You are on page 1of 2

1.

PO^ETAK VIZANTIJE(do Justinijana)


Kasnorimsko doba 3.-5..v. ;pohri{}awena rimska imperija: despotizam + gr~.k!tra +
hri{}anstvo; kriza 3.v."Diokletijan# tetrarhija#re$orme%veo despotij# &enat
$akt.odzeta v!ast#razdvojio 'ivi!n i vojn prav# reorganizovao vojsk:'omitatenses i
!imitanei-krajina{i#ekonomske re$orme#() dije'esa*"Konstantin Veliki%nastavio re$orme
v!asti# vojske i ekonomske:so!ids i se!ikva;Konstantinopo+,;-i!anski edikt 3(3. %tek 35..
dr/.vera#do 30..'arevi i ponti1'i*# 2rvi vase+enski sabor 3)5.
3ikeji#kesaropapizam#simvo! vere;4pre$ektre,,,*.
!!! i!sko d"a#no ue$e%e (Diokletijano# des&oti'a!)
!!! ()ka kultua
!!! *i+,anska #ea
s g!avni izvori vizantijskog razvitka. 5izantin'i s sebe naziva!i 6omejima. Kao nas!edni'a
6imske imperije# 5izantija te/i za svetskom v!adavinom. 7r/ave koje se pojav+j
okvirima hri{}anske vase+ene na starom rimskom t! ne stoje sa wom na istom stpw
idejnom i pravnom pog!ed. &tvara se komp!ikovana hijerarhija dr/ava na ~ijem ~e! se
na!azi vizantijski v!adar kao rimski 'ar i pog!avar hri{}anske vase+ene.
7ok se k!tri i jezik sve ja~e ispo+ava helenizacija 8arstva i wegova teokratizacija#
ekonomski# so'ija!ni i po!iti~ki razvoj neizbe/no vode $ormiraw novog privrednog i
dr{tvenog poretka i novog dr/avnog re9ewa sa novom pravnom organiza'ijom. :pak#
prvim vekovima svoje istorije# 5izantija je jo{ vek rimska dr/ava i ovo doba# koje se mo/e
nazvati kasnoi!ski!# obhvata tri veka %:::# :5# 5* i predstav+a tipi~no pre!azno doba
koje vodi od rimske imperije ka sredwevekovnoj 5izantiji.
5reme kome se nas!}je raspad 6imskog 'arstva i nastanak 5izantije je ki'a i' -.
#eka (.-/.0.1/.) kada s se ispo+i!e s!abosti re/ima koje je stanovio ;vgst -
nepostojawe pravi!a nas!e9ivawa 'arstva# varvari koji probijaj !imes# ekonomska kriza#
re!igiozno-mora!na kriza.
DIOKLETIJAN
2rvi je re$orme sproveo i prod/io /ivot 'arstv 'ar Diokletijan %)<4.-3=5.* . >n je u)inio
2aa s#eto! li)no+,u3 do kaja s&o#eo &in2i& !ona*ijsko( a&soluti'!a i
ad!inistati#nu e4o!u &o kojoj senatu ne &i&ada nikak#a st#ana ulo(a.
5to(o je a'(ani)io 2i#ilne i #ojne 4unk2ije i ti!e s&e)io !o(u,nost d"a#ni*
udaa. )<?. godine 7iok!etijan je sebi kao sav!adara sa tit!om avgsta pridr/io
-aksimijana i poverio m zapadni deo 'arstva. @odine ).3. dijarhij je pretvorio
tetrarhij %~etvorov!a{}e*# vo9ewem dvoji'e kesara - @a!erija i Konstantija A!ora# koji je
treba!o da nas!ede avgste.
7iok!etijan i -aksimijan abdi'ira!i s (. maja 3=5. godine# i pos!e vi{egodi{we borbe oko
presto!a# do~epao ga se Konstantin# sin Konstantija A!ora# i 3)4. on je# pobediv{i
sparnike# ostao jedini v!adar.
KONSTANTIN
Konstantin se s!ata &#i! #i'antijski! 2ae! je je osno#ao no#u &estoni2u
Konstantino&o6 (no#e!7a -.8. 0 11. !aja --9. 0 --:.) i nasta#io Diokletijano#e
e4o!e. B svim svojim bitnim 'rtama# 7iok!etijanov i Konstantinov poredak je postojao
tokom 'e!e ranovizantijske epohe. Cegovi osnovni prin'ipi s
2aska autokatija
2entali'a!
7iokati'a!.
Da vreme wegove v!adavine# 6imsko 'arstvo je jo{ vek postoja!o kao 'e!ina. 6imski nova'
je ::: vek potpno izgbio svoj vrednost.2os!edi'a toga bi!i s ogroman skok 'ena i
pre!az na natra!n razmen dobara. B isto~nom de! 'arstva nov~ana privreda skoro
ponovo dobija prevag. Konstantin Veliki je us&eo da st#oi no# i neo7i)no solidan
no#)ani siste!. >snovna jedini'a je bio z!atnik so!ids# te/ine 4#4< gr.# a srebrni nova'
se!i+a bio je te/ine )#)4 gr. B tok hi+ad godina# Konstantinov so!ids je bio osnova
vizantijskog nov~anog poretka i vekovima je svetskoj trgovini /ivao najve}i zna~aj.
B wegovo vreme po~e!a je de;niti#na eks&an'ija *i+,anst#a# a!i ono nije posta!o
dr/avna re!igija. -1-.(.# dok je jo{ vek imao sav!adara Eikinija# objav+en je <ilanski
edikt# kojim se prog!a{ava s!oboda savesti a time i veroispovesti. Konstantin je
hri{}anstvo primio tek na samrti. : on i neki wegovi nas!edni'i zadr/a!i s rimsk tit!
ponti$eF maksims. B isto vreme# jav+aj se i prve jeresi - dogme koje odstpaj od
zvani~nog hri{}anskog ~ewa. 3ajzna~ajnija za ovaj period je aijanst#o - nazvano tako
po sve{tenik ;rij iz ;!eksandrije koji ga je propovedao. ;rijanstvo je pori'a!o
konspstantija!nost odn. jedinos{nost >'a i &ina# a time posredno i Aristov bo/ansk
prirod. Dbog kontroversa koje s se pojavi!e# Konstantin je -./.g. sazvao I #ase6enski
sa7o u Nikeji gde je prvi pt pre'izno $orm!isana osnovna hri{}anska dogma o svetoj
troji'i# i potvr9ena jedinos{nost o'a i sina# a ;rijeve prista!i'e s prognane. Go je bi!o prvo
me{awe v!asti neko versko pitawe %kesaropapizam*.
Konstantin je promenio i sistem odbrane 'arstva# mesto na grani'i sa grani~arima
%!imitanei*# odbrana je bazirana na tvr9enim mestima gde s dr/ani vojni garnizoni
%eFer'its 'omitatensis*.
Hedna od najve}ih Konstantinovih zas!ga je osni#a%e Konstantino&o6a# koji je bio
inagrisan ((. maja 33=.godine# jer je wem stvorena atenti~na vizantijska k!tra
koj ~ini spoj !atinskih# gr~kih# isto~wa~kih i hri{}anskih e!emenata. Po!ea%e te"i+ta
d"a#e na Istok 7ilo je uslo#6eno &#enst#eno &i#edno! sna(o! (u+,e
nase6eno( isto)no( dela 2ast#a3 ali i #ojni! 'ada2i!a &ed koji!a se =ast#o
na+lo na istoku 0 nadia%e #a#aa na do%e! Duna#u i &esijski &itisak na
&ed%e! istoku. 5e} je 7iok!etijan poveo ra~na o toj promeni sita'ije# pa je svom
sav!adar -aksimijan ostavio zapadni deo :mperije# a isto~ni je zadr/ao za sebe# i obi~no
je boravio 3ikomediji. Konstantin je na :stok stvorio nov dr/avni 'entar - star gr~k
varo{i' 5izantion na Ios$or je zdigao na nivo prestoni'e :mperije. &me{tena na grani'i
dva kontinenta# s kopna pristpa~na samo sa jedne strane# nova prestoni'a je ima!a
jedinstven strate{ki po!o/aj: kontro!isa!a je saobra}aj izme9 Jvrope i ;zije# kao i vodeni
pt iz Jgejskog 8rno more. 7ok je zna~aj i broj stanovni{tva 6ima sve vi{e opadao# nova
prestoni'a je neprekidno ras!a. 3epnih sto godina pos!e osnivawa# 8arigrad je nadma{io
6im po broj stanovnika. 8arigrad je od po~etka imao izrazito hri{}anski karakter# a
stanovni{tvo je po jezik i k!tri bi!o prete/no gr~ko.