You are on page 1of 35

NEOPLATONISTIKI POKRET U FIRENCI I SEVERNOJ ITALIJI

E. Panofsky, Ikonoloke studije


Neoplatonizam, u svom prvobitnom obliku, predstavlja jedan flosofski
sistem koji potie iz Platonistike akademije u !iren"i. Nju je inila
izabrana #rupa ljudi, vezani$ zajednikim prijateljstvom, zajednikim
sklonostima prema veselom %ivotu i prosve&ivanju ljudi, jednim skoro
fanatinim obo%avanjem Platona i odanom privr%eno&u jednom
simpatinom, prefnjenom i uenom oveku, 'arsiliju !iinu ()*++,
)*--.,
Marsilio Fiino, P$ilosop$us Platoni"us, /$eolo#us, 'edi"us, je svoj
%ivot u izvesnom smislu modelirao po u#ledu na Platonov, i %iveo je u
vili u 0are1i, koju je dobio na poklon od 0ozima de 'ediija. 2kademiju
u toj vili inilo je jedno nezvanino drutvo, koje je pre predstavljalo
neku kombina"iju kluba, istra%ivako# seminara i sekte, ne#o
akademiju u modernom smislu rei.
Neki od najznaajniji$ lanova to# drutva, pored !iina, bili su 3
Kristoforo Landino 4 pisa" komentara na 5er#ilijeva, 6ora"ijeva i
7anteova dela, i autor poznate knji#e Quaestiones Camaldulenses 8
Lorenco Velianstveni8
Piko dela Mirandola 4 prouavala" orijentalni$ izvora, koji je, uz to,
imao i relativno nezavisan stav u odnosu na !iina8
Franesko Katani di Diaseto 4 pod punim !iinovim uti"ajem8
Anelo Policijano
9:a detaljnija obavetenja 3
- E. Panofsky, Renaissance and Renascences in Western Art
- P. ;. 0risteller, The Philosophy of Marsilio Ficino
- 2. <$astel, Marsile Ficin et lart
- =. <. Nelson, Renaissance Theory of Love
/rojak zadatak !iinove 2kademije3
- uiniti dostupnim ori#inalne platonistike spise, ukljuuju&i ne
samo Platona, ne#o i platoniste , Plotina i kasnije pis"e (Prokl,
Porfrije, =ambli$, 7ionisije Pseudo,2reopa#it, 6ermes
/risme#istos i ;rfej., putem prevoda na latinski, uz sve sa%ete
izvode i komentare
- formiranje jedno# ko$erentno# i %ivo# sistema znanja iz
obra1eno# materijala, koji bi bio sposoban da ulije novo znaenje
itavom kulturnom nasle1u to# perioda (5er#iliju i <i"eronu, kao i
>vetom 2v#ustinu i 7anteu, klasinoj mitolo#iji, kao i fzi"i,
astrolo#iji i medi"ini.
- usa#laavanje ovo# sistema sa $ri&anskom reli#ijom
1
/re&i navedeni zadatak predstavljao je poseban problem 3 ranije se kao
osnovni problem $ri&anski$ mislila"a postavljalo pitanje uklapanja sve
ve&e koliine klasini$ ideja u opti sklop nji$ove misli, ali nikada nije
bio nainjen pokuaj da se spoji $ri&anska teolo#ija, ovako potpuno
razvijena, sa jednom velikom pa#anskom flosofjom, a da se pri tom ne
narui individualnost i "elovitost ni jedne ni dru#e.
!iinovo najznaajnije delo 4 Theologia Platonica 4 izra%ava nje#ovu
ambi"iju da obnovi platonistiki sistem miljenja i doka%e nje#ovu
potpunu sa#lasnost sa $ri&anstvom.
!iinov sistem zauzima sredinu pozi"iju izme1u skolastike kon"ep"ije
(prema kojoj se bo# nalazi izvan konane vasione. i kasniji$
panteistikih teorija (prema kojima je vasiona beskonana, a bo#
istovetan sa njom..
!iini kon"ipira bo#a skoro na isti nain na koji je Plotin kon"ipirao !n
(neiskazivo =edno..
!iino pri$vata oba metoda defnisanja neiskazivo# 3 Plotinov, o
ne#a"iji svi$ predikata, i 0uzanov coincidentia oppositorum, o
karakteriza"iji putem oi#ledni$ kontradik"ija 4 !iinov bo# je uniformis
i omniformis, actus ali ne i motus
- "o# $e stvorio svet %misle&i se'e sama() $er su kod n$e#a
%posto$an$e) mi*l$en$e i hten$e( $edna te ista stvar+ on se ne
nala,i u vasioni -ko$a $e neo#raniena) ali ne i potpuno
'eskonana.) ve& se vasiona nalazi u bo#u / vasionu 'o#
%ispun$ava) a da sam ni$e ispun$en+ pro0ima) a da sam ni$e
pro0et+ i ukl$uu$e) a da sam ni$e ukl$uen(1
?niverzum je, dakle, tako razliit od bo#a, a ipak neodvojiv od nje#a, i
razvija se u etiri $ijerar$ijska stepena, koji pokazuju postepeno
opadanje savrenstva.
@etiri $ijerar$ijska stepena univerzuma
().Kosmiki Um (#r. 2ous8 lat. mens mundana) intelectus divinus
sive an#elicus. , isto inteli#ibilna i nadnebeska oblast, koja je
(slino bo#u. postojana i nenaruiva, ali je (za razliku od bo#a.
mno#ostruka, jer sadr%i ideje i pojmoveAan1ele, koji su
prototipovi sve#a to postoji u ni%im zonama
(B.Kosmika Dua (#r. Psyche, lat. anima mundana. 4 oblast koja
je jo uvek nenaruiva, ali nije vie postojana 3 ona se kre&e iz
sebe same (per se mo'ilis. i nije vie oblast isti$ oblika, ve&
oblast isti$ uzroka, i otuda je slina nebeskom ili translunarnom
svetu (podeljenom na poznati$ devet sfera ili nebesa 3 najvia
nebesa, sferu zvezda nekretni"a i sedam sfera planeta.
2
(+.Oblast Pio!" 4 sulunarni ili zemaljski svet, koji je naruiv,
jer se sastoji od forme i materije, pa se mo%e raspasti kad se ove
dve komponente razdvoje, i koji se ne kre&e per se, ve& zajedno
sa svojim pokretaem (nebeskim svetom., sa kojim je povezan
pomo&u tzv. spiritus mundanus (nodus ili vinculum.
(*.Oblast mat"i#" 4 koja je bezoblina i be%ivotna, a dobija oblik,
kretanje i postojanje ak, samo utoliko to prestaje da bude ona
sama, pa ulazi u zajedni"u s formom, da bi bila deo ;blasti
Prirode
?niverzum C divinum animal 3
Do%ansko dejstvo koje zrai iz bo#a, pro%ima nebesa, sputa se kroz
elemente i zavrava se u materiji o%ivljava univerzum i me1usobno
povezuje nje#ove razliite $ijerar$ije
Circuitus spiritualis 4 !iinov omiljen izraz, koji se odnosi na jednu
neprekidnu struju natprirodne ener#ije, koja tee odoz#o nadole i vra&a
se odozdo na#ore.
- 0osmiki 7u$ neprestano stremi bo#u i obo%ava #a, dok
istovremeno nadzire 0osmiku 7uu ispod sebe8
- 0osmika 7ua pretvara statine ideje i pojmove od koji$ se
sastoji 0osmiki 7u$ u dinamine stvari koje se kre&u i
oplo1avaju sublunarni svet, ime podstiu prirodu da stvara
vidljive predmete8
9;dnos 0osmiko# 7u$a prema bo#u, s jedne strane, i prema
0osmikoj 7ui, s dru#e strane, mo%e se uporediti sa odnosom >aturna
prema svom o"u ?ranu i svom sinu =upiteru3
- >aturn C 0osmiki 7u$
- ?ran C bo#
- =upiter C 0osmika 7ua
Nesavrenost sublunarno# sveta
- Eazlo# nepostojanja savrene lepote na zemlji
neoplatonisti defniu lepotu kao s$a$ 'o0anske do'rote. >ublunarni
svet, i pored svoje naruivosti, ima udela u venom %ivotu i lepoti
bo#a, to mu daje ono bo%ansko dejstvo, ali na svom putu kroz
nebesko "arstvo sjaj bo%anske dobrote rasuo se u onoliko zraka
koliko ima sferaAnebesa, pa otuda na zemlji nema savrene lepote.
>vaki predmet ili fenomen u prirodi poseduje nebesku ener#iju, tj. stoji
pod uti"ajem jedno# ili vie nebeski$ tela.
- Neoplatonistiki odnos prema materiji i ideji pakla 3
3
u neoplatonistikom univerzumu nema mesta za neto slino paklu8
ak ni materija (Piko dela 'irandola naziva "arstvo materije 3l mondo
sotterraneo C podzemni svet., sa svojim isto ne#ativnim svojstvom,
ne mo%e se smatrati kao zlo, jer priroda bez materije ne bi mo#la da
postoji8 ali, upravo za$valjuju&i ovom ne#ativnom svojstvu, materija
mora da prouzrokuje zlo, jer njena nitavnost deluje kao pasivan
otpor u odnosu na summum 'onum 8 materija te%i da ostane
bezoblina i sklona je da odba"uje oblike koji su joj nametnuti8
N"b"sk" $om" ne samo da su nenaruive, ne#o su i iste, potpune,
delotvorne, oslobo1ene strasti i smirene8
Sublu%a%" $om", s obzirom da i$ materija skrnavi, su ne samo
trone, ne#o i obo#aljene, nedelotvorne, podlo%ne brojnim strastima i,
kada delaju, prisiljene da se do kraja bore jedna s dru#om.
;blast Prirode kao poprite beskonane borbe sa nebeskim svetom3
Neizbe%no je diviti se prisutnosti du$ovno# u materijalnom, a
istovremeno se %aliti da zemaljski svet predstavlja zatvor u kome se
isti obli"i ili ideje naru*ava$u (naruiti C #r. tarattein) pa otuda i termin
za ono to su Fr"i nazivali 6adom ili /artarom. 3 %ivot na zemlji, kao
odraz ono# splendor divinae 'onitatis, ima udela u bla%enoj istoti
nadnebesko# "arstva, a kao oblik postojanja nerazdvojno povezan sa
materijom, bezoblinom i be%ivotnom, nosi u sebi deo jada i ni*tavila
6ada ili /artara.
@ist oblik (ili ideja., ak i za vreme svoje materijalne inkarna"ije, ostaje
svestan svo# nadnebesko# porekla. Gjudska dua %ivi u telu kao apud
inferos.
'akrokosmos i mikrokosmos
/radi"ionalna strukturalna analo#ija izme1u makrokosmosa i
mikrokosmosa interpretirana je u neoplatonistikom sistemu na
poseban nain 3
kao to se svemir sastoji od materijalno# sveta (prirode. i
nematerijalne oblasti izvan meseeve orbite, tako se i ovek sastoji od
tela i due (pri emu je telo oblik nerazluno vezan za materiju, a dua
oblik koji samo prianja uz nju.8 i kao to s!iritus mundanus
me1usobno povezuje sublunarni i translunarni svet, tako i s!iritus
humanus me1usobno povezuje telo i duu8 dua se, pak, sastoji iz pet
sposobnosti, #rupisani$ pod imenima anima prima i anima secunda.
Anima secunda (Ni%a dua. 4 koja %ivi u tesnom kontaktu sa telom,
nije slobodna (ve& je odre1ena sudbinom. i sastoji se od tri
sposobnosti (koje istovremeno usmeravaju i zavise od fzioloki$
funk"ija. 3
4
(). sposobnosti razmno%avanja, is$rane i ra&enja (potentia
#enerationis) nutritionis) au#menti.
(B. spoljanje per"ep"ije , pet ula koja primaju i prenose si#nale iz
spoljno# sveta (sensus e4terior) in partes 5ui5ue divisus.
(+. unutranje per"ep"ije A ima#ina"ije, koja ove razba"ane si#nale
objedinjuje u ko$erentne psi$oloke slike (sensus intimus at5ue
simple4) ima#inatio.
Anima !rima (5ia 7ua. 4 koja se satoji od samo dve sposobnosti3
().Eazuma (ratio.
(B.7u$a (mens) intellectus humanus sive an#elicus.
;dnos Eazuma i 7u$a
Eazum (koji je diskurzivan i reHeksivan. bli%i je Ni%oj 7ui i povezuje
slike, koje daje ima#ina"ija, prema pravilima lo#ike8 povezan je sa
iskustvima, %eljama i potrebama tela, koji se prenose putem ula i
ima#ina"ije
7u$ (koji je intuitivan i kreativan. sposoban je da do1e do istine
direktnom kontempla"ijom nadnebeski$ ideja8 on komuni"ira sa onim
to se zove intellectus divinus i ima ak udela u tome (dokaz za to je
injeni"a da ljudska misao ne bi bila u stanju da predstavi pojmove
venosti i beskonanosti kada ne bi imala udela u venoj i beskonanoj
sutini.
Eazum je slobodan 3 mo%e da dopusti da #a ponesu ni%e emo"ije,
ili mo%e da i$ prevlada 4 to znai borbu, u kojoj 7u$ ne uestvuje, ali
ona indirektno utie na nje#a jer 7u$ je taj koji treba da osvetljava put
Eazumu u toku borbe (Eazum mo%e da odnese pobedu nad za$tevima
ovekove niske prirode jedino ako se obrati za prosve&enje nekoj vioj
sili 4 sto#a je 7u$ primoran da kontrolie nemir I>P;7 sebe, umesto da
#leda I:N27, prema nadnebeskom "arstvu, to predstavlja nje#ovu
pravu du%nost.
=edinstven polo%aj oveka u neoplatonistikom sistemu
Fiinova defni"ija oveka 3 %6ra,umna du*a) ko$a ima udela u
'o0anskom duhu) slu0e&i se telom(
@ovek je, osobinama svoje Ni%e 7ue, slian nemutim %ivotinjama8
osobinama svo# 7u$a slian je onom intellectus divinus+
osobinom Eazuma razlikuje se od sve#a u svemiru 4 Eazum je
iskljuivo ljudska osobina i nedostupna %ivotinjama, ali istovremeno to
$e oso'ina ni0e vrste u odnosu na inteli#enci$u 'o#a i an7ela) a ipak
sposo'na da se kre&e u oa !ravca
5
@ovek je %ve,ivna spona i,me7u 'o#a i sveta( ili %sredi*te svemira(, on
se %u,di0e u vi*e predele ne od'acu$u&i ni0i svet i mo0e da se spusti u
ni0i svet ne napu*ta$u&i vi*i( (Piko dela 'irandola.
Problematinost ovakvo# polo%aja oveka 3
Eazum se naizmenino suoava sa porazom i pobedom, dok se ula
potinjavaju i bune, a 7u$ odvra&a od svo# pravo# zadatka8 tako je
%ovekova 'esmrtna du*a uvek nesre&na u telu( u kome %spava)
san$a) 'unca i 'olu$e() i ispunjena je beskrajnom nostal#ijom koja se
konano mo%e zadovoljiti jedino kada se ona %vrati odakle $e i do*la(1
Privremeno bla%enstvo (aktivni i kontemplativni %ivot. 3
@ovek mo%e da dosti#ne, ak i u toku svo# %ivota na zemlji, izvesno
privremeno 'la0enstvo, koje istovremeno obezbe1uje spasenje u
budu&em %ivotu. /o se deava kada se ovekova dua oporavi od pada
i pone da se se&a svoji$ pree#zisten"ijalni$ iskustava, i kada je 7u$ u
stanju da se odvoji od svi$ indirektni$ smetnji koje obino sputavaju
nje#ovu aktivnost.
Privremeno bla%enstvo ima dvostruk karakter 3 aktivan (kada ovekov
Eazum, prosvetljen od strane nje#ovo# 7u$a, mo%e da se usredsredi
na zadatak usavravanja ovekovo# %ivota i sudbine na zemlji. i
kontemplativan (kada je ovekov 7u$ sposoban da direktno prodre u
"arstvo vene istine i lepote..
? prvom sluaju on upra%njava moralne vrline sadr%ane pod imenom
iustitia i odlikuje se aktivnim %ivotom (vita attiva. 4 time se ovek
poredi sa biblijskim karakterima Geom i 'artom, a u kosmolokom
po#ledu vezuje za 8upitera.
? dru#om sluaju on moralnim dodaje teolo*ke vrline (religio. i odaje
se %ivotu kontempla"ije (vita contem!lativa. 4 time sledi biblijski
primer Ea$ele i 'a#dalene, a u kosmolokom po#ledu potinjava se
starateljstvu 9aturna.
Eazlike u miljenjima neoplatonista u po#ledu vrednosti ovi$ dveju
mo#u&nosti
Gandino je (u svom uvenom dijalo#u o %ivotu ak"ije i %ivotu
kontempla"ije. nepristrasan 3 poredi moralne i teoloke vrline, prin"ipe
ak"ije i kontempla"ije, sa dva krila, koja oba uzdi%u duu u vie
sfere.
0ao potvrdu uverenja da su ne samo pobo%ni mudra"i i uenja"i ve& i
pravedni i estiti ljudi od ak"ije vredni $vale i spasenja, on "itira
5er#ilija, i pokuava da napravi kompromis navode&i biblijski primer, tj.
da su Marta i Mari$a bile sestre i %ivele pod istim krovom, i da su obe
bile u#odne bo#u, ali i dodaje 3 %:r0imo se Marte da ne 'ismo ,apustili
na*u du0nost prema oveanstvu) ali vi"e se ve#ujmo #a Mariju da
'i se na* duh mo#ao hraniti nektarom i am'ro,i$om(1
6
!iino je radikalan i pristaje uz vita contemplativa 3
za nje#a je jedini put ka zemaljskom bla%enstvu intuitivno poimanje, a
ne ra"ionalno ostvarenje veni$ vrednosti, a ovaj put otvoren je
svakome ko %o,'il$no posveti svo$ :uh tra#an$u ,a istinitim) do'rim i
lepim() ali potpuna sre&a nastaje samo u onim izvanrednim trenu"ima
kada se kontempla"ija uzdi%e do eksta#e 3
to je trenutak kada se 7u$, #ledaju&i netelesnim okom, odvra&a ne
samo od tela ve& i od ula i ima#ina"ije i tako pretvara u instrument
bo%ansko#, tj. u ono neiska,ivo 'la0enstvo koje Platon opisuje kao
theia mania ili furor divinus 4 divno ludilo pesnika, zanos proroka,
us$i&enje mistika i ekstaza ljubavnika (etiri oblika nada$nuto# ludila
od koji$ je najsna%niji i najuzvieniji furor amatorius 4 voljna
smrt..
Eros i <aritas 4 Ideja Gjubavi
/o neiskazivo bla%enstvo je i ono koje su iskusili proroi"e, jevrejski
proro"i i $ri&anski vidovnja"i, a omiljeni primeri su &o#si#" i s'"ti
Pa'l". 'edjutim, mislila" koji je smatrao Platona Mo$si$em ko$i #ovori
klasinim #rkim $e,ikom i koji je ekstaze sveto# Pavla navodio
zajedno sa amor 9ocraticus, nije bio u stanju da vidi nikakvu sutinsku
razliku izme1u platonistiko# eros i $ri&ansko# caritas.
90ada je !iino poklonio jednom prijatelju primerak svoji$ komentara
na Platonovu ;o,'u i primerak svoje rasprave De $hristiana
%eligione, pisao mu je u znak objanjenja 3
<vim vam *al$em Amor) kao *to sam o'e&ao+ ali tako7e vam *al$em
%eligio da 'iste videli da mi $e ljuav religio#na& a religija
ljuavna .
'deja ljuavi je osnova !iinovo# flosofsko# sistema. /o je ona
pokretaka sna#a koja na#oni bo#a (tj. kojom bo# na#oni samo# sebe.
da izlije svoje bi&e u svet i koja, s dru#e strane, na#oni nje#ova
stvorenja da te%e ponovnom s$edin$avan$u s njim.
Amo ( )i)uitus s*iitualis (prema !iinu, amor je samo dru#o ime
za ono samo,obrtno stru$an$e od 'o#a prema svetu i od sveta prema
'o#u , ovek koji voli ukljuuje se u ovo mistino kru0en$e.
:esiderio di 'elle,,a 4 ;dnos ljubavi i %elje
Gjubav je uvek %elja (desiderio., ali nije svaka %elja ljubav , %elja ostaje
prosta prirodna pobuda ako nije povezana sa mo&i spo,na$e (virtu
cognitive., a samo kada postane svesna jedno# konano# cil$a ona
zaslu%uje da se nazove ljubavlju.
;vaj konani "ilj je ona bo%anska dobrota koja se ispoljava u lepoti, pa
se ljubav mora defnisati kao %0el$a ,a oplo7en$em lepote 4 desiderio
di elle##a.
7
;va lepota je razasuta po "elom svemiru, ali u#lavnom postoji u dva
oblika , nji$ simbolizuju one :ve =enere ("li,nakin$e =enere, kako
i$ esto nazivaju neoplatonisti. o kojima se #ovori u Platonovoj ;o,'i
kao o Aphrodite <urania i Aphrodite Pandemos, odnosno Venus
$oelestis i Venus Vulgaris.
(eeska Venera , &erka ?rana i nema majku (to znai da pripada
jednoj potpuno nemateri$alno$ sferi > mater 4 majka, i materia 4
materija., boravi u najvioj, nadnebeskoj sferi univerzuma (tj. u zoni
?osmiko# :uha., a lepota koju ona simbolizuje predstavlja iskonski i
univer,alni s$a$ 'o0anstva i poredi se sa Caritas, posredni"om izme1u
ljudsko# du$a i bo#a.
Prirodna Venera 4 &erka :evsa (=upitera. i 7ione (=unone., boravi u
zoni koja se nalazi izme1u 0osmiko# 7u$a i sublunarno# sveta (tj. u
zoni ?osmike :u*e., a lepota koju ona simbolizuje predstavlja jednu
uman$enu sliku primarne lepote (koja nije vie otr#nuta od
materi$alno# sveta, ve& se ostvaruje u njemu.
0ako svaki oblik lepote proizvodi od#ovara$u&i o'lik l$u'avi (amor
divinus i amor vul#aris., tako i svaku od ovi$ 5enera prati po jedan
od#ovaraju&i Eros ili Amor (koji se smatra njenim sinom..
Nebeska, sveta ljubav (amor divinus. 4 sin nebeske 5enere , dokopava
se najvie ovekove sposobnosti 3 :uha@intelekta, i primorava #a da
kontemplira inteli#ibilan sjaj bo%anske lepote.
Prirodna, profana ljubav (amor vulgaris. 4 sin prirodne 5enere 4
dokopava se oni$ srednji$ sposobnosti u oveku 3 ima#inaci$e@ulne
percepci$e, i na#oni #a da u fzikom svetu stvara oblije bo%anske
lepote.
!iino je obe 5enere i oba oblika ljubavi smatrao asnim i vrednim
$vale, jer obe, svaka na svoj sopstveni nain, te%e stvaran$u lepote.
Ipak postoji razlika u vrednosti izme1u dva oblika ljubavi 3
kontemplativni oblik ljubavi uzdi%e se od vidljivo# i pojedinano# ka
inteli#i'ilnom i univer,alnom8
aktivan oblik ljubavi nalazi zadovoljenje u okviru vi,uelne sfere.
Do%anska, ljudska i %ivotinjska ljubav
'edjutim, nikakva vrednost ne mo%e se pripisati o'ino$ po0udi koja se
sputa iz sfere vidl$ivo# u sferu dodira, pa otuda platonisti obinu
po%udu ne nazivaju ljubavlju 3
samo onaj ije je vidljivo iskustvo tek prvi korak ka inteli#ibilnoj i
univerzalnoj lepoti dosti%e onu 'o0ansku l$u'av koja #a izjednaava
sa sve"ima i proro"ima8
onaj koji se zadovoljava vidljivom lepotom ostaje u okvirima l$udske
l$u'avi8
8
onaj koji je neosetljiv ak i za vidljivu lepotu, ili je razvratan (ili radi
ulni$ zadovoljstava odba"uje ve& dosti#nuto kontemplativno stanje.,
postaje %rtva 0ivotin$ske l$u'avi (amor ferinus., koja je, prema
!iinu, pre bolest ne#o porok.
9>am !iino vodio je neporoan i umeren %ivot, kakav je smatrao da
od#ovara dostojanstvu naunika i da mu uva zdravlje, ali nje#ov
komentar na Platonovu ;o,'u nije nikakva zbirka moralni$ propisa 4
Fiino se opire moralnim klasiAkaci$ama na isti nain na koji se nje#ova
flosofja opire opozi"ijama poput3 optimizam,pesimizam,imanentnost,
trans"endentnost,senzualizam,kon"eptualizam.
7ijalozi o ljubavi
? jednom vremenu narasli$ psi$oloki$ pritisaka, a u vezi sa ovako
postavljenim alternativama, neoplatonizam je od#ovarao svima onima
koji su te%ili za novim formama izra%avanja konHikata svo#a doba 3
sukoba izme1u slobode i prinude, vere i misli, bez#ranini$ %elja i
o#ranieni$ mo#u&nosti ispunjenja.
Istovremeno, ukusu otmeno# drutva moralo je od#ovarati slavljenje
uzviene ljubavi otr#nute od niski$ pobuda, ali ljubavi koja ipak
dozvoljava intenzivno u%ivanje u vidljivoj i opipljivoj lepoti.
>to#a su standardna dela u kojima je izla#ana neoplatonistika teorija
ljubavi 4 !iinov ?omentar Platonove ;o,'e ( Fiinov Convito . i
komentar Pika dela 'irandole na jednu poemu Iirolama Denivienija
(koja je, zapravo, pesnika obrada !iinove doktrine. 4 imala veoma
oskudnu isto flosofsku reinterpreta"iju (:ialo#hi d Amore Geonea
Ebrea u esnaestom veku., ali su i ta dela ipak imala o#roman uti"aj na
slikare i pesnike i tzv. poetske mislio"e ('ikelan1elo, Iordano Druno,
/orkvato /aso, >penser, 7on, Jaftsberi., a s dru#e strane izazvala pravu
poplavu :i$alo#a o l$u'avi (u#lavnom severno,italijansko# porekla.
koji su u esnaestom veku i#rali ulo#u slinu onoj kakvu danas imaju
popularne knji#e o psi$oanalizi (jer ono to je nekada bilo duboka
flosofja pretvorilo se u neku vrstu dru*tvene i#re, bilo je vul#arizovano
i postalo neizbe%an predmet pomodni$ diskusija 4 ubedljiv dokaz o
popularnosti platonistike teorije ljubavi u prvoj etvrtini esnaesto#
veka pru%a injeni"a da je jedan nemaki provin"ijski slikar, kakav je
bio Lukas ?ranah, slikao 0upidona kako skida sebi zavoj s oiju..
Prototipovi ovi$ dijalo#a su 3
Asolani (Pijetro )emo. i
Corti#iano 4 7vorjanin (grof )aldasar Kastiljone.
Iako Dembo i 0astiljone ni u kom sluaju nisu bili konstruktivni mislio"i
(kao Geone Ebre, na primer., nji$ovi dijalozi (naroito Asolani. daleko
nadmauju sve ostale primere svoje vrste po stvarnom s$vatanju
!iinove flosofje, literarnoj vetini i snazi vizije, ali nji$ova %elja bila je
9
u tome da oaraju svoje itao"e 4 Dembo isto pesnikim namerama, a
0astiljone bla#o vaspitnim "iljevima 4 $vataju&i i$ na mama" jedne
istanane drutvene atmosfere i lepe dik"ije, u jednom, dakle, isto
estetikom, privlanom ali razvodnjenom, so"ijalizovanom i
feminiziranom od#ovoru na neoplatonistiku flosofju.
Eadnja tipino# 7ijalo#a o ljubavi smetena je u mirisne vrtove
otmeni$ dama ili ak budoare obrazovani$ kurtizana (od koji$ se jedna
4 /ulija dK2ra#ona , ak potrudila da i sama napie dijalo# <
'eskra$nosti l$u'avi. 4 radnja !iinovo# Convito deava se u jednoj
raskonoj sobi 5ile 'edii u 0are1i, #de se devet lanova platonske
porodi"e okupilo da proslavi sedmi novembar (navodno datum
Platonovo# ro1enja i smrti. sveanom predstavom ori#inalne #ozbe.
/akodje, pis"i 7ijalo#a defniu, $vale i opisuju lepotu i vrlinu %ene, i
%esto pokazuju veliko interesovanje za pitanja etike"ije u odnosima
izmed1u polova.
>to#a se razlika izme1u nebeske i obine ljubavi povremeno
pojavljuje u pomalo iskrivljenom obliku 4 neki pis"i svode je samo na
razliku izme1u asno# i neasno# ose&anja, dok dru#i smatraju
neizvodivim uzdizanje od 5enere 5ol#are do 5enere <eleste.
!iino i Piko 4 Dembo i 0astiljone C !iren"a 4 5ene"ija
9Firentinska umetnost zasniva se na "rte%u, plastinoj vrstini i
ar$itektonskoj strukturi, a venecijanska , na boji i atmosferi, likovnoj
sonosti i muzikoj $armoniji8 *rentinski ideal lepote naao je svoj
tipian izraz u kipovima uspravno# :avida, a venecijanski 4 u slikama
=enere u le0e&em stavu.
7ve kompozi"ije, jedna frentinska a dru#a vene"ijanska, koje
neoplatonistiku teoriju prenose u slike, pru%aju znaajnu ilustra"iju
ovo# kontrasta, a nji$ov me1usobni odnos slian je odnosu izme1u
jedne ortodoksne frentinske rasprave o ljubavi i Asolani Pjetra Demba.
(). "o$ ?upidona i Apola) u prisustvu svih 'o#ova 4 #ravura ra1ena
po )au )andineliju
(B. 9veta i profana l$u'av -;eminae =eneres. 4 Ticijan
"o$ ?upidona i Apola) u prisustvu svih 'o#ova
Predstavljene su dve skupine klasini$ bo%anstava, s dve strane jedne
duboke klisure.
- Gevo , A*olo%o'a +u*a 3 9aturn) Merkur) :i$ana i Berkul
(bo%anstva dubokomislenosti, proni"ljivosti, ednosti i mu%evne
sna#e., predvode i$ 8upiter i Apolon (koji tek to je $itnuo strelu
na svoje protivnike.8 nebo iznad ove #rupe se razvedrava
10
- 7esno 4 Ku*i!o%o'a +u*a 3 =ulkan, nje#ovi pomo&ni"i i razne
na#e prilike oba pola, predvode i$ =enera i jedan ?upidon
satirsko# lika (koji, na 5enerin na#ovor, upravlja strelu na
=upitera.8 nebo iznad ove #rupe prekriva mraan dim koji kulja iz
jedno# veliko# ro#a
- >redina 4 Du, 3 obla"i, na kojima lebdi jedna lepa %ena, sa
po#ledom sputenim prema 5enerinoj #rupi, i sa levom rukom
podi#nutom u pokret koji odaje tu#u, dok u pru%enoj desnoj ru"i
dr%i iznad 2polonove #rupe jednu vazu iz koje izbija plamen bez
dima.
%62auite) vi smrtnici) da ,ve,de sto$e isto toliko i,nad o'laka) kao *to
sveti Ra,um sto$i i,nad niskih prohteva(1
9Dorba, koju vode 0upidon, 5enera i 5ulkan (koji ovde predstavlja
nji$ovo# kovaa oru%ja. protiv bo#a sun"a, 2polona, i nje#ove pratnje
koju ine bo%anstva sa vie mudrosti i vrline, ilustruje (a. napete
odnose izme1u Ni%e 7ue i Eazuma, i (b. spe"ifan polo%aj u kome se
nalazi 7u$.
, Mens 7u$ (lepa %ena na obla"ima. ne uestvuje niti direktno utie na
is$od borbe izme1u Eazuma (2polonova #rupa. i ni%i$ pro$teva
(0upidonova #rupa., ali ne mo%e potpuno da prenebre#ne nemire ispod
sebe (otuda sputen po#led i ljutit pokret lika 'ens., pa mora da
osvetli Eazum plamenom 'o0anske mudrosti (plamen koji bez dima
izbija iz vaze..

9veta i Profana l$u'av -;eminae =eneres.
/i"ijanova slika iz #alerije Dor#eze, ra1ena oko )L)L. #odine (kada je
uti"aj Dembovo# dela Asolani bio na vr$un"u.
:ajednike "rte izme1u ove slike i pret$odno analizirane #ravure 3
- u ru"i najistaknutije# lika vidi se vaza puna nebeske vatre
- izra%en je kontrast izme1u jedno# uzvieno# i jedno# manje
velianstveno# prin"ipa8 ovaj kontrast simbolizuje poznati
postupak na dva dela podeljeno# !a+sage moralise
(moralistiki pejza%. 4 pozadina s"ene je podeljena na dve
polovine 3 kod /i"ijana imamo jedan sla'o osvetl$en predeo sa
utvr1enim #radom i dva divlja ili pitoma ,eca (simboli %ivotinjske
ljubavi i plodnosti., i jedan vie rustian i manje raskoan, ali
vedri$i pejza% sa stadom ovaca i seoskom "rkvom.
7ve %ene na /i"ijanovoj sli"i veoma su sline dvema personifka"ijama
koje opisuje i tumai ,e#are %i!a u svojoj 3konolo#i$i ()L-+. pod
imenima Felicita !terna i Felicita "reve.
11
Felicita -terna (5eno bla%enstvo. 4 %a+a, lepa, plava, mlada %ena8
njena na#ota oznaava njen pre,ir prema prola,nim ,emal$skim
stvarima, a plamen u njenoj desnoj ru"i simbolizuje l$u'av prema 'o#u.
Felicita )reve (0ratko,Prolazno Dla%enstvo. 4 odevena dama, ija
%uto,bela $aljina predstavlja znak zadovoljstva, a dra#o kamenje
kojim je oki&ena i jedan sud pun zlata i dra#ulja simbolizuju la%nu i
kratkotrajnu sre&u.
0rajem esnaesto# veka, dakle, naporedna predstava na#e %ene sa
vatrom u ru"i (to je kod Dandinelija atribut Mens, ali je tako1e i
atribut $ri&anske vere i Caritas. i bo#ato odevene dame, jo uvek je
s$vatana kao antite,a i,me7u venih i prola,nih vrednosti.
/i"ijanova slika, me1utim, koja nije dokumenat neo,srednjovekovno#
moralizma ve& neoplatonistiko# $umanizma, ne mo%e imati
adekvatno odre1en sadr%aj pomo&u Eipini$ termina , Felicita !terna i
Felicita "reve sainjavaju jedan nepomirljiv moralni i ak teoloki
kontrast, dok /i"ijanovi likovi ne izra%avaju kontrast izme1u dobra i zla,
ve& simbolizuju $edno naelo u dva o'lika posto$an$a i dva stepena
savr*enstva 3 na#a prilika uzvieno# du$a ne prezire ovozemaljsko
stvorenje, sa kojim pristaje da sedi na istom seditu, ve& jednim
bla#im, uveravaju&im po#ledom kao da joj saoptava tajne jedne vie
oblasti.
/akodje, ako uzmemo u obzir vie ne#o sestrinsku slinost ta dva lika,
jasno je zato naziv /i"ijanove slike treba da #lasi 3 .eminae Veneres
(5enere bliznakinje., u finovskom smislu i sa svim finovskim
implika"ijama.
Na#a prilika je -Venere $eleste. 4 simbol prin"ipa univerzalne i
vene, ali isto inteli#ibilne lepote.
;devena prilika je -Venere Volgare. 4 simbol prolazni$, ali vidljivi$ i
opipljivi$ slika Gepote na zemlji (ljudi, %ivotinja, "ve&a, drve&a, zlata i
dra#ulja, dela stvoreni$ umetno&u ili vetinom..
;tuda su obe, svaka na svoj nain, asne i vredne $vale.
Ku!idon 4 nje#ov polo%aj izme1u ovi$ dveju 5enera (mada neto bli%i
zemaljskoj (prirodnoj. i injeni"a da on mea vodu u bazenu, mo#u&i
je izraz neoplatonistiko# verovanja da ljubav, naelo kosmiko#
jedinjenja, deluje kao posrednik izme1u neba i zemlje
Ideja o vis generandi (!iino. na#laena je injeni"om da je /i"ijanov
bazen jedan starinski sarkofa#, prvobitno namenjen smetaju neko#
lea, ali sada pretvoren u i,vor 0ivota.
;snovne razlike izme1u Dandinelijeve i /i"ijanove kon"ep"ije 3
12
9neoplatonizam u tumaenju jedno# frentinsko# maniriste (Dandineli. i
neoplatonizam u tumaenju jedno# predstavnika vene"ijanske zrele
renesanse (/i"ijan.
D 3 komplikovanost i stro#a linearnost
/ 3 jednostavnost i ulna koloristinost
D 3 mraan i dijalektian
/ 3 jasan i poetian
D 3 borba, o#orena i neodluna, izme1u Eazuma i @ulnosti
/ 3 $armonija, izme1u inteli#ibilne i vidljive lepote
I pored sve svoje ori#inalnosti, /i"ijanova slika je i po svojoj ikono#rafji
i po svojoj kompozi"iji vezana za rani$u tradici$u.
/radi"ionalni okviri /i"ijanove ikono#rafje i kompozi"ije u sli"i 9veta i
Profana l$u'av
Izvesno je da je predstavljanje naporedo jedne na#e, a dru#e obuene
5enere bilo dobro poznato jednoj #rupi $umanista i umetnika, blisko
povezani$ sa /i"ijanovim sopstvenim kru#om.
Paksit"l 4 dva uvena kipa 5enere, jedna odevena, dru#a na#a (ova
dru#a, poto su je odba"ili stanovni"i 0osa, postala je ponos ostrva
0nidosa 4 Luki#a% ju je nazvao Aphrodite <urania.
5izantijska minijatura 4 sveti 5asilije izme1u ;vozemaljske >re&e i
Nebesko# %ivota
&a%t"%#a 4 Carstvo ?omusa (za I/ab"lu !0Est". 3 skup klasini$
bo%anstava koja u%ivaju u muzi"i ;rfeja, i kojem su, nakon izba"ivanja
nepo%eljni$ elemenata, prikljuene dve 5enere, jedna obuena, dru#a
na#a
(s obzirom da su neki ueni prijatelji Izabele dKEste bili veliki autoriteti
po pitanju platonske ljubavi, pretpostavlja se da su ove dve 5enere
ve& bile ra1ene s namerom da predstavljaju nebesku i
zemaljsku,prirodnu 5eneru.
Poreklo /i"ijanove kompozi"ione s$eme 3 jedan veoma stari tip slika 4
/deatna slika0, koja predstavlja dva ale#orina lika koja simbolizuju
i zastupaju dva razliita moralna ili teoloka naela
7ebate to# tipa (s+nkriseis. bile su este u klasinoj knji%evnosti, dok
je klasina umetnost bila o#raniena na predstavljanje dramatiniji$
13
prizora stvarni$ borbi (izme1u 2polona i 'arsova"a, ili izme1u 'uza i
>irena..
>tvaranje jedno# dijaloko# tipa slike omo#u&ilo je tek hri*&ansko
na#la*avan$e %rei( , kako bi se ovakav tip slike mo#ao prila#oditi
sporovima apstraktni$ personifka"ija (Priroda i Eazum, ili Priroda
i Gjupkost.. /amo #de partneri debate predstavljaju ove pojmove,
jedan od nji$ je na#, a dru#i obuen (Priroda se esto poistove&ivala
sa Evom 4 na#a f#ura, a Eazum ili Gjupkost sa 7evi"om 'arijom, tj.
novom Evom 4 obuena f#ura.
9Panofsky upu&uje na injeni"u da je /i"ijanu bilo dobro poznato nalije fran"uske
Konstantinove medalje (iz oko )*MM. #odine., na kojoj je prikazano kako Priroda i
Gjupkost stoje sa dve strane 0laden"a Nivota
? svim ovim primerima obuena %ena simbolizuje uzvieniji prin"ip i
obratno, dok su u /i"ijanovoj sli"i ;eminae =eneres ulo#e obrnute (O.
2mbivalentnost na#ote kao ikono#rafsko# motiva
>tvarna na#ota je, ne samo u Dibliji, ne#o i u rimskoj literaturi, esto
smatrana neprijatnom, jer je ukazivala ili na siroma*tvo ili na
'estidnost .
'e1utim, u f#urativnom smislu, ona je naje&e poistove&ivana sa
$ednostavno*&u) iskreno*&u i pravom su*tinom stvari (za razliku od
opirnosti, la%nosti i spoljanje pojave. 3 sve stvari su na#e i otvorene
oima bo#a.
.+mnos logos C otvoren, iskren #ovor 8 nuda virtus C prava vrlina
koja je bila "enjena u dobra, stara vremena, onda kada se bo#atstvo i
u#led nisu smatrali va%nim (ve& 1oa)i#" #ovori o nuda Veritas,
mada su #rki pis"i, to je veoma karakteristino, radije zamiljali Istinu
kao odevenu u jednostavno ru$o..
0ada je krajem klasino# perioda stvarna na#ota postala u javnom
%ivotu toliko neuobiajena da ju je, kao i svaku dru#u ikono#rafsku
karakteristiku, trebalo objanjavati, to objanjenje mo#lo je da bude i
povoljno i nepovoljno 3 ako se na#oti 0upidona i 5enere zameralo,
na#ota triju #ra"ija tumaena je kao znak neiskvarene l$upkosti i
estitosti, ili (u nekom dru#om sluaju. kao ,nak onih ko$i nisu imali
potre'u ,a posedovan$em ovo,emal$skih stvari.
@etiri simbolina znaenja na#ote po srednjovekovnoj moralnoj teolo#iji 3
- nuditas naturalis (prirodno stanje oveka, koje doprinosi smernosti. 4 kao dobar
primer poslu%i&e ve& pomenuti dijalozi izme1u Prirode i Gjupkosti, ili Prirode i
Eazuma
- nuditas tem!oralis (neposedovanje ovozemaljski$ stvari, koje mo%e biti dobrovoljno,
kao kod apostola ili mona$a, ili koje je izazvano siromatvom.
- nuditas virtualis (simbol nevinosti, u#lavnom one koja je steena priznanjem.
14
- nuditas criminalis (znak po%ude, tatine i odsustva svi$ vrlina. 4 ovaj tip umetnika
praksa je praktino iskljuila, i #de #od $e sredn$ovekovna umetnost davala nameran
kontrast i,me7u $edne na#e i $edne o'uene A#ure) nedostatak ode&e o,naava
princip ni0e vrednosti1
/ek proto,renesansni du$ tumai na#otu 0upidona kao simbol
%duhovne prirode( l$u'avi (!ranesko Darberino. ili upotrebljava jedan
potpuno na# lik za predstavljanje jedne vrline (ali je ak i tada
predstava na#o# mukar"a bila manje okantna od predstave na#e
%ene 3
Nikola Pi/a%o, 2345, predikaoni"a 0rstioni"e u Pizi 4 predstava na#o#
6erkula (muka f#ura. kao personifka"ije @vrstine8
6o'a%i Pi/a%o, 2753825, predikaoni"a 0atedrale u Pizi 4 ?merenost A
?zdr%ljivost kao predstava jedne od 5rlina (%enska f#ura., oblikovana
po u#ledu na jednu klasinu Venus Pudica

2a#e personiAkaci$e vrlina su u ikono#rafskom smislu jo uvek stro#o
"rkveno# karaktera (najranije predstave /gole 'stine0, koja se
pojavljuje u poetku 4 oko )+LM. #odine 4 zajedno sa jednom
obuenom f#urom 'ilosr1a,'iseri"ordia, kao ilustra"ija sti$a iz Psalma
3 %Milosr7e i 3stina nala,e se ,a$edno) Pravednost i Mir l$u'e se( .
Alb"ti i prenoenje pojma #ole Istine u italijanskom kvatroentu na
svetovni plan
? svojoj Raspravi o slikarstvu ()*+P, prva verzija 4 na latinskom.,
2lberti 4 slede&i veran prevod #rko# teksta , upu&uje moderno
nastrojene slikare na jednu ale#oriju (Apelesova kleveta., koju
opisuje Luki#a%, a koja se odnosi na osudu i ka0n$avan$e nevine 0rtve)
ko$u naknadno opravdava$u ?a$an$e i 3stina .
:a razliku od Gukijana, koji o pojavi Istine ne #ovori nita, a opisuje
0ajanje kako posraml$eno plae, 2lberti je situa"iju izokrenuo i preneo
epitet pudica ili pudi'unda (sramna, srame%ljiva, posramljena. sa
0ajanja na Istinu 3 una fanciulletta ver#o#niosa et pudica) chiamata>
la =erita(, tj. (posle 0ajanja pojavila se. $edna mlada devo$ka)
srame0l$iva i stidl$iva) po imenu 3stina.
;va inverzija dokazuje da je 2lberti ve& zamiljao Istinu kao na#u
priliku tipa Venus Pudica, kako se ona pojavljuje na 9oti"li#"'o# sli"i
Ea1anje 5enere i mno#im dru#im parafrazama i predstavama teme
0levete (9jer ako kajanje na#ovetava ose&anje krivi"e blisko sramoti,
razumljivo je da Istina ne bi mo#la da bude srame%ljiva i stidljiva da
nije njene na#ote..
15
/ako je lik nuda Veritas postao jedna od najpopularniji$ personifka"ija
u umetnosti renesanse i baroka (slike Istine koju otkriva 5reme., a
na#ota kao takva poela je da se s$vata kao simbol istine u optem
flosofskom smislu 4 kao izraz inherentne lepote (!ulchritudo innata.
za razliku od obini$ dra%i (ornamentum., i sa razvojem neoplatonizma
poela da oznaava idealnu i inteli#ibilnu, jednostavnu i istinsku
sutinu (nasuprot fzikoj i ulnoj..
5enera kao bo#inja brane sre&e 3 Ale#ori$a marki,a Alfonsa dAvalosa i
=aspitavan$e ?upidona
Iako je kompozi"ija 9veta i Profana L$u'av iz#leda jedina u kojoj /i"ijan
svesno "rpi inspira"iju iz flosofje neoplatonizma, ideja o 7ve 5enere
(od koji$ jedna simbolizuje etiki, a dru#a obian prirodni prin"ip.
ostala je prisutna i u nje#ovom kasnijem radu, #de se umesto
16
predstave 5enere kao bo%anstva ulne lepote i senzualne ljubavi ona
idealizuje kao bo#inja brane sre&e.
Alegorija marki#a Alfonsa d1Avalosa (Guvr.
, ale#orijski i mitoloki portret ,
;va kompozi"ija zapravo nema nikakve veze sa vojskovo1om
dK2valosom (ranije se smatralo da temu ini opratanje jedno#
kondotijera pred odlazak u rat, za koje# se pretpostavljalo da je bio
navedeni markiz.. ?mesto rastanka, tema je sjedinjenje u bla%enstvu
dvoje zarueni$ ili tek venani$.
/o je predstava jedno# otmeno#, ozbiljno# #ospodina u oklopu, koji
ne%no i s potovanjem, dodiruje dojku jedne mlade %ene koja,
zamiljena, dr%i u krilu jednu veliku staklenu ku#lu. /ri prilike, koje se
pribli%avaju s desne strane, pozdravljaju ovu %enu. /o su 3 krilati
0upidon, sa sve%njem tapova na ramenu, zatim devojka sa ven"em od
mirte (njen stav i izraz odaju duboku odanost., dok tre&a prilika di%e
korpu punu ru%a i #leda ka nebu sa radosnim izrazom uzbu1enja.
Isti polo%aj mukar"a sa ove slike nalazimo na slikama kao to su
Caruen$e 8akova i Rahele, ili, u jo svetijem obliku, R"mba%to'a
8evre$ska mlada.
Preostala tri lika su Gjubav, 5era i Nada , personifka"ije teoloki$ vrlina
kojima su data spe"ijalna svojstva u skladu sa od#ovaraju&om
sveanom prilikom 3
- 0upidon C Gjubav, a sve%anj (koji nosi umesto svo# uobiajeno#
oru%ja, luka i strele. C simbol jedinstva
- 7evojka iza nje#a, strasno uzbu1ena C 5era, ali za$valjuju&i
ven"u od mirti ona preuzima posebnu funk"iju Fede Maritale 4
brana vernost (mirta je 5enerina mno#o#odinja biljka, simbol
vene ljubavi, u klasinoj literaturi poznata kao myrtus
coniu#alis.
- /re&i lik, us$i&eno# po#leda (o""$i alzati. C Nada, a korpa sa
"ve&em je atribut Nade, jer Nada je anti"ipa"ija "ve&a (ali, kako
se radi o "ve&u ru%e, znaenje je posebno, jer ru%a oznaava
zadovoljstva trajne bliskosti.
>taklena ku#la na %eninom krilu (sfera. 4 poseban problem , jer je
sfera jedna od najvie promenljivi$ nepoznati$ u ikono#rafskim
jednainama 3
- $armonija (jedno od najuobiajeniji$ znaenja sfere kao
najsavrenije# oblika, to se odlino uklapa u simboliku
0upidonovo# sve%nja i Nadini$ ru%a.Q
17
2li, injeni"a da je ku#la od stakla znai da se ova $armonija mo%e lako
raspasti, jer staklo svojom lomljivo&u oznaava nitavnost svi$ stvari
na zemlji, i upravo ta injeni"a predstavlja mo%da najsuptilniju taku u
"eloj ale#oriji 3
mukara", dok uzima svoju nevestu, posve&uje joj svoju ljubav, veru i
nadu, a ona, pri$vataju&i i nje#ovu vlast i nje#ovu odanost, ose&a se
od#ovornom za neto to je isto toliko savreno koliko i kr$ko 4 nji$ovu
zajedniku sre&u.
;va /i"ijanova slika, me1utim, nije samo ale#orijski, ne#o i mitoloki
portret3
&as i V"%"a 4 jedna lepa %ena i jedan mukara" u oklopu prikazani
su u ne%nom odnosu, u prisustvu 0upidona.
;va slika, s$va&ena kao mitoloka kompozi"ija, upotrbljavana je i kao
model za dvostruke portrete otmeni$ parova koji su predstavljali 'arsa
i 5eneru (dve slike Parisa Dordonea 4 od koji$ je bar jedna venana, jer
je na njoj prikazana dama kako bere dunju (svadbeno vo&e par
eR"ellen"e., zatim jedna slika iz kole Paola 5eronezea i jedna
Eubensova slika .
@injeni"a da su se u#ledni vereni"i i tek venani parovi slikali kao 'ars
i 5enera (iji odnos nije bio ba najile#alniji., iako na prvi po#led
neobina, nije bila neopravdana, jer se radi o sjedinjavanju lepote i
$rabrosti (to je, na neki nain, prirodnije ne#o sjedinjavanje lepote sa
zanatskom vetinom , 5ulkan. 3
i 6esiod i Pausanija navode da je 'ars bio zakoniti mu% 5enere mno#o
pre no to ju je 6omer udao za 5ulkana, kao i da su imali k&er koja se
zvala 6armonia. 6omerovska verzija nije nikada potpuno unitila tu
staru tradi"iju, koja je nastavila da se, u neto izvrnutom obliku,
provlai u pozno,antikoj i srednjovekovnoj mito#rafji, kao i u uenijim
spisima renesanse, a pri$vatio ju je i jedan vizantijski pesnik ('aksimos
Planudes., koji opisuje svadbeni pir 'arsa i 5enere (kao da ona nikada
nije bila udata za 5ulkana..
;va tradi"ija uvek je ostala osnova kosmoloki$ i, kasnije, astroloki$
spekula"ija 3
Gukre"ije, koji je 5eneru tumaio kao veliku stvaralaku sna#u u prirodi,
smatrao ju je i jedinom koja je u stanju da neutralizuje destruktivni
prin"ip (koji simbolizuje 'ars.. :naajna je i ideja da jedino ljubav i
lepota mo#u da ubla%e neslo#u i mr%nju i da nji$ovo sjedinjenje
proizvodi univerzalnu $armoniju. /akodje, u svakoj astrolokoj raspravi
stoji aksiom da 5enera svojom bla#o&u smiruje razjarenost 'arsa, dok
on, njen prosa", nikada nije dovoljno jak da slomi njenu mo&
ne%nosti.
Poistove&enjem otmeno# ljubavno# para sa 'arsom i 5enerom, /i"ijan
je poredio nji$ov brak ne sa skrivenim strastima $omerovski$
18
ljubavnika, ve& sa sre&nim spojem dveju kosmiki$ sila, iz ko#a se ra1a
$armonija. /ako je /i"ijan poovo uspostavio jedan tip (ve& poznat
antonijevskom periodu rimske umetnosti. kada su ale#ori$ska
tumaen$a mita i mitolo*ko portretisan$e bili podjednako popularni
(pretpostavlja se da je /i"ijan poznavao mramornu skupinu Komo!us i
Kis*i%a, koja ovaj "arski par predstavlja kao 'arsa i 5eneru u
sjedinjenju, kao i kompozi"iju koja je bila slina 2le#oriji markiza
dK2valosa, izuzev to na njoj 5enera, a ne 'ars, i#ra aktivniju
ulo#u.
Vas!itavanje Ku!idona (Falerija Dor#eze.
19
Neoplatonizam, kao i sam platonski idealizam, bio je izraz isto
kontemplativno# stava prema svetu, i, kao i svaka flosofja koja se
oslanja na iste ideje kao jedine autoritativne prin"ipe, on je
podrazumevao odba"ivanje stvari iz obine stvarnosti, a sudbinu te
stvarnosti on je preputao onima koji trenutno imaju vlast 4 jer, kao to
je smatrao !iino, pravi flosof se trudi da izumre za prolaznu stvarnost
i da %ivi u venom svetu ideja
A%ol! 1au/", 9oci$alna istori$a umetnosti i kn$i0evnosti
20
&IKELA6ELO I NEOPLATONISTIKI POKRET
E. Panofsky, Ikonoloke studije
:naaj pore1enja izme1u 'ikelan1elovi$ pozajmi"a i nji$ovi$
prototipova 3
uoavanje izvesni$ kompozi"ioni$ prin"ipa koji su sasvim 'ikelan1elovi
(i koji su ostali sutinski neizmenjeni sve dok nje#ov pozni stil nije
pretrpeo fundamentalnu promenu.
- motivi inspirisani Pjerom di 0ozimom 3 3#nudo sa leve strane
=eremije8 kip Iulijana de 'ediija sa belvederskim torzom8
- motiv inspirisan "entralnim likom >injorelijeve Mladosti
Mo$si$eve 3 eritrejska >ibila8
- motiv inspirisan jednom s"enom iz >injorelijevo# Pakla 3 skupina
bora"a sa "rte%a !r. )LS
- motiv inspirisan neo,antikim po#rebnim reljefma 3 'adona na
>tepeni"ama
- motiv inspirisan 'edeja 4 sarkofazima 3 izvijena f#ura sa "rte%a
!r. )M+
'ikelan1elove izmene u odnosu na pozajmljene motive 3
(). Kom*akt%ost 4 zatvaranjem udubljenja i odstranjivanjem
izboina, jedini"e, likovi ili skupine kondenzovane su u jednu
kompaktnu masu, koja se stro#o izdvaja iz okolno# prostora
(7obra skulptura mo%e se skotrljati niz brdo, a da se ne
polomi.
(B. Os%o'%i *a')i *ostoa (stro# pravou#li sistem. 4 kose linije
te%e da budu zamenjene ili $orizontalnim ili vertikalnim linijama,
a mase predstavljene u perspektivi te%e da se ili frontalizuju ili
orto#onalizuju (da se spoje s prednjom ravni pod u#lom od
devedeset stepeni.. =o ve&i na#lasak $orizontalnim i vertikalnim
linijama, kao i frontalnim i orto#onalnim ravnima. 7aje injeni"a
to one esto slu%e kao loci za dve ili vie znaajne take date
f#ure 4 kao posledi"a to#a itav raspored, kako na planu slike
21
tako i u trodimenzionalnom prostoru, iz#leda odre1en jednim
unutra*n$im sistemom koordinata.
(+. Di%amia% *i%)i* 4 dinaminost ovo# sistema posti%e se time
to su neki kosi motivi odstranjeni, dok su dru#i zadr%ani i
na#laeni otrim kontrastiranjem sa osnovnim prav"ima. ?mesto
simetrije, prisutna je antiteza izme1u dveju polovina, od koji$ je
jedna zatvorena i nepokretna, a dru#a otvorena i pokretna 4
prave linije i ravne povrine ubla%ene su ispupenim izboinama.
;vi kontrasti su (na "rte%ima i nedovrenim skulpturama. jo
zaotreniji time to je unutranje modeliranje, umesto
produ%enim krivolinijskim potezima kojima se prati pokret
or#anski$ formi, izvedeno pravim unakrsnim senenjem koje
protivrei okru#lini koju treba da su#erie.
Eazliiti pristupi u tretmanu plastine f#ure
().Visoka "%"sa%sa 4 dvodimenzionalni obraza"
(Reliefanschauun#.
>tatua zrele renesanse je, pre reljef ne#o zaobljen predmet
Gikovi su, po pravilu, iz#ra1eni oko jedne "entralne ose, koja slu%i kao
z#lob za slobodan, a ipak uravnote%en pokret #lave, ramena, karli"e i
udova8 nji$ova sloboda je, me1utim, obuzdana u skladu sa jedim
posebnim pravilom (Reliefanschauun#., primenljivim na klasian i
klasi"istiki stil 3 masa je oslobo1ena na taj nain da je posmatra, ak
i kada je suoen sa nekom statuom ra1enom u okru#lini, pote1en
ose&anja kru%enja oko jedno# trodimenzionalno# predmeta 4
dvodimenzionalnim obras"em pru%en je harmonian i,#led sam po
sebi (pribli%na simetrija T pretpostavljanje bla#i$ u#lova nasuprot
otrim $orizontalama, vertikalama i dija#onalama T na#laavanje
talasasti$ obrisa. i osvetljena je struktura trodimen,ionalnih tela (od
posmatraa se ne oekuje da nadoknadi nepotpunosti tako to &e
aktivirati sopstvenu ima#ina"iju, ve& mu se pru%a slika oslobo1ena
preterani$ skra&ivanja, preklapanja koja smetaju, itd.. >to#a su statue
zrele renesanse najradije postavljane u nie ili prislanjane uza zid.
9L"o%a!o !a Vi%i pori"ao je i sam pojam trodimenzionalne skulpture, #ovore&i da jedan kip
nije nita dru#o do kom'inaci$a dva rel$efa 4 jedno# koji prikazuje lik spreda, a dru#o# koji #a
prikazuje stra#a
(B.&a%ii/am 4 A#ura serpentinata i prin"ip obrtno# vida
skulpture
22
Izvijenosti i perspektive maniristiki$ f#ura bile bi nes$vatljive kad i$
ne bi dopunjavala posmatraeva ma*ta 3 jedna maniristika statua, ne
dozvoljavaju&i oku posmatraa da se zaustavi na jednom
preovla1uju&em i zadovoljavaju&em vidu stvari, %i,#leda kao da se
postepeno okre&e) tako da pru0a ne $edan) ve& stotinu i vi*e vidova(
(Denvenuto @elini. 4 a s obzirom da je svaki od ovi$ vidova podjednako
zanimljiv i istovremeno podjednako nepotpun, posmatra se zaista
ose&a prinu1en da kru%i oko statue
>to#a su maniristike statue slobodno postavljene (fontane i
spomeni"i..
(+.9aok 4 ambijentalna "elina i Dachenhaft
"arokna statua $e pre %po,ori*na 'ina( ne#o rel$ef
Darokna umetnost, nasuprot maniristikom prin"ipu obrtno# vida i
maniristiki zamreni$ kompozi"ija i izvijeni$ stavova, te%i da ponovo
uspostavi princip $edno# vida (ali razliit od visokorenesansno#
prin"ipa Reliefanschauun# i klasine dis"ipline i ravnote%e. 4 u korist
prividno neo#raniene slobode postavke, osvetljenja i izraza, ona pru%a
mno*tvo %$ednovidih(-su'$ektivnih. aspekata) a ne neo#ranienost
obrtnovidi$(objektivni$. aspekata 3 barokne statue funk"ioniu u
odnosu na prostor u kome se nalaze, na ar$itektonsku ili kvazi,
ar$itektonsku okolinu, i NE na#one posmatraa da se okre&e oko nji$
jer su stopl$ene sa okolnim prostorom u $ednu koherentnu vi,uelnu
sliku (koja je dvodimenzionalna jedino u onom smislu kao to je to
slika u naoj mre%njai.. >to#a barokna kompozi"ija nije objektivno
konstruisana, ve& je saobra%ena naem sujektivnom vizuelnom
do%ivljaju.
:reli stil 'ikelan1ela i manirizam
:reli stil 'ikelan1ela, koji se protivio slobodno postavljenim statuama,
razlikuje se od manirizma 3 nje#ove f#ure (uz nekoliko sasvim
opravdani$ izuzetaka. na#one posmatraa da se usredsredi na #"!a%
!omi%a%ta% 'i!, koji mu se ini potpun i konaan.
'aniristika A#ura serpentinata, koja kao da se sastoji od nekakve
elastine supstan"e koja se mo%e rastezati i izvijati u bilo kom prav"u,
izaziva utisak nestabilnosti i bes"iljnosti, koji bi se mo#ao
transformisati u klasinu ravnote%u kada bi tom rastezanju upravljala
neka ko%tol%a :stabili/atoska; sila. 0od 'ikelan1ela postoji ta
sila, tako da je svaka nje#ova f#ura podre1ena jednom volumetrijskom
sistemu skoro e#ipatske stro#osti. 2li upravo taj volumetrijski sistem
stvara 9utisak '"%o+ u%uta%#"+ sukoba, koji nije sluajan (kao
kod maniristiki$ f#ura., ve& je sutinski i neumitan, i izraz je svi$ oni$
surovi$ #renja, nepodesni$ propor"ija i neskladne kompozi"ije
'ikelan1elovi$ f#ura.
23
:reli stil 'ikelan1ela i barok
:reli stil 'ikelan1ela razlikuje se od baroka po tome to se ovaj jedan
dominantan vid ne zasniva na subjektivnom vizuelnom do%ivljaju, ve&
na ob#"kti'%o# $o%tali/a)i#i.
:reli stil 'ikelan1ela i visoka renesansa
:reli stil 'ikelan1ela razlikuje se od visoke renesanse po tome to je
estetsko i psi$oloko dejstvo ove objektivne frontaliza"ije dijametralno
suprotno efektu koji se posti%e primenom prin"ipa reljefa
(Reliefanshauun#.. 'ikelan1elo odbija da %rtvuje mo< mas"
$armoninosti dvodimenzionalno# obras"a 4 dubina nje#ovi$ f#ura u
izvesnim sluajevima ak nadmauje nji$ovu irinu. ;n ne na#oni
posmatraa da se okre&e oko f#ure ve& posti%e jedan mno#o jai
efekat 3 on zaustavlja posmatraa ispred masa koje iz#ledaju
prikovane za zid ili skoro zarobljene u plitkoj nii i iji obli"i izra%avaju
onu nemu, o#orenu 9 'or'u sila zauvek isprepleteni$ jedna u dru#u.
9'ikelan1elovi likovi ne izra%avaju samo nela#odnost jedne privremene
istorijske situa"ije (jer nesumnjivo je da je u atmosferi to# vremena,
kao rezultat nedavno# s$vatanja neuskladivosti srednjovekovno#
$ri&anstva i klasi"izma, postojala neka kulturna tromost., ne#o i
patnju od samo# ljudsko# iskustva 3 zauvek okovani, oni nisu u stanju
da se oslobode ropstva, nevidljivo# i neizbe%no# istovremeno.
@ak i tamo #de nisu prikazane stvarne fzike prepreke zbo# koji$
nji$ov bunt raste ( kao to je sluaj s Ro'ovima ili vojni"ima "itke kod
?a*ine., nji$ovi pokreti kao da su od poetka pri#ueni ili paralizovani
pre no to su do kraja izvedeni, a nji$ova naj#revitija izvijanja i
muskularne tenzije iz#leda da nikad ne dovode do efektivne ak"ije, a
kamoli do promene polo%aja 3 savreno mirovanje isto je toliko
odsutno iz 'ikelan1elovo# sveta kao i izvrena akcija .
97ok osu1uju&i pokret Isusa 6rista iz 9tra*no# suda, iz#leda, obuzdava
misaona seta, stavovi spokojstva ne su#eriu ti$u mirno&u, ve& krajnju
is"rpenost, mrtvaku obamrlost, ili povremenu umalost.
'ikelan1elove f#ure, dakle, nisu koncipirane u odnosu prema $edno$
or#ansko$ osi) ve& u odnosu na povr*ine $edno# pravou#aono# 'loka
(masa , volumetrijski sistem.. ;ni su oblikovani putem karakteristini$
senen$a koja, ak i na "rte%u, lie na poteze dleta, i ,atvoreni u
#rani"e svoje plastine mase (umesto da se stapaju s prostorom., a
nji$ova ener#i$a troi se u uzajamnoj borbi sila koje uzajamno stimuliu
i paraliu jedna dru#u.
24
Prisustvo platonistiki$ kon"ep"ija u 'ikelan1elovoj poeziji
'ikelan1elovo ozbiljno studiranje Da%t"o'" "o0anstvene komedi$e (i
Gadinovi$ komentara u neoplatonisikom kljuu. kao uvod u uenja
platonistike akademije
9Niko tada nije itao 7antea bez neko# komentara, a od deset ili
jedanaest izdanja 7antea, tampani$ pre )LMM. #odine, devet je
snabdeveno komentarom 0ristofora Gandina, u kome je svaki pesnikov
sti$ tumaen na neoplatonistikim osnovama i povezivan sa teorijama
postavljenim u dru#im Gandinovim spisima. ;vaj komentar bio je
'ikelan1elu poznat kao i sam 7anteov tekst, a verovatno da je bio
upoznat i sa Pikovim komentarom, pisanim na italijanskom,
Denivienijevo# dela Can,ona dAmore.
'ikelan1elo je od svoji$ savremenika bio =E7INI koji je usvojio
neoplatonizam ne samo u i,vesnim vidovima ne#o u celini , i to ne
samo kao uverljiv flosofski sistem (a kamoli kao modu vremena., ve&
kao metaA,iko opravdan$e svo# sopstveno# 'i&a 3
(). Neoplatonistiko verovanje u %prisutnost duhovno# u
materi$alnom( kao flosofska podlo#a 'ikelan1elovom estetskom
i ljubavnom us$i&enju lepotom 3 nje#ova sopstvena emo"ionalna
iskustva, koja dose%u svoj prvi klimaks u ljubavi prema Toma/u
Ka'ali"i#u, a dru#i u prijateljstvu sa Vitoi#om Kolo%om, bila
su bliska pojmu platonske l$u'avi u njenom najistijem smislu.
(B. >uprotni vid neoplatonizma 4 tumaen$e l$udsko# 0ivota kao
nestvarno#) sekundarno# i muno# o'lika posto$an$a) slino#
0ivotu u paklu, sasvim se sla#ao sa onim neizmernim
nezadovoljstvom sobom i svetom, koje je sutinsko obele%je
'ikelan1elovo# #enija.
? 'ikelan1elovim sti$ovima poznati neoplatonistiki pojmovi izra%avaju
one iste psi$oloke istine koje se o#ledaju i u nje#ovim umetnikim
delima 4 on u svojim pesmama ponovo uspostavlja Plotinovo
ale#orino tumaenje pro"esa putem ko#a se iz kamena iupava oblik
statue , a nje#ova uporna sklonost ka tekoj skulpturi !er for#a di
levare (direktno rezanje u tvrdom, planinskom kamenu. umesto per
via di porre (modelovanje u #lini ili vosku. i obuzetost blok,formom,
daju tim pesmama psi$oloko i izvesno flosofsko znaenje.
Gepotu nje#ovi$ f#ura, koja je nad,individualna ili ak natprirodna, ne
karakteriu svesne misli ili jasno odre1ene emo"ije, ve& ma#lovitost
transa ili sjaj us$i&enja jedno# furor divinus,a 3 ona odra%ava nje#ovo
neoplatonistiko uverenje da ono to zanesena dua obo%ava u
o#ledalu pojedinani$ oblika i du$ovni$ osobina jeste zapravo samo
odra, $edno# neiska,ivo# s$a$a 'o0anske svetlosti (u kojoj je dua
u%ivala pre svo# pada na zemlju, koje se posle to#a veno se&a sa
25
e%njom, i koju mo%e privremeno ponovo ste&i della "arne an"or
vestita..
>voj stav o ovejem telu 'ikelan1elo izvodi u postavkama borbe ili
poraza, kao carcer terreno 4 zemnoj tamni"i besmrtne due.
Nje#ove f#ure su in$ibirane i simbolizuju borbu koju dua vodi sa
telom, %ele&i da pobe#ne iz okova materije, ali to je neostvarivo, i
plastina izolovanost ti$ f#ura su#erie neprobojnost zidova tamni"e.
9L"o%a!o !a Vi%i, za razliku od 'ikelan1ela, propovedao je
flosofju koja je dijametralno suprotna neoplatonizmu , nje#ove f#ure
su slobodne od o#ranienja, i nje#ov sfumato,prin"ip izmiruje masu sa
prostorom, a dua se ne nalazi u okovima tela, ne#o telo (tj. sutina
nje#ovi$ materijalni$ elemenata. le%i u ropstvu due 3 smt za
Geonarda ne znai oslobo1enje i vra&anje u prvobitnu postojbinu due
(koja se, prema neoplatonistikom verovanju, mo%e vratiti tamo otkuda
je dola onda kada telo prestane da je zatvara., ve& suprotno 4 ona
znai osloba1anje i povratak istinskoj postojbini ovi$ materijalni$
elemenata, koji se osloba1aju onda kad dua prestane da i$ dr%i na
okupu.

%2ada i 0el$a ,a oslo'a7an$em i vra&an$em u na*e prvo'itno stan$e
slina $e na#onu ko$i tera no&ne leptire na svetil$ku1 Eovek ko$i se) pun
stalne e0n$e i radosti) radu$e uvek novom prole&u) uvek novom letu)
uvek novim mesecima i novim #odinama) ne shvata da 0udi ,a
sopstvenim uni*ten$em1 Me7utim) ova 0udn$a $e kvintesenci$a) istinski
duh elemenata) ko$i se nala,i ,aro'l$en od strane du*e i ko$i uvek te0i
da se i, ove$e# tela vrati <nome od ko#a $e potekao(1
(Geonardo da 5ini.
9Frobni"a =ulija II i 0apela 'edii 4 vr$unski nosio"i neoplatonistiko#
simbolizma u 'ikelan1elovom delu
=RO9NICA JULIJA II
>an Pjetro in 5inkoli
=o od najranije# doba ljudske istorije, #robnina umetnost je
ispoljavala ovekova metafzika uverenja direktnije i jasnije od bilo
ko# dru#o# oblika umetniko# izra%avanja.
26
(). E#ipatska umetnost #ra1enja #robni"a je !ros!ektivna i
magijska
- >tari E#ip&ani nastojali su da mrtvima obezbede 'udu&nost
(radije ne#o da slave nji$ov proli %ivot., a nji$ove po#rebne
statue i reljef, sakriveni od l$udsko# oka, imali su za "ilj da
pokojni"ima obezbede sve to je neop$odno za taj budu&i %ivot, a
pre sve#a 4 neuni*tivo telo (mumif"iranje.. E#ipatska statua nije
namenjena portretisanju ljudsko# bi&a obdareno# pravim
%ivotom, ve& o'navl$an$u ove$e# tela, koje veno eka da #a
neka ma#ina sila o%ivi (9Ka, lutaju&i du$ mrtvi$, treba da u1e u
#robni"u kroz ta$na vrata, uvue se u statuu da bi je koristio, kao
to due %ivi$ ljudi upotrebljavaju nji$ova tela, dok slike na zidu
treba da o%ive nekim ma#inim putem da bi slu%ile %eljama svo#
#ospodara.. E#ipatska #robnina umetnost bila je, dakle,
ma#ino sredstvo koje je snabdevalo mrtve nji$ovim fzikim
sposobnostima i materijalnim dobrima.
(B. 0lasina umetnost #ra1enja #robni"a je retros!ektivna i
re!re#entacionalna
- Fr"i su se, za razliku od E#ip&ana, radije bavili %ivotom na zemlji
ne#o %ivotom posle smrti i imali su obiaj da svoje mrtve
sahran$u$u, umesto da i$ mumif"iraju. /ako su #rki #robovi imali
za "ilj da obezbede uspomenu na pro*li 0ivot poko$nika (#rka re
za #rob je muema, to znai spomenik. 4 atiki stelai prikazuju
junake kako pobe1uju neprijatelje, ratnike kako #inu u borbi,
%ene kako se oprataju od mu%eva koji se spremaju na poslednje
putovanje, itd.
(+. Pozno,antika i rano,$ri&anska #robnina umetnost, sa opadanjem
klasine "iviliza"ije i istovremenim prodiranjem orijentalni$ reli#ija,
ponovo poinje da se usredsre1uje na 'udu&nost, umesto na prolost,
ali se budu&nost sada s$vata kao prela, u $ednu potpuno dru#ai$u
o'last posto$an$a (a ne vie kao obian nastavak zemaljsko# %ivota u
venosti..
:a razliku od e#ipatske #robnine umetnosti koja je bila ma#ino
sredstvo, koje je snabdevalo mrtve nji$ovim fzikim sposobnostima i
materijalnim dobrima, ova nova umetnost stvarala je simbole koji su
anti"ipovali spasenje nji$ove du*e, a umesto ma#ije veni %ivot
obezbe1ivale su vera i nada, i on je smatran ne ovekoveenjem
stvarne linosti ve& u#di#anjem esmrtne du"e2.
27
Ideja uzdizanja besmrtne due, u pa#anskim sluajevima, direktno je
izra%ena spomeni"ima kao to su sarco!hagi cli!eati (#de likove
mrtvi$, okru%ene jednim kru%i&em ili omotom, nose u visinu =iktori$e.,
a indirektno 4 ba$antskim s"enama ili prikladnim mitovima (Fanimed,
Endimion, 'elea#ar, Prometej..
Eano,$ri&anska umetnost pri$vatila je oba ova naina, s tom razlikom
to An7eli zamenjuju 5iktorije, i to hri*&anske s"ene i simboli
zamenjuju pa#anske. 'rtvi se prikazuju kao orantes, esto uz simbole
spasenja (pti"e, ribe, ja#anj"i, sve&nja"i..
@itavi$ nekoliko vekova $ri&anska #robnina umetnost se uzdr%avala
od slikanja prolo# %ivota mrtvi$, naravno sa izuzetkom dela svetaca
(nji$ovi #robovi su pre predstavljali kapele ne#o #robni"e i simbolino
su aludirali na osobine i dela dostojna spomena sa jedno# isto
"rkveno# stanovita.. Na #robni"ama "rkveni$ dobrotvora obino bi bio
predstavljen mali model "rkve koju su #radili, a biskupi bi bili
predstavljeni kako svojim tapom probadaju neki simbol Poroka ili
Neverstva.
9!nfeu,s$ema , monumentalne #otske ozidane #robni"e (enfeus.,
prvobitno izvedene iz #robni"a,nia (podjednako raireni$ i u pa#ansko
i u rano,$ri&ansko doba. imale su za "ilj da daju vidljivu formu teoriji o
spasenju due, koju je razvila teolo#ija zrelo# srednje# veka. Na
sarkofa#u smetenom u jedno zasvo1eno udubljenje zida poiva slika
pokojnika (gisant , %izan., ko#a oplakuju tzv. pleureurs i pored ko#a
stoje sveteni"i koji izvode po#rebni obred. Prizor natkriljuje zatitniki
lik 7evi"e 'arije, esto pra&en spe"ijalnim sve"ima, dok vr$ ar$ivolta
koji okru%uje to udubljenje prikazuje u,di,an$e du*e u obliku jedne male
ljudske f#ure koju an1eli nose uvis. Gik Isusa 6rista ili bo#a,o"a krunie
itavu strukturu.
Iovani Pizano dalje razvija ovu enfeu,s$emu u Italiji. Na
reprezentativnim ozidanim #robni"ama rane i ,rele renesanse opti
raspored ostaje isti, ak i kad #otske forme ostaju zamenjene
klasi"istikim. Izbaeni su pleureurs i lik 6rista ili bo#a,o"a, a 2n1eli 4
umesto to di%u lik due i time istiskuju svetenike to vre obred ,
esto podi%u zavese sa polo%ene slike pokojnika.
?noenje bio#rafsko# i eulo#istiko# elementa tokom UI5 veka 4
fundamentalna promena koja ukazuje na jedno novo $umanistiko
ose&anje.
9eulo#ija C razboritost u #ovoru i delanju8 verovatno&a, slavljenje8
bla#oslov, posveta 8 u pravosl. "rkvi3 tajna veera, priest8 eulo#i$e , pl.
osve&eni $lebovi
28
>tatue u prirodnoj veliini, koje portretiu pokojnika kao %ivu linost,
smetene su iznad nje#ove nauznak polo%ene slike ili je ak zamenjuju.
/ome se dodaju 5rline i, kasnije, >lobodne umetnosti da bi se slavio
pokojnikov karakter i nje#ova ostvarenja.
Na reljefma koji ukraavaju sarkofa#e mo#u se izme1u svoji$ du$ovni$
i svetovni$ savetnika videti prinevi na prestolu.
/ek u dru#oj ili tre&oj de"eniji UI5 veka ale#orijske slike i predstave
simbolino# karaktera dopunjene su predstavljanjem pojedinani$
epizoda ili do#a1aja (kao to su s"ene iz %ivota biskupa >imonea
>altarelija na nje#ovom #robu u >anta 0aterina u Pizi, ili ratniki
podvizi >kali1erija na nji$ovim #robovima u 5eroni.
;va obnova jedne tenden"ije iz prolosti, esto o#raniena na obine
dodatke osvetanoj enfeu,s$emi, ostala je sasvim u okvirima
$ri&anski$ tradi"ija.
Petnaesti vek je, naroito u !iren"i, pokazivao tenden"iju da u korist
dostojanstvene jednostavnosti i istote konstruk"ije ak o#ranii
slo%enu ikono#rafju raskoni$ #robni"a iz etrnaesto# veka (.ro
Leonarda )runija, )***., dok se klasine teme, odabrane tako da
doputaju $ri&ansku interpreta"iju, poinju da provlae tek u
poslednjoj tre&ini petnaesto# veka, u poetku na prilino upadljivim
mestima, a otprilike u isto vreme #robovi svetovni$ linosti pokazuju
prve znake razmetljivosti (ipak, najistaknutiji spomeni"i najbolje#
perioda 4 groovi %overe 2ndrea >ansovina u >anta 'aria del
Popolo, )LML,MS 4 vie te%e da bar u ikono#rafskom smislu
impresioniraju posmatraa svojom uzdr%ano&u ne#o razmetljivo&u..
Frobni"a =ulija II
PE5I PE;=E02/ ()LML.
>pomenik u slobodnom prostoru, impresivni$ dimenzija, sa jednom
ovalnom prostorijom za po#reb u unutranjosti
7onji sprat 4 du#i niz nia, sa spoljanje strane, a u svakoj od nji$ po
jedna skupina Pobeda, i pored nje, dva $erma, uz koja su bili povezani
Eobovi (!rigioni. u razliitim pozama. Na krajevima platforme , etiri
velika kipa 3 'ojsije i 4 prema 5azariju 4 sveti Pavle, =ita Activa i =ita
Contemplativa.
>tepenasta piramida (koja je vodila do dru#e platforme. 4 kao osnova
za dva 2n1ela koji su nosili arca (kove#. ili 'ara (mrtvaka nosila.,
29
odnosno sella gesatoria sa likom pape u sede&em stavu. =edan an1eo
se smei a dru#i plae.
Pored etrdesetak mermerni$ kipova, plan je sadr%ao i mno#e
dekorativne skulpture i nekoliko bronzani$ reljefa sa predstavama
papini$ dela.
7E?FI PE;=E02/ ()L)+.
Posle papine smrti 3 plan o pretvaranju spomenika u neto izme1u
mauzoleja i ozidane #robni"e, uzdi#nut u visinu od preko S,L metara.
>lo%eniji ikono#rafski pro#ram 3
donja zona ostaje praktino nepromenjena8 broj f#ura na krajevima
platforme pove&ava se na est i one sada stoje jedna prema dru#oj pod
pravim u#lom, a ne vie dija#onalno.
>lika pape na velikom katafalku (mrtvakom postolju. i etiri an1ela
koji podupiru tu sliku (dvoji"a kod #lave, dvoji"a kod no#u.
$a!elletta (visoka apsida. koja izlazi iz zida, natkriljuje ovu skupinu, i
zaklanja pet veliki$ kipova (jednu 'adonu i verovatno etiri sve"a.
Droj reljefa smanjen na tri (po jedan u "entru svako# proelja.
9? vezi sa ovim dru#im planom izra1eni su tokom naredni$ #odina
'ojsije (namenjen desnom prednjem u#lu platforme. i dvoji"a Eobova
(namenjena levom prednjem u#lu donje# sprata, sada u Guvru.
/EEVI PE;=E02/ ()L)P.
Poetak pro"esa reduk"ije 3
umesto trodimenzionalne #ra1evine 4 skoro oblik ozidane #robni"e,
manje od tri metra visine8
donja zona 4 nepromenjena8
komplikovana #ornja struktura (zamiljena )L)+. zamenjena u korist
dru#o# sprata, u istoj ravni s donjim8 nia sa papom ko#a nose dva
an1ela (u "entru to# dru#o# sprata. i manje nie sa statuama u
sede&em stavu (u bonim delovima. sa reljefma u obliku kvadrata
(iznad.
@E/5E/I PE;=E02/ ()LBP.
Eeduk"ija pret$odno# projekta na jednostavan, ist i ozidan #rob, koji
ne izlazi iz zida (aran%man koji se mno#o ne razlikuje od sadanje
#ra1evine.
>lika pape je sada polo%ena na nje#ov sarkofa#
Droj statua sveden na est 3 jedna >ibila, jedan Prorok, jedna 'adona,
'ojsije 4 sada premeten u sredinu donje zone 4 i dva Eoba (koji su
ukljueni samo zato to su sluajno bili zavreni i zato to nije bilo
nie# dru#o# da ispuni nie s obe strane 'ojsija, ali se vie nisu
30
uklapali u pro#ram 4 'ikelan1elo je sam predlo%io, posle deset #odina,
da i$ potpuno ukloni i zameni likovima %ahele i Lee, koji simbolizuju
kontemplativan i aktivan %ivot.
9? ovom obliku je #rob i sa#ra1en izme1u )L*B. i )L*L. #odine
La tra#edia della 9epoltura
;ko )L+B. #odine (u vreme kada se svo1enje na obinu ozidanu
#robni"u pokazalo neizbe%no. 'ikelan1elo je napravio poslednji
pokuaj da sna#om plastinosti nadoknadi #ubitak ar$itektonske
velianstvenosti 3 reio je da potpuno odba"i ono to je iz#ra1eno
)L)+,)*, kako bi napravio mesta za etiri ve&a Eoba i za nove skupine
Pobede sline veliine. Iako je ovaj plan bio dovoljno nera"ionalan da bi
bio izveden do kraja, etiri nedovrena Doboli Eoba, koji se sada
uvaju u frentinskoj 2kademiji i kojima po silovitosti pokreta, snazi i
masivnosti (dubina im je ve&a od irine. nema nie# ravno# u skulpturi,
kao i skupina Pobeda (sada u Pala"i 5ekio., svedoe o naj$erojskijoj
epizodi 'ikelan1elovo# projekta za #rob =ulija II.
Frobni"u =ulija II ne treba tumaiti, ak i njenoj prvoj verziji (po kojoj bi
papa uao u za#robni %ivot kao triumphator., kao obian trijumfni
spomenik allantica.
/ano je, me1utim, da ideja o jednom pravom mauzoleju sa po#rebnom
prostorijom u untranjosti, dostupnom sa spoljne strane, ima u sebi
nee# pa#ansko# (plastina dekorativnost mo%da stoji pod uti"ajem
>vodova 0onstantina i >eptimija >evera i fantastino klasi"istiki$
struktura poput oni$ na fres"i Fili*i%a Li*i#a o svetom !ilipu koji
isteruje zlo# du$a iz satane, koja je upravo bila zavrena kad je
'ikelan1elo otputovao iz !iren"e u Eim.
Ipak, svr$a odre1eni$ motiva #ovori u prilo# tome da Frobni"a =ulija II
nikako nije mo#la biti zamiljena kao spomenik obine ljudske slave,
vezane za politike i vojne borbe i trijumfe, ne#o je bila upravo u tome
da otvori put viziji o jednoj oblasti koja je iznad ti$ obini$ trijumfa, ali
koja istovremeno nije potpuno istovetna sa $ri&anskim rajem (kako se
on slikao na nad#robnim spomeni"ima jedno# ranije# perioda, na
kojima je prikazan otar kontrast izme1u zemaljske i nebeske sfere, i
#de se obino pravila razlika izme1u slike koja je prikazivala pokojnika
kao fziko bi&e i one koja je prikazivala nje#ovu duu 4 gro isku!a
3altarelija , na primer..
/i motivi su 3
- an1eli koji nose papu do nje#ovo# veno# prebivalita (razvijanje
jedno# motiva koji se neprestano sre&e u #robninoj umetnosti
srednje# veka.
- etiri kipa na platformi koji su predstavljali 'ojsija i, verovatno,
sveto# Pavla (pored personifka"ija Nivota 2k"ije i 0ontempla"ije.
31
Na #robu =ulijevom, tako1e, nema ono# odvajanja neba i zemlje 3 etiri
#i#antske f#ure slu%e kao posredni"i izme1u zemaljske i nebeske
sfere, s obzirom da su smetene izme1u ni%e zone sa Eobovima i
Pobedama i najvie skupine dva 2n1ela koji nose 'ara (mrtvaka
nosila. sa papom. :a$vlaljuju&i njima apoteo,a pape ne iz#leda kao
iznenadna i udesna transforma"ija, ne#o kao postepeno) prirodno
u,di,an$e 4 ne) dakle) kao vaskrsnu&e u smislu ortodoksne hri*&anske
do#me) ne#o kao vo,nesen$e u smislu neoplatonistike Alo,oA$e1
2n1eli
Prema uenju !irentinske akademije (onako kako #a je formulisao
Gandino., vita activa i vita contemplativa su dva puta ka 'o#u (mada je
aktivna pravinost samo preduslov za kontemplativno prosvetljenje.. I
kada Gandino poredi iustitia i reli#io sa dva krila na ko$ima du*a
u,le&e u ne'o ova metafora se sasvim dobro mo%e primeniti na dva
2n1ela, od koji$ $edan oplaku$e svr*etak $edno# pravedno# i plodno#
0ivota akci$e, a dru#i se veseli poetku $edno# 0ivota posve&eno#
kontemplaci$i 'o#a1
'ojsije 4 voa i vi#ionar
!irentinski neoplatonisti su stalno predstavljali zajedno 'ojsija i sveto#
Pavla, kao najistaknutije primere oni$ koji su putem savrene sinteze
ak"ije i vizije posti#li du$ovnu besmrtnost jo u toku svo# %ivota na
zemlji.
'ojsije, koji u se&anju oveanstva %ivi kao zakonodava" i vladar pre
ne#o kao vi,ionar , video je unutranjim okom , a 'ikelan1elo #a je
predstavio i u svojstvu vo1e i u svojstvu nada$nuto# proroka.
0ondivi opisuje 'ojsija kao stareinu i vo1u =evreja, prikazano# u
stavu kontemplativno# mislio"a, li"a na kome se o#leda svetlost i sveti
du$, oveka koji posmatraa zada$njuje i ljubavlju i stra$om..
'ikelan1elov 'ojsije,prorok ne vidi nita dru#o osim ono#a to su
neoplatonisti nazivali sjaj bo%anske svetlosti. 0ao i sibile i proro"i na
tavani"i >ikstinske kapele i srednjovekovni jevan1elisti, koji su pre"i i
jedni$ i dru#i$, tako i 'ojsije, svojim iznenada zaustavljenim pokretom
i izrazom koji uliva stra$opotovanje, odaje ne #nevnu iznena1enost
ne#o natprirodno uzbu1enje (koje, po !iinu, skamenjava i skoro
unitava telo, a istovremeno us$i&uje duu..
32
9/ako etiri f#ure na platformi simbolizuju sile koje osi#uravaju
besmrtnost, deluju&i kao posredni"i izme1u zemaljsko# i translunarno#
sveta.
97ekora"ija na donjem spratu, slave&i papina lina dosti#nu&a,
istovremeno simbolizuje :emaljski %ivot po sebi.
:naenje Pobeda i Eobova nije bilo o#ranieno na pobedniku
simboliku u u%em smislu (osim ako im nije bila svr$a da uine
verovatnom jednu izrazito pa#ansku atmosferu, kao na ve& pomenutoj
fres"i !ilipina Gipija., ali se ove dve skupine uzajamno dopunjuju, kako
bi pru%ili sliku ljudsko# %ivota na zemlji, sa nje#ovim porazima i Pirovim
pobedama. Naime, same pobede razuma, mada vredne da se $vale i
slave u s"eninim reljefma na kojima su predstavljena papina dela,
nisu dovoljne da obezbede besmrtnost. :emalski %ivot, ma koliko
vredan po$vale, ostaje %ivot u paklu.
Tra$na po'eda mo%e se, sto#a, ostvariti jedino putem one najvie sile u
ljudskoj dui, koja ne uzima ue&a u ovozemaljskim borbama i koja pre
donosi prosvetljenje ne#o pobedu 4 to je mens ili intellectus
angelicus, iji dvostruki vid simbolizuju likovi Nivota 2k"ije i Nivota
0ontempla"ije, a personifkuju 'ojsije i sveti Pavle.
Pobede 4 anima !ro!rie humana
>kupina Pobeda bi, u tradi"iji Psi$oma$ije (du$ovna borba.,
prvenstveno su#erisala moralnu 'or'u i,me7u do'ra i ,la, pre ne#o
kakav ratniki trijumf. >kupina Pobeda personifkuje anima !ro!rie
humana, to jest ljudsku duu u svom slobodnom stanju, sposobnu da
putem razuma prevlada niska uvstva
Eobovi 4 carcer terreno& !rigion oscura
;kovani Eobovi su tako1e, kao moralna ale#orija, bili poznati renesansi
i kori&eni kao simbol nepreporo1ene ljudske due, koju dr%e u ropstvu
njene prirodne %elje , bazeni& sa svetom vodi"om 2ntonija !ederi#ija u
>ijenskoj katedrali, simbolizuje jedan $ri&anski univerzum koji,
zasnovan na etiri ivi"e sveta i oslonjen na zemlju (kornjae., biva
podi#nut do stanja vrline (sveta vodi"a. preko stanja prirode (Eobovi. i
pa#anizma (bu"rania..
0ontrast izme1u slobodno# ljudsko# du$a i porobljene ljudske prirode
prikazuje i #rupa sa jednim stalo%enim mladi&em, velianstveno
neosetljivim na zavodnike ari Wein) Wei' und ;esan#, koje
personifkuju jedan satir sa podi#nutim ro#om za pi&e, jedna na#a
devojka koja svira na $arf i jo jedna na#a devojka koja je vezana, #ri
se u a#oniji i nudi sopstvenu dojku.
33
'ikelan1elovi Eobovi, me1utim, imaju jedno posebno znaenje, koje se
izvodi iz znaenja lika jedno# majmuna, koji prati Ro'a na umoru.
;vaj lik ma$muna izdi%e se iz bezobline kamene mase, pa se smatralo
da bi mo#ao biti simbol koji Eoba karakterie kao personifka"iju
>likarstva 4 tumaenje koje je u sa#lasnosti sa ikono#rafskom
tradi"ijom, kao i sa 0ondivijevom tvrdnjom da su robovi bili
personifka"ije ?metnosti.
'e1utim, iza levo# kolena Po'un$eno# Ro'a tako1e se raspoznaje
jedan majmun, zbo# e#a se on ne mo%e vie interpretirati kao
spe"ifan simbol, ija je svr$a da oznai razliku izme1u pojedini$
Eobova, ne#o se mora s$vatiti kao op*ti sim'ol i$a $e svrha da osvetli
,naen$e Ro'ova kao klase1
9/o najoptije znaenje majmuna (daleko optije od nje#ovo#
dovo1enja u vezu sa slikarstvom, a kamoli sa ostalim umetnostima i
zanatima. bilo je moralne prirode i odnosilo se na %ivotinjsku prirodu
oveka (Ni%u 7uu. 3
najbli%i oveku po iz#ledu i ponaanju od bilo koje dru#e %ivotinje, a
ipak lien razuma i poslovino po$otan (turpissima bestia, simillima
nostri., majmun je kori&en kao simbol sve#a nisko# u oveku 4
po%ude, po$lepe, pro%drljivosti i besramnosti u najirem mo#u&em
smislu.
Neoplatonisti su Ni%u 7uu nazivali commune cum 'rutis 3 onu koja
je oveku zajednika sa nemutim %ivotinjama, i sa ovakvo# aspekta,
majmuni koji oznaavaju Ni%u 7uu savreno su lo#ini atributi vezani$
zarobljenika. Eobovi, pak, s obzirom da su vezani za $erme na kojima
se izra%ava sama materija, simbolizuju l$udsku du*u ko$a $e li*ena
slo'ode -carcer terreno i pri#ion oscura.
9vinculum (ve,a) spona+ okovi. , neoplatonistiki termin za prin"ip koji
vezuje bestelesnu duu za materijalno telo
Iz !iinovo# opisa nesre&no# stanja due nakon njeno# pada u
materijalni svet 3
WXPita#orej"i i platonisti ka%u da na du$, sve dok je naa uzviena
dua osu1ena da dejstvuje u nedostojnom telu, biva u venom nemiru
ba"an #ore,dole, kao i da on esto drema i uvek $e lud+ tako da nai
pokreti, dela i strasti nisu nita dru#o do vrto#lavice 'olesnih) snovi
spavaa i 'ula0n$en$a ludaka.
999
>adr%inu ;ro'nice $uli$a 33 predstavlja, dakle, trijumf, ali ne toliko u
politikom i vojnikom, koliko u duhovnom smislu4.
Papa postaje besmrtan ne samo za$valjuju&i zemaljskoj slavi, ve& i
venom spasen$u, i to ne samo kao pojedina" ve& i kao predstavnik
oveanstva.
34
? istinskom du$u jedne flozofje, koja je svakoj vidljivoj stvari davala
izvesno trans"endentalno znaenje, s"enske predstave, ale#orije i
personifka"ije bile su podre1ene jednom pro#ramu koji bi se mo#ao
nazvati umetnikom paralelom !iinovo# spisa Theolo#ia Platonica i
Consonantia Mosis e Platonis (>klad 'ojsija i Platona. 4 on se ne
pokorava staroj alternativi izme1u #lorifka"ije %ivota na zemlji i
anti"ipa"ije za#robno# %ivota.
;va savrena ravnote%a pa#anski$ i $ri&anski$ elemenata je ve& u
vreme papine smrti smatrana pomalo neortodoksnom 3
u projektu iz )L)+. $ri&anski element bio je dosta pojaan
dodavanjem "apelletta sa 'adonom i >ve"ima (to predstavlja
oi#ledan povratak enfeu,s$emi. 8
a kada su )L*B. izbaeni i Eobovi i Pobede, simboliza"ija zemaljske
sfere bila je sasvim eliminisana.
0onaan rezultat svedoi ne samo o individualnoj frustra"iji umetnika,
ne#o simbolizuje i nesposobnost neoplatonistiko# sistema da posti#ne
trajnu $armoniju izme1u diver#entni$ tenden"ija post,medievalne
kulture 4 spomenik skladu 'ojsija i Platona razvio se u spomenik
kontra@reformaci$e.
KAPELA &EDII
35