You are on page 1of 18

Univerzitet u Bihau

Ekonomski fakultet Biha


Smjer EMR (3+2)
Makroekonomski mendament
SEMINARSKI RAD
!ema" #$M%& '() $'!& #$M%& '( & *$+!&!$
%redmet" !eorija i ,olitika me-unarodne razmjene
Mentor" Student"
%rof. dr /alil 0a,i &nes #emirovi
$ss. $rnela 0azaferovi 1r. indeksa" 2345647
Biha) mart 2424.
0
SADRAJ
U89#.........................................................................................................................................2
2. %9:M98'9 9#RE;E':E #$M%&'($...........................................................................2
2.2. %ojava dam,in<a 3
2.2. %odjela dam,in<a 3
2. U=&'>& #$M%&'($............................................................................................ ?
2.2. U@inAi dam,in<a u zemlji uvozniAi ?
2.2. U@inAi dam,in<a u zemlji izvozniAi 5
2.3. U@inAi dam,in<a na treim triBtima 5
2.3. *ajedni@ka tr<ovinska ,olitika 7
2.?. *ajedni@ke karakteristike dam,inBkih mjera i zaBtitnih mjera (klauzula) C
3. %R$8'& S&S!EM #$M%&'($ D!9E98&/ =F$'&>$...........................................22
3.2. 'ormalna vrijednost 22
3.2. +teta domaoj industriji 22
3.3. *aBtitne mjere 22
3.3. #am,in< i mjere zaBtite u Bi/ 23
3. *$0F:U=$0......................................................................................................................23
F&!ER$!UR$..........................................................................................................................2?
&*89R&.................................................................................................................. 2?
1
UVOD
U ovom seminarskom radu o1ra-en je dam,in< kao @esta ekonomska ,ojava do koje
dolazi uslijed ,rodaje ,roizvoda ,o Aijeni nioj od troBkova ,roizvodnje. S o1zirom da takve
Aijene indirektno @ine Btetu ,roizvodnim ,reduzeima) a samim tim i dravi u kojoj ta
,reduzea ,rivre-ivaju) drava donosi mjere) odnosno zakon u kojem su definisana ,ravila
kojih se tre1a ,ridravati ukoliko se eli iz1jei dam,in<) ili na@in zaBtite od nastalo<
dam,in<a.
U ,rvom dijelu ovo< seminarsko< rada definiran je sam ,ojam dam,in<a) a s tim u
vezi i antidam,in<a. #ato je i vremensko razdo1lje nje<ovo< nastanka) tj. ,eriod u kojem se
on ,rvi ,ut s,ominje. 91jaBnjena je i klasifikaAija) odnosno ,odjela dam,in<a.
U dru<om dijelu rada ,redo@eni su u@inAi samo< dam,in<a) odnosno stanja u kojima
se neka ,rivreda moe nai uslijed ,ojavljivanja neeljeno< ili eljeno< dam,in<a) ovisno o
tome da li nekoj ,rivredi od<ovara nje<ova ,ojava. %ominje se vanost vanjskotr<ovinskih
s,orazuma koji ,redstavljaju klju@ni dio vanjskotr<ovinske ,olitike zemalja @laniAa D!9Ea i
o,enito zemalja koje u@estvuju u svjetskoj ,rivredi. 'a<laBena su zajedni@ka o1iljeja
antidam,inBkih mjera i mjera zaBtite domae ,roizvodnje) te je ,rikazan u@inak koji dam,in<
ima na zemlje uvozniAe i zemlje izvozniAe.
U treem dijelu o1ra-en je dam,in< sa ,ravno< as,ekta. 91jaBnjeno je na koji na@in
drava tre1a ,ostu,iti ukoliko do-e do ,ovrede dam,in<a koji je ,rethodno definisan
zakonom. &znesen je ta@an redoslijed mjera koje zemlja tre1a ,rimjeniti ukoliko eli
iskorijeniti ne,oeljni dam,in<. 'a,ravljen je kratki osvrt na s,rovo-enje antidam,inBkih
mjera u Bi/ i to na osnovu *akona o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bosne i /erAe<ovine.
2
1. POJMOVNO ODREENJE DAMPINGA
Damping (en<l. dum,in<) njem. SAhleuderausfuhr) #um,in<) je ,rodaja ,roizvoda u
inozemstvu ,o Aijeni nioj od vaee u zemlji ,roizvo-a@a) odnosno ,rodaja ,o Aijeni is,od
troBkova ,roizvodnje (dam,inBke Aijene @esto ne ,okrivaju ni varija1ilne troBkove
,roizvodnje). Stro<o kao ,oslovna strate<ija) to je na@in utvr-ivanja s,omenutih Aijena radi
,ostizanja odre-enih AiljevaG osvajanja triBta neko< ,roizvoda) triBta neke zemlje)
istiskivanja) odnosno uniBtavanja konkurenAije u zemlji u kojoj se ,raktiAira dam,in<.
#am,in< je naj@eBe ,risutan na razvijenim triBtima) naro@ito H4Eih <odina. 'a
takvim triBtima izvozniAi vide naj1olje ,rilike za eks,anziju) a dam,in< je jedan od na@ina da
se domaa industrija u@ini nekonkurentskom) odnosno ako se ,rovodi do ekstrema moe
,risiliti domae ,roizvo-a@e da na,uste ,osao. :ednom kada je to ,osti<nuto) Aijena uvezene
ro1e moe 1iti ,oveana. Ukratko) izvoznik moe ,raktiAirati dam,in< s malim ,rofitom
kratkoro@no) ali s vrlo velikim du<oro@no. *emlje odre-uju ,ro,ise radi onemo<uavanja
takvo< uvoza) tj. dam,in<a (antidam,in<).
Antidampinka daina je ,ose1na da1ina na uvoz ro1e koju vlada neke drave
uvodi radi otklanjanja ,osljediAa dam,in<a. Damping je uvoz ro1e ,o Aijeni nioj od
normalne vrijednosti te ro1e) koji izaziva ili ,rijeti da izazove znatnu Btetu domaoj
,roizvodnji) ili znatno us,orava stvaranje domae ,roizvodnje. Sto,a antidam,inBke da1ine
uvodi se u visini koja je ,otre1na da se otkloni Bteta) ali koja ne moe da 1ude viBa od
dam,inBke mare.
2
0ako 1i se zaBtitila ravnotea ,latno< 1ilansa vlada neke drave moe da uvede koli@insko
o<rani@enje uvoza ako je to neo,hodno za"
1. !a"#ta$%&an&' !natn(g (padan&a d'$i!ni) *'!'*$i
+. "$',an&' $'(ma ni#ki) d'$i!ni) *'!'*$i.
1.1. P(&a$a dampinga
%rvi ,ro,isi o dam,in<u doneseni su u S$#) i smatra se da je to 1ilo ,rvo re<uliranje
zaBtitnih mjera tr<ovinskih ,olitika uo,e.
2
U Euro,u dam,in< je doBao naj,rije ,reko @lanka
8&. ($!!Ea
3
) a zatim kroz euro,sko ,ravo) i to ,reko @lanka C2. U<ovora o osnivanju
Euro,ske zajedniAe te ured1ama iz 2C5H.) 2C7C.) 2CHH. i najnovijom ured1om koja je na snazi
od 2CC?. 9sim temeljnih odred1i u @lanku 8&. ($!!Ea) dam,inBka ,itanja u svjetskoj tr<ovini
re<ulirana su ,ose1nim s,orazumom koji ,o1lie ure-uje mjerila i ,ostu,ke za utvr-ivanje
dam,inBko< uvoza. U<ovoren u kru<u !okijskih ,re<ovora viBe ,uta je mijenjan) a sada je na
snazi sadraj koji je rezultat Uru<vjasko< kru<a ,re<ovora.
1
htt,"66Imd.hr6rjeAnikE,ojmoviEd6Ie16dam,in<6) (2?.3.2424.)
2
:aAkson /. :." !he Dorld !radin< SJstem) M&!) 2CC7) str. 2??.
3
=lankom 8&. ($!!) utvr-uje se ,ravo u<ovornih strana da ,rimjene antidam,inBke mjere) kao Bto su mjere
,rotiv uvoza ,roizvoda ,o izvoznim Aijenama is,od njihove KKnormalne vrijednostiKK) Bto o1i@no ,redstavlja Aijenu
,roizvoda na domaem triBtu zemlje izvozniAe. !akvi uvozni ,roizvodi uzrokuju Btetu domaoj industriji na
teritoriji zemlje uvozniAe) koja je istovremeno i u<ovorna strana.
3
%ravna disAi,lina za1rane dam,in<a o1avezuje drave koje su ,ristu,ile u<ovorima
kao Bto su @lanstvo u D!9Eu ili u EUEu. #am,inBku ,raksu ,rovode ,oduzetniAi (izvozniAi)
neovisno o tome je li rije@ o tr<ova@kim druBtvima u ,rivatnom ili u dravnom vlasniBtvu.
Motivi izvoza ,o dam,inBkim Aijenama jesu ,oslovne odluke ,oduzetnika o uvjetima ,rodaje
na stranim triBtima. Razlozi mo<u ovisiti) i u ,raksi ovise) o ,oslovnim mo<unostima
,ojedino<a ,oduzetnika i o stanju na triBtu odre-ene ro1e. !i,i@ne okolnosti koje ,o<oduju
odluAi o dam,inBkom izvozu jesu smanjivanje ku,ovne moi stanovniBtva ili zasienost
domae<a triBta) ,oveana ,roizvodnja uz ,o<odnu ,rodaju na domaem triBtu koja ,rema
kalkulaAiji omo<uava ,rodaju ,o niim Aijenama uz ostvarivanje do1iti na stranim triBtima)
osvajanje novih triBta i ,ristu, njima) ,otre1a za stranom valutom radi ot,late kredita ili
na1ave uvoznih sirovina ili dru<e ro1e i uslu<a i dru<o. =est je slu@aj da je dam,inBki
izvoznik mono,olist) iako to nije uvjet da 1i se izvozilo ,o dam,inBkim Aijenama. %a i,ak)
mono,olisti@ki ili oli<o,olisti@ki ,roizvo-a@i samostalno ili u do<ovoru na domaem triBtu
ostvaruju visoke Aijene i na taj na@in stvaraju materijalnu osnovu (vlastite kom,enzaAije) za
izvoz ,o dam,inBkim Aijenama.
8rlo @esta ,odlo<a dam,inBko<a izvoza jesu su1venAije) kom,enzaAije ili sli@na
,o<odovanja domae<a ,roizvo-a@a koja mu omo<uavaju ,rodaju is,od Aijene koja ,okriva
,roizvodne i ,rodajne troBkove. %ritom se odvojeno razmatra ,ravna disAi,lina
su1venAioniranja od za1rane dam,in<a.
Su1venAije i kom,enzaAije omo<uavaju dam,in< jer domai ,roizvo-a@
su1venAijama nadokna-uje <u1itke koje ostvaruje dam,inBkim izvozom i ,rodajom
is,od,roizvodnih troBkova. #am,inBki izvoz ,roAjenjuje se samostalno i neovisno o tome
,ostoji li iza neko<a dam,in<a su1venAioniranje ili ne ,ostoji. Bitno je to jesu li is,unjeni
uvjeti za za1ranu dam,in<a (Aijena) Bteta domaoj industriji i dru<o). 9,e okolnosti koje
,o<oduju dam,in<u ,ojavljuju se onda kada dolazi do znatnih smanjivanja Aarina i dru<ih
neAarinskih o<rani@enja. !ada i mala smanjenja Aijena omo<uavaju da se ,remoste ostaAi
Aarina i njihova zaBtitno< djelovanja. Budui da motivi i okolnosti koji omo<uavaju dam,in<
ili dovode do nje<a nisu re<ulirani) to se ,oduzetniAi ili drave ne mo<u ,ozivati na njih kao
na okolnosti koje smanjuju ili isklju@uju njihovu od<ovornost za dam,in<.
1.+. P(d&'%a dampinga
#am,in< se moe klasifiAirati kao"
E Stalni dam,in<
E (ra1eljivi dam,in<
E S,oradi@an dam,in<
Stalan dam,in< ili me-unarodna diskriminaAija Aijena ,redstavlja ne,rekidnu sklonost
domae< mono,oliste da maksimizira uku,ne ,rofite ,rodajom ,roizvoda ,o viBoj Aijeni na
domaem triBtu (koje je odvojeno trans,ortnim troBkovima i tr<ovinskim 1arijerama) ne<o
na stranom (<dje se sree sa konkurenAijom stranih ,roizvo-a@a).
(ra1eljivi dam,in< ,redstavlja ,rivremenu ,rodaju ,roizvoda is,od troBkova
,roizvodnje ili ,o Aijeni u inostranstvu da 1i se strani ,roizvo-a@i iz1aAili izvan 1iznisa) a
,oslije @e<a Aijena raste da 1i stekla ,rednost od ,onovo zado1ijene mono,olske ,oziAije u
inostranstvu.
4
S,oradi@ni dam,in< ,redstavlja ,ovremenu ,rodaju ,roizvoda is,od Aijene koBtanja ili
,o nioj Aijeni u inostranstvu ne<o na domaem triBtu da 1i se rasteretili ne,redvi-eni i
,rivremeni viBkovi ,roizvoda 1ez o1aranja domae Aijene.
9<rani@avanje tr<ovine da 1i se su,rotstavilo <ra1eljivom dam,in<u je o,ravdano
dozvoljeno kao zaBtita domaih industrija od nekorektne konkurenAije iz inostranstva. 9ve
restrikAije o1i@no imaju o1lik antidam,in< da1ina da 1i se nadoknadila razlika u Aijenama) ili
o1lik ,rijetnje da e se ovakve da1ine nametnuti. Me-utim) @esto je teBko odrediti vrstu
dam,in<a) i domai ,roizvo-a@i redovno zahtjevaju zaBtitu ,rotiv dam,in<a 1ilo koje vrste.
=inei to oni o1eshra1ruju uvoz (KKteza o uznemiravanjuKK) ,oveavajui so,stvenu
,roizvodnju i ,rofite (rente). U odre-enim slu@ajevima stalno< i s,oradi@no< dam,in<a)
koristi koje ,otroBa@i imaju od nie Aijene mo<u u stvarnosti da ,revazi-u mo<ue <u1itke u
,roizvodnji domaih ,roizvo-a@a.
!okom ,rotekle tri deAenije) :a,an je 1io o,tuivan za dam,in< @elika i televizora u
S$#Eu) a Evro,ska unija za dam,in< automo1ila) @elika i dru<ih ,roizvoda. Mno<e
industrijske zemlje) ,ose1no one koje ,ri,adaju Evro,skoj uniji sklone su da stalno vrBe
dam,in< svojih ,oljo,rivrednih ,roizvoda uslijed svo< ,ro<rama ,odrBke farmerima. 0ada se
dam,in< dokae) firma ili zemlja koje <a vrBe o1i@no se odlu@uju za ,odizanje svoje Aijene
radije ne<o da 1udu suo@eni sa antidam,in< da1inama. 2CH4. samo je osam zemalja imalo
zakone ,rotiv dam,in<aL krajem 2442) C7 zemalja imalo je zakone ,rotiv dam,in<a
(uklju@ujui EU kao ,ojedina@no< @lana i mno<e zemlje u razvoju).
3
4
Salvatore) #.) International Economics deveto izdanje) AAentar za izdava@ku djelatnost Ekonomsko< fakulteta
u Beo<radu) 244C) 34H. str.
5
+. U-IN.I DAMPINGA
+.1. U/in0i dampinga " !'m%&i "$(!ni0i
(lavno ekonomsko mjerilo nastanka dam,in<a jest Bteta za domau industriju u zemlji
uvozniAi. !a Bteta mora se ,okazati i dokazati u djelatnostima ili kod ,roizvo-a@a sli@nih ili
zamjenjivih ,roizvoda (su,stituta). Mjerila za ,roAjenu tih u@inaka jesu ,ad ,rodaje)
smanjivanje do1iti ili <u1iAi jer se ,roizvo-a@ ne moe nositi s jeftinim uvozom
konkurentno<a ,roizvoda. U reAesijskim uvjetima u o1zir se uzima ,ad za,oslenosti)
zatvaranje ,o<ona i dru<o.
%roAjena Btetnih u@inaka 1ila 1i jednostrana i ne,ot,una ako istovremeno u o1zir ne 1i
uzeli i mo<ui korisni u@inAi dam,inBko<a uvoza. 0oristi se ostvaruju ,rije sve<a jeftinijim
uvozom ro1e te u dru<im industrijskim <ranama ili ih ostvaruju dru<i soAijalni su1jekti
(,otroBa@i) tr<ovAi) drava). %roizvo-a@i koji se okoriBuju dam,in<om mo<u 1iti industrijske
<rane koje se koriste dam,inBkim ,roizvodima kao Bto su sirovine) rezervni dijelovi ili
o,rema. :eftin uvoz omo<uava im jeftiniju ,roizvodnju) ,rodaju i ,oveavanje do1iti. $ko su
,otroBa@i izravni korisniAi) tada im se omo<uava jeftinija na1ava iste ili 1olje kvalitete) a u
svakom slu@aju imaju mo<unost iz1ora.
U ,roAjeni Btete u o1zir se moraju uzeti i Btetni i korisni u@inAi te na temelju analize
troBkova i koristi (AostE1enefit analJsis) donijeti zaklju@ak o stvarnoj Bteti. Svoj utiAaj ima i
lo1iranje svih su1jekata) me-u kojima su) u istiAanju svojih interesa) ,roizvo-a@i u ,ravilu
us,jeBniji ne<o ,otroBa@i. %rednost niskih Aijena ,omou dam,in<a jest i u trajnosti takva
uvoza) za razliku od ,redatorskih Aijena kada ,oduzetnik koji dominira na triBtu Aijene is,od
razine ,roizvodnih i ,rodajnih troBkova smanjuje samo ,rivremeno dok ne ukloni konkurente.
0ada to ostvari) onda Aijene o,et ,ovisuje na mono,olsku razinu.
+.+. U/in0i dampinga " !'m%&i i!$(!ni0i
Ekonomske ,osljediAe dam,in<a u zemlji izvozniAi ne uti@u na odluku o ,okretanju
,ostu,ka i donoBenju antidam,inBke mjere. #am,in< nanosi Btetu industriji u zemlji uvozniAi)
i ona se od dam,in<a Btiti oAjenjujui sve Btetne i korisne ,osljediAe. %a i,ak) dam,in<
,roizvodi i ekonomske u@inke u zemlji ,orijekla ,roizvoda ili u zemlji tr<ovAa uvoznika) a
narav tih u@inaka i njihova sna<a uti@u na u@estalost i na industrijske <rane dam,in<a. 9 tim
okolnostima drava izvozniAa mora voditi ra@una u svojoj ,olitiAi i u ,romiAanju izvoznih
,ravila i ,olitike) industrijske ,olitike te ,olitike zaBtite ,otroBa@a.
?
(lavni <u1itniAi dam,inBke ,rakse u zemlji izvozniAi jesu ,otroBa@i jer oni ,laanjem
viBe Aijene ,roizvoda na domaem triBtu nadokna-uju jeftinu ,rodaju na stranim triBtima.
9visno o stanju ,onude i ,otranje na mjerodavnom triBtu) neki ili svi ,otroBa@i u slu@aju
due< i trajno< dam,in<a mo<u 1iti izloeni nestaBiAama i neredovitim o,skr1ama. %o<odni
u@inAi dam,in<a o@ekuju se u industrijskim <ranama koje na taj na@in ostvaruju ,oveanu
,roizvodnju) koja 1ez snienih Aijena ne 1i imala o,ravdanje. %lasiranjem ,roizvodnih
viBkova ,oveava se Aijena domae ,roizvodnje.
5
htt,"66III.mv,ei.hr6ei6doInload6244264C6436#am,in<M24&SE244?42.,df) (2?.3.2424.)
6
$ko je dam,inBki izvoznik jedini izvoznik) tada e dru<i ,roizvo-a@i ,odu,irati
dam,in< jer im na taj na@in ,roizvo-a@ izvoznik ne konkurira na domaem triBtu. $ko na
stranom triBtu djeluju i dru<i ,roizvo-a@i) tada i njima domai dam,inBki izvoznik konkurira
niim Aijenama i na domau industriju zemlje izvozniAe djeluje sli@nim ne<ativnim u@inAima
kao i na industriju u zemlji uvozniAi.
Sa stanoviBta za,oslenosti i svih ,o<odnih u@inaka Bto ih stvara izvoz) ,a i s
dam,inBkom Aijenom (devize) ,latno1ilan@ni razlozi)) drava u dam,inBkom izvozu vidi
uvjete za odravanje ,roizvodnje) za,oslenosti ,a i rasta) ,ose1no onih industrija koje svoje
,roizvode uo,e ili ,o normalnim Aijenama ne mo<u ,rodati na domaem triBtu. Utoliko e
,revladati ,o<odni u@inAi i takvi motivi u o,redjeljivanju za dam,inBki izvoz te e drava
,okuBati ,omoi u os,oravanju o,tu1e za dam,in<. #rava ,onekad ,oti@e dam,in< kada je
rije@ o domaim izvozniAima.
+.1. U/in0i dampinga na t*',im t*itima
Uzimajui u o1zir ,rethodno ,rikazan ras,ored korisnih i Btetnih u@inaka dam,in<a)
koji su u zemlji izvozniAi razli@iti od u@inaka u zemlji uvozniAi) ,roizlazi da u o1a slu@aja
,ostoje i Btetni i korisni u@inAi. 0oji od njih e ,revladati u nekome od dam,inBkih slu@ajeva)
ovisi o o,im odredniAama tr<ovinske ,olitike) o ekonomskim ,rilikama u zemlji i o
,o<o-enim industrijskim <ranama.
U ,ot,uno dru<a@ijem ,oloaju nalaze se ,rivrede i ,roizvo-a@i izvozniAi koji nisu iz
zemlje ,orijekla dam,inBko< izvoza niti su iz zemlje uvozniAe. U ,ravilu rije@ je o
izvozniAima koji konkurentnom ,onudom tradiAionalno djeluju na stranim triBtima. 'jih
,o<a-a dam,in< jer im konkurira niskim Aijenama koje oni ne mo<u slijediti) ,a ih moe
,ot,uno istisnuti s triBta.
&stovremeno niti oni kao ,roizvo-a@i mo<u ostvariti ,rednosti dam,in<a (,oveavanje
,roizvodnje radi ,oveavanja izvoza) niti se njihove drave i <os,odarstva koriste ,ozitivnim
u@inAima dam,in<a (,otroBa@i i industrija na1avom jeftinije ro1e) ,oveanje za,oslenosti i
,rometa) ,riliv stranih valuta). %roizvo-a@i treih triBta tek od 2CC?.) kada je na sna<u stu,io
novi s,orazum o dam,in<u) do1ili su mo<unost zaBtititi svoj uvoz i svoje industrije od
dam,inBke ,rakse. *a ,okretanje ,ostu,ka le<itimirana su tijela drava uvozniAa) a ,ravo
iniAijative imaju vlasti tree zemlje (iz koje se izvozi ,roizvod) radi zaBtite domae industrije.
9 takvu ,oloaju izvoznika moraju voditi ra@una drave koji ,oti@u dam,in<) jer se njihovi
izvozniAi u dru<im industrijama koji ,rodaju ,o normalnim Aijenama mo<u nai u ,oloaju
<u1itnika te tr,iti Btetu i oni i domae industrijske <rane 1ez ,rava i mo<unosti da njihova
tijela donose zaBtitne mjere) ve ovise o odlukama i oAjenama nadlenih tijela u zemlji
uvozniAi.
7
+.2. 3a&'dni/ka t*g($in#ka p(%itika
*ajedni@ka tr<ovinska ,olitika (>>%) je u nadlenosti Evro,ske komisije) a njen Ailj je
stvaranje Aarinske unije izme-u zemalja @laniAa) sa sljedeim karakteristikama"
ne,ostojanje tr<ovinskih 1arijera)
zajedni@ka Aarinska tarifa na uvoz iz treih zemalja)
zastu,anje zajedni@kih ekonomskih interesa u me-unarodnim or<anizaAijama (,o,ut
D!9))
li1eralizaAija me-unarodne tr<ovine)
us,ostavljanje 1liih ekonomskih odnosa s odre-enim zemljama ili <ru,ama zemalja)
,romoviranje razvoja zemalja !ree< svijeta uz ,omo ,rivredne i ekonomske
saradnje.
%roBirenje i konsolidaAija jedinstveno< triBta <lavni su faktori efikasnosti zajedni@ke
tr<ovinske ,olitike) Bto je rezultiralo ,oziAijom *ajedniAe kao Aentralne fi<ure i <lavno<
u@esnika u tr<ovinskim ,re<ovorimaE 1ilateralnim s treim zemljama) te multilateralnim)
unutar D!9Ea.
8eina tr<ovinskih odnosa zasniva se na multilateralnim s,orazumima) o kojima se
,re<ovaralo u okviru D!9Ea) a koji uklju@uju tr<ovinske s,orazume o ro1i (($!!))
uslu<ama (($!S) i intelektualnom vlasniBtvu (!R&%S).
*ajedni@ka tr<ovinska ,olitika uklju@uje Birok s,ektar instrumenata"
1) Zajednika carinska tarifa (CET) odnosi se na ,rimjenu jedinstvenih Aarinskih tarifa na
uvoz ,roizvoda iz treih zemalja) 1ez o1zira na odrediBte unutar EU. !o je omo<uilo
zemljama @laniAama da se zaBtite) u smislu standardizaAije ,roAedura za ,roizvode iz treih
zemalja i na neki na@in kreiraju ,referenAije) s o1zirom da je uvoz iz zemalja @laniAa
oslo1o-en Aarina i) u ,ravilu) ima ,ovoljniji tretman od uvoza iz treih zemalja.
2) Zatitni instrumenti: antidamping antisu!"enciona politika direkti"e o trgo"inskim
!arijerama i mjere #atite. Antidamping p(%itika ima za Ailj onemo<uavanje ,rakse izvoza
ro1e ,o niim Aijenama od onih koje se ,rimjenjuju za sli@ne ,roizvode na domaem triBtu) a
antisu1venAiona ,olitika je kreirana kako 1i se s,rije@io uvoz ,roizvoda @ije se Aijene
vjeBta@ki odravaju niskim ,omou javnih su1venAija u zemlji ,orijekla.
%rimjena ovih ,olitika u ,raksi rezultira ,onovnim uvo-enjem Aarina na uvoz) na ,rivremenoj
osnovi. !ako-er) uvoz se moe o<rani@iti ,reduzimanjem zaBtitnih mjera u slu@ajevima kada
se moe dokazati da je uvoz ,orastao 1rzo i u omjeru koji u<roava domae ,roizvo-a@e.
9sim to<a) mjere moraju 1iti nediskriminirajue) odnosno moraju se ,rimjenjivati na uku,an
uvoz dato< ,roizvoda) 1ez o1zira na nje<ovo ,orijeklo.
$) Instrumenti #a pristup tr%itima tre&i' #emalja. 9vi mehanizmi omo<uavaju identifiAiranje
tr<ovinskih 1arijera izvozu u tree zemlje i osi<uravaju njihovo kontinuirano nadziranje sve
do ,rimjene ,rihvatljivo< rjeBenja.
8
() )referencijalni spora#umi i multilateralni prego"ori. 9vaj se<ment odnosi se na stvaranje
Ns,eAijalnih odnosaO s nekim dravama ili <ru,ama drava) a sve s Ailjem otklanjanja
,re,reka me-unarodnoj tr<ovini. U ,raksi to zna@i da se zaklju@uju ,referenAijalni tr<ovinski
s,orazumi) koji dravama ,artnerima omo<uavaju ,ose1an tretman. 9do1reni ,referenAijalni
tretmani izuzeAi su od *lau#ule o najpo"latenijoj naciji) koju odo1rava D!9.
5
'ajstroa ,ravila o<rani@enja vrijede za NtradiAionalneO instrumente tr<ovinske
,olitike kao Bto su ,oveanje Aarina) uvozne za1rane i uvozne dozvole) jer to i jesu <lavni
instrumenti li1eralizaAije tr<ovine) a u Aarinskim unijama i zajedni@kim triBtima su i sasvim
ukinuti.
8odei ra@una o realnostima tr<ovine i ekonomsko<a ivota) u svim modelima
li1eralizaAije tr<ovine ,redvi-aju se i instrumenti za zaBtitu domae industrije od uvoza koji 1i
s o1zirom na o1im i na uvjete (Aijene) mo<ao dovesti do ,oremeaja na triBtu i nanijeti Btetu
domaim industrijama. !e mjere do,uBtaju da drave ,oduzimaju mjere su,rotne ,ro,isima i
na@elima slo1odne tr<ovine) ali samo ako su is,unjene okolnosti koje ih ,redvi-aju (Btetne
,osljediAe)) ako im je trajanje o<rani@eno i ako su donesene ,o ,ostu,ku Bto <a ,redvi-aju
,ro,isi kojima se ure-uje ,oduzimanje zaBtitnih mjera.
Mjere za zaBtitu tr<ovinske ,olitike jesu"
2. 3atitn' m&'*' (safe<uard measures) re<ulirane u EU
2. P*a$i%a ( damping"
3. M&'*' !a !atit" (d #"$'n0i(ni*ani) "$(!a
3. 9,e mjere zaBtite E @lanAi.
?. Og*ani/'n&a *adi !atit' p%atn' i%an0'
5. K(%i/in#ka (g*ani/'n&a i!$(!a
&z na1rojenih mjera za zaBtitu domae industrije i ,rivrede ,roizlazi da je rije@ o
mjerama razli@itih ,ravnih osnova. &stovremeno navedene instrumente ,otre1no je ,ovezati
zajedni@kim o1iljejima koja tek omo<uavaju njihovo razumijevanje i ,ravilan iz1or u
,rimjeni i ras,ore-ivanje u sistemu tr<ovinske i industrijske ,olitike.
#akle) tri vrste zaBtitnih mjera su"
a) dam,inBke mjere
1) o,a zaBtitna mjereE klauzula i
A) klauzule o nestaBiAi
6
http://209.85.135.132/search?
q=cache:IxW5q0briv!:""".#ei.$%v.ba/bih&i&e'/(a)va*(i)i&#%'+e(ti/#%'+e(ti&#ireci)e
/,3-i#,3.2620/I(str'+e(ti/0a)e#(i
,14,8.e/tr$%vi(se/p%2itie/3'r%pse/'(i)e/1145c#=35h2=bs5ct=c2(5$2=ba6
730.3.2010.8
9
+.4. 3a&'dni/k' ka*akt'*i#tik' dampinki) m&'*a i !atitni) m&'*a 5k%a"!"%a6
#am,in< i zaBtitna klauzula ,ostaju <lavni instrumenti kojima se domae industrije
Btite od uvoza. Stu,anjem na sna<u u<ovornih re<ulaAija tr<ovanja kao Bto je SS%
7
(S,orazum
o sta1ilizaAiji i ,ridruivanju)) drava koja joB uvijek nije @laniAom sti@e ,rednosti Bto ih
,ruaju novi i li1eralizirani ,ristu,i stranim triBtima. %od istim uvjetima sve drave koje su
o1uhvaene tim u<ovorima sti@u u<ovorene ,rednosti uvoza ,o ,ovoljnijim uvjetima
(o<rani@avanje uvoznih dozvola) ukidanje kvota i dru<o) i smanjenim Aarinama.
:ednaku vrijednost kao smanjivanje Aarina ima i o<rani@enje ,o kojem drava ne moe
samostalno ,oveavati Aarine te uvoditi uvozna o<rani@enja i za1rane. Mijenjaju se ,oloaj i
ovlasti drave u ,itanjima u kojima je ,rije to<a odlu@ivala vodei ra@una samo o svojim
,otre1ama. !a o<rani@enja zadiru u razna ,odru@ja ,a tako i u ,odru@je vo-enja industrijske
,olitike odnosno u ,odru@je donoBenja mjera za zaBtitu i ,otiAanje domaih industrija)
,oduzetnika i Aijelih ,rivrednihih <rana. 0od odluka i o1likovanja tr<ovinske ,olitike vlade
tako-er moraju ,oBtovati zajedni@ku disAi,linu (EUEovu ili D!9Eovu) onda kada donose
odluke i mjere koje se ti@u uvoza i izvoza) Aarina) su1venAija ,roizvodnji i do1rovoljnih
o<rani@enja izvoza.
H
8anost uskla-ivanja zakonodavstva Bi/ iz o1lasti tr<ovine sa o1lastima koje tretira
SS%) moe se ar<umentirati @injeniAom da je SS% ,o svojoj ,rirodi tr<ovinski s,orazum i da
nakon nje<ovo< ,ot,isivanja na sna<u stu,a ,rivremeni s,orazum koji se odnosi na ,itanja
tr<ovine i za nju vezane o1lasti" konkurenAija i dravna ,omo) standardi) mjeriteljstvo i
oAjenjivanje uskla-enosti) ,oslovno nastanjivanje) intelektualno) industrijsko i tr<ova@ko
vlasniBtvo) veterinarstvo) ri1arstvo i fitosanitarije) si<urnost hrane i zaBtita ,otroBa@a) javne
na1avke) Aarine i ,orezi) drumski sao1raaj.
3atitn' m&'*' dampinga7 (p,' !atitn' k%a"!"%' i k%a"!"%' ( n'#tai0i ima&" $i'
!a&'dni/ki) (i%&'&a. %ose1no mjesto zasluuju njihova aktualnost i velika vjerovatnost da
e ih uskoro 1iti ,otre1no ,rimjenjivati. Budui da je rije@ o zaBtiti domae industrije od
,rekomjerno<a Btetno< uvoza i izvoza dosadaBnja ,raksa i literatura u,uuje na to da svaki
vei ,rojekt li1eralizaAije) ukidanja Aarinskih i neAarinskih ,re,reka razmjeni ro1e i uslu<a za
ne,osrednu ,osljediAu ima ,oveavanje uvoza.
Su1venAije i dam,in< su tako-er za1ranjeni ili su ,od ,ose1nim reimom o<rani@enja.
'a domaem triBtu ,rodaju nije mo<ue kvalifiAirati kao dam,in<) ali ako se neki domai
7
SS%E S,orazum o sta1ilizaAiji i ,ridruivanju) Bi/ je 25.7.244H. <. u Fukse1m1ur<u ,ot,isala S,orazum o
sta1ilizaAiji i ,riklju@enju (SS%) sa Euro,skom unijom. %ot,isivanjem S,orazuma o sta1ilizaAiji i ,riklju@enju
Bosna i /erAe<ovina stu,a u ,rvi u<ovorni odnos sa Euro,skom unijom. *adatak koji je Bi/ ,reuzela
,ot,isivanjem S,orazuma je da s,rovede do<ovorene odred1e iz S,orazuma i da nastavi sa aktivnostima i
is,unjavanju kriterija za ,uno,ravno @lanstvo. 'akon ,ot,isivanja S,orazuma) sljedei korak je stiAanje statusa
zemlje kandidata za @lanstvo u Euro,skoj uniji
8
htt,"66III.mv,ei.hr6ei6doInload6244264C6436#am,in<M24&SE244?42.,df) (2?.3.2424.)
10
,roizvo-a@ nalazi u vladajuem ,oloaju) tada se sniavanje Aijena moe smatrati
zlou,otre1om vladajue<a ,oloaja sniavanjem Aijena (,redatorske Aijene).
8"d",i da $*i&'m' n' d(p"ta d"g(t*a&n' i #k"p' p(#t"pk' *'#t*"kt"*i*an&a *adi
p(di!an&a k(nk"*'ntn(#ti7 d*a$ama na *a#p(%agan&" #t(&' #am( dampink' !atitn'
m&'*' i%i pak (p,' !atitn' m&'*'.
0ada ne mo<u ,rimijeniti jednostavne mjere za1rana i ,oveanja Aarina) tada
dravama na ras,ola<anju stoje zamjenski instrumenti za zaBtitu domaih industrija. $ko u
trenutku ,oveavanja uvoza i izvoza ne ,ostoje ,ret,ostavke za ,rimjenu tih instrumenata)
tada drava nema dru<e mo<unosti za u@inkovitu zaBtitu industrije i za s,rije@avanja Btetnih
,osljediAa.
Relevantnost tih instrumenata ,roizlazi iz o,ih u@inaka li1eralizaAije tr<ovine ro1om)
a oso1ito ve ,rvim sniavanjem Aarina. %ret,ostavlja se da je ostatke Aarinskih ,re,reka
mo<ue ,rei i malim sniavanjem Aijena (dam,in<om).
&zvoz i ,rodaja ro1e na stranim triBtima ,o dam,inBkim Aijenama jesu o1lik
n'p(t'n' 5"n9ai*6 t*in' p*ak#'. #am,inBka Aijena je nia u odnosu na mjerila koja
,ostavljaju ,ro,isi za takvu ,raksu) a dam,in< je uvoz ro1e koji je ,o vrijednosti nii od
normalne Aijene. %redvi-a se viBe mjerila za odre-ivanje normalne Aijene) a to su Aijena
sli@no<a ,roizvoda u zemlji izvozniAi) Aijena sli@no<a ,roizvoda u treim zemljama ili Aijena
odre-ena na temelju troBkova ,roizvodnje) ,rodaje) o,ih troBkova i uo1i@ajene mare u
zemlji izvozniAi (konstruirana vrijednost).
#ru<i uvjet za ,ostojanje dam,in<a jest to da je dam,inBki "$(! p*("!*(k($a(
#t$a*n" t't" (material injurJ) domaoj industriji i da je ,roveden is,itni ,ostu,ak u kojemu
su sve okolnosti dam,inBko< uvoza i nastale Btete dokazane. #onoBenje kona@ne odluke
sadrava i mjeru odre-ivanja dam,inBke mare na uvoz) koja se sastoji od nameta na uvoz
ro1e izraeno<a u ,ostotku) a ima u@inak sli@an Aarini. !akva mjera ima kazneni karakter) ali i
svrhu da se ukloni Btetno djelovanje dam,inBko< uvoza. %oBto se donesu antidam,inBke
mjere) uvoz neko<a ,roizvoda i dalje je do,uBten i mo<u) ali ,o Aijeni ,oveanoj za
dam,inBku maru.
11
1. PRAVNI SIS:EM DAMPINGA ;:O<OVI= ->ANI.A
%ristu,anjem D!9Eu drave nakon Uru<vajsko< kru<a ,re<ovora
C
o1avezno
,reuzimaju na se1e o1vezu da e mjere za zaBtitu od dam,inBko<a uvoza ,rovoditi u skladu s
,ravom D!9Ea) koji je ,oznat ,od nazivom S,orazum o dam,in<u (S9#).
1.1. N(*ma%na $*i&'dn(#t
'ormalna vrijednost je analiti@ki kriterij ,omou koje<a se us,ore-uje izvozna Aijena
,roizvoda za koji ,ostoji ,rijava o dam,in<u ili se sumnja da je rije@ o njemu. 0riteriji
normalne vrijednosti jesu us,oredive Aijene sli@nih ,roizvoda koje se ,ostiu u uo1i@ajenim
uvjetima ,rodaje i ,otroBnje u zemlji izvozniAi. $ko na domaem triBtu nema re,rezentativne
,rodaje odre-eno< o1ima ili se ,roizvod ne ,rodaje u uo1i@ajenim uvjetima) ne<o se ,rodaje
is,od ,roizvodne Aijene ,o administrativno utvr-enoj Aijeni ili se ,rodaje samo ,ovezanim
druBtvima) ,o mono,olisti@kim Aijenama ili ,o umjetno veim Aijenama) tada e se ,rimijeniti
dva dru<a kriterija normalne Aijene. !o su"
Us,orediva AijenaE us,orediva vrijednost za sli@an ,roizvod kada se izvozi na trea triBta. U
tom slu@aju tijelo koje ,rovodi ,ostu,ak iza1ire analo<nu izvoznu Aijenu dru<o<a ,roizvo-a@a
i na dru<a izvozna triBta.
0onstruirana vrijednostE konstruirana vrijednost ustanovljuje se istra<om na samom mjestu.
%redstavniAi tijela koje istrauje dam,in< ,riku,ljaju ,odatke o stvarnim troBkovima
,roizvodnje) administrativnim i ,rodajnim troBkovima) troBkovima finanAiranja i
ura@unavanja ,rofitne sto,e ovisno o djelatnosti) ali uo1i@ajeno od 2 do 24M.
Sa stanoviBta ,oduzetnika koji je o1uhvaen ,rotudam,inBkim ,ostu,kom i drave
koja je zainteresirana zaBtititi domae< izvoznika teBko je una,rijed oAijeniti rezultat
us,ore-ivanja i kona@nu odluku. %roved1ena tijela slo1odna su u iz1oru jedno<a od triju
kriterija normalne vrijednosti) ,a nije mo<ue ,redvidjeti to koji e kriterij od triju mo<uih
1iti ,rimijenjen niti kakav e 1iti rezultat izra@una i odluke o tome je li izvoz ostvaren ,o
dam,inBkoj Aijeni ili nije. &zvozniAi e uvijek istiAati ono mjerilo koje daje rezultat naj1lii
izvoznoj Aijeni. 0od izra@unavanja konstruirane vrijednosti troBkovi e se izra@unavati na
temelju evidenAije izvoznika ili ,roizvo-a@a koji je ,od istra<om) ali ,od uvjetom da je
evidenAija troBkova vo-ena ,o o,e ,rihvaenim knji<ovodstvenim standardima i da odraava
razumne troBkove.
1.+. ?t'ta d(ma,(& ind"#t*i&i
Svaki uvoz ,o niskim Aijenama ne samo da nije za1ranjen ne<o se u skladu s
,olitikom konkurenAije i ,oti@e jer donosi ,rednosti ,otroBa@ima i ,rivredi. Ustanovljivanje
,ovrede dam,in<a temelji se na dokazima i na o1jektivnom istraivanju"
a) koli@ine dam,inBko< uvoza i u@inka takve ,rodaje na Aijene sli@nih ,roizvoda na domaem
triBtu)
9
Uru<vajski kru< ,re<ovora. !o je osmi kru< multilateralnih tr<ovinskih ,re<ovora zemalja ,ot,isniAa ($!!Ea i
najdue traje (2CH5EC2). *avrBni akt sadi 2H s,orazuma) ,ot,isan je 2CC3. <.
12
1) u@inka takva uvoza da domae ,roizvo-a@e sli@nih ,roizvoda koji se moe ,okazati kao
smanjenje Aijena domaih ,roizvoda) s,rje@avanje ,oveanja Aijena i dru<o i
A) da je kao ,osljediAa takve ,rakse nastala Bteta ili o,asnost od nastanka Btete domaoj
industriji zemlje uvozniAe.
&straivanje utiAaja dam,inBko< uvoza o1uhvaa mno<e okolnosti koje su re<ulirane i
na1rojane u S9#Eu. !o su stvarni i mo<ui ,ad ,rodaje) do1it) ,lasman) triBni udio)
,roduktivnost) ,ovrat ula<anja ili iskoriBtenost ka,aAiteta) zatim @im1eniAi koji uti@u na
domae Aijene) veli@inu dam,inBke mare) stvarne i mo<ue ne<ativne ,osljediAe na nov@ane
tokove) zalihe) za,oBljavanje) ,lae. Mo<unost i ,rijetnja nastanka Btete tako-er se nastoji
o1jektivizirati koliko je to mo<ue. 0ada se utvr-uje ,ostoji li ,rijetnja materijalne ,ovrede G
Btete) tada je ,otre1no razmotriti"
a) je li ,orast dam,inBko< uvoza na domaem triBtu ,oveanan
1) je li ,orast izvoznikovih ka,aAiteta dostatan i slo1odan ili ,oveanan
A) ulazi li uvozna ro1a ,o Aijenama koje e imati ,ovean u@inak na domae Aijene i na
,oveanje ,otranje za daljnjim uvozom i
d) zalihe ,roizvoda ,od istra<om.
&strana tijela tako-er moraju isklju@iti dru<e utiAaje na ,romjene na triBtima koje 1i
se mo<le oAijeniti Btetnima. !ek kada se te okolnosti isklju@e) mo<ue je utvrditi je li nastanak
Btete domaoj industriji rezultat dam,inBko<a uvoza ili nije. %rimjeri takvih okolnosti jesu"
E ,romjene u ,otranji ili u na@inu ,otroBnje
E restriktivna tr<ova@ka ,raksa) o<rani@avanje triBno<a natjeAanja
izme-u domae<a i strano< ,roizvo-a@a
E razvoj tehnolo<ije i izvoznih rezultata
E ,roduktivnost domae industrije
E su1venAije ili kom,enzaAije.
1.1. 3atitn' m&'*'
%ravo na ,oduzimanje zaBtitnih mjera jest najvee odstu,anje od na@ela slo1odne
tr<ovine i od za1rana kojima se ona ostvaruje. #am,in< je ne,oBteno ,ostu,anje i
konkurenAija za1ranjenim sredstvima u tr<ovini ,osti<nuti svjesnim smanjivanjem izvoznih
Aijena. *aBtitne mjere do,uBtene su i onda kada je ,raksa Aijena nekorektna) ali se u kratkom
razdo1lju ,ovea uvoz odre-ene ro1e) 1ilo koli@inski 1ilo u odnosu na domau ,roizvodnju) i
ako taj ,oveani uvoz nanosi Btetu ili ,rijeti nanoBenjem oz1iljne Btete domaoj ,roizvodnji
iste ili izravno konkurentne ro1e.
Ekonomski od<ovor na ,oveavanje konkurenAije iz uvoza tre1alo 1i da 1udu i
,rila<od1e) restrukturiranje domae industrije) ,omo u ula<anjima i dru<i ,otiAaji. $li) oni
zahtjevaju znanje) vrijeme i velika sredstva koja nisu uvijek na ras,ola<anju. Uzimajui u
o1zir te realnosti) dravama se omo<uava to da za1ranama) Aarinama i dozvolama rea<iraju
administrativno i kratkoro@no) ali u <raniAama disAi,line zaBtitnih mjera. !ako-er se mora
istaknuti to da se) za razliku od dam,in<a) kod ,ostu,aka dokazivanja nastale Btete zahtjevaju
standardi dokazane Btete koji su viBi ne<o kod dam,in<a.
Sadraj i o1liAi zaBtitnih mjera ,rema SS%Eu o1i@no se sastoje od o1ustavljanja
daljnje<a sniavanja Aarina ili ,oveavanja Aarina ,redvi-enih u SS%Eu. %ret,ostavka je da je
do ,oveavanja uvoza doBlo z1o< sniavanja Aarina) ,a se o@ekuje da e viBa Aarina smanjiti
o1im uvoza. D!9Eova ,ravila tako-er ,oznaju mjeru dozvola uvoza i mjeru koli@inskih
o<rani@enja) koje se mo<u ,rimijeniti i u odnosima s E*Eom ako se oAijene ,rikladnima. U
13
na@elu zaBtitne mjere ,o sadraju i ,o vremenu trajanja ne smiju ,relaziti ono Bto je ,rijeko
,otre1no za otklanjanje nastalih Bteta ili o,asnosti od nastanka Btete. Mjere koje se
,oduzimaju u sklo,u SS%Ea za1ranjeno je ,rovoditi due od <odine dana) a najdue tri <odine.
U ,ostu,ovnim ,ravilima za donoBenje zaBtitnih mjera izraena je o1aveza da se
odravaju ,rethodna savjetovanja te da se o njima o1avjeBtavaju drave koje namjeravaju
,oduzeti zaBtitne mjere i drave ,rotiv @ije<a se uvoza ,oduzimaju mjere. U dosadaBnjoj
,raksi zaBtitnih mjera rezultat takvih savjetovanja 1ile su svojevrsne na<od1e nazvane
do1rovoljno izvozno o<rani@enje (voluntarJ eP,ort restrain E 8ER). #rave su se
s,orazumjele oko to<a da e do1rovoljno o<rani@iti izvoz u odre-enim koli@inama i za to
,latiti odre-enu kom,enzaAiju.
U novom S,orazumu o zaBtitnim mjerama u<ovorenom u Uru<vajskom kru<u
,re<ovora na<od1e o do1rovoljnim o<rani@enjima su za1ranjene) ali su zadrane
kom,enzaAije u slu@aju ,oduzimanja zaBtitnih mjera.
1.2. Damping i m&'*' !atit' " 8i=
*akonom o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/ re<ulisane su odred1e na osnovu kojih 1i
Bi/ tre1ala us,jeBno voditi svoju vanjskotr<ovinsku ,olitiku. !ako u Bosni i /erAe<ovini
dam,in<) kao i u ostalim zemljama) ,ostoji kada se neka ro1a uvozi ,o Aijeni koja je nia od
triBne Aijene ili ,roizvodnih troBkova u zemlji ,orijekla) odnosno u zemlji izvoza) ,ri @emu
izaziva ili ,rijeti da izazove oz1iljnu Btetu ,rivredi Bi/) ili ako takav uvoz us,orava razvoj
odre-ene <rane ,rivrede Bi/ (<lava ?) @l. 33.2.) *akon o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/).
0ako 1i se Bi/ zaBtitila od dam,in<a 8ijee ministara Bi/ ,ro,isuje definiAije) uvjete
i ,roAedure antidam,inBke istra<e) te mjere i rokove antidam,inBke zaBtite (<lava ?) @l. 33.2.)
*akon o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/). Ukoliko se ustanovilo da je dam,in< ,risutan)
dakle) ,ostu,ak u smislu utvr-ivanja ,ostojanja ste,ena i efekata navodno< dam,in<a ,okree
se na osnovu ,ismeno< zahtjeva ,ravno< liAa ili udruenja koje nema status ,ravno< liAa) koji
djeluju u ime Bi/ ,rivrede (<lava ?) @l. 3?.2.) *akon o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/).
Smatrae se da je zahtjev ,odnesenu ime Bi/ ,rivrede ukoliko <a ,odre oni
,roizvo-a@i @iji o1im ,roizvodnje istih ili sli@nih ,ro izvoda i uslu<a izosi viBe od ?4M
uku,ne ,roizvodnje isto< ili sli@no< ,roizvoda ili uslu<a u Bi/ (<lava ?) @l. 3?.2.) *akon o
vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/). *ahtjev tre1a da sadri dokaze u dam,in<u) ,ovredi i
uzro@noj vezi izme-u navodno< dam,in< uvoza i navodne nastale i mo<ue Btete (<lava ?) @l.
3?.3.) *akon o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/). *ahtjev se od1aAuje kada nema dovoljno
dokaza o dam,in<u ili Bteti)@ime 1i se o,ravdalo nastavljanje ,ostu,ka.
$ntidam,in< mjere ostaju na snazi samo za ,eriodi do nivoa ,otre1no< za djelovanje
,rotiv dam,in<a koji je izazvao Btetu (<lava ?) @l. 37.) *akon o vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi
Bi/). %rivremene mjere i antidam,in< da1ine ,rimjenjuju se jedino na ,roizvode i uslu<e
koji ulaze u Bi/ nakon odluke o njihovom uvo-enju. (<lava ?) @l. 3H.) *akon o
vanjskotr<ovinskoj ,olitiAi Bi/).
24
10
SFUQBE'& (F$S'&0 B&/ (476CH)) Zakon o "anjskotrgo"inskoj politici +i,: 22.?.2CCH. <od.
14
3AK>JU-AK
8e dui vremenski ,eriod ekonomski teoreti@ari svojim se teorijama KKras,ravljajuKK o
odre-enim ekonomskim kate<orijama koje tre1aju ,ostojati kako 1i vladala savrBena
konkurenAija ili savrBena ravnotea ,onude i ,otranje. Me-utim) svaki ,ut stvarnost im
,okae da joB uvijek imaju ,une ruke ,osla jer savrBeno triBte nije naBa realnost) ono
ne,ostoji. Svjesni nesavrBenosti triBta i ,ostojanja mono,olisti@kih elemenata uvode se
odre-ena o<rani@enja u me-unarodnoj tr<ovini kako 1i se zaBtitio ,rivredni sistem neke
zemlje. #akle) kako 1i se ,osti<la o,timalna alokaAija resursa ili o,timalna me-unarodna
razmjena nuno je ,orezima) su1venAijama ili dru<im mjerama intervenirati na domaem ili
me-unarodnom triBtu. 8odei ra@una o realnostima tr<ovine i ekonomsko<a ivota) u svim
modelima li1eralizaAije tr<ovine ,redvi-aju se i instrumenti za zaBtitu domae industrije od
uvoza koji 1i s o1zirom na o1im i na uvjete (Aijene) mo<ao dovesti do ,oremeaja na triBtu i
nanijeti Btetu domaim industrijama.
8eina tr<ovinskih odnosa zasniva se na multilateralnim s,orazumima. :edan od
karakteristi@nijih s,orazuma koji se vee za re<ulisanje vanjskotr<ovinskih odnosa )este SS%)
S,orazum o sta1ilizaAiji i ,ridruivanju. 'akon ,ot,isivanja SS%Ea sljedei korak je stiAanje
statusa zemlje kandidata za @lanstvo u Euro,skoj uniji. &sto tako za definisanje mjera zaBtite od
dam,in<a zna@ajan je i vanjsotr<ovinski s,orazum ($!! kojim se) izme-u ostalo<) definiBu i uvjeti u
kojima se ,rimjenjuju antidam,inBke mjereL antidam,in< ,olitika ima za Ailj onemo<uavanje
,rakse izvoza ro1e ,o niim Aijenama od onih koje se ,rimjenjuju za sli@ne ,roizvode na
domaem triBtu.
Bitno je istaknuti vanost uskla-ivanja zakonodavstva Bi/ iz o1lasti tr<ovine sa
o1lastima koje tretira SS%) jer je SS% ,o svojoj ,rirodi tr<ovinski s,orazum i nakon nje<ovo<
,ot,isivanja na sna<u stu,a ,rivremeni s,orazum koji se odnosi na ,itanja tr<ovine. #a 1i
neka zemlja 1ila os,oso1ljena za izvoz ,roizvoda na triBte EU) ona tre1a ,oduzeti ,otre1nu
zaBtitu od dam,in<a) te smanjiti o,sanost i troBkove ,ostu,aka dam,in<a i zaBtitnih mjera.
#akle) ona mora donijeti odre-ene zakone i i izvrBiti instituAionalne ,romjene.
(lavno ekonomsko mjerilo nastanka dam,in<a jest Bteta za domau industriju u zemlji
uvozniAi. !a Bteta mora se ,okazati i dokazati u djelatnostima ili kod ,roizvo-a@a sli@nih ili
zamjenjivih ,roizvoda (su,stituta). Mjerila za ,roAjenu tih u@inaka jesu ,ad ,rodaje)
smanjivanje do1iti ili <u1iAi jer se ,roizvo-a@ ne moe nositi s jeftinim uvozom
konkurentno<a ,roizvoda. U reAesijskim uvjetima u o1zir se uzima ,ad za,oslenosti)
zatvaranje ,o<ona i dru<o.
9<rani@avanje tr<ovine da 1i se su,rotstavilo dam,in<u je dozvoljeno kao zaBtita
domaih industrija od nekorektne konkurenAije iz inostranstva. 9ve restrikAije o1i@no imaju
o1lik antidam,in< da1ina da 1i se nadoknadila razlika u Aijenama) ili o1lik ,rijetnje da e se
ovakve da1ine nametnuti. #am,in< nanosi Btetu industriji u zemlji uvozniAi) i ona se od
dam,in<a Btiti oAjenjujui sve Btetne i korisne ,osljediAe. #am,in< ostvaruje i korisne i Btetne
u@inake) koji su u zemlji izvozniAi razli@iti od u@inaka u zemlji uvozniAi. 0oji od njih e
15
,revladati u nekome od dam,inBkih slu@ajeva) ovisi o o,im odredniAama tr<ovinske ,olitike)
o ekonomskim ,rilikama u zemlji i o dam,in<om ,o<o-enim industrijskim <ranama.
>I:ERA:URA
1. ooo" Ek(n(m#ki %'k#ik(n) Feksiko<rafski zavod Miroslav 0rlea i Masmedia)
*<re1) 2CC?
2. :aAkson /.:." !he Dorld !radin< SJstem) !he M&! %ress) 2CC7
3. :aAkson /.:. 6 SJkes $." &m,lementin< the Uru<uaJ Round) >laredon %ress) 2CC7.
4. Salvatore) #.) International Economics deveto izdanje) AAentar za izdava@ku
djelatnost Ekonomsko< fakulteta u Beo<radu) 244C
?. !he Results of the Uru<uaJ Round of Multilateral !rade 'e<otiations) ($!!
SeAretariat) 2CC?.
I3VORI
htt,"66Imd.hr6rjeAnikE,ojmoviEd6Ie16dam,in<6
htt,"66III.,ks.rs6zakonodavstvo6s,oljnotr<ovinskisistem6mereza
MA?Ma2tite6ta1id62?36lan<ua<e6srElatnEAs6default.as,P
htt,"66III.mv,ei.hr6ei6doInload6244264C6436#am,in<M24&SE244?42.,df
htt,"66III.,arAo.<ov.1a6Aro6R,a<eS22C) 34.3.2424.
htt,"6624C.H?.23?.2326searAhR
TSAaAhe"&PD?T41rivk:"III.dei.<ov.1a61ihUiUeu6najvaznijiUdokumenti6dokumentiUdi
rekAije6M3VidM3#2524+&nstrumenti+*ajedni
M>3MH#ke+tr<ovinske+,olitike+Euro,ske+unije+>>%WAdS3WhlS1sWAtSAlnkW<lS
1a
htt,"66III.Aivilnodrustvo.1a6files6doAs6zakoni6*akoniM24iM24,ravilniAiM24u
M24Bi/6*$09'U9U8$':S09!R(98&'S09:U%9F&!&>&UB&/.,df) 34.3.2424.
htt,"66doAs.<oo<le.Aom6vieIerR
aSvWTSAaAhe"XiY?d*ZFikZ:"hrAak.srAe.hr6file63?233+M>3MH#lanak+8&"
+($!!WhlS1sW<lS1aW,idS1lWsrAidS$#(EES<(,dI#n54t<dnh>M%hk'h5n?3F
MdzjF%4zP22X0'&'$952<4?i7sY8U5Mu(7uuj3$*o&0!E
t#ttaUMF%!>Rsi4&X?1zTI3>m3ZC1IZhX9DXBUUnun383j<%7#H3MmJUsY3ti
J8Wsi<S$/&Et1RCEM#3omZak$,hnjJl2j8H#:i<<$
16
17