You are on page 1of 13

PERIOD TRANZICIJE I RANI BAROK 1600-25 (The Period of Trani!

ion
and !he Ear"# $aro%&e'( )i!*o+er
RI, OD -I.TA ) DO PA)/A )
Sa pljakom Rima 1527. jedna optimistika, intelektualno burna epoha dola je do kraja. U toku
sledee dve enera!ije atmos"era u Rimu bila je stroa, antihumanistika, antisvetovna, pa ak i
antiumetnika. Rad na re"ormi !rkve #apoet je na $ateranskom kon!ilu 1512. na ini!ijativu %ulija &&.
Re"orma je shvaena veoma o#biljno i doneene su vrlo radikalne odluke. 'a vreme (ija &) *155+,15-5.
svetenstvo se odrie svake vrste #adovoljstva. /akvo stanje stvari je molo da uniti umetnike i trov!e,
medjutim, umetnost je pretvorena u i#u#etno oru0je katolike !rkve.
Tren!*i *on0i" i &1e!no!
1a poslednjem #asedanju Sabora u /rentu 15-2. *dvadesetak odina rada na re"ormi. de"inisan je
odnos prema umetnosti u re"ormisanom drutvu. Reliio#ne predstave su bile do#voljene i po0eljne kao
podrka i uporite versko uenja. %edna od odredbi i #ahteva bilo je da pomou pria o tajni spasenja,
izraenih u slikarstvu ili drugim medijima, ljudi treba da se upute na veru. U skladu sa tim je #ahtevana
stroa dis!iplina i pravilnost u opisivanju i i#ra0avanuju svetih pria, a svetenstvo je bilo odovorno #a
nad#or nad umetni!ima. 3dluke kon!ila su uskoro propra!ene pravom poplavom literature koju su pisali
!rkveni ljudi i re"ormisti, pre neo sami umetni!i. /akvi autori, kao sto su 4arlo 5oromejski, kardinal
6abriele (aleotti, 7olanus, 8julio da 9abrijano, Ra"elo 5orini, Romano :lberti, 6reorio 4omanini i
(osevino, #ahtevali su u osnovi tri klju!ne stvari;
jasno!a, jednostavnost i ra#umljivost
realisti!nu interpreta!iju, verodostojnost
emo!ionalni podsti!aj pobo#nosti, podsti!anje saose!anja <pijeteta<.
(rva ta!ka je jasna sama po sebi. 8rua, realisti!na interpreta!ija, ima dvostruki aspekt. 1asuprot
renesansne ideali#a!ije, od umetnika se #ahteva da se obrada prilaodi temati!i <npr. u s!enama
muenistva<, i da se ona prenese istinito. 1eophodan je neubla#en prika# istine <brutalnost, u#as<.
&stinitost je veoma bitna, #ahteva se ta!nost do najsitnije detalja. U skladu sa tim, Novi realizam postaje
sinonim #a renesansni pojam Dekoruma, koji #ahteva prikladnost u odinama, polu, tipu, ekspresiji,
pokretima i ode!i prika#anih li!nosti.
7edju istori!arima je dosta diskutovano o tome do ko obima je umetnost kasno =)& veka
i#ra#avala neposredne potrebe re"ormisane !rkve. U jednom poledu odovor nije tesko dati; umetni!i su
morali da se pokore nekim jasnim #ahtevima !rkvenih re"ormatora, kao to je i#beavanje prika#a naih
"iura. >rkva je bila veoma buna u postavljanju pravila, ali je sve to trebalo sa0eti i uobliiti u jedan
umetniki je#ik i#ra0ajne snae. /o su moli da ree samo sami umetni!i. &maju!i to u vidu, da li smo mi
uopste sposobni da damo odovor da li, de i kada su umetni!i ?uhvatili@ duh kon!ilaA 3sim
)ene!ijana!a i nekoliko velikih individualista, kao to je bio ve stari 7ikelandjelo, mo0e se rei da je
veina umetnika i#medju 155B. i 15+B. radila u "ormalistikom, antiklasinom i antinaturalistikom stilu,
stilu stereotipnih "ormula #a koji su &talijani stvorili re maniera i koji mi sada #ovemo maniri#am.
)irtuo#nost i#vodjenja i visoka dekorativnost povrina su svojstva koja se javljaju sa de!entrali#a!ijom
kompo#i!ije i slo0enou prostora i kolorita. 8o kompleksnosti esto dola#i #bo slo0enosti sadr0aja.
7noe slike i !iklusi "resaka i# ovo perioda su nera#umljivi i e#oterini, to je verovatno posledi!a
bliske saradnje umetnika i svetenika. U svakom sluaju, maniri#am kasno =)& veka nije bio odovor
na #ahteve !rkvene protivre"orma!ije; nedostajali su jasnoa, reali#am i snaa oseanja. /ek od oko 15CB
odine, ili pribli#no dvadeset odina od objavljivanja #ahteva 4on!ila, po!injemo jasno da ra#a#najemo
kontrare"ormatorsku umetnost na siroj osnovi. /a nova umetnost nije imala jasno de"inisanu uni"i!iranu
"i#onomiju.7o#e biti nalasena bilo realisti!na, bilo emo!ionalna komponentaD po pravilu jasno!a
#amenjuje kompleksnost i !esto, ali ne uvek, namerna, "ormalna jednostavnost <stroost< pru#a odovor
na stroe ?ikonoklasti!ne@ tenden!ije. U medjuvremenu, 4ontrare"orma!ija je krenula ka novoj "a#i. (re
ra#matranja u detaljima oblika umetni!kih trendova, moraju se ski!irati odredjeni aspekti istorijaskih
!injeni!a.
Crkva i reformatori
(eriod od SiEta ) *15C5,15+B. do (avla ) *1-B5,1-21. ima mnoe neobine karakteristike. Fpanski
uti!aj koji je u &taliju prodro u sve oblasti 0ivota tokom =)& veka poinje da opada. (rekretni!a je bio rat
(avla &) protiv Fpanije 155-,57, koji je do0iveo katastro"alan neuspeh. Sikst ) obnavlja otpor panskoj
predomina!iji. 4liment )&&& *15+2,1-B5. pomiruje "ran!usko kralja :nrija &) sa svetom stoli!om, i od
tada poinje da jaa uti!aj 9ran!uske. (romena postaje oiledna. 3trina re"ormatorsko pokreta je
prola. 1ikad vie pape nee biti tako stroe, tako asketske i nekompromisne kao (avle &) *1555,5+.,
tako skromne i svetake kao (ije ) *15--,72..
3d sedamdesetih i osamdesetih odina =)& veka protestanti#am je u de"an#ivi . 4atolika !rkva se
stabili#uje, #apoinje obnovu i u narednim de!enijama uvruje svoju po#i!iju u (oljskoj, :ustriji ,
%u0noj 1emakoj, 9ran!uskoj i delu Fvaj!arske. 8uboki oseaj opanosti koji je pro0imao !rkvu tokom
kritinih odina, je proao. 3vaj preokret je doneo oputenije ponaanje i odlunost o u0ivanju u 0ivotu
kakvi nisi postojali u Rimu od vremena renesanse. (ored toa, napredni verski pokreti, nastali u vreme
/rentsko sabora i na koje reak!ionarni deo svetenstva nije uvek ledao sa odobravanjem, sada su bili
"ormalno ustanovljeni. 'atieni i ohrabrivani autoritetom papa, oni su se ra#vili u naje"ektnije
posrednike katolike restaura!ije.
1ajva0niji pokreti su bili Ora!ori2&1 +3 4i"i5a Neri2a i 8ru0ba &susova!a &nja!ija $ojole. 9ilipov
oratorijum je i#rastao i# ne"ormlnih sastanaka svetovnjaka, koji su propovedali i spontano ra#ovarali
sledei samo svoje unutranje lasove. )eseo ali duboko pobo0an duh preovladao je medju 9ilipovim
pristali!ama, duh koji je ueno kardinala Baroni&a podsetio na period rano hrianstva. 3vakav
neortodoksni pristup veri pobudio je strah i sumnju. 7edjutim, 1575. 6rur =&&& je "ormalno pri#nao
oratorijum i iste odine njeovo sedite je preneeno u !rkvu S. Maria in Vallicella. Ubr#o oratorijum
postaje pomodan. (ravila reda su napisana 15C2. i konano su odobrena od (avla ) 1-12. (rvobitni
demokratski duh je ouvan. 4onrea!ija ostaje rupa svetenika,svetovnjaka pove#anih dobrovoljnom
pokornou i milosrdjem. 9ilip umire 15+5. 3dra# opte potovanja prema 9ilipu 1eriju vidi se u
njeovoj kanoni#a!iji dva mese!a nakon smrti.
'a ra#liku od 3ratorijuma, Dr&6$a I&o+a je bila vladarska i aristokratska u svom ustrojstvu,
pro0eta duhom vojne dis!ipline, oraniena stroim #avetima i borbena u svojoj misionarskoj delatnosti.
7edjutim, kao i 3ratorijum, i 8ru0ba je stvorena da slu0i obinim ljudima. /akodje, i je#uiti su bili
oslobodjeni monakih obiaja i menjaju tradi!ionalno povlaenje i#a manastirskih #idova u aktivno
uee u svetskim #bivanjima. 1jihov intelektuali#am, ka#uistika i interes #a obra#ovanje bili su tipini
#a novi duh, kao i pristup doktrini milosti i putu pobo0nosti. Sve to dato je u Duhovnim vebama
I7n2a0i2a /o2o"e. 8ominikan!i su podr0avali tomi#am, koji je do0iveo sna0nu obnovu u vreme /rensko
sabora. (o sv. /omi milost sila#i na oveka be# ob#ira na njeovu ljudsku delatnost. %e#uiti, naprotiv,
smatraju da je ovekova saradnja osnov #a iska#ivanje milosti. 3vakvo uenje nala#i svoju podlou u
uenju pansko je#uite /&ia de ,o"ine u njeovom delu Saglasje slobodne volje sa darom milosti.
/o je prou#rokovalo duu borbu sa dominikan!ima, koja je #avrena 1-B7. odine odlukom samo (avla
). (apa #adr0ava stav koji nije bio ni tomistiki, ni molinistiki. 1a kraju pobedjuju je#uiti sa svojim
mnoo po#itivnijim i optimistinijim uenjem da ovek ima uti!aj na svoju sudbinu. 3vo uenje je
pri#nato i slomilo je mo srednjevekovno determini#ma.
&nspirisan spisima asketa i# prolosti $ojola pie 8uhovne ve0be u kojima i#nosi nove i napredne
ideje. 7etod vodjenja uesnika kro# etvoronedeljni kurs je uveni postupak prilaodjen svakom
individualnom sluaju. 3ienje due ne priprema oveka #a usamljenost u manastiru, ve #a aktivni rad
kao vojnika borbene !rkve. Govek sve svoje sposobnosti usmerava na to da putem ve0bi do0ivi i#u#etno
lino iskustvo. (rva nedelja ve0bi je posveena kontempla!iji o rehu i $ojola #ahteva od uesnika da
vidi vatru pakla, da oseti i omirie sumpor i smrad, da uje vritanje paenika, da okusi orinu njihovih
su#a, da oseti njihovo kajanje. /okom sledee dve nedelje dua pro0ivljava sa jednakim inten#itetom
stradanja, vaskrsenje i va#nesenje Hristovo. 8uhovne ve0be je odobrio (avle &&& 15IC.
$ista #naajnih umetnika =)&& veka koji su bili je#uiti ili su bili pove#ani sa je#uitskim uenjem je
dua. 8obro su po#nate bliske ve#e 5erninija sa je#uitima i mo0e se primetiti ve#a i#medju neposrednih
$ojolinih duhovnih preporuka, njihove opipljivosti i reali#ma, i umetnosti 5erninija i njeove enera!ije.
Slino se mo0e primetiti i u 4aravadjovim delima. 7edjutim, ne mo0e se ovoriti o Jje#uitskom stiluK, ni
o direktnom uti!aju je#uita na ra#voj stila tokom =)&& veka.
$ojolin praktian i psiholoki pristup misterije i vere, tako ra#liit od apstraktnih teolokih
spekula!ija kon!ila, bio je prihvaen ne samo od ljudi kakvi su bili 9ilip 1eri i 4arlo 5oromeo, ve i od
pravih mistika =)& veka kao to su +3 Tere8a i +3 Jo+an od Kr!a *koji re"ormiu karmelianski red..
'a ra#liku od srednjovkovnih mistka, oni kontroliu, uvek budno pa#ei, stupnjeve detaljne koji vode do
eksta#e i #apisuju anali#e o usponu due ka 5ou. /o je karakteristika mistika protivre"orma!ije , #nali
su kako da spoje vita activa i vita contemplativa
Slina odlunost i postojanost u prevodjenju u ak!iju odluka /rentsko sabora vodila je i Kar"a
Boro1ea, mlado nadbiskupa 7ilana i neaka (ija &). U itavoj svojoj dije!e#i on je moderni#ovao
obra#ovanje svetenika osnivajui slavne seminare i i#radio je knjie sa uputstvima #a uenike, uitelje i
umetnike. 5oromeo je podr0avao i 3ratorijum i je#uite, praktikovao je )e0be i uspostavio je veoma
va0nu ve#u i#medju papsko dvora i novih popularnih pokreta. & 1eri i $ojola su se borili #a pri#navanje
svojih redova. 'a vreme teatinsko pape (avla &), dominikan!a (ija ) i "ranjev!a Siksta ) $ojola ne
uspeva i tek je 6rur =&) odobrio &nja!ijeve oriinalne konstitu!ije 15+1, ali potekoa je bilo sve do
(avla ) *1-B-..
4rani Ka+i2er umire 1552. *veliki je#uitski misionar na#van apostolom &ndije.D &na!ije umire
155-, /ere#a 15C2, 5oromeo 15CI. i 9ilip 1eri 15+5. 1jihovo prolaenje #a bla0ene i#vreno je tokom
prve dve de!enije =)&& veka, a kanoni#a!ija 1-22. u vreme 6rura =).
8atum prolaavanja ovih re"ormatora #a svetitelje imao je simbolino #naenje i o#naava kraj
prela#no perioda. 3ni su postali vrsta autoriteta koji su snaom obnove unutar katolianstva spasili
>rkvu. /aj datum se mo0e smatrati i kao prekretni!a u umetnosti. (eriod od Siksta ) do (avla ) imao je
vrlo malo od entu#ija#ma i spoljanje kvaliteta bujno baroka, koji se javlja 2Btih od. =)&& veka i
prevladava u Rimu narednih 5B od. /okom rano perioda staro i novo postoji jedno kraj druo. /o je
va0na karakteristika, jer su pape bile spremnije da #a #vaninu umetnost podr0e pre reak!ionarne neo
proresivne umetnike.
Stil Siksta V
U poredjenju sa druom i treom etvrtinom =)& veka u poslednjim de!enijama primeuje se
i#u#etan porast umetnikih aktivnosti. (romena poinje tokom kratko ponti"ikata enerino -i*!a )
(1595-15:0'. 3n je i#menio Rim mnoo radikalnije neo bilo koji papa pre njea. Urbani ra#voj je
re#ultat njeove ini!ijative i otkriva a kao oveka sa velikom vi#ijom. Stvaranje duakih pravih avenija
*Strada 9elie spaja (ja!o del (opolo sa $ateranom., trova #ve#dasto oblika *(ja!a S. 7aria 7aLore i
(ja!a del (opolo. i podi#anje "ontana i obeliska kao "okusnih taaka predvideli su planove radova =)&&
veka. U istorijskoj perspektivi to je bilo i#u#etno va0no, jer posle vie od pola veka papa je smatrao #a
svoju svetu du0nost da pretvori Rim u najmoderniji, najatraktivniji i najlepi hrianski rad *sve to je
predu#eto in majorem Dei et !cclesiae gloriam.. /o je siurno bio novi duh i to duh katolike obnove.
(osle pljake Rima prava umetnika rimska kola prestaje da postoji i veina umetnika koji su radili #a
Siksta bili su stran!i ili su u#ore pronali u umetnosti van Rima. Uprkos ovim potekoama ra#vijao se
stil koji bi se moao na#vati stil Siksta ), ostajui u modi u vreme ponti"ikata 4limenta =)&&&, pa ak i
(avla ).
3vaj stil bi se moao okarakterisati kao akademska ultima maniera, manir koji nije antimaniristiki i
revolu!ionaran u smislu nove umetnosti 4aravadja i 4araija, ali je vodio naputanju kompleksnosti
manirista i njihovo "ormali#ma. Stil je esto rub i dosadan, ponekad ak nakinLuren i vularan, lien
proieno klasi!i#ma. 3ve karakteristike podjednako va0e #a sve tri umetnosti, a jasno su vidljive u
arhitekturi. Sikst poverava obnovu Rima druora#rednom dvorskom arhitekti Do1eni*& 4on!ani *15I2,
1-B7., iako mu je bio na raspolaanju mnoo dinaminiji Makomo dela (orta. 9ontanina najvea papska
radjevina je /a!eran*a 5a"a!a, koja nije nita vie neo suvoparna, monotona rekapitula!ija (alate
9arne#e, ali be# njene snae. Slina akademska okamenjenost se mo0e videti na faadi -3 ;iro"a1o de"2i
-*2a+oni koju je #a njea i#veo ,ar!ino /on7i -!ari2i *15CC,C+.. 4ada se odba!e nametnuti motivi,
maniristika arhitektura je plona, slaba i boja0ljiva. /o je u suprotnosti sa po#adinom kakvu stvara 4arlo
7aderna na revolu!ionarnoj "asadi S. Su#ana *1-B2.. 4liment )&&& je "avori#ovao 8jakoma dela (ortu i
posle njeove smrti 1-B2. 4arlo 7aderna dola#i na njeov polo0aj, tj. postaje arhitekta Sv. (etra.
3miljeni arhitekt (avla ) bio je 9laminio (on!io *155+,1-12., koji je ovekoveio plemenitu ver#iju
akademsko maniri#ma CB,tih i +B,tih od. 4avalijere dN:rpino, iji je slabi klasi!i#am tana kopija
$onijevih i (on!ijevih radjevina, bio je na vlasti +Btih od. i #adr0ao je svoju po#i!iju autoriteta tokom
ponti"ikata (avla ).
4re*e )a!i*an*e $i$"io!e*e, koju je podiao Do1eni*o 4on!ana, 5a5*a *a5e"a & -3 ,aria
,ad2ore od 4on!ane, i fre*e & !rane5!& -3 ;o+ani in /a!erano dobro poka#uju pro#ainu prirodu i
vularnost #vanino ukusa pod SiEtom ) i 4limentom )&&&. &ako postoje i#vesne ra#like u stilu i
kvalitetu, slikari su bili obave#ni da ispunjavaju #vanine du0nosti, ispunjavajui u potpunosti jedan od
#ahteva kon!ila , jasnou *An!onio )i+i2ani( -a"i1$eni( Pari Nor7ani( ;o+ani Ba!i!a Ri<i( ;o+ani
=+era( Ari7o 4i2a1in7o i >e8are Ne$ia.. &stovremeno Ri+i2era( Pi5i i )a"o"do su radili slabe !a!&e i
nara!i+ne re"2efe & 5o"ihro1no2 *a5e"i -i*!a ). )a"o"do je uradio i de*ora0i2& *a5e"e Pa+"a ), koja
je bila kopija kapele Siksta ). 3vaj pramatini stil je ispunio svoju svrhu i #adovoljio patrona, ak i kada
se sputao na nivo iste propaande. (rimer #a to su brojne strane 0ene 1&<en2a & -3 -!efano
Ro!ondo, ija jednolinost i#a#iva adjenje kod moderno posmatraa. 7edjutim, 1ikolo Oirinjani
*#vani Po1aran?o. koji ih je naslikao bio je omiljeni umetnik je#uita *!rkva je pripadala nemakim
iskueni!ima ovo reda.. 1eubla0ena strava ovih predstaava trebalo je da rasplamsa misionarski 0ar.
>rkva je 0elela na ovaj nain da slavi hrabrost muenika i da postakne plamen u dui njenih sinova.
Gitav perod od Siksta ) do (avla ) poka#uje neke sutinske opte kvalitete, ali dublja istra0ivanja
poka#uju postojanje ra#liitih trendova. (ostoji blao, ali stalno udaljavanje, ak i u #vaninoj umetnosti
od Sikatove "ilistinske protivre"ormatorske umetnosti ka potpunijem, enerinijem, poetinijem i
emo!ionalnijem maniru.
4rajem veka u Rimu su se moli ra#likovati etiri lavne tenden!ije. Svaka je imala poreklo u
prolosti i svaka je imala mnoo ire posledi!e. (rvi je bio lak , de*ora!i+ni 1anir 4ederi*a Z&*ari2a
*15I2,1-B+. koji je u svojoj umetnosti kombinovao elemente kasno Ra"aela, toskansko i "lamansko
maniri#ma sa utis!ima koje su na njea ostavili )erone#e i )ene!ijan!i. 3n je bio istinski interna!ionalni
umetnik s kraja veka, uvek na putu od dvora do dvora, olimpijsko ponaanja, sklon e#oterinim
intelektualnim ra#miljanjima, povran i br# u stvaranju. &ako nije imao #vaninih narud0bina u Rimu
posle 15C+. i nije bio u radu vei deo vremena nakon te odine, njeov uti!aj je bio jo veliki na slikare
koji su radili #a Siksta ) i 4limenta )&&&.
8rui trend je bio firen!in*i, jer su ovi umetni!i imali va0nu ulou sredinom =)& veka u "resko
slikarstvu u Rimu. 3vaj maniri#am pove#uje se sa starim "irentinskim nalaavanjem ritminosti plana,
koji prati opti ra#voj i postavlja osnovu #a mnoo jednostavniji i vri akademski manir na kraju veka.
Slikari kao to su Pain2ano i >a15e"i preneli su ovaj "irentinski manir u Rim, spojivi a sa
vene!ijanskim koloritom i >ukarijevim maniera "acile
'a trei trend je bitan ;iro"a1o ,&0i2ano koji postaje #naajan #a vreme 6rura =&&& *prethodnik
Siksta ).. 8oao je i# 5ree i ra#vijao se u stilu vene!ijana!a. 3n je u Rim doneo oseaj #a vene!ijanske
boje i sklonost ka boatim pej#a0ima. /o su preu#eli i ra#vili naroito 9laman!i *(aul 5ril , 155I,1-2-.,
ije se slikovite vedute javljaju ak i u !rkvama i na #idovima )atikanske palate u vreme (avla ).
7u!ijanov hromatski pristup slikarstvu je dobro prihvaen u Rimu. 1jeov uenik Oe#are 1ebia *152-,
1-1I., jedan od naj#au#etijih i naje"ikasnijih umetnika toa doba, uspeo je da uskladi ,&0i2ano+ !i" sa
>ukarijevim akademskim maniri#mom.
/okom prve de!enije =)&& veka tenden!ije >ukarija i kasni toskanski maniri#am potisnuti su
mekom i toplijom paletom, osetljivijom karakteri#a!ijom "iure. 4rajem +Btih od. 5o$&na Kara+a@a i
Kara<i2a probija ovaj okvir, ali nije imala odmah odra# na papski stav prema umetnosti, niti je njihova
umetnost #natnije uti!ala na ra#voj starijih umetnika. 8ok su se 4araijevi sledbeni!i i# 5olonje
nepokolebljivo uvrstili u Rimu tokom prve dve de!enije =)&& veka i javni ukus se odluno udaljavao od
starih manirista, 4aravadjov stil je ostao skoro potpuno stvar eks!entrika, po#navao!a i umetnika.
Pavle V i kardinal Scipione Borgeze kao patroni
'vanini patronat u Rimu je podra#umevao tri velika #adatka; 0r*+a -+3 Pe!ra, *a5e"a Pao"ina & -3
,aria ,a@ore i Pa"a!a K+irina". 1ajvei problem sa kojim se Pa+"e suoio je bio #avretak -+3 Pe!ra.
8onevi odluku o odustajanju od 7ikelanLelovo !entralno plana, papa nastavlja sa velikim odlukama.
Kar"o ,aderna poinje faad& 1-B7. i brod 1-B+. odine, a #avrava ih 1-12. Ubr#o *1-1-. on radi
Konfeio *ispovedaoni!u. koja se otvara u obliku potkovi!e ispred visoko oltara ispod kupole. Sam papa
je podr0avao 7adernu i uprkos jakoj konkuren!iji manje naprednih arhitekata, dekora!ija nove
radjevine poverena je nepokolebljivom maniristi.
(avle ) nije bio odovoran #a de*ora0i2& *&5o"e, koja se sastoji od jednostavnih mo#ainih
predstava Hrista i apostola, polu"iura papa i svetitelja i anLela sa oruLima stradanja. 8ekora!ija je
poverena 1-B2 od. >e8ar& dAAr5in&, miljeniku pape 4limenta)&&&. 'bo svoje veliine #avrena je tek
1-12. 4liment bira i umetnike #a i#radu +e"i*o7 o"!ara, koji je kasnije promenjen u mo#aik. (riliku da se
iska0u dobili su Ron*a"i, )ani, Pain2ano, Ne$ia, Ka!e"o, Ba"2one i >i7o"i, a 4aravadju i 4araiju nije
pru0ena ansa.
6lavni skulptor pape (avla ) u Sv. (etru bio je i# 7ilana. /o je bio A1$ro@o Bon+i?ino *155B,
1-22., prijatelj >ukarija i Ronkalija. 1jeov je klasi!istiki re"2ef , PHrist predaje kljueve sv. (etruP,
i8nad 7"a+no7 &"a8a u !rkvu. ;o+an Ba!i!a Ri<i, jedan od poslednjih pravih manirista i# doba Siksta ),
oslikao je fre*a1a Konfeio, a njeova je i B!&*ode*ora0i2a 5or!i*a. Qleantna i boata
tukodekora!ija je bila jedino polje de su rimski maniristi u vreme 6rura =&&& i Siksta ) poka#ali #aista
inventivnost i oriinalnost. 4era$o*o+a uvena K&"a a a!o1 i# 1-17. sruena je kada je i#radjena
5erninijeva kolonada.
Ka5e"a Pao"ina & -3 ,aria ,a@ore, koju je papa odluio da podine 1-B5, sadr0i mnoo vru
ideju o #vaninom ukusu neo oromni kompleks Sv. (etra. Skoro veliine !rkve, kapelu sa osnovom
rko krsta i visokom kupolom projektovao je 4"a1ini2o Pon0io. Uradio ju je po modelu kapele Siksta
). 3ve dve kapele stvaraju vrstu transepta na ranohrianskoj ba#ili!i i one su svedoanstvo o poetku i
kraju jedne epohe. 4apela je i#radjena 1-11, a dekora!ija #avrena 1-1-. 7ermer u boji, po#lata i
skupo!eni kamen su kombinovani tako da ostavljaju utisak #aslepljujue sjaja, koji nadmauje utisak
sirovih boja Sikstinske kapele. Sikst ) je sa svojom polihromnom kapelom #apoeo modu koja e ostai
do =)&&& veka. )ei deo ovo mermera u boji je u#et sa antikih radjevina. /o je bio va0an deo
Sikstovo kontrare"orma!ijsko prorama, sistematino pretvaranja paansko u hrianski Rim. 3sim
toa, smetajui ovaj rasko pred oi vernika, Sikst je ispunio neosrednjovekovnu ideju da je !rkva slika
neba na #emlji i da treba da bude ukraena najskupo!enijim blaom koje postoji. (ored bonih #idova
4apele (aoline u#di0e se oromna 7ro$ni0a K"i1en!a )III i Pa+"a ) sa statuama papa okru0enih
obojenim narativnim relje"ima. Sve je smeteno u trijum"alni luk, koji je tako masivan i boat da otovo
onemouava, ui skulptoralnu dekora!iju. U poreLenju sa svojim modelom kapelom SiEta ), ova
robni!a poka#uje dalje irenje dekorativnih detalja, to umanjuje e"ekat skulpture. Umetni!i koji su
i#radili statue i relje"e pripadaju ulavnom starijoj enera!iji roLenoj oko 15-B, a to su; Bon+i?ino,
)a"o"do, B&0io, ,ari2ani i P2e!ro Bernini *Manloren!ov ota!.. (raktino svaki skulptor koji je tada
radio u Rimu dao je svoj doprinos. (reovlaLuje lombardijski element. Uprkos uni"ormnosti skulptoralne
dekora!ije, stil i kvalitet se ra#likuju. 1ajvii deo dekora!ije i#radili su reak!ionarni i boja0ljivi skulptori,
-i"a da )i@& dobija vei deo i radi statue 4limenta )&&& i (avla ).
Skulptura je u tom trenutku #aostajala #a revolu!ionarnim doadjajima u slikarstvu, koje su doneli
4aravaLo i :nibale 4arai. 1ije i#nenaLuju!e da je i#ma i#medju stare arde i proresivnih majstora,
kao sto se 7arijani i 7oki , oito post"estum #a oi i#ve0bano istoriara umetnosti , bila teko uoljiva
u papskom kruu. 7eLutim, situa!ija u slikarstvu je bila sasvim druaija, i tu se ne mo0e predvideti
kompromisni karakter politike (avla ). 4arakteristino, on je dao prava! !elo poduhvata u ruke
Ka+a"2era dAAr5ina. 8N:rpina je li!no oslikao 5andan!ife *&5o"e i "&ne!& i8nad o"!araD 9lorentina!
/&do+i*o >i7o"i je oslikao *&5o"&, a =+ido Reni je, mouLe na ini!ijativu dN:rpina, uradio 1B manjih
"resaka u neadekvatno oblikovanim "&ne!a1a $o0nih 5ro8ora *1-1B,12.. 3sim toa 9lorentina!
Pain2ano *fre*e & a*ri!i2i., kao i maniristi ;o+ani Ba"2one i Ba"daare Kro<e imali su svoj udeo,
dok se /anfran*o priklju!io kasnije. 'a #vanini patronat tokom drue de!enije je bila tipina pojava da
su svi ovi umetni!i, maniristi, ?tran#i!ionalisti@ i ?modernisti@, radili jedan u# druo, a da je akademski
eklektiar dN:rpino bio na vrhu liste.
Studija tre!e veliko papsko poduhvata, K+irina"*e 5a"a!e, do#voljava do i#vesne mere
revidiranje impresije koju ovek nosi i# (aoline. 4asno 1-B5. papa je poverio dvorskom arhitekti
4"a1ini2& Poni0in& proirenje postojee raLevine, a posle njeove smrti 1-12, Kar"o ,aderno je
dobio #adatak da ovo nastavi. )ei broj divnih novih odaja je bio spreman #a dekorisanje od 1-1B na
dalje, od kojih dve #aslu0uju posebnu pa#nju; Sala ReLa *sada Sala deN4ora#ijeri. i papina privatna kapela
*4apel delN:nunijata.. De*ora!i+ni o*+ir o"i*ano7 fri8a du0 #idova u Sali deN4ora#ijeri *1-1-,17.
o!ito je #amisli A7o!ino Tai *15CB,1-II.. 1aomilana *prenatrpana. shema otkriva /asijevo kasno
maniristi!ko "lorentinsko obra#ovanje, dok perspektivno otvaranje u imainarne sobe na druim #idovima
poka#uje uti!aj severnoitalijansko ilu#ioni#ma koji se odomaio u Rimu #a vreme 6rura =&&&.
/anfran*o i Kar"o -ara?eni su bili lavni i#voLai "iura i s!ena. Udeo svako umetnika ponaosob u
ovom radu nije lako ustanoviti, ali "enomen je dovoljno interesantan; nala#imo jedan entente cordiale
4araijevih uenika i 4aravaLovih sledbenika pod komandom Rimljanina koji je studirao u 9iren!i.
/reba dodati da je bilo retko da se jedan karavaLista ana0uje #a javne "resko radove ove vrste. Sam /asi
je ovde konsolidovao svoju reputa!iju spe!ijaliste #a ilu#ionisti!ku arhitekturu *kvadratura.. U ovom
poledu on je saraLivao sa 8omenikinom i kasnije, pre svea, sa 6verinom.
1ajve!a slava palate je 4apela delN:nuniata, koja je dekorisana 1-B+,12. od strane =+ida Reni2a u#
pomo! /anfran*a, A"$ani2a, An!oni2a Kara<i2a i manje po#nato To1a8a Ka15ana. 3vde naj#ad
imamo potpuno koordiniran poduhvat mlaLih majstora i# 5olonje. 3vaj poduhvat je imao podrku punu
entu#ija#ma od strane papsko dvoraD meLutim, nesumnjivo je da je prvenstvo koje je papa dao Reniju
kako u 4virinalu, tako i u S. 7arija 7aLore i )atikanu, uslovljeno dobrim po#i!ijama, preporukama
kardinala -0i5iona Bor7e8ea.
4ardinalov neak, miljenik (avla ), bio je mo0da najbrilijantniji repre#ent paulinske ere. Rivahan,
svetske pojave, uven po svojim banketima, on je ulo0io velika boatstva u svoja #danja, kolek!ije i
patronstvo umetnika. 3n je bio entu#ijasta i, protivno preporukama kon!ila u /rentu, voleo je umetnost
radi umetnosti. 4atolike odlike ukusa, koje su i#leda bile lavna na#naka i druih aristokratskih patrona
tih odina, ujedinjavale su se sa njeovim aktivnostima. 1e samo oroman broj starih radova, ve i
mnoo naj"inije nakita sadanje 6alerije 5ore#e, slike /i!ijana, Ra"aela, )erone#ea, 8osija i druih,
krasile su njeovu kolek!iju. :li interesantnija je u ovom kontekstu jeste injeni!a da je on sa
podjednakim 0arom kupovao i slike dN:rpina, (asinjana, Oiolija, 5aroija, 4aravaLa, 8ominikina i
$an"ranka. Ustvari on je bi jedan od najranijih potovala!a 4aravaLa, kao to je u ranom periodu otkrio
5erninijev enije. U svojim dare0ljivim porud0binama radova u "resko tehni!i, kako #a privatne, tako i
javne raLevine, on je davao prednost 5olonje#ima, naroito Reniju, koji je bio na njeovom dvoru od
1-BC, a kasnije $an"ranku. 1ije oklevao da #aposli ak i slavne manriste, ljude kakav je bio 1ikolo
(omarano ili njeovo uenika 6aspara Oelija.
1akon (oni!ijeve smrti S!ipion 5ore#e je #a !rkvene raLevine koje je spon#orisao i plaao
"avori#ovao arhitektu ;io+ani Ba!i!& -ori2&, koji je nastavio akademski stil daleko tokom =)&& veka.
1jeovo lavno delo, faada -+3 =re7ori2a ,an2a i nao *a!edra"e na ,on!e Ko15a!ri, bli#u Rima S
sve su uradjene #a S!ipiona. 7ada nisu be# dostojanstva, one svedoe o kon#ervativnim poledima
kardinala kada je u pitanju !rkvena arhitektura. Sorijeva arhitektura je donekle sna0nija od Poni0i2e+e,
koji je na kardinalovu ini!ijativu i#vrio delikatnu klasi!istiku reno+a0i2& -an -e$a!i2ana f&2ori "e
1&ra. 'a svo #ivota (oni!io je ostao porodini arhitekta i u ovom svojstvu je nastavio da radi na 5a"a!i
na kojoj je stariji 7artino $oni radio #a kardinala 8e#a, a koju je (avle ) kupio kratko vreme pre svo
ponti"ikata. 1epravilno oblika, #apadna "asada, najdu0e proelje u Rimu, najveim delom je rad
(oni!ija. Sledi sombreA tradi!iju (alate 9arne#e, dok dvorite sa dvostrukom kolonadom, to je novina u
Rimu, uka#uje na uvoLenje severnoitalijanskih, verovatno Lenovljanskih, ideja. (avle ) je re#ervisao
palatu 5ore#e. 3sim toa, kardinal S!ipione je #a sebe saradio sadasnju Pa"a!& Ro5i"2o8i-Pa"a+i?ini
na (ja!a 7ontekavalo, #apo!eta 1-12. 4ao u Sv. Sebastijanu, HolanLanin )aan0io *%an van Santen.,
kasnije saradnik i naslednik (oni!ija kao papsko arhitekte, preu#eo je radove posle smrti ovo majstora.
)asan!io je saradio atraktivni Ka8ino *1-12,12., koji su An!oni2o Te152e!a, Pa&" Bri", Ker&$ino
A"$er!i, Pain2ano, ;o+ani Ba"2one i, pre svea, Reni ukrasili fre*a1a. A7o!ino Tai i Ora0io
;en!i"eBi oslikali su !a+ani0& o$"i8n2e7 Kaina ,&8a, a /&do+i*o >i7o"i je uradio !iklus "resaka u
jednom druom 4asinu. /ako, taj ansambl kreiran #a S!ipona, jos jednom daje "as!inantan presek kro#
ra#liite tenden!ije koje su postojale istovremeno jedna pored drue na poetku drue de!enije.
4ardinalov entu#ija#am je bio kon!entrisan na podi#anju njeove )i"e na Pin?i2o *sadanja 6alerija
5ore#e., #a koju je 0eleo da bude sara0ena od strane (on!ija. 7eLutim, jo jednom se umeala smrt, i
)aan0io je bio arhitekta ove raLevine podinute 1-12,15. :ko je ijedna #rada to inila, onda je to bila
ova vila S predstavljala je sutinu, sr0 svo patrona. 1jen tip sledi rimsku vila suburbana, koja je
#asnovana sto odina ranije u (eru!ijevoj 9arne#ini. :li dok (eru!i koristi klasinu stroost, )asan!io
pokriva !elo proelje, oblika slova U, niama, udubljenjima, klasinim statuama i relje"ima *najvei deo
dekora!ije je skinut poetkom =&= veka. , kasni primer maniristiko horror vacui, koji je naao svoj
klasini i#ra# u 4a#inu (ija &) od (iro $iorija i )ili 7edii na (inijo od :nibala deN$ipija. )asan!io je
#a S!ipiona 5ore#ea 5roBirio )i"& ,ondra7one na 4ra*a!i *1-1I,21. i ovde je, u "ontanama i
prelepim loLama, tako esto netano pripisivanim )injoli, njeov pitoreskni pristup arhitekturi naao nov
neoekivani i#ra#.
&ako daleko od is!rpne, naa lista radova #a (avla ) i njeovo uveno neaka dovoljno je
#adivljujua. :li utisak njihovih trajnih dostinua kao umetnikih patrona bio bi nepotpun be# pomena
brojnih "ontana s kojima su ulepali Rim. 4on!ane su podinute na !r7o+i1a -3 ,aria ,a@ore i &
/a!eran&( na P2a0a -0oa Ka+a"i i P2a0a di Ka!e"o *koja je unitena.. 1ijedna od njih se ne mo0e
porediti sa velianstvenou i elean!ijom ,aderno+e peurkaste fon!ane na !r7& -+3 Pe!ra, ili sa
monumetalnou proelja u obliku trijum"alno luka na A*+a Pao"a *na %anikulumu. sa njeovim
kaskadama vode *1-1B,1I.. 3d vremena Siksta ) "ontane su stalno irale #naajnu ulou u urbanom
ra#voju Rima, ali #a ra#liku od "irentinske tradi!ije "ontana sa njihovom dominantno skulpturalnom
dekora!ijom, rimske "ontane su bile ili neukraene sastojei se od stubova koji su podupirali ra#liite
kombina!ije ba#ena ili, ako su bile postavljena u# #id, bile su arhitekturalne i monumentalne. 3pet je
obele0je bitno jedinstva perioda od vremena Siksta ) do vremena (avla ) i injeni!a da prila# ovom
problemu nije bitno promenjen. Pon0i2e+a :kva (aola je bila jednostavno poboljana ver#ija A*+a
4e"i?e od Do1eni*a i ;o+ani 4on!ane *15C7.. 4ao i u mnoim druim aspektima, prava promena je
nastupila tek tokom ponti"ikata Urbana )&&& kada je 5ernini nepovratno prekinuo ovu rimsku tradi!iju.
Podr6a+ao0i Kara+a@a i Ani$a"e Kara<i2a
1aj#naajniji patron u Rimu posle S!ipiona 5ore#ea bio je marki# )in?en0o ;&!ini2ani (156C-
16DE'. 4ao mlad ovek on je pru0io be#uslovnu podrku Kara+a@&, a svojom odva0nom kupovinom
njeovo PSv. 7atejeP, koa su odba!ili sveteni!i S. $uiLi deN9rane#i, verovatno je spreio krah
4aravaLove karijere kao slikara monumentalnih reliio#nih slika. 7arki# je sa podjednakim 0arom
skupljao i dela 5olonje#a, i tavie, re#ervisao posebno mesto u svojoj kui #a maniristu 4risto"ora
Ronkali *#vanom (omarano, 1552,1-2-., koji je poeo kao uenik starije 1ikole (omaranija i ra#vio
se u visoko !enjeno Ptran#i!ionalistuP. 3n je bio taj koji je slu0io kao Mustinijanijev savetnik po pitanju
umetnosti i koji a je pratio 1-B-. na putovanjima kro# &taliju i Qvropu. 4asnije u Mustinijanijevom
0ivotu, 1ema! Sandrart je #a njea objavio njeovu kolek!iju antikih mermera *#$alleria $iustiniani#,
1-21., dok su 9ran!u# Du%uesno& i drui, 9laman!i kao i $an"ranko i 8ominikinov uenik Movani
5atista RuLeri, dali !rte0e i ravire.
&ako je 4aravaLo naao odane patrone meLu plemstvom i visokim svetenstvom, ipak bilo bi netano
ovoriti o nekom odreLenom PklanuP koji se #alaao #a njea. $judi koji su stajali i bili u# njea i#leda
da su bili predu#imljivi, entu#ijasti i liberalni po svojim stavovima. & to je svakako tano, ne samo #a
S!ipiona 5ore#ea i )inen!a Mustinijanija, ve i #a kadinala 4ran<e*a ,ari2& de" ,on!e, najranije
4aravaLovo patrona, #a koa se ka0e da je bio Pneka vrsta !rkveno ministra umetnosti u RimuPD to je
tano i #a brau Adr&$a"a i >iria*a ,a!e2i, koji su Ppali kao 0rtve mode #a 4aravaLaP *5aljone., ali
koji su istovremeno bili patroni i umetni!ima kakvi su bili 4ristor"oro Ronkali i 6aspare Oelio. 3ve
poslednje umetnike takoLe su "avori#ovala $ra?a Kre?en0i( koji su #aslu0ni i #a to to je 4aravaLo
dobio da radi u 4ontareli 4apeliD a ova lista, lako bi se mola jo proiriti.
Sasvim je druaija bila srea Ani$a"a Kara<i2a i n2e7o+ih $o"on2*ih dr&7o+a i "ed$eni*a. U
njihovom sluaju je do#voljeno ovoriti o "rak!iji, ili tanije o dve "rak!ije, koje su bile opredeljena da
promoviu 5olonje#e. /o je bila porodi!a 9arne#e, naroito moni *ardina" Odoardo, pod ijim okriljem
je :nibale slikao u 6aleriji 9arne#eD on je ostao vrsto lojalan svojim bolonjekim tieni!ima,
ana0ovavi 8omenikina i $an"ranka u palati, a mora mu se odati pri#nanje i #a sakupljenih preko -B
radova 4araija i njihove kole, koji su pripadali inventaru 9arne#e 1--2. 8rua rupa bila je pove#ana
sa kruom ljudi oko *ardin"a P2e!ra A"do$randini2a, neaka 4lementa )&&& i dr0avno sekretara, koji je
i#vesno vreme bio najuti!ajniji ovek u Rimu i politiki protivnik 3doarda 9arne#ea. Sam kardinal bio je
pristali!a umetnosti 4avaljera dN:rpina. :li njeov sekretar, monsinjor ;o+ani Bari!a A7&*i *157B,
1-22., roLen u 5olonji, bio je odani obo0avala! :nibala i 8omenikinov bli#ak prijatelj. &stom kruu
pripadao je i monsinjor ;o+ani An!onio ,aani i 4ran<e*o An@e"oni, sekretar kardinala &polita
:ldobrandinija. & 7asani i :nLeloni su se kon!entrisali na sakupljanje bolonjekih majstora, a sluajno
#namo da je :nLeloni posedovao najmanje -BB :nibalvoih !rte0a raLenih #a 6aleriju 9arne#e. 3dmah je
jasno da su ljudi ove rupe, #a ra#liku od 4aravaLovih patrona, bili voLeni odreLenim prin!ipima.
1jihova jednostavna, jednostrana, parti#anska delatnost postala je od jo vee #anaaja u ranim
odinama =)&& veka.
Sam A7&*i se oprobao i u teorijskom polju svojim #'rattato della (ittura# u kome je, i#meLu ostalih
ideja, "ormulisao !entralni prin!ip klasine doktrine da je priroda nesavrena i da je #adatak umetnika da
i#vri poboljanja prirode odabiranjem samo njenih najlepih delova. 3va empirijska, aristotelovska
teorija usmerila je napad na dva "ronta; verovanje u nju je opravdalo kritiku koliko maniera slikara, toliko
i karavaLista. Sa ove take ledita ni platonovski kon!ept jedne a priori ideje lepote u umu umetnika
*'ukarijev disegno interno., ni tana imita!ija prirode *4aravaLo., nisu bile na po#i!iji koja se mola
braniti. &nteresantno je da je ova nova a"irma!ija klasine doktrine bila napisana i#meLu 1-B7 i 1-15,
odmah nakon to se pojavila 'ukarijeva #)deja# 1-B7, koja se "ra#om na#ivala PlabuLa pesma
subjektivno misti!i#ma maniristike teorijeP. :uki i njeov kru su nali reali#a!iju svojih teorijskih
stavova , ulepana priroda i ideali#a!ija , u umetnosti :nibale 4araija i 8omenikina. 3ni su pre#irali
starije maniriste i stvorili leendu od 4aravaLovo ne#au#dano naturali#ma.
)ei broj !enjenih uenih ljudi je istakao da je period oko 1-BB. bio u suprotnosti sa teorijskim
spekula!ijama. Sutinska istinitost ovoa ne mo0e se porei. Sami umetni!i su bili nemi, ve#ano je#ika.
&s!rpni proram lek!ija 9. 'ukarija, koji je trebalo da se objavi pre novoosnovane :kademije sv. $uke,
predstavljao je anahroni#am, ak i pre no to je neslavno ie#ao kao re#ultat otpora umetnika. &
4aravaLo i 4arai su ismevali bistra naklapanja o umetnosti, na koja su maniristi bili tako ponosni.
&#leda da su slobodoumni patroni bili vie #ainteresovani #a eksperiment i kvalitet, neo #a prin!ipe.
3sim toa, tokom prve polovine =)&& veka nije objavljen ni jedan #naajan spis koji bi veliao nove
ideje. (a ipak, plamen koji su #apalili ljudi :ukijevo krua nije nikada vie nestao. 1aprotiv, klasino,
idealistiku teoriju, koja je osiuravala dostojanstvo slikarstva u smislu 'ukarijevo akademsko
shvatanja, uskoro su manje ili vie plodotvorno #aovarali, ojaavali i isti!ali amateri i umetni!i. 7o0emo
se prisetiti da je, kao to bi se dalo oekivati, 8omenikino podr0avao krajnje klasinu taku ledita,
"avori#ujui disegno na raun colore, i da je kasnije 9ranesko :lbani planirao spis ortodoksije koji bi,
sudei po i#vetaju 7alva#ije, iao #natno ire od :ukijevih prilino uskorudih ra#matranja. U svakom
sluaju, cognoscenti =)&& veka su sve odlunije bili u# miljenja :ukijevo krua, i pomoli su da se
stvori klima u kojoj je bio osiuran uspon bolonjsko klasi!i#ma nad maniri#mom i karavaLi#mom. 3vaj
uspon se mo0e uoiti poledom na listu #naajnih !iklusa "resaka u palatama i !rkvama koje su uradili
5olonje#i od 1-BC. na dalje. 1aroito kada je bila u pitanju dekora!ija palata, oni su otovo u0ivali
monopol u druoj de!eniji.
No+e 0r*+e i no+a i*ono7rafi2a
1ije moue shvatiti, saledati oromne promene u umetnikom 0ivotu u Rimu od Siksta ) na dalje
be# ra#matranja 0ive aktivnosti na ekle#ijalistikom polju. /okom prve polovine =)& veka u Rimu je
saraLen mali broj !rkava. :li kako je vek odmi!ao, nov inte#itet masovne pobo0nosti #ahtevao je
enerine mere i, pre svea, novi redovi su imali potrebu #a !rkvama u kojima bi okupili svoje velike
konrea!ije. (oetak je uinjen sa I" =e&, !rkvom majkom je#uitsko reda, koja je raLena od 15-C, a
posveena 15CI. 3na je svojim irokim jednobrodnim naosom, kratkim transeptom i impresivnom
kupolom bila idealno reenje #a propovedanje velikom broju ljudi. 3na je ustanovila tip velike
konrea!ijske !rkve, koji je potom bio ponavljan stotine puta tokom =)&& veka u# samo minimalne
varija!ije. /okom narednih de!enija Rim je video tri jo vee !rkve ovo tipa, od kojih je svaka
nadmaivala prethodnu svojom veliinom. 6odine 1575. Ki2e8a N&o+a *-3 ,ari2a in )a"i<e"a. #apoeta
je od strane ,a!ea di >i!a di Ka!e"o 8a ora!ori2an0e sv. 9ilipa 1erija, a nastavio je da radi na njoj
,ar!in /on7i -!ari2i. 'danje je posveeno 15++, ali tradi!ionalna "asada 4a&!a R&7e8i2a nije bila jo
#avrena 1-B5. -3 Andrea de"a )a"e, nadomak 4ije#a 1uova, projektovao je ;a*o1o de"a Por!a *a ne
(jetro (aolo 3livijeri. 8a !ea!in0e, iji je red bio osnovan u ranim odinama reliio#ne borbe, 152I.
'apoeta 15+1, radove na njoj je preu#eo Kar"o ,aderno 1-BC. i #avrio je 1-22, i#u#ev "asade. 1aj#ad,
drua velika je#uitska !rkva, -+3 I7n2a0i2a, projektovana je posle kanoni#a!ije osnivaa reda i #apoeta
1-2-. 4anoni#a!iji sv. 4arla 5oromea 1-1B. odmah je sledilo posveivanje njemu ak tri !rkve u Rimu;
veoma prostran -3 Kar"o a" Koro, - Kar"o ai Ka!inari, saraLene 8a $arna$i!e, konrea!iju
osnovanu u 7ilanu 1522, i mala !rkva -3 Kar"o a"e K+a!ro 4on!ane, koju su kasnije !rini!ar0i #amenili
5orominijevom raLevinom.
3sim ovih novih raLevina podinutih #ahvaljujui novim kontrare"orma!ijskim redovima i novim
sve!ima, tokom tri de!enije ponti"ikata 4lemetna )&&& i (avla ) podinuto je vire srednjih i malih !rkva
neo u predhodnih 15B odina. 8ovoljno je samo setiti se S. 7arija dela Skala *in /rastevere, 15+2., S.
1ikolo da /olentino *15++,1-1I., S. Mu#epe a 4apo le 4a#e *15+C, ponovo saraLena 1-2C., S. 5ernardo
ale /erme *15+C,1-BB. i S. Su#ana *"asada, #apoeta 15+7., sve one podinute tokom vladavine 4lementa
)&&&D ili S. 7arija dela )itorija *1-B-., S. :ndrea dele 9rate *1-12., SS. /rinita deN(elerini *1-1I., S.
7arija del Su"raLo *1-1-. i S. 7arija $iberatie *1-17., sve ponovo saraLene ili novo podinute pod
(avlom ). 3voj listi se mou dodati i va0ne restaura!ije kao to su bile one kardinala 5aronijusa #a SS.
1erejo i :kilejo, kardinala (jetra :ldobrandinija #a S. 1ikolo in 4arere i kardinala S"ondratea #a S.
Oeilija u vreme 4lementa )&&&D kao i one S. 9raneska Romana, S. 4risoono, S. Sebastijano "uori le
7ura, SS. 4vatro 4oronati, i S. 7arija in /rastevere, tokom ponti"ikata (avla. 1aj#ad, velike i boato
ukraene kapele kao to su; kardinala 4aetanija u S. (uden!ijana *15+5., :ldobrandinija u S. 7arija
sopra 7inerva *1-BB,5., kardinala Santorija u $ateranu *#apoeta pre 1-B2. i 5arberinija u S. :ndrea
della )ale *1-BI,1-., poka#uju da su se vodee porodi!e Rima takmiile u sjaju i rakoi novih i starih
!rkava.
Uprkos solidnom i vrednom dostinuu, majstorima ovo perioda koji ra#matramo, uopte nedostaje
ini!ijativa, inventivnost i avanturistiki duh. Gini se kao da je to bilo pitanje bon ton,a u ovim odinama,
da se ne narue o#biljno utvrLeni abloni. /ako nad ekle#ijalnim toa vremena visi oblak anonimnosti,
ako ne i dosade. Govek se pita kako bi 5ernini, 4ortona ili 5oromini ra#reili problem prostrane
konrea!ionalne !rkve, da im se takva mounost pru0ila. U svakom sluaju, veliki majstori
postpaulinske ere su nali prodorne, matovite i visoko line solu!ije #a tradi!ionalne ekle#ijistike
#adatke. (romena nastala tokom ponti"ikata Urbana )&&& na ovom planu nije nita manje revolu!ionarna
neo na druim.
Sav oroman rad na raLevinama tokom poslednjih de!enija staro i prvih novo veka, #ahtevao je
dekorativne radove slikara, vajara, i#voLaa tuko dekora!ija i #anatlija. 4ao po pravilu, poslovi voLenja
su ostajali u rukama arhitekata. U sluaju *a5e"e A"do$randini2a & -3 ,ari2a o5ra ,iner+a *#apoete
1-BB, osveene 1-11., ovaj #adatak su i#veli ;a*o1o de"a Por!a, a posle njeove smrti Kar"o
,aderno. :li oni nisu bili nita vie neo primi inter pares *prvi meLu jednakima. u koordiniranju
radovima slikara Baro<i2a *P/ajna veeraP, o"!ar. i Ker&$ina A"$er!i2a *+od., kao i skulptora Ka1i"a
,ari2ani2a, Ni*o"a Kordi2eri2a, I5o"i!a B&0i2a, )a"a"da i -!efana ,aderne. 4olektivni poduhvati
postali su pravilo od Siksta ) do kraja ponti"ikata (avla ), ak i ako su umetni!i ana0ovani na istom
#adatku imali potpuno ra#liita polede. 3vaj trend se promenio pod Urbanom )&&&. 4apele, kao to su
one porodi!e Raimondi i 4ornaro, poka#uju u potpunosti peat 5erninijevo majstorsko duha; saradni!i
su bili asistenti vie neo samosvojni umetni!i.
1ove !rkve su suoavale slikare prevashodno sa velikim #ada!ima. 3ni su morali ne samo da
prekrivaju oromne #idne povrine "reskama, ve su pre svea morali da stvore novu ikonora"sku
tradi!iiju. /rebalo je slaviti sve!e kao to su sv. 4arlo 5oromeo, sv. &nja!ije, sv. 9ran!is 4savijer i sv.
/ere#a; trebalo je slaviti njiove 0ivote, uda koja su inili, svetske i duhovne misije. 3sim toa, kao
odovor protestantskom i#a#ovu, trebalo je potvrditi dome katolike !rkve na slikama koje bi uvrstile
veru vernika i obu#ele njihove emo!ije. 1aj#ad, u poledu mnoih s!ena i# Staro i 1ovo #aveta i
0ivota sveta!a, postojala je potreba ka pomaku od tradi!ije prema isti!anju herojskih primera *8avid i
6olijat, %udita i Holo"erno., modela pokajanja *sv. (etar, reni sin., prema slavljenju muenitva i vi#ija
i eksta#a sveta!a, prema do tada neistra0enim intimnim doaLajima i# Hristovo detinjstva. 3vo uka#uje
na to da se #aista mo0e ovoriti o kontrare"ormatorskoj ikonora"iji.
Uspon nove ikonora"ije mo0e se posmatrati u poslednje dve ili tri de!enije =)& veka pa na dalje, ali
se mora podvui da je u Rimu veina velikih "resko !iklusa, u &l Me#u, S. :ndrea dela )ale, S. 4arlo al
4orso, 4ije#a 1uova, S. &nja!io, S. 4arlo ai 4atinari i drude, bila naslikana posle prvo kvartala =)&&
veka. 8ruim reima, dekora!ije ovih !rkava pripadaju stilski kasnijoj "a#i neo same raLevine. Ra#lo
tome le0i, u svakom sluaju, jednim delom u vremenskom rasponu i#meLu ranih aktivnosti novih redova i
kanoni#a!ije njihovih osnivaa. :li to nije !ela pria. 1a primer, 0elja 9ilipa 1erija da #idovi 4ie#a
1uova budu belo obojeni bila je u skladu sa ranim stroim PikonoklastikimP tenden!ijamaD to su isti oni
#idovi koje je (jetro da 4ortona pola veka kasnije prekrio svojim boatim dekora!ijama. Ftavie, mada je
tano da se ne mou oekivati prika#ivanja apoteo#a sveta!a pre no to su oni bili kanoni#ovani, klima u
vreme 4lementa )&&& i (avla ) nije bila poodna #a Pdei"ika!ijuP na slikama velikih ljudi
konrtare"orma!ije. 4ao to smo pomenuli, same pape #ahtevale su najis!rpnije istrae u sluajevima
buduih sveta!a tj. kandindata #a sve!e *i ovi pro!esi su se prote#ali tokom mnoo odina.. /akoLe je
va0no primetiti da, po pravilu, postoji #natna ra#lika u prika#ivanju sveta!a i#meLu ranije i kasnije "a#e.
1a slikama drue de!enije, kao to su one 3ra!ija 5orLanija *S. 4arlo ale 4vatre 9ontane, Rim., 3ra!ija
Mentileija *S. 5enedeti, 9abrijano. ili 4arla Saraenija *S. $oren!o in $uina, Rim., sve!i se mou
prika#ati u stanju predanosti i eksta#e, i u ovom e#altiranom stanju duha oni mou imati vi#ije iji deo
postaje i posmatra. :li se oni retko prika#uju kako se u#nose ili stoje na obla!ima u drutvu anLela, i
tako predpostavljajui !elu sliku #a vi#ionarsko iskustvo posmatraa.
3vakve s!ene pripadaju visokom baroku, i samo po svojoj veliini i randio#nosti utvrLuju novu
umetniku konven!iju. 4ada se ovo doaLalo, veliki re"ormatori su bili mrtvi ve najmanje dve
enera!ije i jasno je, be# bilo kakvo dalje komentara, da nita nije molo biti suprotnije od duha u
kome su oni dejstvovali.
1ije moue sumnjati da je kontrare"orma!ija #ahtevala spe!i"inu kontrare"orma!ijsku ikonora"ijuD
niti da se ikonora"ski oblik rano =)&& veka promenio u i#vesnoj meri tokom postpaulinsko perioda.
:li da li se mo0e ovoriti o spe!i"inom kontrare"orma!ijskom stiluA Sumirajui ono to je na#naeno na
prethodnim stranama, mo0emo #akljuiti da je !rkva svakako koristila ra#ne umetnike mani"esta!ije i
stilske trendove, koji s drue strane nisu bili ne#avisni od reliion#no duha toa doba. U koe#isten!iji
PklasineP odmerenosti i PvularneP pompe moue je ra#likovati dva vida kontrare"ormatorske
umetnosti. :li i#nad i van svea ovoa, i#leda da je moue spojiti odreLeni stil sa duhom re"ormatora;
stil koji odaje neto od njihove hitrosti i entu#ija#ma, direktnosti njihovo obraanja i mistine dubine i
jaine ubeLenja. 4ako se ovo odnosi na !elu &taliju, ekspli!itnije stanovite treba odlo0iti dok se ne istra0i
ra#voj slikarstva u provin!ijama.
E+o"&0i2a F6anro+aF
Gesto se ka0e da je #naajan korak u sporom i permanentnom pomeranju od prevashodno reliio#ne
umetnosti srednje veka ka prevashodno sekularnoj umetnosti moderno doba uinjen tokom =)&& veka.
(ostoji deo istine, kao i i#vesna reka u ovom tvrLenju. (oreno je verovati da postoji jednakost i#meLu
stepena naturali#ma i reali#ma , u samim po sebi veoma problematinim stvarima , i pro"ano karaktera
umetnikih dela. )elika slinost nije sinonim #a identinost. 7ada je loika ove tvrdnje nepore!iva, da li
e ili ne posmatra do0iveti umetnost =)&& veka kao istinski reliio#nu umetnost, #avisi od njeovih
sopstvenih, delom podsvesnih re"erentnih stavova. 7eLutim, ne mo0e se porei da je najvei deo
umetniko stvaralatva tokom ra#matrano perioda bio reliio#ne prirode. U poreLenju s tim, pro"ani
deo ostaje relativno be#naajan. 3vo je tano, ak iako je nakon 4araijevo oslikavanje tavani!e
9arne#e, klasina mitoloija i istorija postala neverovatno va0na u dekora!ijama palata. U tom poledu
vladavina (avla ) donosi nesoporni a"initet #a rimsku visoku renesansu.
3vim #apa0anjima se sada mo0e dodati vie supstrata. 3ko 1-BB. odine, duo pripremano, otro
ra#ranienje i#meLu ekle#ijalistike i sekularne umetnosti postalo je utvrLena injeni!a. 8oaLaji u
Rimu su ubr#ali ovu podelu u !eloj &taliji. U tom istorijskom trenutku mrtve prirode, 0anr s!ene i pej#a0i
poeli su da se i#dvajaju kao posebne samosvojne vrste. 1i jedna od njih u svom i#u#etnom ra#voju nije
nastala be# aktivno uea severnjakih, prevashodno "lamanskih umetnika. Rim svakako nije bio jedini
italijanski rad u kome se oseao severnjaki uti!aj. 8ovoljno je setiti se 9iren!e, 5olonje i Menove. (a
ipak, mnoi severnjaki umetni!i su bili maino privueni u Rim i on je postao mesto interna!ionalno
okupljanja, de su nove ideje bile 0ivo ra#menjivane i dobijale svoj karakteristino italijanski peat.
1ove vrste su u#rokovale takav porast interesovanja da je ak i kardinal 5oromeo, ovek vrstih
prin!ipi, bilo vrlo privuen takvim Ptri!amaP kao to su pej#a0 i mrtva priroda. &#abrali smo njea #a
primer, jer nam on poka#uje da je oko 1-BB. odine jedan kolek!ionar morao da doLe u Rim po primerke
novih 0anrova. 8obro je po#nato da je kardinal posedovao 4aravaLovou P4oaru sa voemP *sada u
:mbro#ijani u 7ilanu.D on se tavie dvio umetnosti (aula 5rila i %ana 5rojela, sa kojima se dru0io i
ija dela su #au#imala istaknuto msto u njeovoj kolek!iji u 7ilanu. 4ad kod je boravio u Rimu on je
poseivao 5rilov atelje, a bar u jednoj prili!i, 1-11, Movani 5atista 4resen!i je posredovao i#meLu
umetnika i patrona. (repiska otkriva da je 4resen!i, koji je bio #adu0en #a nadledanje umetnikih
poduhvata #a (avla ) i prema tome ovek velike moi po pitanjima ukusa, imao oko #a kvalitete 5rilovih
pej#a0a.
(aul 5ril, mlaLi brat manje #naajno 7ateusa, imao je kljunu po#i!iju u asimila!iji "lamansko
pej#a0a u slikarstvo &talije. 1jeov "lamanski stil u ranom periodu menjao se #natno pod uti!ajem
7i!ijana, a kasnije i :nibala 4araija. /ako monumentali#ovani i italijani#ovani, njeovi pej#a0i i
predeili mora postali su deo iroke struje italijansko ra#voja. 3ni su vodili do morskih predela :osina
/asa i, naj#ad, od 4lodovih.
/ano je da se slikanje pej#a0a ra#vilo u spe!ijali#ovanu ranu tokom drue polovine =)& veka.
&talijani =)& i =)&& veka pri#navali su P0anrP kao leitiman, verovatno ne be# uti!aja (linija, koji je
isti!ao rad rimsko slikara pej#a0a Studiusa. :li od :lbertijevo vremena na dalje, plemenita umetnost
istorijsko slikarstva imala je poasno mesto u hijerarhiji vrednosti, a &talijani su u to vreme smatrali
slikanje pej#a0a #a uodnim odmorom od o#biljno posla Pvisoke umetnostiP. Upravo tako je oseao
jedan umetnik kakav je bio :nibale 4arai. Qksklu#ivne spe!ijali#a!ije u ni0im 0anrovima stoa su
ostavljane, preputane stran!ima. 3ve primedbe se odnose svakako i na mrtvu prirodu i popularni 0anr.
Uprkos njihovom teorijskom pristupu, doprinos &talijana ra#voju 0anrova u ranim odinama =)&&
veka nije bio #anemraljiv. (opulrni 0anr je bio odomaen u 5olonji, i ajio a je vie 4arai neo
4aravaLo. 7ada je radio sutinski po maniristikim "ormulama, uenik 9laman!a Stradanusa, :ntoni
/empesta *1555,1-2B., koji je vei deo svo umetniki aktivno 0ivota proveo u Rimu, spe!ijali#ovao se
u i#radi realistinih s!ena bitaka i lova. U 4aravaLovom kruu detaljni reali#am "lamansko voa i !vea
mrtve prirode do i#vesne mere je stili#ovan i #amenjen do tada nepo#natom punoom vi#ije. :li, tokom
perioda kojim se u ovom trenutku bavimo, sve ovo je bilo jo u svojim #ae!ima.
/ek nakon prve etvrtine =)&& veka nala#imo da su &talijani u potpunosti posveeni praktikovanju
spe!ijali#ovanih 0anrova, da se tr0ite #a ove dodatke visokoj umetnosti iri i da se svaki od njih dalje deli
na sups!pe!ijalnosti, podrupe. Stran!i su ponovo imali bitan udeo u tom pro!esu. 1ajoitiji je primer
pej#na0no slikarstva; imena (usena i 4loda su #auvek ve#ani #a potpuni pro!vat herojsko i pastoralno
pej#a0a. :li &talijanu Salvatoru Rosi je ostavljeno da ustanovi tip pej#a0a koji e =)&&& vek na#vati
Pu#vienP.
IDEJE
/ri kljuna doadjaja u italijanskoj istoriji su stvarno i simbolino dovela do velikih promena u
umetnosti kako na teorijskom, tako i na vi#uelnom planu.
/o su;
I' /&!ero+o i!i0an2e :5 !e8a (151E' to obele0ava poetak veliko ras!epa u !rkvi.
II'-a00o di Ro1a<velika pljaka Rima< (152E.. Savremeni!i su veliku pljaku Rima simboliki shvatili
kao kraj sveta i unitenje Sodome.
III'Triden!*i *on0i" (15C5-156D' koji o#naava poetak nove epohe i novih shvatanja vere to je
stvorilo spe!i"inu duhovnu klimu koja je uti!ala na umetnost.
(apstvo je sve svoje snae usmerilo na povratak svo nepokolebivo versko autoriteta koji je
bio o#biljno naruen $uterovom re"ormom i irenjem protestanti#ma. &deja verske re"orme nije bila nova.
(apa %ulije &&, jo 1512 odine na $ateranskom kon!ilu #apoinje re"ormu, ali e ona konani oblik dobiti
tek na kon!ilu u /rentu. &pak, sutinsko pitanje protivre"orma!ije lasi; da li se radi o pokretu ija je
kljuna odredba sama protivnost re"orma!ijiA Ukoliko bi ovo pitanje nosilo potvrdan odovor, sam
#akljuak bi bio isuvie pojednostavljen. (o#iv i poriv #a re"ormom !rkve se javlja u samoj katolikoj
!rkvi paralelno sa Re"orma!ijom. /aj poriv #a re"ormom je bio jedan opti #ahtev koji ostavlja sna0an
peat na #apadnu !rkvu krajem =) i poetkom =)& veka. U to vreme se javljaju sloani; RQ93R7:/:
RQ93R7:18: T 3no to je re"ormisano treba uvek i#nova re"ormisati ili Q>$QS&: SQ7(QR
RQ93R7:18: QS/ T >rkva se treba neprestano obnavljati *naroito i#nutra.. 3ve maksime su
#apravo postaju ono to se smatra nukleusom pokreta koji e kasnije dobiti na#iv Re"orma!ija. 3vaj
#ahtev #a re"ormom je vrlo ekspli!itno iska#an i u samom Rimu, pa e i tu doi do kon"likta sa !rkvom.
Sa drue strane sasvim su netana vidjenja koja protivre"orma!iju i#jednaavaju sa inkvi#i!ijom i sudovi
koji itavu pojavu svode na kon"likt dobri mom!i <protestanti i re"ormatori< i loi mom!i <je#uiti i
katoli!i<. Ukoliko se u#me u ob#ir slo0ena predistorija #ahteva #a re"ormom #akljuuje se da je
/ridentski kon!il bio samo kruna brojnih #ahteva #a re"ormom. 3vi #ahtevi su se pojavili kao !ilj i
proram brojnih kru0oka ili samostalnih linosti u svim radovima &talije; U )ene!iji kardinal 4ontarini,
u 1apulju kru0ok koji je predvodio po#nati panski teolo Huan 5alde#, u 8jenovi J4ru 5o0anske
ljubaviK u ijem je !entru stajao 4ardinal Redjinaldo (ole, a kome je takodje pristupio i 7ikelandjelo. U
to vreme !rkva je i#ubila svoje ranohrianske ideale i bila je potrebna promena J i u lavi i u teluK. 3vi
#ahtevi #a re"ormom su bili unekoliko bliski protestantskim shvatanjima. 3no to je bio Devotio moderna
na severu Qvrope, to su bili ovi pokreti u &taliji, naravno, u odnosu na katoliku re"orma!iju. U katolikim
kruovima je #aista postojao jedan deo prelata koji se odlikovao riidnim i iskljuivim stavom, koji se
otro suprostavljao osnovnim prin!ipima protestanti#ma i nastojao da a su#bije. 3va katolika struja bi
bila potpuno podudarna #naenju rei protivre"orma!ija. 7edjutim, ona je samo jedan mali deo problema
u !elini budui da se moraju imati na umu da su #ahtevi #a re"ormom postojali i u samoj &taliji. 'ato je u
istoriora"iji predlo0en termin katolika obnova kao pre!i#nija alternativa terminu protivre"orma!ija.
(ostoji sklonost da se 5arok odluno na#ove J/ridentskim stilomK, medutim, to takodje #vui
pomalo rubo. (romenjeni odnos prema reliiji tra0io je promenu odnosa u samoj umetnosti, medjutim,
odluke /ridentsko kon!ila nisu mole da i#mene umetnost. Sa jedne strane su bile isuvie uoptene, a sa
drue vie su ovorile o tome ta ne treba, a ta treba prika#ivati u umetnosti. Uostalom, nijedna umetnost
nije nastala skruenim potovanjem nekakvih odredbi i propisa. Svaka umetnost se ra#vijala postupno, u
ni#u rela!ija. (rva Jumetnika dela kontrare"orma!ijeK su bili traktati o umetnosti tj ra#radjena umetnika
teorija koja je u umetnosti uobliavala ideje kontrare"orma!ije. 4arakter nove umetnosti je uoblien u
traktatima kasno =)& i rano =)&& veka. Simptomatino je da veina traktata pripada kleru i to sada po
prvi put. 1eki va0niji traktati su;
, :nali *Ge#aro 5aroni.
, 8is!orso interno alle imaini sa!ri et pro"ane *6abrijel (aleoti.
, /ratatto del arte della pitura *8jovani (aolo $oma!o.
, 8isputationes *5elarmanus.
, 8e pi!toris et imainibus sa!ris *%ohanes 7olanus.
, :!ta e!!lesie 7ediolanesiss *san 4arlo 5oromejski.
1ova umetnika teorija koja je ukljuivala i je#uitska misionarska i eruditska naela je dosta
pa0nje posveivala umetnosti. 3ni su 0eleli da suprotstave hladnoi i ooljenosti protestantskih !rkava
obilje slika i rasko svojih !rkava. 'ato su ekle#ijasti i bili i#dani patroni umetnosti, ali ne bilo kakve.
esnaestovekovni i sedamnaestovekovni traktati o umetnosti su pred nju postavili obilje #ahteva koji se
mou svesti na tri najuoptenija, a to su;
1' 2ano?a ( 2edno!a+no!( ra8&1"2i+o!
2' rea"i!i<*o 5ri*a8i+an2e i +erodo!o2no!
D' e1o!i+ni 5od!i0a2 na 5o$o6no!3
/e0nja da umetnost bude jasna i ra#umljiva irokom kruu ljudi je na prvom mestu odba!ila
slo0enu neoplatonistiku misao kojom su se nadahnjivale i renesansa i maniri#am. /o je podra#umevalo i
udar na individuu koja je tekovina humanistike renesansne misli. 3 slobodnom i#boru umetnika,
individual!a nije molo biti rei. Sve je moralo da se podvrne stroom pravilu dome. &#beavana je
svaka ideja individualne inova!ije. 4ardinal 6abrijele (aleoti i#riito #ahteva da se i# umetnikih dela
Ji#ba!i sve to je la0no, novo i neobinoK.
Realistiko prika#ivanje i verodostojnost su #ahtevali dostojnu ilustra!iju biblijsko teksta i
odobranih teolokih nadradnji to teksta. 8julio de 9abriano je 7ikelandjelovom Stranom sudu
#amerao nedoslednost u ilustra!iji 4njie 3tkrovenja %ovanovo. 1aime, on ka0e da je 7ikelandjelo tu
prika#ao andjele be# krila i "iure #alepranih draperija *iako se ka0e da e na dan Stranoa Suda svi
vetrovi stati.. 'bo nepotovanja propisa (aolo )erone#e je i#aao na sud pred inkvi#i!iju poto je u
svojoj KSveanosti u $evijevoj kuiK prika#ao neke pro"ane elemente *kepe!a, ludu sa papaajem, sluu
kome krvari nos itd., to se sve smatralo neprimerenim baroknoj sli!i. 7edjutim, ove stroe propise koje
je umetnost morala da podr0i ne treba bukvalno shvatiti kao stavljanje u lan!e njene kreativnosti i
svodjenje umetniko dela na posluno !rkveno sluu. 3tvoreni su i novi putevi stvaranja, nove ideje,
nove umetnike "orme. Gak i sam 8julio da 9abrijano je pri#navao da se ponekad, radi bolje
ra#umljivosti, u sli!i moraju dodati detalji i linosti koji nisu opisani u 5ibliji, tj otvoren je put
umetnikoj imaina!iji.
/rei #athtev #a predstavljajnjem jakih emo!ija vodi poreklo i# nove reliio#ne oseajnosti koju
je stvorio je#uitski red. 4ao misionari, je#uiti su 0eleli da reliiju pribli0e narodu. 8a bi to postili uinili
su je emo!ionalno bliskom. 4oliko su je#uiti polaali na snau emo!ija najbolje se vidi u $ojolinim
8uhovnim ve0bama, de on savetuje iskueniku da Jupotrebi svih pet ula da bi ra#umeo, ili bolje rei
o0iveo s!ene Hristovo stradanja, muke pakla i bla0enstvo rajaK U 5erninijevim skulpturama se osetio
duh compasio *hristi koji se pojavio u nemakoj teolokoj misli jo u =&) veku sa 7ajstorom Qkhartom
i njeovim ueni!ima %ohanesom /aulerom i Hajnrih Su#oom. 3ni su bili pokloni!i line pobo0nosti i
individualno poklonjennja preko u0ivljavanja u Hristov 0ivot i patnje. /ek tada, proavi sve boli koje je
i Hrist proao, u oveku se pojavljuje Jiskra dueK koja a obasjava i#nutra. Hajnrih Su#o je, sledei tu
misao 1- odina proveo 0ivei na krstu u klaustru manastira 4onstans, svaki dan prela#ei Hristov put na
6olotu *tj svaki dan je nosio krst na ledjima do jedno obli0nje brda koje je odredio da bude 6olota..
3nda , kako je to kasnije #abele0io u svojoj autobiora"iji, pojavio se andjeo koji mu je rekao da prestane
s tim i tada je, kako pie, postao najbla0eniji ovek na svetu. &majui u vidu ovakva stara iskustva
poka#uje se da je#uitska misao nije bila u osnovi nova i da je imala duboke korene u katolikoj tradi!iji.
7noe prie o Hristu i svetiteljima ponovo se priaju sa prika#ima muenitva, surovosti i strave, to bi
bilo u kontrastu sa renesansnom ideali#a!ijom. (rika# istine postaje osnovno naelo. Gak se i Hrist mora
prika#ivati i#muen, kako krvari sa trnovim ven!em, bled, pro0et bolom. &stina je obave#ivala na tanost
do poslednjih detalja, a vrsta istine je birana, ulavnom se kretala u domenu strave i muka. 1a ovom
nivou novi reali#am skoro postaje sinonom #a renesansni kon!ept de!oruma koji #ahteva odovarajue
odine, pol, tip, i#ra#, est i odeu #a odredjeni karakter predstavljene "iure. $iteratura obiluje ovakvim
pre!i#nim uputstvima. /akva JpravaK slika je trebalo da i#a#ove verska oseanja i da podr0i ili ak
nadmai i#ovorenu re.
C' Poe!i*a $e*ona<no!i i i"&8ioni8a1 bilo bi neko etvrto svojstvo, neka nepisana odredba
barokne umetnosti. 3na je ulavnom posledi!a #ahteva #a emo!ionalnim predstavama i te0njom da !rkva
istinski bude 8om 6ospodnji. Stoa je !rkva morala biti oudjena , morala je iska#ivati nadmo nad
vernikom i mounost uda. 3tuda u baroku mnotvo optikih varki, otuda i ilu#ionistiko otvaranje
nadnebeskih svetova pred vernikom na li!u mesta. 7edjutim, i ilu#ioni#am i poriv #a beskonanim
prostranstvom u baroku prerastaju u #asebni je#ik bitan i teoriji umetnosti i umetnosti po#nijih vekova
koja je taj je#ik o0ivljavala.
J5eskonani prostor ima beskonane domaaje, pa se u tom beskonanom domaaju slavi
beskonani in postojanjaK, pisao je 8jordano 5runo u prvom dijalou svo De l+in"inito universo e
modi 4ult beskonano, daljine, relativnosti prostora objedinjuje, kao ra#liite reak!ije na neku
#ajedniku emo!iju, sve umetnike rimsko baroka ma kako se oni inili ra#liitim medjusobno. U
slikarstvu, oseanje beskonano suerira naputanje uramljenih slika i ilu#orno ujedinjavanja slikovno
i arhitektonsko prostora dvorana. /o su prvi primenili 4araijevi u aleriji 9arne#e, ali tek (jetro da
4ortona u svodu palate 5arberini, proi#vodi nov nain slikanja i# problema uvodjenja konkretno
iskustva be#ranino doadjanja u per!ep!iji dela. Svetlo i prostor nari#aju mase koje su kon!entrisane
u kompaktnim #onama. 4adrirano skupljanje nabubrelih tela, bremenito heraldikim simbolima, nema
vrednost trajne kompo#i!ijeD ono o#naava provi#orno koauliranje slike kao kljuno momenta
uhvaeno u stalnom preobra0aju privida. Gitava slikovna kompo#i!ija, mada strukturisana prema
slo0enom ikonolokom proramu, postaje pre svea artikula!ija jedne plastine mame pune treperavih
prostornih upljina i svetlosnih vibra!ija, i#ra# inten#ivne 0ivotne radosti, tumaenja 0ivota kao
uskovitlano polja enerija. U arhitekturi oseanje beskonano svedeno je na "rament radjevinske
epi#ode postupkom druaijim od onoa koji primenjuje likovna umetnost; pre svea preko krivine, ire
sa perspektivom i mehani#ma propor!ija. 'a prika#ivanje beskonano tesno su ve#ane optike vrednosti.
8ok su klasina kultura i njen renesansni produ0etak i#vrili kontrolu optiko uinka i usmeravali sliku
prema "unk!iji njene vidljivosti, barokna kultura postavlja pitanje per!ep!ije u sredite svo interesa.
(rema Fantelouovom svedoenju, 5ernini je tvrdio da je J jedna od najva0nijih stvari imati dobro oko da
se dobro o!ene suprotnosti, jer stvari ne i#ledaju onakve kakve jesu ve su u odnosima prema stvarima
koje su im bliske i taj odnos menja njihov i#ledK. 'ato se 5ernini bavi e"ikasnou ra#liitih predstava
to ih njeove strukture i#a#ivaju kada ih posmatra leda kreui seD ali ne proputa ni da uka0e na
povlaenu taku koja ima #adatak da re#imira ra#liite mounosti JitanjaK. S tim u ve#i stoji i
5erninijevo reenje osvetljenja na njeovoj skulpturi Sv /ere#a. 5erninijevo reenje je podra#umevalo
svetlo koje obasjava skulpturu i# skriveno i#vora. 'a 5erninija to skriveno svetlo je slu0ilo da nalasi
vrednost slike ilu#ijom o sopstvenom osvetljenju, druaijem od osvetljenja sredine u kojoj se nala#i
posmatra, tj da iskustvenom prostoru suprotstavi "iktivan prostor slian onom slikovnom, ali kro# koji se
ipak mo0e proi, koji se mo0e proveriti u svom pravom obimu. 'a 5orominija oblikovanje arhitektonskih
delova, planiranje reda, postaju "unk!ije svetlosnih uslova. 1e postoje vie pravila o propor!ijama koja bi
imala univer#alnu primenu; mere i#boina, uiba povrina, ukrasnih predela i nabora odredjene su
potrebom da se postine odredjen e"ekat osvetljenosti koji e biti dosledan postav!i radjevine. Svaka
konkretna per!ep!ija "iltrirana je, dakle kro# optiki privid. (oistoveujui materiju i svetlost, ova
kon!ep!ija dovodi u kri#u !elokupnu klasinu teoriju propor!ija koje su apstraktno i#vuene i# ljudsko
tela.