You are on page 1of 14

UNIVERZITET U NIU

FILOZOFSKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA PSIHOLOGIJ U




NACRT ISTRAIVANJ A ZA MASTER RAD

Tema: Regulacija emocija, stepen depresivnosti i subjektivno
blagostanje







Mentor: Kandidat:
Prof. dr Marina Hadi-Pei Andrijana Andreji
Broj indeksa: 16


Ni, 2011
TEORIJSKI OKVIR ISTRAIVANJA

UVOD

Regulacija emocija je poslednje dve decenije postala objekat istraivanja kako u literaturi
koja se bavi decom, tako i onoj koja se bavi odraslima. Pitanje razlikovanja adaptivnih i
maladaptivnih emocija vano je kako za kliniare-istraivae, tako i za praktiare. Emocije
mogu biti od pomoi u obezbeivanju vanih informacija o nainu interakcije pojedinca sa
svetom, kao i breg reagovanja u situacijama koje mogu da ugroze ivot. Uspena regulacija
emocija je preduslov za adaptivno funkcionisanje (Gross, Richards & John, 2006) i ima vane
implikacije u domenu raspoloenja, meuljudskih odnosa i blagostanja (Gross & John, 2003).
Posle pregleda brojnih definicija i razmatranja o emocionalnoj regulaciji, Grac i Romer
(Gratz & Roemer, 2004 prema Cveji-Starevi, 2010) predlau da emocionalna regulacija
obuhvata: a) razumevanje i svest o emocijama, b) prihvatanje emocija, c) sposobnost da se
kontroliu impulsivna ponaanja i da se ponaa u saglasnosti sa eljenim ciljevima pri
doivljaju neprijatnih oseanja, i d) sposobnost fleksibilnog korienja situaciono primerenih
strategija emocionalne regulacije radi modulacije emocionalnog odgovora prema elji da bi se
ostvarili lini ciljevi i ispunili zahtevi situacije.
Verovanja o mogunosti kontrole emocija prethode zapoinjanju emocionalne regulacije
koja moe imati za cilj poveanje stepena pozitivnih emocija ili smanjenje stepena negativnih
emocija. Uverenja o kontrolabilnosti emocija i samoefikasnosti u regualciji emocija povezana
su sa niimnivoom depresivnosti, manje izraenim depresivnim simptomima i manjim
stepenom emocionalnog distresa. Istraivanja pokazuju daje uverenje da se emocije mogu
kontrolisati i procena samoefikasnosti u regulaciji emocija povezano sa doivljavanjem vie
pozitivnih, a manje negativnih emocija, veim stepenom zadovoljstva ivotom i veim
stepenom subjektivnog blagostanja (Tamir & Mauss, 2011).

Depresivnost se koristi za oznaavanje specifine vrste raspoloenja koju karakterie
oseanje tuge, odbaenosti, gubitak zadovoljstva ili ravnodunost, negativne misli i druge
promene na fizikom i bihejvioralnom planu (Damluji, Downey & Sievert, 2005).
Izard (Izard, 1972,1977 prema Novovi, Biro & Nedimovi, 2007) tvrdi da je depresija
sloeno oseanje kojem je u osnovi emocija tuge. Primarna emocija tuge je izmeana sa
drugim osnovnim emocijama. U stanju depresije, pored tuge, moe se doivljavati i gaenje,
prezir, bes, strah i krivica, u razliitom stepenu, zavisno od situacije.
Novije ideje, koje se oslanjaju na faktorsku tradiciju, ne bave se razlikom izmeu
depresivnog afekta i tuge, ve pre mestom depresivnog stanja u odnosu na ire afektivne
dimenzije poznate kao Negativni i Pozitivni afekt.
U svom Cirkumpleks modelu emocionalnih stanja Telegen (Tellegen, 1985 prema
Novovi, Biro & Nedimovi, 2007) depresivni afekat vidi kao stanje izmeu visokog
Negativnog afekta i niskog Pozitivnog afekta. Visoki Negativni afekt uestvuje u depresivnim
stanjima doivljajem distresa, straha i hostilnosti, dok nizak Pozitivni afekt sliku depresivnog
stanja obogauje inertnou, tupou i usporenou. Depresivni afekat predstavlja sloeno
stanje koje se najbolje moe predstaviti i izmeriti upravo preko ove dve iroke afektivne
dimenzije.
Novija istraivanja emocionalnih karakteristika depresije pokazuju potencijalnu korisnost u
jasnom razgraniavanju izmeu ovih razliitih formi afekata. Jedna od kljunih karakteristika
depresije o kojoj se govori i u ranim psihoanalitikim formulacijama ovog poremeaja, jeste
dominacija negativnih razmiljanja i negativnog afekta kod depresivnih pacijenata (Novovi,
Biro & Nedimovi, 2007).
Veina istraivaa polazi od pretpostavke da depresija pojaava sve oblike negativnog
afekta (i raspoloenje i emocije). Ovo stanovite je najizraenije kod kognitivnih teoretiara
depresije, po kojima se negativna raspoloenja i negativne emocije uzajamno pojaavaju
(Novovi, Biro & Nedimovi, 2007). Prema ovom shvatanju depresija moe biti opisana u
terminima kognitivnih struktura koje u negativnom smeru iskrivljuju obradu emocionalnih
stimulusa (Rottenberg & Gross, 2003).
Brojna komparativna istraivanja pokazuju da nezaposleni pokazuju vii nivo depresije,
vie anksioznosti i nii nivo opteg blagostanja u odnosu na zaposlene osobe (Mari, 2005).
Razlika izmeu obrazaca generisanja emocija i regulacije emocija koji mogu dovesti do
depresivnosti, mogu biti korisni za objanjavanje heterogenosti etiologije depresije. Na
primer, nasledna osobina neuroticizma se povezuje sa vulnerabilnou ka depresiji - putem
niskog praga generisanja negativnih emocija. Obrasci regulacija emocija koji mogu voditi ka
depresiji takoe se mogu pojaviti zbog disfunkcionalnih naina pokuaja kontrole ili
prevladavanja afektivnih impulsa (Rottenberg & Gross, 2003).

Danas je prihvaeno stanovite da o mentalnom zdravlju pojedinca ne moemo zakljuivati
samo na osnovu odsustva psihopatolokih simptoma, ve da je neophodno procenjivati i
pozitivne aspekte funkcionisanja, kao to su zadovoljstvo ivotom i prisustvo prijatnih
emocija. Razvoj pozitivne psihologije koja naglasak stavlja na prouavanje pozitivnih
iskustava, osobina linosti i uslova koji omoguavaju oveku da se razvija i optimalno
funkcionie dovodi do promena u fokusu istraivanja u psihologiji (Jovanovi & Novovi,
2008).
Jedan od najistraivanijih konstrukata u oblasti pozitivne psihologije je subjektivno
blagostanje, fenomen koji najpoznatiji autori iz ove oblasti (kao to su Ed Diener, Sonya
Lyubomirsky, Ruut Veenhoven, Martin Seligman, Daniel Nettle) izuavaju i pod terminom
srea. Nalazi istraivanja u svim kulturama u kojima su sprovoene studije pokazuju da ljudi
kao najvaniji cilj u ivotu navode postizanje sree, i da kao najvaniju vrednost u ivotu
navode sreu (Jovanovi & Novovi, 2008).
Neka od istraivanja su ispitivala i povezanost starosti i subjektivnog blagostanja (Phillips,
Henry, Hosie & Milne, 2005) i zakljuci ukazuju da postoji veza izmeu starosti i manjeg
stepena negativnog afekta, a veeg stepena pozitivnog afekta, nieg nivoa depresivnosti i
veeg stepena kvaliteta ivota.
Jedna od moguih interpretacija ovih nalaza je da ivotno iskustvo moe imati za rezultat
poboljanu regualaciju emocija koja dalje doprinosi reem doivljavanju negativnog afekta
(Phillips, Henry,Hosie & Milne, 2005).
Ove studije ukazuju na vanost prisustva prijatnih emocija i zadovoljstva razliitim
domenima ivota u odreivanju kvaliteta ivota i mentalnog zdravlja, nasuprot dosadanjem
shvatanju mentalnog zdravlja kao neutralnog stanja i njegovog definisanja odsustvom
negativnih iskustava (Jovanovi & Novovi, 2008).


METODOLOKI OKVIR ISTRAIVANJA

PROBLEM ISTRAIVANJA

Glavni problem istraivanja je ispitivanje povezanosti stepena depresivnosti i subjektivnog
blagostanja sa regulacijom emocija.

Specifini problemi:

Ispitati povezanost stepena depresivnosti i strategija regulacije emocija.
Ispitati povezanost subjektivnog blagostanja i strategija regulacije emocija.
Ispitati povezanost stepena depresivnosti i subjektivnog blagostanja.
Ispitati razlike u stepenu depresivnosti kod ispitanika razliitih starosnih grupa.
Ispitati razlike u stepenu subjektivnog balgostanja kod ispitanika razliitih starosnih grupa.
Ispitati razlike u pogledu strategija regulacije emocija kod ispitanika razliitih starosnih
grupa.
Ispitati razlike u stepenu depresivnosti kod zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.
Ispitati razlike u stepenu subjektivnog blagostanja kod zaposlenih i nezaposlenih
ispitanika.
Ispitati razlike u pogledu strategija regulacije emocija kod zaposlenih i nezaposlenih
ispitanika.


ZNAAJ ISTRAIVANJA

Teorijski znaaj ovog istraivanja se ogleda u doprinosu proirivanju saznanja o procesu
regulacije emocija koji se istrauje tek poslednjih decenija u svetu, a koji je malo istraivan u
naoj sredini.
Subjektivno blagostanje je konstrukt koji je dugo bio osporavan u naunim krugovima, pa
je sa tog aspekta znaajno dobiti to vie podataka koji se odnose na merenje ovog konstrukta.
Provera rezultata istraivanja sprovedenih u drugim zemljama na naoj populaciji moe biti
od znaaja za dalja ispitivanja ovih konstrukata, kao i za utvrivanje uzrono posledinih veza
meu njima.

Praktini znaaj istraivanja se ogleda u injenici da brojni nalazi sugeriu povezanost
procesa regulacije emocija sa mentalnim zdravljem pojedinca. Dijalektika bihejvioralna
terapija i Terapija prihvatanja i posveivanja zasnivaju se upravo na shvatanju da kod osoba
sa nekim oblicima psihopatologije postoji sklonost ka izbegavanju emocionalnih iskustava
putem pokuaja preterane regulacije koji daju kontraefekte (Cveji-Starevi, 2010).
Implikacije procesa regulacije emocija u domenu raspoloenja i subjektivnog blagostanja
mogu biti vana smernica u iznalaenju novih naina i strategija poboljanja mentalnog
zdravlja pojedinca i prevenciji emocionalnih poremeaja.


CILJ ISTRAIVANJA

Glavni cilj je utvrditi da li postoji povezanost izmeu stepena depresivnosti, subjektivnog
blagostanja i regulacije emocija.

Specifini ciljevi:

Utvrditi da li postoji povezanost stepena depresivnosti i strategija regulacije emocija.
Utvrditi da li postoji povezanost subjektivnog blagostanja i strategija regulacije emocija.
Utvrditi da li postoji povezanost stepena depresivnosti i subjektivnog blagostanja.
Utvrditi da li postoje razlike u stepenu depresivnosti kod ispitanika razliitih starosnih
grupa.
Utvrditi da li postoje razlike u stepenu subjektivnog balgostanja kod ispitanika razliitih
starosnih grupa.
Utvrditi da li postoje razlike u pogledu strategija regulacije emocija kod ispitanika
razliitih starosnih grupa.
Utvrditi da li postoje razlike u stepenu depresivnosti kod zaposlenih i nezaposlenih
ispitanika.
Utvrditi da li postoje razlike u stepenu subjektivnog blagostanja kod zaposlenih i
nezaposlenih ispitanika.
Utvrditi da li postoje razlike u pogledu strategija regulacije emocija kod zaposlenih i
nezaposlenih ispitanika.









VARIJABLE

Emocionalna regulacija

Termin emocionalna regulacija u veini definicija podrazumeva korienje strategija radi
menjanja toka i ispoljavanja emocionalnih doivljaja. Iako ne postoji slaganje oko tanog
odereenja ovog pojma, zajedniko miljenje veine autora je da je razumevanje prirode
strategija emocionalne regulacije kljuno za razumevanje procesa emocionalnog
prilagoavanja i emocionalne disregulacije.
Strategije emocionalne regulacije predstavljaju konkretne naine kojima ljudi upravljaju
svojim emocijama i naine sprovoenja procesa regulacije. Kamholcova i saradnici (Kamholz
& sar, 2006) predlau 15 razliitih strategija emocionalne regulacije: strategije koje odravaju
aktivne pokuaje da se uzmemiravajue emocije prihvate, obrade, ili izmene (pozitivne misli,
religiozne misli, umanjivanje vanosti, poreenje sa loijim/testiranje realnosti, rifrejming i
rast, prihvatanje oseanja, prihvatanje situacije, analiza oseanja i situacije, promiljeno
posmatranje), strategije koje ukljuuju preusmeravanje panje sa uznemirujuih emocija
(supresija misli/mentalna distrakcija, mentalno iskluivanje, misli o samoubistvu) i startegije
koje ukljuuju prelaz na kognitivnu analizu (samokritikovanje/samookrivljavanje,
okrivljavanje drugih, uzaludno planiranje) (Cveji-Starevi, 2010).
Ova varijabla bie operacionalizovana preko upitnika za ispitivanje kognitivnih i
afektivnih strategija regulacije emocija (ICARUS-Inventory of cognitive and affect regulation
strategies, Kamholz & sar, 2006).

Depresivnost

Depresivno stanje predstavlja sloeno stanje koje se manifestuje na afektivnom,
kognitivnom, bihejvioralnom i motivacionom planu tegobama koje se mogu menjati u
kraem vremenskom intervalu (Novovi, Biro & Nedimovi, 2007)
Telegen (Tellegen, 1985 prema Novovi, Biro & Nedimovi, 2007) depresivno stanje
definie pomou dimenzija pozitivnog i negativnog afekta. Depresivno stanje je stanje
izmeu visokog Negativnog afekta koji boji ovo stanje doivljajima distresa, straha i
hostilnosti i niskog Pozitivnog afekta koji depresivnom stanju daje kvalitete inertnosti, tuposti
i usporenosti. Depresivno stanje se moe definisati i kao kognitivno iskrivljavanje
emocionalnih stimulusa (Rottenberg & Gross, 2003).
Za ispitivanje stepena depresivnosti bie koriena Skala stanja depresivnosti (SD)
(Novovi, Biro & Nedimovi, 2007).

Subjektivno blagostanje

Diner (Diener, 1984 prema Jovanovi & Novovi, 2008), sumirajui rezultate dotadanjih
istraivanja, definie subjektivno blagostanje kao konstrukt koji ine tri komponente:
zadovoljstvo ivotom, pozitivni afekat i nizak nivo negativnog afekta.
Zadovoljstvo ivotom predstavlja kognitivni aspekt subjektivnog blagostanja i odnosi se
na globalnu procenu osobe o tome kakav je njen ivot. Pozitivni afekat podrazumeva esta
iskustva prijatnih emocija, a nizak nivo negativnog afekta, retko doivljavanje neprijatnih
emocionalnih stanja i relativno odsustvo oseanja depresivnosti i anksioznosti. Stoga se
subjektivno blagostanje najee definie kao kognitivna i afektivna evaluacija sopstvenog
ivota (Jovanovi & Novovi, 2008).
Za procenu subjektivnog blagostanja bie koriena Kratka skala subjektivnog blagostanja
(KSB) (Jovanovi & Novovi, 2008).

Kontrolne varijable:

Starost, i zaposlenost (odnosno nezaposlenost) ispitanika koristie se kao kontrolne
varijable u ovom istraivanju.


HIPOTEZE

Glavna hipoteza je da postoji povezanost izmeu stepena depresivnosti, subjektivnog
blagostanja i regulacije emocija.

Specifine hipoteze:

H1: Postoji povezanost izmeu stepena depresivnosti i strategija regulacije emocija:
H1
a
: Postoji pozitivna povezanost izmeu stepena depresivnosti i sledeih
strategija regulacije emocija: samokritikovanje/samookrivljavanje, okrivljavanje
drugih, suicidalne misli, uzaludno planiranje, potiskivanje misli, mentalno
iskljuivanje, umanjiavnje vanosti.

H1
b
: Postoji negativna povezanost izmeu stepena depresivnosti i sledeih
strategija regulacije emocija: pozitivne misli, religiozne misli, analiza oseanja i
situacije, rifrejming i rast, poreenje sa loijim/testiranje realnosti, prihvatanje
situacije, prihvatanje oseanja, promiljeno posmatranje

H2: Postoji povezanost izmeu subjektivnog blagostanja i strategija regulacije emocije:
H2
a:
Postoji pozitivna povezanost izmeu subjektivnog blagostanja i sledeih
strategija regulacije emocija: pozitivne misli, religiozne misli, analiza oseanja i
situacije, rifrejming i rast, poreenje sa loijim/testiranje realnosti, prihvatanje
situacije, prihvatanje oseanja, promiljeno posmatranje

H2
b:
Postoji negativna povezanost izmeu subjektivnog blagostanja i sledeih
strategija regulacije emocija: samokritikovanje/samookrivljavanje, okrivljavanje
drugih, suicidalne misli, uzaludno planiranje, potiskivanje misli, mentalno
iskljuivanje, umanjiavnje vanosti

H3: Postoji negativna povezanost izmeu stepena depresivnosti i subjektivnog blagostanja.
H4: Postoje statistiki znaajne razlike u stepenu depresivnosti izmeu razliitih starosnih
grupa.
H5: Postoje statistiki znaajne razlike u stepenu subjektivnog blagostanja izmeu
razliitih starosnih grupa.
H6: Postoje statistiki znaajne razlike u pogledu strategija regulacije emocija izmeu
razliitih starosnih grupa.
H7: Postoje statistiki znaajne razlike u stepenu depresivnosti izmeu zaposlenih i
nezaposlenih.
H8: Postoje statistiki znaajne razlike u stepenu subjektivnog blagostanja izmeu
zaposlenih i nezaposlenih.
H9: Postoje statistiki znaajne razlike u pogledu strategija regulacije emocija izmeu
zaposlenih i nezaposlenih.


INSTRUMENTI

U istraivanju e biti korien Inventar kognitivnih strategija regulacije emocija
(IKARUS), Skala stanja depresivnosti (SD) i Kratka skala subjektivnog blagostanja (KSB).

Inventar kognitivnih strategija regulacije afekta (IKARUS)

Inventar kognitivnih strategija regulacije afekta (Inventory of Cognitive Affect Regulation
Strategies - ICARUS) (Kamholz & sar, 2006) konstruisan je radi procenjivanja pokuaja
umanjivanja neprijatnih oseanja. Ova grupa autora pri kreiranju ovog instrumenta nije imala
kao polazite odreenu teoriju, ve pregled literature radi sainjavanja taksonomije
kognitivnih strategija regulacije afekta.
Tako je nastao set od 97 ajtema koji je administriran drugom uzorku, a za dobijene podatke
procenjena je faktorska struktura, unutranja konzistentnost faktorski zasnovanih skala, i mera
potvrenosti strategije. Analizom glavnih komponenti izdvojeno je 15 faktora, koji su
obuhvatili 66.3% ukupne varijanse u odgovorima.
Proveru na naem uzorku sprovela je Nataa Cveji-Starevi (Cveji-Starevi, 2010) u
svojoj doktorskoj disertaciji, na uzorku od 200 ispitanika.
Uraena je analiza glavnih komponenti nad ajtemima testa IKARUS. Izdvojeno je 15
komponenti, a na osnovu Skri testa je jasno zdvojeno 4 faktora koji ukupno objanjavaju
22,41% varijanse: konstruktivna regulacija, destruktivna regulacija, analiza i personalni,
spoljanji lokus kontrole.
Unutranja konzistentnost testa IKARUS je 0.86, sa prosenom inter-ajtem korelacijom
0.10. Skala nije jedinstvena i osmiljena je sa idejom da njene podskale mere razliite
strategije regulacije, tako da ima ajtema gde vee slaganje sa tvrdnjom pretpostavlja prisustvo
zdravih, a manje patolokih strategija, kao i ajtema gde vee slaganje sa tvrdnjom ukazuje na
dominantno korienje patolokih strategija.
Ovaj inventar ukluuje sledee strategije regulacije afekta: pozitivne misli, religiozne misli,
umanjivanje vanosti, rifrejming i rast, poreenje sa loijim/testiranje realnosti, normalizacija
i prihvatanje emocija, prihvatanje situacije, promiljeno posmatranje, analiza oseanja i
situacije, supresija misli/mentalna distrakcija, mentalno iskljuivanje, misli o samoubistvu,
samokritikovanje/samookrivljavanje, okrivljavanje drugih, uzaludno planiranje.
Procena slaganja sa datim stavkama se vri na osnovu etvorostepene skale Likertovog
tipa.

Skala stanja depresivnosti (SD)

Skala stanja depresivnosti je konstruisana za svrhe merenja depresivnog stanja kako u
istraivake svrhe na optoj, neklinikoj populaciji, tako i u klinikim uslovima za praenje
stanja pacijenata, za evaluaciju efekata terapije i u druge istarivake svrhe (Novovi, Biro &
Nedimovi, 2007).
Poetna verzija skale formirana je na osnovu dva kriterijuma: zastupljenosti tegoba koje se
manifestuju na kognitivnom, afektivnom, bihejvioralnom i motivacionom domenu i
varijabilnosti nasuprot trajnosti tegoba. Sastavljena lista stavki po uzoru na druge testove
depresivnosti sadrala je 50 ajtema. Psihometrijske karakteristike skale proverene su na 200
studenata. Nakon analize stavki, odabrano je 20 ajtema za konanu verziju Skale stanja
depresivnosti.
Uzorak nad kojim je proveravana pouzdanost, konkurentna i konstrukt validnost SD
skale inilo je 163 ispitanika. Reprezentativnost testa izraena normalizovanim KMO iznosi
0.89.
Pouzdanost pod klasinim sumacionim modelom izraena Alfa koeficijentom je 0,89, a
pouzdanost prve glavne komponente (Lord-Kaiser Caffrey Beta) je 0,90.
Homogenost testa izraena prosenom korelacijom stavki (H1) iznosi 0,30, a
Momirovieva (H2) 0,72. Ajtem-total korelacije kreu se od 0,36 do 0,65. Unutranja
konzistentnost pojedinanih skala izraena Krombah alfa koeficijentom kree se od 0,36 do
0,85.
Konkurentna validnost je odreivana na osnovu korelacija testa sa 2 mere depresivnosti od
kojih jedna meri depresivno stanje (POMS-D), druga depresivnu linost (DL). Divergentna
validnost je raunata na osnovu korelacije sa dve mere stanja anksioznosti (STAI S i
POMS-A). Test najvie korelira sa merama stanja u okviru POMS-A. Mada su obe
korelacije umerenog intenziteta i znaajne, upadljivo je to da je korelacija sa POMS-A neto
via nego ona sa POMS-D.
Ispitanici imaju zadatak da na Likertovoj petostepenoj skali oznae u kojoj meri se upravo
sada oseaju na opisani nain.

Kratka skala subjektivnog blagostanja (KSB)

Kratka skala subjektivnog blagostanja je nastala sa ciljem merenja konstrukta koji se u
drugim radovima iz ove oblasti javlja pod nazivom srea ili zadovoljstvo ivotom, ali koji u
ovim radovima obuhvata kognitivnu, ali ne i afektivnu komponentu.
Autori ove skale (Jovanovi & Novovi, 2008) su po uzoru na dosadanje instrumente koji
predstavljaju globalnu meru sree (kao to je SHS), kao i niz specifinih skala kojima se
procenjuju pojedinani aspekti subjektivnog blagostanja (kao to su SWSL i PANAS)
konstruisali skalu koja ima za cilj da pri evaluaciji sopstvenog ivota pored kognitivne
komponente ukljui i afektivnu (Jovanovi & Novovi, 2008).
Preliminarna verzija skale KSB od 19 stavki, primenjena je na uzorku od 141 ispitanika.
Nakon uraene analize glavnih komponenti, zadrane su stavke koje su na prvoj glavnoj
komponenti imale najvea zasienja. Zadrano je ukupno osam stavki. Nakon toga su
proverene psihometrijske karakteristike skale od osam stavki, na uzorku od 234 ispitanika.
Faktorskom analizom su utvrene dve glavne komponente koje objanjavaju 66,55 %
varijanse. Prvu komponentu su definisale stavke koje se odnose na iskustvo prijatnih emocija i
sklonost dobrom raspoloenju te je ona nazvana Pozitivan afektivitet. Druga komponenta je
nazvana Pozitivan stav prema ivotu. Odreuju je 4 stavke koje odraavaju optimistian stav i
pozitivno vrednovanje ivota.
Procena konvergentne validnosti skale vrena je preko merenja njene povezanosti sa
merama anksioznosti, depresivnosti i etiri skale SIAB-PANAS-a: Pozitivnim afektom,
Negativnim afektom, Radou i Samouverenou. Ukupan skor na skali KSB, kao i subskale
Pozitivnog afektiviteta i Pozitivnog stava prema ivotu, imaju umerene do visoke negativne
korelacije sa anksioznou(STAI-T) i depresivnou (BDI-II). Dobijena je umerena negativna
korelacija subjektivnog blagostanja sa optom dimenzijom Negativnog afekta, i umereno
visoka pozitivna sa Pozitivnim afektom.
Skala sadri 8 stavki, a procena slaganja sa svakom se vri na osnovu petostepene skale
Likertovog tipa.

UZORAK

Uzorak e initi 300 ispitanika starosti od 25 do 55 godina. Ispitanici e biti podeljeni u 3
grupe u zavisnosti od starosti. Podela ispitanika u uzorku e takoe biti izvrena na osnovu
trenutnog radnog stanja na zaposlene i nezaposlene ispitanike u skladu sa hipotezama o
postojanju statistiki znaajnih razlika izmeu ovih grupa.

PLAN OBRADE PODATAKA

Za obradu podataka bie korien program SPSS 17.0.
Uzorak e biti predstavljen tehnikama deskriptivne statistike. Za utvrivanje povezanosti
izmeu varijabli bie koriene korelativne tehnike. Za ispitivanje razlika izmeu grupa bie
korien t-test.

LITERATURA

Cveji-Starevi, N. (2010). Emocionalna regulacija i emocionalni poremeaji, doktorska
disertacija, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju
Damluji, F. N, Sievert, R. R. & Downey, N. L. (2005). Feeling terrific: Four strategies for
overcoming depression using mood regulation therapy, iUniverse
Gross, J. J. & John, O. P. (2003). Individual Differences in Two Emotion Regulation
Processes: Implications for Affect, Relationships, and Well-Being, Journal of personality and
social psychology, 85(2), 348-362
Gross, J. J, Richards, J. M. & John, O. P. (2006). Emotion regulation in everyday life, in: D.
K. Snyder, J. A. Simpson & J. H. Hughes (Eds.): Emotion regulation in couples and families:
Pathways to dysfunctioning and health (pp.13-35), Washington DC: American Psychological
Association
Jovanovi, V. & Novovi, Z. (2008). Kratka skala subjektivnog blagostanja-Novi instrument
za procenu pozitvnog mentalnog zdravlja, Primenjena psihologija, 1(1-2), 77-94
Mari, Z. (2005). Mentalno zdravlje i nezaposlenost:predikcija simptoma depresije kod
nezaposlenih osoba, Psihologija, 38(1)
Novovi, Z., Biro, M. & Nedimovi, T. (2007). Stanje depresivnosti: sindrom ili
raspoloenje?, Psihologija, 40(3), 447-471
Phillips, L. H., Henry, J. D. & Hosie, J.A. (2006). Age, anger regulation and well-being,
Aging and mental health, 10(3), 250-256
Rottenberg, J. & Gross, J. M. (2003). When emotion goes wrong: Realizing the promise of
affective sciences, Clinical psychology science and practice, 10, 227-232
Tamir, M. & Mauss, I. B. (2011). Social cognitive factors in emotion regulation: Implications
for well-being, in: Nyklek, I., Vingerhoets, A. J. J. M. & Zeelenberg, M. (Eds.): Emotion
regulation and well-being: A view from different angles (pp.31-49), New York: Springer
















14