po%ite sad, i po%ite sami! Tako elim.
Odista, lepo vam kaem. idite od mene, i branite se od Zaratustre! Ili jo bolje: stidite ga se!
Moda vas je prevario. &ovek saznanja ne sme umeti samo da voli svoje neprijatelje, nego i
da mrzi svoje prijatelje. Loa je nagrada za uitelja ako svaki ostaje uvek tek uenikom
njegovim. A i zato ne biste kidali li#e sa moga venca? Vi me tujete; ali ta #e biti ako se
tovanje vae jednog dana izvrne i padne? Treba da se uvate, da vas ne udari i ne ubije
podignuti kip.Vi kaete da verujete u Zaratustru? Ali ta je stalo do Zaratustre! Vi ste verni
moji, ali ta je stalo do svih vernih! Vi jo ne potraiste sebe: a na%oste mene. Tako ine svi
verni; stoga tako malo i vredi sve verovanje. Sada vas pozivam da mene izgubite a da sebe
na%ete; i tek kad me se budete svi odrekli vrati#u vam se opet. Zaista vam kaem draga bra#o,
s drugim #u oima potraiti tada moje izgubljene; s drugom #u vas ljubavlju tada voleti. A
nekad, docnije, posta#ete mi jo i prijateljima, i decom jedne jedine nade: tada #u biti po tre#i
put me%u vama, i slavi#u s vama veliko Podne. A veliko #e Podne biti, kad ovek bude stajao
na sredini svoga puta izme%u ivotinje i natoveka, i bude proslavljao kao svoju najve#u nadu
svoj polazak ka veeri: jer to je put ka novoj zori. Tad #e taj to zalazi i odlazi i sm
blagosiljati to je on onaj koji prelazi; i sunce njegova saznanja bi#e u Podne. Umrli su svi
bogovi: neka odsad ivi nat#ovek to neka bude jednom, o velikom Podnevu, naa poslednja
pouka!
Tako je govorio Zaratustra.
DRUGI DEO
Tako je govorio Zaratustra.
- i tek kad me se budete svi odrekli, vrati#u vam se opet. Zaista vam kaem, draga bra#o, s
drugim #u oima potraiti tada moje izgubljene; s drugom #u vas ljubavlju tada voleti.
Zaratustra
O vrlini koja deli darove (I deo)
Dete sa ogledalom
Na to je opet otiao Zaratustra natrag u goru i u samo#u svoje pe#ine, i povukao se od ljudi:
iekuju#i, kao to eka seja koji je bacio svoje seme. Ali mu se dua ispuni nestrpljivo#u, i
enjom za onima koje je voleo: jer je imao jo mnogo da im da. A to je ono to je najtee: iz
ljubavi stisnuti otvorenu aku, i dele#i darove sauvati stid. Tako su usamljeniku prolazili
meseci i godine; a njegova mudrost rastijae, i zadavae mu bolove svojim obiljem. Tada
jednog jutra, probudivi se rano jo pre zore, premiljae dugo lee#i u postelji, i najzad
progovori u svome srcu: to se to poplaih toliko u snu, da sam se probudio? Ne bee li mi
pristupilo jedno dete, nose#i ogledalo? O Zaratustra ree mi dete pogledaj se u ogledalu!
A kad sam se pogledao u ogledalu, uzviknuh glasno, i srce mi zadrhta: jer ne videh u njemu
sebe nego iskeeno lice %avolovo u grohotnu kikotu. Zaista vam kaem, dobro sam razumeo
znamenje i opomenu sna: moja nauka je u opasnosti, kukolj ho#e da se nazove penicom!
Moji su se dumani osilili, i unakazili su lik moje nauke, tako da se i najmiliji moji moraju
stideti darova koje sam im dao. Izgubio sam prijatelje svoje; kucnuo je as da po%em traiti
svoje izgubljene! To govore#i skoi Zaratustra, ali ne kao neko koji se prestravio pa trai
vazduha, ve# pre kao prorok i psalmopevac kada se spusti na nj duh sveti. Zau%eno ga
gledahu njegov orao i negova zmija: jer na obrazima mu poivae, kao jutarnja rumen, budu#a
sre#a. ta bi od mene, zveri moje? - ree Zaratustra. Nisam li se izmenio? Ne do%e li mi
blaenstvo kao bura s vetrom? Budalasta je moja sre#a, i spremna da govori budalatine: jo
je odvie mlada imajte strpljenja s njom! Ranila me je moja sre#a: svi koji pate neka mi
previjaju ranu! Opet smem da si%em k svojim prijateljima, i k svojim neprijateljima!
Zaratustra sme opet da govori i da deli darove, i da milima ini sve to im se najvie mili!
Moja se nestrpljiva ljubav preliva bujicom, nizbrdice, ka izlasku i silasku. Iz #utljivih brda, i
iz bure bolova ubori dua moja huno u doline. Predugo sam eznuo i izgledao u daljinu.
Predugo sam pripadao samo#i: tako se odvikoh od #utanja. Sav savcat postao sam usta, i
utanje potoka niz vrletnu stenu: ho#u svoj govor da sunovratim u doline. Ma jurila bujica
moje ljubavi i kroz neprolaze! Koja bujica jo nije nala najzad put u more! Ja nosim dodue u
sebi jezero jedno, jezero usamljeniko, samo sebi dovoljno; ali #e ga bujica moje ljubavi
povu#i snano sobom sunovrat, u more! Novom stazom gazim, i nov mi govor dolazi na usta;
zasitio sam se, kao svi to stvaraju, starinskih jezika. Duh moj ne#e vie da ide na izgaenim
potpeticama. Prelagano hrli unapred za me svaki govor: u tvoja kola uskoi#u, olujo! Pa i
tebe jo oinu#u pako#u svojom! Kao uzvik ili pokli polete#u preko irokih mora, dok ne
na%em blaeno ostrvlje na kojem ive moji prijatelji: A medu njima moji neprijatelji! Kako
sad volim svakoga kome mogu progovoriti re! I neprijatelji moji dopunjuju moje blaenstvo.
Kad ho#u da uzjaem svog najbenjeg hata, moje mi koplje najbolje pomogne da se dignem
na nj: ono je svagda spreman sluga mojoj nozi: Moje koplje, koje ustremljujem na moje
dumane! Koliko sam zahvalan svojim dumanima da ga mogu najzad ustremiti! Odvie se
nakupilo kie u mome oblaku: uz grohot munja baca#u sada strava grada u dubinu,Silno #e se
tad nadimati moje grudi, silno #e dunuti svojim olujem preko brda: tako #e im odlanuti. Zaista
vam kaem, kao to dolazi oluj, dolazi i moja sre#a, i moja sloboda! A moji dumani neka
misle da Zloduh besni nad njihovim glavama. Nego, i vi #ete biti prestraeni, prijatelji moji
divljom mudro#u mojom; i moda #ete pobe#i zajedno s mojim dumanima. Ah, kad bih
umeo da vas natrag domamim zvucima pastirskih svirala! Ah, kad bi moja lavica mudrost
mogla da se naui da tiho rie! A mnogom smo se emu ve# nauili otkako smo zajedno!
Moja divlja mudrost zatrudnela je u samotnoj gori; na golom kamenu rodila je svoje mlado,
svoje najmla%e. Sad tri kao sumanuta kroz golu pustinju, i trai svuda zelenu travicu moja
stara divlja mudrost!
Na mekoj travici vaih srdaca, prijatelji moji! na vaoj ljubavi, htela bi da prostre svome
edu!
Tako je govorio Zaratustra.
Na blaenom ostrvlju
Smokve padaju s drve#a, sone su i slatke; i, dok padaju, puca im rumena koa. Ja sam sever-
vetar za zrele smokve. Tako, kao smokve, padaju vam pred noge ovi nauci, dragi prijatelji,
pijte im dakle sok, i sisajte im slatko meso! Svuda je unaokolo jesen i isto nebo, i podne.
Pogledajte, koliko je obilje oko nas! A iz tog izobilja lepo je gledati napolje na daleka mora.
Nekad izgovarahu re Bog dok gledahu na daleka mora; a ja sam vas eto nauio da kaete:
Natovek. Bog je jedno domiljanje; a ja ho#u da vae domiljanje ne dopire dalje od vae
stvaralake volje. Moete li stvoriti boga? Ne govorite mi vie ni o kakvim bogovima! A
natoveka biste pouzdano mogli stvoriti. Moda ne ba vi, draga bra#o! Ali se moete
pretvoriti u oce i praoce natovekove: i to bi trebalo da vam je vaa najbolja tvorevina! Bog
je jedno domiljanje: a ja ho#u da vae domiljanje bude ogranieno mogu#no#u miljenja.
Moete li zamisliti boga? U tome treba da je vaa volja prema istini: da se sve pretvori u ono
to ovek moe zamisliti, moe videti, moe opipati! Do krajnjih granica treba da mislite
svojim ro%enim ulima! to ste nazivali svetom, to tek vi treba da stvorite: to treba da postane
vaim razumom, vaom slikom i prilikom, vaom voljom, vaom ljubavlju! I, zaista vam
kaem, sve to treba samo vaega blaenstva radi, vi koji idete za saznanjem! Kako biste i
mogli podnositi ivot bez ovakve nade, vi koji idete za saznanjem? Ne smete ostati ukorenjeni
za svagda ni u neshvatljivome, ni u nerazumnome. Nego evo, otkri#u vam sasvim svoje srce,
prijatelji: kad bi bilo bogova, zar bih ja izdrao da ne budem bog! Dakle, nema bogova.
Izvukao sam dodue zakljuak; ali sad vue on mene. Bog je jedno domiljanje: ali, ko bi
okuao sve muke ovakvog domiljanja a da ne umre? Zar da se oduzme onome koji stvara
vera njegova, i orlu let njegov po orlovskim visinama? Bog je misao koja ini sve to je pravo
krivim i zavrti sve to stoji nepomino. Kako? Zar da zaista ne postoji vie vreme, i zar da je
sve to je prolazno la? Ovakve misli bacaju u kovitlac i u nesvest ljudske kosti, i gone jo i
stomak na povra#anje: zaista vam kaem vrtoglavicom zovem ja, i bole#u, kad se tako
domilja. Zlim zovem ja to, i neprijateljskim za oveka: sve te nauke o jednome i savrenome
i nepokolebljivome i sitome i neprolaznome! Sve neprolazno samo je slika! A pesnici
odvie lau. Nego, najbolje slike treba da govore o vremenu, i o onom to #e biti: treba da
su slavopoji, i opravdanje svega to je prolazno! Stvaranje to je veliko isceljenjem od patnji,
i olakica za ivljenje. A da bi bilo onoga koji stvara zato su potrebne patnje, i mnoge
promene. Da, mnogo gorkog umiranja treba da ima u vaem ivljenju, vi koji stvarate! Budite
dakle pokrovitelji i opravdai svega to je prolazno. Da bi onaj koji stvara i sam bio detetom
koje treba iznova da se rodi, mora on ujedno hteti da bude i porodilja, i poro%ajne muke
porodiljine. Zaista vam kaem, moj me je put vodio kroz sto dua, i preko sto kolevaka i
poro%ajnih muka. Na mnogome sam ve# bio rastanku, i poznajem pune oaja poslednje
asove. Ali, tako ho#e moja stvaralaka volja, moj udes. Ili, da vam kaem jo potenije: ba
taj i takav udes ho#e moja volja. Sve to ose#a na meni, pati, i lei u kvrgama: ali mi volja
moja uvek pritie u pomo# kao oslobodilac i dobroglasnik. Htenje osloba%a: to je prava nauka
o volji i o slobodi njoj vas dakle ui Zaratustra. Ne-hteti-vie, i Ne-ceniti-vie, i Ne-stvarati-
vie! ah, taj umor i takva presi#enost neka su veno daleko od mene! I u saznavanju ose#am
jedino elju moje volje za oplo%avanjem i za razvijanjem, i ako ima nevinosti u mome
saznanju, ima je samo zbog toga to je u njemu volje za oplo%avanjem. Ta volja namamila me
je da napustim Boga i bogove; jer, ta bi imalo da se stvara kad bi bogova ve# bilo! Nego,
prema oveku, jednako i sve iznova, goni me ona moja plodonosna volja za stvaranjem; kao
to neto goni eki# prema kamenu. Ah, ljudi, u kamenu poiva mi slika jedna, moja slika nad
slikama! Ah, to ba mora da poiva u najtvr%em u najrunijem kamenu! Moj eki# besno sad
udara da bi razbio kvrge. Od kamena se lome komadi: ta je meni do tog stalo? Ho#u da je
izradim do kraja: jer sen jedna dolazila je k meni ono to je najtie i najlake od sviju stvari,
dolo je jednom k meni! Lepota natoveka dola je kao sen k meni. Ah, draga bra#o! ta je
meni stalo jo do bogova!
Tako je govorio Zaratustra.
O samilosnima
Prijatelji, ovaj je podsmeh dopro do uiju vaeg prijatelja: vidi Zaratustru! Zar ne ide me%u
nama kao medu zverinjem? Jer i sam je ovek za onoga koji tei za saznanjem: zverka sa
rumenim obrazima. Otkuda mi to? Da li otud to se vrlo esto morao stideti sebe? O prijatelji!
Evo ta kae onaj koji tei za saznanjem: Stid, stid, stid to je povest ovekova! I stoga
blagorodni nare%uje sebi da ne posramljuje druge: nare%uje sebi sram pred svim to pati.
Zaista vam kaem, ja ne volim milostive koji su blaeni sa svoje samilosti: oni ne znaju ta je
sram. Ako ba moram biti samilostan ne#u da mi kau da sam; a kad sam samilostan onda
gledam da sam izdaleka. Najradije pokrijem i glavu i beim bezobzirce dok me ne poznaju:
kaem vam da i vi tako irite prijatelji moji! Neka mi udes moj dovodi u sretanje uvek one
koji se ne pate takve kao to ste vi, i one s kojima smem da delim istu nadu i isti obed i isti
med! Zaista vam kaem e#e sam pomogao onima koji pate: ali mi se uvek inilo da bolje
radim kad sebe uim kako se sam treba bolje radovati. Otkako je ljudi ovek se suvie malo
radovao: eto to, i samo to, draga bra#o, na je prvi greh! Uimo bolje radovati se, pa #emo se
najbolje odluiti da drugome zadajemo bola, ili da smiljamo ta zadaje bol. Stoga perem ruku
koja je pomogla pa#eniku, stoga briem jo i duu svoju od toga. Jer, gledaju#i pa#enika gde
pati, stideo sam se njegova stida radi; a kad sam mu pomogao, ogreio sam se teko o njegov
ponos. Velike obaveze ne ine zahvalnim nego osvetljivim, a ako se malo dabroinstvo ne
zaboravi, lako postane od njega crv to ne prestaje da podgriza, Budite uzdrani u primanju!
Odlikujte, time to #ete primiti! to kaem onima koji sami nemaju nita da podele. A ja, ja
sam onaj to deli: rado delim, kao prijatelj prijateljima. Stranci, i siromani, neka sami kidaju
plod s moga drveta: tako je manja sramota. Prosjake pak trebalo bi sasvim ukloniti! Zaista
vam kaem, jed je dati im to a jed je ne dati im nita. I isto tako grenike, i r%ave savesti!
Verujte mi, prijatelji: gria savesti naui oveka da grize. Ponajgore su, me%utim, sitne misli.
Zaista vam kaem, bolje je jo i zlo uiniti nego sitno misliti! Dodue, vi kaete: elja za
sitne pakosti utedi nam mnogo veliko zlo delo Ali u tome ne treba hteti tedeti. Zlo je delo
kao ir: zasvrbi i zagolica, i probije, govori poteno. Vidi, ja sam bolest tako govori zlo
delo: to je njegovo potenje. Ali sitna misao je kao gljiva: gmie i zavlai se, i nije toboe
nigde dok odjednom nije celo telo natrulo, i svelo, od samih gljivica. Onome u koga je uao
%avo, re#i #u ovo na uho: najbolje #e biti da pusti svog %avola nek poraste! I za tebe ima jo
put ka veliini! Ah, draga bra#o! O svakome znamo poneto odvie! Mnogi nam postane
providan, pa ipak jo ni izdaleka ne moemo kroza nj. Teko je iveti s ljudima, zato to je
tako teko #utati. Mi nismo najnepraviniji prema onome koji nam je na dosadi, ve# prema
onome koji nas se nita ne tie. Ako ima prijatelja koji pati, budi odmorite patnji njegovoj.
ali u isto doba i tvr%a postelja, vojnika postelja: tako #e mu najbolje biti od pomo#i. Nanese
li ti prijatelj nepravdu, reci: pratam ti to si meni uinio; ali to si to sebi uinio, to ti ne
mogu oprostiti! Tako govori svaka velika ljubav: ona savla%uje i oprataj, i milosr%e. Treba
svoje srce obuzdati; jer ako mu se pusti na volju, oti#i #e nabrzo i glava s njim! Ah, gde su na
svetu injene ve#e ludosti nego me%u samilosnima? I ta je na svetu zadavalo vie patnje nego
ludosti samilosnih? Teko svima koji imaju ljubavi, ako nemaju jo i visine koja nadvisuje
njihovu samilost! Ovako mi jednom govorae %avo: i bog ima svoj pakao: to je njegova
ljubav prema ljudima. A nedavno, uh ga gde ree ovo: Bog je mrtav; Bog je umro od svoje
samilosti prema ljudima. &uvajte se dakle milosr%a: otuda #e jo ljudima do#i crni oblak!
Zaista vam kazem, ja umem da proreknem vreme. A zapamtite jo i ovo: svaka je jo velika
ljubav iznad sve svoje samilosti: jer to joj je najdrae, ona bi tek da stvori! Prinosim sebe
sama na rtvu svojoj ljubavi, a svoga blinjeg kao i sebe tako govore svi koji stvaraju. A
tvrda su srca stvaraoci.
Tako je govorio Zaratustra.
O svetenicima
Jednom dade Zaratustra znak svojim uenicima, i ree im ove rei: Eto tu svetenika: iako su
to moji dumani prodite mirno mimo njih, i sa maem u koricama! I me%u njima ima junaka;
mnogi su od njih premnogo patili: pa bi hteli da i drugi pate. Opaki su to dumani: nita nije
tako edno osvete kao njihova smirenost. Onaj koji ih dohvati, moe lako da se ukalja. Ali
moja je krv srodna njihovoj krvi; i meni je stalo do tog da se jo i u njihovoj krvi potuje moja
krv. A kad su bili proli mimo, spopade Zaratustru bol; bore#i se s bolom, i odolevaju#i
mu, prozbori, i ree: ao mi je tih svetenika. A i ne dopadaju mi se; ali na to mnogo ne
dajem otkako sam me%u ljudima. Nego, patim i patio sam s njima: oni su za me zatoenici, i
obeleeni. Onaj to ga zovu Spasiteljem bacio ih je u kvrge: U kvrge lanih vrednosti, i
praznih rei! Ah, da se bar kogod od njih spasao od svoga Spasitelja! Miljahu da su stali na
obe#anu zemlju, kad ih je ono more bacalo tamo i amo; a kad tamo, pod njima bee udovite
koje je spavalo! Lane vrednosti, i prazne re#i: to su najstranija udovita za smrtne ljude,
u njima dugo spi i eka zao udes. Ali najzad se pojavi, i ostane budan, i podere i proguta sve
to je sazidalo sebi na njemu sklonita. Pogledajte samo ta sklonita to su ih sazidali sebi ti
svetenici! Crkvama zovu oni svoje naka%ene petere! Neka bi nestalo te lane svetlosti, i
toga tekoga zadaha! Tu gde dua gore u svoje visine ne sme da uzleti! Protivno tome
nare%uje njihova vera: na kolenima se diite uza stepenice, grenici! Zaista vam kaem,
volim videti besramnika, nego ispovrnute oi njihove srameljivosti i njihove pobone
molitve! Ko je napravio te petere, i te pokajnike stepene? Zar ne oni to htedoe da se
sakriju a bee ih stid od vedroga neba? Tek kad opet zasija vedro nebo kroz razbijene
krovove, na travu i na crveni turinak uz poruene zidove obrati#u se opet srcem svojim
sklonitima toga boga. Bogom nazivae to im se protivilo, i to ih je bolelo: i zaista vam
kaem, bilo je mnogo junakoga duha u njihovu oboavanju! Ali ne znadoe drukije da vole
svoga boga razapinju#i oveka na krst! Htedoe da ive kao leevi, i le svoj tukoe da bi
pomodrio; jo i iz njihovih govora ose#am otri zadah mrtvanice. Ko ivi u njihovoj blizini,
zivi u blizini crnih ribnjaka iz kojih aba kreke#e svoju umilnu turobnu pesmu. Morali bi mi
pevati lepe pesme ako ho#e da verujem u njihova Spasitelja: ve#ma spaseni morali bi mi
izgledati njegovi uenici! Rado bi ih video nage: jer samo lepota trebala bi da sme
propovedati pokajanje. A koga moe uveriti ova pokrivena turobnost! Zaista vam kaem ni
sami njihovi spasitelji nisu doli iz slobode, i iz sedmoga neba slobode! Zaista, ni sami oni
nikada nisu hodili po prostirkama saznanja! Duh tih spasitelja bio je pun jam; i oni su u
svaku jamu ututnuli svoju zabludu da je njome zapue, i nazvali su je bogom. Njihov duh
utopio se bio u njihovoj samilosti, al' i kad se nadimahu i prenadimahu od samilosti uvek je
plivala po povrini neka velika ludost. ivo, i s drekom gonili su oni stado svoje preko svoga
praga: ba kao da ima samo jedan jedini prag to vodi u budu#nost! Zaista vam kaem i ti
pastiri spadali su jo me%u ovce! Uske su duhove a prostrane duse imali ti pastiri: ali, bra#o
moja, kako su dosad uske zemlje bile i najprostranije due! Po putu kojim su hodili pisali su
znake krvlju, i ludost njihova uila je da se krvlju dokazuje istina. A ba je kriv najloiji
svedok za istinu; krv otruje i najistiju nauku zabludom i mrnjom u srcima. Zar je to dokaz
za neto kad neko ide i u vatru za svoju nauku! Zaista vam kaem vie znai kad nauka iza%e
iz svog ro%enog plamena! Zagrejano srce a hladna glava: gde se to dvoje susretne tu se javlja
buran vetar, Spasitelj. Zaista vam kaem, bilo je ve#ih i blagorodnijih nego to su ti koje
narod zove spasiteljiina, ti plahoviti burni vetrovi! A jo ve#i nego to su bili svi spasitelji,
moraju do#i, bra#o, da vas spasu, ako ho#ete da pogodite put ka slobodi! Nikad jo nije bilo
na svetu natoveka. Video sam ih nage oboje: i najve#eg oveka, i najmanjeg: Odvie su jo
slini jedan drugome. Zaista vam kaem, i najve#i jo mi je odvie ovek!
Tako je govorio Zaratustra.
O vrlima
Gromovito, i s pomo#u munja nebeskih, mora se govoriti labavim i uspavanim ulima. Ali
glas lepote zbori tiho: uvlai se samo u najbudnije due. Lako je zadrhtao danas i nasmejao se
moj tit; to je sveti smeh, i sveto drhtanje lepote. Vama, vi vrli, smejala se danas moja lepota.
I glas njen govorae mi ovako: oni bi jo da im se plati! Vi biste jo da vam se plati, vi
vrli! Hteli biste nagradu za vrlinu, i nebo mesto zemlje, i venost posle vae prolaznosti? I sad
ste kivni na me, to uim da nema onoga koji nagra%uje i koji pla#a? A odista, ja ak ne uim
ni da je vrlina sama sebi plata. Ah, to i jeste moja alost: u sam smisao stvari lano su upleli
nagradu i kazan pa sad jo i u dubinu vaih dua, vi vrli! Ali #e moja re, kao surla divljeg
vepra, zaparati dubinu vaih dua; ispovrnu#e vas kao ralom. Sve to lei skriveno u tim
dubinama izi#i #e na svetlost; i kad razriveni i iskrhani budete leali na suncu, izlui#e se vaa
la od vae istine. Jer evo ta je vaa istina: vi ste odvie #istunci za prljavtinu rei: osveta,
kazan, nagrada, odmazda.Vi volite svoju vrlinu kao to majka voli svoje edo; ali zar je iko
jo uo da bi majka da joj plate za njenu ljubav? Vaa vrlina je ono to vam je najdrae. Vi
nosite u sebi e% prstenovu, koji se svija i vrti da bi dostigao sam sebe. A svako delo vrline
lii na zvezdu koja je zgasnula: jo svetlost njena putuje put i ko zna dokle #e jo put
putovati? Tako i svetlost vae vrline jo putuje put, i kad je delo uinjeno. Ma bilo ve#
zi.boravljeno i mrtvo: zrak njegove svetlosti ivi i dalje, i putuje put. Da vaa vrlina budete vi
sami, a ne tek neto tu%e, tek koa, ili ogrta: to trai, vi vrli, istina iz dubine vae due! Ali ih
ima i takvih za koje je vrlina borba pod udarcima bia: a i vi ste i suvie sluali dreku njihovu!
I ima ih opet koji vrlinom zovu sustajanje svojih poroka; kad jednom njihova mrnja i njihova
surevnjivost ne mogu dalje, i izdiu, tada se budi u njima pravdoljublje, i trlja uspavane oi.
I ima ih koji idu nizbrdice; njihovi ih %avoli vuku dole. Ali, to nie padaju tim se vie ari
njihovo oko, i tim ve#ma plamti pouda za njihovim Bogom. Ah, i njihove ste se dreke
nasluali, vi koji ste vrli: to nisam ja, to je moj bog, i moja vrlina! I ima ih koji se primiu
teko i sa tropotom kao kola to voze kamenje niz brdo: Ti zbore mnogo o dostojanstvu i o
violini; oni svoj zapira zovu vrlinom! I ima ih koji su kao veni satovi kad se naviju; oni
ine svoje tik-tak; i ho#e da to tik-tak znai vrlina. Zaista vam kaem, u ovima uivam gde-
god na%em takve satove, navi#u ih svojom porugom, a oni #e jo i da zvrje! Neki su opet
gordi sa ono malo svoje spravedljivosti, i nje se radi ogreuju o sve na svetu: tako da upravo
natapaju svet svojom nepravedno#u. Ah, kako im runo otie iz usta re vrlina! I kad bi da
kau: ja sam svet, izgleda kao da bi hteli re#i: ja sam osve#en! Svojom bi vrlinom hteli
oni da iskopaju oi svojim neprijateljima; i oni se uzdiu samo toga radi da bi druge unizili. I
ima ih jo i takvih koji sede u svojoj hari, i ovako pregovaraju iz svoga rogoza i iz trske:
Vrlina to je kad se sedi mirno u bari. Mi ne ujedamo nikog, i sklanjamo se ispred svakog
koji ujeda; a u svemu smo onoga miljenja koje nam se d. I ima ih jo i takvih koji vole da
se prenemau, i misle u sebi: vrlina, to je neka vrsta prenemaganja. Njihova su kolena uvek
spremna da se saviju na molitvu, i njihove ruke hvale i veliaju vrlinu, ali im srce ne zna nita
o tom. I ima ih jo i takvih koji misle da je vrlina u tome to #e re#i: Vrlina je potrebna! a u
istini jedino u to veruju to je, da je policija potrebna. Mnogi koji nije u stanju da vidi ono to
je uzvieno na ljudima, zove vrlinom kad vidi ono to je nisko na njima: svoj zli pogled dakle
zove vrlinom. Neki bi hteli da se uzdignu i do%u u ushi#enje, pa to zovu vrlinom; drugi bi
opet da ih pregaze pa i to zovu vrlinom. I tako, skoro svi veruju da uestvuju u vrlini; i
svako dri da se raspoznaje bar u tome ta je Dobro a ta Zlo. Nego, Zaratustra nije
doao da svim tim laama i budalama kae: ta vi znate ta je vrlina! Kako bi vi i mogli znati
ta je vrlina! Nego zato, da biste se vi, prijatelji moji, zasitili ve# jednom starih rei to ste
ih nauili od laa i budala; Da biste se zasitili rei nagrada, odmazda, kazan,
pravedna osveta. Zasitili se, da govorite: delo je dobro stoga to nije sebino. Ah,
prijatelji! Da sami u onome to inite budete kao to majka unosi sebe u svoje edo: to treba
da bude vaa re o vrlini! Gle, ja vam oduzeh do sto rei, do sto najmilijih igraaka vae
vrline; i vi se sad srdite na mene, kao to se srde deca. Igrali su se na morskoj obali, a do%e
talas i otre im, i proguta igraku: i eto ih gde plau. Ali ako im isti taj talas donese nove
igrake, i prospe nove arene koljke pred njih! Oni #e tada biti uteeni; a ako oni, tako #ete i
vi, prijatelji moji, dobiti svoju utehu i novih arenih koljaka!
Tako je govorio Zaratustra.
O olou
ivot je vrelo radosti; ali, gde pije i olo tu su svi kladenci otrovani. Uivam u svemu to je
isto; ali ne volim da vidim usta to se krive, i e% neistih. Oni su svoj pogled bacili u vodu
kladenca; i sad njihov odvratni osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca. Oni su svetu vodu
otrovali svojom pohotljivo#u; a nazivaju#i sla#u svoje pogane snove otrovali su jo i rei.
Nevoljno zadrh#e plamen kad oni svoja vlana srca prislone uz vatru; i sam duh uzavri, i
zadimi, kad olo pride k vatri. Sladunjav, i gnjil, postaje plod u njihovoj ruci: a pogledom
svojim obaraju vo#ku, i stresaju li#e s nje. Mnogi koji su okrenuli od ivota, okrenuli su se
samo zbog oloa: nisu hteli da dele kladenac, i plamen, i plod, s oloem. I mnogi koji su otili
u pustinju, i trpeli e% skupa sa divljim zverima, nisu nipoto hteli da sede oko esme zajedno
sa prljavim mazgarima. I mnogi koji su dolazili kao unititelji, i kao grad plodnim poljima,
hteli su jedino da olou stanu nogom za vrat, i da mu zapue drelo. Nije to bio zalogaj koji
sam najupornije vakao: da bih saznao da su ivotu potrebni i samo neprijateljstvo, i
umiranje, i krstovi: Nego sam vazdan raspitivao, i skoro se zadavio jedanput svojim
pitanjem. ta, zar je ivotu i olo nuan? Zar su potrebni otrovni kladenci, i smrdljiva vatra, i
pogani snovi, i crvi u hlebu nasunom? Nije mi moja mrnja grizla ivot, ve# mi ga je moje
gadenje hlapljivo podgrizalo! Ah, esto sam se ratosiljao duha kad sam video da i olo moe
biti duhovit! A onima koji vladaju, okrenuo sam le%a kad sam video ta im sad znai vladati:
ucenjivati se, i cenkati se oko sile, s oloem! Stanovao sam me%u narodima ne znaju#i
njihova jezika, ne sluaju#i to govore: da ne bih razumeo jezika njihova ucenjivanja i
cenjkanja oko mo#i. Dre#i zapuen nos, prolazio sam zlovoljno kroz jue i kroz danas, jer,
zaista vam kaem, smrdi sve jue i sve danas na olo koji piskara! iveo sam dugo kao bogalj
koji je oglunuo, i oslepeo, i zanemeo, da ne bih morao iveti skupa sa oloem, koji dri silu u
rukama, koji pie, i koji se veseli. S mukom se duh moj peo po stepenicama, i hranio se
oprezno mrvama radosti; potapao se, slep, kroz ivot. Pa ta se zbi sa mnom? Kako sam se
izleio od ga%enja? ta zaari opet pogled moj? Kako uzleteh na visine gde ne sedi vie olo
oko esme? Je li mi samo moje ga%enje nainilo krila, i dalo snage da naslutim vrela? Zaista
vam kaem morao sam uzleteti u najvie visine da bih opet naao vrelo radosti! O, i naao
sam ga, bra#o moja! Tu u najviim visinama izvire za me vrelo radosti! I ima ivota od kojega
ne pije i olo! &isto bih rekao da mi prehitro izvire, vrelo radosti! I esto prazni pehar samo
da bi ga opet moglo napuniti! Moram se jo navi#i da ti smernije prilazim: prehitro me jo
vue k tebi moje srce: Moje srce u kojem plamti moje leto, kratko, toplo, sanjalako,
preblaeno leto: kako ezne moje srce, i leto u njemu, za tvojom sveinom. Prola je straljiva
tugoba moga prole#a! Prola je pakost mojih snenih pahuljica u junu mesecu! Postao sam
sav leto, i sav podne letnje! Leto u najviim visinama, sa hladnim vrelima, i blaenom tiinom
o do%ite, prijatelji, da tiina bude jo blaenija! Jer to je naa visina, i na zaviaj: previsoko i
prestrmeno je ovde za sve koji su neisti, i za njihovu e%. Bacite samo svoj isti pogled u
vrelo moje radosti, prijatelji! On ga ne#e zamutiti! Ono #e leati nasmejano pred vama u svoj
svojoj istoti. Na drvetu to se zove budu#nost, gradimo mi svoje gnezdo; neka nama
osamljenima orlovi donose hranu u svojim kljunovima! Zaista vam kaem od te hrane ne#e i
neisti jesti! Jer bi im se inilo da jedu vatru, i drela bi im izgorela! Zaista vam kaem, tu
nema konaka za neiste! Ledenica bila bi za njihove telesine naa sre#a, a i za njihove
duhove! Kao silni vetrovi ive#emo iznad njih, susedi orlovima, susedi snegu, susedi suncu:
jer tako ive silni vetrovi. I kao vetar dunu#u jednom po njima, i svojim duhom ugasi#u dah
njihova duha: to trai moja budu#nost. Zaista vam kaem, silan je vetar Zaratustra za sve
nizine; i evo ta kae on svojim dumanima, i svemu to pljuje i bljuje: uvajte se, i ne
pljujte uz vetar! -
Tako je govorio Zaratustra.
O otrovnim paucima
Pogle, tu je leglo otrovnih pauka! eli li da ih vidi oima? Eto im mree: dodirni je, i ona #e
zadrhtati. I odmah, bre-bolje, on #e se pojaviti. Dobro doao, otrovni paue! Na le%ima
tvojim crni se trougao, tvoje crno znamenje; ali ja znam od ega se crni i tvoja dua. Od
pakosti crni se tvoja dusa: gde ti ugrize naini se crna krasta; tvoj otrov zapoji duu osvetom!
Ja vam govorim u priama, vama koji zapajate duu otrovom, vi propovednici jednakosti! Svi
ste mi vi otrovni pauci, i osvetnici iz potaje! Ali ja #u otkriti vae potaje, i ja vam se smejem u
lice svojim smehom sa visine. Ja kidam mree vae, da bi vas vaa srditost izmamila sa vaih
laljivih legala, te da bi pakost vaa provirila iz vae rei pravdoljublje. &ovek ima da se
isceli od osvete: to je za me most to vodi ka najvioj nadi, i duga koja se javlja posle mnogih
nepogoda. To naravno ne ide u raun otrovnim paucima. Ba to mi i ho#emo da se zove
pravdoljubljem, da u svetu bude to vie nepogoda nae osvete tako govore oni me%u
sobom. Ho#emo da se svetimo, i da naruimo sve koji nisu kao mi tako se zavetuju svi
koji su srca otrovnih pauka. Odsada neka bude,elja za 'jednako#u' ime za vrlinu; a protiv
svega to je mo#no nada#emo divlju dreku! Propovednici jednakosti, tiranska izbezumljenost
nemo#i vapije iz vas za pravdoljubljem: potajna vaa pohlepnost za tiranijom htela bi da se
umota tako u rei vrline! Ustojana sujeta, uzdravana zavist, moda sujeta i zavist vaih otaca,
bije iz vas kao oganj i kao bezumlje osvete. to je u ocu #utalo, progovara u sinu; i naao sam
esto da je sin otkrivena tajna oca svog. Izgledaju oduevljeni: ali u njima nije usplamtelo
srce, nego osveta. A kad postanu uljudni i hladni, oni nisu to po duhu svom nego iz zavisti.
Njihova surevnjivost pove#e ih i na staze mislilake; ali ih izdaje ta njihova surevnjivost
uvek #e oti#i predaleko, i, premoreni, mora#e da legnu i da otpoinu, naposletku, ma i posred
snega. Iz svake njihove tube odjekuje pakost, u svakoj njihovoj pohvali ima usiljenog
vajkanja, a biti sudijom to je za njih blaenstvo. Posluajte me, prijatelji moji: ne imajte
mnogo vere u one u kojih je snaan nagon za kanjavanjem! To su ljudi loeg soja i kolena; iz
oiju im viri delat i uhoda. Ne imajte vere u one koji mnogo zbore o svome pravdoljublju!
Zaista vam kaem, nije jedino med to nedostaje njihovim duama. A kad ujete kako se sami
nazivaju dobri i pravedni, ne sme#ite s uma da im nedostaje samo vlast pa da budu fariseji!
Dragi prijatelji, ne#u da me krivo razumete, i zamenjujete drugim. Ima ih koji propovedaju
moj nauk o ivotu, ali su ujedno i propovednici pravdoljublja, i otrovnih pauka. To to oni
govore za volju ivota, i ako na svome leglu sede okrenuti od ivota, to je zato to ho#e time
da nanesu kvara, i zadadu bola. Ho#e da zadadu bola onima u ijim je rukama danas vlast, jer
ti jo ponajradije sluaju propoved o smrti. Da nije tako, ne bi takav nauk propovedali otrovni
pauci: jer ba oni bili su nekad najve#i opadai sveta, i spaljivai jeretika. Ne#u da me krivo
razumete, i zamenjujete ovim propovednicima jednakosti. Jer meni pravdoljublje kae: ljudi
nisu jednaki. I oni ne#e to ni biti! Zar bi vredela to ljubav moja prema natoveku kad bih
drukije govorio: Preko tisu#u mostova i prelaza neka se guraju oni prema budu#nosti, i neka
sve vie borbe i nejednakost do%e me%u njih: to da kaem ui me moja velika ljubav! Neka bi
postali pronalazai likova i sablasti u svom neprijateljstvu, i neka bi sa tim svojim likovima i
sablastima me%u sobom bili jo i najvii boj! Dobro i zlo, i bogatstvo i sirotinja, i veliko i
malo, i sva ostala imena kojima se oznaavaju vrednosti: sve to treba da postane orujem, i
zvonkim znanjem da se ivot uvek iznova ima sam da savlada! ivot sam iz sebe ho#e da se
nazida u visinu, na stubove, i na stepene: ho#e da ima izgled preko irokih vidika, sve do u
blaenstva lepote, zato mu treba visine! I, sa visinom treba mu i stepena, i onih koji su
protiv stepena, i onih koji se penju! ivot ho#e da ide u vis, i penju#i se da se savla%uje. Evo
pogledajte, prijatelji moji! Ovde gde je leglo otrovnih pauka, tu se diu u vis ruevine jednog
starog hrama pogledajte ga samo ozarenim pogledom! Zaista vam kaem, onaj to je nekad
ovde svoje misli zidao kamenjem u vis, taj je poznavao tajnu ivota kao to je znaju
najmudriji! On nas evo ui, i pria da svako razume, da su i borba i nejednakost jo lepi, i rat i
vlast i prevlast. Kako se boanstveno, u junakom obgrljaju, rvu i krhaju svodovi i lukovi:
kako bacaju svetlost i sen jedan preko drugog strome#i u visinu. Tako pouzdano, i u lepoti,
treba i mi da smo jedan drugom neprijatelji, prijatelji moji! Boanstveno treba da stremimo
jedan preko drugog, i jedan protiv drugog! Vaj! Eto mene ujede otrovni pauk, moj stari
dumanin! Boanstveno pouzdano, i u lepoti, ugrize me u prst! Mora biti kazne i pravde na
svetu misli on: ne treba da zabadava peva pesmu u slavu neprijateljstva! Eto, on se osveti!
I teko meni, sad #e jo i duu da mi zanese osvetom! Da se ne bih zanosio, priveite me uz
ovaj stub, prijatelji moji! Volim biti svetitelj privezan uza stub, nego vrtlog osvete! Zaista
vam kaem, Zaratustra nije vrtlog, niti je oluj, pa ako i jeste igra, nipoto nije igra po #udi
otrovnih paukova!
Tako je govorio Zaratustra.
O slavnim mudracima
Sluili ste puku, i sujeverju puine, svi vi slavni mudraci! a ne istini! Toga su vas radi i
potovali. Toga su radi i trpeli vae neverovanje, jer je to bila dosetka, i stranputica koja vodi
ka puku. Tako i gospodar doputa poneto svojim robovima i uiva u njihovoj obesti. Ali onaj
kojeg puina mrzi, kao to mrze psi kurjaka: to je slobodni duh, dumanin okova, nepoklonik
ikonama, usamljenik u umama. Izgoniti njega iz njegova zaklona to je oduvek nazivao puk
smislom za pravednost: na njega nateruje on jo i sad svoje najzubatije pse. Jer, narod je
tu: dakle i istina je tu! Drite one koji je jo trae! tako se uje od vajkada sa svih strana.
Svome puku hteli ste da ugodite u njegovu oboavanju: i to ste nazivali voljom za istinom,
vi slavni mudraci! Vi ste govorili u svome srcu: iz naroda sam doao: glas naroda, glas
voljom boiji. Tvrdoglavo i mudro, kao mazga, uvek ste bili tumai puine. I mnogi silnik
koji je hteo da bude dobar s narodom, upregao bi pred svoje hate jo po jedno magare, po
jednog slavnog mudraca. A ja, vi slavni mudraci, zatraih eto da najzad zbacite sa sebe
sasvim lavovsku kou! Da zbacite arenu kou grabljive zveri, i kande onoga koji ispituje,
trai, osvaja! O, tek kad biste skrhali svoju volju da potujete, i da budete potovani, tek tada
bih poverovao vaem istinoljublju. Istinu ljubi za mene onaj koji ide u bezbone pustinje, i
koji je skrhao u sebi srce koje potuje, i ho#e da bude potovano. Na utome pesku, i
preplanuo od sunca, pogleda on, dodue edno, na plodna polja sa bistrim vrelima, gde se u
gustom granju ivi stvorovi odmaraju. Ali, njegova e% nije u stanju da ga nagovori da i on
bude kao i oni koji uivaju: jer gde su oaze tu ima i slube lanim bogovima. Gladna, silovita,
usamljena, bezbona: takva eli da je, volja lavovska. Nepodlona sre#i slugu, isceljena od
bogova i od oboavanja, neustraiva a strana, velika, i usamljena: takva je volja u ljubitelja
istine. Oduvek su u pustinji iveli oni to ljube istinu slobodni duhovi, kao gospodari pustinje;
a u gradovima ive dobro uhranjeni, slavni mudraci, marva za zapregu. Jer oni veno vuku,
kao mazge kola pu#ine! Ja se zbog toga na njih ne ljutim: ali su oni za me uvek samo
sluinad i zaprega, ma kake da su im kajasi zlatom optoeni. &esto su bili dobre sluge, i
ispla#ivalo se drati ih. Jer evo ta kae vrlina: ako mora biti slugom a ti gledaj da poslui
onom koji #e najvie koristi imati od tebe! Duh i vrlina u tvoga gospodara, treba da raste
zato to mu slui: pa #e rasti i ti naporedo sa njegovim duhom, i njegovom vrlinom. I
zaista vam kaem, vi slavni mudraci! vi sluitelji puine! I vi sami rasli ste naporedo sa
duhom i vrlinom puine i ona je rasla u vama! To kaem vama na slavu! Pa ipak vi za mene
ostajete puk i u vaim vrlinama, puina sa glupim oima, puina koja ne zna ta je to duh!
Duh je ivot koji sam zadaje rane ivotu: u ro%enom bolu stie sebi sve vie znanja, da li ste
vi to ve# znali? I evo u emu je sre#a za duh: da bude miropomazan, i suzama posve#en za
rtvu, da li ste vi to ve# znali? Jo i slepilo slepca, i njegovo traenje i pipanje, treba da
govori o silini sunca u koje je gledao, da li ste vi to ve# znali? Stenjem neka naui zidati
onaj koji ide za saznanjem! Nije dosta da duh ume samo pomerati stene, da li ste vi to ve#
znali? Vi ste videli samo iskre duha: ali vi ne vidite njega kao nakovanj, i ne vidite svirepost
njegova eki#a! Zaista vam kaem, vi ne poznajete oholost duha! Ali biste manje jo mogli
podneti skromnost njegovu, kad bi jedared progovorila! I jo se nikada niste usudili da bacite
svoj duh u jamu punu leda: niste sami dovoljno topli za to! zato ne poznajete ni uivanja to
ih prua hladno#a njegova. Uvek, i u svemu, odvie se drugarski drite prema duhu; od
mudrosti gradili ste esto sklonite, i bolnicu za loe pesnike. Vi niste orlovi: stog i ne osetiste
sre#e od straha u duhu. Ako nije ptica neka ne seda blizu provalija. Vi ste mlaki: a hladno je
svako duboko saznanje. Hladna kao led su najunutranjija vrela duha: prava slast za tople
ruke, i za one koji rade. Dostojanstveno stojite vi, i kruto, i s pravim le%ima, vi slavni
mudraci! vas ne povija jak vetar, niti jaka volja. Zar jo nikad ne videste kako morem brodi
jedro zaobljeno i nadahnuto, i drh#u#i pred silinom vetrovom? Kao to jedro, drh#u#i pred
silinom duha, brodi morem moja mudrost moja divlja mudrost! Nego, vi sluitelji puine, vi
slavni mudraci, otkud biste i mogli vi sa mnom i#i.
Tako je govorio Zaratustra.
Pesma u no$i
No# je: uj kako glasno ubore sad potoci, i vodoskoci. A i dua je moja vodoskok koji
ubori. No# je: sad se tek bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i dua je moja ljubavna pesma
zaljubljenoga. Neto nezasi#eno, nezasitljivo, na dnu je moje due; i ho#e da progovori. Silna
udnja za ljubavlju nakupila se u meni, i progovara jezikom ljubavi. Ja sam svetlost: o, kad
bih bio no#! Ali u tome i jeste moja osamljenost, to sam okruen svetlo#u. O, kad bih bio
taman, i mraan kao no#! Kako bih sisaju#i leao na grudima svetlosti! I jo bih i vas
blagosiljao, vi sitne zvezdice, i svetlaci na nebu! i bio bih blaen s vaeg treperenja. Ali ja
ivim u svom sopstvenom sjaju, ja upijam ponovo u sebe plamenove koji iz mene biju. Ja ne
znam za sre#u onoga koji uzima; a esto sam sanjao da je jo ve#e blaenstvo ukrasti nego
uzeti. U tome je moja sirotinja, to se moja ruka nikad ne odmara od davanja; u tome je moja
zavist, to vidim oi koje ekaju, i gledam u no#i enjom obasjane. O da zla udesa sviju koji
udeljuju! O da pomraenja moga sunca! O da enje za eznu#em! O da grdne gladi posred
sitosti! Oni primaju od mene; ali zar ja dodirujem time duu njihovu? Provalija zija izme%u
davanja i primanja; a najmanju provaliju treba pre#i najposle. Glad nie iz moje lepote: hteo
bih da zadam bola onima kojima svetlim, hteo bih da poharam one kojima delim. tako me
mori glad za pako#u. Ho#u da povuem ruku kad joj se druga ruka ve# prua nasusret;
oklevam, kao to okleva vodopad, jo u padanju: tako me mori glad za pako#u. Na takvu
osvetu smilja moje obilje: takva podlost izvire iz moje osame. Moja sre#a u davanju zamrla
je daju#i, moja se vrlina zasitila sebe same u svome obilju! Onaj koji uvek daje, u opasnosti je
da izgubi stid; u onoga koji uvek udeljuje, ruka i srce otvrdnu od samog deljenja. Moje se oko
ne preliva vie stidom onih to mole: moja je ruka oteala odvie za drhtave ruke to se pune.
Kuda je nestalo suze iz moga oka, i milosti iz moga srca? O, da osame sviju koji udeljuju! O,
da nemog #utanja sviju koji sijaju! Mnoga sunca krue u pustome prostoru: za sve to je
mrano govore ona svojom svetlo#u, za mene #ute. To je neprijateljstvo svetlosti prema
onom to sjaji: nemilosrdno ide ona svojim putevima. Nemilosrdno u dnu srca prema onom
to sjaji, hladno prema suncima, tako ide svojim putem svako sunce. Kao oluje prele#u
sunca svoje puteve, takav je njihov hod. Ona idu za svojom neumoljivom voljom, to je
njihova hladno#a. O, tek vi, vi tamni i mrani kao no#, tek vi stvarate toplotu iz onog to sjaji!
O, tek vi napajate se, i krepite, mlekom iz vimena svetlosti! Ah, led je oko mene, i moja #e
ruka izgoreti od leda! Ah, e% je u meni, koja ezne i vene za vaom e%u! No# je: o, to
moram da svetlim! I to moram da sam e% za no#i! I osama! No# je: iz mene, kao iz vrela,
izbija elja, hteo bih da progovorim. No# je: uj kako glasno ubore sad potoci i vodoskoci.
A i moja je dua vodoskok koji ubori. No# je: sad se bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i
moja je dusa ljubavna pesma zaljubljenoga.
Tako je govorio Zaratustra.
Pesma uz igru
Jedne veeri iao je Zaratustra sa svojim uenicima kroz umu; pa kako je poao da potrai
vrelo, iza%e odjedared na jednu zelenu livadu, koju je tiho okruivalo drve#e i bunje: po
livadi su igrale devojke. &im devojke ugledae Zaratustru, prestadoe igrati; ali im Zaratustra
pri%e pozdravljaju#i ih ljubazno rukom, i progovori im ovako: Ne prekidajte igru, ljupke
devojcice. Nisam ja doao da kvarim igru krivo vas pogledaju#i, ja sam prijatelj
devojicama. Ja branim boga pred %avolom: jer %avo je duh teine. Kako bih ja, lakokrile,
mogao biti nesklon boanskom plesu? Ili noicama devojakim sa nenim lani#ima? Ja
jesam dodue uma, i no# mranih drveta: ali, ko se ne plai moga mraka taj #e na#i senice od
rua pod mojim empresima. A na#i #e i maloga boga to ga devojke najvie vole: na#i #e ga
gde lei uz izvor, mirno, sa sklopljenim oima. Zaista, zaspao mi je posred bela dana,
danguba jedna! Predugo je vijao leptirove! Ne srdite se na me, lepe igraice, to #u maloga
boga udariti malo prutom! Vika#e iz sveg grla, i plaka#e, ali smean je jo i kad plae! I
onda neka vas sa suzama u oima pozove na igru; a ja #u sam zapevati jednu pesmu uz
njegovu igru. Jednu pesmu uz igru, i ujedno podsmevku duhu teine, mome najviemu
velikomo#nomu %avolu, za kojeg kau da je gospodar sveta. Evo pesme to ju je Zaratustra
pevao, dok je Kupidon skupa s devojicama plesao: U tvoje sam oko nedavna zagledao,
ivote! I uini mi se da padam u bezdan. Ali me ti izvue na zlatnoj udici, i smejao si mi se sa
podsmehom kad sam te nazvao bezdnom. Tako to govore ribe, rekao si; emu one ne mogu
do#i na dno, to je bezdno. A uistini ja sam samo promenljiv, i divalj i u svemu ena; i to ne
ena puna vrlina. Iako me vi ljudi nazivate 'dubinom' ili 'verno#u' 'venom' i 'tajanstvenom'.
Vi ljudi pridajete nam uvek svoje sopstvene vrline, o, vi puni vrlina! I on se smejae
nevernim smehom, ali, ja mu ne verujem nikad, ni njegovom smehu, kad sam sebe rui. A
kada sam u etiri oka govorio sa svojom divljom mudro#u, ree mi ona srdito: Ti ho#e, ti
eli, ti voli, i samo zato ti uznosi ivot! Malo ti ne odgovorih pakosno, i. ne rekoh njoj
srditoj istinu u oi; a mudrosti se ne moe odgovoriti pakosnije nego kad joj se kae istina u
oi. Jer tako stoje stvari me%u nama trima. Iz dna due volim ivot samo i, odista,
ponajve#ma, onda kada ga mrzim to sam naklonjen mudrosti, esto i odvie: to je stoga to
me podse#a premnogo na ivot! Ona ima iste oi, isti smeh, pa ak i isti pozla#eni prut za
pecanje: ta #u, kad su oboje tako slini? A kad me jednom ivot zapita: ta je to, mudrost?
odgovorih mu ivo: Ah da, mudrost! edni se za njom, i ne nasiti se, gleda se kroz veo,
hvata se mreama. Je li lepa? ta ja znam! Ali pokuavaju da pecaju njome i najmatorije
arane. Promenljiva je, i prkosna; esto sam je vi%ao kako se ugrize u usnu, i kako naopako
provlai ealj kroz kosu. Moda je pakosna i lana, i ena u svemu; ali kad govori loe o sebi
samoj tada je ba najzanosnija. Kad sam to rekao ivotu, nasmeja se on prkosno, i zatvori
oi. O kome ti to govori? ree, zacelo o meni? Sve da i ima pravo, zar se to meni tako u
lice kazuje! Nego de, govori sad ve# i o toj tvojoj mudrosti! Ah, i ti tada otvori opet oi
svoje, ljubljeni ivote! I uini mi se opet da padam u bezdan. Tako je pevao Zaratustra. A
kad se svri igra, i devojice se razi%oe, posta sumoran. Sunce je davno ve# selo, ree
najzad; livada je oroena veernjom rosom, iz ume bije hladovina. Neto nepoznato je oko
mene, i gleda me zamiljeno. ta! Zar si ti jo u ivotu, Zaratustra? Zato? &emu? &ime?
Kamo? Gde? Kako? Zar nije ludost, biti jo u ivotu? Ah, prijatelji moji, to iz mene vee
tako pita. Oprostite mi moju sumornost! Dode vee: oprostite mi to vee dode!
Tako je govorio Zaratustra.
Pesma nad grobovima
Onamo je ostrvo grobova, daleko od sveta; onamo su i grobovi moje mladosti. Onamo #u
odneti i veno zeleni venac ivota. Tako razmislivi u srcu svom, prevezao sam se preko
mora. O vi, privi%enja i snovi moje mladosti! O, svi vi ljubavni pogledi, boanstveni
trenuci! Kako mi brzo pomreste! Ja vas se spominjem danas kao da se spominjem svojih
pokojnika. Sa vae strane, najdrai moji pokojnici, dolazi mi sladak zadah, koji krvi srce, i
mami suze na oi. Odista, on uzbu%uje i raskravljuje srce usamljenome morskom putniku. Jo
uvek ja sam najbogatiji, i najdostojniji zavisti za koji sam najusamljeniji! Jer ja sam vas
imao, i ja sam jo va: da li su ikome, recite padale u krilo sa drvet tako rumene jabuke kao
meni?Jo sam uvek ja carstvo i naslednik vae ljubavi, i va spomen ini da cvate u meni
mnogobrojne vrline divljake, o vi koji ste mi najdrai! Ah, mi besmo stvoreni da ostanemo
jedno kraj drugog, vi bajna neznana udesa; vi niste prilazili k meni, i k mojoj strasnoj elji,
kao bojaljive ptiice ne, ve# kao to prilaze rastueni rastuenome! Da, stvorene za
vrednost, kao i ja, i za nenost u Venostima, ja vas moram pomenuti sada po neveri vaoj, vi
boanstveni pogledi i trenuci: drugoga imena jo ne nauih. Odista, prebrzo mi pomreste,
begunci moji! Ali, ne pobegoste vi od mene, niti pobegoh ja od vas: nevini smo mi jedno
drugom u svome neverstvu. Da bi mene ubili, zaklae vas, ptice pevaice mojih nada! Da, na
vas je, mili moji, pakost odapinjala svoje strele da bi pogodila moje srce! I pogodila je! Ta
vi mi beste najro%eniji, najlepe to imam, i to me obuzima: i zato moradoste umreti tako
mladi, i tako pre vremena! Pustili su strelu onamo gde #e me najjae pogoditi: na vas, ija je
put kao paper meka, ili, jo pre, kao osmeh koji se gubi u oku! Ja #u ovako progovoriti mojim
dumanima: ta je sav pokolj medu ljudima naspram ovog to ste meni uinili! Ve#e ste mi
zlo uinili nego to je sav pokolj me%u ljudima; uzeste mi ono to se ne moe naknaditi: to
ja vama kaem, dumani moji! Ta ubiste mi privi%enja, i najdraa udesa moje mladosti!
Oduzeste mi moje drugove blaene sablasti. Njihovoj uspomeni posve#ujem ovaj venac, i ovu
kletvu. Ovu kletvu vama, dumani moji! Pokratiste mi moju veitost, kao to se tvrda gruda
zemlje rasprsne u hladnoj no#i! Jedva je sagledah, kao iskru u boijim oima, svega jedan
tren! Evo ta ree jednom u as dobar moja istota: boanska neka su sva bi#a. A vi me
tada napadoste neistim avetinjama; o, u nepovrat pobee tako onaj dobri as! Svi dani neka
su za me sveti tako je zborila nekad mudrost moje mladosti: odista, zbor jedne nasmejane
mudrosti! A vi mi, dumani, ukradoste tada moje no#i, i prodadoste ih za besanu patnju: o, u
nepovrat pobee tako ona nasmejana mudrost! Bejah jednom eljan povoljnog proroanstva iz
leta ptijeg: a vi mi tada prevedoste preko staze gadnu sovuljagu, neman jednu. O, u nepovrat
pobee tako moja nena elja! Zavetovah se jednom da #u se odre#i svakog ga%enja: a vi mi
tada pretvoriste sve moje bliske i najblie, u gnojave ireve. O, u nepovrat pobee tako moj
blagorodni zavet! I%ah nekad kao slepac, blaenim stazama: a vi tada baciste neisti na put
slepomu: i sada su mu odvratne nekadanje staze za slepce. I kad injah ono to mi najtee
padae, i slavljah pobedu svojih savla%ivanja: tada uiniste vi da oni koji su me voleli viu
kao da im nanosim najve#u bol. Zaista, to vam bee oduvek va posao: da mi zagorate moj
najsla%i med, i trud mojih najboljih pela. Mojoj ste samilosti slali uvek najdrskije prosjake; k
mome ste saaljenju gurali uvek neizleive bestidnike. Tako ste vre%ali moje vrline u veri
njihovoj. A kad sam jo i najsvetije to sam imao prineo na rtvu: bre bolje stavila je uza me
vaa pobonost svoje sonije darove: tad, u obilju vaega soka, udavilo se i ono to mi je
bilo najsvetije. Jednom sam hteo igrati kao to jo nikad igrao nisam: hteo sam igrati preko
svih nebesa. A vi mi tada zavedoste moga najmilijeg pevaa. I on zasvira jednu stranu,
sumornu pesmu, o, duvao mi je u ui kao kakav mutan rog! Pevau ubico, oru%e pakosti,
najneviniji u svemu! Bejah ve# spreman za najlepu igru: i ti mi tad zvucima tvojim ubi moje
ushi#enje! U igri tek umem da kaem priu o najve#im stvarima: a ovako ostade mi eto
najve#a moja pria nekazana u udovima! Nekazana, i neiskupljena, ostade mi moja najve#a
nada! I pomerie mi sva privi%enja, i sve utehe moje mladosti! Kako sam mogao to podneti?
Kako sam mogao odbolovati i preboleti takve rane? Kako je mogla moja dua da se uzdigne
opet iz tih grobova? Da, ima na meni neto neodoljivo, nepogrebivo, neto to kri stene: to
neto je moja volja. (ute#i, i nepromenljiva kroi ona kroz godine. Svojim hodom a mojim
nogama ho#e da ide, moja stara volja; tvrdoga je srca njena #ud, i neranjiva. Samo na peti
svojoj ja sam neranjiv. Tu si jo uvek ti, i uvek ista, strpljivosti prepuna! Uvek jo probija
sebi puta kroz sve grobove! U tebi jo ivi i ono to nije iskupljeno od moje mladosti; kao
ivot, i kao mladost, sedi ti tu puna nade na surim ruevinama grobova. Da, jo si mi ti
ruilac sviju grobova: Slava tebi, voljo moja! A samo gde je grabova ima i uskrsnu#a.
Tako je govorio Zaratustra.
O samoprevladavanju
Voljom za istinom zovete, vi najmudriji, ono to vas goni i to vas raspaljuje? Voljom koja
bi htela da moe da zamisli sve to postoji: tako zovem ja volju vau! Vi biste sve to postoji
tek da na#inite da se moe zamisliti, jer vi sumnjate, u opravdanu nepoverenju, da li se ve#
zamilja. Ili #e vam se pokoriti, ili #ete ga pokoriti! Tako ho#e vaa volja. Treba da postane
ugla%eno, i duhu podlono, kao ogledalo njegovo, i odsjaj njegov. U tome je sva vaa volja, vi
najmudriji, vaa volja za mo#i; pa i onda kad govorite o dobru i zlu, i o precenjivanju
vrednosti. Hteli biste tek da stvorite svet pred kojim biste mogli kleati: to vam je vaa zadnja
nada, i zanos koji vas opija. Nemudri, medutim puk, on je kao reka niz koju dalje plovi un:
a u unu smestile se sveano, i kukuljicima zakrivene, odredbe vrednosti. Vi ste svoju volju i
svoje vrednosti poloili na tok postanja; a staru jednu, volja za mo#i otkrio sam ja u onome
to smatra puk dobrim i zlim. To ste vi, najmudriji, posadili te goste u taj un, i iskitili ih
bljeskom, i gordim imenima, vi, i vaa gospodarska volja! A reka nosi dalje va un: mora
da ga nosi. Nita ne mari to se talas odbijaju#i penua, i gnevno juria protiv krmi! Nije reka
vaa opasnost, i kraj vaeg dobra i zla, vi najmudriji! ve# ona sama volja, volja za mo#i,
neiscrpna ivotna volja koja stvara. Ali da biste razumeli to govorim o dobru i zlu, ho#u jo
pre toga da vam govorim o ivotu, i u emu se sastoji sve to ivi. Iao sam za onim to ivi,
iao sam velikim i malim stazama, da bih doznao u emu se sastoji. Stostrukim ogledalima
hvatao sam njegove poglede, kad su mu usta #utala: da bih mu iz oiju itao ta kae. I itao
sam mu iz oiju. I, gdegod sam naiao na neto to ivi tu sam uo i govor o pokornosti. Sve
to ivi, pokorava se. A drugo je ovo: Onome se zapoveda koji ne ume da se sebi sam
pokorava. Tako je to kod svega to ivi. I ovo je tre#e to sam uo: da je zapovedati tee nego
pokoravati se. Onaj to zapoveda, ne nosi samo teret svih onih koji se pokoravaju, a taj ga
moe lako i prignieiti: Ve# mi se ini da je u zapovedanju uvek i smelosti i junatva; jer
svuda gde se zapoveda ono to ivi me#e na kocku sebe samo. &ak i kad zapoveda sebi
samom, i tada jo mora da ispasta za svoje zapovedanje. Svome ro%enom zakonu mora da
bude sudija, i osvetnikom, i rtvom. Kako to! pitao sam se u sebi. ta nagoni ono to ivi da
se pokorava, i da zapoveda, i da jo i zapovedaju#i bude pokorno? &ujte dakle to #u vam
re#i, vi najmudriji! Ispitajte dobro da li sam se uvukao u srce samome ivotu, i ak do u ilice
njegova srca! Gde sam naiao na neto to ivi tu sam nalazio i volju za mo#i: i ak i u volji
sluitelja, naao sam volju da bi hteo biti gospodarem. Da ono to je slabije slui onome to je
jae, na to ga goni volja njegova koja ho#e da gospodari nad onim to je jo slabije: jedino toj
elji ne moe odoleti. I kao to se ono to je manje podaje onom to je ve#e, da bi moglo imati
elje i mo#i nad jo manjim: tako se podaje jo i ono to je najve#e, i mo#i radi stavlja i
ivot na kocku. U tome se sastoji podavanje onog to je najve#e: da je junatvo, i opasnost, i
jedno kockanje na ivot i smrt. Gde se rtvuje, i slui, i bacaju ljubavni pogledi: i tu je volje
da bi se postalo gospodarem. Stranputicama se tu, i da niko ne vidi, uvlai ono to je slabije u
tvr%enju, i sve do u srce, onome to je mo#ni je i krade mo#i. A ovu tajnu rekao je meni sam
ivot: &uj, ree, ja sam ono to jednako treba sebe samo da prevla%u je. Naravno, vi to
zovete voljom za ra%anjem, ili nagonom za svrhom, za viim, za daljim, za mnogostrukim: ali
sve to jedno je, i jedna tajna. Radije bih propao nego to bih se odrekao toga Jednog; zaista
ti kaem, gde se propada, i gde opada li#e, znaj, tu se rtvuje ivot za ljubav mo#i! Mora
da sam, vaj, i borba i postajanje, i cilj i ono to se protivi cilju: ah, ko pogodi moju volju,
pogodi#e zacelo i kakvim krivim stazama mora ona da ide! Ma ta da stvorim, i ma kako
voleo ono to stvorim ubrzo moram da postanem protivnikom tome, i svemu to volim. tako
trai moja valja. A i ti koji ide za saznanjem, samo si staza, i utisak stupanja moje volje:
zaista ti kaem, moja volja za mo#i kroi i nogama tvoje volje za istinom! Nije, me%utim,
pogodio istinu onaj koji se bacio na nju onom reju o volji za opstankom: takva valja i ne
postoji! Jer: ono to ne postoji, ne moe hteti a ono to postoji, kako moe imati jo volje da
tek postoji? Samo gde ima ivota, ima i volje: ali, ne volje za ivotom nego tako te ja
uim volje za mo#i! Onaj koji ivi, ceni mnogota vie nego sam ivot; ali iz same ocene
govori volja za mo#i! Tako me je nekad uio ivot: i iz toga izdvoji#u vam jo, vi
najmudriji, tajnu srca vaega. Zaista vam evo kaem: dobro i zlo, koji bi bili veni toga
nema! To se mora jednako samo iz sebe savla%ivati. Nasilje je, to vi inite sa vrednostima, i
sa reima o dobru i zlu, vi koji ocenjujete vrednosti; i u tome je vaa skrivena ljubav, i sjaj,
trepet i prelivanje vae due. Ali, ve#a sila raste iz vaih vrednosti: i novo prevla%ivanje: o nju
#e se razbiti i jaje, i ljuska od jajeta. I onaj koji ima da bude stvaralac u dobru i zlu: i taj, zaista
vam kaem, mora prvo biti ruiteljem, i razbijaem vrednosti. Tako ide najve#e zlo uz najve#e
dobro: a ovo je ono to stvara. Govorimo samo o tom, vi najmudriji, iako to ne valja. Jo je
gore #utati; sve istine koje se pre#ute postanu otrovnima. I treba da se sve razbije to se na
naim istinama razbiti daje! Ostaje jo mnogo domova koje treba nazidati!
Tako je govorio Zaratustra.
O uzvienima
Mirno je dno moga mora: ko bi mislio da se u njemu kriju aljiva udovita! Nepokolebljiva
je moja dubina: ali se ona blista od zagonetki, i smehova, to po njoj plivaju. Video sam danas
jednog od uzvienih, jednog od sveanih, jednog pokajnika duhom o kako se moja dua
smejala njegovoj runo#i. S uzdignutim prsima, i kao oni koji zadravaju dah: tako je stajao
uzvieniji preda mnom, i bez rei: Sa njega su visile gadne istine, njegov plen, a odelo mu je
bilo sve poderano; video sam i mnogo trnja na njemu ali rue nijedne ne videh. Jo se nije
nauio smehu, niti lepoti. Namrten vratio se ovaj lovac iz ume saznanja. Vratio se iz boja sa
divljim zverovima: ali iz njegove zbilje jo viri divlja zver jo neukro#ena! Jo uvek izgleda
on kao tigar koji se sprema da skoi; ali ja ne volim te napete due, moj se ukus buni protiv
svih tih koji se uzdravaju. Vi mi velite, prijatelji, da ne treba raspravljati o ukusu, i o kusu?
Ali, ceo je ivot raspravljanje o ukusu i kusu! Ukus: to je, ujedno, i mera, i ono to se meri, i
onaj koji meri; a teko svemu to ivi a ho#e da ivi bez raspravljanja o meri, i onom to se
meri, i onom koji meri! Tek kad bi se zasitio svoje uzvienosti, taj uzvieni: tek tada bi poeo
bivati lep, i tek tada bio bi meni po ukusu, i ukusan. I tek ako okrene le%a sebi samome, tek
tada #e preskoiti svoju ro%enu sen i, zaista vam kaem, skoiti u svoje sunce. Odvie je
dugo proveo u hladu, pobledeli su obrazi u pokajnika duhom; malte nije umro od gladi u
svome ekanju. Jo ima preziranja u njegovu oku; jo mu se na usnama krije gadenje. On
dodue sad miruje, ali mir njegov jo se nije ispruio na sunce. Trebalo bi da radi isto to i
bik; sre#a njegova trebalo bi da odie zemljom a ne preziranjem zemlje. Voleo bih da ga
vidim kako kao beli bik, zadihan, i riu#i, vue plug: i jo i rikom svojom trebalo bi da slavi
sve to je zemaljsko! Mrki su njegovi obrazi; sen od ruke igra na njima. Oseneno jo je
videlo njegovih oiju. Samo delo njegovo baca jo na nj tu sen: ruka baca u zasenak njega
koji njome radi. Jo on nije svoje delo savladao. Uivam dodue u njegovu vratu, koji je kao u
bika: ali bih voleo jo da vidim i da su oi kao u an%ela. I treba jo i od svoje junake volje da
se odui: ho#u da mi bude i uzdignut, ne samo uzvien: trebalo bi da ga uzdigne sam etar,
njega bezvoljnoga! On je pobe%ivao nemani, reavao zagonetke; ali treba jo da i iskupi svoje
nemani, i svoje zagonetke, treba jo da ih i preobrazi u decu nebesku. Njegovo saznanje jo
nije nauilo da se smeje, i da ne bude surevnjivo; njegova bujna strast jo se nije stiala u
lepoti. Zaista vam kaem, njegova iva elja ne treba da za#uti, i da utone u sitosti ve# u
lepoti! Ljupkost je deo velikodunosti, u blagorodnoga. Sa rukom preko ela: tako bi trebalo
da otpone junak, i tako bi trebalo da jo i svoj otpoik savlada. Ali ba junaku lepo je najtee
od svih stvari. Nedostino je lepo za svaku plahnitu volju. Malo tek vie, malo samo manje: to
ovde znai mnogo, to ovde znai najvie. Stajati sa odapetim mii#ima, i sa razvezanom
voljom to je za vas najtee od svega, vi uzvieni! Kad se mo# smiluje, i si%e, da je vide: takav
je silazak za mene lepota. I ni od koga ne traim toliko lepote koliko ba od tebe, silnie: tvoja
dobrota neka bude tvoje zadnje savla%ivanje sebe sama. Uveren sam da si u stanju uiniti
svako zlo: zato traim od tebe dobro. Zaista vam kaem, esto sam se smejao slabi#ima, koji
su drali da su dobri stoga to su im ape bile nemo#ne! Treba da tei za vrlinom stuba: to
se vie die u vis tim je lepi i neniji, ali utoliko tvr%i i otporniji iznutra. Jeste, uzvieni, bi#e
ti jednom jo lep, i ogleda#e svoju lepotu u ogledalu. Tada #e drhtati tvaja dua od boanskih
elja; a oboavanja bi#e jo i u tvojoj sujeti!Jer, to je tajna duina: tek kad ju je junak
napustio, pristupa joj polako, u snu, nadjunak
Tako je govorio Zaratustra.
U zemlji obrazovanja
Predaleko sam odleteo unapred u budu#nost, strava me spapade. Kad sam pogledao oko sebe,
imao sam ta videti: vreme mi bee jedini savremenik. Tad poleteh unazad, ku#i sve bre i
bre: tako stigoh k vama, vi dananji ljudi, i stigoh u zemlju obrazovanja. Prvi put ponesoh
oko za vas, i ivu elju: zaista vam kaem, doao sam sa enjom u srcu.Ali ta se zbi? Ma
kako da me bee strah, morao sam se smejati! Nikad jo moje oko ne vide tako neto areno
i zamazano!Smejao sam se jednako, mada su mi i noge klecale i srce drhtalo: ta ovo je ovde
zaviaj sviju lonaca boja! rekoh. Obojeni, sa pedeset mrlja na licu i po udovima, sedeli ste
preda mnom na moje divno udo, vi sadanji ljudi! A, oko vas pedeset ogledala, da laskaju
vaem arenilu, i da ga umnogostrue! Odista, niste mogli na#i bolje maske, vi sadanji ljudi,
od svog ro%enoga lika! Ko bi vas prepoznao! Ispisani znacima prolosti, i preko tih znakova
premazani jo novim znacima: na taj ste se nain dobro skrili od svih tumaa, i ispitivaa! I
sve da je ovek vra, i da ume zagledati u creva, ko bi jo mogao pomisliti da vi imate
creva! Izgleda kao da ste peeni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz vaih koprena vire sva
vremena, i svi narodi, redom i bez reda;, iz vaih pokreta zbore svi obiaji, i sve vere, svaka
za se i sve u isti mah. Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i premz, i boju i pokrete, na
tome bi taman toliko ostalo da poslui za strailo pticama. Odista, ja sam bio i sm takva
zastraena ptica, jer sam vas jednom video nage, i bez boje; i ja sam se tada digao, i odleteo,
kad mi je kostur poeo da daje ljubavne znake. Milije jo bilo bi mi da sluim za nadnicu u
donjem svetu, i kod senki nekadanjosti! Ta i podzemnici su ugojeniji i puniji od vas! To i
jeste ono to ne mogu nikako da svarim, to vas ne mogu da izdrim ni nage ni obuene, vi
ljudi sadanjosti! Sve maglovite neprijatnosti budu#nosti, i sve to je jeilo kou pticama koje
su proletale, sve je to ipak prijatnije i primamljivije, od vae stvarnosti. Jer vi kaete: Mi
smo stvarni od glave do pete, i ne znamo ni za veru ni za sujeverje: tako se isprsujete ah, a
i nemate prsiju! Kako biste i mogli imati vere, vi areni, i zamazani! kad ste samo slika
svega onog to se nekad verovalo! Vi sami ivi ste dokaz protiv vere, i razbijai svake misli.
Ja vas zovem neverodostojnima, vi predstavnici stvarnosti! U vaim duhovima amore sva
vremena jedno mimo drugog; ali jo i snovi, i amor sviju vremena, stvarniji su nego vaa
java! Neplodni ste vi, zato nemate vere. Jer, ko je morao da stvara taj je oduvek imao svojih
ivih snova, i zvezdanih znamenja i taj je verovao da ima vere! Vi ste pritvorene kapije iza
kojih vrebaju grobari. I evo ta je vaa stvarnost: Sve je zasluilo da propadne. O, kako ste
jadni i alosni, vi neplodni, kako vam se provide rebra! To je zacelo zapazio ve# i poneki od
vas. I onda je rekao: tu je neki bog, dok sam spavao, neto potajno uzeo od mene? Odista,
taman toliko da naini od toga enku! &udno je kako su tanka moja rebra! rekao je ve#
mnogi od ljudi sadanjosti. Jeste, smeni ste mi, vi ljudi sadanjosti! A naroito jo kad se
udite sami sebi! I zlo bi bilo po meni kad se ne bih mogao smejati vaem u%enju, i kad bih
marao progutati ceo gad iz vaih pljuvaonica! Ovako, uze#u vas olako, jer ono to ja nosim
teko je; ne#e mi nita biti ako na moju torbu slete jo i bube i bumbari! Zaista vam kaem,
moj teret ne#e biti ve#i! I ne#e me zbog vas, vi ljudi sadanjosti, sna#i moj veliki umor. Ah,
kuda bih se jo peo sa svojom ivom eljom! Sa svih vrhova gledam da li #u ugledati dom, i
domovinu. Ali zaviaja za me nigde nema; veni sam putnik po gradovima, i uvek traim da
mi otvore na svima kapijama. Tu%i su mi, i na podsmeh su mi, ljudi sadanjosti ka kojima tek
to me je srce povuklo; i prognanik sam iz dedovine, i otadbine. Ja jedino jo volim
unukovinu, zemlju dece moje, jo neotkrivenu, u najdaljem moru: nju traim, i k njoj brodim
na svojim jedrima. Na deci svojoj ho#u da popravim to sam dete mojih otaca, a na svoj
budu#nosti ovu sadanjost!
Tako je govorio Zaratustra.
O neokaljanom saznanju
Kada se jue pojavio mesec, mislio sam da #e se iz njega roditi sunce: tako je teak i bremen
leao na vidiku. Ali me je slagao sa svojom trudno#om; i radije #u jo verovati da je u mesecu
muko nego ensko. Dabome, nije toliko ba ni muko, taj bojaljivi no#nik. Zaista vam
kaem, s nemirnom save#u grede on preko krovova. Jer je pohotljiv i surevnjiv, taj monah u
mesecu, pohotljiv za zemljom, i za svim uivanjima zaljubljenih. Ne, ja ne volim toga maka
po krovovima! Odvratni su mi oni koji se unjaju oko poluotvorenih prozora! Smerno, i
#utljivo, grede on, sve dalje i dalje po zvezdanome #ilimu: ali ja ne volim muke noge to
idu na prstima, i na kojima ne zvek#e mamuza. Korak onoga koji je poten, govori; a samo
maka krade se po zemlji da je niko ne uje. Eto, tako se i mesec primie kao maka,
nepoteno. Ovo ja priam vama, osetljive pritvorice, vama ije je saznanje isto ! Vas ja
nazivam pohotljivcima! I vi volite zemlju, i sve to je zemaljsko: ja sam vas prozreo! ali u
vaoj ljubavi ima stida, i grie savesti, vi ste slini mesecu! Va se duh dao nagovoriti da
prezire sve to je zemaljsko, ali ne i vaa utroba: a ona je najjae to je na vama! Pa se va
duh stidi to se pokorava vaoj utrobi, i od ro%enoga stida ide krivim i lanim stazama. Neto
najvie bilo bi za mene kae sam u sebi va laljivi duh da gledam na ivot bez udnje, a
ne kao pas, s isplaenim jezikom; Da se gledaju#i ose#am sre#nim, s izumrlom voljom, bez
e%i i pomame sebinosti hladan, i siv po celome telu, ali opijenim mesearskim oima!
To bi mi bilo najdrae tako vara sam sebe prevareni da volim zemlju kao to je voli
mesec, i da sam oima dodirujem njenu lepotu. I u tome neka je za mene neokaljano
saznanje: to ja od stvari nita ne traim, osim da smem leati pred njima kao ogledalo sa sto
oiju. O, vi osetljive pritvorice, vi pohotljivci! U vaoj udi nema ednosti, i vi stoga
oporoavate u%enje uopte! Zaista vam kaem vi ne volite zemlju kao oni koji stvaraju, koji
oplo%avaju, koji se razvijaju! Gde ima ednosti? Gde i volje za oplo%avanjem. A onaj koji
ho#e da stvara vie od sebe, u toga je i volja najistija. Gde ima lepote? Gde moram da hou
celom svojom voljom; gde ho#u da propadnem, samo da od slike ne bi uvek ostala slika.
Voleti pa propasti, to ide jedno s drugim od pamtiveka. Volja za ljubavlju, to je ujedno biti
spreman na smrt. To ja kaem vama kukavcima! To vae nemuko razroko gledanje treba da
znai: udubili se u razmiljanje! A to napipate tromim oima, treba da se zove lepo! O,
da poganitelja blagorodnih imena! Ali, prokletstvo je vae u tom, vi neokaljani, vi posednici
istoga saznanja, da se nikada ne#ete poroditi, ma koliko da teki i brerneni leite na vidiku!
Zaista vam kaem, vaa su usta puna blagorodnih rei: pa biste da mi mislimo da vam se i
srce presipa, vi laljivci? A moje su rei neznatne, prezrene, krive rei: ja pokupim rado to na
vaim gozbama padne s trpeze na zemlju. Pa ipak mogu s njima da kaem istinu
pritvoricama! Da, koskama svojim, i koljicama, i bodljikama zagolica#u pod nos
pritvorice! Neist je uvek vazduh oko nas, i pri vaim gozbama, jer vae pohotne misli, vae
lai, i vaa zabaurivanja, lete po vazduhu! Usudite se pre svega da poverujete sami sebi
sebi, i svojoj utrobi! Uvek lae, ko sam sebi ne veruje. Boga jednog kukuljicu namaknuli ste
sebi na glavu, vi preisti: u kukuljicu jednoga Boga svio se i skrio se va gadni crv. Zaista
vam kaem, vi varate, vi udubeni u razmiljanje! I Zaratustra se dao nekada zavoditi vaim
bogovskim koama; nije mogao da prozre klupko zmija kojima behu ispunjene. Mislio sam
nekad, da gledam bogovsku duu gde se igra u vaim igrama, vi ljudi istoga saznanja! Mislio
sam da nema bolje vetine od vaih vetina. Daljina mi nije dala da vidim kaljuu zmija, i da
osetim gadni zadah, i skrila je od mene lukavstvo gutera koji se tada pohotljivo verao. Ali
do%oh vam blizu: i svanu mi dan sad treba da svane i vama, svreno je sa ljubavnim
zanosom meseevim! Pogledajte samo! Eno ga gde lei uhva#en, i bled pred rujnom zorom!
Jer ona se, ognjena, ve# pojavljuje, javlja se njena ljubav prema zemlji! &ednost, i udnja za
stvaranjem, u svakoj je ljubavi sunevoj! Pogledajte samo, kako se nestrpljivo izdie nad
morem! Zar ne ose#ate e%, i topao dah njene ljubavi? Htela bi da sisa more, i da njegovu
dubinu ispija k sebi u visinu: i ud uzdie more, i stvaraju se tisu#u grudi. Htelo bi da ga ljubi
i sisa e% sunevu: htelo bi da postane vazduhom i visinom, i stazom kojom kroi svetlost, da
postane i samo svetlost! Zaista vam kaem, kao sunce, tako i ja volim ivot, i sva duboka
mora. I to je moje saznanje: sve to je duboko, treba u visinu u moju visinu!
Tako je govorio Zaratustra.
O naunicima
Dok sam leao i spavao, ugrize jedna ovca u brsnato li#e sa lovora na mojoj glavi, ugrize, i
ree u isti mah: Zaratustra nije vie naunik. Ree, i ode poskakuju#i, i ponosito, svojim
putem. To mi je prialo jedno dete. Ja rado lekarim tako, gde se deca igraju, uz porueni zid,
me%u kaljem i crvenim turinkom: Jo sam ja naunik deci, a i kalju i crvenome turinku.
Oni su edni, edni jo i kad su pakosni. Ali ovcama ve# nisam vie: tako ho#e moj udes
neka je blagosloven! Jer evo u emu je stvar: iselio sam se iz ku#e naunika, pa sam jo i
vrata za sobom zalupio. Predugo je moja dua gladna sedela za njihovim stolom, nisam, kao
oni, nauen da stiem saznanja onako kao to se razbijaju orasi. Ja volim slobodu, i vazduh po
sveoj zemlji; i radije bih leao na volovskim koama nego na njihovim astima i poastima.
Odve# sam topao, i ispeen od svojih misli: esto mogu jedva da diem od njih. Tada moram
u slobodnu prirodu, daleko od svih pranih soba. A oni, sede hladni u gustoj hladovini: oni bi
uvek da su samo gledaoci, i paze da ne sednu onde gde sunce sija na stepene. Kao oni to
stoje po sokaku pa blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i oni, ekaju, i blenu u misli koje su
drugi smislili. Ako ih rukom dirne, digne se prah oko njih kao od vre#e brana, i to
nehotino; i ko bi tu jo pogodio da taj prah dolazi od penice, i od utog milja letnjih polja?
Kad ho#e da izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka i istina: njihova
mudrost ima esto zadah kao da dolazi iz bare: i zaista vam kaem, ja sam ve# uo i abu da
iz nje kreke#e! Ali veti su, i imaju mudre prste: kud bi moja jednostavnost sa njihovom
mnogostruko#u! Njihovi prsti umeju na sve naine da udevaju, i vezuju, i ispletu: tako pletu
oni arape duha! Oni su dobri satovi: samo ih treba dobro naviti! Onda #e tano pokazati
koliko je sati, i di#i #e uz to jo i malu graju. Kao mlinovi rade oni, i melju: treba im samo
bacati penino zrnevlje! a oni #e ve# umeti zrno samleti, i na#initi od njega beo prah. Oni
dobro motre na prste jedni drugima, i nisu ba odvie poverljivi me%u sobom. Domiljati u
sitnim mudrolijama, oni ekaju na one ije znanje hramlje, ekaju kao to eka pauk. Uvek
sam video kako paljivo gotove otrov; i uvek bi pri tom navukli staklene rukavice na svoje
prste. Umeju oni i da igraju lanom kockom; i video sam kako se toliko udube u igru da ih
znoj oblije. Mi nismo jedno za drugo, i njihove vrline jo manje su po mome ukusu nego
njihovi poroci, i njihova lana kocka. I %ak sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima.
Zbog toga me omrzoe. Oni ne#e da dopuste da neko ide iznad njihovih glava; i zato
pometae drva, i zemlje, i %ubreta, izme%u mene i svojih glava. Time su zagluivali odjek
mojih koraka: a ponajgore su me dasad uli oni koji su najnaueniji. Sve greke i slabosti
ljudske pometee izme%u sebe i mene: s pomo#nim tavanom zovu oni to po svojim
ku#ama. Pa ipak idem ja sa svojim mislima iznad njihovih glava; i ak kad bih hteo da idem
na svojim ro%enim slabostima, bio bih ipak nad njima, i nad njihovim glavama. Jer ljudi nisu
jednaki: tako kae pravdoljublje. I, to ja ho#u, oni ne bi smeli da ho#e!
Tako je govorio Zaratustra.
O pesnicima
Otkako bolje poznajemo telo, ree Zaratustra jednome od svojih uenika za mene je duh
tek duh u izvesnom smislu; a i sve to se zove 'veno' sve je to samo u prenosnom smislu.
To si ti meni jednom ve# rekao, odgovori uenik; ali si tada jo dodao: 'samo to pesnici
odvie lau'. Zato si rekao da pesnici odvie lau Zato? ree Zaratustra. Pita, zato? Ali,
ja nisam od onih koje treba pitati za njihovo zato. Zar sam ja tek od jue poeo da
doivljujem? Davno je tome otkako sam ja doiveo razloge svojih miljenja. Morao bih biti
itavo bure od pam#enja kad bih hteo da i svoje razloge nosim sa sobom. Mnogo mi je ve# i
to da svoja miljenja zadrim za se; i mnoga se ve# ptiica digla i odletela. Koji put opet
na%em u svom golubarniku i po koju doletelu pticu, koju ne poznajem, i koja sva drh#e kad je
dodirnem rukom. Ali, ta ti je to rekao tada Zaratusira? Da pesnici odvie lau? Pa i
Zaratustra je pesnik. Misli li dakle da ti je on tom prilikom govorio istinu? Zato veruje u
to? Uenik odgovori: Ja verujem u Zaratustru. A Zaratustra mahae glavom, i osmehivae
se. Vera nije u stanju da me usre#i, ree, poglavito ne vera u mene. Ali, uzmimo da neko
odista ozbiljno tvrdi da pesnici odvie lau: Ima pravo, mi odvie laemo. Mi malo znamo i
loe uimo, pa moramo da laemo. Koji me%u nama pesnicima nije usuo vode u svoje vino?
Mnogo se otrova smealo ve# u naim podrumima, i mnogo se ta tu desilo to se ne kazuje.
Pa zato to i sami malo znamo svide nam se od srca oni koji su nitavni duhom osobito ako su
to mlade enice. &ak bismo da doznamo jo i stvari sto stare ene uvee jedna drugoj priaju.
To onda mi sami zovemo na sebi veno-ensko. I kao da ima neki naroiti tajni prilaz k
znanju, koji se pred onima koji neto ue zatvori tako i mi verujemo u narod, i u njegovu
'mudrost'. A u ovo veruju svi pesnici: da onaj koji lei u travi, ili na usamljenim obroncima,
pa na#uli ui, mora doznati neto od svega to se doga%a izme%u neba i zemlje. Kad ih
obuzmu neniji ose#aji, tada pesnici odmah misle da se to sama priroda zaljubila u njih: Da se
nagnula nad njihovo uvo, da im ap#e tajne, i zaljubljene, prijatnosti: time se oni onda hvale i
ponose pred svim smrtnima! Ah, ta se sve ne deava izme%u neba i zemlje o emu su snili
jedino pesnici! A pogotovo iznad neba: jer, svi su bogovi samo pesnike slike, pesnike
izlike! Odista, jednako nas neto vue gore to jest, u carstvo oblaka: na njih posadimo nae
arene mehurove, pa ih nazovemo bogovima i nadljudima. A oni su taman dosta laki za ta
sedita! svi ti bogovi i ti nadljudi. O, kako sam sit svega toga nemo#noga to bi potopoto
da je od znaaja! O, kako sam sit pesnika! Krivo je bilo ueniku to Zaratustra tako govori, ali
je #utao. Za#utao je i Zaratustra; njegovo se oko okrenulo unutra, ba kao da gleda u velike
daljine. Naposletku uzdahnu, i odahnu. Ja sam od danas, i od vajkada, ree tad; ali ima u meni
neto to je od sutra, i od prekosutra, i od onog to #e nekad biti. Ja sam se zasitio pesnika, i
starijih i mla%ih: svi su mi oni odvie povrna i plitka mora. Oni nisu dosta mislili u dubinu:
zato im ose#aj nije potonuo do na dno. Malo pohotljivosti, i malo dosade: to je bilo jo
ponajbolje to su smislili. Sve to njihovo udaranje u harfu, za mene je ukanje i promicanje
sablasti; zar su znali oni dosad ta je to strasni vapaj glasova! Nisu mi ni dovoljno isti: svi
oni mute svoje vode da bi izgledale dublje. Rado bi da izgledaju irokih grudi, i pomirljivi: ali
za mene ostaju menjai i meai, polutani i neistunci! O dosta sam ja bacao svoju mreu u
njihova mora da bih uhvatio dobre ribe; ali sam uvek izvlaio glavu istog starog boga. Tako je
gladnome more davalo kamen. Ali oni sami kao da su iz mora izali. Istina je dodue, ima i
bisera u njima: ali utoliko su ba i sliniji ivotinjicama sa tvrdom ljuskom. Mesto due naao
sam kod njih esto posoljenu sluz. Od mora su se nauili i sujeti njegovoj: zar nije more paun
nad paunovima? I pred najglomaznijim bivolom razvi#e svoj rep, i nikada se ne#e pokazati
bez svoje srebrne i svilene lepeze od ipaka. Durnovito zvera bivol, u dui svojoj blizak
pesku, jo blie ipragu, a najblii movari. ta je za nj lepota, i more, i paunovo perje! Tu
sliku iznosim ja pred pesnike. Zaista vam kaem njihov je duh i sam paun nad paunovima,
more sujete! Gledaoce trai duh pesnikov: ma oni bili i bivoli! I toga duha ja sam se zasitio:
i ja vidim ve# unapred da #e se i on zasititi sam sebe. Video sam ve# pesnike koji su se
izmenili, i kako u same sebe upiru poglede. Video sam gde dolaze pokajnici duhom: oni su se
iz njih razvili.
Tako je govorio Zaratustra.
O velikim doga#ajima
Ima jedno ostrvo u moru nedaleko od blaenog ostrvlja Zaratustrina na kojem se stalno
dimi jedan vulkan; o tome ostrvu kae puk, i poglavito kau to stare ene iz puka, da je kao
odvaljena stena postavljen na ulazu u podzemni svet: a kroz sam taj vulkan vodi uska staza
dole, do pred sam ulaz u donji svet. Ba u doba dok je Zaratustra boravio na blaenome
ostrvlju, desilo se da je jedan brod bacio kotvu uz ostrvo na kojem se nalazi vulkan; a mornari
sa broda razi%oe se po kopnu da love bele zeeve. Kad oko podneva, kad su kapetan i momci
opet bili na okupu, videe oni odjednom gde im se kroz zrak primie ovek, i ue jasno kako
neko ree: Vreme je! Krajnje je vreme! Kad im je prilika bila najblia samo to ona
prolete brzo kao kakva sen, u pravcu gde se nalazio vulkan tad poznadoe oni, u najve#em
udu, da je to Zaratustra; jer oni ga svi ve# behu videli, osim samoga kapetana, i oni su ga
voleli kao to ve# puk voli: tako da u tome ima podjednako i ljubavi i straha. Vidi samo! ree
stari krmano, eto ode Zaratustra u pakao! U isto to doba kad su mornari prispeli bili uz
ognjeno ostrvo, bio se razneo glas da je nestalo Zaratustre; a kad su zapitali za nj njegove
prijatelje, ovi rekoe da je u no#i otiao na la%u, ne kazuju#i kuda #e na put. Ljudi se
uznemirie; kad posle tri dana do%e k tome jo i povest sa mornarima ceo se svet saglasi u
tome da je Zaratustru %avo odneo. Njegovi se uenici dodue smejahu takvom razgovoru; a
jedan od njih ak ree: pre #u poverovati da je Zaratustra odneo %avola. Ali u dnu due svi
su bili zabrinuti, i u iekivanju: i njihova je radost bila velika kad se petoga dana Zaratustra
pojavi me%u njima. A evo prie o Zaratustrinu razgovoru sa ognjenim psom. Zemlja, ree on,
ima kou; i na toj koi ima boletina. Jedna od tih boletina zove se na primer: ovek. A
druga jedna od tih bolesti, zove se ognjeni pas. o njemu su ljudi mnogo lagali, i njima su o
njemu mnago lagali. Da bih tu tajnu ispitao, iao sam preko mora: i ja sam video istinu nagu,
zaista vam kaem, bosu do vrata. Sad znam u emu je stvar sa ognjenim psom; i isto tako, u
emu je stvar sa svima paklenim stvorovima, i sotonama, od kojih se ne plae samo stare
ene. Iza%i napolje ognjeni psu, iz tvoje dubine! povikah, i priznaj koliko je duboka ta
dubina! &ime si se to tako zapenuio? Ti se napaja obilno morem: to odaje tvoja preslana
reitost! Odista, za psa iz dubine tvoja je hrana odvie sa povrine! Izgleda mi u najboljem
sluaju kao neko koji govori iz trbuha zemljina: i kadgod sam uo govoriti paklene stvorove, i
sotone, naao sam da su kao ti: tako slani, i laljivi, i plitki. Vi umete urlati, i dizati tminu
pepelom! Vi ste najve#i drekavci; i izvetili ste se dobro u kuvanju mutljaga dok ne uzvri.
Gde god je vas tu u blizini mora uvek biti mutljaga, i dosta ljigavoga, upljeg, i ututkanog: to
bi da dobije maha, da se oslobodi. Svi vi najradije ulate 'sloboda': ali ja sam izgubio veru u
'velike doga%aje' im ujem urlanje, osetim dim oko njih. I veruj to ti kaem, urlavi drue iz
pakla! Najve#i dogadaj to nisu nai najglasniji, ve# nai najtii asovi. Svet se ne okre#e oko
pronalazaa novih umova, ve# oko pronalazaa novih vrednosti; ne#ujno se okre#e. I priznaj
samo! Vrlo se malo u stvari desilo, kadgod bi se tvoje urlanje stialo, i tvoj se dim raziao. Zar
znai neto, ako se jedan grad pretvorio u mumiju, ili ako je jedan kip pao u blato! I ovo jo
imam da kaem obaraima kipova. Najve#a je ludost, bacati soli u more, i kipove u blato. U
blatu vaeg prezrenja leao je kip: ali njegov zakon i jeste u tome da mu iz prezira ivot
ponovo nikne, i lepota iva! Sa boanskim crtama na licu die se on, pun zanosnog ivota; i
zaista vam kaem, jo #e vam se zahvaliti to ste ga oborili, vi obarai. Ja dajem ovaj savet i
kraljevima, i crkvama, i svemu to je slabo usled starosti, ili usled nedostatka vrline: pustite
da vas obore! Da biste se opet povratili k ivotu, a k vama se povratila vrlina! Tako sam
govorio pred ognjenim psom. a on me tu nadureno prekide, i zapita: Crkva, ta je to crkva?
Crkva? odgovorih mu, to je jedna vrsta drave, i to ponajlaljivija. Nego, mui, pretvornie!
Ti se sam zacelo najbolje razaznaje u svome rodu! Kao ti, tako je i drava pretvornik; kao ti,
govori i ona rado u dimu, i uz urlik, da bi drugi mislili, ba kao i kod tebe, da govori iz
utrobe svih stvari. Jer ona bi potopoto da je najvanija zver na zemlji, drava; pa joj to i
veruju. Kad sam to rekao, hteo je ognjeni pas da pobesni od zavisti. ta? vikao je,
najvanija zver na zemlji? I to joj veruju? I toliko je pare, i strahovitih glasina, pokuljalo iz
njega, da sam pomislio da #e se zadaviti od ljutine i zavisti. Najzad se stiavae, i njegovo
zavijanje popusti; a kad se sasvim umirio, rekoh ja smeju#i se: Ti se ljuti, ognjeni psu: dakle
ja imam pravo a ne ti! Da bih imao i u ostalome pravo, uj to #u ti re#i o drugom jednom
ognjenom psu: taj zaista govori iz srce zemlje. Zlatom odie njegov dah, i zlatnom kiom.
tako mu ite srce. ta je ve# njemu pepeo, i dim, i topla sluz! Iz njega pole#e smeh, kao areni
oblaci; ne voli on tvoje muklo zavijanje, i izbacivanje, i besnilo u utrobi! A zlato, i smeh on
ih vadi iz srca zemljina: jer, treba da zna, od zlata je srce u zemlji. Kad to u ognjeni pas,
nije bio vie u stanju da me slua. Posramljen je uvukao rep, usitnjenim glasom progovorio je
Vau! vau! pa se odvukao u svoju pe#inu. Tako to priae Zaratustra. Ali su ga uenici
njegovi jedva sluali: toliko ih je gonila elja da njemu priaju o mornarima, o belim
zeevima, i o oveku koji leti. ta tu da mislim! ree Zaratustra. Zar sam ja sablast? Nego,
bi#e da je to bila moja senka. Vi ste ve# uli priu o putniku i njegovoj senki? Ali jedno sad
znam: moram bolje pripaziti na nju, jer #e mi inae pokvariti dobar glas. I jo jednom
zadrma Zaratustra glavom i u%ae se. ta tu da mislim! ree jo jedanput. Zato je vikala
sablast: 'vreme je! Krajnje je vreme!' &emu je to krajnje vreme?
Tako je govorio Zaratustra.
Predskaziva
i videh gde si%e na ljude velika alost. I najbolji se zasitie svoga posla. Stade se iriti
nauk, uz koji trae vera:'Sve je pusto. Sve je isto. Sve je bilo!' I odjekivahu brda
unaokolo:'Sve je pusto. Sve je isto. Sve je bilo!' Mi smo na vreme obrali etvu, pa zato nam
je sav rod potruleo, i pocrneo? ta to pada na zemlju poslednje no#i za zloga meseca?
Uzaman sav trud, u otrov nam se vino pretvorilo, pogled od uroka sprio je naa polja, i naa
srca, te su pouteli. Osuismo se svi; padne li vatra na nas, mi diemo prah kao da smo pepeo:
i samu smo vatru zamorili. Svi nam se kladenci sasuie, i samo more uvue se. Kopno prti
i drobi se, a dubina ne#e da guta! 'Ah , zar nema mora u kojem bi se jo moglo utopiti', tako
vapije naa tuba preko plitkih movara. Odista, ve# nam teko pada i umreti; te samo
budni, i ivujemo tek po kosturnicama! Tako u Zaratustra gde govori jedan
pretskaziva, njegovo ga je proricanje dirnulo, i sveg izmenilo. Posta alostan, i umoran; i bio
je slian onima o kojima je pretskaziva govorio. Zaista vam kaem, ree uenicima svojim,
malo #e jo potrajati pa #e do#i taj dugi suton. O, kako bih spasao svoju svetlost od njega! Da
mi ne utrne u toj alosti! Ta treba da svetli jo udaljenim svetovima, i najudaljenijim
no#ima!S takvom je brigom u srcu Zaratustra tumarao tamo amo; tri puna dana niti je pio niti
jeo, nije imao pokoja, i nije progovorio rei. Naposletku, pade u dubok san. A uenici mu
se%ahu po cele duge no#i oko njega, i ekahu zabrinuti da li #e se probuditi, da li #e
progovoriti, i povratiti se od svoje turobnosti. I evo ta je rekao Zaratustra kad se probudio;
glas njegov dopirao je do njegovih uenika kao iz daleke daljine: &ujte, prijatelji, san to
sam snio, i pomozite mi da ga protumaim! Jo je san taj zagonetka za me; smisao mu jo je
skriven u njemu, i zatvoren, i ne moe da poleti iz njega na slobodnim krilima. Snio sam da
sam se odrekao svega ivota. Postao sam no#nim straarem, tamo na brdu u usamljenoj kuli
smrti. &uvao sam joj mrtvake kovege: prepuni tih trofeja bili su mrani svodovi. Kroz
staklene kovege gledao je u mene savladani ivot. Udisao sam zrak pranih venosti:
zaguno toplo, i prano, bilo je u mojoj dui. Ali ko bi onde i mogao izvetriti svoju duu!
Pono#no videlo stalno me je okruivalo, uza nj se s#u#urila osama, i, tre#i jo, bio je greviti
grobni mir, najgori od svih mojih neprijatelja. Drao sam kljueve najzar%anije kljueve na
svetu; i umeo sam njima da otvaram kapiju uz najve#i kriput brave. Kao zlokobno graktanje
iao bi jek kroz duge hodnike kad bi se rastvorila krila na kapiji: oduran je bio glas u te ptice
koja nije volela da je bude iz sna. Ali je jo stranije bilo, i vie se ledilo srce, kad bi opet sve
za#utalo, i svud nastao mir, a ja sam sam samcat sedeo posred te ubistvene tiine. Tako mi je
prolazilo i mililo vreme, ako je uopte bilo vremena, jer ta sam ja mogao znati da li ga jo
ima! Naposletku, dogodi se ono to me probudi. Triput udarie udari o vrata, kao gromovi,
triput odjeknue urlikom svodovi: ja odoh k vratima. Povikah: Alpa! Ko to nosi svoj pepeo na
breg? Alpa! Alpa! Ko to nosi svaj pepeo na breg? Utuvih klju, i htedoh s mukom da otvorim
vrata. Ali, jo ih ne bejah otvorio ni koliko da se provue prst kroz njih: A vihor-vetar rastvori
oba krila na vratima, i zvidu#i otro, i kao pomaman, ubaci mi jedan crni koveg: Prte#i, i
lome#i se, i zvidu#i, raspade se koveg, i izbaci sablasti u tisu#u vidova. Naini se urnebesna
huka i smeh i podsmeh oko mene, koje dizahu tisu#e utvara od dece i andela, i sovuljaga i
luda, i leptirova velikih kao deca. Grdno se preplaih, i padoh niice. I stadoh vikati od straha
kako jo nikad nisam vikao. Ali me moja ro%ena vika probudi: ja do%oh k sebi.
Zaratustra ispria tako svoj san, pa za#uta: jer jo nije znao, kako bi taj svoj san protumaio.
Ali uenik kojeg je najvie voleo, ustade urno, uhvati Zaratustru za ruku, i ree. Sam tvoj
ivot tumai nam taj tvoj san, Zaratustra! Zar nisi ti sam vihor to zvidi kao pomaman, koji
rastvara vrata na kuli smrti? Zar nisi ti sam koveg pun arenih pakosti, i an%eoskih utvara
ivotnih? Odista, kao deji kikot u tisu#u vidova ulazi Zaratustra u sve kosturnice, smeju#i se
no#nim straarima i grobarima, i svima to zveckaju muklim kljuevima. Zastrai#e ih, i
baciti niice tim svojim smehom; a nesvest, i povratak u ivot, dokaza#e tvoju mo# nad njima.
Pa i kad padne dugi suton, i umor smrti, ti ne#e za#i na naem nebu, ti pobornie ivota!
Uinio si te smo videli nove zvezde i nova svetila nebeska; odista, i sam smeh razapeo si nad
nama kao aren ator. Odsad #e se neprestano deji smeh razlegati iz mrtvakih kovega;
odsad #e neprestano jak vetar pobedonosno duvati protiv umora od smrti: za to si nam ti
glavom jamac, i prorok! Odista, ti si sanjao glavom njih, tvoje dumane: i to ti je dosad
najtei san! I kao to si se ti od njih otreznio, i doao k sebi, tako treba i oni da se otrezne od
samih sebe pa da do%u k tebi! Tako ree uenik; a svi ostali okupie se tad oko
Zaratustre, uhvatie ga za ruke, i pokuavahu da ga zagovore da napusti postelju, i turobnost,
pa da se svrati k njima. Ali Zaratustra sedae pravo u svojoj postelji, a pogled mu je bludeo.
Kao neko koji se vra#a iz daleke tu%ine, gledao je on svoje uenike, ispitivao im lica; i jo ih
nije mogao da pozna. Ali kad ga digoe, i postavie na noge, izmeni se odjedared sjaj u
njegovim oima; on razume sve to se dogodilo, pogladi se po bradi, i ree snanim glasom:
Dobro je! Sve ima svoje vreme; postarajte se samo, uenici moji, za dobru veeru, i to to
pre! Tako #u da okajem r%ave snove! A pretskaziva neka za stolom sedi pored mene: zaista
vam kaem, pokaza#u mu more u kojem se jo moe utopiti! Tako to ree Zaratustra. Pri
tom gledae dugo u oi ueniku koji je protumaio san, i klimae glavom.


O iskupljenju
Kad je Zaratustra jednoga dana prelazio preko velikog mosta, zaokupie ga bogalji i prosjaci,
i jedan mu guravi ovako ree: uj, Zaratustra! I puk ve# ui ud tebe, i po#inje da veruje u
tvoju nauku: ali, da bi imao potpunu veru u tebe, potrebno je prvo i ovo da uveri jo i nas
bogalje! Evo ovde ima lep izbor, i priliku da se ogleda na vie nego na jednom! Moe
slepima da povrati vid, i da uini da hromi kroe nogom, a onome to malo odvie nosi na
ledima, mogao bi malo da skine s leda: To bi, po mome miljenju, bio nain da i bogaljima
ulije vere u Zaratustru. A Zaratustra njemu odgovori ovako: Ako grbavome oduzme grbu,
uzima mu duh njegov kae narod. A ako da slepcu oni vid, vide#e odvie pokvarenosti
na zemlji, pa #e prokleti onog koji ga je izleio. Onaj koji uini da hromi kroi nogom, nane#e
mu najve#u tetu: jer tek to prohoda, prohoda#e i njegovi poroci s njim take ui narod o
bogaljima. A to ne bi Zaratustra nauio to i od naroda, kad narod ui od Zaratustre? Ali to je
jo najmanje to vidim, otkako sam ovek: da ovaj nema oka, onaj uha, a onaj tre#i noge, i da
ih jo ima koji su izgubili i jezik, ili nos, ili glavu. Vidim, i video sam ja i gore to, i takvih
strahota da ne bih mogao o svaem ni govoriti, a o poneem ak ni #utati: tako na primer ljude
koji nieg nemaju, osim to imaju neto previe dakle ljude koji nisu nita drugo do jedno
veliko oko, ili jedna velika usta, ili jedan veliki trbuh, ili uopte samo neto veliko, njih ja
zovem naopakim bogaljima. Kad sam doao bio iz svoje samo#e, i iao prvi put preko ovoga
mosta: tada nisam mogao da verujem svojim oima, gledao sam i gledao, i najzad sam rekao:
to je jedno uho. Uho, veliko koliko i ovek! Pogledao sam jo bolje, i odista, pod uhom
micalo se jo neto, bestraga si#uno, i jadno i alosno! Verujte, golemo uho stajalo je na
tankoj maloj peteljci, i ta je peteljka bila ovek! Da je ko uzeo staklo da vidi, mogao bi
poznati jo i jedno sitno zavidljivo li#e; i jo, da uz peteljku geguca jedna naduvena duica.
A puk mi ree da to veliko uho ne samo da je ovek nego veliki ovek, genije. Ali ja nisam
puku nikad verovao kad bi govorio o velikim ljudima i ostao sam pri svome uverenju da je
to jedan naopaki bogalj, koji ni od ega nema dosta a od jednoga ima i suvie. Kad je
Zaratustra ovo rekao guravome, i onima koje je ovaj predvodio i zastupao, okrenu se vrlo
neraspoloen svojim uenicima, i ree: Zaista vam kaem, prijatelji moji, ja idem me%u
ljudima kao me%u odlomcima, i kao medu otkinutim udovima ljudskim! To je najuasnije za
moje oi to vidim ljude razmrskane i rasute, kao po bojitu ili na klanici. A kad bi oi mi da
se spasu iz sadanjosti u prolost, svuda ih sreta isto: odlomci, i otkinuti udovi, i udni
sluajevi a ne ljudi! Ovo sad, i ono to je bilo, na ovoj zemlji o, prijatelji to je ono to ja
ne mogu nikako da podnesem, i ja ne bih umeo dalje iveti, da ne vidim unapred, ono to #e
do#i.Onaj to gleda unapred, onaj koji ho#e, koji stvara, koji je budu#nost, i most ka
budu#nosti, i, ah, u isti mah jo uvek bogalj na ovome mostu: sve je to Zaratustra. A vi ste
pitali esto jedan drugog: Ko je nama Zaratustra? Kako da ga zovemo? I kao to ja inim,
pitanjima ste sebi odgovorili. Je li on onaj to obrie? Ili onaj to ispunjuje? Onaj to osvaja?
ili, to nasle%uje? Jesen? Ili, ralo na plugu? Ili jedan koji je ozdravio? Je li pesnik? Ili je
pravdoljubac? Oslobodilac? Ili, ukrotilac? Dobar? ili zao? Ja idem me%u ljudima kao me%u
odlomcima budu#nosti; one budu#nosti koju ja vidim. A sve za im eznem, i do ega mi je
stalo, jeste da u jedno snesem, i sklopim, to su odlomci, i to je zagonetka i udan sluaj. I,
kako bih podneo to sam ovek, kad ovek ne bi ujedno bio i pesnik, i reava zagonetaka i
udnih sluajeva! Iskupiti sve koji su proli, i sve Bilo jednom pretvoriti u Tako sam
hteo to bi za mene tek bilo iskupljenje! Volja tako se zove oslobodilac, i donosilac
radosti: tome sam vas uio, prijatelji moji! A sad nauite jo i ovo: I sama volja jo je
zatoenik. Hteti, ini slobodnim: ali, kako #emo nazvati ono to jo i oslobodioca baca u
kvrge? Bilo jednom; tako se zove kriputa zuba, i najosamljenija tugoba volje. Nemo#na
prema onom te je uinjeno ona je jedak gledalac za sve to je prolo. Volja ne moe da
ho#e unazad; i to to ne moe da skrha vreme, i nagon vremena, to je najosamljenija tugoba
volje. Volja ini slobodnim. ali, ta pronalazi volja za samu sebe da bi se oslobodila svoje
tugobe, i da bi ismejala svoju tamnicu? Ah, ludakom postaje svaki zatoenik! Na lud se nain
iskupljuje i zarobljena volja. to vreme ne moe pote#i unazad, to u njoj raspaljuje gnev; ono
to je bilo jednom tako se zove kamen koji ona ne moe da odvalja. I zbog toga valja
kamenje u gnevu svom, i u ljutini, i sveti se svemu to ne raspaljuje gnev i ljutina kao nju.
Tako postade volja od oslobodioca osvetnikom: svemu to moe da pati, ini naao zato to
ne moe unazad. U tome, samo u tome i jeste osveta: neraspoloenje volje prema vremenu, i
prema njegovu Bilo jednom. Zaista vam kaem, ima jedna velika ludost u naoj volji; a u
prokletstvo za sve oveansko, izrodilo se to to je ta ludost nauila kako treba imati duha!
Duh osvete: prijatelji moji, to je ljudima izgledalo najbolje to su dosad smislili; gde je bilo
patnji tu je uvek imalo da bude i kazni. Kazan, tako naziva sebe samu osveta: lanom reju
ho#e sebi da dodvori istotu savesti. I zato to i u onom koji ima volje ima patnje, zato to ne
moe da ho#e unazad, zato je toboe i sama volja, i ceo ivot kazan! Pa se tako valjao
oblak za oblakom preko duha, dok nije najzad ludilo stalo propovedati: Svega #e nestati, i
zato i treba svoga da nestane! I to je suta pravda, to je zakon vremena po kojemu mora ono
samo da podere svoju decu: tako je propovedalo ludilo. Poredak stvar udeen je prema
pravu, i prema kazni. O, kad #e do#i iskupljenje od toka stvari, i od kazni 'ivota' ? Tako je
propovedalo ludilo. Moe li biti iskupljena ako ima prava koje je veito? Ah, kamen 'Bilo
jednom' ne moe se poma#i: veito moraju trajati i sve kazne! Tako je propovedalo ludilo.
Uinjeno delo ne moe se unititi: kazan ga ne moe uiniti neuinjenim! To je, to je ba ono
to je veito na kazni 'ivot', da ivot uvek ponovo mora da je i delo, i krivica! Jedino ako
bi volja naposletku iskupila sebe samu pa od volje postala protiv-volja: ali vi poznajete,
bra#o moja tu izmatanu pesmu ludilovu! Drugim sam vas putem poveo od tih izmatanih
pesama kad sam vas uio: Volja je ono to stvara. Sve Bilo jednom je odlomak,
zagonetka, udnovat sluaj dok mu stvaralaka volja kae: jer, tako sam hteo! Dok mu
stvaralaka volja ne kae: Jer tako ho#u! Tako #u hteti! A da li je ve# rekla tako? I, kad #e
to biti: Je li se volja izvila ve# iz svoje sopstvene ludosti: Je li volja bila ve# sama za se
iskupilac, i nosilac radosti? Je li zaboravila ve# na duh osvete; na kriput zuba? I, od koga je
nauila da se pomiri s vremenom i nauila jo vie neto, vie od svakog pomirenja. Vie od
svakog pomirenja mora da ho#e volja, volja za mo#i: ali kako se to moe zbiti s njom: Ko bi
je nauio jo i da ho#e unazad? Na ovom mestu njegove besede, dogodi se da Zaratustra
odjedared zastade, i izgledae sasvim kao neko koji se u najve#oj meri poplaio. S poplaenim
pogledom gledao je u svoje uenike; njegovo oko prodiralo je kao strela kroz njihove misli,
primisli. Ali ve# posle nekoliko trenutaka smejao se opet, i ree umiren: Teko je iveti
me%u ljudima, zato to je teko #utati. Naroito za onog koji voli da govori. Tako je to ree
Zaratustra. A onaj guravi oslukivao je razgovor, i bee za sve vreme sakrio lice a kad je uo
da se Zaratushra nasmejao, die radoznalo oi, i ree polako: Zato govori Zaratustra
drukije nama a drukije svojim uenicima? Zaratustra odgovori: To je sasvim prosto! Sa
guravima se guravo i govori! Da, ree guravi; a uenicima, moe se govoriti to padne na
pamet. Nego, zato govori Zaratustra drukije sa svojim uenicima a drukije sa samim
sobom?
O ljudskoj mudrosti
Nije vis: ve# provalija je ono to je strano! Provalija, gde pogled pada sunovrat u bezdan a
ruka posee u vis. Tu zadrh#e srce pred svojom dvostrukom voljom. Ah, prijatelji, da li vi
poga%ate dvostruku volju i moga srca? U tome je eto za mene provalija, i opasnost, to moj
pogled pada sunovrat u vis, a moja bi ruka da se dri i oslanja na dubinu! Moja se volja
grevito hvata za oveka, vezujem se lancima za oveka, jer me neto nosi silno u vis ka
natoveku: onamo ho#e moja druga volja. I toga radi ivim me%u ljudima slep, kao da ih i ne
poznajem: da ne bi moja ruka izgubila sasvim svoju veru u ono to je postojano. Ja ne
poznajem vas ljude: ta pomrina, i uteha, esto su se ve# irile oko mene. Svaka varalica moe
me na#i kraj kapije na drumu, i ja pitam: da li ho#e da me prevari? To je moja prva ljudska
mudrost, to putam da me varaju da se ne bih morao uvati od varalica. Ah, kad bih se uvao
od oveka: kako bi onda mogao ovek biti kotva za moje ue! I suvie lako odvio bi se, i
mene odbacio bestraga! To je provi%enje koje upravlja mojom sudbinom: da treba da sam bez
obazrivosti. Ko ne#e da ugine me%u ljudima, mora da naui da pije iz svih aa; a ko ho#e da
me%u ljudimo ostane ist, mora se umeti oprati i u prljavoj vodi. &esto sam sm sebe ovako
teio: Napred! Ne malaki! Staro srce! Nesre#a ti dade lo savet : smatraj to za svoju
sre#u! A ovo je druga moja ljudska mudrost: ja vie volim da potedim sujetne nego
ponosite. Zar povre%ena sujeta nije mati svih alosnih igara? A gde se ponos vre%a tu poraste
neto to je jo bolje od ponosa. Da bi se mogao ivot dobro posmatrati, treba igru njegovu
dobro igrati; a za to opet treba dobrih igraa. Dobri su igrai, koliko znam svi sujetni: oni
igraju, i ho#e da ih rado gledaju, sav im je duh u toj volji. Oni se prikazuju, oni se
pronalaze; volim da u njihovoj blizini posmatram ivot, to lei od turobnosti. Zato tedim
sujetne, jer su mi oni lekari protiv turobnosti, i vezuju me za oveka kao za pozorite. A onda:
niko nije u stanju da u sujetnoga izmeri svu dubinu njegove skromnosti. Ja ga volim, i
saaljevam ga njegove skromnosti radi. Od vas ho#e on da se naui veri u samoga sebe; njega
hrane vai pogledi, on jede hvalu iz vaih ruku. &ak i vaim laima veruje, ako dobro laete o
njemu: jer, sasvim u dubini, njegovo srce uzdie: ta sam ja! I, ako je ono prava vrlina koja
ne zna za sebe: eto, sujetni ne zna za svoju skromnost! A tre#a je moja ljudska mudrost: to
ne dam da mi se pokvari posmatranje zla usled vae straljivosti. Ja sam blaen kad gledam
udesa to ih izlee toplo sunce: tigrove, i palme, i zmije zvearke. I me%u ljudima ima lepoga
poroda toplog sunca, i mnogo udesnih pojava zloga. Dodue, kao to mi se ni najmudriji
me%u vama nisu uinili ba tako mudri, tako sam naao da je i ljudska zloba u stvari manja
nego to se kae. I esto sam se pitao mau#i glavom. emu jo i zveke#ete, zmije zvearke?
Zaista vam kaem, ima jo budu#nosti i za zlo! I najtopliji jug jo nije prona%en za ljude. Za
mnogo to se kae danas da je najve#a pakost, a nije ire od dvanaest pedalja, ni due od tri
meseca! A do#i #e doba kad #e se ve#e adaje javljati na zemlji. Jer, da natovek ne bi ostao
bez svoje adaje, nadadaje koja #e biti dostojna njega: zato mora jo mnogo toplog sunca da
pri movarnu praumu! Od vaih divljih maaka moraju dotle postati tigrovi, a iz vaih
otrovnih aba krokodili: jer dobar lovac ite dobra lova! Zaista vam kaem, dobri i pravedni!
Na vama je mnogo to za ismejavanje, a pre svega va strah od onog to se dosad zvalo
%avolom! Vi ste u dui svojoj toliko tu%i onom to je veliko, da bi vam natovek u svojoj
dobroti izgledao straan! A vi mudraci i mnogoznalci, vi biste beali pred sunanim ognjem
mudrosti u kojem natovek s uivanjem kupa svoju nagotu! Vi najvii medu ljudima, na koje
sam nailazio! evo u emu je moja sumnja u vas, i moj potajni smeh: ja slutim da biste vi moga
natoveka nazvali %avolom! Ah, zasitio sam se tih najviih i najboljih: eleo bih iz te
visine navie, napolje, dalje ka natoveku. Groza me spopade kad videh te najbolje u
njihovoj nagoti: ponikoe mi krila da poletim u daleke budu#nosti. U dalje budu#nosti, na
junije jugove, nego to ih je ikad sanjao stvaralaki duh: onamo gde se bogovi stide svake
ode#e! A vas ho#u da vidim odevane, vi bra#o moja, i blinji, i to naki#ene, i sujetne, i
dostojanstvene, kao dobre i pravedne. I odeven #u i sam sedeti me%u vama, da ne bih
poznao ni vas ni ebe: jer u tome je moja poslednja ljudska mudrost.
Tako je govorio Zaratustra.
Najtii as
ta se zbi sa mnom, prijatelji moji? Vidite da sam zbunjen, izgubljen, nevoljno posluan,
spreman da po%em ah, od vas da odem! Jeste, jo jednom mora Zaratustra u svoju samo#u:
ali, neveselo vra#a se ovaj put medved u svoju pe#inu! ta mi se dogodi! Ko mi naredi? Ah,
moja srdita gospodarica ho#e tako, ona me oslovi; rekoh li vam ve# ime njeno? Jue pred vee
oslovi me moj najtii #as: to je ime moje strane gospodarice. I tu bi odlueno, moram vam
sve re#i, da vam srce vae ne bi otvrdlo prema odlazniku tako iznenada! Znate li vi ta je strah
onoga koji ho#e da zaspi? Prome ga strah od glave do pete u asu kad ispod njega nestaje
tla a san mu dolazi. Ovo vam kaem kao sliku. Jue, u asu najtiemu, nestade tla ispod mane:
san mi dolazae. Skazaljka se pomae, asovnik moga ivota utia dah nikada ne uh takvu
tiinu oko sebe: srce mi stade jako kucati. Tada mi prozbori neto bez glasa: Ti ve zna,
Zaratustra? - Uzviknuo sam prestravljen ovim apatom a krv mi se ledila u obrazima: ali
sam #utao. Na to mi i po drugi put prozbori neto bez glasa: Ti zna, Zaratustra, ali ti ne#e
da kae! Najzad odgovorih kao kakva jogunica: Jeste, ja znam samo ne#u da kaem! Na
to mi opet prozbori ono bez glasa: Da li nee, Zaratustra? Je li to ba tako? Ne skrivaj se
svojim jogunstvom! A ja sam plakao, i drhtao kao dete, i govorio: Ah, ta ja bih hteo, ali
kad ne mogu! Oprosti mi samo to! To je preko moje snage! Na to mi opet prozbori ono bez
glasa: ta je stalo do tebe, Zaratustra! Reci to ima da kae pa ma se skrhao! A ja
odgovorih: Ah, zar to ja imam da kaem! I, ko sam ja? Ja ekam dostojnijega od mene; ja
nisam dostojan ni da se skrham na njemu. Na to mi opet prozbori ono bez glasa: ta je stalo
do tebe? Jo dosta ponizan? U poniznosti je najtvr%a koa. A ja odgovorih: ta sve nije
ve# ponela na sebi koa moje poniznosti! ivim na podnoju svoje visine: a koliki su vrhovi
moji? Niko mi toga jo ne ree. Ali, doline svoje dobro poznajem. Na to mi opet prozbori ono
bez glasa: O Zaratustra, ko daje u zalogu bregove, taj daje i doline, i nizine. A ja
odgovorih: Jo ne dade u zalogu bregove ono to govorah, i jo ono to rekoh ne dopre do
ljudi. Ja sam dodue odlazio k ljudima ali nisam jo stigao k njima. Na to mi opet prozbori
ono bez glasa: Otkud ti moe to znati! Rosa orosi travu kad je no# naj#utljivija. A ja
odgovorih: oni su mi se rugali kad sam naao svoj put, i poao njime; a uistinu noge su moje
tada drhtale. I ovako su meni govorili: ti si zaboravio put, sad #e zaboraviti jo i kako se
ide! Na to mi opet prozbori ono bez glasa: ta je stalo do njihove poruge! Ti si jedan od
onih koji su zaboravili kako se slua: sad treba da zapoveda! Zar ne zna ko je najpotrebniji
svima? Onaj koji ume da zapoveda na veliko. Teko je, veliko uraditi: ali je tee, veliko
zapovedati. To je ono to ti se najmanje moe oprostiti u tebe je sila a ti ne#e da vlada. A
ja odgovorih: Ja nemam glas lava da bih mogao zapovedati. Na to mi opet prozbori ono
apatom. Najtie rei izazivaju buru. Misli koje hode na golubijim nogama, upravljaju
svetom. O Zaratustra, ti treba da ide kao sen onoga to mora do#i: tako #e zapovedati, i
zapovedaju#i i#i pred svima. A ja odgovorih: Mene je sram. Na to mi opet prozbori
neto bez glasa: Ti mora jo postati detetom, i ne znati za sram. Jo je u tebi ponositost
mladosti, kasno si postao mlad: ali, ko ho#e da postane detetom taj mora savladati jo i svoju
mladost. Ja sam se dugo predomiljao, i drhtao sam. Naposletku rekoh to sam rekao bio
odmah s poetka : Ne#u. Tada se prosu smeh oko mene. O kako mi je taj smeh derao
utrobu, i parao srce! I jo zadnji put prozbori mi neto: O Zaratustra, tvoji su plodovi sazreli,
ali ti nisi sazreo za svoje plodove! Zato mora i opet u samo#u: jer treba da postane jo
meki. I opet nasta smeh, i izgubi se: tada se utia sve oko mene kao dvostrukom tiinom.
A ja sam leao na podu, i znoj je curio sa mojih udova. Sad ste uli sve, i znate zato moram
da se vratim u svoju samo#u. Nita vam nisam pre#utao prijatelji moji. Ali i to ste uli od
mene, ko je jo uvek naj#utliviji od svih ljudi i ho#e da to i ostane! O, prijatelji! Imao bih jo
neto da vam kaem, i imao bih jo neto da vam dam! Zato vam ne dam? Zar sam ja
krtac? Ali kad je Zaratustra izgovorio ove rei, spopada ga silan bol sa blizine rastanka od
svojih prijatelja, tako da je glasno zaplakao; i niko ga nije mogao uteiti. A kad pade no#, ode
sm, i napusti svoje prijatelje.

TRE&I DEO
Tako je govorio Zaratustra.
Vi gledate gore kad ho#ete da se uzvisite. Ja gledam dole, jer sam uzvien. Koji me%u vama
moe da se smeje i da je uzvien u isti mah? Ko se penje po najviim brdima, taj se smeje
svima alosnim igrama i alosnim zbiljama.
Zaratustra,
O itanju i pisanju (I deo)
Putnik
Bila je pono# kad Zaratustra po%e putem preko ostrva da bi stigao u ranu zoru na drugu obalu:
jer onde je hteo da se ukrca u la%u. A tu je imala dobra luka, u kojoj su i strane la%e rado
bacale kotvu; one su odnosile mnoge koji su sa blaenog ostrvlja hteli preko mora. Idu#i
Zaratustra tako uzbrdo, se#ao se usput, kako je jo od mladosti mnogo sm hodio, i na koliko
se ve# proplanaka i brda i vrhova penjao. Ja sam putnik i peak po brdima, ree u srcu svom,
ja ne volim ravnice, i izgleda da ne mogu dugo mirovati. I to je god su%eno da mi se jo desi
i da doivim, ima#e da se putuje, i da se penje uzbrdo: na kraju krajeva doivljuje ovek
samo jo sama sebe. Prolo je doba kad mi se smelo sluajno neto desiti; a ta bi se jo i
moglo sa mnom sluiti to ne bi ve# bilo moje! Vra#a se samo natrag, vra#a mi se najzad
doma moje ro%eno Ja, i ono od njega to je dugo bilo u tu%ini, i rasuto svud po stvarima i po
raznim sluajevima. Jo ja neto znam: ja sada stojim pred svojim poslednjim vrhom, pred
onim od ega sam najdue bio pote%en. Ah, treba da se ponem penjati najkamenitijom
stazom svojom! Ah, poao sam evo na najusamljeniji put svoj! Ali ko je kao ja to sam, toga
ne#e mimoi#i ovakav as: as koji mu kae: Sada tek kroi svojim putem veliine! Vrh i
ambis sad su jedno i isto! Ti kroi svojim putem veliine: sad je postalo poslednjim
utoitem tvojim ono to je dosad bila najve#a opasnost tvoja! Ti kroi svojim putem
veliine: sada treba da ti najvie hrabrosti uliva to to iza tebe nema vie puta! Ti kroi
svojim putem veliine: njime se niko ne#e unjati za tobom! Sama noga tvoja izbrisala je za
sobom trag svoj i put, a na putokazu stoji: Nemogu#nost. Ako odsada ne bude imalo nigde
stepenica koji gore vode, mora#e nauiti da se penje na svoju ro%enu glavu: jer kako bi
inae otiao u visinu? Na ro%enu glavu svoju, i preko ro%enog srca svog! Najtvr%im mora
postati sada ono to je najmeke na tebi. Ko se uvek mnogo uva, boluje naposletku od tog
svog mnogog uvanja. Blagosloveno ono to ini tvrdim! Ja ne blagosiljam zemlju u kojoj
maslo i med teku! Potrebno je da ne vidi sebe, ko ho#e mnogo da vidi: tu tvrdo#u treba da
ima svaki koji se penje uzbrdo. A ko, eljan saznanja, upire oi na sve strane, kako bi taj
mogao videti na stvarima drugo do spoljanje uzroke njihove! Ti, o Zaratustra, ti si hteo da
vidi dno i pozadinu stvari: ti mora dakle pre#i preko sama sebe, gore, u visinu, dok i
zvezde tvoje ne budu ispod tebe! D! Da gledam dole na sama sebe, i jo i na zvezde svoje:
To tek znai za mene vrh, to je jo preostalo za mene kao poslednji vrh! Tako je govorio u
sebi Zaratustra penju#i se, trae#i u tvrdim izrekama utehe srcu svom: jer srce mu je bilo
bolno vie nego ikad. A kad je stigao na najviu taku ostrva, gle, ono drugo more lealo je
raireno pred njim: i on zasta, i #utao je dugo. A no# je bila hladna na toj visini, i vedra i
zvezdana. Ja vidim udes svoj, ree naposletku alostivo. Ah neka! Ja sam spreman. U ovaj as
otpoe poslednja osama moja. Ah, to crno tuno more podamnom! Ah, ta trudna, no#na
natmurenost! Ah, sudbino, ah, more! K vama se sada moram dole si#i! Stojim pred najviim
brdom svojim, i pred najduim putovanjem svojim: stoga prvo moram si#i dublje nego to
sam se ikad popeo: dublje dole u bol nego to sam se ikad popeo, do usred njegove najcrnje
bujice! To ite od mene sudbina moja. Ali neka! Ja sam spreman. Otkuda dolaze najvia brda?
tako sam pitao nekad. I nauih tad, da dolaze iz mora. Svedoanstvo o tome zapisano je u
stenje njihovo, i na zidove vrhova njihovih. Iz najdublje dubine mora da dobije visinu svoju
ono to je najvie. Tako je govorio Zaratustra na vrhu brda, gde je bilo hladno; a kad je
stigao u blizinu mora, te stajao najzad sm me%u obroncima, umorio ga bee put, i enja ga
spopade vie nego ikad. Sve sad jo spava, ree, i more spava. Sanjivo, i kao da me ne
poznaje, pogleda na me. Ali ja ose#am kako toplo die. I ose#am, i kako sanja. Ugiba se i
previja u snu, na tvrdome uzglavlju. &uj! Osluni! Kako teko uzdie od zlih uspomena! Ili,
zlih iekivanja? Ah, ja sam tuan kao i ti, ti mrano udovite, i jo ljut na sama sebe tebe
radi. Ah, to moja ruka nema dosta snage! Rado bih te, zaista ti kaem, izbavio od zlih snova!
I dok je Zaratustra tako govorio, smejao se neuteno i gorko samome sebi. Je li, Zaratustra!
ree, zar bi ti jo i moru da peva pesmu uspavanku? Ah, ljubazna budalo Zaratustro,
preblaeni u poverljivosti svojoj! Ali, takav si bio oduvek: uvek si ti s poverenjem prilazio
svemu stranome. Svako strailo ti bi da pomiluje. Zadrh#e li samo malo zrak od toplog mu
daha, ugleda li mu ma i uperak mekih dlaka na api : odmah si spreman da ga miluje i k
sebi priziva. Ljubav je opasnost najusamljenijeg, ljubav prema svemu, samo ako die!
Smene su, odista, ludost moja i skromnost moja u ljubavi! Tako je govoro Zaratustra, i pri
tom se po drugi put smejao: ali se tada seti svojih prijatelja koje je bio napustio i kao da se
ogreio o njih mislima svojim, ljutio se na sebe zbog svojih misli. Nabrzo, tako, od smeha
pre%e u pla: gorko plakae Zaratustra od ljutine, i od enje.
O privi#enju i zagonetki
1.
Kad se raulo me%u la%arima da je Zaratustra na brodu a bio je na la%u doao zajedno s
njim ovek jedan sa blaenog ostrvlja nastade velika radoznalost, i iekivanje. Ali je
Zaratustra dva dana #utao, budu#i hladan i nem od alosti, i nije odgavarao ni na poglede ni
na rei. Uvee drugog dana, me%utim otvori opet ui svoje, iako je jo #utao: jer bilo je da se
uje na toj la%i mnogo tota udno i s opasno#u skopano, to je dolazilo izdaleka a htelo i#i
jo i dalje. Zaratustra je ipak bio prijatelj svih onih koji idu na daleke puteve, i koji ne vole
ivot bez opasnosti. I gle! sluaju#i, odrei se naposletku i njemu jezik, i raskravi se led sa
srca njegova: I on progovori ovako i ree: Vama, smelim kuiteljima, iskuiteljima, i svima
koji se ikad prepredenim jedrima navezoste na strano more, vama, opijenima zagonetkama,
oboavaocima sumraka, iju duu mame glasi frula u sve varljive vrtloge. jer vi ne#ete
mlakom rukom da se povodite za koncem koji napipate; i, gde moete da naslutite tu vi ne
volite da zaklju#ujete vama samo re#i #u zagonetku koju videh sablast najusamljenijega.
Namrten iao sam nedavno kroz mrtvaki bledi sumrak, namrten i okoran, sa stisnutim
usnicama. Ne bee mi zalo samo jedno sunce. Staza jedna koja se prkosno penjala kroz
kamenje, nevaljala, usamljena staza, za koju ne htedoe da znaju ve# ni korov ni iblje: ta
brdska staza stenjala je pod prkosom moga kroka. Nemo koraaju#i preko podrugljivoga
prtanja ljunka, drobe#i kamen sa kojeg je klizao, tako se korak moj sam primoravao napred
u visinu. U visinu: usprkos duhu koji ga je vukao dole, sunovrat dole, duhu teine, mome
%avolu i din-dumaninu. U visinu: iako je ovaj useo bio na me, upola oveuljak upola
krtica; sm uzet a ine#i uzetim; kapaju#i mi olovo u ui, i olovne misli u mozak. O
Zaratustra, aputao je podrugljivo slog po slog, ti kamenu mudrosti! Ti si se bacio u visinu,
ali svaki u vis baen kamen mora pasti! O Zaratustra, kamenu mudrosti, u vis baeni
kamenu, razbijau zvezda! Ti si sm sebe bacio u tu visinu, ali svaki u vis baen kamen
mora pasti! Osu%en na sama sebe, i na kamenovanje sama sebe: O Zaratustra, daleko si
dodue kamen bacio, ali na tebe #e natrag pasti! Na to za#uta oveuljak; i to je tako trajalo
dugo. Njegovo mi je #utanje padalo teko; na ovaj nain udvoje, ovek je vie usamljen nego
kad je sam! Penjao sam se, penjao, sanjao sam, razmiljao sam, ali mi je sve padalo teko.
Bio sam kao bolesnik kojega umaraju opaki bolovi njegovi, a kojega onda san jo vie opak
probudi od spavanja. Ali ima neto u meni to zovem smelo#u: ona mi je uvek dosad
ubijala svaku nesmelost. Ta smelost naredi mi najzad da stanem, i da reem. &oveuljku! Ti!
Ili ja! Jer smelost najbolje ubija, smelost koja napada: iz svakoga napadaja odjekuje
zveket igre. A ovek je najsmelija ivotinja: zato je i savladao sve ostale ivotinje. Zvonkom
igrom nadvladao je dosad jo svaki bol; a oveanski je bol najdublji bol. Smelost ubija i
nesvesticu pred ponorima: a gde ovek nije pred ponorom? Zar nije i samo gledanje
gledanje u ponor? Smelost najbolje ubija: smelost ubija i saaljenje. A saaljenje je najdublji
ponor: kako god duboko vidi ovek u ivot, isto toliko duboko vidi i u patnju. Ali smelost
najbolje ubija, smelost koja napada: ona #e ubiti jo i smrt, jer ona kae: Je li to bio ivot? Pa
hrabro! Daj ga jo jednom! U takvoj je izreci mnogo zvonke igre. Ko ima ui, neka uje.
2.
Stani, oveuljku! rekoh. Ja! Ili ti! Ali ja sam jai od nas dvojice: ti ne poznaje misao
moju duboku kao ponor! Nju ti ne bi mogao izdrati! Tada se dogodi neto to mi olaka
teret: oveuljak, radoznalac jedan, skoi mi dole s ramena! I #u#uri se preda mnom na
jednom kamenu. A tu gde stadosmo bee ba prosek kroz stenu. Pegle ovu kapiju,
oveuljku! nastavih ja govor: ona ima dva lica. Dve se staze ovde sastaju: njima jo niko nije
iao do kraja. Ova duga ulica to vodi unazad: crna je duga koliko itava venost. A ona duga
navie ona je druga venost. Te staze protivuslove jedna drugoj, one se sukobljavaju i
suzbijaju: i ba ovde, na ovoj kapiji, one se sueljavaju. Ime kapije stoji eno napisano:
Trenutak. Ali kad bi kogod poao jednom od njih unapred sve dalje i dalje: da li misli,
oveuljku, da te staze veno protivuslove jedna drugoj? Sve to je pravo, lae, mrmljao
je prezrivo oveuljak. Svaka je istina kriva, a samo vreme je krug. Due teine! rekoh
gnevno, ne izvlai se tako olako! Ili #u te sad ostaviti da ui tu na tom kamenu, kljakonogo,
a ja sam te poneo u vis! Pogle, rekoh dalje ovaj trenutak! Od ove kapije Trenutak vodi
duga vena staza unazad: iza nas lei jedna venost. Zar nije sve na svetu to moe da tri,
imalo jednom ve# da pretri ovu stazu? Zar se nije sve na svetu to moe da se dogodi,
jedanput ve# dogodilo, svrilo, prelo? A ako je sve ve# jedanput bilo: ta misli ti,
oveuljku, o ovome trenutku? Zar nije i ova kapija ve# jedanput bila? I zar nisu sve stvari
na ovom svetu tako vrsto jedna s drugom skopane, da ovaj trenutak povlai za sobom i sve
to #e do#i? Dakle i sm sebe. Jer, sve na svetu to moe da tri: i po ovoj dugoj stazi
napolje mora jo da tri! I onaj lagani pauk to puzi po meseini, i sama ta meseina, i ja i
ti na kapiji, apu#u#i ovako jedan s drugim, apu#u#i o venim stvarima, zar nismo svi mi
ve# jednom bili? i zar ne#emo opet do#i, i trati ovom drugom stazom, napolje, ispred nas,
tom dugom jezovitom ulicom zar se ne#emo veno opet vra#ati? Tako sam govorio, i
sve to tie: jer sam se straio svojih ro%enih misli i primisli. Tada, odjedared, uh gde u blizini
zavija pas. Jesam li ikada uo psa da tako zavija? Moja misao potee unazad. Jeste! Dok dete
bejah, u ranom detinjstvu tada sam uo psa da tako zavija. I video sam ga tad, naroguena, s
glavom u vis, drh#u#i, sred gluhe pono#i, kad i psi veruju u aveti: tako da se saalih. Ba je
pun mesec, nemo kao smrt, prelazio preko ku#e, ba je bio zastao, kao zaokrugljen oganj,
nepomian na ravnome krovu, kao na tu%oj imovini: To je tada prestravilo bilo psa; jer psi
veruju u kradljivce i u aveti. Pa kad sam sad opet zauo onako zavijanje, saalih se ponovo.
Kud se dede sada oveuljak? I kapija? I pauk? I sav onaj apat? Da li sam ja sve to sanjao?
Jesam li se probudio iza sna? Stajao sam odjedared, iznenadno, izme%u divljih stenurina, sm,
naputen, sred puste meseine. Ali, tu je leao #ovek! A tu! Tu je skakao pas, naroguen,
zavijaju#i, eno me ugleda gde dolazim i zaurlika, stade vikati: da li ikad uh psa da tako
vie za pomo#? Zaista vam kaem, to tu videh, nikada toga jo ne videh. Videh mlada
obanina gde se previja od bola, gue#i se, gre#i se, izmenjena lika, a njemu iz usta visae
crna teka zmija. Jesam li ikada video toliko ga%enja i blede strave na jednome licu? On je
zacelo spavao? A zmija mu tad uljegla u drelo, i tu se zagrizla. Rukom svojom stao sam da
trgam zmiju to sam bolje mogao: uzalud! ruka ne mogade istrgnuti iz drela zmiju. Tada
povie neto iz mene: Zagrizi, zagrizi! Glavu dole! Odgrizi joj glavu! tako je vikalo iz
mene, moja strava, moja mrnja, moje gadenje, moja samilost, sve moje dobro i sve moje
nevaljalo vikalo je iz mene u jedan glas. Vi smeli oko mene! Vi kuitelji, iskuitelji, i oni od
vas koji se sa prepredenim jedrima navezoste na nepoznata mora! Vi oboavaoci zagonetaka!
De reavajte zagonetku koju sam tada sagledao, protumaite mi privi%enje najusamljenijega!
Jer to bee privi%enje i predvi%enje: ta je to to videh tada u slici? I ko je to koji ima jo da
do%e? Ko je onaj obanin, to mu je zmija onako uljegla u drelo? Ko je taj ovek kojemu #e
tako sve to je najtee, najcrnje, ulje#i u drelo? A obanin zagrize, kao to sam mu viu#i
savetovao; zagrize i odgrize! Daleko od sebe ispljunu glavu zmijinu : i poskoi na noge.
Ne vie oban, ne vie ovek, on bee preobraen, ozaren, i smejao se! Nikad jo na zemlji
nije se ovek smejao kao to se on smejao! O bra#o moja, ja sam uo smeh koji ne bee smeh
ovekov, i sada me mori e%, mori ud koju ne mogu da umirim. Mori me ud moja za onim
smehom: o kako mogu podnositi da jo ivim! Ali kako bih mogao podneti, da sada umrem!
Tako je govorio Zaratustra.
O nametnutome blaenstvu
Nose#i takve zagonetke i gorine u srcu svom, plovio je Zaratustra morem. Ali kada se
udaljao na etiri dana hoda od blaenog ostrvlja i od svojih prijatelja, savladao je bio sav svoj
bol: pobedonosno i vrstom nogom stajao je opet na svojoj sudbini. I tada je ovako govorio
Zaratustra uskliktalo j savesti svojoj : Opet sam sm, i ho#u da sam sm sa vedrim nebom i sa
slobodnim morem; i opet je oko mene popodne. Popodne je bilo kad sam nekad prvi put naao
prijatelje svoje, popodne kad sam ih naao i po drugi put: u as kad se svaka svetlost
smiruje. Jer, to se od sre#e nalazi jo uz put izme%u neba i zemlje, to trai sad sebi konaka u
kakvoj svetloj dui: usled sre#e smiruje se sad svaka svetlost. O popodne moga ivota! Nekad
je i moja sre#a sila u d da trai sebi konaka: i nala je tu one iskrene gostoljubive due. O
popodne moga ivota! ta sve nisam dao da bih imao jedno: onaj ivi sd misli mojih i onu
jutarnju rumen najvie nade moje. Sadrugove traio je nekad stvaralac, i decu svoje nade: i
gle, ispostavilo se da ih ne moe na#i, osim ako ih tek sm ne stvori. I tako se nalazim evo
posred dela svog, idu#i ka deci svojoj i dolaze#i od njih: radi dece svoje mora Zaratustra
usavriti sama sebe. Jer ovek iz dna srca voli samo dete svoje, i svoje delo; i gdegod ima
velike ljubavi za samoga sebe, tu je ona znamenje trudno#e: tako sam to naao. Jo mi se
zelene deca moja u prvom prole#u svom, stoje#i nablizu jedno do drugog i povijani istim
vetrovima, drveta moga vrta i najboljeg zemljita mog. Zaista vam kaem! Gde je takvih
drveta, jedno blizu drugoga, tu ima blaenog ostrvlja! Ali #u ih ja jednom iz zemlje iskopati, i
svako #u za sebe posaditi: da se navikne na samo#u i na prkos i na opreznost. &vornovato i
svijeno, vrsto i savitljivo u isti mah, neka mi se tad die kraj mora, kao iva kula-svetilja,
nesavladljivog ivota. Onde gde se vihori strmoglavljuju u more, i gde se surla planin vodom
poji, tu neka svaki po jedared obdan i pojedared obno# stoji na strai, da bi ispitao sebe i
spoznao. Treba mu izvetaj i ispit o tome da li je od moga roda i od moga kolena, da li je
gospodar jedne druge valje, #utljiv i kada govori, i podaju#i se tako da daju#i uzima: da bi
jednom postao sadrugom mojim, i onim koji stvara i koji svetkuje zajedno sa Zaratustrom :
onim koji moju volju ispisuje na moje tablice: da bi se sve na svetu do savrenstva usavrilo.
Njega radi i njemu podobnih radi moram da nainim savrenim sam sebe: stoga izbegavam
sada sre#u svoju i podajem se svakoj nesre#i da bih i sm poloio poslednji ispit svoj i dao
izvetaj o sebi. Zaista vam kaem bilo je vreme da po%em i putnikova sen, i najdui rok, i
najtii as svi su me nagovarali: krajnje je vreme! Vetar mi je duvao kroz kljuaonicu, i
govorio Do%i! Vrata su mi se potajno rasklopila, i rekla Idi! A ja sam leao prikovan za
ljubav prema deci svojoj: iva elja namakla mi je tu zamku, iva elja za ljubavlju, da bih
postao plenom dece svoje, i da bih sebe izgubio njih radi. eleti ve# to je za mene to i
izgubiti sebe. Ja imam vas, decu svoju! I u tome to vas imam, sve neka bude izvesnost a nita
elja. Ali sunce ljubavi moje lealo je teko greju#i nada mnom, ro%enim sokom svojim
kuvao je Zaratustra, i senke i sumnje odletee preko mene. Ve# se zaeleh mraza i zime: o
da bi me ve# mraz i zima opet dohvatili, da kljocam ustima i zakripim zubima! uzdisao
sam: i ledne magle pokuljae iz mene. Prolost moja provali grobove svoje, mnogi se iv
sahranjeni bol probudi : ta i legao je bio u grob tek da se ispava, sakriven u mrtvake
pokrove. I sve mi glasno govorae znacima: Vreme je! Ali ja nisam sluao: dok se najzad
bezdan moja ne uskoleba i misao me moja ujede. Ah, misli iz bezdna, ili moja misli! Kada #u
ste#i snage da sluam kako ponire u dubinu a da ne zadrh#em? Do u podgrlac zalupa mi srce
kada te ujem kako ponire! I samo me #utanje tvoje davi, ti koja si #utljiva kao bezdana! Jo
se nikad ne usudih pozvati te da iza%e: dosta ve# bee to te u sebi noah! Jo ne bejah
dosta snaan za poslednju, lavlju obest, i lavlji nestaluk. Dosta strana inila mi se oduvek
ve# teina tvoja: ali jednom #u ste#i snage i glas lava, koji #e te pozvati da iza%e! A kada se
budem savladao u tome, prevlada#u se jo i u ve#emu; i pobeda bi#e peat usavrenja mog!
Me%utim lutam jo tamo-amo po neizvesnim morima: slatkoreivi mi se sluaj udvara;
gledam unapred i unazad , jo ne gledam prema kraju. Jo mi nije stigao as moje poslednje
borbe, ili stie li mi zar ba evo sad? Odista, sa zluradom lepotom posmatraju me iz okola
more i ivot! O Popodne moga ivota! O, sre#o pred Veerjem! O, pristanite nasred morske
puine! O, pokoju u neizvesnome! Kako u sve vas nemam vere! Odista, nemam vere u vau
zluradu lepotu! Ja sam kao ljubavnik koji nema vere u osmeh odvie ljubak. Kao to on gura
ispred sebe svoju draganu, nean jo i kad je osoran, ljubomornik tako i ja guram ispred
sebe ovaj blaeni as. Dalje od mene, blaeni asu! S tobom mi do%e blaenstvo i protiv volje
moje! A mene evo ovde volina da trpim najdublji bol svoj: u nevreme si doao! Dalje od
mene, blaeni asu! Bolje je da potrai konaka onde kod moje dece! Pohitaj! i blagoslovi ih
jo pre veeri mojom sre#om! Evo se ve# vee pribliuje: sunce seda. Gde moja sre#a!
Tako je govorio Zaratustra. I ekae na svoju nesre#u celu no#: ali ekae uzalud. No# osta
vedra i tiha, a sama sre#a sve mu se vie pribliavae. Pred zoru, nasmeja se Zaratustra u srcu
svom, i ree podrugljivo: sre#a tri za mnom. To dolazi otud to ja ne trim za enama. Jer,
sre#a je ena.
Pred izlazak sunca
O nebo nada mnom, neba isto, nebo duboko! Ti bezdana svetlosti! Gledaju#i te sav ceptim
od boanskih pouda. Da se bacim u tvoju visinu to je za mene dubina! Da se skrijem u
tvoju istotu to je moja nevinost! Boga pokriva lepota njegova: tako i ti skriva zvezde
svoje. Ti ne govori: tako mi ti objavljuje mudrost svoju. Nemo nad uzburkanim morem
rodilo si se danas meni, ljubav tvoja i tvoja srameljivast govore otkrovenjem uzburkanoj dui
mojoj. Dolo si k meni lpo, skriveno u svoju lepotu, progovorilo si meni nemo, otkrivaju#i
mi se u mudrosti svojoj: Kako ne bih naslutio svu srameljivost due tvoje! Pre sunca dolo si
k meni, k najve#em usamljeniku. Mi smo prijatelji odiskona: mi imamo iste muke i iste misli,
i sunce je za nas isto. Mi ne govorimo jedno s drugim jer znamo premnogo : mi #utimo jedno
s drugim, mi s osmehom saoptavamo znanje svoje jedno drugome. Zar nisi ti svetlost ognja
moga? Zar nije dua tvoj a sestra pronicavosti mojoj? Skupa smo se svemu uili; skupa smo
nauili uzdi#i se preko nas k nama samima, i razgoniti oblake iz osmeha naeg: bez oblaka
osmehivati se u nizine iz sjajnih oiju i iz dalekih daljina, dok se ispod nas sputa kao kia
para od nasilja, i cilja, i krivnje. A dok sam iao sm: #ega je bila gladna dua moja u no#ima,
i po stranputicama? I kad sam se penjao na bregove, koga sam uvek traio, do tebe, na
bregovima? Sve moje hodanje i pevanje: do nevolje mi bee, i trebae da bude pomo# onome
koji ne ume sebi da pomogne: jedino to cela volja moja ho#e, to je da poleti, da uzleti u
tebe! I ta sam ve#ma mrzeo nego brze oblake, i sve to tebe mrljom zaklanja? I samu ro%enu
mrnju svoju mrzeo sam, jer tebe mrljom zaklanja! Krivo mi je na brze oblake, te divlje
make to se unjaju: oni uzimaju od tebe i od mene ono to je nae, nedoglednu i
bezgraninu mo# da kaemo tako je i tako neka bude. Krivo nam je na te menjae i meae,
na te brze oblake: na te polutane, koji niti su nauili blagosiljati niti proklinjati iz dna due.
Ve#ma volim da sede#i u buretu ne vidim neba, ili da sedim u provaliji gde nema neba, nego
da gledam kako tebe, sjajna nebesa, brzi oblaci mrljama zaklanjaju! &esto sam imao ivu
elju da ih prikaim uglastim zlatnim icama munjinim pa da, kao grom udaram u talambase
po kotlastom im trbuhu: da udaram gnevno, zato to otimaju od mene tvoje Tako je i tako
neka bude, ti nebo nadamnom, preisto! presvetlo! ti bezdano svetlosti! zato to otimaju od
tebe moje. Tako je i tako neka bude! Jer ve#ma volim jo graju i gromove, i prasak bure, nego
tu opreznu nepoverljivu maju tiinu; i me%u ljudima najvie mrzim one koji idu na prstima i
koji sumnjaju u sve, i uopte polutane, te oblake to oklevaju. A ko ne ume blagosiljati, taj
neka naui proklinjati! taj vedri nauk pada mi iz vedrine nebeske, ta se zvezda blista jo i u
crnim no#ima na nebu mom. Ja, pak, ja sam od onih koji blagosiljaju, i koji kau tako je,
samo kad si ti oko mene, ti preisto, ti presvetlo! ti bezdana svetlosti jo i u sve ponore
nosim svoj blagoslov. Postao sam jedan od onih koji blagosiljaju i koji kau tako je: dugo sam
se borio da to postanem i bio sam borac, samo da bih jednom imao ruke slobodne za
blagosiljanje. A evo u emu je moje blagosiljanje: da se nad svaku tvar nadvijem kao nebo
njeno, kao okrugao krov njen, njeno azurno zvono i vena bezbednost njena: blaen onaj koji
tako blagosilja. Jer sve su tvari krtene vodom sa izvora venosti i s one strane dobra i zla; a
samo dobro i zlo, samo su prolazne senke i plane turobnosti i brzi oblaci. Zaista vam kaem,
blagosiljanje je a ne huljenje, kada vas uim da se iznad sviju tvari iri nebo sluaj, nebo
nevinosti, nebo otprilike, nebo obest. Otprilike to je najstarije plemstvo na svetu, koji
sam povratio svima stvarima, da bih ih iskupio od ropstva cilju. Tu slobodu i vedrinu nebesku
uvrstio sam kao azurno zvono iznad svih tvari, svojim naukom da nema vene volje koja
bi bila nad njima, i koja bi s pomo#u njih izvravala svoju volju. Tu obest i tu ludost metnuo
sam na mesto one volje, ue#i da je u svemu jedno nemogu#e biti uman! Dodue malo
uma, zrno mudrosti, rasuto od zvezde do zvezde, toliko kvasca ima u svima stvarima:
ludosti radi ima u svima stvarima mudrosti. Malo mudrosti je mogu#e; ali kod sviju stvari
naiao sam na evo blaeno pouzdanje: da stoje#i jo i na nogama sluaja vole da igraju. O
nebo nada mnom, preisto! previsoko! U tome je za mene sad istota tvoja, da nema veitih
pauka i veite pauine uma. da si ti za mene tle na kojem igraju boanski sluajevi, da si ti
za mene bogovski sto za kojim sede boanski kockari, i igraju se kocke! Ali tebe obli rumen?
Da li izrekoh to ne treba re#i? Da li te, hote#i da te blagosiljam, obasuh hulom? Ili te je stid
to smo udvoje, te si pocrvenelo? Da li ho#e da idem i da #utim, zato to dolazi dan? Svet
je dubok : dublji nego to je dan ikad mislio. Ne treba sve da se kae reima pred danom.
Ali evo dana: rastanimo se dakle! O nebo nada mnom, ti srameljivo! Ti ognjeno! O ti sre#o
moja pred sunevim ra%anjem! Evo dana: rastanimo se dakle!
Tako je govorio Zaratustra.
O vrlini koja umanjuje
1.
Kad je Zaratustra izaao opet na kopno, nije poao pravo u svoju planinu i u svoju pe#inu,
nego je mnogo iao tamo-amo i raspitivao se, i hteo svata da dozna, tako da je sm o sebi u
ali govorio: vidi reku koja krivudaju#i na sve strane tee natrag ka svome izvoru! Hteo je
naime da sazna, ta se me%utim dogodilo sa #ovekom da li je postao ve#i ili manji. I vide tada
jednom niz novih ku#a; on se zaudi, i ree: &emu su ove ku#e? Zaista vam kaem, nije ih
dua velika tu podigila, sebi za sliku i priliku! Da li ih je kakvo ludo dete povadilo iz kutije
igraaka svojih? Neka bi ih drugo kakvo dete ponovo sloilo u svoju kutiju! Pa te sobe i ti
vajati: zar mogu ljudi tu stanovati? Izgleda mi da su nainjeni za lutke od svile; ili za
oblaporne makice, koje doputaju da se i prema njima bude oblaporan. I Zaratustra
zastade,i premiljae. Najzad ree alostivo: Sve je postalo manje! Svuda vidim niske kapije:
ko je kao ja to sam moe se jo provu#i kroz njih ali se mora sagnuti! O, kada #u opet sti#i
u svoj zaviaj, gde se ne moram saginjati vie ne moram vie saginjati pred malima! I
Zaratustra uzdahnu i gledae u daljinu. A istoga dana drao je svoju besedu o vrlini to
umanjuje.
2.
Prolazim kroz ovaj narod, sa otvorenim oima: ne prataju oni meni to ne zavidim vrlinama
njihovim. Oni bi da me ujedu, zato to im kaem da su za male ljude potrebne male vrline i
zato to teko podnosim da su mali ljudi uopte potrebni! Jo sam ja ovde slian petlu na
tu%em dvoritu, koga bi i kokoi da ujedaju; ali se ja zato ne ljutim na te kokoi. Ja sam utiv
prema njima, kao prema svakoj sitnoj neprijatnosti; biti bodljikav prema onome to je malo,
izgleda mi mudrost za jea. Oni svi govore o meni, kad uvee sede oko ognjita, oni govore
o meni, ali niko ne misli na mene! U tome je nova tiina kojoj sam se nauio: da graja
njihova oko mene razastire ogrta oko misli mojih. Oni agore me%u sobom: ta ho#e taj
mutni oblak? Pripazimo, da nam ne donese kakvu zarazu! A onomad tre jedna ena k sebi
dete svoje, koje se uputilo bee k meni: uklanjajte decu! vikala je; takve oi spaljuju kao
grom due detinje Oni kaljucaju kad ja govorim: misle da je kaljucanje zapreka za jake
vetrove, oni i ne slute nita o huktanju sre#e moje! Mi jo nemamo vremena za Zaratustru
to im je izgovor; ali, ta je stalo do vremena koje za Zaratustru, nema vremena? A tek kad
me hvale: kako bih mogao zaspati na njihovoj hvali? Bodljikav pojas, to je za me pohvala
njihova: svrbi me jo i kad ga skinem sa sebe. I ovo sam jo nauio me%u njima: onaj to
hvali, pravi se kao da natrag daje, a u stvari ho#e da mu se jo vie pokloni! Pitajte nogu
moju, da li joj godi njihovo priznanje i prizivanje! Zaista vam kaem, po takvome taktu i
tiktaku ne voli ona ni igrati ni stajati. Hteli bi da me hvalom navedu i zavedu na malu vrlinu;
hteli bi da nagovore nogu moju da zaigra uz tiktak male sre#e. Prolazim kroz taj narod, s
otvorenim oima: oni su postali manji, i postaju sve manji: a to je usled nauke njihove o
srei i vrlini. Oni su naime skromni i u vrlini jer ho#e da se dobro ose#aju. A dobro se
ose#ati moe ovek samo u drutvu skromne vrline. Dodue, i oni ue na svoj nain koraati, i
unapred koraati: ja im to zovem gegucanjem. Njime su oni na putu svakome koji hita. Mnogi
od njih idu unapred a pri tom se osvr#u unazad, sa ukru#enirn vratom: na toga rado nasrnem
tre#i. Noga i oi ne treba da lau, niti da teraju u la jedno drugo. A mnogo laljivosti ima
kod malih ljudi. Neki od njih zaista ho#e, ali ve#ina je tek predmet hotenja. Neki su od njih
prirodni, ali ve#ina su loi glumci. Ima me%u njima glumaca koji ne znaju da su glumci, i
glumaca koji ne bi hteli da su glumci pravi i prirodni su uvek retki, osobito pravi glumci.
Malo je ko tu muko: stoga im se ene pomukare. Jer samo ko je dosta muko, mo#i #e da
iskupi u eni enu. A ovo pritvorstvo izgleda mi kod njih najgore: to se i oni koji
zapovedaju pretvaraju da imaju iste vrline kao oni koji sluaju. Ja sluam, ti slua, mi
sluamo tako tu klanja pritvorstvo i onih koji zapovedaju, ali avaj, ako je prvi gospodar
samo prvi sluga! Ah, i u pritvorstva njihova zalutala je ve# radoznalost oka moga; i dobro sam
poga%ao u emu je sva muika sre#a njihova, i zujanja njihova po oknima suncem
obasjanim. Vidim toliko dobrote, toliko slabosti. Toliko pravdoljublja i milosr%a, toliko
slabosti. Zaobljeni su, pravdoljubivi, i dobro#udni jedni prema drugima, kao to su peana
zrnca zaobljena, pravdoljubiva, i dobro#udna prema peanim zrncima. Zagrliti skromno
jednu malu sre#u to nazivaju predano#u! a pri tom ve# skromno mirkaju, ne bi li
ugledali novu kakvu malu sre#u. U dnu due i prostote svoje, oni najve#ma ele jedno: da im
niko ne nanese uvrede. Zato izlaze nasusret svakome, i gledaju da mu ugode. Ali to je
kukavi#luk: iako se kae za nj vrlina. - Ako sluajno progovore grubo, ti mali ljudi: ja iz
toga ujem samo da su promukli, jer svaki povetarac uini da promuknu. Prepredeni jesu, u
njihovih su vrlina prepredeni prsti. Ali im nedostaju pesnice, prsti njihovi ne umeju da se
skriju ispod pesnice. Za njih je vrlina ono to ini skromnim i pitomim na taj nain prave od
vuka psa, a od sama oveka najbolju doma#u ivotinju ovekovu. Mi smo stolac svoj
postavili po sredini to mi kae smekanje njihovo, isto tako daleko od boraca koji izdiu
koliko od prezadovoljnih krmaka. Ali te je osrednjost, iako se kae za nj umerenost.
3.
Prolazim kroz taj narod, i tek poneto reknem: ali niti umeju da prime niti da zadre. &ude se
to nisam doao da pokudim poude i pohote; a zaista vam kaem, ja nisam doao ni da
uvam od kesaroa! &ude se to nisam voljan da mudrost njihovu jo zaoblim, ili zaotrim:
ba kao da nemaju dosta mudrica, kojih mi glas kripi kao pisaljka po tablici! A kad im
doviknem. Obaspite psovkom sve straljive %avole u vama, koji vole da cvile i da kre ruke i
da metaniu, tada kliu: Zaratustra je bezbonik. Poglavito kliu tako uitelji njihovi u
predanosti; a ba njima najradije podvikujem u ui: Jeste! Ja jesam bezbonik Zaratustra! O ti
uitelju predanosti! Svud, gde ima to malo i bolesno i natrulo, razmile se kao ui; i jedino mi
gadenje moje ne da da ih zgnjeim izmedu nokata. Evo! Ovo je moja propoved za njihova
uesa: ja sam bezbonik Zaratustra, koji kae: ko je bezboniji od mene, da uivam ako #e
me pouiti? Ja sam bezbonik Zaratustra: gde #u na#i sebi sline? A meni su svi oni slini
koji volju svoju sami sebi daju, i odbacuju od sebe svaku predanost. Ja sam bezbonik
Zaratustra: u svome loncu kuvam ja sebi svaki sluaj. I tek kad je tu skuvan do kraja,
zdravljam ga dobrodolicom, kao jelo koje je za mene. Zaista vam kaem, mnogi je sluaj
dolazio k meni kao gospodar: ali kao jo ve#i gospodar odgovarala mu je volja moja, i brzo
bi leao mole#i na kolenima mole#i, da bi naao konaka i srca u mene, i udvaraju#i se
ponizno: Pogle samo, Zaratustra, tako dolazi jedino prijatelj k prijatelju! Ali to ja
govorim ovde gde niko nema moje ui! Daj dakle da poviem, da vetri nose na sve strane
sveta: Postajete sve manji, vi mali ljudi! Krnjite se, vi koji se dobro ose#ate! Jo #ete mi
ponestati usled mnogih sitnih vrlina vaih, usled mnogih sitnih proputanja vaih, usled
mnoge sitne predanosti vae! Premnogo tede#i, premnogo poputaju#i takvo je zemljite na
kome ste vi! Ali da bi drvo visoko naraslo, potrebno je da pusti tvrde ile me%u tvrde stene! I
ono to vi propustite uiniti, tka tkivo sve ljudske budu#nosti; i vae je nitavilo pauina i
pauk koji ivi od krvi budu#nosti. Kad vi uzimate, izgleda kao da kradete, vi vrli maliani; i
jo i me%u zlikovcima vai kao pravilo #asti, da se krasti sme samo kad se ne moe oteti
I#i #e ve# i to je jedan od nauka predanosti. Ali ja vama kaem, vi koji se dobro ose#ate:
nee ii, i sve #e manje i#i s vama! O, kad biste odbacili od sebe svaku polutansku volju, pa se
odluili bilo za lenstvovanje bilo za rad. O, kad biste razumeli,rei moje: inite najzad to
ho#ete, ali budite prvo takvi da moete hteti! Ljubite najzad blinjega svoga kao sama
sebe, ali budite prvo takvi da ljubite sami sebe da ljubite velikom ljubavlju, da ljubite
velikim preziranjem! Tako govori bezbonik Zaratustra. Ali to ja govorim ovde gde niko
nema moje ui! Jo je ovde za jedan sat prerano za mene. Svoj ro%eni pretea ja sam me%u
ovim narodom, svoj .rodeni petlov kukurek kroz mrane ulice. Ali, kucnu#e njihov as! Pa #e
kucnuti i moj! Svakim satom postaju manji, jadniji, neplodniji, jadno rastinje! jadne
zemljite! I uskoro lea#e tuda kao suva trava i stepa, i, zaista vam kaem, bi#e siti samih sebe
edno #e traiti vie vatre nego li vode! O blagosloveni asu munje! O tajno pred Podne!
Poarima koji sve zahvataju naini#u ih jo jedanput, i telalima sa plamenim jezicima: neka
telale tada po svetu plamenim jezicima. Evo njega, dolazi, tu je ve#, veliko Podne.
Tako je govorio Zaratustra.
Na Brdu maslinovu
Zima, zao gost, nastanila se kod mene u ku#i; plave su mi ruke od njegova prijateljskog stiska.
Ja ga tujem, tog zlog gosta, ali ga najradije ostavljam sama. Volim da pobegnem od njega: ko
ume dobro da bei, moe pobe#i! S toplim nogama i toplim mislima beim onamo gde nema
vetra, u sunani kut moga Maslinova brda. Tu se smejem svome goropadnome gostu, i jo
sam mu zahvalan to mi kod ku#e tamani muve i mnogu sitnu graju utia. Jer on ne trpi da
muica zapeva, a kamo li vie njih; itavu ulicu oisti i opusti, da je i meseini strah no#u kroz
nju sijati. Opor je to gost, ali ja ga tujem, i ne padam niice pred trbuatim kumirom vatre,
kao mekuci. Bolje je malo i cvokotati zubima, nego padati niice pred kumirom! to je po
mojoj prirodi. A naroita mi je krivo na sve zapaljive, dimljive i memljive kumire vatre. Onog
koga volim, ve#ma volim u zimu nego u leto; a bolje i sranije ismevam neprijatelje svoje
sada, otkako mi je zima u ku#i. Odista srano, ak i onda kad se bre bolje uspuzim u
postelju: i tu se jo smeje i diglja moja sakrivena sre#a; smeje se jo san moj laa. Zar ja
puzavac? Nikad u ivotu svom nisam pred mo#nima puzao; a ako sam kad lagao, lagao sam iz
ljubavi. Stoga sam veseo i u zimskoj postelji. U maloj postelji bolje se zagrejem nego u
prostranoj, jer ja sam surevnjiv na svoju sirotinju. A zimi mi je ona najvernija. Nestalukom
zapoinjem svaki dan, podsmevam se zimi hladnim kupatilom. na to se rogui moj
goropadni gost. A ponekad ga i zagolicam votanom sve#icom: da bi mi jednom ve# razgrnuo
nebo iz pepeljave polutame. Naroito sam zajedljiv ba s jutra: u rani as, kad vedro na
bunaru zvecka a konji jo topli ru kroz sive ulice: Nestrpljivo ekam tad da mi se najzad
ukae svetlo nebo, belobrado zimsko nebo, sedoglavi starac, #utljivo zimsko nebo, koje
esto #utke prelazi i preko sunca svog! Da li sam se ja to od njega nauio dugom svetlom
#utanju? Ili se ono tome nauilo od mene? Ili ga je svako od nas sm pronaao? Svaka dobra
stvar ima tisu#ostruko poreklo, sve dobre nestane stvari skau veselo u ivot: kako bi one
to uvek samo jedanput inile! I dugo je #utanje jedna dobra nestana stvar, i gledati kao
zimsko nebo iz svetlog lica sa okruglim oima; #utke kao ono prelaziti preko svoga sunca, i
preko svoje nesalomljive sunane volje: odista, tu sam vetinu i taj sam zimski nestaluk
dobro nauio! Najmilija pakost moja i vetina jesu u tome, to sam #utanje svoje nauio da se
svojim #utanjem ne odaje. Zveke#u#i reima i kockama nadmudrujem dostojanstvene
iekivae: neka svima tim strogim nadziraima izmaknu volja moja i cilj moj. Da mi niko ne
bi spustio pogled na dno moje, i do poslednje volje moje, toga sam radi pronaao dugo
svetlo #utanje svoje. Na mnogog sam ve# mudricu naiao, koji je lice svoje zamotavao u veo i
mutio vodu svoju, da ga niko ne providi i ne vidi na dno. Ali ba su k njemu dolazili jo
mudriji podozrivai i razbijai oraha: ba od njega pecali su i upecavali najskriveniju ribu
njegovu! Nego vedri, hrabri, prozirni #utljivci ti su za mene najmudriji: u kojih je dno tako
duboko, da ga ni najbistrija voda ne moe odati. Ti belobrado #utljivo zimsko nebo, ti
sedoglave nada mnom sa okruglim oima! O ti nebeska sliko i priliko due moje i njene
nestanosti! Zar nisam primoran da se krijem, kao neko koji je zlata progutao, da mi ne bi
duu rasporili? Zar nisam primoran da nosim tule, da bi prevideli koliko su mi drage noge,
svi ti zavidljivci i suzolivci oko mene? Te osuene, zaputene, naputene, iznurene, istrulele
due kako bi zavist njihova i mogla da izdri sre#u moju! Pokazujem dakle samo led i zimu
na svojim vrhovima a ne da moj breg obavija oko sebe jo i sve suneve tkanice! Oni uju
samo kako zvide moji zimski vihori: ne, da ja prelazim i preko toplih mora, kao enjivi,
teki, vru#i junjaci. Oni bi jo da se saale na moje nepogode i dogode: ali moja re glasi:
pustite dogadaj da dode k meni: nevin je on kao detence! Kako bi ovi i mogli podneti sre#u
moju, da ja svoju sre#u ne uvijam u nepogode i zimogroze, da ne udaram na nju belu ubaru
medvedu i snenu odoru nebesku! da se i ja sm ne saalim na saaljenje njihovo: saaljenje
tih zavidljivaca i suzolivaca! da ja sm pred njima ne uzdiem i ne cvoko#em zubima, i da
se ne putam strpljivo da me povijaju u svoje saaljenje! To je mudra nestanost i prijatnost
due moje, da ne krije zime svoje i mrazeva svojih; ona ne krije ni mrazotina svojih! Osama je
kod jednog, bekstvo bolesnoga; osama kod drugog, bekstvo od bolesnih. Neka me #uju kako
cvoko#em i uzdiem usled zimske studi, svi ti zavidljivi smutljivci oko mene! I uz taj cvokot i
s tim uzdasima beim jo od zagrejanih soba njihovih. Neka ih neka me saaljevaju, i uzdahe
prolivaju nad mojim mrazotinama: jo #e nam se smrznuti na ledu saznanje! tako
jadikuju. Medutim trim ja s toplim nogama uzdu i popreko po svome Maslinovu brdu: u
sunanome kutu svoga Maslinova brda pevam pesme i podsmevam se svakom saaljenju.
Tako je pevao Zaratustra.
O mimoprolaenju
Prolaze#i tako polako kroz mnogi narod i kroz razne gradove, vra#ao se Zaratustra
zaobilaznim putem ka svojoj planini i svojoj pe#ini. I gle, u tome stie i nehote#i pred kapiju
Velikog grada: ali tu iskoi pred njega rairenih ruku jedna zapenuena budala, i preprei mu
put. A to bee ista ona budala to ju je narod prozvao bio majmunom Zaratustrinim: jer on
bee neto nauio kako Zaratustra govori i gradi reenicu, a uzajmio je esto i iz riznice
njegove mudrosti. Ta budala dakle ovako oslovi Zaratustru: O Zaratustra, ovo je ovde veliki
grad: tu nema nita za tebe, a mogao bi jo i sve to sam ima izgubiti. to da gaca po ovom
talogu? Imaj saaljenja spram noge svoje! Bolje pljuni na ovu gradsku kapiju i vrati se! Ovo
je ovde pakao za misli usamljenike: ovde se velike misli ive opare pa prokuvavaju dok se
ne istanje. Ovde potrule svi veliki ose#aji: samo klopotavi ose#aji#i smeju tu da klopo#u! Ne
ose#a li ve# zadah od klanic i zgarit duha? Zar ne kulja iz ovoga grada para od zaklanoga
duha? Ne vidi li duu gde visi kao otrcana prljava krpa? I iz tih krpa jo prave novine! Zar
ne uje kako su ovde od duha nainili igru rei? Odvratan izmet rei izbacuje on iz sebe! I
iz toga izmeta rei prave jo novine. Oni se teraju i gone, a ne znaju kuda! Oni nateruju jedni
drugima znoj na elo, a ne znaju zato! Oni lupkaju svojim orujem, oni zveckaju svojim
zlatom. Hladni su, i ho#e da se zagreju vodom prepeenicom; zagrejani su a trae hladovine u
smrznutih duhova; svi oni boluju od javnog mnjenja, i boluju za njima. Sve poude i pohote
ovde su kod ku#e; ali ima ovde i vrlih, ima mnogo pogodne pogo%ene vrline: Mnogo
pogodne vrline sa prstima vinim pisanju i tvrdim seditem vinim ekanju, blagoslovene
sitnim kolajnama i naduvanim trkljastim k#erima. Ima tu i mnogo pobonosti, verskog
oblizivanja i lizanja, klizanja i gmizanja pred gospodom nad vojskama. 'Ozgore' kaplje
kolajna i milostiva pljuvaka; prema gore nadimlje se svaka jo neukraena grud. Mesec ima
svoj dvor, i dvor ima svoje popadale s meseca: a u svemu to dolazi iz dvora klanja se
prosjaki puk, i sva prosjaka pogodna vrlina. 'Ja sluam, ti slua, mi sluamo' tako klanja
pogodna vrlina prema vladaocu: da bi zasluena kolajna bila prikaena najzad na usku grud!
Ali se mesec okre#e oko svega zemnoga: tako se okre#e jo i vladalac oko najzemnijega: a
to je zlato sitniar. Gospod je gospod uda ali ne i zlatnih ruda vladalac kae, ali #ifta
raspolae! Tako ti svega to je na tebi svetlo i jako i dobro, o Zaratustra! Pljuni na ovaj grad
sitniara, i vrati se! Ovde kroz ile tee krv otuno, mekuno penuavo: pljuni na veliki grad,
koji je veliko smetite za smetanje ljama! Pljuni na grad utisnutih dua i uskih grudi,
naotrenih oiju, lepljivih prstiju na grad nametljivaca, besramnika, piskarala i vriskarala,
astogubivih slavoljubnika: gde se sklapa i stapa sve to je brodolomno i zlobno,
zloglasno, pohotno, natrulo, zagnojeno, zavereniko : pljuni na veliki grad, i vrati se!
Kod tih rei prekide Zaratustra zapenuenu budalu, i zatvori mu usta. Prestani ve# jednom!
povika Zaratustra, davno ste mi gadni i tvoj govor i tvoj nain! Zato si iveo tako dugo kraj
movara da si i sm morao postati abom i gubavicom? Ne tee li ve# i kroz tvoje ile otuna
i penuna krv iz movara, kad evo sad tako kreke#e i krevelji se? to nisi otiao u goru? Ili
to nisi zemlju orao? Zar nema po moru tma zelenih ostrva? Ja prezirem tvoje preziranje; i,
kad mene upu#uje, to nisi uputio sama sebe? Iz ljubavi, i samo iz ljubavi, treba da mi
poleti moje prezrenje i moja ptica uputnica: a ne iz movara! Nazivaju te majmunom
mojim, ti zapenuena budalo: ali ja tebe zovem groktavim krmkom svojim, jo #e mi
groktanjem svojim pokvariti hvalu koju sam ispevao ludosti. ta te je to nagnalo da pone
tako groktati? Niko ti nije dosta laskao: i zato si seo na to smetite, da bi imao razloga sto
ve#ma groktati, da bi imao razlega za to vie osvete! Jer osveta je, ti slavoljubiva budalo,
sva tvoja zapenuenost, ja sam te progledao! Ali re tebe budale nanosi meni tete, ak i
onde gde ima pravo! I kad bi Zaratustrina re imala i po sto puta pravo: s mojom reju u
ustima ti #e uvek nepravo #initi! Tako je govorio Zaratustra; i on pogleda veliki grad,
uzdahnu, i #utae dugo. Najzad progovori i ree: Meni je gadan i ovaj veliki grad, ne samo
ova budala. Ni na jednom ni na drugom ne daje se nita popraviti, nita pokvariti. Teko ovom
velikome gradu! Voleo bih da ve# vidim ognjeni stub u kome #e izgoreti! Jer takvi ognjeni
stubovi moraju biti pretee Velikoga Podneva. Ali to ima svoje vreme i svoje opredeljenje!
Nego tebi, budalo, da#u na rastanku ovaj nauk: gde se vie ne moe imati ljubavi, tu treba
proi mimo...
Tako je govorio Zaratustra, i pro%e mimo budalu i mimo veliki grad.
O otpadnicima
l.
Ah, sve ve# lei svelo i sivo to se jo pre neki dan zelenelo i arenilo na ovoj livadi! A koliko
li sam meda nadanja poneo odavde u konice svoje! Sva ta mlada srca ve# su ostarela, pa
nisu ni ostarela nego su samo malaksala, postala su kao i drugi, ulenjila su se: oni to zovu
postali smo opet poboni. Jo onomad video sam ih gde u rano jutro istravaju na smelim
nogama: ali njihove noge posustae, i evo ih gde se jo odriu i jutarnje smelosti svoje!
Odista, mnogi je od njih nekada dizao noge kao igra, i osmehivaju#i se namigivae na nj
mudrost moja: ali se predomisli. I sad ga eno videh gde se poguren privlai krstu.
Leprahu se nekad oko svetlosti i slobode kao muice i mladi pesnici. Tek malo stariji, tek
malo hladniji: a ve# su mranjaci i zakutnjaci i zape#njaci. Da li im je srce klonulo usled toga
to je mene osama progutala kao kakav kit? Da li je uho njihovo enjivo-dugo uzalud
oslukivalo da uje glas moj i ubojni pokli moj? Ah, oduvek je malo njih u kojih je srcu
trajna junaka svest i junaka obest; a u tih je i duh strpljiv. Sve ostalo je kukavi#ko. Sve
ostalo: to je oduvek ve#ina, svakodnevica, pretek, mnogi-premnogi svi su oni kukavice!
Ko je od moga roda, taj #e na putu svom nai#i na doivljaje na koje sam i ja nailazio: i prvi
saputnici njegovi mora#e biti leevi i lakrdijai. A drugi saputnici njegovi oni #e se sami
zvati vernim njegovim: ivi roj, s mnogo ljubavi, s mnogo gluposti, s mnogo nerazboritog
potovanja. Tim vernim ne#e pokloniti srce svoje onaj me%u ljudima koji je od moga roda;
tim premale#nim i arenim livadama ne#e poverovati onaj koji poznaje povrni i kukaviki
rod ljudski! Da oni umeju drugaije, oni bi drugaije i hteli. Polutani uvek pokvare to je celo.
Da li#e uti na drve#u, ta tu ima da se ali? Pusti ih neka padaju i propadaju, o Zaratustra,
i nemoj aliti! Bolje jo duvaj zajedno sa uborovim vetrovima ispod njih, duvaj,
Zaratustra, ispod toga li#a: da bi jo bre pobeglo od tebe sve to je uvelo!
2.
Mi smo opet postali poboni tako priznaju ti otpadnici; a neki od njih toliko su kukavice
da ne smeju ni da priznaju. Njima gledam pravo u oi, njima kaem pravo u lice, i u
rumenilo na obrazima njihovim; vi ste od onih koji se opet mole! A sramota je, moliti se! Ne
za sve, ali za tebe i za mene, i za svakog koji u glavi svojoj nosi savest svoju. Za tebe je
sramota da se moli! Zna li to: kukavni %avo u tebi, koji voli da skrsti ruke, da dri ruke u
krilu, da lenjivije: taj tvoj kukavni %avo govori tebi ima Boga! Ali usled toga spada i ti u
ro% onih koji se boje svetlosti, kojima svetlost nikad mira ne d; i sad svakim danom mora
glavu turati sve dublje u no# i u maglu! I odista, dobro si izabrao as: jer sad ba izle#u opet
no#ne ptice. Kucnuo je as za ceo rod onih koji se boje svetlosti, as veernji, as
svetkovanja, u koji prestaje svetlost. &ujem i miriem: kucnuo je as za lov i pohod, ne
dodue za hajku divlju, ve# za lov pitom i hrom, njukaju#i i ukaju#i, i metaniu#i, za
lov na duevne kolenopriklonike: sve su miolovke za due sad opet nametene! I gdegod
malo podignem zavesu, iskoi iza nje mala leptirica. Je li uala tu zajedno sa drugom
kakvom malom leptiricom? Jer sa svih strana dopire mi do nosa miris malih skrivenih
druinica; gdegod ima sobiaka, tu ima i novih bogomoljaca, i isparenja od bogomoljaca! Oni
tu sede jedan do drugog po duge veeri, i govore: daj da opet budemo kao deica, i da
kaemo,dragi boe!" a usta i stomak su im pokvareni, pokvarili su ih kod pobonih
poslastiara. Ili, oni gledaju po duge veeri u jednog prepredena grabljiva pauka-krstaa, koji
propoveda mudrost i samim paucima, i daje ovaj nauk: me%u krstovima je lako ispredati
pauinu! Ili, oni sede preko dana kraj movara sa udicom u ruci, pa misle da su duboki; ali
ko onde ribe peca gde nema riba, taj za mene nije jo ni povran! Ili, oni ue s istim srcem
svirati u harfu kod kakvog pesnika-pevaa, koji bi rado da se uharfi u srce kakave mlade
enice: jer je ve# sit starih ena i niihova slavopoja. Ili, oni se ue strahu kod kakvog
visokouena polu-besomunika, koji po mranim sobama eka da mu do%u duhovi a da mu
odleti i ono malo duha to jo ima! Ili, oni sluaju kakvog starog vandrokaa, sviraa i
zvidaa, koji se od turobnih vetrova nauio tonovima turobnosti, pa sad zvidi kako vetar
duva, i trubi turobnost u tunim tonovima. A neki su od njih postali ak i no#ni straari: oni
sad umeju duvati u rog i tumarati po no#i, bude#i stare stvari koje su odavno ve# bile usnule.
Pet izreka o starim stvarima uo sam jue u no#i, idu#i du batenskog zida: njih su izrekli
takvi stari turobni suhoparni no#ni straari. Kao otac, ne brine se dosta za decu svoju:
zemaljski oci to bolje ine! Odvie je star! Ba se nita vie ne brine za decu svoju
odgovorio je na to drugi no#ni straar. Zar on ima dece? Niko to ne moe dokazati, ako on
sm ne dokae! Ja ve# odavno elim da on to jednom temeljno dokae. Da dokae? A kad
je taj ita jo dokazao! Dokazivanje mu pada teko; njemu je mnogo stalo do toga da mu se
veruje. Dabome! Vera ga spasava, vera u njega. To tako vole stari ljudi. I mi smo takvi!
Tako su razgovarala oba no#na straara i svetlomrsca, a zatim dunue turobno u rogove svoje:
to se desilo jue u no#i, kod batenskog zida. U meni se srce kidalo od smeha, i htede da se
iskida, ali ne zna%ae kako, te mi uskomea utrobu. Zaista vam kaem u tom #e jo biti moja
smrt, da #u se zaguiti od smeha, gledaju#i magarce napite, ili sluaju#i straare no#ne da
ovako sumnjaju u boga. Zar nije ve# odavno prolo vreme i za ovakve svakojake sumnje? Ko
jo sme da budi iz sna ovakve stare zaspale mrane stvari? Stari bogovi svrili su ve# odavno:
a zaista vam kaem, svretak njihov i kraj bio je veseo, bogovski! Oni se nisu pomraili
pa umrli, to je la! Naprotiv: oni su se jednom zasmejali, tako da su umrli od smeha! To je
bilo kad je sm jedan bog izrekao najbezboniju re, ovu re: Samo je jedan Bog! Ne treba
da ima drugih bogova osim mene! stari jedan goropadan dugobradi bog, surevnjiv na
druge, zaboravio se i rekao je tako: A svi su se bogovi smejali tada, i ljuljali se na svojim
seditima, i vikali: Zar nije ba u tome boanstvenost da ima bogova a da nema jednoga
boga? Ko ima ui, neka uje. Tako govorae Zaratustra u gradu koji mu je bio drag, i koji
se zove jo i arena krava. A otuda je imao samo dva dana hoda pa da opet stigne do svoje
pe#ine i k zverima svojim, dua njegova klicala je neprekidno od radosti zbog blizine
povratka mu u zaviaj.
Povratak u zaviaj
O osamo! Osamo; zavi#aju moj! Predugo sam iveo kao divljak u divljoj tu%ini a da se ne bih
sa suzama u oima k tebi vratio! Preti mi sad samo prstom, kao to majke prete osmehuj se
samo na me, kao to se majke osmehuju, reci samo: Ako je to nekad odjurio od mene kao
oluja? ko je to na rastanku uzviknuo: predugo sam: sedeo kod osame, pa sam se odvikao
od #utanja! Tome si se sad, drim, navikao? O, Zaratustra, sve znam: i to da si me%u
mnogima bio vie naputen, ti jedan, nego ikada kod mene! Jedno je biti naputen, drugo
usamljen: To si nauio sada! I to, da #e ti medu ljudima uvek biti divalj i tu%: divalj i
tu% i onda kad te vole: jer prvo i pre svega oni ele da budu pote%eni! A ovde, ti si u svome
domu i kod ku#e; ovde sme da kae sve to ti je na srcu i sve razloge da izruuje, ovde se
nita ne stidi potajnih, pritajenih ose#aj. Ovde prilaze sve stvari umiljavaju#i se ka tvome
govoru, i udvaraju se: jer bi htele da pojau na le%ima tvojim. Na svakoj slici ovde moe da
pojae ka svakoj istini. Prav i pravo sme ovde da govori svima tvarima: jer odista, njihove
ui kao da uju pohvalu kad neko tako sa svima tvarima pravo govori! A drugo je biti
naputen. Jer, da li se jo se#a, o Zaratustra? Onda kada je nad glavom tvojom kliktala ptica
tvoja, dak si stajao u umi, ne mogu#i se odluiti kuda? ne mogu#i se na#i, u blizini jednoga
lea: onda kada si govorio: neka me vode zveri moje! Iskusio sam da je opasnije biti
me%u ljudima nego me%u zverima: Tada si bio naputen! I se#a li se jo, o Zaratustra?
Kada si sedeo na ostrvu svome, kao kladenac vina posred praznih vedrica, daju#i i nestaju#i u
duvanju, dele#i ednima i udeljuju#i im sipaju#i: dok nisi sedeo najzad ti sam edan
posred pijanih, i svake se no#i tuio: zar nije ve#e blaenstvo uzimati nego davati? A ukrasti
jo ve#e blaenstvo nego uzimati? Tada si bio naputen! I se#a li se jo, o Zaratustra?
Kada je doao najtii as tvoj, i odgonio te od tebe sama, kada je progovarao opako apu#u#i:
Reci pa ma se skrhao! kada ti je sve tvoje ekanje i #utanje pretvorio na ao, i tvoju
poniznu hrabrost obeshrabrio: Tada si bio naputen! O osamo! Osamo, zaviaju moj! Kako
mi ublaavaju#i i neno govori glas tvoj! Mi ne ispitujemo jedno drugo, mi se ne tuimo
jedno drugom, mi otvoreno idemo jedno s drugim kroz otvorena vrata. Jer kod tebe je svud
otvoreno i svetlo; pa i asi tre tuda na lakim nogama. Jer u mraku se vreme tee podnosi
nego u svetlosti. Ovde se otvaraju preda mnom rei i sklonita rei svega bi#a: sve bi#e ho#e
ovde da od mene naui govoriti. A tamo dole tamo je svaki govor uzalud! Tamo je najve#a
mudrost zaboraviti i pro#i mimo: To sam nauio sad! Ko bi hteo kod ljudi sve da shvati,
morao bi sve da obuhvati. A zato su ruke moje i suvie iste. Ja ne volim da udiem ve# ni
duh njihov; o, kako sam mogao tako dugo iveti u graji njihovoj i sred zadaha njihova! O
blaena tiino oko mene! O isti mirisi oko mene! O, kako iz dubine grudi tiina ova udie
svei zrak! O kako oslukuje, ova blaena tiina! A tamo dole tamo sve govori, i sve se
preuje. Moe mudrost svoju objavljivati glasom zvona: prodavci na pijaci zaglui#e je
zvekom marja! Kod njih svako govori, niko ve# ne ume da razume. Sve pada u vodu, nita
ne pada vie u dubine kladenca. Kod njih sve govori, nita se vie ne tvori, niti kraju privodi.
Sve kako#e, te ko bi jo sedeo mirno u gnezdu i nosio jaja? Kod njih sve govori, sve se otire
govorom. I to je jo jue bilo odvie tvrdo za samo vreme i za njegov zub: danas visi
nagrieno i razgrieno iz drela dananjih ljudi. Kod njih sve govori, sve se izgovori. I to je
nakad bilo tajanstveno i tajna dubokih dua, danas trube glasnici po ulicama, i druge leptirice.
O prirodo oveija, udna li si ti! Ti grajo sumranih ulica! Sada si opet iza mene: moja
najve#a opasnost je iza mojih le%a. U potedi i u saaljenju bila je oduvek za mene najve#a
opasnost; a sve to je oveansko, htelo bi da ga tede i ale. S uzdranim istinama, s
pokretima budale i s budalastim srcem, i imaju#i u obilju malih lai saaljenja: tako sam
iveo ja uvek me%u ljudima. Preruen sam sedeo me%u njima, gotov da ne poznam sebe sama,
da bih njih mogao podneti, i esto uveravaju#i sebe: budalo jedna, ti ne poznaje ljude!
Odui se ovek od ljudi kad ivi medu ljudima: na svim ljudima ima odvie onog to se
odmah vidi, emu tu dalekovide, i daleko-vidovite oi! A kad su me krivo sudili: ja budala
vie sam tedeo njih toga radi nego sebe: budu#i naviknut na strogost prema sebi, i svete#i se
esto sam sebi te tednje radi. Izboden od otrovnih muica, i izdubljen kao kamen, od mnogih
kapi pakosti, sedeo sam me%u njima, i jo sam uveravao sebe: nevino je sve to je malo u
svojoj majunosti! Naroito one koji se nazivaju estitima poznao sam kao najotrovnije
muice: oni bodu u svoj svojoj nevinosti, oni lau u svoj svojoj nevinosti; kako bi oni i mogli
biti prema meni pravedni! Ko ivi me%u estitima, toga saaljenje naui da lae. Saaljenje
naini vazduh zagunim svim slobodnim duama. Jer glupost je estitih nedogledna. Sakriti
sebe i bogatstvo svoje to sam nauio tamo dole: jer svaki je od njih siromaan duhom. U
tome je leala la moga saaljenja, to sam kod svakoga znao, to sam na svakome video i
namirisao, kad mu je dosta duha, a kad mu je duha i odvie! Njihovi kruti mudraci: ja sam ih
nazvao ispitivaima i pronalazaima, na taj sam nain uio gutati rei. Njihovi grobari: ja
sam ih nazivao ispitivaima i pronalazaima, na taj sam nain uio jednu re zamenjivati
drugom. Grobari se zarauju bolestima kopaju#i. Pod starim ruevinama spavaju nezdrava
isparenja. Ne treba mutiti po mutljagu Treba iveti na brdima. Blaenim nozdrvama udiem
opet brdsku slobodu! Spasen je najzad nos moj od zadaha svega to je oveansko! Draena
otrim vazduhom, kao penuavim vinom, kije dua moja, kije i klie sama sebi: Nazdravlje!
Tako je govorio Zaratustra.
O tri zla
1.
U snu, u poslednjem jutarnjem snu, stajao sam danas na jednom predbreju, s one strane
sveta, drao sam merila, i merio sam svet. O, to mi tako rano do%e rumen zorina: ona me
probudi arom svojim, surevnjivica. Uvek ona surevnjiva na ar moga jutarnjega sna. Da se
moe izmeriti, i u duinu, ako se ima vremena, i po teini, ako se ume meriti; da se moe
preleteti na snanim krilima; da se moe pogledati, od onih koji umeju da boanski razbijaju
orahe: takav je san moj naao ovaj svet: Moj san, smeli plovac, polu brod, polu oluja, #utljiv
kao leptirovi, nestrpljiv kao sokolovi: kako je on to imao danas strpljivosti i vremena da meri
svet! Da li ga moda u potaji nagovarala mudrost moja, moja nasmejana budna dnevna
mudrost, koja se ruga svim beskrajnim svetovima? Jer ona kae: gde ima snage, tu postaje
i broj gospodarem: jer je u njemu vie snage. Kako je pouzdano gledao san moj na ovaj svet
koji ima kraja, ni radoznalo, ni neradoznalo, ni plaljivo, ni mole#i: kao da mi daju veliku
okruglu jabuku u ruku, zrelu jabuku utu kao zlato, sa gospodski nenom somotnom koom.
tako se pruao preda mnom svet: kao da me drvo k sebi zove, drvo granato, snane volje,
svijeno da moe posluiti za naslon i za podnoje umornom putniku: takav je stajao svet na
mome predbreju: kao da mi nene ruice nose nasusret krinju, otvorenu krinju da
oarava srameljive zadivljene oi: takav se pruio danas preda mnom svet: nedovoljno
zagonetka a da bi oveansku ljubav terao od sebe, nedovoljno reenje a da bi oveansku
mudrost mogao uspavati: stvar oveanski dobra bio je za me danas svet o kome se toliko
zlo govori! Kako sam zahvalan svome jutarnjem snu, to sam danas izjutra mogao tako meriti
svet! Kao stvar oveanskog dobra priao je k meni, taj san i uteitelj srca! I da bih inio to i
on na danu, te nauio i pouio se od njega onome to mu je najbolje, ho#u evo sad tri
najve#a zla da metnem na merila, i da ih oveanski dobro izmerim. Ko je uio kako se
blagosilja, uio je i kako se proklinje: koje su tri stvari najvie proklinjane na svetu? Njih
ho#u da metnem na merila. Sladostrae, vlastoljublje, samoljublje: njih su tri dosad najvie
proklinjali, i najgore ogovarali i oblagivali, njih tri ho#u oveanski dobro da izmerim.
Napred! Tu ho#u da drim merila, nad valovima onde je more: ono se valja amo prema meni,
rutavo, ulagivaju#i se, verno staro stoglavo udovite od pseta, koje mi je drago. Napred
dakle! Ovde je evo moje predbreje, tim morem: jo #u na#i i jednoga svedoka da gleda tebe,
usamljeniko drvo, tebe miomira puno, sa krunom irokom, koje si mi drago! Preko kojeg
mosta ide dananjica ka budu#nosti? Kakva sila sili ono to je visoko da se sputa k niskome?
I ko kae i najviemu da raste jo vie? Evo, merila stoje pravo i mirno: tri sam teka pitanja
bacio na jednu stranu, tri teka odgovora dri druga strana.
2.
Sladostra#e: bodljika i nadraaj za sve pokajnike prezritelje tela, i kao zemaljsko prokleto
od svih zagrobnjaka; jer ono ismeva i vue za nos sve te krivouitelje i zbunitelje.
Sladostra#e: za olo, lagana vatra na kojoj #e biti peeni; za sve crvotoivo drvo, za sve
smrdljive krpe, zaloena i zaagrena pe# koja ih eka. Saladostra#e: za slobodna srca neto
nevino i slobodno, tiha sre#a u vrtu zemaljskom, obilje zahvalnosti sve budu#nosti kojom se
ona izliva na sadaniost. Sladostra#e: samo za ono to je svelo sladak otrov, a za one u kojih
je lavlje srce veliko okrepljenje due, i surevnjivo uvano vino nad vinima. Sladostra#e:
velika sre#a to u slici prikazuje viu sre#u i najviu nadu. Jer, mnogome predstoji brak, i vie
nego to je brana veza. Mnogome to je vie tu%e jedno drugom nego to su to mu i
ena: a ko je jo dosad shvatio potpuno kako su tu%i jedno drugome mu i ena! Sladostra#e:
ali, ho#u da ima ograde oko mojih misli, pa jo i oko mojih rei: da mi ne bi provalili u moje
bate svinje i sanjivci! Vlastoljublje: ognjeni bi za tvrdokorne najtvr%ega srca; svirepo
muenje koje se tedi za najsvirepijega; mutni plamen ivih spalita. Vlastoljublje: zlobna
konica, koja se natura najsujetnijim narodima; podrugiva svakoj neizvesnoj vrlini; koji #e
uzjahati svakog ata i svaku oholost. Vlastoljublje: zemljotres, koji drma i slama iz temelja sve
to je trulo i uplje; namrgo%en rasr%en osvetniki obija okreenih grobova; znak pitanja to
kao munja seva iza brzopletih odgovora. Vlastoljublje: pred ijim pogledom ovek puzi i
sagiba glavu, i ropo#e i unizuje se vie nego zmija i nego svinja: dok najzad ne drekne iz
njega veliko preziranje. Vlastoljublje: strani uitelj velikoga preziranja, koje gradovima i
dravama u lice propoveda: dole s tobom! dok iz njih samih neto ne povie : dole sa
mnom! Vlastoljublje: koje se penje zamamljuju#i i ka istima i usamljenima, gore u za sebe
ive#e visine, goru#i kao ljubav koja slika zamamljuju#i purpurna blaenstva na zemaljska
nebesa. Vlastoljublje: ali ko bi u tome gledao zlo, kad ono to je uzvieno edni da se spusti i
dohvati vlasti! Zaista vam kaem, nieg zlog ni zlonamernog nema u takvoj e%i i u tom
sputanju! to usamljena visina ne#e da se osami zauvek, i da ne trai drugog do sebe; to
breg ho#e da se spusti u dolinu, i vetrovi sa visina u nizine: O, ko bi naao pravo krsno i
vrsno ime za takvu enju! Vrlina to deli darove tako je nazvao jednom Zaratustra ono
emu nema imena. I tada se zbilo zaista vam kaem, zbilo se prvi put! da je reju svojom
veliao samoljublje, itavo, zdravo samoljublje, koje izvire iz mo#ne due: iz mo#ne due,
uz koju ide uzvieno telo, stasito, pobedonosno, osveuju#e, okolo kojeg svake stvari postaju
ogledalo: vitko ubedljivo telo, igra, ija je slika, i iz koga je izvod, dua u sebi vesela.
Takvih telesa i dua samozadovoljstvo daje sama sebi ime: vrlina. Svojim reima o
dobrome i r%avome zakriljuje se ovakva samoivost kao svetim lugovima; imenima svoje
sre#e goni ona od sebe sve to je za preziranje. Odgoni od sebe ona sve to je kukaviko; ona
kae: r%avo to je kukaviko! Preziranja dostojan izgleda joj onaj koji se veno brine, uzdie,
tui, i koji sa zemlje die i najmanje koristi za sebe. Ona prezire i svu bole#ivu mudrost; jer,
zaista vam kaem, ima i mudrosti koja u pomrini cveta, mudrost no#nih senki: ta veno
uzdie: Sve je sujetno! Obazrivo nepoverenje ne ceni ona mnogo, kao ni onog koji trai
zakletvu mesto pogleda i stiska ruke: isto tako i svu nepoverljivu mudrost, jer je ova svojstvo
kukavikih dua. Jo manje ceni ona bre-bolje uslunoga, koji je, kao pseto, odmah gotov da
lei na ledima, u svoj poniznosti; a ima i mudrosti ponizne i pse#e i pobone i bre-bolje
uslune. Ali naroito joj je mrzak i ga%enja dostojan onaj koji nikad ne#e da se brani, koji
guta otrovnu pljuvaku i osorne poglede, prestrpljivi, svetrpeljivi, sa svaim zadovoljni: jer to
je svojstvo robova i slugu. Bilo ko ropski ponizan pred bogovima i bogovskim udarcima
nogu, ili pred ljudima i glupim ljudskim miljenjima: ona pljuje na svaku ropsku uslunost, ta
blaena samoivost! R%avo: tako naziva ona sve to se saginje i naginje ropski, bojaljive
mirave oi, slomljena srca, i onaj laan popustljiv nain kad se ljubi irokim otromboljenim
usnama. Nadri-mudrost: tim imenom naziva ona sve to sluge i starci i premoreni izmudruju; i
poglavito svu onu iskvarenu mudrijaku premudru popovsku ludost! Ti nadri-mudraci, svi ti
popovi, i sveta siti, i svi ija je dua enska i ropska, o koliko su se oni oduvek trudili da
pokudom svojom nahude samoljublju! U tome ba i treba da je, i kau da je vrlina, da se
samoljublje kudi i da mu se nahudi! Nesamoljubivi hteli bi da su, i imaju pravo to bi
hteli svi ti sveta siti kukavci i krstai pauci! Ali za sve njih do#i #e skore dan, preporod
presuda, Veliko Podne, tada #e mnogo ta da se obelodani! A onaj koji slavi i hvali Ja, i
blagosilja samoljublje, taj, zaista vam kaem, zna ta kae, taj predskazuje, Pogle, evo ga,
dolazi, tu je ve, Veliko podne!
Tako je govorio Zaratustra.
O duhu teine
1.
Moja usta usta su narodska: odvie grubo i srdano govorim za svilokoe. A jo manje
prijanja re moja uz propiso-pisce i perogrisce. Moja ruka ruka je ludaka: teko svima
stolovima i svadovima, i gdegod ima jo mesta za ludake rezotine, ludake grebotine. Moja
noga noga je od konja; njome kaskam i kasam preko svih prepona, preko irokih polja, i
uvek sam %avolski veseo u brzome trku. Moj eludac bi#e da je eludac od orla? Jer najvie
volim jagnje#e meso. Ali je pouzdano eludac od ptice. Hranjen nevinim stvarima, i u maloj
koliini, gotov i nestrpljiv da poletim, da odletim takav sam eto ja: kako tu ne bi bilo nieg
od ptice! A pogotovo, to sam neprijatelj duhu teine, u tome ima neeg od ptice: zaista vam
kaem, duman sam mu, dinduman, dumanin od iskoni! O, kuda ve# nije poleteo i kojekuda
odleteo moj neprijateljski ose#aj! O tome bih mogao ve# i pesmu pevati i hou da je pevam.
mada sam sm u pustoj ku#i, te je moram pevati svojim ro%enim uima. Ima dabome drugih
pevaa, kojima tek u punoj ku#i omeka grlo, progovori ruka, zablista oko, probudi se srce:
Ja nisam od tih pevaa.
2.
Onaj koji bude nauio ljude da lete, pomeri#e sve pogranine kamenove; svi pogranini
kamenovi polete#e mi sami u vazduh, i on #e zemlji ponovo dati ime krsti#e je laka. Ptica
noj bre tri od najbreg ata, ali i ona jo teko tura glavu u teku zemlju: tako i ovek koji jo
ne zna leteti. Teki su mu zemlja i ivot, jer tako to hoe duh teine! Ali, ko ho#e da postane
lak, da postane ptica, taj mora voleti sama sebe: tako to uim ja. Naravno, ne ljubavlju
boleljivih i bolnih: jer kod tih i samoljublje zaudara! Treba nauiti voleti sama sebe tako
uim ja ljubavlju itavom i zdravom: da bi ovek izdrao u drutvu samoga sebe a ne
tumarao uokolo. Tako tumaranje dalo je sebi ime Ijubav prema blinjemu: ni s kojom se
drugom reju nije dosad toliko lagalo i varalo, a osobito od strane onih koji su padali na teret
celome svetu. I zaista vam kaem, nije to zapoved za danas ili za sutra, nau#iti voleti sebe.
Naprotiv, to je od svih vetina najfinija, najprepredenija, najposlednja i najstrpljivija. Za
svoga ro%enka, naime, sve je ro%eno dobro skriveno; i od svih zlatnih rudnika najkasnije se
poinje kopati svoj ro%eni, tako to udeava duh teine. Maltene jo dok smo u kolevci
daruju nam teke rei i vrednosti kao to su Dobro i Zlo to su imena tih darova. Njih
radi prata nam se to ivimo. I toga radi putaju deicu k sebi, da bi im jo za vremena
zabranili da vole same sebe: tako to udeava duh teine. A mi mi vuemo posluno to nam
se natovari, na nauljenim ple#ima i preko strmenitih bregova! Spopadne li nas znoj, kau
nam: Tako je, ivot je teak! U stvari, to je samo ovek teak sam sebi! I stoga to nosi
odvie tu%ega na svojim ple#ima. On klekne kao kamila, i puta da ga dobro natovare.
Poglavito snani, radni ovek koji je pun strahopotovanja: odvie tu%ih tekih rei i vrednosti
natovari on na sebe, i onda mu se ivot ini pustinjom! Zaista vam kaem! I svoje ro%eno je
koji put teko nositi! I mnogota unutra u oveku slino je otrici, to jest otuno je, i ljigavo, i
teko se hvata, tako da se blagorodna ljuska i blagorodne are moraju zaloiti za nju. Ali i
to je vetina koju treba nauiti: imati ljusku, i lep izgled, i lukavo slepilo! A esto se moe po
vie emu na oveku dobiti pogreno miljenje, usled toga to je ljuska beznaajna i alosna i
odvie ljuska. Mnogo skrivene dobrote i snage ne d se nikad naslutiti; najmedenije poslastice
ostaju esto bez ljubitelja! ene to znaju, one koje su najmedenije: jesu li samo malo punije,
ili malo mravije o, koliko puta zavisi sudbina od toga malo! &ovek se teko daje otkriti, a
ponajtee jo od samoga sebe; esto duh lae o dui. Tako to udeava duh teine. Onaj je
otkrio sebe koji kae: Ovo su moje Dobro i Zlo: time je u#utkao krticu i kepeca, koji kau:
ta je za sve dobro, dobro je; to je za sve zlo, zlo je. Zaista vam kaem, ja ne marim ni one
kojima je sve na svetu dobro, i za koje je ovaj svet najbolji. Njih ja zovem svezadovoljnima.
Svezadovoljnost, kojoj svata dobro prija: to nije ba najbolji ukus! Ja cenim neukrotljive
izbirake jezike i eluce, koji su nauili da kau Ja i Da i Ne. Sve izgristi i svariti
tako rade svinje. Veno sa I-ja potvr%ivati to je nauio samo magarac, i oni u kojih je njegov
duh! Tamnu utu boju i goru#e crvenilo: to trai moj ukus, on krv mea u sve boje. A ko
mi ku#u svoju premazuje kreom, taj mi odaje okreenu duu. Jedni zaljubljeni u mumije,
drugi u sablasti; a oboje podjednako neprijateljski raspoloeni prema svemu to je meso i krv
o, kako se oboje protive mome ukusu! Jer ja volim krv. I ne#u da zastanem i stanujem onde
gde svako pljuje i bljuje: tako je to po mom ukusu, voleo bih pre iveti me%u kradljivcima i
krivokletnicima. Jer niko nema zlata u ustima. Ali jo odvratniji su mi svi oni koji liu
pljuvaku; najodvratniju ivotinju me%u ljudima, na koju sam naiao, nazvao sam gotovanom:
ona ne#e da voli a ipak bi da ivi od ljubavi. Nesre#nicima nazivam sve one koji znaju samo
za jedan izbor, ili da budu zle ivotinje ili zli ukrotitelji ivotinja: me%u njima ne bih sebi
zidao kolibu. Nesre#nicima zovem i one, koji veno #ekaju, oni se protive mome ukusu: svi
oni carinici, i bakali, i kraljevi, i svi ostali uvari drava i du#ana. Odista, i ja sam nauio
ekati, i to iz temelja, ali ekati samo na sebe. Ali sam pre svega nauio stajati i hodati, i
trati i skakati, i uspuzati se, i igrati. Jer u tome je moj nauk: ko ho#e jednom da naui leteti,
taj mora prvo nauiti stajati i hodati, trati, i uspuzati se, i igrati: ne naui se u letu leteti! Na
lestvama od ueta uspuzao sam se ve# na mnogi prozor, hitrim nogama peo sam se na visoke
katarke: sedeti na visokim katarkama saznanja, izgledae mi ne malo blaenstvo, treptati
kao neni plamenovi na visokim katarkama : dodue mala svetlost, ali utoliko ve#a uteha za
zalutale zalutale brodove i brodolomce! Na raznim putevima i na razne naine dospeo sam
do svoje istine: ne samo na jednim lestvama uspeo sam se u visinu, odakle oko moje bludi u
moju daljinu. I vrlo sam nerado raspitivao oduvek za puteve, to se uvek protivilo mome
ukusu. Radije sam pitao i kuao same puteve. Kuanje i ispitivanje bilo je sve moje ho%enje:
i zaista vam kaem, treba nau#iti odgovarati na takva pitanja! U tome je eto moj ukus: niti
dobar, niti r%av, ali moj ukus, kojega se vie ne stidim i koji vie ne krijem. Ovo je moj put,
gde je va? odgovorio sam onima koji su me pitali gde je put. Jer puta uopte nema!
Tako je govorio Zaratustra.
O starim i novim tablicama
1.
Sedim ovde i ekam, a oko mene stare razbijene tablice, i nove do pola ispisane. Kad #e
kucnuti moj as? &as silaska moga, zalaska moga: jer ho#u jo jedanput da idem me%u ljude.
Na to eto ekam. ali prvo treba da dobijem znake da je kucnuo moj as, a ti su, nasmejani
lav sa jatom golubova. Medutim govorim sm sa sobom, kao neko koji ima vremena. Niko mi
nita novo ne pria: daj dakle da priam sebi o samome sebi.
2.
Kad sam doao me%u ljude, naao sam ih gde sede na jednom starom uobraenju: Svi oni
behu sebi uobrazili da ve# odavno znaju ta je za oveka dobro a ta zlo. Stara umorna stvar
izgledae im svaki govor o vrlini; i ko je hteo da dobro spava, govorio bi jo pre spavanja o
Dobru i Zlu. Tu uspavanost ja sam poremetio, ue#i da niko jo ne zna ta je dobro a ta
zlo: jedino moda onaj koji stvara! A to je onaj koji stvara cilj oveku, i daje zemlji
smisao njen i njenu budu#nost: On tek stvara, da bi neto postalo dobro ili zlo. Ja ih dakle
pozvah da strovale svoje stare govornice, i sve ono gde se bilo namestilo ono staro
uobraenje; pozvah ih da ismeju svoje velike uitelje vrline, i svetitelje i pesnike i iskupitelje.
Pozvah ih da ismeju svoje namrgo%ene mudrace, i sve one koji su ikad kao crna straila
opominju#i sedeli na drvetu ivota. Seo sam nasred njihove velike grobljanske staze, ak i uz
samu strvinu i gavranove i ismevao sam svu nekadanjost njihovu i njeno trono
raspadaju#e se gospodstvo. Zaista vam kaem, kao oni ispovednici i ludaci drao sam se i ja, i
proklinjao sve to je u njih veliko i to je malo, to da je i najbolje njihovo tako premaleno!
to da je i najgore njihovo tako premaleno! tako sam se smejao. Tako se iz mene derala i
smejala moja mudra enja, koja je ro%ena u brdskim visinama, zaista vam kaem jedna divlja
mudrost! moja velika krilata enja.Ona bi me esto otrgla sa zemlje, u vis i u daljinu, i sve
u smehu: tada bih leteo zastravljen, kao strela, kroz ushi#enje opijeno suncem: napolje u
daleke budu#nosti, koje jo ne ugleda niiji san, na toplije jugove nego to su ih ikad snile
tvorake mate: onamo gde se bogovi igraju#i stide svake ode#e: ako #u da govorim u
slikama, i da hramljem i mucam kao pesnici: a zaista vam kaem, stidim se to jo moram da
budem pesnik! Onamo, gde mi je sve postajanje izgledalo kao igranje i poigravanje bogova, a
svet isputen i rasputen, i bee#i natrag k sebi samom: kao veito beanje od sebe i
ponovno traenje sebe mnogobrojnih bogova, kao blaeno protivreenje sebi, ponovno
dopadanje sebi, pripadanje sebi samima mnogobrojnih bogova: Onamo, gde mi se sve
vreme inilo blaenim podsmehom trenucima, gde je potreba isto to i sloboda, jer se blaeno
igra sa aokom slobode: Gde sam opet naao i svoga starog %avola i dindumanina, duha
teine, i sve to je on stvorio: Zapt, zakone, potrebu i posledicu, i cilj i volju, i Dobro i Zlo:
Jer, nije li potrebno da ima neto, preko ega bi se dalo igrati, igraju#i pre#i? Nije li potrebno
da lakih i najlakih radi ima krtica i tromih patuljaka?
3.
Onde sam tada podigao sa staze i re nat-ovek, i to da je ovek neto to treba prevladati,
da je ovek most a ne svrha: da treba da je blaen to je podne i vie, i put ka novim
zorama: Zaratustrinu re o velikom Podnevu, i sve ostalo to sam razapeo iznad oveka, kao
purpurne druge veernje rumeni. Zaista vam kaem, pustio sam ih da vide i nove zvezde u
novim no#ima; a iznad oblaka i dana i no#i razapeo sam jo kao aren ator smeh. Uio sam ih
svemu to sam sam znao i umeo: da sastave i poveu sve to je na oveku u odlomcima,
zagonetno, ili koban sluaj, kao stvara, odgoneta, i iskupitelj od sluaja, uio sam ih
graditi budu#nost, i da sve to je bilo grade#i iskupe. Iskupiti oveka od onog to je prolo, i
preporoditi sve Bilo jednom, dok volja ne kae: Jer tako sam htela! Tako #u hteti to
sam im rekao da je iskupljenje, tome sam ih uio, da jedino za to kau da je iskupljenje. - A
sad ekam na svoje iskupljenje da bih poslednji put poao k njima. Jer jo jedanput ho#u
me%u ljude; ho#u da me%u njima propadnem, umiru#i ho#u da im darujem najve#i dar svoj!
To sam nauio od sunca, kad zalazi prebogato: zlato tad sipa u more iz neprebrojnog
bogatstva svog, tako da jo i najsiromaniji ribar vesla zlatnim veslom! To sam tako gledao
jednom, i nisam se sit mogao naplakati gledaju#i. Kao sunce hteo bi i Zaratustra da zapadne:
i evo ga gde sedi ovde i eka, a oko njega stare razbijene tablice, i nove tablice do pola
ispisane.
4.
Pogle, evo jedne nove tablice: ali gde su bra#a moja, da je ponesemo dole u dolinu i u srca od
mesa? - Evo ta trai velika ljubav moja prema najudaljenijima: ne tedi blinjega svoga!
&ovek je neto to treba prevladati. Ima raznih puteva i naina za prevla%ivanje: biraj sam
koji ho#e! Ali samo lakrdija moe da misli da se preko oveka moe i presko#iti.
Savladaj sebe i u svome blinjem: i pravo koje moe oteti, ne daj da ti ga poklone! to ti
ini drugome, ne moe i drugi tebi initi. Znaj da nema naplate. Ko ne ume da zapoveda,
neka slua. Mnogi ume sebi da zapoveda, ali to jo nije dosta da bi mogao i sluati sebe!
5.
Evo ta je svojstvo blagorodnih dua: oni ne#e nita zabadava, a jo ponajmanje ivot. Ko je
iz gomile, taj bi da ivi zabadava; ali mi ostali, kojima se ivot darovao, mi jednako
premiljamo, ta bismo mi mogli najbolje dati kao uzdarje! I zaista vam kaem, otmena je re
koja kae: to ivot obe#ava nama, ho#emo mi da ispunimo ivotu! Ne treba traiti
uivanje, gde se ne moe uivanja pruiti: I ne treba uivanje traiti! Jer su uivanje i
nevinost najsrameljivije stvari: ni jedno ni drugo ne#e da ga trae. Njih treba imati a traiti
treba pre jo krivicu i bol!
6.
O bra#o moja, ko je prvenac, toga uvek prinose na rtvu. A mi smo prvenci. Svih nas krv tee
sa potajnih rtvenika, svi mi gorimo na vatri i peemo se u slavu starih boanstava. Ono to je
na nama najbolje, jo je mlado: to drai stara nepca. Nae je meso neno, naa je koa tek
koa od jagnjeta: kako da ne draimo stare idolopoklonike! Jo je u nama samina stari
idolopoklonik: koji za gozbu sebi pee najbolje to je na nama. Ah, bra#o moja, kako ne bi
prvenci bivali prinoeni na rtvu! Ali to i trae oni koji su kao mi: ja volim one koji ne ele da
se sauvaju. One koji propadaju i prolaze volim ja svom ljubavlju svojom: jer to su oni koji
prelaze.
7.
Biti istinit to umeju malo njih! Pa i oni koji umeju, ti to ne#e da su! A panajmanje jo umeju
to oni koje zovu dobrima. O ti dobri! Dobri ljudi ne govorite nikad istinu; biti tako dobar, za
duh je prava bolest. Oni poputaju, ti dobri ljudi, oni se podaju, njihovo srce ponavlja to mu
se kae, njihovi razlozi sluaju: a ko slua, taj ne #uje sam sebe! Sve to dobri nazivaju zlim,
mora se udruiti, da bi se iz svega toga rodila jedna istina: o bra#o moja, da li ste vi doista zli
za tu istinu? Smiono pregalatvo, dugotrajno nepoverenje, svirepo odricanje, zasi#enost,
seenje u ivo meso kako se retko to sve udruuje! A tek u tom semenu za#inje se istina!
Uz nemirnu i zlu savest rasla je dosad svest i niklo sve znanje! Razbijte, razbijte, vi koji do
znanja dolazite, te stare tablice!
8.
Ako ima u vodi gred, ako prelazi i ograde skau s jedne strane reke na drugu: onda, odista,
niko ne#e verovati onome koji kae: Sve je u toku. &ak #e i glupaci da mu protivree.
Kako? re#i #e glupaci, otkud je sve u toku? Pa tamo su grede i ograde nad tokom vodenim!
Nad tokom vodenim sve je vrsto, sve vrednosti stvari, mostovi, pojmovi, sve 'Dobro' i sve
'Zlo': sve je to #vrsto! A kad dode tvrda zima, ukrotiteljka rek: tada i najpametniji postaju
nepoverljivi; i tada, zaista vam kaem, ne govore samo glupaci: Kao da #e sve prestati da
se mi#e? U osnovi, sve je nepomino , to je pravi zimski nauk, dobrodoao neplodnome
dobu, dobrodoao kao uteha za spavae i zape#njake. U osnovi je sve nepomino . ali
protiv toga die svoju propoved junjak vetar! Junjak bik, ali ne bik za ralo i oranje, besan
bik, koji sve rui, i koji krha led gnevnim rogovima! A led led krha prelaze! O bra#o moja,
zar nije sad sve u toku? Zar nisu sve ograde i svi prelazi pali u vodu? Ko bi se jo drao za
Dobro i za Zlo? Teko nama! Blago nama! Dunuo je junjak! Tako mi propovedajte,
bra#o moja, kroz sve ulice!
9.
Ima jedna stara ludost, koja se zove dobro i zlo. Oko vraara i zvezdoslova okretao se dosad
toak ove ludosti. Nekada se verovalo u vraare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je sve
sudbina: treba da ini zato to mora da ini! Posle opet poelo je da se ne veruje u vraare
i zvezdoslove: i zato se verovalo da je sve slobodno: moe zato to ho#e! O bra#o maja, o
zvezdama i o budu#nosti dosad se samo naga%alo, a nije i znalo: pa zato se i o dobru i zlu
dosad samo naga%alo, a nije i znalo!
10.
Ne kradi! Ne ubij! takve su rei nazivali nekad svetima: pred njima se priklanjala kolena i
savijale glave, i svlaila obu#a. Ali ja vas pitam da li je ikad gde na svetu bilo boljih
kradljivaca i ubojica nego to su bile takve svete rei? Zar ne sadri sm svaiji ivot kra%e i
ubijanja? I to to su se takve rei nazivale svetima, zar se time nije samo istina ubijala? Ili,
bee li to moda propoved smrti, koja je nazivala svetim sve to je protivreilo i to se
protivilo svemu ivotu? O bra#o moja, razbijte, razbijte mi stare tablice!
11.
U tome je moje saaljenje prema svemu to je prolo, to vidim. da je predato na milost i
nemilost, ose#anju, duhu, ludilu svakog pokolenja koje pristie, i koje sve to je bilo
pretvara u most za sebe! Moe do#i kakav silnik, domiljata neman, koji #e milo#u i
nemilo#u svojom sve ta je prolo ugnjetati i stisnuti: dok mu ne bi postalo mostom, i
predznakom, i glasnikom, i petlovim kukurekom. A evo u emu je druga opasnost, i moje
drugo saaljenje: ko je iz gomile, njegovo se#anje ide unazad do oeva oca, ali sa oevim
ocem prestaje i vreme. Na taj je nain sve to je pralo naputeno: jer, moe,se desiti da
gomila nekad postane gospodarom, te da sve vreme potopi u plitkim vodama. Zato je, o bra#o
moja, potrebno novo plemstvo, koje #e biti protivnik svemu to je gomila, i svemu gospodstvu
na silu, i koje #e na nove tablice napisati nanovo re plemenit. Treba mnogo plemenitih i
mnogovrsnih plemenitih, da bi bilo plemstva! Ili, kako sam jednom govorio u slici: U tome i
jeste boanstvenost da ima bogova ali da nema jednoga boga!
12.
O bra#o moja, ja ho#u da vas posvetim za novo plemstvo i u novo plemstvo: vi da budete
roditelji i odgojitelji, i sejai budu#nosti, zaista vam kaem, ne plemstva koje se moe
kupiti, kao to ga kupuju #ifte, i sa novcem #iftinskim: jer malu vrednost ima sve to ima
cenu. Ne to otkud ste doli, treba da je odsad ast vaa, ve# ono kuda idete! Volja vaa i korak
va, koji ho#e da prestignu vas same, u tome neka bude nova ast vaa! Zaista vam kaem,
ne u tome to ste moda sluili kakvog vladaoca ta je stalo jo do vladalaca! niti u tome
to ste neemu to ve# postoji posluili da se jo bolje uvrsti! Ne u tome to bi va rod na
dvorovima postao dvorski, te to biste nauili da, areni, kao ptica flamingo, stojite duge sate
u plitkim ribnjacima: jer umeti stojati rauna se u zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle
da u blaenstvo posle smrti spada i to da se sme sedeti! Ne ni u tome to je neki duh koji
nazivaju svetim poveo bio moda pretke vae u obe#ane zemlje, koje za mene nisu obe#ane:
jer zemlja u kojoj je poraslo najgore od svih drveta, krst, kakva mi je to obe#ana zemlja!
i verujte, ma kud da je taj sveti duh vodio vitezove svoje, uvek su takvim pohodima
pre%nja#ili prednjakali raznovrsni stvorovi, etvoronogi i dvonogi, krtenici i nekrteni! O
bra#o moja, vae plemstvo ne treba da gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz
svih otadbina i pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila vae
novo plemstvo, zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima! Onamo, onamo neka vaa
jedra zabrode, da je traite i na%ete! Na deci svojoj traba da popravite to ste deca svojih
otaca: tako treba da iskupite sve to je prolo! Te nove tablice postavljam iznad vas!
13.
&emu iveti? Sve je sujeta! iveti znai mlatiti praznu slamu; iveti znai izgoreti a ne
zagrejati se. Tako starodrevno naklapanje vai jo jednako kao neka mudrost; a zato to
je starinsko i to zaudara na pljes, utoliko se vie potuje. I pljes moe da oplemeni. Deci je
bilo doputeno tako govoriti: ona se plae od vatre, jer ih je opekla! Ima mnogo detinjarija u
starim knjigama mudrosti. Ali ko veito mlati slamu, kako sme taj da proklinje mla#enje
slame! Takvim budalama trebalo bi zavezati usta! Oni sedaju za sto a ne ponesu sa sobom
nita, ak ni gladi: i onda psuju i proklinju: Sve je sujeta! A dobro jesti i piti, to, bra#o
moja, zaista nije sujetna vetina! Razbijte, razbijte mi tablice veno namrgodenih.
14.
&istome je sve isto tako kae narod. A ja vama kaem: svinjama je sve svinjsko! Stoga i
propovedaju zaneenjaci i klimoglavci, u kojih je i srce rasklimatano: sm svet je jedno
pogano udovite. Jer svi su oni neista duha; a poglavito oni za koje nema mira ni odmara
dok nisu sagledali svet odostrag, ti stranjaci i zagrobnjaci! Njima #u re#i u lice, iako ne
zvu#i ba odvie ljupko: svet je u tome slian sa ovekom to ima stranjicu, toliko imaju
pravo! U svetu ima mnogo pogani: toliko imaju pravo! Ali zato sam svet jo nije pogano
udovite! Ima mudrosti u tome to na svetu mnogo ta smrdi: samo gadenje stvara krila i
snagu koja vodi k izvoru! I na najboljemu ima jo to izaziva ga%enje; i najbolji je jo neto
to treba prevladati! O bra#o moja, mnogo je mudrosti u tome to na svetu ima toliko pogani.
15.
Evo kakve sam izreke sluao gde govore zagrobnjaci savesti svojoj, i, zaista vam kaem,
bezlobno i bez pritvorstva, iako uistinu nema od toga nita pritvornije na,svetu, niti zlobnije.
Pusti svet nek ide svojim tokom! Nemoj ni prstom maknuti protiv toga! Pusti neka ko god
ho#e ljude kolje i davi i dere do koe: nemoj ni prstom maketi protiv tega! Tako #e onda
nauiti da se odreknu sveta. A svoj ro%eni razum njega treba ti sm da gui i davi; jer to
je razum od ovoga sveta, tako #e onda nauiti i ti sm da se odrekne sveta. Razbijte,
razbijte mi, bra#o moja, te stare tablice smirenjaka. Razreknite mi te izreke opadaa svetskih!
16.
Ko mnogo ui, taj se odui svih ivih elja tako apu#u danas jedni drugima u ui po svim
mranim uilicama. Mudrost umora, nema nieg to bi vredelo; ne treba da eli! tu novu
tablicu naao sam gde visi i na javnim tritima. Razbijte mi, bra#o moja, razbijte mi i tu novu
tablicu! Sveta-siti obesili su je onde, i propovednici smrti, a i okrutnici: jer pogledajte bolje, to
je ujedno i propoved koja poziva na ropstvo: to su loe uili, i najbolje nenauili, to su sve
uili prerano, i prebrzo: to su se pretovarili, otuda im pokvaren eludac njihov, pokvaren
eludac, to je njihov duh: on preporuuje smrt! Jer, zaista vam kaem, bra#o moja, duh i jeste
eludac! ivot je izvor radosti: ali iz koga govori pokvaren eludac, otac turobnosti, za tog su
svi izvori otrovani. Saznanje, u tome je radost za onoga koji ima lavlju volju! Ali ko se
umorio, taj je i sm tek predmet volje, i s njim se igraju svi talasi. I to je oduvek svojstvo
slabih ljudi: oni se izgube na putevima svojim. I na kraju puta jo pita umor njihov: Zato
smo uopte i polazili na puteve! Sve je isto! Njima je prijatne uti kad se propoveda: Nita
se ne isplati. Ne treba da ho#ete! Ali takva propoved poziva na ropstvo. O bra#o moja, kao
sve vihor-vetar dolazi Zaratustra za sve umorne od puta; on #e uiniti da jo mnogi nosevi
stanu kijati! Slobodni dah moje due i kroz zidne, unutar u tamnice i u tamne duhove! Volja
osloba%a: jer, hteti znai stvarati: tako uim ja. I jedino ega radi treba da uite, to je da biste
stvarali! Ali, i kako se ui, treba tek da nau#ite od mene, kako se dobro ui! Ko ima ui,
neka uje!
17.
Evo ovde un, a onamo preko plovi se moda u veliko Nita. Ali, ko ho#e da ude u to
Moda? Niko od vas ne#e da u%e u un smrti! Kako ho#ete onda da ste umorni od sveta!
Sveta siti! A niste se jo ni sa zemlje pomakli! Ja sam vas vi%ao uvek udne zemlje,
zaljubljene jo u ro%eni svoj umor zemaljski! Nije vam uzalud usnica otromboljena: jo na
njoj sedi mala jedna zemaljska elja! A u oku zar ne pliva tuda oblaak jedan jo
nezaboravljene zemaljske radosti? Ima na zemlji mnogo dobrih pronalazaka, jedni su korisni a
drugi prijatni: njih radi treba voleti zemlju. A mnogo tota na njoj tako je dobro prona%eno,
da je kao i nedra enina: i korisno i prijatno u isti mah. Nego, vi sveta.siti! Vi od zemlje
tromi! Vas treba prutevima ibati! ibama vas treba opet di#i na hitre nege! Jer: ako niste
bolesnici i preiveli kukavci, kojih je zemlja sita, onda ste lenji lukavci, ili oblaporni pritajeni
maori i strasnici. Pa ako vam nije vie u strasti da potr#ite, a vi putujte u nepovrat!
Neizleive ne treba pokuavati leiti: tako ui Zaratustra: putujte dakle u nepovrat! Nego,
treba vie hrabrosti da se naini kraj, nego stih s poetka: to znaju svi lekari i svi pesnici.-
18.
O bra#o moja, ima tablica koje je stvorio umor, i ima ih koje je stvorila lenjost, gnjilost: mada
one jednako govore, ne treba ih jednako sluati. Pogledajte ovog ednika! Jedva jo pedalj
ima do mete svoje, a toliko je umoran da je prkosmo legao posred ove praine: junaina! Od
umora ho#e da proguta i put i zemlju i metu i sama sebe: a ni koraknuti ne#e dalje, junaina!
Eno ga sunce pee, a psi mu liu znoj sa udova: ali on lei prkosan i ne mie se, i pre #e
svisnutli od edi: svisnuti na pedalj daljine od mete svoje! Zaista vam kaem, jo #ete ga
morati vu#i za kose u nebo njegovo, toga deliju. Ali je bolje da ga ostavite da lei gde je
legao, te da mu do%e san, uteitelj, s osveavaju#im pljuskom kie: Ostavite ga da lei dok se
sm ne probudi, dok sm ne oporekne sav umor i sve te je umor iz njega govorio! Jedino,
bra#o moja, razgonite pse oko njega, lenje oblizice, i sav taj uzrujani gad od muha i muica:
sav taj uzrujani loj obrazovnih, koji se sladi i hrani od znoja svakoga junaka!
19.
Ja povlaim oko sebe krugove i svete me%e; sve se manje njih penju sa mnom na sve vie
bregove: ja gradim planinu od sve svetijih bregova. Ali ma kuda se peli sa mnom, o bra#o
moja, pazite da se ne bi koji parazit sa vama popeo! Parazit: to je crv, gmizavi, pripijeni crv,
koji bi da se nasiti riju#i po vaim bolnim ranjavim kuti#ima. A vetina njegova je u tome, da
na duama koje se penju pronalazi gde su umorne: u va jed i u vau zlovolju, u va osetljivi
stid, svija gadno gnezdo svoje. Onde gde je jaki slab a blagorodni premilostiv, tu on svija
svoje gadno gnezdo: parazit se iri onde gde na velikome na%e njegove male ranjave kui#e.
ta je najvia vrsta svih bi#a, a ta najnia? Parazit je najnia; a onaj koji pripada najvioj
vrsti, taj daje hrane najve#em broju parazita. Jer, kako i ne bi sedeo najve#i broj parazita na
dui koja ima najvie stupnjeva, i koja najdublje silazi? na dui koja sve obuhvata, i koja
najdalje tri i luta i eta po sebi; koja je najneophodnija, i koja se od drage volje baca u
naruje sluaju: na dui koja postoji a koja tone u postajanju; koja ima, a koja hoe da
ho#e i da eli: koja bei od same sebe, i koja sebe samu sustizava u najirem krugu: koja
je najmudrija, i kojoj se ludost najsla%e dodvoruje: koja sebe samu najvie voli, u kojoj sve
stvari odmenjuju kao priliv i odliv, kao plima i oseka: kako i ne bi bili na najvioj dui
najgori paraziti?
20.
O, bra#o moja, jesam li moda svirep? Ali ja kaem: to pada, treba jo i odgurnuti! Sve to je
od danas pada, propada: ko bi ga zadrao! Ali ja ja hou jo da ga i odgurnem! Da li ste
poznali slatko uivanje: survavati kamenje u provaliju bez dna? Pogledajte samo ove ljude
od danas, kako se survavaju u moju provaliju! Ja sam tek predigra boljih igraa, o bra#o moja!
Igra za primer! &inite po mome primeru! Pa koga ne moete nauiti da lei, toga nauite da
to bre padne!
21.
Ja volim hrabre: ali nije dosta, biti smeo na udarcu, nego treba i znati na koga valja udariti! A
esto ima vie smelosti u tome da se ovek uzdri i pro%e mimo: da bi sebe tedeo za
dostojnijega neprijatelja! Vai neprijatelji treba da su takvi da ih moete mrzeti, ali ne da ih
morate prezirati: treba da se moete ponositi neprijateljem svojim: takav sam nauk jednom
ve# davao. Treba, o bra#o moja, da tedite sebe za dostojnijeg neprijatelja: stoga prolazite
mirno mimo mnogota, poglavito mirno mnogi olo, koji vam puni ui grajom o puini i o
narodima. Ne dajte da vam pomuti oko njihovo Za i njihovo Protiv! Mnogo je u tome pravo,
mnogo nepravo: ko u to zagleda, gnev ga spopada. Ko zagleda, ne moe a da ne udari posred
svega toga: stoga pro%ite i idite u ume, i ostavite ma svoj neka miruje! Idite svojim
putevima! A narod i narode ostavite neka idu svojima! putevima mranim, zaista vam
kaem, koje ne osvetljava ni s vremena na vreme vie ni jedna jedina nada! Ostavite sitniare
neka vladaju tuda, gde je sve to se jo sjaji talmi-zlato! Prolo je doba kraljeva: to se danas
naziva narodom, ne zasluuje da ima kraljeve. Pogledajte samo, kako ovi narodi sada sami
podraavaju sitniarima; i najmanju dobit eprkaju sebi iz svakog %ubreta! Oni uhode jedni
druge, i uhode#i uzimaju jedni od drugih, i to zovu dobro susedstvo. O blaeno staro
doba, kada je narod govorio u sebi: Ja ho#u nad narodima da gospodarim! Jer, bra#o
moja, ono to je najbolje treba da gospodari, ono to je najbolje i hoe da gespodari! A gde se
ui drukije, tu nema onog to je najbolje.
22.
Kad bi ti imali hleba badava, teko njima! Za im bi takvi onda vikali! Zarada njihova to
je ujedno i zabava njihova; pa i treba da im teko pada! Grabljive su to ivotinje: u njihovu
radu ima jo grabljenja, u njihovu zara%ivanju podvaljivanja! I zato treba da im teko
pada! Treba da postanu jo bolje grabljive ivotinje, finije, mudrije, #oveku sli#nije: jer ovek
je najbolja grabljiva ivotinja. Svima ivotinjama oteo je ovek vrline njihove: na taj je nain
od svih ivotinja za oveka bilo ponajtee. Samo su jo ptice iznad njega. Te kad bi ovek jo
i leteti nauio, avaj! koliko bi visoko poletela njegova elja za grabljenjem?
23.
Mukarca i enu elim ovakve: mukarca sposobna za rat, enu sposobnu za ra%anje, a oboje
sposobne za igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam izgleda dan u koji se nije bar
jedanput igralo! Lana neka bude za nas svaka istina uz koju nije bilo bar malo smeha!
24.
Vae sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude r%avo sklopljeno! Vi sklopiste odvie brzo,
te mora sledovati brakolomstvo! Ali, bolje je brak i lomiti nego brak savijati, u braku
izvijati! Evo ta mi ree jednom ena jedna: odista, izvrila sam brakolomstvo, ali je prvo
brak slomio mene! Video sam da su zlo-spareni uvek najosvetoljubiviji: ceo svet mora da
oseti te da svako od njih ne ide vie za sebe. Stoga bih eleo da poteni ovako govore me%u
sobom: mi se volimo: daj da se postaramo da se i dalje volimo! Ili da uvidimo da smo bili u
zabludi? Dajte nam vremena i mali brak, da bismo videli da li smo sposobni za veliki
brak! Velika je stvar, biti uvek udvoje! Taj savet dajem ja svima potenima; i ta bi bila
ljubav moja za natoveka, i za sve to ima da do%e, kad bih drukije svetovao i govorio! Ne
samo po broju da se plodite, nego uvisinu u tome, bra#o moja, neka vam bude na pomo#i vrt
braka!
25.
Onaj koji je postao mudar ispituju#i stara vrela, evo vam kaem, taj #e na kraju krajeva
potraiti izvore budu#nosti i nova porekla. O bra#o moja, ne#e trajati dugo a novi #e se
narodi pojaviti, i novi #e izvori zauboriti dole u nove dubine. Jer, gde se javi zamljotres taj
zatrpa mnogo bunara, i stvara mnogo e%i: on izdie na videlo i unutarnje snage i
tajanstvenostli. Zemljotres otkriva nove izvore. Iz potresa starih naroda izbijaju novi izvori. I
ko usklikne: Pogle, evo bunar za mnoge edne, srce za mnoge koji eznu, volja za mnoga
oru%a: oko toga se iskuplja narod, a to znai: mnogo onih koji bi da pokuaju. Ko ume da
zapoveda, ko mora da se pokorava to ima tu da se pokua! Ah, i koliko tu treba kuanja i
naga%anja i neuspeha i ponovnog kuanja! Drutvo ljudsko: to je jedan pokuaj, tako ja uim,
jedno dugo kuanje i traenje: a trai se onaj koji #e zapovedati! pokuaj, o bra#o moja!
Ne ugovore! Razbijte, razbijte takve rei bole#ivih i polutana!
26.
O bra#o moja! U kojima lei najve#a opasnost za svu budu#nost roda oveanskog? Zar ne u
potenima i pravednima? u njima koji govore i koji misle u srcu svom. mi ve# znamo ta
je dobmo i pravedno, mi to i inimo; teko onima koji to tek trae! Ma koliko da je teta od
onih koji su zli: teta od ovih dobrih najtetnija je teta! I ma kolika da je teta od onih koji
opadaju ovaj svet, teta od dobrojih najtetnija je teta. O bra#o moja, dobrima i pravedni
zagledao je jednom u srce jedan koji je rekao: To su fariseji. Ali ga niko nije razumeo.
Dobri i pravedni nisu ga ni smeli razumeti, jer je duh njihov zarobljen u njihovoj istoj
savesti. Glupost dobrog je bezgranino oprezna. A istina je u ovome: poteni moraju biti
fariseji, oni ne mogu da biraju. Poteni moraju na krst razapeti onog koji sam svoju vrlinu
pronalazi! To je istina! Drugi pak jedan koji je otkrio zemlju njihovu, zemlju, srce i carstvo
potenjaka i pravednika, to bee onaj koji je zapitao: koga mrze najvie? Najvie mrze onog
koji stvara: Onog koji razbija tablice i stare vrednosti, razbijaa, njega nazivaju
razbojnikom. Jer dobri oni ne umeju da stvaraju: oni su uvek poetak kraja: oni
razapinju na krst onog koji pie nove vrednosti na nove tablice, oni rtvuju sebi budu#nost,
oni razapinju na krst svu budu#nost roda oveanskog! Dobri oni su uvek bili poetak
kraja.
27.
O bra#o moja, da li ste dobro razumeli ovu re moju? I sve to sam jednom rekao o
poslednjem oveku? U kojima lei najve#a opasnost za svu budu#nost roda oveanskog?
Zar ne u dobrima i pravednima? Razbijte, razbijte dobre i pravedne! O bra#o moja, da li ste
dobro razumeli ovu re moju?
28.
Vi beite od mene? Vi ste zastraeni? Vi drh#ete od ove re#i moje? O bra#o moja, pozivaju#i
vas da razbijete potenjake i tablice njihove, ukrcao sam samo oveka na iroko more
njegovo. A sada tek dolazi za njega veliki strah, velika pogledanja uokolo, velika bolest,
veliko ga%enje, velika morska bolest. Dobri su vam pokazali lane obale i lana utoita; u
laima ste dobrih vi ro%eni i sklonjeni. Dobri su sve do temelja u la umoili i utopili. Ali onaj
koji je otkrio zemlju ovek, otkrio je i zemlju budu#nost roda oveanskog. Odsad #ete
mi biti moreplovci, estiti, strpljivi moreplovci! Idite uspravno za vremena, o bra#o moja,
nauite i#i uspravno! Na moru je bura, Mnogi bi hteli da se s pomo#u vas i oni usprave. Na
moru je bura: sve je u moru. Na posao dakle! Vi oprobana srca moreplovaka! Kakva
otadbina! Onam' onamo naa #e krma gde je postojbina nae dece! Onam' onamo, burnije
nego morska bura, nosi nas bura velike enje nae!
29.
to si tako tvrd! govorio je jednom kuhinjski ugalj dijamantu; zar nismo nas dvoje bliski
srodnici? to ste tako meki? O bra#o moja, tako ja pitam vas: zar niste vi moja bra#a?
to ste tako meki, tako neotporni i popustljivi? Zato ima toliko odricanja, poricanja u srcima
vaim? Tako malo sudbine u pogledu vaem? Ako ne#ete da ste sudbonosni i neumitni kao
sudbina: kako #ete sa mnom pobe%ivati? A ako vaa tvrdokornost ne#e da seva i poseca i
raseca: kako #ete jednom sa mnom stvarati? Jer, oni koji stvaraju su tvrdi. I mora da vam
izgleda blaenstvo, da ruku svoju pritisnete na tisu#u godina kao na vosak, blaenstvo, da
piete na volji tisu#e godina kao po eliku, vr#e od elika, blagorodnije od elika. Sasvim
tvrdo je samo ono to je sasvim blagorodno. Tu novu tablicu, o bra#o moja, postavljam iznad
vas: postanite tvrdi!
30.
O ti voljo moja! Ti prepreko svake potrebe, ti moja preka potrebo! Sauvaj me od svih malih
pobeda! Ti ure%enje due moje, koje ja nazivam provi%enjem! Ti koja si u meni, i nada
mnom! Sauvaj me i ouvaj me, da budem jedno veliko provi%enje! A poslednju tvoju
veliinu, voljo moja, ostavi za poslednji podvig tvoj, da bude neumitna u pobedi svojoj!
Ah, ko jo dosad nije podlegao pobedi svojoj! Ah, ije se jo oko nije zamrailo u tom
opojnom sutonu! Ah, ija jo noga nije pokleknula, i nije se u pobedi odvikla da stoji vrsto!
O, da bih jednom o Velikom podnevu bio spreman i sazreo: spreman i sazreo kao uzavreo
elik, munjevit oblak, i vime nabubrelo od mleka, spreman za sama sebe i za svoju
najskriveniju volju: l?k koji udi za svojom strelom, strela koja udi za svojom zvezdom:
zvezda, spremna i sazrela u svome podnevu, goru#a, probodena, blaeno ispruena na
domaku ubitanih strel sunanih: smo sunce, i neumitna volja sunana, spremna da
uniti pobe%uju#i! O voljo, prepreko svake potrebe, ti moja preka potrebo! Ouvaj me i
sauvaj za jednu veliku pobedu!
Tako je govorio Zaratustra.
Ozdravljenik
1.
Jednog jutra, ne dugo po povratku svom u pe#inu, poskoi Zaratustra sa svoje postelje kao
manit, stade se derati stranim glasom i mlatiti rukama, kao da lei jo neko u postelji pa ne#e
da ustane; i toliko je odjekivao glas Zaratustrin, da su njegove zveri poplaene dotrale, i da
su iz svih pe#ina i jaruga, koje su bile u blizini Zaratustrine pe#ine, sve ptice i zverinje
pobegli, lete#i, lepraju#i se, gamiu#i, skaku#u#i, kako je god koje od svojih nagu i krila
stiglo. A Zaratustra je govorio ove rei: Izlazi, misli bez dna, iz dubine moje! Ja sam tvoj
petao budilnik i ruj zorin, dremljivi crve: ustani! dii se! Moj #e te jasni kukurek ve#
razbuditi! Odrei lance sa uiju svojih, pa sluaj! Ja ho#u da progovori! Ustaj! Dii se! Ovde
je groma dosta da bi i grobovi mogli prouti! Otrljaj san, i sve to je brljivo i razroko, iz oiju
svojih! Sluaj i oima svojim to #u ti re#i: jer glas moj isceljuje i sleporo%enad. Kad se
jednom razbudi, osta#e mi budna veito. Nije moj obiaj, da budim prababe iz sna, pa da ih
onda pustim da dalje spavaju! Ti se mie, protee, stenje? Ustani! Na noge! Ne#u da mi
stenje nego da govori! Zaratustra te zove, bezbonik Zaratustra! Ja, Zaratustra, zatoenik
ivota, zatoenik patnje, zatoenik kruenja zovem tebe, moju najdublju, bez dna, misao!
Blago meni! Ti dolazi, ja te ujem! Bezdana moja progovara, krajnju dubinu svoju izvrnuo
sam na videlo! Blago meni! Ovamo! Prui ruku ha! Pusti! Haha! Gad, gad, gad
teko meni!
2.
Tek to je Zaratustra izgovorio ove rei, stropota se na zemlju kao mrtvac, i ostade dugo
tako. A kad je opet doao k sabi, bio je bled i drhtao je, i osta lee#i, i ne htede zadugo nita
da jede niti da pije. To ga je tako dralo sedam dana; a njegove zveri ne naputahu ga ni danju
ni no#u, osim te je orao pakatkad izletao po hranu. to bi naotimao i doneo, to je metao
Zaratustri na postelju: tako da je naposletku Zaratustra leao me%u samim utim i rumenim
zrnjem, gro%em, ipkovima od rua, mirisavim biljem, i iarkama od jela. A kraj nogu
njegovih leala su ispruena dva jagnjeta, koje je orao s tekom mukom oteo od njihovih
pastira. Naposletku, posle sedam dana, uspravi se Zaratustra na svojoj postelji, uze u ruku
jedan ipak od rue, omirisa ga, i miris mu go%ae. Tada su mislile njegove zveri da je dolo
doba da s njime govore. O Zaratustra, rekoe, evo ve# sedam dana kako lei tu, sa
sklopljenim oima: zar se ne#e najzad opet di#i na noge? Iza%i napolje iz pe#ine svoje: svet
te iekuje, kao gradina. Vetri# se igra tekim mirisima, koji ho#e k tebi; i svi potoi#i hteli bi
da tre za tobom. Sve travke ude za tobom, dok si ti sedam dana osamljen opstao, iza%i
napolje iz pe#ine svoje! Sve tvari ho#e da budu tvoji lenici! Je li ti moda dolo kakvo novo
saznanje, nesvarljivo i teko? Kao zameano testo leao si, i dua se tvoja razlila i rastu#i
poela da prelazi sve ograde svoje. O zveri moje, odgovori Zaratustra, #eretajte samo
tako, i pustite me da vas sluam! Mnogo me osveava kad #eretate: gde se #ereta, tu ve# lei
svet preda mnom kao gradina. Koliko je prijatno to postoje rei i glasovi: zar nisu rei i
glasovi dge i zamiljeni mostovi izmedu onog to je za navek rastavljeno? Svakoj dui
pripada drugi svet; za svaku je duu svaka druga dua jedan drugi svet. Izme%u onoga to je
najslinije jedno s drugim vara izgled ponajlape; jer preko najmanje provalije najtee je
pre#i. Za mene kako moe da ima neto to je van mene? Izvan ne postoji! Ali mi na to
zaboravljamo kad glasom dolazi do nas; kako je to lepo, to zaboravljamo! Zar nisu stvarima
dati na dar imena i glasovi da bi stvari oveka razonodile? Govor je odista vrlo lepa ludorija;
njime ovek igraju#i prelazi preko svih stvari. Kako su prijatni svaki razgovor i svaka la
glasova! S pomo#u glasova igra ljubav naa po arenim dugama. O Zaratustra, rekoe na
to zveri, za one koji ovako misle kao mi, igraju sve stvari same od sebe: sve dolazi i hvata se
za ruke i smeje se i bei i opet se vra#a. Sve ide, i sve se opet vra#a; veno se kotrlja toak
bi#a. Sve umire, i sve opet procveta; veno juri napred godina bi#a. Sve se krha, i sve,se opet
sklapa; veno se zida ista ku#a bi#a. Sve se rastaje, i sve se opet sastaju#i zdravlja; veno
veran sebi ostaje prsten bi#a. U svakom trenutu poinje bi#e, oko svakog ovde oble#e lopta
tamo. Sredina je svuda. Kriva je staza venosti. O vi lakrdijai, i verglai! odgovori
Zaratustra, a osmeh mu se opet ukaza na licu, kako vi dobro znate ta je imalo da se ispuni za
sedam dana: i kako mi se crno udovite uvue u drelo i htede da me zadavi! Ali ja sam
mu odgrizao glavu i ispljuvao je iz sebe. A vi, od toga ve# nainiste pesmu za svoju sviralu?
Ja pak leim evo, jo umoran od onog odgriza i ispljuvaja, jo bolan usled sopstvenog
spasenja. I vi ste sve to gledali? O zveri moje, zar ste i vi svirepi? Da li ste hteli da vidite
veliki bol moj, kao to,to ljudi ine? Jer ovek je najsvirepija ivotinja. Ono pri emu se on
dosad na zemlji ponajbolje ose#ao, to su alosne igre, barabe s bikovima, i razapinjanja na
krst; a kad je pronaao, pakao, zaista vam kaem, to mu je bilo nebo na zemlji. Kad veliki
ovek povie od bola : bre bolje dotri do njega mali; a jezik mu visi iz usta od radoznalog
uivanja. On pak naziva to svojim saaljenjem. Mali ovek, naroito ako je pesnik kako
vredno optuuje ivot reima! Poujte ga, ali ne preujte ono uivanje to izviruje iz sveg
optuivanja! Takve tuioce ivota: njih savlada ivot dok zatrep#e okom. Ti si zaljubljen u
mene, govori ena bezona; poekaj malo, jo nemam vremena za te. Prema samom sebi
ovek je najsvirepija ivotinja. Kad svih onih koji se nazivaju grenici i krstonosci i
isposnici, ne preujte ono sladostrasno uivanje to izviruje iz tog tuenja i optuivanja! A
ja sm da li ja ho#u ljude ovim da optuujem? Ah, zveri moje, samo sam to jedno dosad
nauio, da je oveku potrebno ono to je najgore na njemu da bi mu bilo najbolje, da u
onom to je najgore lei najbolja snaga njegova, i najtvr%i kamen za onoga koji najvie zida i
stvara; i da ovek mora postati bolji i gori: Nije u tome bio krst na koji sam razapet, to sam
znao da je ovek zao, nego sam ja vikao iz sveg grla, kako jo niko vikao nije: Ah, zato je
ono to je najgore na njemu tako odvie malo! Ah, zato je ono to je najbolje na njemu tako
odvie malo! Velika zasi#enost ovekom ona me je davila i ona mi se bee spustila u
drelo: i ono to je vra prorekao: Sve je isto, nita se ne ispla#uje, znanje davi. Dug jedan
suton hramao je preda mnom, jedna na smrt umorna i smr#u opijena rastuenost, koja mi je
zevaju#i govorila. Veno se vra#a ovek kojega si sit, mali ovek tako je zevala moja
turobnost, vuku#i nogu za sobom i ne mogu#i zaspati. U pe#inu mi se pretvori zemlja
ovekova, grudi joj upadoe u nju, a sve ivo postade za me ljudska trule i ljudske kosti i
trona prolost. Uzdisaji moji sedeli su na svima ljudskim grobovima i ne mogahu se vie
podi#i; uzdisaji moji i pitanja moja kahu i kukahu i lutahu i tuahu, danju i no#u: ah,
ovek se veno vra#a! Mali se ovek veno vra#a! Nage sam ih video jednom oboje,
najve#ega oveka i najmanjega oveka: odvie sline jednog drugome, odvie oveanskog
jo i najve#ega medu njima! Zar najmanji najve#i! to je bila moja zasi#enost ljudima! I
veno vra#anje i najmanjeg! to je bila moja zasi#enost bi#em. Ah, gad! gad! gad! Tako
je govorio Zaratustra, uzdiu#i i stresaju#i se; jer se se#ae bolesti svoje. A njegove zveri ne
dadoe mu tad da dalje govori. Ne govori dalje, od bolesti izbavljeni! tako mu odgovorie
njegove zveri, ve# iza%i napolje, gde te svet iekuje, kao gradina. Idi napolje k ruama i
pelama i jatima golubova! A pre svega idi ka pticama pevaicama: da naui od njih pevati!
Treba da pevaju oni koji su na putu ozdravljenja; a zdravi neka govore. Ako se zdrav i zaeli
pesama, on druge pesme eli nego onaj koji se izbavlja od bolesti. O vi lakrdijai i
verglai, za#utite ve# jednom! odgovori Zaratustra, i smejae se svojim zverima. Kako vi
dobro znate, ta sam kao utehu pronaao sam sebi za sedam dana! Da moram opet da pevam,
tu sam utehu pronaao sebi, i taj put k ozdravljenju: da li #ete i od toga opet nainiti odmah
pesmu za sviralu? Ne govori dalje, odgovorie mu ponovo njegove zveri; bolje jo, ti od
bolesti izbavljeni, napravi prvo i udesi sebi jednu sviralu, jednu novu sviralu! Jer, sluaj
Zaratustra! Za tvoje nove pesme trebaju i nove svirale. Pevaj i odjekni kao grom, o Zaratustra,
lei duu svoju pesmama novim: da bi mogao nositi veliku sudbinu svoju, koja jo nijednog
oveka sudbina bila nije! Jer zveri tvoje dobro znaju, o Zaratustra, ko si ti i ko treba da bude:
uj, ti si u#itelj ve#itog vraanja svega na svetu to je odsad tvoja sudbina! To to ti kao prvi
treba da iri ovaj nauk, kako da takva velika sudbina ne bude i najve#a opasnost tvoja i
bolest! &uj samo, mi znamo emu ti ui: da se sve na svetu veno vra#a, i mi s njim, i da smo
mi ve# veno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti ui, da postoji jedna velika godina
postajanja, jedna udovina velika godina: kao sat sa peskom mora ona uvek iznova da se
okrene, da bi ponovo proticala i protekla: tako da su sve te godine ravne jedna drugoj, u
najve#emu i u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi samima, u
najve#emu i u najmanjemu. I kad bi ti sad hteo da umre, o Zaratustra, uj samo, mi i to
znamo kako bi ti tad sebi samome govorio: ali te zveri tvoje mole, da jo ne umre! Ti bi
govorio, bez drhtanja u glasu, naprotiv lake diu#i od blaenstva jer bi se tad skinuli sa tebe
veliki teret i velika zamuka, ti najve#i strpljive! Evo umirem i nestaje me, govorio bi ti, i
za tili as pretvori#u se u nita. I due su smrtne kao i tela. Ali #e se vratiti vor uzrok u koji
sam zamren, on #e me opet stvoriti! Sm ja spadam me%u uzroke venog povra#aja. Ja #u
opet do#i, sa ovim suncem, sa ovom zemljom, sa ovim orlom, sa ovom zmijom ne u novi
ivot ili bolji ivot ili slian ivot: ja #u veno opet dolaziti u ovaj i isti ivot, u najve#emu i
u najmanjemu, da opet uim o venom vra#anju stvari, da opet govorim re o Velikom
podnevu zemaljskom i ljudskom, da opet objavljujem ljudima dolazak natoveka. Ja rekoh re
svoju, ja se evo razbih o svoju re: tako ho#e moj veiti udes , kao glasnik propadam i
nestaje me! Kucnuo je as evo, da onaj koji pada sebe sam blagosilja. Tako se svrava pd
Zaratustrin. Kada su zveri ove rei izgovorile, za#utale su, ekaju#i da im Zaratustra neto
prozbori: ali Zaratustra nije uo da su za#utali. Nego je leao mirno, sa zatvorenim oima, kao
neko koji spava, iako nije spavao, jer je ba bio u dogovaranju sa duom svojom. A zmija i
orao, kad su ga videli tako mirna i #utljiva, potuju#i veliku tiinu oko njega, paljivo se
digoe i odoe.
O velikoj enji
O duo moja, nauio sam te da kae danas kao to se kae jednom i nakad, i da igra
kolo svoje u letu preko svakog ovde i tu i tamo. O duo moja, izbavio sam te iz svih uglova,
iistio te od sve praine, pauine, i pomrine. O duo moja, sprao sam sa tebe mali stid i
vrlinu sitniarsku, i nagovorio te da naga stoji pred oima sunevim. Burom koja se zove
duh duhnuo sam po uzburkanim valima tvoga jezera; duvom svojim odgonio sam sve
oblake, zadavio sam ak i delata koji se zove greh. O duo moja, dao sam ti pravo, da
kae Ne kao to to kae bura, i da kae D kao to vedro nebo govori D: mirna kao svetlost
stoji ti i prolazi kroz sred odricanja burnih. O duo moja, dao sam ti natrag slobodu nad
onim to je stvoreno i nad onim to nije stvoreno: i ima li koga jo da poznaje, kao to
poznaje ti, slatko uivanje u onom to #e do#i?O duo moja, nauio sam te preziranju, koje
ne dolazi kao to dolazi crvotoina; velikom preziranju, koje je puno ljubavi, i koje najvie
ljubi ono to najvie prezire. O duo moja, nauio sam te da uverava, tako da i sami razlozi
budu uvereni u ono to ti kae: kao sunce, koje ume da uveri more da treba da se die k
njemu u visinu. O duo moja, skinuo sam s tebe svako pokoravanje, kolenopriklanjanje i
udvaranje; ja sm nadenuo sam ti ime prepreka potreb, i sudbina. O duo moja, davao
sam ti nova imena i arene igrake, nazivao sam te sudbinom i obuhvatom sviju
obuhvataja i neraskidnom vezom svega vremena i azurnim zvonom. O duo moja,
zemaljsko carstvo tvoje pojio sam svakom mudro#u, svim vinima novim, i svim prastarim
jakim vinima mudrosti. O duo moja, oblivao sam te svakim suncem i svakom no#i i svakim
#utanjem i svakom enjom: tako da si mi rasla kao okot vinove loze. O duo moja,
prebogata i teka stoji ti sad, kao okot vinove loze sa nabreklim vimenirna, i nabubrelim
mrko-zlatnim grozdovima: nabubrenim i pogurenim usled sre#e tvoje, oekuju#i u
izobilju, i srameljiva jo sa ekanja svoga. O duo moja, nema nigde vie due koja bi bila
punija ljubavi, i koja bi mogla vie da zahvati i vie da obuhvati! Gde su jo budu#nost i
prolost blie jedna drugoj nego u tebe? O duo moja, sve sam tebi dao, i daju#i tebi moje se
ruke ispraznie: a sad! Sad se ti okre#e meni, i kae mi s osmehom a tako tuno: Ko od
nas dvoje treba da kae hvala? zar ne treba onaj koji daje da kae hvala onome koji je
primio, zato to je primio? Zar nije davanje potreba za davanjem? Zar nije primanje
primanje iz saaljenja? O duo moja, ja razumem tuni osmeh tvoj: prebogatstvo tvoje
prua sad ruke pune enje! )Obilje tvoje baca poglede preko burnih mora trae#i i
iekuju#i; enja preobilja ogleda se u osmehu nebesnih oiju tvojih! I odista, o duo moja!
Ko bi mogao da vidi osmeh tvoj a da se ne topi u suzama? I sami an%eli tope se u suzama od
predobrote osmeha tvog. Dobrota i predobrota tvoja ne#e da tuguju i da plau: pa ipak, duo
moja, ezne osmeh tvoj za suzama, i uzdrhtala usta tvoja za jecanjem. Zar nije svako
plakanje tugovanje? A svako tugovanje optuivanje? Tako govori ti sama u sebi, i stoga se
ti, o duo moja, radije osmehuje nego to bi izlila jad svoj; u groznim suzama izlila jad svoj
nad obiljem svojim nad svom udi okota za vinogradarem i za noem njegovim! Ali, ako
ne#e da plae, i da isplae purpurnu alost svoju, onda #e morati da peva, o duo moja!
Pogle, ja se smeim i sm dok ti ovo govorim: da peva, pevom gromoglasnim, dok ne
zamuknu sva mora, da bi sluala enju tvoju, dok se na tihim rastuenim od enje
morima ne pojavi un, zlatno udo, oko ijeg zlata skaku#u sve dobre zle udnovate tvarke:
i mnoge velike i male ptice, i zverinje, i sve to ima udnovate noge, da moe trati po
ljubiastim stazama, ka zlatnome udu, svojevoljnom unu, i ka gospodaru njegovu, a to
je vinogradar, koji eka sa noem od dijamanata u ruci, tvoj veliki spasilac, o duo moja,
bezimeni kome #e tek pesme budu#nosti ime nadenuti! I odista, ve# odie dah tvoj pesmama
budu#nosti, ve# si usplamtela i sanja, ve# pije edno iz svih bunara utehe punih dubokih
odjeka, ve# poiva tuga tvoja u blaenstvu pesama budu#nosti! O duo moja, evo sam ti sve
dao, i poslednje to sam jo imao, i daju#i ti ispraznie se sve ruke moje: to to sam ti rekao
da peva, eto, to je bilo poslednje to sam jo imao! to sam ti rekao da peva, reci sad samo,
reci: ko od nas treba sad da kae hvala? Ali neka, bolje je: pevaj ti samo, pevaj, o duo
moja! A ostavi mene da zahvaljujem!
Tako je govorio Zaratustra.
Druga pesma uz igru
l.
U oko tvoje zagledao sam nedavno, o ivote: zlato videh gde sija u oku tvome dubokom kao
no#, srce mi presta kucati od tog slatkog uivanja: zlatan un videh gde sija na no#nim
vodama, ljuljaka od zlata, koju bi vali zagnjurivali, zapljuskivali i opet otkrivali! Na nogu
moju, udnu za igrom, bacio si pogled, nasmejan upitan nagovoran ljuljukav pogled: Dvaput
samo okrenuo si svoje daire malim ruicama a ve# je noga moja poklekla od udi za igrom
Pete na nogama mojim digoe se u vis, prsti sluktahu, da te uti mogu: jer igraevo je uho u
prstima od nogu! Priskoih do tebe: ali ti ustuknu trkom ispred mene: i na mene suknu jezik
kose tvoje vetrom povijene! Odskoih od tebe i od tvojih zmija: i ti ve# zastade, s pola lica k
meni, a iz oka elja ti izbija. Krivim pogledima ui me i#i krivim putevima; na krivim
putevima ui se noga moja podlostima! Bojim te se blizu, volim daleko od sebe; svojim me
beanjem mami, svojim traenjem okiva: ja patim, ali ta ne bih rado prepatio za tebe!
Kad hladno#om stee, i mrnjom zaludi, bekstvom bolje vee, podsmehom uzbudi: ko
da te ne mrzi, velika veziljo, sve vr#e steziljo, svud s nama hodiljo, u svemu vodiljo! Ko da
te ne voli, tebe milu, ednu, uvek ilu, lakokrilu, bezazlenu a grenu! Kuda me vue sad, ti
nenamire i nezamore? A sad opet bei od mene, ti slatki vetropire i bezobzire! Ja igram za
tobom, i idem za tobom, zvan il' nezvan. Gde si? Prui mi ruku! Ili bar prst jedan!
Zaluta#emo, ja vidim petere i iprag oko nas svud! Pogle, sovuljage i imii prole#u ovud!
Sovuljago? imiu jedan! alu sa mnom zbija? Gde smo? Od psa li naui da kev#e i
zavija. Kezi na me zubi#e svoje bele, zdrave; bulji u me oi ljute iz grive kudrave! U
divljem plesu preko drvlja i kamenja; ja sam lovac, ta si, divokoza moja ili hrt moj ti? Uza
me sad! Plesaice divlja, da si brza znam! Sad gore! Sad preko! Avaj! U skoku sam eto pao
sam! I k tebi vapim sad, obesna, smiluj se, o smiluj! Rado bih iao s tobom po lepim
stazama, uj! - po ljubavnoj stazi, kroz tihi aren lug! Il' kraj jezerca gde ribice zlatne
plivaju uokrug! Umorna ti si! Gle janjce onde, i sunce na smiraju: kako bi lepo bilo spavati tu,
dok pastiri sviraju? Zar si toliko umorna? Pone#u te ja, samo #u ti ruke sklopiti! A jesi li
edna, ja imam neto, ali se bojim ne#e hteti popiti O ta prokleta okretna spretna zmija i
indivila! Kud ode? Gle, na licu mom rumene mrlje kazuju da je tu bila! Al' odsad drugi nek
bude budala i pastir tvoj, da gleda kud se vere! Dosad sam tebi ja, vetice, pevao, odsad #e
meni ti da se dere! Po taktu moga bia igra#e i vikati da svak uje! Da nisam zaboravio
bi? Ne, tu je!
2.
Na to mi ivot ovo odgovori, dre#i pri tome zapuene male ui: O Zaratustra! Ne vi#kaj
tako strahovito tim svojim biem! Ta ti zna da graja ubija misli, a ba mi dolaze tako nene
misli. Mi smo oboje prave i dobriine i tetoine. S one strane dobra i zla nali smo mi nae
obe#ano ostrvo i nau zelenu livadu samo nas dvoje! Ve# zato treba da smo dabri jedan
prema drugom! Pa ako se i ne volimo ba iz temelja zar se mora biti kivan na nekoga, kad se
ne voli iz temelja? A da sam dobar prema tebi, pa esto i suvie dobar, to ti zna: uzrok je
tome, to sam surevnjiv na mudrost tvoju. O, ta sumanuta stara budala mudrost! Ako bi ikad
mudrost tvoja pobegla od tebe, ah! tada bi bre-bolje i moja ljubav pobegla od tebe. Zatim se
ivot zabrinuto obazre iza sebe i oko sebe, pa ree polako: O Zaratustra, ti mi nisi dosta
veran! Ti me ne voli ni blizu toliko koliko kae da me voli; ja znam da ti smilja da me
skorim ostavi. Ima jedno staro teko vrlo teko zvono: brujanje se njegovo uje no#u gore do
u tvoju pe#inu: kad ti uje kako to zvono otkucava pono#, onda ti izmedu jedan i dvanaest
na to misli ti na to misli, o Zaratustra, znam ja dobro, kako bi me skorim ostavio!
Da, odgovorih ja okolie#i, ali ti i to zna. I ja mu rekoh neto na uho, pasred njegovih
zamrenih utih budalastih uperaka od kose. Ti to zna, o Zaratustra? To ne zna niko.
Mi se zgledasmo, i pogledasmo u zelenu travu, preko koje je ba preletalo hladno vee, i
plakasmo jedan s drugim. Tada pak bee mi ivot miliji nego ikad sva mudrost moja.
Tako je govorio Zaratustra.
3.
Jedan!
O ovee! pazi!
Dva!
To pono# tiha k tebi prilazi!
Tri!
Iz duboka sna
&etiri!
Budim se ja, i svest mi silazi:
Pet!
Dubok je svet, bez dna,
est!
Dublji nego Dan to zna.
Sedam!
Dubok je njegov jad ,
Osam!
Radost jo dublja nego vaj:
Devet!
Jad kae: Pro%i sad!
Deset!
A radost: Veno traj ,
Jedanaest!
Veno traj, i venost daj!
Dvanaest!


Sedam peata
(Ili pesma: Tako je i tako neka bude.)
1.
Ako sam prorok i pun onog proroanskog duha koji hodi po visokom grebenu izmedu dva
mora, hodi kao teak oblak izme%u onoga to je bilo i onoga to #e biti, dumanin
zaparnim nizinama, i svemu to je umorno te niti moe da umre niti da ivi: u mranim
grudima svojim spreman da sevne, da pusti spasonosni zrak svetlosti, bremen munjama koje
kau Da, koje smeju#i se kau Da! spreman da pusti proroanske zrake munje i groma: a
blaen je koji tako breme nosi! Jer odista, dugo mora kao teka nepogoda oko brda visiti onaj
koji #e jednom da zapali luu budu#nosti! o, kako ne bih bio udan venosti, i svadbenoga
prstena nad prstenima, prstena vra#anja! Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam
dece, osim moda ove ene, koju volim. jer ja te volim, o venosti! Jer ja te volim, o
ve#nosti!
2.
Ako je ikada gnev moj skrnavio grobove, pomerao pogranino kamenje, i survavao stare
tablice razbijene u ponore, ako je ikada porug moj razduvao gnjile rei, te ako sam doao kao
metla za pauine i kao vihor-vetar za zagune kosturnice: ako sam ikada sedeo kliu#i onde
gde lee zakopani stari bogovi, blagosiljaju#i i ljube#i svet pokraj spomenika starih opadaa
sveta: jer ja volim i hramove i grobove bogova, ali tek kad kroz razbijene pokrove njihove
gleda nebo istim okom svojim; rado sedim na razbijenim crkvama kao trava i crveni turinak
o, kako ne bih bio udan venosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vra#anja?
Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim. jer
ja te volim, o venosti! Jer ja te volim, o ve#nosti!
3.
Ako je ikada dospeo do mene dah od tvorakoga daha, i od one nebeske nude koja je u stanju
da primora i sluaje da igraju u kolu zvezdanom: ako sam se ikada smejao smehom tvorake
munje, za kojom ljutito ali pokorno sleduje dugi grom dela: ako sam se ikada za boanskim
stolom na zemlji sa bogovima kocke igrao, da je zemlja drhtala i krhala se i plamene reke iz
dubina dahom dizala: jer zemlja je sto boanski, i drh#e od tvorakih novih rei i od hitaca
boanskih kocaka: o, kako ne bih bio udan venosti, i svadbenoga prstena nad prstenima,
prstena vra#anja? Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove
ene, koju volim: jer ja te volim o venosti! Jer ja te volim, o ve#nosti!
4.
Ako sam ikada pio punim gutljajem iz onoga bokala u kojem se penue razni zaini i biljke, u
kojem su dobro smeane sve stvari: ako je ikada ruka moja dolila od onog to je najudaljenije
onome to je najblie, i plamena duhu, i radosti patnji, i onoga to je najgore onome to je
najbolje: ako sam i sm jedno zrnce one spasonosne soli koja uini da se sve stvari u bokalu
meavina dobro smeaju: jer pastoji so koja vezuje dobro i zlo; a jo i ono to je najgore
dosta je dobro da zaini i naini poslednju penu koja #e se preliti: o, kako ne bih bio udan
venosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vra#anja? Jo nikad nisam naao enu
od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim: jer ja te volim, o venasti! Jer
ja te volim,o ve#nosti!
5.
Ako sam naklonjen moru i svemu to je kao more, i jo ponajvie naklonjen onda kad mi
ljutito protivrei: ako ima u meni one radosti u traenju koja okre#e jedrila prema onome to
je jo neotkriveno ako ima u mojoj radosti moreplovake radosti: ako je ikada kliktanje moje
kliknulo: nestalo je obale sad mi i poslednji okov pade s ruku bezgraninost huji oko
mene, daleko ispred mene sjaje se prostor i vreme, napred! ne stoj! staro srce! o, kako ne bih
bio udan venosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vra#anja? Jo nikad nisam
naao enu, od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim: jer ja te volim o
venosti! Jer ja te volim, o ve#nosti!
6.
Ako je moja vrlina grka vrlina, i ako sam esto uskakao s obe noge u zlatno i biserno
ushi#enje: ako je moja zluradost nasmejana zluradost, koja raste skupa sa bokorima rua i po
lejama od ljiljana: jer u smehu je sve zlo na okupu, ali osvetano i oslobo%eno usled svoga
ro%enog blaenstva: i ako su u tome moje az i iica, da sve to je teko treba da postane
lako, i svaki trup igra, i svaki duh ptica: a zaista vam kaem, u tome jeste moje az i iica!
o, kako ne bih bio udan vezanosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena vra#anja?
Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju volim: jar
ja te volim, o venosti! Jer ja te volim, o ve#nosti!
7.
Ako sam ikada razapinjao nad sobom tiha neba, i na ro%enim krilima uzletao u ro%ena nebesa:
ako sam igraju#i se plivao po dubokim svetlosnim daljinama i ako je slobodi mojoj dolazila
mudrost ptiija: a ovako zbori mudrost ptiija: Posluaj, nema onog to se zove gore ni
onog to se zove dole! Preturaj se uokolo, van, unatrag, lakokrile! Pevaj, ne gavori vie!
zar nisu sve rei nainjene za trome i teke? Zar nisu za lakoga sve rei la? Pevaj, ne govori
vie! o, kako ne bih bio udan venosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, prstena
vra#anja? Jo nikad nisam naao enu od koje bih da imam dece, osim moda ove ene, koju
volim: jer ja te volim, o venosti! Jer ja te volim, o ve#nosti!
(ETVRTI I POSLEDNJI DEO
Tako je govorio Zaratustra.
Ah, gde su na svetu injene ve#e ludosti nego me%u milosnima? I ta je na svetu zadavalo vie
patnje nego ludost milosnima? Teko svima koji imaju ljubavi, ako nemaju jo i visine koja
nadvisuje njihovu samilost! Ovako mi jednom govorae %avo: i Bog ima svoj pakao: to je
ljubav njegova prema ljudima. A nedavno, uh ga gde ree ovo: Bog je mrtav; Bog je umro
od svoje samilosti prema ljudima.
Tako je govorio Zaratustra II
rtva od meda
I opet prolaahu meseci i godine preko Zaratustrine due, a on se na to ne osvrtae; ali mu
kosa osede. Jednoga dana, dok je sedeo na jednom kamenu pred svojom pe#inom, i tiho
gledao u daljinu a otud se ba izgleda na more, preko izvijenih provalija , obilaahu
njegove zveri zamiljene oko njega, i najzad stadoe pred njega. O Zaratustra, rekoe, da li ti
to izgleda sre#u svoju? ta je stalo do sre#e, odgovori on, odavno ve# ne teim ja za
sre#om, nego teim za delom svojim. O Zaratustra, progovorie ponovo zveri, ti to kae
kao neko koji pliva u izobilju dobroga. Zar ne lei ti posred nebesnog plavetnila jezera od
sre#e? aljivci jedni, odgovori Zaratustra smee#i se, dobro li izabraste pore%enje! Ali vi
dobro znate da je moja sre#a teka, a ne kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a ne mie se
od mene, i pritiskuje me kao istopljena smola. Na to obilaahu opet zveri zamiljene oko
njega, i stadoe tad ponovo pred njega. O Zaratustra, rekoe, otuda dakle postaje sm ti sve
u#i i zagasitiji, iako tvoja kosa poinje da sedi i dobija izgled lana? Ta pogle samo, ti si seo
posred smole svoje! ta to kaete, zveri moje, ree Zaratustra i smejae se, odista, greio
sam duu govore#i o smoli. Kao sa mnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre. To je med
u ilama mojim to ini krv moju gu#om i duu moju tiom. Bi#e da je tako, o
Zaratustra, odgovorie zveri priljubljuju#i se uza nj; ali ne bi li se danas popeo na koje visoko
brdo? Zrak je ist, i danas se moe videti od sveta vie nego ikad. Dobro, zveri moje,
odgovori on, va je savet izvrstan i govori mi iz due; ho#u da se popnem danas na kakvo
visoko brdo! Ali pobrinite se, da mi tamo bude pri ruci meda, utog i belog, slatka, ledena i
svea zlatnog meda iz sa#a. Jer znajte, ho#u gore da prinesem rtvu od meda. A kad je
Zaratustra bio gore na visini, posla ku#i zveri koje ga dopratie, i uveri se da je ostao sam
tada se nasmeja od sveg srca, pogleda uokolo i progovori ovako: to sam govorio o
prinoenju rtve i o rtvi od meda, bilo je tek lukavstvo moga govora i, odista, potrebna
ludost! Ali ovde na visini ve# smem slobodnije govoriti nego pred usamljenikom pe#inom, i
pred usamljenikim doma#im zverima. Kakva rtva! Ja rasipam to god mi se daruje, ja
rasipnik sa tisu#u ruku: kako bih to jo rtvom nazvao! A to sam iskao meda, to sam u
stvari iskao mamac i slatke sluzi, na to se oblizuju i gun%avi me%edi, i #udljive durljive ptice
zloslutnice: najbolji mamac, koji treba lovcima i ribolovcima. Jer ako je svet kao neka
mrana uma puna zverinja, i vrt naslada za sve divlje lovce, meni izgleda on jo pre i vie
kao prebogato more, bez dna, prepuno arenih riba i rakova, kojeg bi se i sami bogovi
zaeleli, da bi postali po njemu ribari i lovci mreama: tako je bogat svet udesima, velikim i
malim! Poglavito svet ljudi, more ljudi: u njega bacam evo svoju zlatnu udicu, s reima:
otvori se, ljudski ambisu! Otvori se, i izbaci mi amo ribe svoje i svoje ruse rakove! Najboljim
mamcem svojim ho#u da namamim danas najudesnije ljudske ribe! samu sre#u svoju
baci#u u puine i u daljine, me%u istok, podne, i zapad, ne bi li mnoge ljudske ribe nauile
nagrizati i nanizati se na moju sre#u, na iljastu udicu moju, koja #e ih izvu#i k meni u moju
visinu, najarenije morske na-dnu-plovce k najzluradijemu od svih ribolovaca na ljude. Jer ja
sam to, sav i od iskoni; vuem, privlaim, izvlaim navlaim i navijam, izvija, navija i
vaspita, koji nije uzaman sm sebe jednom nagovarao: Budi ono to si! Neka do%u ljudi k
meni gore: jer ja jo ekam znak, da li je vreme za poslednji moj silazak; jo ne#u ja sam da
se si%em, kao to #u morati, i da propadnem me%u ljudima. Na to ekam ovde na visokim
brdima, lukav i podrugljiv, niti nestrpljivo, niti strpljivo, naprotiv, kao neko koji se i od
strpljivosti oduio, zato to vie ne trpi. Jer sudbina moja ostavlja mi vremena: da me nije
zaboravila? Ili sedi moda u hladu kakvog velikog kamena, pa hvata muice? Ali verujte, ja
sam joj zahvalan na tome, venoj sudbini svojoj, to me ne goni i to ne navaljuje, i to mi
daje vremena da teram lakrdije i pakosti: tako da sam mogao po#i danas u ribolov na ovo
visoko brdo. Je li jo iko od ljudi hvatao ribe po visokim brdima? Ali, iako je ludost to to ja
ovde gore traim i radim: ipak je bolje ovako nego da tamo dole od ekanja postanem svean,
i pozelenim, i poutim naroguen goropadnik od ekanja, sveti leti vihor iz planina, to
nestrpljivo urlie u nizine: &ujte me, ili #u da vas ibam biem boijim. Ne ljutim se ja
zbog toga na takve goropadnike! jer su mi oni taman dobrodoli za smeh! Oni i moraju biti
nestrpljivi, ti veliki bubnjevi, jer #e ili danas ili ne#e nikad do#i do rei! A ja i moja sudba
mi ne govorimo za danas, a ne govorimo ni za nikad: mi imamo za govor strpljenja i vremena
i prevremena. Jer jednom mora do#i, i ne sme pro#i mimo. Ko mora jednom do#i i ne sme
pro#i mimo? Na veliki Iznenad, a to, je nae veliko daleko ljudsko carstvo, carstvo
Zaratustrino od tisu#e godina. Koliko je daleko to daleko? ta me se tie! Ali ipak zato stoji
ono ne manje vrsto , i obema nogama stojim ja pouzdano na tom temelju, na jednom
venom temelju, na tvrdom prakamenju, na ovome najviem, najtvr%em prstenju, ka kojemu
dolaze svi vetrovi kao na kakvo raskr#e vetrova, pitaju#i gde su? i otkuda dolaze? i na koju
#e stranu? Smej se ovde, smej se od srca, vedra, zdrava zluradosti moja! Sa visokih brda bacaj
dole varljive svoje podsmehe i poruge! Namami mi varljivim sjajem svojim najlepe ljudske
ribice! I to iz svih mora meni pripada, to je moje ro%eno na svim stvarima to mi ulovi, to
mi dovedi amo gore: na to ekam, ja najzluradiji od svih ribolovaca. Napolje sa tobom,
udiice moja! Unutra s tobom, u dubinu, mame sre#e moje! Kapaj najsla%u rosu svoju, me%u
due moje! Ugrizi, udice moja, za trbuh svaku crnu turobnost! Napolje, u svet, oko moje! O
kolika li su mora svud oko mene, koliko se ljudskih budu#nosti ukazuje na obzorju! A nada
mnom kakva ruiasta tiina! Kakvo razvedreno #utanje!
Povik za pomo$
Idu#ega dana sedeo je opet Zaratustra na kamenu svome pred pe#inom, dok su zveri lutale
napolju po svetu da bi donele ku#i nove hrane, i nova meda: jer je Zaratustra potroio bio i
rasuo stari med do poslednje kapi. Sede#i tako, sa tapi#em u ruci, crtao je po zemlji sen tela
svog, i premiljao je, no ne o sebi i o svojoj seni kad ali se odjednom tre i zadrhta: jer vide
uz svoju sen jo jednu drugu sen. Pa kako bre pogleda oko sebe i ustade, gle, pred njim
stajae prorok, onaj isti kojega je jednom za stolom svojim nahranio i napojio, glasnik velikog
umora koji uae: Sve je isto, nita se ne ispla#uje, svet nema smisla, znanje davi. Ali se
sad lik njegov bio izmenio, i kad Zaratustra zagleda u oi njegove, srce mu ponovo zadrhta:
toliko zlih obavesti i opaljenih munja igrahu na liku tom. Prorok koji je opazio ta se deava u
dui Zaratustrinoj, prebrisa rukom preko lica, kao da bi da ga zbrie; isto to uini i Zaratustra.
Pa kad su se oboje na taj nain pribrali i osnaili, pruie ruke jedan drugom, u znak da
priznaju i pristaju da se ve# znaju. Dobro mi doao, ree Zaratustra, ti proroe velikog
umora, neka nisi bio uzaman nekad gost za stolom mojim i u ku#i mojoj. Jedi i pij kod mene i
danas, i prosti to #e i jedan zadovoljan star ovek sedeti s tobom za stolom Zadovoljan
star ovek odgovori prorok mau#i glavom: ma ko da si, ili hteo da si, o Zaratustra, doao je
kraj boravku tvome ovde gore, un tvoj uskoro ne#e vie biti na suvu! Zar sam ja na
suvu? zapita smeju#i se Zaratustra. Oko brega tvoga diu se vali, odgovori prorok, diu
se sve vie i vie, vali velike nevolje i turobnosti; oni #e uskoro podi#i i un tvoj i tebe poneti
sobom. Zaratustra je #utao i udio se. Zar ti jo nita ne uje? nastavi prorok: zar ne
uje kako bruji i tutnji iz dubine? - Zaratustra je jo uvek #utao i oslukivao: tada zau dug,
vrlo dug povik, koji su provalije prihvatale i dalje bacale, jer ga nijedna ne htede zadrati:
tako je zloslutno odjekivao. Nevaljali glasnie, progovori najzad Zaratustra, to je povik za
pomo#, i povik oveka koji dolazi zacelo iz kakvog crnog mora. Ali ta se mene tie ljudska
nevolja! Poslednji greh moj koji mi jo ostade, da li zna kako se zove? Samilost!
odgovori pretskaziva prepuna srca i die obe ruke u vis o Zaratustra, ja sam evo doao da
te zavedem na poslednji greh tvoj! A tek to je bio izustio te rei, odjeknu ponova povik,
dui i oajniji od prvog, i ve# mnogo blie. &uje li? &uje li, o Zaratustra? uzviknu prorok,
tebi je namenjen povik taj, tebe zove: do%i, do%i, do%i, vreme je, krajnje je vreme!
Zaratustra je #utao, zbunjen i uzbu%en; najzad zapita, kao neko koji okleva pred samim
sobom: Pa ko je to to me odonud zove? Ta ti to zna, odgovori ljutito pretskaziva, to se
krije? To je vii #ovek, koji te zove u pomo#! Vii ovek? uzviknu Zaratustra sav
prestravljen: ta ho#e taj? ta ho#e taj? Vii ovek! ta on tu trai? i po koi ga obli znoj.
Ali prorok ne odgovarae na strah Zaratustrin, ve# oslukivae napregnuto da li #e uti to iz
dubine. A kad je onde dugo vremena sve ostalo mirno, obrnu pogled svoj, i vide Zaratustru
gde stoji i drh#e. O Zaratustra, prozbori tunim glasom ti mi ne izgleda kao neko kome #e
sre#a da zavrti mozak: mora#e poigrati, da mi se ne bi stropotao! Ali sve i da poigra preda
mnom, i da poskoi svojim neobinim skokovima, neka mi ipak niko ne pokua re#i:'Pogle,
evo ovo sad igra poslednji veseli ovek!' Uzaman bi neko dolazio amo na ovu visinu da
takvoga ovde na%e: Naao bi pe#ine i petere, skrovita za skrivene, ali majdane sre#e i
riznice, i nove zlatne izvore sre#e, ne bi naao. Sre#e otkud sre#e kod ovakvih zakopanih
usamljenika! Treba li da po%em traiti jo poslednju sre#u na blaenom ostrvlju, i daleko
me%u zaboravljenim morima? Ali, sve je isto, nita se ne ispla#uje, ne pomae nikakvo
traenje, nema ve# vie ni blaenog ostrvlja! Tako je uzdisao pretskaziva; ali pri
poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet razvedri i oseti pun pouzdanja, kao neko koji
iz dubokog ambisa iza%e na svetlost sunevu. Ne! Ne! I po tre#i put ne! uzviknu snanim
glasom, i pogladi bradu svoju. Ja to bolje znam! Ima jo blaenog ostrvlja! O tome ti #uti,
plaljivi alopeve! Prestani o tome da pljuska, ti kini oblae pred podne! Zar nisam evo ve#
sav mokar od tvoje turobnosti, i pokisao kao pas? Sad #u da se stresem i da pobegnem od
tebe, da bih se opet osuio: nemoj se tome uditi! Izgledam ti neutiv? Ali ovo je ovde moje
dvorite. A to se tie tvoga vieg oveka: neka bude! potrai#u ga jo ovoga asa u onim
umama: jer otud dopirae povik njegov. Moda je navalila na nj kakva divlja zver. On je na
mome domahu: ne#u da mu se tu to desi! A zaista ti kaem, kod mene ima mnogo divljih
zverova. Rekavi to, htede Zaratustra da po%e. Tada progovori pretskaziva: O Zaratustra,
ti si prepredenjak! Znam ta ho#e: hteo bi da me skine s vrata! Milije ti je jo, da juri po
umama i goni divlje zverove! Ali ta ti to pomae? Uvee #e me opet imati pred sobom,
sede#u u tvojoj ro%enoj pe#ini, strpljivo i teko kao kakav panj i eka#u na tebe! Neka
bude! odvrati glasno Zaratustra odlaze#i: i to je moje u pe#ini mojoj, to je i tvoje, gosta
mojega! A na%e li u njoj jo meda, dri samo! nategni i polii ga sveg, ti gun%avi me%edu,,da
bi nasladio duu svoju! Jer veeras treba da budemo oboje dobre volje, dobre volje i puni
radosti to je ovaj dan proao! A ti sm treba da igra kao mda moj uz moju pesmu. Ne
veruje? Klima glavom? Dobro dakle! Zdravo da si! Matori medvedu! Ali ti kaem, i ja
sam pretskaziva.
Tako je govorio Zaratustra.
Razgovor s kraljevima
1.
Ne bee proao jo ni itav sat otkako se Zaratustra uputio u svoje planine, kad ali vide
odjedared udan jedan pohod. Ba stazom kojom je hteo da si%e, dolaahu dva kralja,
ukraeni krunama i purpurnim pojasima, i areni kao ptica flamingo: a pred sobom terahu
natovarena magarca. ta trae ovi kraljevi u mome carstvu? govorio je Zaratustra zau%en u
srcu svom, i hitro se sakri iza jednog buna. A kad kraljevi dospee do njega, ree on
poluglasno, kao neko koji sm sa sobom govori: &udno! Vrlo udno! Kako se to slae? Dva
kralja vidim a samo jednog magarca!. Tad zastadoe oba kralja, s osmehom na licu
pogledae onamo otkud je glas dolazio, i pogledae zatim jedan drugome u lice. Tako se
zacelo i me%u nama esto misli, ree kralj od desna, ali se ne kazuje glasno. A kralj sleva
slee ramenima i odgovori: To je zacelo kakav kozar. Ili ie kakav pustinjak koji je predugo
iveo medu stenjem i drve#em. Jer i nikakvo drutvo kvari dobre navike. Dobre navike?
odgovori zlovoljno i gorko drugi kralj: a od ega to ho#emo da pobegnemo? Zar ne od,dobrih
navika? Od 'dobrog drutva' naeg? Bolje je, zaista, iveti me%u pustinjacima i kozarima nego
sa naim pozla#enim lano premazanim pukom, mada on sebe naziva 'dobrim drutvom',
mada on sebe naziva 'plemstvom'. Ali, na njemu je sve lano i trulo, pre svega krv, hvala budi
starim opakim bolestima, i jo opakijim vetacima lekarima. Ponajbolji mi je danas jo, i
ponajmiliji, kakav zdrav seljak, grub, prepreden, tvrdoglav, izdrljiv: to je danas najotmeniji
rod. Seljak je danas najbolje to ima; i rod seljaki trebalo bi da je gospodar! Ali je danas
carstvo puine, mene ne mogu vie zavarati. A puina, to znai: meavina. Puina-
meavina: u njoj je sve i u svima pravcima izmeano, svetac i probisvet, vlastelin i Jevrejin, i
svi rodovi ivotinja iz kovega Nojeva. Dobre navike! Sve je kod nas lano i trulo. Niko ne
zna vie kako se potuje: od toga smo ba i pobegli. Sve sami sladunjavi nametljivi kerovi,
koje pozla#uje palmovo li#e. Guim se od ga%enja, to smo i sami mi kraljevi postali lani,
pokriveni i pretovareni starim poutelim pradedovskim bleskom, taliri koje prevr#u najgluplji
i najlukaviji, i svi oni koji danas kajiare s mo#i! Mi nismo prvi a moramo da izgledamo da
smo: takvoga smo varanja najzad siti, ogadilo nam se. Poli smo da se sklonimo od oloa, od
svih onih drekavaca i piskarakih upljuvaka, od onog #iftinskog smrada, od sveg to za
klasom strada, od gadnoga zadaha : pfuj, iveti posred puine, pfuj, posred puine
izgledati prvi! Ah, gad! gad! gad! ta je stalo jo do nas kraljeva! Tvoja te stara bolest
spopada, jadni brate moj. Ali priberi se, zna da neko slua ta govorimo. Smesta se die
Zaratustra, koji bee otvorio i ui i oi da uje ovakve govore, iza%e iz svog sklonita, pri%e
kraljevima, i progovori: Onaj koji slua ta gavorite, koji rado slua ta govorite, vi kraljevi,
zove se Zaratustra. Ja sam Zaratustra, koji je nekad govorio: ta je stalo jo do kraljeva!
Oprostite mi, zaradovao sam se kad vas uh gde me%usobom govorite: ta je stalo do nas
kraljeva! A ovo je ovde moje carstvo i moje gospodstvo: ta to vi traite u mome carstvu?
Ili ste moda vi nali uz put ono to ja traim. a to je, vieg oveka. Kada to zaue kraljevi,
udarie se u grudi i rekoe u jedan glas: Mi smo prozreni! Maem ove rei prosekao si due
nae najgu#u pomrinu. Ti si otkrio nevolju nau, jer pogle! i mi smo poli da bismo nali
vieg oveka oveka koji je vii od nas: iako smo mi kraljevi. Njemu ho#emo da
privedemo ovoga magarca. Jer najvii ovek treba da bude i najvii gospodar na zemlji. Nema
ve#e nesre#e u celoj ljudskoj sudbini, do kad mo#ni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi me%u
ljudima. Usled taga sve pastaje lano i izopaeno i naopako. A ta tek da se kae, kad su oni
poslednji me%u ljudima, i vie ivotinje nego ljudi: tada sve vie skae cena puini, i najzad
ak vrlina puine progovara: vidi, ja sam jedina vrlina! ta to uh? odgovori Zaratustra;
kolika mudrost kod kraljeva! Ja sam ushi#en, i, zaista vam kaem, dobio sam volju, da
nainim na to stih: dabogme, stih koji ne#e biti za svaije ui. Odavna sam se ve# odvikao
da imam obzira spram drugih uiju. Dobro dakle! ujte!
(Ali u taj mah, dogodi se da i magarac do%e do rei: razgovetno i zlovoljno ree on: J-a).
Prvoga leta po ro%enju Spasa,
Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa:
Jaoj nama, jao!
Jo nikad nije tako nisko pao
Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan,
Car rimski zver, a id Gospod sm!
2.
Tim stihovima Zaratustrinim nasla%ivahu se kraljevi; a kralj od desna progovori i ree: o
Zaratustra, kako smo dobro uinili to smo poli da tebe vidimo! Jer dumani tvoji pokazae
nam lik tvoj u svom ogledalu: iz njega si gledao s iskeenim licem %avoljim, i podrugljivo:
tako da smo se tebe bojali Ali to ne pomae! Ti bi nas uvek iznova ub u uvo i u srce svojim
izrekama. Tako da najzad rekosmo: ta nas se tie kakav izgleda! Moramo ga #uti, njega koji
ui: 'treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove, i to vie kratki mir nego dugi mir!' Nikad
niko nije izgovorio ovako ratoborne rei:'ta je dobro? Dobro je biti hrabar. Dobar rat
osvetava svaku stvar.' O Zaratustra, krv naih otaca prostrujala je pri takvim reima kroz telo
nae: to je bilo kao da prole#e progovara buradima starog vina. Kad su se ukrtali maevi kao
guje krvlju poprskane, tada su oevi nai voleli to ive; sunce svakog primirja izgledae im
nejako i mlako, a dug mir oblivae stidom. Kako su uzdisali, oevi nai, gledaju#i gde po
zidovima r%aju svetli maevi! edni behu rata i jedni i drugi. Jer ma bi da pije krv, i blista se
od udi. Dok su kraljevi govorili ivo tako, i #eretali o sre#i otaca svojih, spopade
Zaratustru ne mala elja da se podsmehne ivosti njihovoj: jer oevidno behu to vrlo
miroljubivi kraljevi to ih tu gledae pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali
se uzdra. Dobro dakle! ree, eno onamo vodi put, onde je pe#ina Zaratustrina; a ovaj dan
danas ima#e dugo vee! Ali sad me jedan povik za pomo# hitno zove, te vas moram ostaviti.
Bi#e ast za moju pe#inu ako kraljevi ho#e da sede u njoj i da ekaju: ali, dabogme, mora#ete
dugo ekati! Nego ta to mari! Gde se moe danas bolje navi#i na ekanje nego na
dvorovima? I sva vrlina kraljeva, to im jo preostade, zar se ne zove danas: umeti ekati?
Tako je govorio Zaratustra.
Pijavica
I Zaratustra i%ae zamiljeno dalje i dublje, kroz ume i mimo movarnih zemljita; ali kao to
se deava svakom koji premilja o tekim stvarima, tako i on nagazi iznenada na jednog
oveka. I gle, odjedared mu prsnue u lice jedan krik od bola, i dve kletve, i dvadeset gadnih
psovki: tako da on onako poplaen podie tap pa jo i udarati stade po zgaenome. Ali se
odmah zatim pribra; i srce mu se u sebi smejae ludosti koju ba bee uinio. Oprosti, ree
zgaenome, koji se ljutito digao bio sa zemlje i seo, oprosti, i pre svega uj jedno pore%enje.
Kao to putnik, sanjaju#i o dalekim stvarima, na usamljenoj stazi iznenada nagazi na psa koji
se izvalio na sunce: kao to tad oboje odskoe, i poskoe jedan na drugog, misli
dindumani su jedan drugome, a oboje se tek dumanski poplaili: tako se desilo i nama. Pa
ipak, ipak! zar nije tako malo nedostajalo pa da se stanu milovati, taj pas i taj usamljenik!
Ta zar nisu oboje usamljenici! Ma ko da si, ree jo uvek ljutito zgaeni, ti mi i sa
pore%enjem svojim odvie blizu stupa, ne samo nogom svojom! Pogle, zar sam ja pas? i
pri tom se po die od sedenja, i izvue golu ruku svoju iz movare. Jer isprva bee ispruen
leao po zemlji, skriven )i nevidljiv kao oni to vrebaju#i doekuju vodenu divlja. Ma ta
ti to radi! povika Zaratustra poplaeno, jer vide kako mnoga krv curi niz golu ruku, ta ti
se desilo? Da te nije ujela, nesre#nie, kakva zla zver? Raskrvavljeni se smejao, jo uvek
ljut. ta te se tie! ree, i htede da po%e. Ovde sam kad svoje ku#e i na svome zemljitu.
Neka me pita ko god ho#e: ali ludaku mi se ne odgovara. Vara se, ree Zaratustra
saaljivo, i zadri ga, ti se vara: ovde ti nisi kod svoje ku#e, nego si u mome carstvu, a tu ja
ne#u da se ikome ta desi. Moe me zvati kako ti je drago, a ja sm onaj koji treba da sam.
Ja sm nazivam se Zaratustrom. Nego uj! Onamo gore vodi put ka pe#ini Zaratustrinoj: nije
daleko, ne bi li da kod mene vida rane) Zlo si proao, nesre#nie, u ivotu ovomu; prvo te
ugrize zver, pa je zatim zgazi ovek! Ali kad zgaeni u ime Zaratustrino, preobrazi se.
ta se to sa mnom zbi? povie, ta ko me se jo tie u ivotu ovom do ovaj jedini ovek, to
jest Zaratustra, i ona jedina zverka, to od krvi ivi, pijavica. Pijavice radi leao sam ovde kraj
ove movare kao ribar, i ve# mi po deseti put posisa krv iz ispruene ruke, kad ali zaedne
krvi moje jo lepi pijanac, sm Zaratustra! O sre#e! O uda! Blagosloven ovaj dan koji me
domami ka ovoj movari! Blagosloven najbolji i najivlji krvopija koji danas ivi, i
blagoslovena najve#a pijavica savesti, Zaratustra! Tako je govorio zgaeni; a Zaratustra se
radovao njegovim reima, i fino#i i potovanju u njima. Ko si ti? zapita pruaju#i mu ruku,
me%u nama ima mnogo da se raisti i razbistri: ali se ve#, rekao bih, dan poinje da isti i
vedri.
Ja sam savesni u duhu, odgovori upitani, i u stvarima duha teko da je ko stroi, ui i tvrdi
od mene, osim onog od kojega sam sve nau#io, sm Zaratustra. Bolje je nita ne znati nego
znati mnogo upola! Bolje je biti lud na svoju ruku nego mudar po tu%em miljenju! Ja idem
do dna: ta je stalo do tog da li je ono veliko ili malo? da li mu je ime movara ili nebo?
Pedalj dna, meni je dovoljno: samo ako je tu zaista dno i tle! pedalj dna: to je taman dosta
da se na njemu moe stajati. U pravoj svesnoj savesnosti nita nije veliko i nita malo. To si
moda ti onaj to trai saznanja o pijavici? zapita Zaratustra; i ti traga za pijavicom do na dno
dna, savesnie? O Zaratustro, odgovori zgaeni, to bi bilo preogromno, kako bih se smeo
toga poduhvatati! Ali, ono to znam i poznajem dobro, to je mozak pijaviin: u tome je moj
svet! A to je veruj ceo jedan svet! Oprosti to tu ponos moj iz mene progovara, ali u tome mi
nema ravna. Zato sam i rekao: 'ovde sam kod svoje ku#e'. Otkada tragam ve# za tim jedinim,
za mozgom pijaviinim, da mi se ljigava istina tu vie ne izmigolji! Tu je moje carstvo!
idu#i za tim odbacio sam sve drugo, idu#i za tim sve mi je ostalo postalo svejedno; i tik uz
znanje moje lei isprueno crno moje neznanje. Moja savest u duhu trai to od mene, da jedno
znam a sve drugo ne znam: gadim se svih polutana u duhu, svih maglovitih, kolebljivih,
zanesenih. Gde potenje moje prestaje, tu sam slep, i ho#u da sam slep. Ali gde ho#u da
saznam, ho#u i da sam poten, to jest tvrd, strog, tesnogrud, svirep, neumitan. To to si ti, o
Zaratustra, jednom rekao: 'Duh je ivot koji zaseca sam u ivot', to me je zavelo i navelo ka
tvojoj nauci. I, zaista, ro%enom krvlju svojom kupio sam znanje svoje! Kao to se vidi,
upade mu u re Zaratustra; jer jo jednako tecijae krv niz golu ruku savesnoga. A deset
pijavica behu se zagrizle u nju. O ti udni ovee, emu me sve ui ovo to vidim, to jest ti
sm glavom! Ne bih moda ni smeo sasuti sve to u tvoje stroge ui! Ali dosta! Rastanimo se
sad! Nego, voleo bih da te opet na%em. Onamo gore vodi put ka mojoj pe#ini: budi no#as
onde moj mili gost! Rado bih i na telu tvom popravio to to te je Zaratustra nogom gazio:
mislim se, kako #u. Ali sad me jedan povik za pomo# hitno zove, pa te moram ostaviti. Tako
je govorio Zaratustra.
(arobnik
1.
Tek to je Zaratustra zaobiao jednu stenu, vide, nedaleko pod sobom, na istoj stazi oveka
koji mahae rukama kao besomuan, i koji se najzad stropota potrbuke na zemlju. Stoj!
progovori tad Zaratustra u srcu svom, ono je zacelo vii ovek, od njega dolazae onaj opaki
povik za pomo#, daj da vidim da li se tu moe pomo#i. A kad je pritrao k mestu gde
leae avek na zemlji, nade drh#u#eg starca sa unezverenim oima; i ma koliko da se
Zaratustra muio da ga podigne i ispravi na noge sve bee uzalud. Izgledalo je ak da jadnik i
ne opaa da ima koga blizu njega; naprotiv, on se osvrtae jednako uokolo prave#i nemo#ne
pokrete, kao neko koga je ceo svet napustio te koji je sasvim usamljen. Najzad ipak, posle
dugog drhtanja i grenja i previjanja, stade ovako jadikovati:
Ko #e me zgrejat', da li me jo voli ko?
Pruite tople ruke!
Pruite srca ar!
Prostrt, prestravljen,
samrtnik kom noge greju jo
dok telom tresu groze neznane
i ledni marci svud podilaze,
progonjen tobom, Misli! skrivena,
nekazana, uasna!
ti love iza tekih oblaka!
k'o gromom poraen od tebe, Oko
podrugljivo, to me iz mraka gleda tako leim;
svijam se, previjam, i muim
u svakojakim venim mukama,
pogo%en
tobom, love svirepi,
ti nepoznati Boe!
Udri, o udri!
udri jednom jo!
probi, i prebi srce!
&emu ubodi
ti, tupom strelom?
Opet zlurado,
jo nesit muka ljudskih,
boanskim seva gromo-pogledom?
to ne ubija,
zato mui, mui?
to mene mui,
o ti zluradi nepoznati Boe?
Ha! Privlai se?
U tu crnu no#
ta ho#e? Reci!
Pritiska me, stiska
ha, preblizu si ve#!
Ta idi! &uj!
Slua gde diem,
srca mi otkucaj
oslukuje, ti ljubomorni stvore
no emu ljubomor?
Odlazi! &emu lestve?
Unutra.
u srce zar
hteo bi da se popne, u najtajnije
pomisli moje?
Bestidni, nepoznati kradljive!
ta eli da polui?
ta misli da dokui?
ta ho#e da izmui,
o muitelju!
o Boe-delate!
Il' zar kao pas,
da puzim pred tobom?
da ti predano, oduevljen sav
ljubavno repom maem?
Uzaman! Bodi samo
svirepom aokom! Al' znaj,
ne pas tek divlja ja sam za tebe,
svirepi love!
tvoj tamniar, al' gord,
ti razbojnie iza oblak!
Reci ve# jednom,
ta ho#e sa mnom, pustahijo, ti?
Gromokrijo! Neznane! Reci, de,
ta hoe, o ti nepoznati Boe?
ta? Otkup? ta #e
kao otkup, je l'?
Da ite mnogo ponos trai moj,
i kratko trai drugi iz mene!
Haha!
Zar mene ho#e? Mene?
Mene sveg?...
Haha!
A mui me, budalo, toliko
namui ponos moj?
Daj, ljubavi ko da me zagreje?
da l' me jo voli ko? daj ruke tople, prui mi srca ar,
daj meni, meni najsamotnijem,
kog led, ah, jo i led sedmostruki
ui da ezne
i za dumanom,
daj, daj ti meni,
svirep dindumane,
daj sebe sm!
Ode! Gle!
sm pobee,
jedini, zadnji drug moj,
moj duman veliki,
moj Nepoznati
i moj Bog-delat!
Ne! Hodi natrag,
hodi, muke sve donesi opet!
zadnjemu, ah, od svih usamljenih
povrati se!
Potoci suza mojih,
svi k tebi teku!
i jo i zadnji plamen srca mog
za tebe #e se on razgoreti!
O, hodi, vrati se,
neznani Boe moj! Bole moj! Poslednja
sre#o moja!
2.
Tu se Zaratustra ve# nije mogao vie ubrzati, nego dohvati svoj tap i stade iz sve snage
udarati po jadikuju#emu. Ta stani ve# jedared! dovikivao mu je u goropadnom smehu, stani,
komedijau jedan! Kovau lanog novca! Laljive iz dna due! Ja te prezirem! Ja #u ti ve#
zagrejati noge, opaki arobnie, ja se razumem u tome kad takvima kao to si ti treba
podloiti! Prestani. ree starac i poskoi sa zemlje, ne udaraj vie, o Zaratustra! Ja sam
samo alu terao! To spada u zanat moj; hteo sam da tebe iskuam prave#i ovaj pokuaj pred
tobom! Ali si me ti, odista, dobro prozreo! Nego i ti dobro sam te okusio sad: ti si opor,
premudri Zaratustro! Oporo udara ti 'istinama' svojim, batine tvoje iznudile su od mene tu
istinu! Ne udvaraj se, odgovori Zaratustra jo uvek uzrujan i mraan, ti komedijasu u dnu
due! Ti si laan: ta ti govori o istini! Ti paune nad paunima, ti more sujete, ta si to
izigravao pre%a mnom, opaki arobnie, ta sam trebao da verujem, ko da si ti, dok si onako
jadikovao? Isposnika duha, ree starac, njega sam izigravao: ti sam pronaao si nekad tu
re pesnika i ma%ionika, koji se najzad okre#e protiv sama sebe duhom svojim,
preobraenoga koji se smrzava usled zle svesti i savesti svoje. I priznaj samo: je li da je dugo
trajalo, o Zaratustra, dok si prozreo vetinu moju i la moju! Ti si verovao da mi je do nevolje
dok si mi drao glavu obema rukama, uo sam gde se vajka:,odvie su ga malo voleli,
odvie malo voleli!' to sam te u tolikoj meri mogao prevariti, zbog toga je klicala u meni od
radosti zluradosti moja. Bi#e da si ti prevario ve# i obazrivije nego to sam ja, ree
Zaratustra oporo. Ja se ne uvam od varalica, ja moram biti bez obazrivosti: tako ite udes
moj. Ali ti ti mora da vara: toliko te poznajem! Ti mora uvek biti dvosmislen, trosmislen,
etvorosmislen, petosmislen! I to to si mi sada priznao, nije mi bilo jo ni blizu dovoljno
istinito niti dovoljno lano! Opaka varalico, kako bi ti i mogao ikako! Ti bi jo i bolest svoju
pokuao premazati kad bi pred lekara svog stao nag. Tako si sad ba premazivao preda mnom
la svoju kad si rekao:'Ja sam samo alu terao!' Bilo je tu pomeano i zbilje, jer ti jesi donekle
duhovni isposnik! Ja te dobro providim. Ti si oparao sve, ali ti za tebe sama ne preosta vie
obman i lai, ti si se sm sebi raarao! Ponjeo si gadenje, kao jedinu istinu koju ima.
Nijedna re tvoja nije vie prava, prava su jedino jo usta tvoja: to jest ga%enje koje se lepi
oko usta tvojih. Ma, ko si ti! prekide ga povikom stari arobnik prkosnim glasom, ko
sme tako da govori sa mnom, sa najve#im koji danas ivi? i zelenom munjom iz svoga
pogleda oinu Zaratustru. Ali odmah zatim izmeni se, i ree tuno: O, Zaratustra, ja sam sit
svega, gadim se arolija svojih ja nisam veliki, ta se tu pretvaram! Ali, ti dobro zna ja sam
hteo da budem veliki! Hteo sam da me dre za velikog oveka, i mnoge sam pridobio: ali ta je
la nadmaala snagu moju. Ona #e me skrhati. O Zaratustra, sve je na meni la; ali to #u se
skrhati i da #u se skrhati to je na meni pravo! Slui ti na ast, progovori Zaratustra
mrko i gledaju#i dole u stranu, slui ti na ast to si hteo da bude veliki, ali te to i izdaje. Ti
nisi veliki. Opaki stari arobnie, to je na tebi najbolje i najpotenije, i to i potujem na tebi,
to si se zasitio sebe, i to si priznao: 'ja nisam veliki'. U tome potujem na tebi duhovnog
isposnika: ma to bilo tek koliko dok si se pren'o i tren'o, taj jedan tren bio si iskren. Ali reci,
ta trai tu po mojim umama i gudurama? I kad si legao da meni preprei put, u kakva si to
iskuenja hteo da me dovede? ime si ti hteo da iskua mene? Tako je govorio
Zaratustra, a u oima mu se blistae vatra. Stari arobnik #utae neko vreme, pa onda ree:
Zar sam te ja iskuavao? Ja samo kuam, traim. O Zaratustra, kuao sam da na%em jednog
prvog, pravog, jednostavnog, jednosmislenog oveka, oveka skroz potena, sud mudrosti,
svetitelja po saznanju, jednog velikog oveka! Ta zar ne zna, o Zaratustra? Ja traim
Zaratustru. I tu nasta dugo #utanje medu obojicom; a Zaratustra se ?d?be duboko u sama
sebe, toliko da je zatvorio oi. Zatim vra#aju#i se sabesedniku svome uhvati arobnika za
ruku i suta utivost i opreznost progovori i ree: Neka bude! Eno onamo gore vodi put,
tamo je pe#ina Zaratustrina. U njoj pokuaj traiti onog koga bi da na%e. Za savet zapitaj
zveri moje, orla moga i zmiju moju: oni neka ti pomognu traiti. A pe#ina je moja velika. Ja
sm, dabogme ja jo ne videh velikog oveka. to je veliko, za te je danas nezgrapno i oko
najfinijih. Jer mi ivimo u carstvu puine. Mnogoga sam ve# video kako se razmahuje i
nadahnjuje, a narod vie: 'Gledajte, eto velikog oveka!' Ali ta tu pomau svi mehovi!
Najzad iza%e iz njega vazduh. Najzad prsne aba koja se odvie naduvala: izi%e vazduh iz nje.
Naduvenoga u trbuh ubosti, to je po mom miljenju, lepa zabava. Upamtite, deaci!
Dananjica pripada puini: ko tu jo zna ta je veliko ta malo! Ko bi jo tu sre#no i s
uspehom traio veliinu! Jedino ludak: jer ludaci imaju uspeha. Ti trai velike ljude, ti udni
ludae? Ko te nau#i tome? Zar je danas tome doba? O opaki kuitelju, zato ho#e da me
iskua? Tako je govorio Zaratustra, umiren u dui, i ode dalje svojim putem smeju#i se.
Izvan slube
Ne zadugo poto se Zaratustra bio oslobodio arobnika, vide opet nekoga gde sedi na putu
kojim je on iao, i to jednog crna dugaka oveka sa izdubljenim bledim licem: taj ga grdno
naljuti. Teko meni, govorae u srcu svom, evo ovde zakukuljene turobnosti, a ini mi se da
je od roda svetenikog: ta trae ti ljudi u mome carstvu? ta! Tek to sam umakao ispred
jednog arobnika, zar ve# drugi jedan ma%ioniar da mi preprei put, budikakav vetac
koji baje blagosiljaju#i, mraan udotvorac po milosti boijoj, miropomazan opada sveta, da
ga %avo nosi! Ali da, %avo nikad nije na mestu onde gde bi mu bilo mesto: uvek do%e dockan,
taj prokleti patuljak i-bogalj! Tako je proklinjao Zaratustra nestrpljiv u srcu svom,
premiljaju#i kako bi se negledaju#i na onu stranu, provukao pokraj crnog oveka: ali gle,
desi se drukije. Jer ba u isti as opazio ga ve# bee ovek koji je tu sedeo; i kao neko kome
se dogodila nenadana sre#a poskoi na noge i po%e pravo k Zaratustri. Ma ko bio, o putnie,
ree, pomozi jednome zabludelom koji trai, jednome staru oveku kojemu bi se ovde moglo
to desiti! Ovaj mi je svet ovde tu% i dalek, a uo sam i divlje zveri gde riu; onaj pak koji bi
me mogao zatititi, njega vie nema. Ja sam traio poslednjeg pobona oveka, jednog
svetitelja i isposnika koji u umi svojoj jedini jo nije nita uo o onome to zna danas ceo
svet. ta zna danas ceo svet? zapita Zaratustra. Moda to, da ne ivi vie stari bog, u koga
je ceo svet nekad verovao? Ba to, odgovori starac alostivo. A ja sam sluio tome starom
bogu do poslednjeg asa njegova. I sad sam evo ostao bez slube, bez gospodara, a ipak ne
slobodan, i ni za asak vie veseo, osim moda u uspomenama. Zato sam se popeo na ove
planine, da bih najzad priredio sebi opet svetkovinu kao to pristoji jednome starom papi i
crkvenom ocu: jer znaj, ja sam poslednji papa! svetkovinu pobonih uspomena i slubi
boijih. A eto, sad je i on mrtav, najpoboniji ovek, onaj svetitelj u umi koji je neprekidno
pesmom i mumlanjem hvalio boga svog. Njega sama ne na%oh vie kad na%oh kolibu
njegovu, ali dva vuka u njoj, i oni narikahu za njim jer sve su ivotinje njega volele. I ja
tad pobegoh. Zar sam dakle uzaman dolazio u ove ume i bregove? I ja se odluih tad u srcu
svom da potraim drugog nekog, najpobonijega me%u svima onima koji ne veruje u boga ,
da potraim Zaratustru! Tako govorae starac i posmatrae otrim okom onoga koji pred
njim stajae; a Zaratustra dohvati ruku staroga pape, i razgledae je dugo s udivljenjem. Vidi,
preasni, ree tad, koliko lepa i duga ruka! To je ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A
sada ona dri onoga koga trai, mene, Zaratustru. Ja sam, bezbonik Zzraustra, koji govori:
ima li ko bezboniji od mene, da bih se radovao ako #e me pouiti? To ree Zaratustra, i
pronicae svojim pogledom u misli i primisli staroga pape. Najzad ovaj otpoe: Ko je njega
najvie ljubio i imao, taj ga je sad najvie i izgubio : vidi, svakako sam ja sad od nas
dvojice ve#i bezbonik? Ali ko bi se mogao tome radovati! Ti si mu sluio do posletka,
pitae Zaratustra zamiljeno, posle duboka #utanja, ti onda zna, kako je umro? Je li istina ono
to kau, da ga je saaljenje udavilo, da je video gde #ovek lei razapet na krstu, pa to nije
mogao da podnese, da je ljubav prema oveku postala za njega pakao pa onda najzad i smrt?
Ali stari papa ne odgovarae, nego je gledao plaljivo u stranu, sa bolnim i namrtenim
izgledom na licu. Neka ga, sre#an mu put, ree Zaratustra posle duga razmiljanja, gledaju#i
jo jednako starome oveku pravo u lice. Neka ga, sre#an mu put, njega nema vie. Pa iako
ti slui na ast to za tim mrtvacem samo dobro govori, ipak ti zna isto tako dobro kao i ja,
ko je on bio; i da je iao udnim putevima. Kad govorimo ovako u tri oka, ree veselije stari
papa (a bio je na jedno oko slep), u onome to se odnosi na boga, tu sam prosve#eniji nego
Zaratustra a i smem da sam. Ljubav moja sluila je njemu mnoge godine, ljubav moja ila je
za svakom voljom njegovom. A dobar sluga zna sve, pa i mnogota to gospodar njegov sam
od sebe krije. Bee to jedan skriveni bog, pun tajanstvenosti. Zaista ti kaem, ni do sina nije
doao drukije do stranputicom. Na vratima vere njegove stoji brakolomstvo. Onaj koji ga
slavi kao boga ljubavi, ne ceni dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i sudija? A ko
ljubi, taj ljubi s one strane nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa Istoka, bio je okoran i
osvetoljubiv, i sazdao je sebi pakao za nasla%enje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i
postao mek i mlitav i saaljiv, vie slian kakvom dedu nego ocu, a jo ponajsliniji kakvoj
rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo je tako u zape#ku svome, brian zbog slabih nogu
svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana uguio se u prevelikom saaljenju svom. Ti stari
papo, prekide ga tad Zaratustra, jesi li ti video to svojim oima? Moe biti da se tako desilo:
tako, ili i drukije. Kad bogovi umiru, oni umiru na razne naine. Ali neka! Tako ili tako, tako
i tako njega vie nema! On nije bio po ukusu mojih uiju i mojih oiju, da ne bih to gore
rekao o njemu sad kad je umro. Ja volim sve to gleda vedro i govori poteno. A on ti to
zna, ti stari svetenie, bilo je u njemu neeg kao ti to si, neeg svetenikog bio je
mnogosmislen. Bio je i nerazgovetan. Koliko se samo gnevio na nas, gnevnik jedan, to smo
ga r%avo razumevali! Ali, zato nije govorio istije? A ako su ui nae bile krive, zato nam je
dao ui koje r%avo uju? Ako je bilo taloga u uima naim, ko ga je metnuo u njih? Odvie
mnogo nije poga%ao, taj lonar koji nije izuio zanat svoj. Ali, to se svetio na loncima i
stvorovima svojim zato to ih nije umeo da pogodi, to je bio greh protiv dobra ukusa. Ima i
u pobonosti dobar ukus: taj je najzad progovorio: dole s takvim bogom! Bolje je i bez boga,
bolje je na svoju ruku graditi sudbinu, bolje je biti budala, bolje je sm biti bog! ta to
ujem! ree tad stari papa naotrenih uiju; o Zaratustra, ti si poboniji nego to misli, sa
takvim tvojim neverovanjem! Neki Bog u tebi pridobio te je za tvoju bezbonost. Da nije ba
sama pobonost tvoja ono to ti ne da vie da veruje u jednoga boga? A tvoje #e te preveliko
potenje odvesti jo i od one strane dobra i zla! Pogle samo ta tebe eka! Ti ima oi i ruku i
usta koji su od iskoni odre%eni da blagosiljaju. Jer, ne blagosilja se samo rukom U blizini
tvojoj, iako bi ti hteo da si najve#i bezbonik, ose#am ja potajni kd tamjana od dugog
blagosiljanja; to mi priinjava i prijatnost i bol u isti mah. Pusti da budem gost tvoj, o
Zaratustra, za jednu jedinu no#! Nigde na zemlji ne bi mi sad bilo tako dobro kao kod tebe!
Amin! Tako neka bude! ree Zaratustra s velikim udivljenjem, onamo gore vodi put, onde
lei pe#ina Zaratustrina. Rado bih te, zaista ti kaem, sam otpratio onamo, preasni, jer ja
volim sve ljude pobone. Ali me sad hitno zove nekud uzvik za pomo#, pa te moram ostaviti.
Dokle moje carstvo dopire, nikome se ne sme nita desiti; moja je pe#ina dobro pristanite. A
ponajradije bih svakoga koji je tuan postavio opet na vrstu zemlju i na vrsto kopno. Ali ko
da tebi skine tvoju turobnost sa ple#a? Zato sam i suvie slab. Zaista ti kaem, dugo bismo
ekali dok bi ti neko tvoga boga ponovo probudio. Jer taj stari bog ne ivi vie: taj je potpuno
mrtav.
Tako je govorio Zaratustra.
Najruniji ovek
I opet trahu noge Zaratustrine kroz brda i ume, i njegove oi traile su i traile, ali nigde
ne bee onog koga htedoe da sagledaju velikoga nevoljnika koji vikae za pomo#. Ipak je
on celim putem klicao u srcu svom, i ose#ao zahvalnost. Kako mi lape stvari, ree, darova
ovaj dan, u naknadu zato to je r%avo poeo! Na kakve udne saputnike nai%oh! Sad #u dugo
imati da va#em rei njihove, kao zrelo zrnje; nasitno #e ih smrviti i samleti zub moj, dok mi
ne poteku u duu kao mleko! A kad staza skrenu opet oko jedne stene, izmeni se odjedared
predeo, i Zaratustra stupi u carstvo smrti. Crne su i crvene vrleti strile tu u vis: ni travke, ni
drveta, ni ptiijieg glasa. Jer to bee d od koga se klonjahu sve ivotinje, i grabljive ivotinje;
samo jedna vrsta gadnih gojaznih zelenih zmija pod starost su dolazile ovamo, da tu umru.
Zato su taj d pastiri zvali, Zmijska smrt. Zaratustra utonu tad u crne uspomene, jer mu se
uini da se ve# jednom desio u ovome dolu. Mnoge teke misli ophrvae mu duh: tako da je
iao sve lake i lake, i naposletku stade. Tada vide, otvorivi oi, neto to na putu se%ae,
otprilike kao ovek a ipak ne kao ovek, neto to se ne d iskazati. I jednim mahom spopade
Zaratustru veliki stid zato to je tako neto sagledao oima: pocrvenevi ak gore do bele kose
svoje, obrnu pogled, i podie nogu da napusti to pogano mesto. Ali tad zaumori mrtva
pustolina: iz tla stade da kulja neto zagueno i zapenueno, kao kad se u no#i gui i penua
voda kroz zapuene cevi; i naposletku pretvori se u oveiji zbor i govor: a ovaj je glasio
ovako: Zaratustra! Zaratustra! Odgonetni moju zagonetku! Progovori, i reci! Kako se sveti
svedoku? Ja te mamim unazad, tu je poledica! Pazi, pazi dobro, da ponos tvoj ovde noge ne
polomi! Ti misli da si mudar, ponosni Zaratustra! De dakle, odgonetni zagonetku, ti tvrdi
lomioe oraha. zagonetku koja sam evo ja! De reci: ko sam ja! A Zaratustra, kad u ove
rei, ta mislite da se tad dogodilo u njegovoj dui? Spopade ga saaljenje; i jednim mahom
stropota se, kao hrast koji je dugo odolevao mnogim drvoseama, pade teko, iznenadno,
na ustravljenje ak i onih koji su hteli da ga obore. Ali se odmah i podie sa zemlje, i crte mu
na licu ukrutie se. Vidim dobro ko si, progovori tad elinim glasom: ti si ubica boji! Pusti
me da idem. Ti nisi mogao da podnese onoga koji je tebe video, koji te je video uvek i
skroz, ti najruniji ovee! I ti si izvrio osvetu nad tim svedokom! To ree Zaratustra, i,
htede da ode; ali neiskazani stvor dohvati ga za skut od odela, i stade iznova da ga gui i da
trai rei. Stani! ree naposletku stani! ne prolazi! Ja sam pogodio koja te je sekira oborila
na zemlju: Slava ti, o Zaratustra, to si opet na nogama! Ti si pogodio, ja to dobro znam, kako
je onome koji je njega ubio, ubici boijem. Stani! Sedi amo do mene, ne#e biti uzalud.
Kome bih iao ako ne k tebi? Ostani, i sedi! Ali nemoj da me pogleda! Potuj na taj nain
runo#u moju! Mene teraju: sad si ti jedino pribeite moje. Ne mrnjom svojom, niti
orunicima svojim. o, ja bih se takvom teranju rugao, i bio bih gord i veseo! Zar nisi jo
uvek dosad najvie terani najdalje doterali? A ko dobro tera, taj se daje lako i doterati, da
slua: ta on ide ve# ionako za ovekom! Nego, ispred saaljenja njihova ispred
saaljenja njihova beim ja, i ho#u k tebi da pribegnem. O Zaratustra, zatiti me, ti poslednje
pribeite moje, ti jedini koji si me pogodio ti si pogodio kako je onome koji je ubio
njega. Ostani! A ako ba ho#e da ide, nestrpljive: ne idi putem kojim sam ja doao. Taj put
je r%av. Da li se ljuti na mene to toliko sriem i nariem? to ti dajem ve# i savete? Ali,
treba da zna, ja, najruniji ovek, ja imam i najve#e i najtee noge. Kud sam ja proao, tu je
put r%av. Ja sve puteve izgazim na mrtvo ime, i pogazim. Po tome, to si hteo pro#i mimo
mene #ute#i; po tome, to si pocrveneo, a to sam dobro opazio: po tome sam video da si ti
Zaratustra. Svaki drugi dobacio bi mi milostinju, saaljenje svoje, pogledom i govorom. Ali ja
zato nisam dovoljno prosjak, to si pogodio zato sam i odvie bogat, bogat onim to je
veliko, crnim to je strano, onim to je najrunije, onim to se nikad ne da iskazati! Tvoja
srameljivost, o Zaratustra, ukazala mi je #ast! Jedva sam se iskobeljao iz navale saaljivih
da bih jedinoga naao koji danas ui: 'saaljenje je nametljivo' tebe, o Zaratustra! bilo
saaljenje boije, bilo oveansko: saaljenje vre%a stid. Ne hteti pomo#i, moe da bude
otmenije od one vrline koja pritrava u pomo#. A to je danas prava vrelina za sve male ljude,
saaljenje: oni nemaju strahopotovanja za veliku nesre#u, za veliku runo#u, za veliki
neuspeh. Preko svih njih prelazi pogled moj i ne staje, kao to prelazi i ne staje pogled psa
preko grbina rojeva stada od ovaca. Sve su to mali punoruni dobro#udni sivi ljudi. Kao to
soko prezrivo prelazi pogledom preko plitkih ribnjaka, zavaljuju#i glavu: tako prelazim ja
pogledom i ne stajem preko svih tih rojeva sivih sitnih vodica i voljica i duica. Suvie su im
dugo davali pravo, tim malim ljudima: tako su im najzad dali i mo# i sad oni ue: 'dobro je
samo ono to mali ljudi kau da je dobro'. A 'istina', to je za njih danas ono to je govorio
propovednik, koji je i sam iz njih iziao, onaj udni svetitelj i branitelj malih ljudi koji je za
sebe svedoio: 'ja sam istina'. Taj neskromnik odavno ve# die krestu malim ljudima on
koji je uio veliku zabludu, ue#i 'ja sam istina'. Da li je ikad tolika neskromnost dobila
uljudniji odgovor? A ti, o Zaratustra, ti si proao mimo njenoga, i rekao: 'Ne! ne! ne po tre#i
put ne!' Ti si opominjao da se treba uvati zablude njegove, ti si opominjao prvi da se treba
uvati saaljenja ne sve, ne ni nikog, nego sebe i one koji su kao ti. Ti se stidi sa stida
velikoga putnika; i odista, kad ti govori: 'od strane saaljenja dolazi velik oblak, uvajte se, o
ljudi!' kad ti ui: 'svi koji stvaraju tvrdi su, svaka je velika ljubav iznad svoga saaljenja: o
Zaratustra, kako mi izgleda da si dobro prouio znamenja vetra i vremena! Ali sm ti
opomeni i sm sebe da se treba uvati saaljenja! Jer mnogi se nalaze na putu k tebi, mnogi
putnici, dvoumnici, oajnici, utopljenici, smrzlice Ja te opominjem da se uva i mene. Ti si
odgonetnuo moju najbolju, najgoru zagonetku, ko sam ja i ta sam uinio. Ja znam sekiru koja
te obara. Ali on je morao umreti: on je gledao oima koje sve vide, on je video ovekove
dubine i ponore, svu skrivenu sramotu i runo#u njegovu. Saaljenje njegovo nije znalo za
stid: on se uvlaio i u najprljavije uglove moje. Taj najve#i radoznalac, najve#i nametljivac,
najve#i milosrdnik, morao je umreti. On je uvek video mene: nad takvim sam svedokom hteo
da izvrim osvetu ili da sm ne ivim vie. Bog, koji je sve video, video i #oveka: taj je bog
morao umreti! &ovek ne moe da podnese da takav svedok ostane u ivotu. Tako je govorio
najruniji ovek. A Zaratustra se podie, i spremao se da po%e: jer je drhtao od zime do u
svoju utrobu. Neiskazani, ree, ti si me opomenuo da se uvam tvoga puta. Zahvaljuju#i ti na
tome, ja ti preporuujem da po%e mojim. Pogle, onde gore stoji pe#ina Zaratustrina. Moja je
pe#ina velika, i duboka, i ima mnoge uglove; u njoj #e i najskriveniji na#i sebi skriveno
mestace. A i tik uz nju ima sto jama i jazbina za ptice i zverinje to gmie i lepra krili i
skaku#e. Ti izgnanie koji si se sm izgnao, ti ne#e da stanuje sa ljudima i sa ljudskim
saaljenjem? Dobro dakle, radi to i ja! Tako #e se nauiti emu od mene; a samo ko radi,
moe da naui. Ali prvo i pre svega, govori sa zverima mojim! Najponosnija zver i najmudrija
zver to su taman za nas obojicu savetodavci kakvi nama trebaju! To ree Zaratustra, i
ode svojim putevima, zamiljenije jo i laganije nego pre toga: jer on stavljae sebi mnoga
pitanja, i ne mogae lako dati odgavora. Kako je bedan stvor ovek! mislio je u srcu svom,
kako ruan, kako zaguen, kako pun skrivenoga stida! Kau mi da ovek voli sama sebe: ah,
kolika mora da je ta ljubav sama sebe! Koliko preziranja stoji njoj nasuprot! I ovaj ovde voleo
je sebe, i isto tako i prezirao sebe, veliki je ljubitelj i veliki prezritelj on za mene. Nikoga jo
nisam naao koji bi sebe dublje prezirao: i to je visina. Avaj, da ne bee moda to vii ovek
iji sam povik uo? Ja volim velike prezritelje. Ali ovek je neto to se mora prevladati.
Dobrovoljni prosjak
Kada je Zaratustra napustio najrunijega oveka, bilo mu je zima, i ose#ao se usamljen: to
jest, mnoge hladne i usamljene misli prolazile su mu kroz glavu, tako da su mu se usled toga i
udovi rashladili. Ali idu#i sve dalje i dalje, gore, dole, pa pokraj zelenih livada, ali i preko
divljih kamenih sloita, gde je pre toga zacelo kakav nestrpljiv potok legao da spava: njemu
odjednom postade opet toplije i prijatnije oko srca. ta se to zbi sa mnom? pitae se u sebi,
neto me toplo i ivo zasveava, mora da je tu u blizini mojoj. Ve# sam manje sm; sadruzi i
bra#a kojih nisam svestan oble#u oko mene, topao im dah dodiruje duu moju. A kad je
dobro zagledao svud oko sebe, da prona%e teitelje u svojoj samo#i: gle, to behu krave koje
stajahu iskupljene na jednom proplanku; blizina njihova i dah njihov uneli su toplotu u srce
njegovo. Nego, izgledae da te krave paljivo sluaju nekoga koji je govorio, jer i ne obra#ahu
panju na onog koji prilazi. A kad je Zaratustra doao sasvim blizu njih, u razgovetno gde iz
sredine krava progovara glas ovekov; i oevidno behu sve odreda okrenule glave svoje
onome koji je govorio. Tad potra Zaratustra bre,bolje gore, i razdvoji ivotinje, jer se bee
poplaio da se nije tu kome neko zlo desilo, koje bi saue#e krava teko moglo popraviti. Ali
se, prevario; jer gle, tu na zemlji se%ae ovek, i kao da uveravae krave da ne treba da ga se
plae, miroljubiv ovek i propovednik iz gore iz ijih oiju propovedae suta dobrota. ta
#e ti tu? povika Zaratustra zau%eno. ta #u ja tu? odgovori onaj: isto to i ti, ti
miroruitelju! to jest traim sre#u na ovoj zemlji. Tome bih hteo da se uim od ovih krava.
Evo, znaj, ve# je pola jutra kako im govorim, i ba su htele da mi kau to elim. Zato si ih
sada smeo? Ako ne po%emo otkud smo i doli i ne budemo kao krave to su, ne#emo do#i u
carstvo nebesko. Jer ima da se od njih jednome pouimo, da preivamo. Zaista vam kaem,
sve kad bi ovek zadobio i ceo svet a nenauio jedno, preivati: ta bi mu pomoglo! Ne bi se
otresao turobnosti svoje velike turobnosti svoje: koja se danas zove ga%enje. U koga nisu
danas puni ga%enja i srce i usta i oi? I u tebe, i u tebe! A pogle samo ove krave! Tako je
govorio propovednik iz gore, i upravi tad pogled svoj na Zaratustru, jer dotle je s puno
ljubavi gledao u krave : ali tad se preobrazi. S kim ja to govorim? povika zastraeno, i
poskoi sa zemlje. Ta to je ovek koji ne zna za gadenje, to je glavom Zaratustra, prevladalac
velikog ga%enja, to je oko njegovo, to usta njegova, to je srce glavom Zaratustre. I govore#i
tako ljubljae onom kome je govorio ruke, a oi su mu se prelivale suzama, i drao se u
svemu kao neko kome je iznenadno s neba pao u krilo kakav skupocen i dragocen poklon.
Krave su ipak sve to gledale, i stajale zau%ene. Ne govori o meni, udni prijazni ovee!
ree Zaratustra, brane#i se od njegova obasipanja nenostima, govori mi prvo o sebi! Nisi li ti
onaj dobrovoljni prosjak koji je nekad odbacio od sebe veliko bogatstvo, koji se stideo
bogatstva svoga i bogataa, pa je pribegao siromanima da njima pokloni obilje svoje i srce
svoje? Ali ga oni ne primie. Ali me oni ne primie, ree dobrovoljni prosjak, ti to ve# zna.
Tako odoh najzad medu ivotinje i me%u krave. I tu si nauio, prekide ga Zaratustra u
govoru, kako je tee pravo dati nago pravo uzeti, i da je vetina umeti pokloniti, poslednja
najlukavija majstorska vetina dobrote. Osobito danas, odgovori dobrovoljni prosjak:
danas, kad je ustalo sve to je nisko, i postalo unezvereno, i pogospodilo se na svoj nain: to
jest na prostaki nain. Doao je naime as, ti to zna, as velikog zlog predugog i
dugotrajnog ustanka pukog i rabotnikog: taj ustanak raste i iri se, sve vie i vie! Sad
uzbunjuje one koji su nisko svako dobrotvarstvo i sitno poklanjanje; oni koji su odvie bogati
neka se dobro paze! Ko danas, kao ono trbuate boce, jedva kaplje iz uskog grli#a: takvim
bocama mogu danas lako da zavrnu iju. Pohotljiva gramzivost, una zavist, zagriena elja
za osvetom, prostaka oholost: sve to prsnulo mi je u lice. Nije vie istina da su siromani
blaeni. A carstvo nebesko treba traiti me%u kravama. A zato ne me%u bogataima?
zapita Zaratustra kuaju#i, i zadravaju#i krave koje su miroljubivoga poverljivo njukale.
to me kua? odgovori ovaj. Ta ti to jo bolje zna nego ja. ta me je i oteralo me%u
najsiromanije, o Zaratustra? Zar ne gadenje od naih najbogatijih? od zloinaca bogatstva,
koji dobit svoju trebe iz svakog %ubreta, dok su im oi hladne a misli otuno pohotne, od toga
oloa iji smrad dopire na nebo, od toga pozla#ena lanog puka, iji su oci bili dugoprsti ili
leinari ili krpokupe, pohotni na ene i pokorni #udima njihovim. jer svi oni nisu daleko od
trgovine bludom. Puk ozgo, puk ozdo! ta je danas jo 'siromano' ta 'bogato'! Odvikao
sam se da pravim razliku izme%u toga dvoga i odbegao sam, dalje, sve dalje, dok ne do%oh
do ovih krava. Tako je govorio miroljubivi, duvaju#i i sam, i znojae se pri tim reima, tako
da su krave ponovo stajale zau%ene. A Zaratustra je gledao jednako u lice njegovo smee#i
se, dok je ovaj govorio tako okrutno, i samo je #ute#i vrteo glavom. Ti se usiljava, ti
propovednie iz gore, kad govori tako okrutne rei. Za toliku okrutnost nisu stvoreni usta
tvoja, ni oko tvoje. A, kako mi se ini, ni sm eludac: taj ne moe da svari svu tu ljutnju i
mrnju i zapenuanost. Tvoj eludac ite lake stvari: ti nisi mesoder. Naprotiv, izgleda mi
pre da si biljojed, i da voli korenje. Moda gricka zrnje. Ali pouzdano je da se kloni mesnih
i telesnih uivanja, i da voli med. Dobro si me pogodio, odgovori dobrovoljni prosjak
lakeg srca. Ja volim med, a grickam i zrnje, jer traim sve to je prijatno za usta i to isti
disanje: a i to dugo traje, po itav dan, u ustima pitomih bespasliara i danguba. Najdalje su
u tome doterale ove ovde krave: one prona%oe preivanje i izleavanje na suncu. Uz to se jo
uzdravaju od svih tekih misli koje nadimaju srce. Pa dobro! ree Zaratustra: ali ti treba
da vidi i moje ivotinje, orla moga i zmiju moju, njima ravnih nema danas na svetu. Pogle,
onamo vodi put u moju pe#inu: budi joj gost za ovu no#. I govori sa zverima mojim o sre#i
me%u ivotinjama, dok se ja sm doma ne vratim. Jer mene zove hitno nekud povik za
pomo#, pa te moram ostaviti. Na#i#e kod mene i nova meda, hladna ledena svea zlatna
meda iz sa#a: jedi od njega! A sad se oprosti brzo sa kravama tvojim, udni ovee! prijazni
ovee! iako #e ti teko pasti. Jer to su najtopliji prijatelji i uitelji tvoji! Osim jednog,
koga jo vie volim nego njih, odgovori dobrovoljni prosjak. Ti sm, o Zaratustra, ti si dobar,
i bolji jo nego to je krava! Dalje, odavde! dalje s tobom! opaki laskave! povika
Zaratustra zlurado, zato me kvari takvom hvalom i medenom laskom? Dalje odavde,
dalje od mene! povika jo jednom, i potee tapom na ljubaznoga prosjaka: ali ovaj bre-
bolje pobee.
Sen
No tek to je dobrovoljni prosjak pobegao i Zaratustra opet ostao sam sa sobom, kad ali u iza
svojih le%a nov glas koji je vikao: Stani, Zaratustra! Stani, kad ti kaem! ja sam, o
Zaratustra, ja, senka tvoja! Ali Zaratustra nije hteo da stane, jer ga odjedared spopala bee
ljutnja zbog velike navale i guranja u brdima njegovim. Kud se dede samo#a moja? ree.
Ovo mi je odista ve# mnogo; u ovoj planini sve gmie, moje carstvo nije vie od ovoga sveta,
potrebna su mi nova brda. Senka me moja zove? ta je stalo do senke moje! Neka bei za
mnom! ja #u pobe#i od nje. Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, i pobee. Ali onaj to
bee za njegovim le%ima, i%ae za njim: tako da su ubrzo njih troje u redu trali jedan za
drugim, to jest, napred dobrovoljni prosjak zatim Zaratustra, i, kao tre#i na kraju senka
njegova. Nisu dugo trali tako a Zaratustra se osvesti, uvide da je ludo to radi, i otrese sa
sebe jednim mahom svu svoju ljutnju i dosadu. ta! ree, zar se nisu oduvek dogadaile
najsmenije stvari kod nas starih pustinjaka i svetitelja? Odista, ludost moja ponarasla je
visoko u brdima! Evo, estore noge od budala ujem sad gde kloparaju jedna za drugom! A
zar sme Zaratustra da se boji jedne senke? I jo na kraju krajeva, izgleda mi da su u nje due
noge nego u mane. To ree Zaratustra, i, smeju#i se oima i utrobom, zastade, brzo se okrete
i gle, umalo te pri tom ne obori na zemlju sen svoju, sledbenika svog: tako je ovaj bio ve#
tik iza njega, i tako je bio slab. A kad ga premeri oima, poplai se kao od kakve iznenadne
sablasti: tako tanak, pocrneo, upalj i preiveo izgledae taj sledbenik. Ko si ti? upita
Zaratustra ljutito, ta trai tu? I zato se naziva senkom mojom? Ti mi se ne svi%a.
Oprosti mi, odgovori senka, to sam to ja; a ako ti se ne svi%am, tim bolje, o Zaratustra! tim
bolje za tebe, i za tvoj ukus. Putnik sam ja, koji je ve# mnogo iao za tobom, nogu u nogu:
uvek sam uz put, ali bez cilja, a i bez doma tako da mi zaista malo nedostaje pa da budem
veiti id, jedino to nisam veit i to nisam id. Kako? Zar moram uvek biti uz put? Povijan
svakim vetrom, nestalan, gonjen? O, zemljo, odvie okrugla postala si za me! Nema povrine
na kojoj nisam sedeo, kao umorni prah spavao sam na ogledalima i prozorskim oknima: sve
od mene uzima, nita ne daje, postajem sve tanji, jo malo pa #u biti kao senka. Za tobom, o
Zaratustra, leteo sam i kretao sam se najdue, pa iako sam se krio od tebe, ipak sam bio
najbolja senka tvoja: svud gdegod si ti sedeo, sedeo sam i ja. S tabom sam tumarao po
najudaljenijim, najhladnijim svetovima, kao kakva sablast koja dobrovoljno tri preko
zimskih krovova i snega. S tobom sam teio svemu to je zabranjeno, to je najgore, to je
najudaljenije: pa ako je ita na meni vrlina, onda je to to ni pred kakvom zabranom nisam
osetio strh. S tobom sam razbio sve to je ikad bilo sveto srcu mom, oborio sam sve
pogranine kamenove i sve kipove, trao sam za najopasnijim eljama, veruj mi, nema
zloina preko kojeg nisam po jedanput pretrao. S tobom sam nauio da ne verujem u rei i
vrednosti i velika imena. Kad %avo menja kou, zar onda ne spadne i ime s njega? Jer i ono je
koa. Moda je i sm %avo koa. 'Nita nije istina, sve je doputeno': tako sam nagovarao
sm sebe. Skakao sam bez predomiljanja u najhladnije vode, glavake i srano. Ah, koliko
sam puta zbog toga stajao nag kao crven rak! Ah, kuda se dedoe sve dobre moje i sav stid
moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se dede ona lana nevinost koju sam imao
nekad, nevinost onih koji su dobri, i blagorodnih lai njihovih! Odvie sam esto, odista, iao
za istinom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad miljah da laem, a gle!
tada bih tek naiao na istinu. Odvie mi je mnogo postalo jasno: sad me se to nita vie ne
tie. Nita ne ivi vie to bih voleo, kako onda da volim jo sama sebe? 'iveti kako meni
godi, ili uopte ne iveti': tako ho#u ja, tako ho#e i najve#i svetitelj. Ali, avaj! otkud meni jo
neto da godi? Imam li ja jo cilj? Luku, u koju bi moje jedro da uplovi? Imam li dobar
vetar? Ah, samo onaj koji zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan za plovidbu. ta
mi jo od svega ostade? Srce umorno i bezono; nestalna volja; potkresana krila; slomljena
kima. To kuanje, da na%em svoj dom: o Zaratustra, ti to dobro zna, to kuanje bilo je moje
iskuenje koje #e me progutati. Gde je moj dom? Tako pitam i traim, i traio sam, i nisam
naao. O veno Svud, o veno Ne-znam-kud, o veno Uzalud! Tako je govorila senka, a
lice Zaratustrino izdui se pri njenim reima. Ti si moja senka! ree najzad, s tugom u srcu.
Opasnost za te nije mala, ti slobodni due i putnie! Imao si r%av dan; pazi da ti ne do%e jo
gore vee! Takvim nestalnicima kao ti to si izgleda najzad i tamnica blaenstvo. Da li si ikad
video kako spavaju uhva#eni zloinci? Oni spavaju mirno, jer uivaju u novoj sigurnosti
svojoj. Pazi dobro, da te jo naposletku ne ulovi kakva skuena vera, kakva tvrda, stroga
zabluda! Jer tebe sad moe da zavede sve to je skueno i vrsto. Ti si izgubio cilj: teko tebi,
kako #e taj gubitak pregoreti i preboleti? Njime si izgubio i put kojim treba i#i! Jadna
skitalice, sanjalice, umorna leptirice! Da li bi veeras da na%e odmora i utoita? A ti idi gore
u moju pe#inu! Eno onamo vodi put u moju pe#inu. A ja #u sad brzo da opet pobegnem od
tebe. Jer ose#am ve# kao da na meni poiva senka. Ho#u da potrim sam, da bi se oko mene
opet rasvetlilo. Toga radi mora#u jo dugo da ostanem veselo na nogama. A uvee bi#e kod
mene igranka!
Tako je govorio Zaratustra.
U podne
I Zaratustra je trao svud unaokolo, i nije nailazio ni na kog vie, i nailazio je sve vie na
sebe, i uivao je i udisao edno svoju samo#u, i mislio je na dobre stvari, po itave sate. A
kad izbi podne, ba u as kada je sunce stajalo nad glavom Zaratustrinom, prolazio je mimo
jedno staro iskrivljeno vornovato drvo, koje je sve uokolo obgrlila bila obilna ljubav jednog
vinskog okota, tako da samo sebe nije maglo videti: s njega su visili mnogi uti grozdovi
nasusret putniku. Tada mu se prohte da zagasi malu e%, te da otkine jedan grozd; ali kad je
ve# ispruio bio ruku da to uini, tada mu se jo vie prohte neto drugo: naime, da legne
pokraj drveta, u taj as posred podneva, pa da spava. Tako uini Zaratustra; i tek to bee
legao na zemlju, u tiini i milini arene trave, zabravi na svoju malu e%, i zaspa. Jer, kao to
glasi poslovica Zaratustra: Jedno je potrebnije nego drugo. Samo to mu oi ostae otvorene:
jer se ne mogae nagledati i nahvaliti drveta i ljubavi grozdnog okota. A padaju#i u san,
evo kako je govorio Zaratustra u srcu svom. Mir! Mir! Ne postade li svet savren u ovaj as?
ta se to zbiva sa mnom? Kao to igra laki vetri#, nevidljiv, po uglaanu podu morskom,
tanan, tanan kao perce: tako igra san po meni. Ne zaklapa mi oka, ostavlja mi duu budnu.
Tanan je, zaista! tanan kao perce. Obrlati me, ni sm ne znam kako, dodiruje me u meni
rukom i prstima punim milote, i sili me. Jest, prisili me da se dua moja isprui: kako
izduena i umorna postaje udna dua moja! Do%e li joj vee sedmoga dana ba u podne? Je li
ve# predugo tumarala blaena me%u dobrim i zrelim tvarima? Isprua se sve vie sve dua!
mirna lei, udna dua moja. Odvie je ve# dobroga okusila, i ta je zlatna tuga pritiskuje te
razvlai usta. Kao brod koji je uplovio u najtiu luku svoju: eno ga gde se naslanja na
zemlju, umoran od dugih puteva i od nestalnih mora. Zar nije zemlja vernija? Kako se takav
brod na kopno nasloni, uza'nj prione: tu je dosta da pauk s kopna razapne do njega konce
svoje. &vr#i konopci tu nisu potrebni. Kao takav zamoren brod u najtioj luci: tako poivam i
ja sad blizu zemlje, veran, pun vere, pun oekivanja, vezan za nju najtananijim koncima. O
sre#o! Sre#o! Ti bi da peva, o duo moja? Ti lei u travi. Ali ovo je tajanstveni sveani as,
u koji nijedan pastir u frulu ne duva. Smiruj se! Toplo podne spava nad poljima. Nemoj
pevati! Miruj! Svet je savren. Ne,pevaj, travo-peve jedan, o ti duo moja! Nemoj ni da
apu#e! Pogle samo #ut! staro Podne spava, eno mie usnama: da ne pije sad ba kap sre#e
staru zagasitu kap zlatne sre#e, zlatnoga vina? Prele#e neto preko njega, to se smeje sre#a
njegova. Tako se smeje bog. Mir! 'Do sre#e, kako je ve# malo dovoljno do sre#e!' Tako
sam ja nekad,govorio, i mislio da sam mudar. Ali to je bilo huljenje: to sam nauio sad.
Mudre budale pametnije govore. Ba ono to je najmanje, to je najtie, to je najlake, uanj
jednoga gutera, jedan um jedan #uv, jedan tren oka ono to je malo, to sainjava najbolju
vrstu sre#e. Mir! ta to bi sa mnom: &uj! Je li to vreme odletelo? Ne padam li to ja? Ne
padoh li to ja uj! u bunar venosti? ta se zbiva sa mnom? Mir? Ubode me neto avaj
u srce? U srce! O razbi se, raspukni se srce, posle takve sre#e, posle tog uboda! Kako? Zar
nije ba u ovaj as svet postao savren? Okrugao i zreo? O okrugla zrela zlatna lopto kuda
to odlete? Da potrim za njom! &ik! Mir (tu se isprui Zaratustra, i oseti da spava). Na
noge! ree sam sebi, spavalico! I lentino jedna! Napred, na noge, vi stare noge! Vreme je i
prevreme, jo dobro pare puta treba da prevalite Eto se ispavaste, otkad spavate? Pola
venosti! Napred dakle, na noge sad, staro srce moje! A koliko tek sme posle tolikog sna
da istraje budno! (Ali u tome ve# ponovo zaspa, jer dua njegova govorila je drugaije, i
otimae se i lee ponovo) Ta mani me! Mir! Zar nije ba sad svet postao savren? O ta
okrugla zlatna lopta! Ustani, govorio je Zaratustra, ti mala gubo, dangubo jedna! ta?
Zar bi jo jednako da se protee, da zeva, uzdie, da pada dole u duboke bunare? Ko si ti
upravo? O duo moja! (i tu se poplai, jer jedan zrak sunev pade s neba dole na njegov lik).
O nebo nada mnom, ree uzdiu#i, i uspravi se u sedenju, ti gleda ta radim? Ti slua ta
govori udna dua moja? Kad #e popiti ovu kap rose koja pada dole na sve stvari zemaljske,
kad #e popiti ovu udnu duu kad, kladencu venosti! vedri jezoviti ponore na podnu!
kad #e popiti natrag u sebe duu moju? Tako je govorio Zaratustra, i podie se sa svoje
postelje kod drveta kao iz nepoznata opojna zanosa: a gle, sunce je jo uvek stajalo pravo nad
njegovom glavom. I mogao bi ko iz toga s pravom zakljuiti da tada Zaratustra nije dugo
spavao.
Pozdravljanje
Bilo je ve# dockan poslepodne kada je Zaratustra, posle dugog uzaludnog traenja i
tumaranja, doao opet ku#i u svoju pe#inu. Ali kad je bio ve# prema njoj, ni na dvadeset
koraka od nje udaljen, dogodi se ono emu se sad ponajmanje nadao iznova zau onaj veliki
povik za pomo. I, za udo! ovaj put dolazio je on iz njegove ro%ene pe#ine. Bio je to jedan
dug mnogostruk naroit povik, i Zaratustra je jasno razabrao da je sloen iz mnogih glasova
iako je, kad bi se izdaleka uo, odjekivao kao povik iz jednih istih usta. Zaratustra poskoi tad
do svoje pe#!ne, i: nuto: kakvo pozorje za oi oekivae ga posle one predigre za ui! Tu su na
okupu sedeli jedan do drugog svakolici to ih je toga dana sreo i mimo kojih je proao: kralj
od desna i kralj sleva, stari arobnik, papa, dobrovoljni prosjak, senka, savesni u duhu, alosni
prorok, i magarac; najruniji ovek pak bee metnuo sebi krunu na glavu, i opasao se dvoma
purpurnim pojasevima, jer je voleo, kao to vole svi runi, da se oblai i nameta. A posred
te oalo#ene druine stajao je orao Zaratustrin, naroguen i nemiran, jer je trebalo da
odgovori na mnogo ta na to mu ponos nije davao %a odgovori; mudra zmija pak visila mu je
oko vrata. Sve to gledao je Zaratustra s velikim divljenjem, zatim ispita svakog pojedinog od
svojih gostiju s ljubaznom radoznalo#u, proita ta im u dui pie, i stajae opet zadivljen.
Me%utim iskupljeni se behu podigli sa svojih sedita, i ekahu sa strahopotovanjem ta #e
Zaratustra re#i. A Zaratustra ovako progovori i ree: Vi oajnici! Vi osobenjaci! To dakle
bee va povik za pomo# to ga uh? A znam sad i to gde treba da traim onog to sam ga
danas uzalud traio: vieg #oveka : on sedi u mojoj ro%enoj pe#ini, taj vii ovek! Ali amu
se ja udim! Zar ga nisam ja sm k sebi namamio rtvama od meda i lukavim prieljkivanjem
sre#e svoje? Nego, ini mi se da vi me%usobno slabo pristajete ovako za drutvo, vi inite da
svakom od vas bude jo tee oko srca, vi vikai za pomo#, kad sedite ovako zajedno? Mora
tek da do%e neko, neko koji #e da vas opet nasmeje, kakav dobar veseo lakrdija, kakav
igra ili vetar ili vetropir, budikakva stara budala: ta velite? Oprostite mi, o vi oajnici, to
govorim pred vama ovako male rei, nepriline, zaista, za ovakve goste! Ali vi ne poga%ate,
ta razigrava srce moje: to ste vi sami, vi ovako kako vas gledam da oprostite! Jer svaki
postane sran kad gleda nekog koji oajava. Obodravati onog koji oajava, svaki dri da ima
dosta snage za to. Meni samome dadoste vi tu snagu, lep dar visoki gosti moji! Ba kako
treba za dar doma#inu! Dobro dakle, nemojte se onda ljutiti na mene ako i ja vama to od
svoga ponudim. Ovo je ovde moje carstvo i moje gospodarstvo: a ta je moje, za ovo vee i za
ovu no# neka bude vae. Zveri moje neka vas slue: pe#ina moja neka vam bude odmorite! U
mom domu, i ko je kod mene doma, ne sme da oajava, u mome okrugu zatiti#u svakog od
divljih zverova njegovih. I to je prvo to vam mogu ponuditi: Sigurnost! A drugo je: moj mali
prst. Imate li njega, uzmite odmah i celu aku, i, napred samo! jo i srce uz to! Dobro mi doli
ovde, dobro doli, gosti moji! Tako je govorio Zaratustra, i smejae se iz ljubavi i iz zlobe. A
na taj pozdrav poklonie se ponovo njegovi gosti, i ostae #ute#i u strahopotovanju; kralj od
desna pak odgovori mu u njihovo ime. Po tome, o Zaratustra, kako si nam pruio ruku i
pozdravio se s nama, vidimo da si zaista Zaratustra. Ti si se ponizio pred nama; umalo ti nisi
povredio strahopotovanje nae : a ko bi jo umeo da se sa toliko ponosa ponizi tako kao
ti? To i same nas die, to je melem oima naim i srcima naim. Samo da bismo to videli,
popeli bismo se rado i na vie bregove nego to je ovaj breg. Jer mi do%osmo kao radoznali
gledaoci, da vidimo kako se mutne oi mogu razbistriti i razvedriti. I gle, ve# nema vie sve
crne nae vike za pomo#. Ve# nam se duh i srce ire, i stoje ushi#eni. Jo malo pa #e se i
razigrati. Nita, o Zaratustra, ne raste na zemlji to bi ve#ma veselilo srce ovekovo nego
uzviena jaka volja: to je najlepe to raste iz nje. &itav kraj moe da osvei jedno takvo drvo.
Kao pinija izgleda mi, o Zaratustra, onaj koji tako izraste kao ti: duga, #utljiva, tvrda,
usamljena, ima najbolje savitljivo drvo, divna, i najzad s ispruenim snanim zelenim
granama u svoje carstvo, postavljaju#i snana pitanja vetrovima i vihorima, i svemu to ivi
tamo u visinama, i jo snanije odgovore daju#i, zapovedaju#i, nadvla%uju#i i pobe%uju#i: o,
ko se ne bi peo na visoke bregove da bi video takvo rastinje? Tvoje drvo ovde, Zaratustra,
daje snage i namrtenome, i nakaenome, gledaju#i u te nestalni postaje stalan, i srce mu
ozdravi. I veruj, na tvoje brdo i na tvoje drvo upravljene su danas mnoge oi: velika jedna
enja zahvatila je ljude, i mnogi su nauili pitati: ko je Zaratustra? Svaki kome si ikad u uvo
kapao od meda svoga i od pesme svoje: svi oni sakriveni, pustinjaci, sami i udvoje, svi su oni
odjednom progovorili u srcu svom: 'Zar ivi jo Zaratustra? Ne vredi vie iveti, sve je isto,
sve je uzalud: ili morali bismo iveti sa Zaratustrom!' 'Zato ne dolazi taj to je toliko
objavljivao svoj dolazak? tako pitaju mnogi; da li ga je samo#a progutala? Ili treba moda da
idemo mi k njemu?' Dogada se sad da i sama samo#a postane trona i raspadne se, kao grob
koji se raspadne i ne moe vie da dri mrtve svoje. Svuda se vide uskrsli iz grobova. Diu se
sad, sve vie i vie, vali oko brega tvog, o Zaratustra. I ma koliko da je visoko pe#ina tvoja,
mnogi moraju gore k tebi: un tvoj ne#e vie dugo stajati na suvom. I to smo mi oajnici
doli ovo u tvoju pe#inu, i ve# nismo vie oajni: to je samo predznak znamenje da ima boljih
koji su na putu k tebi, jer na putu k tebi je i on sm, poslednji ostatak boiji medu ljudima,
a to je: svi ljudi velike enje, velikoga ga%enja, velike dosade, svi koji ne#e vie da ive,
osim ako mogu da naue da se opet nadaju osim ako se mogu da naue od tebe, o
Zaratustra, velikoj nadi! Tako govorae kralj od desna, pa dohvati ruku Zaratustrinu da bi je
poljubio; ali se Zaratustra odbrani od njegova astvovanja i ustuknu poplaeno, #ute#i i kao da
bei odjedared u daleke daljine. No ve# posle kratkog vremena bio je opet kod svojih gostiju,
pogleda ih vedrim, ispituju#im pogledom, i ree: Gosti moji, vi vii ljudi, ho#u da govorim s
vama nemaki i momaki. Niste vi oni na koje sam ja ekao u ovim brdima. (Nemaki i
momaki? To je odvie! ree tad kralj sleva, na stranu; vidi se da ne poznaje dobro Nemce,
ovaj mudrac s Istoka! Ve# on misli 'nemaki i sokaki' tako da! To danas moe sasvim da
podnese!) Vi ste moda svi skupa zaista vii ljudi, nastavi Zaratustra: ali za mene vi niste
dosta visoki niti dosta snani. Za mene, to znai: za ono to je neumoljivo u meni, to zasad
#uti, ali to ne#e uvek #utati. Sve iako spadate uz mene, niste mi ono to i desna ruka. Jer onaj
koji i sm stoji na bolesnim i slabim nogama, kao vi, taj pre svega ho#e, znao on to ili krio od
sebe: da ga tede. A ja ne tedim ruku svojih ni nogu svojih, ja ne tedim ratnika svojih: kud
ste dakle vi pristali za moj rat? S vama bih proigrao svaku pobedu svoju. A mnogi od vas
izvrnuo bi se ve# na sm glasni jek bubnjeva mojih. Pa niste mi ni dosta lepi ni blagorodni.
Meni su potrebna ista glatka ogledala za moje nauke; na vaoj povrini ispa#e nakazan jo i
ro%eni moj lik. Vaa ple#a pritiskuju mnogi teret, mnoga uspomena; mnogi zao patuljak ui
u uglovima vaim. I u vama ima skrivene puine. Iako ste visoki, i od vie vrste: mnogo je na
vama krivo i nakazno. I nema kovaa na svetu koji bi mi vas sakovao prave i pravovaljane. Vi
ste samo mostovi: neki bi vii preko vas prelazili preko! Vi imate znaaj stepena, ne ljutite se
dakle na onog koji se preko vas penje u svoju visinu! Iz semena vaeg izni#i#e moda i meni
jednom pravi sin i savren naslednik: ali to je jo daleko. Sami vi niste oni kojima pripada
imanje moje i ime moje. Niste vi oni na koje ja ekam ovde u ovim brdima, niti smem s vama
si#i dole jo poslednji put. Doli ste k meni samo kao predznak da su vii ve# na putu k meni
ne ljudi velike enje, velikog ga%enja, velike dosade, i sve ono to ste vi nazvali
ostatkom Boijim, ne! Ne! i po tre#i put Ne! druge iekujem ja ovde u ovim brdima, i bez
njih ne#u podi#i odavde nogu svoju, vie, snanije, pobedonosnije, ornije, takve koji su
zdravo i pravo sazdani telom i duom: nasmejani lavovi moraju do#i! O, gosti moji, vi
osobenjaci, zar jo nita niste uli o deci mojoj? I da se nalaze na putu k meni? Ta govorite
mi o vrtovima mojim, o blaenom ostrvlju mom, o novom i lepom rodu mom, zato mi o
tome ne govorite? To uzdarje hteo bih ja da izmolim od ljubavi vae, da mi govorite o deci
mojoj. Toga radi bio sam bogat, toga sam radi postao siromah: ta sve nisam dao, ta sve ne
bih dao, da imam jedno: tu decu, taj ivi sd, to drve#e ivota volje moje i najvie nade
moje! Tako je govorio Zaratustra, i zastade odjedared u svome govoru: jer bee ga spopala
njegova enja, i on zaklopi oi i usta usled snanog kucanja svoga srca. A i svi njegovi gosti
#utahu, i stajahu nepomino i tronuto: samo to je stari pretkaziva davao znake rukama i
pokretima.
Veera
Na tom mestu naime prekide pretskaziva zdravljanje Zaratustrino sa njegovim gostima: on se
progura napred, kao neko ko ne sme da gubi vremena, dohvati Zaratustru za ruku, i povika:
Ali, Zaratustra! Jedno je munije nego drugo, tako ti sam kae: dobro dakle, jedno je meni
sad vie potrebno nego sve drugo. Prava re u pravo vreme: zar me ti nisi pozvao na jelo? A
ovde ih ima dosta koji su preli duge puteve. Valjda tek ne misli da nas besedom zasiti?
Osim toga, svi mi vi govorite i suvie o smrzavanju i davljenju u vodi i na suvu, i o ostalim
nevoljama telesnim: ali jo niko od vas ne spomenu moju nevolju, a to je umiranje od gladi.
(To ree prorok; a kad zveri Zaratustrine zaue te rei, razbegoe se od straha. Jer videe da
sve ono to su preko dana donele bile ku#i, ne#e biti dovoljno ni za samoga pretskazivaa da
se nakljuka.) I k tome od e%i, nastavi pretskaziva. &ujem ovde dodue gde ubori voda,
kao to ubore besede mudrosti, to jest izobilno i neumorno: ali ja ho#u vina! Nije svako
ro%en vodopija kao Zaratustra. Voda i nije dobra za umorne i uvele: nama pristoji vino, tek
ono daruje iznenadno okrepljenje i trenutno ozdravljenje! Tom prilikom, kada je
pretskaziva iskao vina, dogodi se da i kralj sleva, onaj #utljivi, dode do rei. Za vino, ree,
mi smo se postarali, ja i brat moj, kralj od desna: mi imamo vina dosta, puna natovarena
magarca. Ne traba dakle drugo do hleba. Hleba? odvrati Zaratustra smeju#i se. Ba hleba
nema u pustinji. Ali, ne ivi ovek samo o hlebu, ve# i o mesu dobrih jaganjaca, a takva imam
dva: Njih treba brzo zaklati i zgotoviti zainima: tako ja volim. I korenja i vo#a ima dosta, i
dosta dobrih i za ankolize i slatkogrize; a i oraha i drugih zagonetaka da se zubi polome.
Tako #emo bre-bolje prirediti dobru veeru. Ali ko ho#e da se prihvati, mora da i sm
prihvati, ak i kraljevi. Jer kod Zaratustre moe da bude i kralj kuvar. Ovaj predlog bio je
svima po srcu: samo to se svojevoljni prosjak opirao mesu i vinu i zainima. Sluaj samo
ovog izelicu Zaratustru! ree u ali: zar se zato ide u pe#ine i u planine, da se dre ovakve
gozbe? Sad dabome razumem ono emu nas je nekad uio: 'Neka je slava maloj sirotinji', i
zato bi hteo da nema prosjaka. Budi dobre volje, odgovori mu Zaratustra, kao to sam ja.
Ostani pri navici svojoj, estiti ovee, melji zrnevlje tvoje, pij vodu tvoju, hvali kuhinju tvoju
samo ako ti se ini da si veseo! Ja sam zakon samo za one koji su moji, ja nisam zakon za sve.
A ko spada k meni, taj mora da ima snane kosti, i lake noge, mora i#i veseo u rat i na
gozbe, ne sme biti namrten niti sanjalica, ve# spreman i na najtee kao da #e na gozbu, zdrav
i sav. Ono to je najbolje, pripada mojima i meni; ako nam ga ne daju, uzimamo sami,
najbolju hranu, najvedrije nebo, najsnanije misli, najlepe ene! Tako je govorio
Zaratustra; a kralj zdesna odvrati &udno! Da li je jo ikad uo ko tako pametne stvari iz usta
jednog mudraca? Jer odista, ja drim da je najudnije kod jednog mudraca kad je pri svem
tom jo i pametan, i nije magarac. To ree kralj od desna, i u%ae se; a magarac na te
njegove rei zadovoljno odvrati: I-ja! Tako otpoe ona duga gozba koja se u staroslovnim
knjigama naziva Tajnom veerom. A na njoj ne bee ni o emu drugom govora do o viem
#oveku.
O viem oveku
1.
Kad sam prvi put doao k ljudima, uinio sam ludost koju ime pustinjaci, veliku ludost:
otiao sam i stao na trite. I govore#i svima, niesam govorio nikome. Uvee pak drugovi mi
behu igrai na konopcu, i leevi; i ja sam bejah skoro le. Ali sa novom zorom do%e mi jedna
nova istina: tad nauih govoriti: ta me se tie trite i puina i graja puine i duge ui u
puine! O vi vii ljudi, nauite ovo od mene: na tritu niko ne veruje u vie ljude. Govoriti
moe,tamo ko ta ho#e! Ali puina sazno mirka svi smo mi jednaki. Vi vii ljudi, tako
mirka puina nema viih ljudi, svi smo mi jednaki, ovek je ovek, pred bogom svi smo
mi jednaki! Pred bogom Ali eto taj bog je umro. A pred puinom ne#emo da budemo
jednaki. O vi vii ljudi, idite, idite dalje od trita!
2.
Pred bogom! Ah eto taj bog je umro! O vi vii ljudi, taj bog bio je najve#a opasnost vaa.
Tek otkako je on u grobu, vi ste opet uskrsnuli. Tek sad dolazi Veliko podne, tek #e sad vii
ovek postati gospodar! Razumete li ovu re, o bra#o moja? Vi ste se poplaili: da li zahvati
nesvest srce vae? Zija li vam ovde provalija? Zija li na vas ovde pakleni pas? Napred!
Napred samo! Vi vii ljudi! Sad se tek trese u mukama brdo budu#nosti ovekove da bi
porodilo. Bog je umro: sad mi ho#emo, da natovek ivi.
3.
Najzabrinutiji pitaju danas: kako bi se mogao ovek odrati? Ali Zaratustra pita, jedini i
prvi: kako treba oveka prevladati? Natovek lei meni na srcu, on je moj prvi i jedini, a
ne ovek: ne blinji, ne najsiromaniji, ne najnapa#eniji, ne najbolji. O bra#o moja, to ja
mogu da volim na oveku, to je to je on prelazak i zalazak. A i na vama ima mnogota to mi
uliva ljubav i nade. to ste prezirali, o vi vii ljudi, to mi uliva nade. Jer veliki su prezritelji
veliki potovatelji. to ste oajavali, to je umnogom pogledu za potovanje. Jer vi ne htedoste
uiti kako da se podajete, ne htedoste se uiti sitnim mudrolijama. Danas su, na primer, mali
ljudi postali gospodarem: oni svi propovedaju podavanje i uzdravanje i uzimanje u pamet i
vredno#u i obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih vrlina. to je god od roda
enskog, togod vodi poreklo od roda sluinakog, i naroito ona meavina p*ina: To bi
htelo sad da zagospodari nad svakolikom sudbinom ovekova o gad! gad! gad! To zapitkuje
jednako i ne#e da stane: kako se odraava ovek, najbolje, najdue najprijatnije? I time su
oni danas gospodari. Te dananje gospodare prevladajte mi, o bra#o moja, te male ljude: oni
su najve#a opasnost za natoveka! Savladajte mi, o vi vii ljudi, sitne vrline, sitne mudrolije,
k'o zrno peska sitne obziri#e, sav taj komeaj mravinjaki, to bedno samouivanje, tu sre#u
najvie njih! A bolje je da oajavate nego da se pokorite. Zaista vam kaem, ja vas stoga
volim to ne umete da ivite danas, vi vii ljudi! Jer na taj nain vi ivite ponajbolje!
4.
Da li imate hrabrosti, o bra#o moja? Da li ste srani? Ne hrabrosti pred svedocima, ve#
pustinjake i orlovske hrabrosti, koju ni bogovi ne posmatraju? Hladne due, mazge, slepci,
pijani nisu za mene srani. Srca ima onaj koji zna ta je strah, ali koji ume da savlada strah;
koji vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali oima orla, koji bakandama
orlovskim ambis uhvati i shvati: Taj ima hrabrosti.
5.
&ovek je zao tako su govorili tee#i me svi najmudriji. Ah, kad bi to bar i danas jo bilo
istina! Jer zlo je najbolja snaga ovekova. ovek mora postati bolji i gori tako ja uim.
Najve#e zlo je potrebno za najve#e dobro nato vekovo. To je moda pristajalo za onog
propovednika malih ljudi, da je patio nose#i na sebi greh oveiji. Meni, me%utim, veliki greh
godi kao velika uteha moja. Ali ovo nije kazano za duge ui. Nije ni svaka re za svaka usta.
To su tanane daleke stvari: one se ne smeju hvatati ovnujskim papcima.
6.
O vi vii ljudi, da li vi mislite da sam ja tu da popravim to ste vi pokvarili? Ili, da ho#u vama
pa#enicima odsad da prostirem bolju postelju? Ili, da vama nestalnima, zabludelima, medu
vrleti zalutalima pokaem nove udobnije staze i bogaze? Ne! ne! i po tre#i put ne! Sve vie
njih, i sve bolji od roda vaeg treba da propadnu, jer sve gore i sve tee treba da bude vama:
Samo tako samo tako raste ovek u visinu gde ga munja poga%a i poraava: visoko dosta da
ga munja moe dahvatiti! Onome to je malobrojno, to je dugoveno, to je udaljeno, tome
su upravljeni misao moja i enja moja: ta bi imala da me se tie vaa sitna, mnoga, kratka
beda! Vi mi jo ne patite dovoljno! Jer vi patite sa vas, vi niste jo patili sa #oveka. Lagali
biste kad biste rekli da nije tako! Svi vi ne patite sa onog sa ega sam ja patio.
7.
Nije mi dovoljno da grom vie ne nanosi tete. Ne#u da ga otklonim i svedem: nego neka
naui da za mene radi. Dugo se ve# sakuplja mudrost moja kao takav oblak, sve je tia i sve
mranija. Tako ini svaka mudrost koja ho#e jednom da ra%a munje. Ovim dananjim ljudima
ne#u da svetlim, niti ho#u da me zovu svetlom. Njih ho#u da oslepim: Munje mudrosti moje!
Izbodi im oi njihove!
8.
Nemojte hteti vie nego to imate: ima neka nevaljala lanost u onih koji ho#e vie nego to
imaju. Poglavito kad ho#e velike stvari! Jer oni izazivaju nepoverenje prema velikim
stvarima, ti prepredeni kovai lanog novca, i glumci: dok ne postanu najzad lani pred
samima sobom, razroki, premazane crvotoine, zaogrnuti jakim izrazima, spolja izveanim
vrlinama, bletavim lanim delima. Budite u tome veoma paljivi, vi vii ljudi! Nita mi se
naime ne ini danas dragocenije i re%e nego potenje. Zar dananjica ne pripada puini? A
puina ne zna ta je veliko ta malo, ta pravo, ta poteno: ona je bezazleno kriva, ona uvek
lae.
9.
Imajte danas dosta nepoverenja, vi vii ljudi, vi srani! vi srdani i prostoduni! Pa drite u
tajnosti razloge svoje! Jer dananjica pripada puini. Ono u to je puina nekad nauila da
veruje bez razloga, ko bi jo mogao to razlozima oboriti? Na tritu se ube%uje rukama. Jer
prema razlozima puina je nepoverljiva. Ako tu sluajno jedared pobedi istina, zapitajte se sa
dosta nepoverenja: kakva je to velika zabluda bila na njenoj strani? &uvajte se i od
naunika! Ti vas mrze: jer oni su neplodni! U njih su hladne isuene oi, pred njima svaka
ptica lei oerupana. Oni se isprsuju i hvale time da ne lau: ali nemo# za laganje ne znai jo
ni blizu to i ljubav za istinom! &uvajte se! Nemanje groznice ne znai jo ni bilizu to i
saznanje! Ohla%enim duhovima ne verujem. Ko ne ume da lae, ne zna ta je istina.
10.
Ako ho#ete visoko da dospete, trebaju vam vae ro%ene noge! Ne dajte da vas nose gore, ne
sedajte na tu%a le%a niti na tu%u glavu! ta, ti si se popeo na ata? I jae bre-bolje gore ka
cilju svome? Dobro,prijatelju moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na konju! Kad stigne k
cilju svome, kad skoi sa ata svog: na ro%enom visu svom, vii ovee, ti #e se spota#i?
11.
Vi stvaraoci, o vi vii ljudi! ena je trudna samo za svoje ro%eno dete. Ne dajte da vas
nagovaraju, da vam kojeta govore! Ko je to, va blinji? Zar vi radite za blinjeg, valjda
tek ne stvarate za njega! Odviknite mi se od toga za vi stvaraoci ba vrlina vaa trai da
nita ne inite za i zbog i stog. Zaepite ui svoje da ne ujete takve lane male rei.
To za blinjeg, to je vrlina samo malih ljudi: me%u njima se uje jedan kao drugi i ruka
ruku mije. oni nemaju ni prava ni snage za vau samoivost! Usamoivosti vaoj,
stvaraoci, lei smotrenost i provi%enje onih koji su trudni! to niko jo nije smotrio i
provideo, plod: njega titi i tedi i gaji svekolika ljubav vaa. Onde gde je svekolika ljubav
vaa, kod deteta vaeg, tu je i svekolika vrlina vaa! Delo vae, volja vaa je va blinji: ne
dajte da vas nagovore na lane vrednosti!
12.
O vi stvaraoci, o vi vii ljudi! Ko treba da rodi, taj je bolan; ali ko je rodio, taj je neist. Pitajte
ene: ne pora%aju se one od zadovoljstva. Od bola kako#u kokoi i pesnici. Vi stvaraoci, na
vama je mnogota neisto. To je zato to ste se morali pora%ati. Novo dete: o, koliko nove
neistote dolazi s njime na svet! Sklonite se! A ko je rodio, neka opere duu svoju!
13.
Ne budite vrli vie nego to vam doputa snaga vaa! I ne itite nita od sebe to nije
verovatno da moete posti#i! Gazite u stope kojima je ila jo vrlina otaca vaih! Kako biste
se i mogli popeti u visinu, ako se ne penje s vama volja otaca vaih? Ko bi hteo da bude prvi,
neka dobra pazi da ne bude poslednji! A u emu su bili gresi otaca vaih, u tome ne treba vi
da ho#ete da budete sveci! ta bi to bilo, kad bi onaj iji su oci terali blud sa enama, i tovili
se mesom veprovim uz jaka vina: kad bi taj traio od sebe da ostane edan? To bi bila ludost!
Mnogo je ve#, zaista vam kaem, od takvoga, ako nema vie od jedne ili dve ili tri ene. I sve
da gradi manastire, i da nad vratima ispisuje: Put ka svetitelju ja bih ipak rekao: neto! to
je ludost! Taj je sagradio sm sebi zatvor i zaklon: neka mu je,na zdravlje! Ali ja u to ne
verujem. U samo#i raste ono to ko u nju donese, i ivotinja u oveku. Zato mnogi ne treba da
idu u samo#u. Da li je bilo dosad to prljavije na zemlji od svetaca-pustinjaka? Oko tih nisu
igrali kolo samo veci, nego i svinje.
14.
Straljivi, posramljeni, neveti, kao tigar koji je promaio skok: takve sam vas, o vi vii ljudi,
esto gledao gde se unjate u stranu. Stavili ste neto na kocku pa ste promaili. Ali, o vi
kockari, ta je stalo do toga! Niste nauili igrati se i izrugivati se onako kako to treba initi!
Zar ne sedimo svi mi za jednim velikim igrakim i podrugivakim stolom? Pa iako ste
promaili neto veliko, da li ste zato vi sami promaeni? Pa ako ste i vi sami promaeni, da
li je zato promaen ovek? A ako je ovek promaen: tim bolje, samo napred!
15.
to je stvar od vie vrste, utoliko je tee domaiti je. Vi ovde vii ljudi, zar niste svi vi
promaeni? Budite dobre volje, ta je stalo do toga! Koliko jo ima to se moe domaiti.
Nauite smejati se samima sebi kao to se treba smejati! Zar je i udo to ste promaeni i tek
pola domaeni, vi pola-razbijeni! Ne gura li se i ne navaljuje li u vama ovekova
budunost? Ono to je za oveka najudaljenije, ono to je najdublje, visina njegova koja se
zvezda maa, ogromna snaga njegova: ne penui li se sve to jedno mimo drugo u loncu
vaemu? Zar je udo ako se poneki lonac i razbije? Nauite smejati se sebi kao to se treba
smejati! O vi vii ljudi, koliko jo ima to se moe domaiti! I zaista vam kaem, koliko je ve#
domaeno! Kako je bogata zemlja sitnim dobrim savrenim tvarkama, onim to je domaeno!
Postavite sitne dobre savrene stvari, svud oko sebe, i vi vii ljudi! Zlatna zrelina njihova
melem je za srce. Ono to je savreno uliva nade.
16.
ta bee ovde na zemlji dosad najve#i greh? Ne bee li re onoga koji izree: Teko onima
koji se ovde smeju! Zar taj ne na%e osnova za smejanje na samoj zemlji? Onda je r%avo
traio. I dete bi moglo na#i ovde osnova. U njega nije bilo dosta ljubavi: inae bi imao
ljubavi i za nas koji se smejemo! A on je nas mrzeo i rugao nam se, i proricao nam glasan pla
i cvokotanje zubima. Zar se mora odmah psovati i proklinjati ono to se ne voli? To meni
izgleda r%av ukus. Ali on je tako inio, taj Bezuslovni. On dolazae iz puine. On sam imao je
ljubavi, ali nedovoljno: inae se ne bi toliko ljutio to njega ne vole. Svaka velika ljubav nee
ljubavi: ona ho#e vie. Sklanjajte se sputa takvim bezuslovnim. To je jedna bolesna vrsta,
vrsta puine. Ona r%avo podnosi ovaj ivot, zao je pogled njihov na ovu zemlju. Sklanjajte se
s puta svim takvim bezuslovnim! U njih su glomazne noge i zaparna srca oni ne umeju
igrati. Kako bi takvima bila zemlja laka!
17.
Iskrivljene do%u sve dobre stvari blizu svome cilju. Kao make naine grbu, predu u sebi
usled bliske sre#e svoje, sve su dobre stvari nasmejane. Korak odaje da li neko koraa ve#
svojim putem. pogledajte mene kako idem! Ali ko se priblii cilju svom, taj igra. I, zaista vam
kaem, ja se nisam u kip pretvorio, niti stojim na jednome mestu tupo, glupo, kruto, kao stub;
ja volim brzo tranje. Ne mari to ima na zemlji movara i guste turobnosti: u koga su noge
lake, taj tri i preko blata, i igra kao po oi#enom ledu. Uzdignite srca vaa, o bra#o moja, u
vis, sve vie! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrai, i bolje jo:
lovite i na glavi!
18.
Ta kruna nasmejanoga, taj venac od rua: ja sam se sm ovenao njime, ja sam sm proglasio
svetim smeh svoj. Nikog drugog ne na%oh danas da je za to dosta jak. Zaratustra igra,
Zaratustra lakokrili, koji lakim krilima mae, spreman da poleti, koji mae svima pticama,
spreman na let smiljen, blaeno -lakomislen: Zaratustra pretkaziva, Zaratustra uvek
nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih koji voli skokove, pravo i u
stranu; ja sam se sm ovenao takvom krunom!
19.
Uzdignite srca vaa, o bra#o moja, u vis, sve vie! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i
noge svoje, vi dobri igrai, i bolje jo: dubite i na glavi! Ima i u sre#i tromih votinja sa
glomaznim nogama odmalena. &udno je gledati ih kako se mue, kao kakav slon koji bi silom
hteo da dubi na glavi. Ali, bolje je biti lud od sre#e nego lud od nesre#e, bolje je glamazno
igrati nego i#i bogalj. Nauite dakle od mane mudrost moju: i najgora stvar dobra je kad se
okrene naopako, i najgora stvar ima dobre noge za igranje: nauite dakle ve# jednom sami
sebe, o vi vii ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi se ve# jednom od te
turobnosti i od sveg tugovanja puinskog! O, kako mi alosni izgledaju danas ti pajaci puine!
A dananjica pripada puini.
20.
Budite mi kao oluj kad navali iz stenovitih pe#ina svojih: ho#e da igra kako sm sebi zvidi,
mora drh#u i ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj to daje krila magarcima, to muze
lavice, njemu neka je slava, duhu neobuzdanome koji dolazi kao vihor-vetar za sve to je od
danas, i za sve to je puina, koji je duman bodljikama i bockavim glavicama, i svima
svelima listi#ima i koprivama: neka je slava tome divljem dobrom slabodnom vihor-duhu,
koji igra po movarama i tugobama kao po livadama! On koji mrzi one ogavne ogare iz
puine, i sav nakazni natmureni nakot: neka je slava tome duhu svih slobodnih duhova,
nasmejanom vihoru, koji duva prah u oi svima zloslutnicima i sui#avima! O vi vii ljudi,
vae je najve#e zlo: to svi vi niste nauili igrati kao to treba igrati igrati preko sebe samih!
ta je stalo do toga to ste promaeni! Koliko ima jo to se moe domaiti! Nau#ite ve#
jednom da se smejete preko sebe samih! Uzdignite srca vaa, o vi dobri igrai, u vis sve vie!
A.li ne zaboravite mi ni na dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od rua: vama,
bra#o moja, dobacujem venac taj! Ja sam smeh proglasio svetim; o vi vii ljudi, nau#ite mi se
- smejati!
Pesma turobnosti
1.
Govoreci Zaratustra ove govore, stajao je blizu ulaza u svoju pe#inu; a kad je izgovorio
poslednje rei, izvue se od svojih gostiju, i pobee za kratko vreme napolje. O isti miomiru
oko mene, klicao je, o blaena tiino oko mene! Ali, gde su zveri moje? Ovamo, ovamo, orle
moj i zmijo moja! Recite mi to #u vas pitati, zveri moje: svi ti vii ljudi skupa da li moda
oni ne miriu dobro? O isti miomiru oko mene! Sad tek znam i ose#am koliko vas, zveri
moje, volim. I Zaratustra ree jo jednom. ja vas volim, zveri moje! A orao i zmija
priljubie se uza nj, dok je govorio ove rei, i gledahu k njemu u visinu, Tako su stajali tiho na
okupu troje, njukaju#i i gutaju#i u drutvu dobri vazduh. Jer vazduh bee ovde napolju bolji
nego me%u viim ljudima.
2.
A tek to je Zaratustra napustio bio pe#inu, podie se stari arobnik, pegleda lukavo unaokolo
pa ree: Izaao je! I ve#, vi vii ljudi evo vas i ja golicam tim pohvalnim i laskavim
imenom, kao on sm ve# me spopade zli duh moj, varalac i aralac, turobni vrag moj, koji
je iz osnova protivan ovome Zaratustri, oprostite mu! Evo hoe pred vama da ara, sad mu je
ba doao #as: uzaman se rvem s tim zlim duhom. Svima vama, koje god poasti davao ko
sebi reima, bilo da se nazivate slobodnim duhovima bilo istinoljubivima bilo
duhovnim isposnicima bilo raspusnicima bilo velikom enjom zapojenima, svima
vama koji patite sa velikog ga%enja kao i ja, kojima je umro stari bog a navi jo ne lei ni u
povojima i pelenama, svima je vama naklonjen zli duh moj i vrag-arobnjak. Ja znam vas,
vi vii ljudi, ja znam njega, ja znam i toga zlokobnika, i volim ga i protiv volje, toga
Zaratustru: on sm izgleda mi e#e kao neka lepa obrazina kakvog sveca, kao kakva nova
udna preobuka u koju voli da se prerui zli duh moj, turobni vrag: ja Zaratustru volim, tako
mi se esto ini, moga zloga duha radi. I evo ve# me ovaj spopada i sili me, taj duh
turobnosti, taj vrag veernjega sutona: i, odista, vi vii ljudi, evo mu se prohteva otvorite
samo dobro oi! prohteva mu se da se pokae nag, ne znam jo da li kao muko ili kao
ensko: ali evo izlazi, sili me, avaj! otvorite dobro ula svoja! Dan odzvonjava, sputa se vee
za sve stvari, i za najbolje stvari: ujte sad, i vidite, vi vii ljudi, kakav je vrag, da li ovek da
li ena, ovaj duh teke veernje tuge! To ree stari arobnjak, pa pogleda lukavo unaokolo, i
dohvati tad harfu svoju.
3.
Kad zrak se mrai,
kad ve# slana pada
da tei zemlju,
nevidno, i neujno
jer laku obu#u kap
utena nosi, k'o svaki teilac:
se#a li, toplo srce, se#a li se
negdanje e%i tad? :
nebesnih suza, rosnih kapi edno
lealo si tako, spreno i svelo,
dok po utim stazama kroz travu
zglobni zraci veernjeg sunca
letahu okolo,
kroz crno granje svetli, plameni zraci.
Istinoljubac? Ti? i smejahu se
Ne! Samo pesnik!
Zver, i to lukava, grabljiva, paljiva,
laljiva zver,
to orno, voljno mora da lae:
gramze#' za plenom,
uvidom zastrt,
uvida sebi,
sm plen ro%en svoj
to zar istinoljubac?
Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!
Rei zbrkane
kroz obrazinu glasno viu#i,
po mostovima rei laljivih
teturaju#' se, k'o po dugama
arnim, izme% lanih nebesa
vise#i i zamalja veito,
tek ludak, pesnik tek!
Istinoljubac to?
Ne tih, nam, gladak,
ne leden, kao kip,
kao boiji stub,
ne postavljen pred hram
k'o uvar boiji,
ne! duman svakom takvom kipu, svud
trae#i divljinu a ne hram,
pun ivahnosti maje, strmoglav
skau#i u sluaj svak,
i svaku praumu
nanjuuju#i udno-poudno,
gde bi u drutvu s divljim zverima
potr'o, lep,
pohotno ru#', greno zdrav i sav
aren kao oni,
podsmeljiv, vraki, krvoedno-blaen,
haraju#', kriju#', obziru#' se svud:
Ili kao orao to u ponore
upire pogled dug, nepomian,
u svoje ponore:
kako se svijaju
unutra, dole,
u ve#u sve i ve#u dubinu!
tad,
odjednom, pravce
slati strmoglavce
me% jaganjce,
gladan, krvogladan
jagnje#eg mesa,
ljut na sve jagnje#e due,
besan na sve to bleji
i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,
i sivo, s venom #udi jagnjeta!
Eto takve,
orlovske zmijske,
pesnike su udi,
tvoje su udi ispod sto uvida,
budalo ti! Pesnie!
U oveku ti vide
boga i ovcu:
rastrgati boga.
ba kao i ovcu u oveku,
pri tom smejati se
To, to je to te ini blaenim!
Blaenstvo zmajsko, odista, orlovsko,
blaenstvo pesnika, i budale!
Kad zrak se smrai,
kad meseev srp
kriom ve# puza zelen zavi#u
na za%nju rumen sunca veernjeg:
dinduman danu,
svakim korakom tajno
posecaju#i rue s bokora,
dok redom glave svoje ne pognu
i propadaju sve u mranu no#:
K'o one, nekad pao sam i ja,
iz ludog zanosa za Istinom
iz udi to ih dan mi doara,
izmoden danom, prasit svetlosti,
pao, propao, i sen postao:
jednom istinom spren ostao,
i veno edan:
te e%i jo?
Da za me nema
nigde Istine,
bejah i biu uvek jedino
pesnik, budala!
O nauci
Tako je pevao arobnik: a svi koji su tu bili, u%oe kao ptice neosetno u mreu njegove lukave
i turobne pohote. Samo se savesni u duhu nije dao uhvatiti: on uze bre bolje harfu od
arobnika i povika: Vazduha! Dajte da ist vazduh u%e ovamo! Dajte Zaratustru ovamo! Od
tebe postaje pe#ina ova zaparna i otrovna, ti zli stari arobnie! Ti zavodi, podmukli,
preprederni ovee, na nekuane elje i u neznane divljine. Avaj, kad takvi kao ti to si stanu
propovedati i zanovetati o istini! Teko svim slobodnim duhovima koji nisu na oprezu od
ovakvih arobnika! Svreno je sa slobodom njihovom: ti ui i mami natrag u tamnice, ti
stari turobni vrae, iz tube tvoje uje se zviduk hajkaa, ti si kao oni koji uzdiu#i ednost
pozivaju potajno na sla%ostrasnost! Tako je govorio savesni; ali stari arobnik pogleda
unaokolo, uivae u pobedi svojoj, i proguta usled toga ljutnju koju mu savesni zadade.
Umiri se! ree skromnim glasom, dobre pesme ho#e dobro da odjeknu; posle dobrih pesama
treba dugo #utati. To i ine evo svi ovi, svi vii ljudi. A ti mora da nisi dobro razumeo pesmu
moju? U tebe nema dosta duha arobnog. Ti me pohvaljuje, odgovori savesni, odvajaju#i
me od sebe, meni je pravo tako! Ali vi ostali, ta to vidim? Vi svi jo sedite sa pohotnim
oima: Vi slobodne due, kuda vam se dede sloboda vaa! Izgledate mi isto kao oni koji su
dugo gledali igru opakih nagih devojaka: i same due vae igraju! U vama, vi vii ljudi, mora
da ima vie onoga to ovaj arobnik naziva duhom arobnim i varljivim. mora biti da smo
mi razliiti. I odista, dovoljno smo razgovarali i razmiljali jedan s drugim, pre nego to se
Zaratustra povratio u pe#inu svoju, a da bih mogao znati: mi i jesmo razliiti. Mi i traimo
razno ovde gore, vi i ja. Ja traim vie sigurnosti, i zato sam doao k Zaratustri. Jer on je jo
najvr#a kula i volja danas, kad se sve ljulja, kad se cela zemlja trese. A vi, kad vas vidim
kako zverate oima, isto mi se ini da vi traite vie nesigurnosti, vie zebnje, vie
opasnosti, vie zemljotresa. Vi ste eljni, tako mi se isto ini, oprostite priini mojoj, o vi vii
ljudi, vi ste eljni najgoreg, najopasnijeg naina ivota, koji meni najvie straha zadaje,
ivota divljih zverova, uma, pe#ina, strmih brda i bezdanih provalija. Vama se nekako ne
svi%aju najbolje vodioci iz opasnosti, ve# ba oni koji vas odvode sa pravih staza, zavodioci.
Ali, ako je takva elja u vama i istinska, ona mi ipak izgleda nemogua. Jer strah to je
nasle%eno i osnovno ose#anje u oveku; iz straha se daje protumaiti sve, i prvi greh i prva
vrlina. Iz straha je izrasla i moja vrlina, koja se zove: nauka. Mislim, strah od divljeg zverinja,
njemu se ovek najdue uio, raunaju#i tu i zverku koju u samome sebi nosi, i od koje se
boji: nju zove Zaratustra 'ivotinjom u oveku'. Taj dugi stari strah, kad se najzad istanjio,
kad je postao duhovan, duevan danas, tako mi izgleda, zove se: nauka. Tako je govorio
savesni; a Zaratustra, koji se ba bee vratio u svoju pe#inu, i koji bee uo i pogodio
poslednje to je ovaj rekao, prosu na savesnoga punu ruku rua i smejae se istinama
njegovim. Kako! uzviknu, ta to ba uh? Odista, kako mi se ini, ili si ti budala ili sam ja
sm: a tvoju 'istinu' obrnu#u bre-bolje naopako. Jer strah to je na izuzetak. A smelost i
pustolovina i elja za nepoznatim, za nepokuanim smelost je, ini mi se, cela ranija povest
ovekova. Od najdivljijih najsmelijih zverova zavi#u svojom ispipao je on i preoteo sve
vrline njihove: i tako je tek postao ovekom. Ta smelost, kad se najzad istanjila, kad je
postala duhovna, duevna, ta oveanska smelost sa orlovskim krilima i zmijskom mudro#u:
ona se, tako mi se ini, zove danas Zaratustra! povikae svi koji su tu sedeli, kao iz
jednog grla, i podigoe veliku graju i smeh: a sa njih se die u vis kao neki teak oblak. I
arobnik se smejae, i ree mudro: Gle! Nestade ga, zloga duha mog! Nisam li vas ja sm
opomenuo da ga se uvate, i rekao, da je varalica, da je duh laljiv i varljiv? Naroito kad se
pokae nag. Ali ta ja mogu za njegove podvale! Jesam li ja stvorio, njega i svet? Dobro de!
Budimo opet dobri i dobre volje! I mada je Zaratustra namrgo%en pogledajte ga samo! on se
ljuti na me: jo pre nego to padne no#, opet #u mu biti drag, i hvali#e me, jer on ne moe
dugo da ivi a da ne ini takve budalatine. Taj voli neprijatelje svoje: u toj se vetini on
najbolje razaznaje, od svih koje sam video. Ali se on zato sveti prijateljima svojim! Tako
je govorio stari arobnik, a vii ljudi su odobravali to kae: tako da je Zaratustra iao od
jednog k drugom i s puno zlobe i ljubavi stiskao ruke prijateljima svojim, kao neko koji kod
svakog ima neto da popravi i da se izvini. A kad je pri tom doao do vrata svoje pe#ine,
spopade ga opet elja za dobrim vazduhom napolju, i za zverima njegovim, i htede da se
izvue.
Me#u k$erima pustinje
1.
Nemoj odlaziti! ree tad putnik koji se nazivae senkom Zaratustrinom, ostani kod nas, inae
#e nas opet spopasti stara potmula turabnost. Ve# nas je onaj stari arobnik posluio onim to
ima najgore u sebi, i gle samo, eno dobri poboni papa proliva opet suze i sasvim se ve#
ukrcao ponovo na more teke tuge. Ovi kraljevi prave dodue pred nama veselo lice: jer oni su
danas to od sviju nas najbolje nauili! Ali da nema ko da ih gleda, opkladio bih se da bi i kod
njih opet poela iznova opaka igra opaka igra oblaka to promiu, vlane tugobe,
natmurenih nebesa, ukradenih sunaca, urlaju#ih jesenjih vetrova, opaka igra naeg urlanja i
vikanja za pomo#: ostani kod nas, o Zaratustra! Ovde ima mnogo skrivene bede koja bi da
progovori, mnogo sutona, mnogo oblaka, mnogo zaguna vazduha! Ti si nas nahranio
snanom hranom za ljude, i snanim izrekama: ne daj sad da nas na kraju jela spopadnu
mekuni enski duhovi! Ti jedini ini da vazduh oko tebe biva snaan i ist. Da li sam igde
jo na zemlji naiao na tako dobar vazduh kao kod tebe u pe#ini tvojoj? Mnoge sam zemlje
upoznao, nos se moj nauio da ispituje i procenjuje svakovrstan vazduh: ali kod tebe udiu
nozdrve moje svoju najve#u slast! Osim moe biti, moe biti o, oprosti jednu staru
uspomenu! Oprosti mi jednu staru pesmu posle jela koju sam nekad spevao medu k#erima
pustinje: jer i kod njih bee vazduh isto tako dobar, jasan, pun istoka; onde sam bio najvie
udaljen od oblane vlane turobne stare-Evrope! Tada sam voleo onakve devojke s istoka, i
ona plavetna nebesa, sa kojih ne vise oblaci ni misli. Ne#ete verovati koliko je bilo lepo videti
ih kad sede, ako ne bi igrale, zadubene ali ne u misli, kao male tajne, kao kitnjaste zagonetke,
kao orai#i posle jela odista, mnogobrojne i neobine! ali bezobline: zagonetke koje se
daju odgonetnuti: za ljubav tim devojkama izmislio sam tada jedan psalam da se poje posle
jela. To ree putnik i senka; i pre nego to mu je ko mogao odgovoriti, bee ve# dohvatio
harfu starog arobnika, i prekrstio noge, gledaju#i unaokolo mirnim i mudrim oima: a
nozdrvama udisae polako i ispituju#i vazduh, kao neko koji u novim zemljama okusi neznani
zrak. Zatim otpoe da peva, kao da urla.
2.
Pustinja se iri: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.
Ha! sveano!
odista sveano!
dostojan poetak!
afrikanski sveano!
I lava dostojno,
a i kakvog moralnog drekavca
ali nita za vas,
draesne druice,
kraj ijih je nogu
meni, prvi put,
Evropljaninu pod palmom,
sedeti doputeno. Selah.
&udno odista!
Evo me gde sedim
blizu pustinje, a ipak
u isti mah udaljen od nje,
i jo ni u em pust:
to jest, progutala me
ova majuna oaza:
ona ba zinula bee,
zinula ustima slatkim,
o ta mirisna ustaca! :
ja u njih padoh,
propadoh, skroz me%u vas,
draesne druice! Selah.
Slava onome kitu,
ako je ovako gosta
ugostio svog! vi znate
ta misli tim uenost moja?
slava trbuhu onom
ako, ovako
kao ovaj trbuh, oaza
draesna bee: u to sumnjam,
jer dolazim iz Evrope,
koja u sve sumnja, vie
nego sve ostarije enice skupa.
Neka bi je popravio Bog!
Amin!
Evo me gde sedim
u ovoj majunoj oazi,
kao urma zagasita,
e#erna, zlatna, udna
ustaca devojakih,
vie jo devianskih
ledenih, snenih, otrih
sekuti#a: za njima
gine srce svim toplim urmama. Selah.
Kao to vo#e s juga,
tako, sasvim tako
leim ja sad, oko mene
bumbar#i#i le#u,
i njue i njiu se,
i s njima jo manje,
jo lu%e, i grene
eljice i misli,
opkoljen vama,
vi neme, vidovite
device-make,
Dudu i Zulejka,
obsvingljen, da natrpam sve
to ose#am u jednu re:
(nek bog oprosti greh protiv jezika!)
sedim tu, udiem najbolji zrak,
odista, rajski zrak,
zrak ist i svetao, zlatom proaran,
najbolji to je ikad
s meseca pao
bilo sluajno,
bilo iz obesti?
kao to stoji u starim priama.
Al', sumnjalica ja,
ja sumnjam, naravno, jer dolazim
iz Evrope,
koja u sve sumnja, vie
nego sve ostarije enice skupa.
Neka bi je popravio Bog!
Amin!
Piju#i najbolji zrak,
s nozdrvama nabubrelim
kao pehari,
bez budu#nosti, i bez uspomena
sedim tu,
draesna druice,
i gledam palmu,
gledam igraicu,
kako se vije, svija i previja,
ko dugo gleda, igr'o bi i sm!
Igraica je, rekao bih, ta
dugo, predugo, uvek stajala
na jednoj nozi?
pa je smetnula s uma, rekao bih,
se#a se, toplo srce, se#a li se
drugu noicu?
Jer ja uzalud
traim tog malog
skupog blizanca
to jest drugu nogu
pod svetim krugom
draesne joj, lepe,
lelujave lepeze-suknjice.
&ak, verujte mi, drugarice lepe,
rekao bih isto:
izgubila je!
Nema je!
propala je!
druga noica!
teta za lepu drugu noicu!
No gde to jadna tuguje sada
samotna noica?
Moda od straha mre sad pred nekim
goropadnim udovitem od lava,
plavogrivim? Il, je moda ak
izgriena, oglodana gde
do kostiju, avaj! oglodana! Selah.
O, ne plaite
meka srca!
srca k'o urme!
prebela prsa!
ne plaite,srca
od slatkog drvca
e#erna!
Ne plai vie,
bleda Dudu!
budi ovek, Zulejka! hrabro!
Il' bi vam moda sada
godilo neto snano,
neto to snai srce?:
miropomazan stih?
sveana utena re?
Ha! amo dostojanstveno!
vrlo, evropejsko dostojanstvo!
Duvajte, duvajte opet
vrlin mehovi!
Ha!
daj da zaurlam jo jednom,
da moralno zaurlam!
poput moralnog lava
pred k#erima pustinje!
Jer urlik vrline,
draesne device,
vie je neg sve drugo
strasna prednost i strana glad Evropejca
I stojim evo ve#
kao Evropejac,
ne mogu drugaije, tako mi pomogao Bog!
Amin!
Pustinja se iri: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.
Bu#enje
1.
Posle pesme putnika i seni, napuni se pe#ina odjedared grajom i smehom: i kako su svi
iskupljeni gosti u isti mah stali govoriti, pa ni magarac, ohrabren time, nije ostao miran,
podi%e Zaratustru mala zlovolja, i on se podsmehnu u sebi ovakvoj poseti: iako se radovao
njihovoj veselosti. Jer ona mu izgledae znak ozdravljanja. On se dakle izvue napolje, i
govorae tu svojim zverima. Kud se dede nevolja njihova? ree, i ve# odahnu sam od male
svoje dosade, kod mene su se odvikli, kako mi se ini, od vike za pomo#! ali, naalost, jo
ne i od vike uopte. I Zaratustra zapui svoje ui, jer se ba bee pomealo magarevo i-ja na
udan nain sa veselom grajom ovih viih ljudi. Oni su veseli, otpoe opet, a ko zna? moda
o troku doma#ina svog; i mada su od mene nauili smejati se, to ipak nije moj smeh kojem su
se nauili. Ali, ta je stalo do toga! To su stari ljudi: oni ozdravljaju na svoj nain, oni se
smeju na svoj nain; moje su ui imale ve# i gore to da izdre pa se nisu roguile. Ovaj dan
znai pobedu: uzmie eno ve#, bei, duh teine, stari moj dindumanin! Kako #e lepo da svri
ovaj dan koji je tako runo i teko poeo! A hoe da svri. Ve# se blii vee: eno ga gde preko
mora jae amo, dobri jaha. Kako se ugiba, blaeni, vra#aju#i se u zaviaj, na purpurnim
sedlima svojim! Nebo ga vedro gleda, svet lei u dubini: o svi vi udaci to do%oste k meni,
isplati se zaista iveti kod mene! Tako je govorio Zaraturstra. I opet se zau vika i smeh
viih ljudi iz pe#ine: tada on poe iznova. Zagrizli su, moj je mamac dobar; i pred njima
uzmie neprijatelj njihov, duh teine. Da li pravo ujem: eno ue ve# da se smeju sami sebi?
Moja je muka hrana dobra, moja re puna soka i smoka: ali, zaista vam kaem, ja ih i nisam
hranio zeljem to nadima, ve# hranom ratnikom, hranom pobednikom: nove sam poude
razbudio u njima. Nove nade u%oe u ruke i noge njihove, srce se njihovo istee. Oni nalaze
nove rei, jo malo pa #e iz duha njihova obest izbijati. Takva hrana nije dabome za decu, niti
za enjive stare i mlade enice. Njihova se utroba ube%uje na drugi nain; njima nisam ja
lekar i uitelj. Ga%enje uzmie ispred ovih viih ljudi: eto! to je moja pobeda. U mome
carstvu stiu pouzdanje, sav glupi stid naputa ih, oni se iskaljuju. Oni iskaljuju srce svoje,
dobri im se asi vra#aju, oni opet slave i preivaju, oni postaju zahvalni. To je za mene
najbolji znak: postaju zahvalni. Ne#e dugo trajati a oni #e poeti da izmiljaju svetkovine, i da
diu spomenike starim radostima svojim. Oni su na putu ozdravljenja! Tako je govorio
Zaratustra u srcu svom, gledaju#i u polje; a njegove zveri ulagivahu se oko njega, i potovahu
njegovu sre#u i njegovo #utanje.
2.
Ali odjedared, poplai se uvo Zaratustrino: jer u pe#ini, koja je dotle bila puna graje i smeha,
nasta iznenada mrtva tiina; a do nosa mu dopirae mirisan kd tamjana, kao od zapaljenih
iarki. ta se to zbiva? ta to rade? zapita se, i privue ulazu, tako da je mogao, neopaen,
videti ta mu rade gosti. Ali, da divna uda! ta je morao da vidi svojim ro%enim oima! Oni
su postali svi opet poboni, oni se mole, oni su pomahnitali! govorio je, i nije se mogao
nauditi. I zaista! svi ti vii ljudi, oba kralja, papa van slube, opaki arobnik, dobrovoljni
prosjak, putnik i senka, stari pretskaziva, savesni u duhu, i najruniji ovek: svi su oni leali
kao deca, ili kao skruene stare ene, na kolenima, oboavaju#i magarca. I ba bee poeo
najruniji ovek da se gui i penui, kao da #e da pokulja iz njega neto to se ne da iskazati; a
kad je uskipeo da do%e do pravih rei, vidi, to bee pobona udna litanija u slavu
oboavanog i oka%enog magarca. A ta litanija zvonila je ovako: Amin! Slava i ast i mudrost i
hvala i pohvala i krepkost neka je bogu naemu, na vjeki vjekov! A magarac odvikivae, I-
ja! On nosi teret na, on uze na se oblik sluinaki, on je trpeljiva srca i ne kae nikad Ne; a
ko ljubi Boga svoga, taj ga i kanjava. A magarac odvikivae, I-ja! On ne zbori rei: jedino
to svetu koji je stvorio kae uvek I-ja: on time slavi svoj svet. U tome je mudrina njegova,
to ne#e da govori: te tako retko kad da nema pravo. A magarac odvikivae, I-ja. Neopaen
ide on po svetu. Siva boja koe u koju je uvijena vrlina njegova. Ako ima duha, on ga krije;
ali svako veruje u velike ui njegove. A magarac odvikivae, I-ja. Koliko je skrivene
mudrosti u tome to ima duge ui, i sve sa I-ja potvr%uje a nikad ne pori#e! Nije li on stvorio
svet po svome podobiju, to jest, to je moglo biti glupljim? A magarac odvikivae, I-ja. Ti
hodi pravim i krivim putevima; slabo te se tie, ta nama ljudima izgleda pravo ta krivo.
Tvoje je carstvo s one strane dobra i zla. U tome je tvoja nevinost, to ne zna ta je to
nevinost. A magarac odvikivae, I-ja. Pogle samo kako nikoga ne gura od sebe, ni
prosjaka, ni kraljeve. Puta decu da dolaze k tebi, a kad te opaki deaci drae, ti kae
jednostavno I-ja. A magarac odvikivae, I-ja. Ti voli magarice i svee smokve, ti jede to
dohvati. I boca te zagolica u srcu, ako si ba gladan. U tome lei mudrost jednoga boga. A
magarac odvikivae, I-ja.
Magare$a slava
1.
Ali, kod toga se mesta litanije Zaratustra nije mogao vie uzdrati, nego viknu i sm I-ja, jo
glasnije nago magarac, i skoi posred svojih pomahnitalih gostiju. Ta ta to radite, vi deco
od ljudi? povika, diu#i bogomoljce silom sa zemlje. Teko vama, da vas jo ko vidi osim
Zaratustre: Svaki bi mislio da ste vi sa novom verom svojom najgori hulitelji, i najlu%i od svih
starih ena! Pa i ti sam, ti stari papo, zar to prilii tebi, da ovako oboava magarca kao
boga? O Zaratustra, oprosti, odgovori papa, ali to se boga tie,i u,tome sam ja
prosve#eniji od tebe. A tako i treba da bude. Bolje je oboavati boga u ovom obliku, nego ni u
kojem obliku! Promisli malo ovu izreku, pa #e brzo do#i do toga da u ovakvoj izreci ima
mudrosti. Onaj koji je rekao 'bog je duh' taj je na zemlji uinio dosad najve#i korak i skok
ka bezverju: takva se re na zemlji ne daje lako popraviti! Staro moje srce skae i skaku#e,
zato to na zemlji ima jo neto to se moe oboavati. Oprosti zato, o Zaratustra, jednom
starom pobonom papskom srcu! Pa ti, ree Zaratustra putniku i senki, ti kae i misli
da si slobodan duh? A evo se klanja i slui kumirima i popovima? Gore je, zaista ti kaem,
to to radi ovde nego ono to si radio me%u onim tvojim opakim crnpurastim devojkama, ti
opaki novi bogomolje! Da gore, odgovori putnik i sen, ima pravo: ali ta ja tu mogu!
Stari je bog opet iv, o Zaratustra, ma ta ti govorio. Svemu je kriv najruniji ovek: on ga je
probudio u nov ivot. A to to kae da ga je on nekad ubio: smrt kod bogova, uvek je
predrasuda. Pa i ti, ree Zaratustra, ti opaki stari arobnie, ta si ti to uinio? Ko #e, u
ovo slobodnjako doba, odsad u tebe verovati kad ti veruje u ovakvu magare#u bogovtinu?
Glupost je to bila to si uinio; kako si mogao, ti mudrac, uiniti takvu glupost! O
Zaratustra, odgovori mudri arobnik, ti ima pravo, bila je glupost, ali mi je i dosta teko
pala. tek ti, ree Zaratustra savesnome u duhu, promeri samo i metni prst na nos svoj! Zar
je sve ovo po tvojoj savesti? Zar nije duh tvoj odvie istunac za molitve i za isparenje ovih
bogomoljaca? Ima u tome neto, odgovori savesni i metnu prst na nos, ima u tome
pozoritu neto to ak godi mome duhu. Moe biti da ne smem da verujem u boga: ali je
pouzdano da mi bog u ovom obliku izgleda jo najverovatniji. Bog treba da je veit, prema
svedoanstvu najpobonijih: ko ima toliko vremena, taj se ne uri sa vremenom. to je
mogu#e lake, i to je mogu#e gluplje: na taj na#in moe neko koji je takav daleko da dospe.
A ko ima duha i suvie, toga jo ponajlake zalude ba sama ludost i glupost. Razmisli o
samome sebi, o Zaratustra! Ti sm zar ne! i ti sm mogao bi od silne mudrosti postati
magarcem. Zar ne ide savren mudrac rado pa najkrivljim stazama? Kao to se to vidi, o
Zaratustra, kao to se to vidi po tebi! I, najzad ti, ree Zaratustra, i okrete se prema
najrunijem oveku, koji je jo jednako leao na patosu s uzdignutam rukom prema magarcu
(jer mu je davao da pije vina) Govori, ti neiskazani, ta si to tu poinio? Izgleda mi
preobraen, iz oka ti bije plamen, ogrtaem uzvienoga zagrnuta je runo#a tvoja: ta si
uinio? Je li istina to to ovi ovde kau, da si njega opet probudio? &emu? Zar nije bio iz
temelja umrtvljen i utuljen? I ti sm izgleda mi probu%en: ta si uinio? ta si ti prevrnuo?
&emu si se ti okrenuo? Govori, o ti neiskazani! O Zaratustra, odgovori najruniji ovek, ti
si spadalo! Da li je on jo iv, ili je opet iv, ili je iz temelja mrtav, ko to ponajbolje zna od
nas dvojice? Ja tebe pitam. Ali ja jedno znam, a to sam od sama tebe nauio, o Zaratustra:
onaj koji ho#e najtemeljnije da ubije, taj se smeje. 'Ne gnevom ve# smehom se ubija' tako si
ti govorio nakad. O Zaratustra, ti skriveni, ti unititelju bez gneva, ti opasni svetitelju, ti si
spadalo!
2.
Tada se dogodi da Zaratustra, zau%en sve takvim doskoicama mesto odgovora, odskoi
unatrag do vrata svoje pe#ine, i, okrenut licem prema gostima svojim, povika snanim
glasom: O vi vragolani svi skupa, o vi lakrdijai! to se izmotavate i zamotavate preda
mnom! Kako je u svakome od vas srce skakutalo od radosti i pakosti, zato to ste najzad opet
postali kao deica, to jest poboni, to ste najzad opet inili to deca ine, to jest molili se
bogu, skrtavali ruke i govorili 'dragi Boe'! Ali, sad napustite ovu deju sobu, moju ro%enu
pe#inu, u kojoj se teraju danas svakojake detinjarije. Rashladite i iskalite ovde napolju toplu
svoju obest detinju i nemirno srce svoje! Naravno: ne postanete li kao deica, ne#ete dospeti u
ono carstvo nebesko. (I Zaratustra pokaza rukama na nebo.) Ali mi ne#emo u carstvo
nebesko: mi smo postali ljudi, mi dakle hoemo carstvo zemaljsko.
3.
I jo jednom stade Zaratustra besediti. O novi prijatelji moji, ree, vi osobenjaci, vi vii
ljudi, koliko mi se sad svidate, otkako ste se opet obveselili! Vi ste, zaista vam kaem, svi
procvetali: meni se ini da su za takvo cve#e, kao vi to ste, potrebne nove slave, kakva
mala hrabra ludorija, kakva sluba boija ili slava magare#a, kakva stara, vesela budala
Zaratustra, vihor-vetar koji #e vam izduvati iz due pomrinu. Nemojte zaboraviti ovu no# i
ovu magare#u slavu, vi vii ljudi. To ste izmislili kod mene, to je za mene, dobro znamenje,
tako to izmiljaju samo oni koji su na putu ozdravljenja! A ako je jo jednom budete slavili,
ovu magare#u slavu, uinite to sebi za ljubav, uinite to i meni za ljubav! I meni u pomen!
Tako je govorio Zaratustra.
Pijana pesma
l.
Me%utim behu jedan za drugim izali napolje u hladnu zamiljenu no#; a sm Zaratustra vodio
je za ruku najrunijeg oveka, da mu pokae svoj no#ni svet, i veliki okrugao mesec, i srebrne
vodopade kod svoje pe#ine. Tako su bili najzad svi na okupu u miru, sve sami stari ljudi, ali
sa uteenim hrabrim srcem, i zau%eni u sebi to se na zemlji tako dobro ose#aju; a prijatna
tiina no#i prodirala je sve vie i vie ka srcu im. I Zaratustra iznova pomisli u sebi: o koliko
mi se sad svi%aju, ovi vii ljudi! nego ne htede re#i glasno, jer je potovao njihovu sre#u i
njihovo #utanje. Ali tad se dogodi ono to je toga udnog dugog dana bilo najudnije:
najruniji ovek poe jo jedanput, i to poslednji put, da se gui i penui, pa kad je doterao do
rei, nuto, pitanje okruglo i isto iskoi iz njegovih usta, jedno lepo duboko jasno pitanje, koje
se taknu srca svih to su ga sluali. Prijatelji moji svi skupa, ree najruniji ovek, kako se
vama ini? Ovoga dana radi ja sam prvi put zadovoljan to sam proiveo ceo ivot. I nije
dosta da samo toliko posvedoim. Vredi iveti na zemlji: jedan dan, jedna slava sa
Zaratustrom, nauili su me da volim zemlju. 'To li bee ivot?' re#i #u smrti: 'Pa dobro! Daj
jo jednput!' Prijatelji moji, kako se vama ini? Zar ne#ete i vi re#i smrti kao ja: To li bee
ivot? Pa dobro, Zaratustre radi, daj jo jedanput Tako je govorio najruniji ovek; a tada
je bilo nedaleko od pono#i. I ta mislite, ta se tada dogodilo? Tek to su vii ljudi uli
njegovo pitanje, postadoe odjednom svesni toga da su preobraeni i opet zdravi, i toga, ko je
to uinio: priskoie dakle svi ka Zaratustri, zahvaljuju#i, slave#i ga, umiljavaju#i se oko
njega, ljube#i mu ruke, kako je ve# bilo kome u prirodi: tako da su se neki smejali a neki
plakali. A stari arobnik igrao je od zadovoljstva; pa sve iako je, kao to kau naki
pripovedai, bio tada pun slatka vina, bio je zacelo jo puniji slatkog ivota, i odrekao se bio
svakog umora. Ima ih ak koji pripovedaju, da je tada i magarac igrao: nije mu, dakle, pre
tega najruniji ovek uzalud davao vina da pije. Moda je bilo tako a moda i nije; ali ako
uistinu one veeri magarac i nije igrao, dogodila su se tada jo ve#a i udnija udesa nego to
bi bilo igranje jednoga magarca. Ukratko, to rekao Zaratustra: ta je meni stalo do tog!
2.
Zaratustra je me%utim, kad se deavalo ovo sa najrunijim ovekom, stajao kao opijen: pogled
mu se ugasio, jezikom je zaplitao, noge mu poee klecati. I ko bi tu mogao pogoditi, kakve
tad misli proletahu kroz duu Zaratustrinu? Ali mu duh oevidno bee ustuknuo, i potekao
unapred, tako da je bio u dalekim daljinama i kao na visokom grebenu, kako stoji u
knjigama, na sredini izmedu dva mora, putuju#i kao teak oblak izmedu onoga to je bilo i
onoga to #e biti. No polako, kako su ga vii ljudi grlili i ljubili, dolazio je pomalo k sebi, i
branio se rukama od navale potovalaca i pomagalaca; samo nije govorio. Tek odjedared
obrnu brzo glavu, kao da je uo neto: tada metnu prst na usta i ree: Hodite! Sve se
unaokolo utia i utaji; samo iz dubine dopirae polako do gore zvon zvona. Zaratustra
oslukivae, kao i vii ljudi; zatim metnu i po drugi prst na usta, i ree opet: Hodite! hodite!
Jo malo pa e pono! a glas mu se bee izmenio. Ali se jo jednako nije kretao s mesta:
tada posta jo tie i jo tajanstvenije, i svi oslukivae, i magarac, i Zaratustrine poasne zveri,
orao i zmija, isto tako i pe#ina Zaratustrina, i veliki hladni mesec, i sama no#. A Zaratustra
metnu i po tre#i put prst na usta, i ree:
Hodite! hodite! hodite! Podimo sad! &as je kucnuo: po%imo u no!
3.
O, vi vii ljudi, jo malo pa #e pono#: te ho#u da vam kazujem neto na ui, to ono staro
zvono meni na uvo kazuje, tako tajanstveno, tako strano, tako srdano, kao to govori
meni ono pono#no zvono koje je doivelo vie nego to moe doiveti ovek: koje je
brojalo jo otaca vaih bolne otkucaje srca ah! ah! kako uzdie! kako se u snu smeje! ta stara
duboka, duboka pono#! (ut! #ut! Tu se mnogo ta uje to danju ne sme da da glasa od sebe;
nego sad, u hladnome zraku, sad kada se stiala i sva graja u srcima vaim, sad progovara,
sad se uje, sad se uvlai u no#ne prebudne due: ah! ah! kako uzdie! kako se smeju u snu!
zar ne uje kako tajanstveno, strano, srdano tebi govori, stara duboka, duboka pono#? O
#ove#e, pazi!
4.
Teko meni! Kud se dede vreme? Ne potonuh li u duboke kladence? Svet spi. Ah! Ah! Pas
zavija, meseina sja. Radije #u umreti, umreti, nego vama re#i ta u ovaj as misli pono#no
srce moje. Evo, umro sam ve#. Sve je prolo. Paue, ta to plete oko mene? Ho#e li krv?
Ah, ah! Rosa pada, as je tu as, u koji mi se koa jei od studi, koji pita i jednako pita: u
koga bije srce u junaka? ko da bude zemlji gospodar? Ko #e re#i: ovuda tecite, vi velike i
male reke! &as se pribliuje: o ovee, ti vii ovee, pazi! ovo je govor za osetljive ui, za
tvoje ui to pono tiha k tebi prilazi!
5.
Nosi me, zanosi me, igra dua moja. Rade nasuni, svakodnevni! Ko da bude zemlji
gospodar? Mesec je hladan, vetar #uti. Ah! Ah! Da li ste ve# dosta visoko odleteli? Vi ste
igrali: ali noga nije to i krilo. Vi dobri igrai, otila je sad radost sva: vino se pretvori u talog,
pehari omekae, grobovi zajecae. Ne odleteste dosta visoko: i evo gde grobovi jecaju:
iskupite mrtve! Zato je tako dugo no#? Ne opija li nas to meseina? Vi vii ljudi,
oslobodite grobove, probudite leeve! Ah, ta to jo dube crv? Sve vie se pribliuje as,
eno mumla zvono, jo bruji srce, jo dube drvo crv, i srce crv. Ah! Ah! Dubok je svet!
6.
Slatka liro! Slatka liro! Ja volim tvoj zvuk, tvoj opojni turobni huk! kako mi iz davnine,
kako mi iz daljine dolazi huk tvoj, iz daleka, iz ribnjaka ljubavi! Ti staro zvono, ti slatka liro!
Svaki bol urezao ti se u srce, bol oinski, bol dedovski, bol pradedovski; govor je tvoj sazreo,
sazreo kao zlatna jesen, ili popodne, kao pustinjsko srce moje i ti si progovorilo? i sm
je svet sazreo, grozd je zarudeo, i ho#e evo da umre, od sre#e da umre. Vi vii ljudi, zar ne
ose#ate miris? Potajno kulja odozdo miris, miomir i miris venosti, ruiasto blaen, zagasit
i zlatan kao vino, miris od stare sre#e, od opojne sre#e kad pono# mre, i kad poje: dubok je
svet, bez dna, dublji nego dan to zna!
7.
Mani me! Mani! Odvie sam ist za te. Ne dotii me se! Zar nije ba u ovaj as svet moj
postao savren? Koa moja odvie je ista za tvoje ruke. Okani me se, ti glupi blesasti tupi
dane! Zar nije pono# vedrija? Najistiji treba da budu zemlji gospodar, oni koji su ostali
nepoznati, koji su najjai, pono#ne due, vedrije i dublje od svakog dana. O dane, ti za mnom
prua ruke? Ti bi da napipa sre#u moju? Ja sam za tebe bogat, usamljen, rudnik pun blaga,
riznica puna zlata? O svete, ti mene trai? Zar sam ti svetovan? Zar sam ti duhovan? Zar sam
boanski za tebe? Ali dane i svete, vi ste odvie nezgrapni, imajte dosetljive ruke, hvatajte
dublju sre#u, dublju nesre#u, hvatajte budikakvog boga, ne hvatajte mene: moja nesre#a, moja
sre#a je duboka, o ti udni dane, ali ja nisam bog, nisam pakao boiji: dubok je njegov jad.
8.
Boiji je jad dublji, ti udni svete! Hvataj boiji jad, a ne mene! ta sam ja! Opojna slatka lira,
jedna pono#na lira, jedna zvonka kreketua koju niko ne razume, ali koja mora da kae to
ima, pred golubovima, o vi vii ljudi! Jer vi me ne razumete! Prolo je! Prolo! O mladosti! O
podne! O popodne! Dolo je evo vee, i no#, i pono#, pas zavija vihor-vetar taj: ili zar nije
vihor-vetar pas? Cvili, laje, zavija. Ah! Ah! kako uzdie! kako se smeje, kako se gui i koca,
ta pono#! A sad, kako trezveno govori, ta pijana proroica! Da nije natpila pijanost svoju? da
nije postala prebudna? da ne preiva? preiva jad svoj, u snu, stara duboka pono#, i vie jo
radost svoju. Jer radost, ma kolilko jad bio dubok; Radost je dublja jo neg vaj.
9.
O ti lozin okote! to me slavi? Zar te nisam posekao! Bio sam svirep, iz tebe tee krv:
otkud ta hvala tvoja pijanoj svireposti mojoj? to je postalo savreno, sve to je sazrelo
ho#e da umre! tako kae ti. Blagosloven neka je navek no vinogradarev! Ali, avaj, sve to
je nazrelo ho#e da ivi! Jad kae: Prodi sad! Odlazi, jade! Ali, sve to pati, ho#e da ivi da
bi sazrelo, i postalo puno radosti i puno enje, enje za udaljenim, viim, vedrijim. Ja ho#u
naslednika, kae sve to pati, ja ho#u decu, ja ne#u sebe, a radost ne#e naslednike, ne#e
decu, radost ho#e samu sebe, ho#e venost, ho#e povra#aj, ho#e sve isto na vjeki vjekov. Jad
kae: Skrhaj se, krvavi, srce! Hodi jednako, nogo! Leti, krilo! Napred! u vis, bole! Jeste,
staro srce moje: Jad kae: prodi sad!
10.
O vi vii ljudi, kako se vama ini? Da li sam ja prorok? da li sanjalica? pijanac? tuma snova?
zvono pono#no? jesam li kap rose? pramen dima i daha venosti? Ne ujete li? Ne ose#ate li?
Ba u ovaj as postao je svet moj savren, i pono# je podne, i bol je radost, i prokletstvo je
blagoslov, i no# je jedno sunce, odlazite, ili #ete nauiti: da je i mudrac budala. Jeste li ikad
pristali na ikakvu radost? O, prijatelji moji, onda ste pristali i na svaki jad. Sve su stvari
vezane jedna za drugu, udenute jedna u drugu, zaljubljene jedna u drugu, - jeste li ikada
poeleli da jedanput do%e jo jedanput, jeste li ikada rekli: svi%a mi se, sre#o! Protr,
trenute!, onda ste poeleli i sve jo jedanput! sve iznova, sve veno, sve u vezi jedno s
drugim, udenuto i zaljubljeno jedno u drugo, tako ste eto vi voleli svet, vi veiti, tako ga
volite veito i u svako doba: pa i jadu vi kaete: pro%i sad, ali do%i opet! Jer radost kae:
ve#no traj!
11.
Svaka radost ho#e da sve stvari veno traju, ho#e meda, ho#e taloga, ho#e pijane pono#i, ho#e
grobova, ho#e utehe u suzama sa grobova, ho#e pozla#enu veernju rumen ta ne#e
radost! ona je ednija, srdanija, gladnija, stranija, tajanstvenija od sveg jada, ona ho#e sebe,
ona guta sebe, volja prstena bori se u njoj, ona ho#e ljubav, ona ho#e mrnje, ona je
prebogata, deli drugima, rasipa, prosi da je neko uzme, zahvaljuje onome ko je uzima, ona bi
da je mrze, radost je tako bogata da udi za jadom, za paklom, za mrnjom, za sramotom,
za bogaljem, za svetom, jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi vii ljudi, za vama ezne,
radost, neobuzdana, blaena, za jadom vaim, vi promaeni i unakaeni! Za onim to je
promaeno i nakaeno ezne svaka vena radost. Jer svaka radost ho#e samu sebe, te stoga
ho#e vaj! O sre#o, o bole! O pukni, srce! Vi vii ljudi, nauite jednom da radost ho#e venost,
radost kae svima stvarima da veno traju: ve#no traj, i ve#nost daj!
12.
Jeste li sada nauili moju pesmu? Jeste li pogodili ta ona ho#e? Dobro dakle? Vi vii ljudi!
Otpojte mi sad vi pesmu moju, tropar moj!
Pojte sad vi tu pesmu kojoj je natpis: Jo jednom, a iji je smisao na vjeki vekov! pojte,
o vi vii ljudi, tropar Zaratustrin!
Jedan!*
&ove#e pazi! Otvori oba oka!
Dva!
&uj ta govori no duboka?
Tri!
Snova mojih i#eze kret
&etiri!
Snoponor bee dubok:
Pet!
Dubok svet,
est!
Dublji nego sto misli dan.
Sedam!
Dubok je njegov jad ,
Osam!
Dublja radost nego patnja sva:
Devet!
Jad govori: Umini sad!
Deset!
Radost na ve#nost pristaje ,
Jedanaest!
Duboko, u ve#nosti hoe da traje.
Dvanaest!
* Prepev: Vito Markovi#
Znak
A u jutro posle te no#i, skoi Zaratustra sa svoga leita, opasa se, i iza%e iz svoje pe#ine,
plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi iza mranog stenja. Veliko svetlo nebesko,
progovori kao to je nekad govorio, ti duboko oko sre#e, u emu bi bila sva sre#a tvoja da
onih nema kojima sija! I kad bi oni ostali u sobama svojim dok si ti ve# budno i na putu
ovamo da poklanja i razdeljuje: kako bi se razgnevila tad ponosita srameljivost tvoja! A
eto! ovi jo spavaju, ti vii ljudi, dok sam ja budan: to nisu pravi saputnici moji! Ne ekam ja
na njih ovde u brdima mojim. Hteo bih da otponem delo svoje, svoj dan: ali oni ne razumeju
znamenja moga jutra, korak moj nije za njih budilnik. Oni jo skapavaju u pe#ini mojoj, san
njihov jo pije od opojnih pasama mojih. Ali uvo koje bi oslunulo da li #e mene uti, toga
poslunog uva nema me%u udovima njihovim. To je govorio Zaratustra u svome srcu dok
se sunce ra%alo: a tad pogleda upitnim pogledom u visinu, jer u iznad sebe otri krik svoga
orla. Vrlo dobro! povika gore, to mi se dopada, i to mi pripada. Zveri su moje budne, jer sam
ja budan. Orao je moj budan, i slavi sunce kao i ja. Orlovskim kandama dohvati novu
svetlost. Vi ste prave ivotinje moje; ja vas volim. Ali mi nema jo prvih ljudi mojih! Tako
je govorio Zaratustra; a tada se dogodi da odjedared u, kako oko njega prole#u i lepraju se
nebrojene ptice, i udaranje tako mnogih krila, i navala oko njegove glave, bili su toliki da je
zaklopio oi. Jer odista, kao da se oblak sruio na njega, oblak od strela koje se sipaju na
novog neprijatelja. No gle, ovo ovde bee oblak od ljubavi, i to na novog prijatelja. ta se
zbiva sa mnom? razmiljae Zaratustra u svome srcu, i polako se spusti na veliki kamen to
je leao pokraj izlaza iz njegove pe#ine. Ali, hvataju#i rukama oko sebe i iznad sebe i ispod
sebe, da bi se odbranio od nenosti ptica, nuto, zbi se s njim neto jo udnovatije: i nehotice
bee zahvatio rukom posred jedne guste tople grive; a u isti mah odjeknu tu pred njim urlik,
blag oduen rik lava. To je znak, ree Zaratustra, i srce mu se preobrazi. I odista, kad se
ispred njega raisti zrak, leae mu kod nogu uta golema zver, prislanjae glavu na njegovo
koleno, i ne htede ga se okanuti od silne ljubavi, ba kao pas koji opet na%e svog starog
gospodara. A golubovi behu isto tako uurbani da pokau svoju ljubav kao i lav; i svaki put
kad bi kakav golub proleteo lavu preko nosa, zadrmao bi lav glavom ude#i se i smeju#i se.
Na sve to izgovori Zaratustra samo ovu jednu re: deca su moja blizu, deca moja, i onda
u#uta sasvim. Ali je njegovo srce bilo razdragano, i iz oiju mu kapahu suze i padahu dole na
ruke njegove. Nije obra#ao panju ni na to vie, nego je sedeo nepomino i nebrane#i se vie
od ivotinja. A golubovi letahu gore dole, sputahu se na njegova ramena, milovahu mu bele
kose, i ne znadoe ve# ta #e od milote i veselja. Stari lav pak lizae jednako suze to padahu
na ruke Zaratustrine, riu#i uz to i mumlaju#i potrnulo. Tako su radile ove ivotinje. To je
sve trajalo dugo vremena, ili kratko vremena: jer, pravo re#i, na zemlji za ovakve stvari i
nema vremena. Me%utim behu se porazbudili vii ljudi u Zaratustrinoj pe#ini, i spremahu se
svi skupa za pohod: da idu u susret Zaratustri, i da mu poele dabro jutro, jer behu videli,
kad su poustajali, da njega ve# ne bee me%u njima. Ali, kad su dospeli do vrata od pe#ine, a
um njihovih koraka bio izmakao ispred njih, narogui se lav uasno, okrete se odjednom od
Zaratustre, i poskoi, besno riu#i, na pe#inu; a vii ljudi, kad ue kako rie, dreknue kao iz
jednog grla, pobegoe natrag, i nestade ih za tren oka. Sm Zaratustra ipak, zanesen i
unezveren, podie se sa svog sedita, pogleda oko sebe, zastade u udu, zapita se u sebi ta je
to, pribra se, i bee sm ta to uh? progovori najzad polako, ta se to sada sa mnom zbi? I
odmah mu se povrati se#anje, a jednim pogledom obuhvati i shvati sve to se bee dogodilo
izme%u jue i danas. Evo ovde kamena, ree i pogladi se po bradi, na njemu sam sedeo jue
iz jutra, ovde je pristupio k meni prorok, i ovde sam uo prvi put povik koji sam i sada ba
uo, veliki povik za pomo#. O vi vii ljudi, o vaoj nevolji vraao mi je jue izjutra onaj stari
pretskaziva, na vau nevolju htede me on zavesti i u iskuenje dovesti: o Zaratustra,
govorio mi je on, ja dolazim da te zavedem na tvoj poslednji greh. Na moj poslednji greh?
povika Zaratustra i smejae se ljutito svojoj ro%enoj rei: ta je to jo ostalo za mene da bude
moj poslednji greh? I jo jednom utonu Zaratustra u misli, sede ponovo na veliki kamen, i
razmiljae. Odjedared poskoi, Saaljenje! Sazaljenje prema viim ljudima! povika, i lice
njegovo pretvori se u elik. Neka! To to je bilo i prolo! Moja patnja i moje saaljenje ta
je stalo do njih! Zar ja teim za sreom? Ja teim za delom svojim! Tako je! Doao je lav,
deca su moja blizu, Zaratustra je sazreo, moj as je kucnuo: Ovo je moje jutro, oslavio je
moj dan: ovamo, sad, dii se, veliko Podne! Tako je govorio Zaratustra naputaju#i svoju
pe#inu, plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi iza mranog stenja.