You are on page 1of 2

PSIHOLOKI FAKTORI RADNOG OPTEREENJA

Globalno posmatrano, utvrdjivanje vrst i znaaja psiholokih faktora na radu za procenu


stepena rizika u pogledu zdravstvene i radne sposobnosti radnika veoma sloen i teak
zadatak. Jedan od glavnih razlog za to je to se uinak ili delovanje psiholokih faktora
u sloenoj radnoj situaciji teko mee svesti na bilo koju optu optu formulu ili model
koji bi posluio kao osnov za objanjenje. Ipak uticaj psiholokih faktora se ne moe
zanemariti, to pokazuje svakodnevno iskustvo i brojna empirijska istraivanja. Jo
uvek nisu u potpunosti opisani i razjanjeni mehanizmi njihovog delovanja i ako su
posledice po zdravlje i radnu sposobnost.
Polazei od sistematskog pristupa i dinamike interakcije izmedju oveka i posla koji
obavlja mogu se izdvojiti tri grupe faktora koji se uzimaju u obzir prilikom
procenjivanja psiholokog radnog opereenja.
Prva vrsta psiholokog pritiska ili optereenja moglo bi se oznaiti kao indirektno ili
posredno psiholoko optereenje vezano za nepovoljne uslove radne sredine.tetni
agensi i nepovoljni uslovi napreu psihofizike mehanizme organizma i utiu na
subjektivno doivljavanje radne situacije. Poseban znaaj imaju buka, vibracije,
osvetljenje... Ovi faktori utiu na brzinu tanost i sigurnost sa kojim radnik obavlja svoj
posao, kao i na oseaj prijatnosti, udobnost i zadovoljstva koji prati njegov rad.
Druga vrst psiholokog optereenja vezuje se za faktore koji se odnose na zahteve posla
i njegovo organizaciono tehnoloke karakteristike. Neposredni psiholoki faktori radnog
optereenja pre svega se odnose na psihosenzorno i psihomotorno optereenje, na
intelektualno i emocijalno optereenje, visok stepen rizika i odgovornosti na poslu. Re
je pre svega o opasnim, rizinim, sloenim i stresnim poslovima koji zahtevaju
odgovarajue sposobnosti, znanja i vetine radnika tj. visok stepen mobilizacije i
angaovanja psihofizikih kapaciteta radnika, Uticaj razliitih psiholokih faktora pri
ovakvom poslu na zdravlje i radnu sposobnost radnik sa ergonomskog i fiziolokog
stanovita moe se objediniti u jedinstven pokazatelj koji se oznaava kao
psihofizioloko naprezanje.
Trea grupa faktora koja utie na naprezanje i ukupno radno ponaanje radnika na poslu
su razliite socijalne promene i problemi u svakodnevnom ivotu, razvod braka, smrt u
porodici, stambeni i drugi problemi.Zatim sloeni problemi u iroj socijalnoj sredini koa
na primer problemi na poslu, tekoe u medjuljudskoj komunikaciji i problemi koje
donosi loa priovredna i ekonomska situacija u zemlji.
PROCENA PSIHOLOKOG OPTEREENJA
Poto univerzalne norme ne postoje utvrdjivanje standarda i normi za procenu
psihofizikog radnog optereenja mora se zasnivati na praktinom iskustvu i
istraivanjima psiholog i lekar medicine rada u onim oblastima u kojima su dobro
poznati uslovi i zahtevi posla, tj. rizini faktori i specifina optereenja na poslu. Na
teoprijskom i praktinom nivou u ovoj oblasti mogue je primeniti tri pristupa:
Profesiografski zasniva se na opisu i normiranju karakteristika posla
Individualno psiholoki tj. personoloki pristup koji se zasniva na utvrdjivanju
profila linosti, stanja zdravlja i ponaanja radnika.
Epidemioloki pristup koji se zasniva na praenju zdravstvenih posledica do
kojih dovodi psihofiziko radno optereenje na odredjinim poslovima.
U praksi se primenjuju sva tri pristupa zavisno od ciljeva analize i vrste poslova koji se
procenjuju. Ako su u pitanju poslovi sa jasno definisanim psihofiziolokim zahtevima i
lako merljivim stresnim komponentama rada ili kad treba uporediti i proceniti stepen
optereenja na razliitim poslovima najee se primenjuje profesiografki pristup. Ako
se radi o sloenijim poslovima gde nije lako inditifikovati fraktore stres i psihofizikog
radnog optereenja, kada postoji vee interesovanje za posledice nego za uzorke,
primenjuje se individualno psiholoko procenjivanje usmerenao na pojedinca ili
epidemioloki prostup usmeren na zdravstvene posledice i odrejene grupe radnika.
ZAKLJUAK
Mnogi naunici su posvetili deo radnog veka na prouavanju radnih i psihikih osobina
oveka jer se zna da psihofizike osobine svakog radnika u mnogome utiu na
produktivnost i kvalitet rada. Zbog velikog znaaja ovih osobina detaljno je razraena
problematika, tako da svaki menader mora da poznaje psiholoku i fizioloku stranu
radnika kako bi uskladio radne zadatke i zaposlene kojima raspolae, ukoliko eli da
posluje uspeno jer kako smo i sami videli razmatarajui psihologijui fiziologiju rada,
od njih zavisi uspeh radnika. Sama priroda i genetika su uinile svoje, da svako ima vec
neke uroene predispozicije za neki posao, naravno da se tokom ivljenja one menjau
ali one glavne crte ostaju iste zato se razmatra fizionomija oveka ne bi li ustanovili
njegovu fiziku grau i na osnovu toga razmotrili kojim bi poslom bilo adekvatno da se
bavi, sa druge strane se ramatra njegovo psiholoko stanje jer je i ono jako bitno i jednu
osobu-radnika ini kompletnom linou. Zato menader mora poznavati ove oblasti i
radnike kako bi uskladio psihofizioloke aspekte radnika sa odgovarajui poslovima, ne
bi li poslovali to uspenija.