You are on page 1of 9

MAINSKI FAKULTET U NIU

Projektni zadatak iz predmeta:


Inenjerska ekonomija
Tema: Metod raunovodstvene stope prinosa



Profesor : lanovi tima:
Prof. Vesna Sekuli Marko Milojkovi 1124
Milo Stanojlovi 1139
Jovan Spasi 1125


Ni, 2014.

- 1 -
1. Pojam investicionog projekta

Projektom nazivamo svaki poduhvat bez obzira na njegovu veliinu, strukturu, cenu
kotanja, vreme i mesto realizacije. Osnovno je da je poduhvat, tj. zadatak definisan i da
predstavlja odreenu celinu ili jasno razgranien deo te celine. Zavisno od vrste zadatka projekat
moe biti: moe biti sloen ili manje sloen, moe da traje krae ili due i da obuhvata jednu ili
vie privrednih grana. Projekat moe da bude jednokratan ili ponovljiv (tipski), mora biti ciljno
usmeren, treba da predstavlja odreeni proces, zahteva organizaciju za realizaciju zadataka sve
dok ne postigne konaan cilj, izloen je manjem ili veem riziku i sl. Projekti koji imaju za cilj
izgradnju i opremanje graevinskog objekta nazivaju se investicioni ili graevinski
projekti.

Kada se radi o investicionom projektu - izgradnji objekta mora se rei da se radi o
posebnoj vrsti poduhvata. Naime, radi se o veoma sloenom i kompleksnom projektu sa velikim
brojem aktivnosti i uesnika u njegovoj realizaciji. Uz ovo, za svaki investicioni poduhvat moe
se rei da je to fiziki, tehniki i,deterministiki, unikatni i jednokratni projekat. Projekat je u stvari
sistem i to organizacioni sistem.

Investicije predstavljaju ulaganje sredstava (kapitala) u resurse i aktivnosti preduzea
iji je vek trajanja dui od jedne godine. Pojam investicija potie od latinske rei investitio to
oznaava ulaganje kapitala u neki, po pravilu, unosan posao. Investicije predstavljaju vrlo sloeni
proces sastavljen od vie dimenzionalnih aktivnosti. Investiranjem se pravi pokuaj, da sena
odreeno vreme ostvari vea korist. Investicije su neophodan element poslovne aktivnosti
preduzea i znaajan faktor njegovog kontinuiranog poslovnog uspeha. Investicioni projekat
(investicioni program) je odreena sistemska kvalitativno-kvantitativna analiza predmeta, uslova i
efekata aktivnosti investiranja. Investicioni projekat ukljuuje sve relevantne elemente za
realizovanje odredjene investicije rokove, izvore finansiranja, trite, organizaciju i dr.
Investicioni (inenjersko-investicioni) projekat (program) je glavni dokument kojim se na osnovu
analize svih bitnih faktora utvruje tehnoloko-ekonomska koncepcija investicione izgradnje i
budue eksploatacije objekta. Projekat treba da omogui inzinjeru preduzea da donese odluku o
prihvatanju ili neprihvatanju odredjene investicije. Investiranjem preduzee bi prilagodilo svoje
proizvodne mogunosti (obim iliasortiman, kvalitet proizvodnje itd.).

Osnovna klasifikacija investicionih projekata:

Projekti ulaganja u gradjevinske objekte
Projekti ulaganja u opremu
Projekti ulaganja u ostalo.

- 2 -


Investicioni projekat treba da sadri sledee elemente:

Analizu razvojnih mogunosti preduzea-investitora
Analizu prodajnog trita apsorpcione sposobnosti trita
Tehniko-tehnoloke aspekte projekta
Analizu trita snabdevanja sirovinsko-energetski potencijal
Analizu kadrova
Analizu ekolokih aspekataprojekta
Finansijsku analizu i ocenu.

2. Sutina metoda raunovodstvene stope prinosa


Metoda raunovodstvene stope prinosa meri efektivnost investicionog projekta na
klasian raunovodstveni nain i to iz odnosa projektovanog dobitka koji se oekuje od
projekta i dodatnog kapitalnog izdatka za konkretan projekat. Mada je injenica da se
dobitak i kapitalni izdatak dobijaju posebnom procenom, ovde je osnovni cilj da se utvrde
identini iznosi koji e se kasnije pojaviti u raunovodstvu i bilansu preduzea, ako se
investicioni projekat usvoji, odnosno izostati, ako se projekat eliminie.

U kontekstu navedenog, moglo bi se rei da u teoriji nema opte saglasnosti
osadraju sintetikih pokazatelja brojioca u formuli (dobitka) i imenioca (uloenog kapitala).
Zbog toga, potrebno je ukazati na to ta se u kvantitativnom smislu pod njima moe
podrazumevati kada je u pitanju investiciona analiza i planiranje.

S tim u vezi, pre svega treba prihvatiti princip da se jednom odabrana varijanta
dosledno primenjuje na sve projekte u planu kapitalnih ulaganja, kako bi se obezbedila
objektivnost u rangiranju investicionih projekata. to se tie sadraja brojioca i imenioca, on
se moe razumeti iz sledeeg :
Kao brojilac raunovodstvene stope prinosa, dobitak se moe projktovati na
razliite naine, i to :
Kao dobitak prve godine u eksploataciji projekta,
Kao oekivani dobitak svake godine u veku trajanja projekta,
Kao proseni godinji dobitak koji se dobija deljenjem ukupnog
dobitkasa brojem godina u veku eksploatacije projekta.

- 3 -
Kao imenilac raunovodstvene stope prinosa, kapitalni izdatak se moe takoe na
razliite naine kvantifikovati, i to :
Kao inicijalni kapitalni izdatak,
Kao proseno ulaganje za svaku godinu u veku trajanja projekta
Kao proseno ulaganje u ukupnom veku projekta.


Prosean godinji dobitak, utvruje se kao prost prosek godinje oekivanih dobitaka
posle amortizacije i poreza, ali pre finansijskih rashoda tj. kamate, to znai da se insistira na
oekivanom prirastu ukupnih poslovnih sredstava.

Proseno godinje ulaganje (proseno uloena sredstva) utvruje se tako to se ukupno
uloena fiksna sredstva dodaje eventualni iznos rezidualne vrednosti, pa se dobijeni zbir podeli sa
dva, a zatim se na taj iznos dodaju ulaganja u trajna obrtna sredstva.

Raunovodstvena stopa prinosa jo uvek se koristi u praksi mnogih preduzea kao veoma
popularna metoda za ocenu i rangiranje investicionih projekata. Razlog tome, treba svakako
traiiti u relativnoj jednostavnosti i lakoj razumljivosti ove statike metode. Meutim, metoda
raunovodstvene stope prinosa boluje od mnogih nedostataka, U tom kontekstu, dva najozbiljnija
prigovora koji egzistiraju u teoriji i praksi ogledaju se u sledeem : (1) odsustvo novanih tokova,
i (2) odsustvo respektovanja vremenske vrednosti novca.

3. Ulaganje u izgradnju postrojenja primenom metode
raunovodstvene stope prinosa- analiza


Preduzee LAK KORAK se bavi proizvodnjom obue. Zbog poveane
tranje za dejom obuom planira proirenje kapaciteta i namerava da uvede novu
proizvodnu liniju sa savremenijim mainama. Ukupna vrednost ulaganja u novu
liniju iznosi 20.000.000 dinara. Nova proizvodna linija zahtevae i dodatno
ulaganje u obrtna sredstva u iznosu od 6.000.000 dinara. Vek korisne upotrebe
nove opreme je 5 godina i po isteku veka upotrebe dodatna obrtna sredstva e biti
osloboena u istoj vrednosti. Rezidualna vrednost opreme iz proizvodne linije
nakon isteka veka korienja iznosie 1.000.000 dinara. Oekuje se da

- 4 -
aktiviranjem nove proizvodne linije u veku njenog korienja budu ostvareni
godinji dobici pre amortizacije i poreza od 5.000.000 din. Za obraun
amortizacije koristi se vremenski sistem obrauna. Poreska stopa iznosi 10%.
Obrtna sredstava je deo poslovnih sredstava preduze koja se u jednom
ciklusu u celosti utroe i svu svoju vrednost prenose na nov proizvod.

Rezidualna vrednost je vrednost koja se moe dobiti prodajom nakon isteka
veka trajanja projekta. predstavlja vrednost sredstva nakon isteka veka trajanja
(upotrebe).
Amortizacija je troak sredstva koji je fiksnog karaktera i isplauje se iz
prihoda godinje u jednakim iznosima u toku veka trajanja sredstva
Na osnovu navedenih pretpostavki obraun godinje dobiti posle
amortizacije i poreza moe se prikazati na sledei nain:
din Db
t
t
000 . 000 . 5
5
1

Ukupna dobit
din
a postrojenj upotrebe vek
Db
Db
t
t
000 . 000 . 1
5
000 . 000 . 5
5
1

Prosena dobit

Vrednost koja se amortizuje = nabavna vrednost rezidualna vrednost
(kapitalizovana vrednost) (poetno ulaganje)

Vrednost koja se amortizuje = 20.000.000 - 1.000.000 = 19.000.000 din
(kapitalizovana vrednost)

din
maine projekta trajanja vek
vrednost vana kapitalizo
T ja amortizaci Godinja
i
000 . 800 . 3
5
000 . 000 . 19
) (
) (



- 5 -
Tabela: Dobit posle amortizacije i poreza preduzea LAK KORAK
Red. Br. Elementi Simbol Vrednost u din.

1.

Ukupna dobit

5
1 t
t
Db

5.000.000
2. Prosena dobit
Db
1.000.000
3. Godinja amortizacija T
i
3.800.000
4. Dobit pre poreza (1-3) Db
p
1.200.000
5. Porez po stopi od 10% P
p
26.800
6. Neto dobit Db
n
1.173.200

Obraun imenioca prosene raunovodstvene stope prinosa zahteva i
poznavanje prosenog ulaganja u izgradnji nove proizvodne linije, kao i dodatnih
obrtnih sredstava u veku njenog trajanja. Prosena vrednost ulaganja u novu
proizvodnu liniju dobija se kao aritmetika sredina poetnog ulaganja (nabavne
vrednosti) i rezidualne vrednosti maine.

Proseno ulaganje u izgradnji nove linije = din 000 . 500 . 10
2
000 . 000 . 1 000 . 000 . 20


Metodologija obrauna prosenih ulaganja u dodatna obrtna sredstva
zavisi od dinamike oekivanih potreba za istim. U konkretnom sluaju, polazna
pretpostavka je da su potrebe za dodatnim obrtnim sredstvima konstantne u veku
trajanja maine. Zbog toga je proseno ulaganje u dodatna obrtna sredstva jednako
poetnom ulaganju.
Proseno ulaganje u dodatna obrtna sredstva= din 000 . 000 . 6
2
000 . 000 . 6 000 . 000 . 6


Meutim, kada bi se oekivane potrebe za obrtnim sredstvima
smanjivale tokom veka trajanja, proseno ulaganje u dodatna obrtna sredstva
dobilo bi se kao aritmetiki prosek ulaganja po ovom osnovu u prvoj i poslednjoj

- 6 -
godini eksploatacije objekta. Ako se oekuje da potrebe za obrtnim sredstvima
variraju iz godine u godinu, proseno ulaganje u obrtna sredstva bilo bi jednako
koliniku zbira ulaganja po godinama i broja godina eksploatacije projekta.
Proseno ulaganje u projekat iznosi 16.500.000 din a dobijeno je kao
zbir prosenog ulaganja u izgranji nove linije (10.500.000 din) i prosenog
ulaganja u dodatna obrtna sredstva (6.000.000 din). S obzirom da preovladava
shvatanje da raunovodstvenu stopu prinosa najbolje reprezentuje odnos prosene
godinje dobiti posle oporezivanja (neto dobiti) i prosenog ulaganja u projekat,
sledi
Prosena stopa prinosa = % 11 . 7 100
000 . 500 . 16
200 . 173 . 1

I
Db
n


3.1. Analiza prednosti i nedostataka metoda raunovodstvene stope
prinosa


Analiza prednosti i nedostataka metoda raunovodstvene stope prinosa korist od
investicionog projekta izraava u oblika dobitka, utvrenog klasinom raunovodstvenom
metodologijom.

Raunovodstvena stopa prinosa predstavlja odnos oekivane dobiti od projekta
i kapitalnih ulaganja u projekat.

Oekivana dobit prosean godinji neto dobitak
Kapitalna ulaganja proseno ulaganje u projekat.

Primena metoda raunovodstvene stope prinosa u investicionom
odluivanju znai rangiranje projekata prema visini proraunatih stopa i
preferiranje onih sa viim stopama.
Prednosti primene ovog metoda relativna jednostavnost obrauna i
laka razumljivost.

- 7 -
Nedostaci zanemarivanje koncepta vremenske vrednosti novca i
baziranost na raunovodstveno iskazanom rezultatu a ne na novanim tokovima
projekta.

4. Metod vremena (perioda, roka) povraaja izvrenih ulaganja.

Ovaj metod polazi od injenice da je donosiocu investicione odluke vano
vreme za koje e poetno ulaganje u projekat biti otplaeno i on potencira potrebu
da se izvrena ulaganja u projekat povrate za to krae vreme.
U ovom projektu koriena je metoda vremena povraaja.
Osnovna ideja kriterijuma perioda povraaja je utvivanje broja godina za
koje e se poetna investicija vratiti iz neto priliva gotovine (neto gotovinskog
toka) ostvarenih uekonomskom veku projekta.
U primeni metoda razlikuju se dva sluaja:
1. Da je oekivani neto gotovinski tok po godinama isti
2. Da je oekivani neto gotovinski tok po godinama razliit.

5. Metod vremena (perioda) povraaja izvrnih ulaganja u projekat.

Kapitalno ulaganje (vrednost investicije)
Vreme povraaja = ---------------------------------------------------------
Oekivani neto novani tok u godini

Neto novani tok (cash flow) je razlika priliva i odliva gotovine u aktivnostima
preduzea.
Za realizaciju projekta ulaganja u novu proizvodnu liniju u preduzeu LAK
KORAK potrbno je uloiti 20.000.000 dinara. Oekuje se da aktiviranjem nove
proizvodne linije u veku njenog korienja budu ostvareni godinji dobici pre
amortizacije i poreza od 5.000.000 dinara.

- 8 -
Vreme povraaja ulaganja u ovaj projekat je: 20 mil./5 mil. = 4 godine to znai da e
posle 4 godine preduzee uspeti da vrati ulozeni novac u projekat.
Pri razliitim neto gotovinskim tokovima po godinama obraun se
komplikuje nunim kumuliranjem (sabiranjem) neto gotovinskih tokova po
godinama, pa se na osnovu ukupne vrednosti investicije (kapitalnog ulaganja)
utvruje nakon koje godine se moe oekivati povraaj uloene sume kapitala.

5.1. Prednost i nedostaci metoda vremena povraaja izvrenih ulaganja.

Prednosti primene ovog metoda su u jednostavnosti i malom broju potrebnih
podataka. Nedostaci su nemogunost sagledavanja rentabilnosti ulaganja, jer se
samo meri brzina nadoknade uloenog kapitala i zanemarivanje vremenske
vrednosti novca, s obzirom da se daje ista vrednost primanjima i izdavanjima
gotovine u razliitim periodima. Vreme povraaja je grubo merilo investicionog
rizika koji je upravo srazmeran duini vremena povraaja. Ovo posebno vai za
projekte u oblasti visokih tehnologija.