Mapa Vlaskih Manifestacija

MAPA aktuelnih vlakih
kulturnih manifestacija u
Istonoj Srbiji
MAPA aktuelnih vlakih
kulturnih manifestacija
u Istonoj Srbiji
Centar za razvoj civilnog drutva
2014.
Uvodna re
Nematerijalna batina Vlaha
Optina Bor
Optina Majdanpek
Optina Negotin
Optina Kladovo
Optina Kuevo
Optina agubica
Optina Petrovac na Mlavi
Optina Golubac
Optina Malo Crnie
Optina abari
Optina Veliko Gradite
Optina Poarevac
Optina Boljevac
Optina Zajear
Optina Despotovac
Optina uprija
Optina Svilajnac
Optina Jagodina
Sadraj:
2
4
8
14
17
20
22
25
28
31
32
34
36
37
38
40
43
44
46
46
3
Uvodna re
Boravei od 2011. godine meu vlakom populacijom u Istonoj Srbiji i istraujui specifinosti njenog
poloaja u sistemu razgranatih manjinskih politika u Srbiji, strunjaci Centra za razvoj civilnog drutva
(CRCD) su se sreli sa sledeom, kljunom injenicom: vlaka nacionalna manjina je jedina brojnija manjina u
Srbiji, za koju se moe rei da, i pored bogate kulture, nema izgraen institucionalni kulturni sistem.
U Republici Srbiji, prema popisu iz 2011. godine, ivi 35.330 Vlaha. Najvie ih je u Istonoj Srbiji (32.873)
i delu Pomoravlja (1.938), dok u mnogo manjem broju ive u Beogradu, junom Banatu i Rasinskom
okrugu. Gledano po jedinicama lokalne samouprave, Vlasi su nastanjeni u 18 optina u kojima se brojno
stanje vlake populacije znatno razlikuje. Optina u kojoj ivi najvei broj Vlaha jeste Bor (6.701), dok su u
procentualnom iznosu, Vlasi najzastupljeniji u Boljevcu (25.8%) i Kuevu (25.3%).
Imajui ove injenice u vidu, CRCD je od 2012. godine kroz projekt Multikulturalizam u Srbiji nije mrtav, uz
podrku Ambasade Kraljevine Norveke i u partnerstvu sa Nacionalnim savetom Vlaha (NSV), zapoeo
kontinuiranu edukaciju, pre svega, lanova NSV, ali i vlakih civilnih organizacija i angaovanih pojedinca o
sudbinskim pitanjima za vlaku manjinsku zajednicu (obrazovanje, kultura, informisanje i javna i slubena
upotreba jezika), i to kroz razmenu iskustava sa predstavnicima institucija vojvoanskih nacionalnih
manjina. Tokom ove saradnje kao prioritetno iskristalisalo se pitanje ouvanja, prezentovanja i razvoja
vlake kulture kao nosioca vlakog manjinskog identiteta.
Izrada Mape aktuelnih vlakih kulturnih manifestacija je, uz prvi strateki dokument o razvoju kulture vlake
nacionalne manjine i muzeoloku postavku o vlakoj kulturi u Muzeju u Boru, jedna od tri incijative CRCD
iz oblasti kulture koje su tokom 2013-2014. pokrenute kao odgovor na uoene potrebe. Sve tri inicijative
jesu pionirske jer oznaavaju prve korake u racionalnoj, savremenoj i kreativnoj obradi i promociji vlake
materijalne i duhovne kulture.
Materijal prezentovan u Mapi pruila nam je Sneana Grobi-Pavlovi, lanica Odbora za kulturu NSV, koja
je zajedno sa Milinom Sklabinski, masterom menadmenta u kulturi, koncipirala i uredila Mapu. U skladu sa
pribavljenim materijalom Mapa jeste verna slika onoga to reprezentativna vlaka institucija podrazumeva
pod vlakom kulturom u ovom momentu, maja 2014.
Zahvaljujemo se svim saradnicima, institucijama i pojedincima koji su pomogli da Mapa nastane. Uvodni
tekst Mape napisala je verovatno najrespektabilnija poznavateljka vlake kulture u Srbiji, dr Biljana Sikimi,
vii nauni saradnik Balkanolokog instituta SANU, uz napomenu da su vlaki termini u njenom tekstu
napisani u nauci uobiajenom dijalektolokom transkripcijom, a ne pismom koje je Nacionalni savet
Vlaha prihvatio 24. januara 2012. godine. Demografske podatke prikupio je i obradio Andrej Kubiek,
doktorand sociologije. Partnerstvo CRCD sa Nacionalnim savetom Vlaha, na elu sa predsednikom
Radiom Dragojeviem, svakako svoj uspeh duguje prevashodno Ambasadi Kraljevine Norveke, na emu
joj posebno zahvaljujemo.
mr Sneana Ili, izvrna direktorica
Centra za razvoj civilnog drutva
4
Koncept zatite nematerijalnog kulturnog naslea (u upotrebi je i drugi termin batina) postao je u Srbiji
veoma aktuelan 2010. godine potpisivanjem Uneskove Konvencije o zatiti nematerijalnog kulturnog
naslea. Nematerijalno naslee se po Konvenciji ne definie na osnovu etnikog principa, nacionalne
drave bi trebalo da tite kako nematerijalno naslee veinskog stanovnitva tako i naslee manjinskih
grupa.
Brojni elementi tradicijske kulture na koje se ovaj koncept odnosi jo od 19. veka su bili istraivani u okviru
klasine entnologije, odnosno etnografije i folkloristike. Obimna etnografska i antropoloka literatura
koja, uz terenska istraivanja, moe posluiti kao osnova za rekonstrukciju nematerijalne batine Vlaha
severoistone Srbije poinje da se objavljuje poevi od kraja 19. veka (treba pomenuti bar imena Stevana
Maaja, Milana . Milievia i Tihomira R. orevia). U drugoj polovini 20. veka vlakom tradicijskom
kulturom, u okviru dravnih institucija kulture i nauke, bavi se itav niz uglednih etnologa (Nikola Panteli,
Milica Bokovi Mati, Emina Brankovi, Breda i Petar Vlahovi, Milorad Dragi, Duan Drljaa, Paun Durli,
Danica oki, Gordana ivkovi, Slobodan Zeevi, Srebrica Kneevi, Petar Kosti, Milo Marjanovi,
ivka Romeli), a u novije vreme i istraivai koji pripadaju drugim humanistikim disciplinama (Slavoljub
Gacovi, Anamarija Soresku Marinkovi).
Na alost, do danas ne postoji ozbiljna monografija koja bi sistematizovala tradicijsku kulturu Vlaha u
celini, ali se relevantna poetna graa, uz malo truda, ipak moe nai rasuta po naunim asopisima, kao
to su Srpski etnografski zbornik, Glasnik Etnografskog muzeja, Glasnik Etnografskog instituta i zbornici
radova Etnografskog instituta SANU. Van Beograda studije o vlakoj kulturi objavljuju, izmeu ostalih,
zajearski Razvitak i svrljiki Etnokulturoloki zbornik. Posebno treba pomenuti opsena etnomuzikoloka
i etnokoreoloka istraivanja (meu kojima su najznaajnija imena Adrijane Gojkovi, Dimitrija Golemovia,
Dragoljuba Devia, Ljubice Jankovi, Olivere Mladenovi). Danas sve rei izvoai vlakih balada (lutari),
Nematerijalna
batina Vlaha
dr Biljana Sikimi, vii nauni saradnik Balkanolokog instituta SANU
5
mogu se oznaiti i kao ivo kulturno blago, oni se uklapaju u elju Uneska da zatiti nosioce specifinih
znanja i umea neophodnih za stvaranje ili izvoenje, pa tako i odravanje nematerijalne kulturne batine
svoje zajednice.
Deo vlakih folklornih elemenata danas se moe videti samo na festivalima ili turistikim priredbama,
ali ne i u svakodnevnom ivotu. Izvoai tradicionalne muzike i igre po pravilu su obueni u narodnu
nonju, koja ve odavno nije u upotrebi u svakodnevnom ivotu. Tako se pojedini elementi nematerijalnog
kulturnog naslea predstavljaju drugaije nego to funkcioniu u svakodnevnim uslovima u zajednici, i
tako, po miljenju antropologa Ljiljane Gavrilovi, predstavljaju jedan od vidova autogetoizacije: Takvu
tradiciju lanovi zajednice ne doivljavaju kao integralni deo svoje aktuelne kulture, ve kao idealizovanu
sliku sebe u prolosti, onakvu kakva se eli pokazati sebi i drugima.
Savremena terenska istraivanja Vlaha, sasvim oekivano, pokazuju da u vlakoj savremenoj (ruralnoj)
kulturi postoji nematerijalna batina koja se moe oznaiti kao nestala (jer postoji samo u seanju starijih
sagovornika), zatim ugroena batina (na putu da potpuno nestane iz prakse) i iva nematerijalna
batina, ona koja se i danas praktikuje bar u nekim zajednicama. Pregled kalendarskih praznika kod Vlaha
koji sledi sastavljen je kao spisak batine sve tri vrste, jer se stepen ouvanosti, odnosno aktivne obiajne
prakse, razlikuje od jedne do druge lokalne zajednice. Akcenat je na obiajima vezanima uz kalendarski,
godinji ciklus praznika, jer se obiaji vezani za ivotni ciklus (roenje, svadba i smrt), bez obzira na to
koliko se aktivno praktikuju, teko mogu uklopiti u institucionalni sistem zatite nematerijalne batine.
Posebno imamo u vidu odlino ouvan sistem obiaja u kultu mrtvih, ali i tradicionalnu medicinu vezanu uz
magijsku praksu koje se u savremenim medijima i paranauci esto zloupotrebljavaju iz senzacionalistikih
razloga.
Pregled kalendarskih praznika, uz koji se vezuju odreeni elementi vlake nematerijalne batine, zasniva
se jednim delom na postojeoj etnografskog grai, a najveim delom na rezultatima timskih terenskih
istraivanja Vlaha severoistone Srbije obavljenim u okviru Balkanolokog instituta SANU, iji su rezultati
danas deponovani u Digitalnom arhivu instituta. Antropoloko-lingvistika terenska istraivanja zapoeta
su 1999. godine i gotovo bez prekida traju do danas. Mrea istraenih punktova je prilino reprezentativna,
ali je daleko od toga da bude potpuna (ikovica, Boljetin, Duboka, Kladurovo, Ranovac, drelo, Busur,
Jasenovo, Lukovo, Baevica, Dobro Polje, Zlot, Luka, Tanda, Valakonje, Podgorac, Crnajka, Majdanpek,
Debeli Lug, Voluja, Metovnica, Nikolievo, Gamzigrad, Urovica, Podvrka, Duanovac, Mokranje, Kobinica,
Mihajlovac, Kovilovo, ipikovo, Halovo, Grljan, Prlita). Za istraivanje Vlaha severoistone Srbije sa apekta
antropoloke lingvistike bila je najpogodnija metodologija postepenog dokumentovanja, korak po korak.
Metodologija je podrazumevala uspostavljanje pouzdanog osnovnog sistema, bazinih koordinata vlake
nematerijalne batine, u koje bi se naknadno mogli lako upisati rezultati kasnijih istraivanja. Osnovni
problem bilo je nepostojanje prethodnih istraivanja i dokumentacijskog materijala na maternjem jeziku
Vlaha, komplikovan izuzetno velikim brojem punktova, esto dijalektoloki neoekivano razliitim i
jednako veoma sloenom nematerijalnom batinom.
Sistem kalendarskih obiaja kod Vlaha velikim delom se poklapa sa kalendarom Srpske pravoslavne crkve
kojoj Vlasi tradicionalno pripadaju. Posebnim ritualima obeleavaju se sledei praznici (redosled prati
6
godinji kalendar poevi od boinog kompleksa praznika, a kao vlaki termin, dat u kurzivu, odabrana
je samo jedna od brojnih moguih varijanata koje se mogu uti na terenu): Sveti Andrija (13. decembra);
Sveta Varvara (17. decembra) koja se naziva Barbura, specifino je da u nekim krajevima polaenik dolazi
upravo na taj dan; Sveti Nikola (19. decembra); Sveti Ignjat (20. decembar). U okviru boinih praznika u
nekim krajevima postoje ophodi koledara (maskiranih ili nemaskiranih), a u nekima (u istonim krajevima
vlakog kulturnog prostora) i maskirani ophod ojmarika (Joimric). Za koledare se izrauje posebno
ukraen tap. Na poseban nain se slave Badnji dan Ajunu i Boi kada u kuu dolazi polaenik, unose
se badnjak i slama, pripremaju boini hlebovi. Za Novu godinu Snvsi (14. januar), mese se kolai, u
kuu dolazi moaa, babica. Na Bogojavljenje Boadz (19. januara), ranije je donoena voda u okienoj
posudi, a devojke su gatale o udaji, a na taj dan u nekim selima je postojao i ophod grupe devojka, koje su
nekada bile i maskirane. Slede godinji praznici Sveti Jovan (20. januar), Sretenje (15. februar) i Blagovesti
Blagoveana (7. april). U formi folklornih narativa, postoji jo uvek ceo kompleks verovanja vezanih za
mesec mart i baba Martu. Na dan Muenika Smi (22. marta) nekada je paljena vatra i meeni su obredni
hlebovi. Na urevdan Snordzu (6. maja), obavljana je prva mua ovaca, klalo se jagnje, a na dan uoi
urevdana i danas se izlazi na groblje.
U vlakoj kulturi veoma su specifini i pokretni praznici uskrnjeg ciklusa: Poklade, kada su paljene vatre
priveg, Sirna nedelja, isti ponedeljak, i posebno prva nedelja posta tokom koje svaki dan ima svoje
posebno ime i svoje rituale. Najvaniji dan tokom te sedmice je Todorova subota Sntoaer. U nekim
krajevima tokom Poklada postoje maskirane povorke. Slede dan Svetog Lazara Vrbica, na koji se sve do
skoro u zapadnim vlakim krajevima (na primer, u selu Podvrka) odravan je ophod sela Lazara, i Cveti
Florii. Tokom nedelje pred Uskrs i danas se praktikuje niz obiaja, tako se na Veliki etvrtak Joi mare, pale
vatre u dvoritu, na Veliki petak se farbaju jaja, a na Uskrs se prieuje vinom u koje se stavljaju razliiti
sastojci, na primer, kopriva, cvet od drena i umance. Posebno se obeleavaju ponedeljak nedelju dana
posle Uskrsa, zatim Spasovdan, etvrtak, etrdeseti dan posle Uskrsa Ispas, Trojica ili Duhovi Rusalii:
na ovaj dan nekada je postojao ophod kraljica. Ovaj obiaj je danas nestao, jednako kao i letnji okazionalni
ritual izazivanja kie dodole.
Na poseban nain obeleavaju se jo neki dani u kalendaru: German ili Derman (25. maja), na Ivandan
Smzie (7. juli), pletu se venci. Tokom leta potuju se Ognjena Marija Oprlia (30. juli), Sveti Ilija (2.
avgust), Preobraenje (19. avgusta), Velika Gospojina Sntamaria mare (28. avgust), Mala Gospojina
Sntamaria mica (21. septembar) i Sveti Mrata (24. novembar). Slava kod Vlaha koja traje tri dana i sastoji
se od veoma sloenog sistema rituala i zdravica.
Znaajan kompleks vlake tradicijske kuture predstavlja niz godinjih praznika koji se ne nalaze u zvaninom
pravoslavnom kalendaru. Neki od ovih praznika u razliitim vlakim zajednicama imaju razliite nazive,
mogu da se veu uz razliite datume, pa i da se razlikuju u nainu obeleavanja. Mnogi od ovih praznika
vezani su za utorak kao dan u nedelji. Takvi dani su, na perimer: Dan medveda (dzua ursului), Filipi (koji se
slave tri dana posle svetog Aranela) ili vuji dani (ziua lupilor), Dan mieva DZua ocilor (koji moe
biti Mitrovdan i dan posle Mitrovdana), ponedeljak posle Bele nedelje Ponedeljak vrana lua oarilor
koji se praznuje zbog vrana. U utorak u prvoj nedelji posta je mara vaslor, u petak uoi urevdana
7
ili petak pre Todorove subote je Petak trave (vierea buiedzilor), dan uoi urevdana je Proor, drugi
utorak posle Uskrsa je Mtclu, dan kada se farbaju jaja i obavljaju razni drugi rituali.
Posebno se obeleavaju Zeleni etvrtak pred Duhove oi veare, zatim Suvi petak vierea uscat (28.
juni), utorak posle Spasovdana mara d traset koji se negde praznuje od groma i grada. Prvog utorka
posle Petrovog posta negde se praznuju moi e fra (zadunice jagoda). Tri nedelje posle Svetog Ilije
slavi se Sveti Ilija mlai. Jo jedan vaana dan u vlakom kalendaru predstavlja dan na koji su se nekada
gazile crepulje Ropoin, koji se negde se naziva Ropota, negde Lupacin. Datum kada se ovaj dan praznuje
negde se rauna na dve nedelje pred urevdan, a negde kao trei utorak posle Uskrsa. Postoje i drugi
praznici koji se slave samo u ponekim vlakim naseljima.
Veinu kalendarskih praznika prati i postavljanje sofre za mrtve (pomana). Svako selo ima svoju zavetinu, a
mnoga vlaka sela i po nekoliko zavetina, svaka zavetina ima svoje sveto drvo zapis.
Od specifinih obiaja iz ivotnog ciklusa, vano je pomenuti da se na trei dan od roenja deteta i danas
praktikuje postavljenaje ponuda za suenice (Ursitoarele), da se potuju zadunice i dani odreni za
obavezni izlazak na groblje. Nekadanje seoske sedeljke sasvim su nestale. Od kolektivnih obiaja sve do
skoro je postojao stoarski obiaj zajednikog merenja mleka, pre poetka zajednike ispae ovaca, kao i
ritual bacanje kolektivne kletve na nepoznatog poinioca nekog krivinog dela.
Pojedina obredna jela (na primer, jumere jumeare) i drugi specijaliteti vlake tradicionalne kuhinje takoe
bi mogli biti sauvani i negovani kao nematerijalna batina. Veliko znanje i umee zahteva pripremanje
vlakih obrednih hlebova ili izrada rajske svee namenjene posebnoj kategoriji umrlih lica.
Beleenje i objavljivanje vlake usmene folklorne grae na maternjem jeziku Vlaha (u smislu narodne
knjievnosti) predstavlja u ovom trenutku najurgentniji zadatak, jednako kao i beleenje svih lokalnih
vlakih govora, budui da je na tom planu do danas najmanje uraeno. Ovaj zadatak moe se obaviti
samo irokom akcijom koja bi prvo obuhvatila terenski rad u svim vlakim lokalnim zajednicama, zatim
adekvatno arhiviranje prikupljenog materijala i na kraju njegovo sukcesivno publikovanje i eventualnu
analitiku obradu.
8
Demografske karakteristike
Optina Bor nalazi se u istonoj Srbiji, u Timokoj krajini. Osim grada Bora, u Optini postoje sela Brestovac,
Buje, Gornjane, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka, Metovnica, Otrelj, Slatina, Tanda i arbanovac.
Optina se prostire na 856 km, a prema popisu iz 2011. godine u njoj ivi 48.615 stanovnika, od kojih se
6.701 stanovnik izjasnio kao Vlah, ime je Bor postala optina sa najveim brojem Vlaha u Srbiji.
Rad na ouvanju vlake kulturne batine
Vlasi u optini Bor nastoje da ouvaju svoju tradicionalnu kulturu tako to svoje obiaje i izvornu kulturu
neguju u okviru porodice i prenose je s kolena na koleno, ali i u okviru posebnih ustanova i udruenja ija je
osnovna namena upravo ouvanje i unapreenje vlake kulture. Centar za kulturu optine Bor uspostavio
je Odeljak za kulturu Vlaha, koji izmeu ostalog organizuje i festivale za promociju vlake izvorne kulture,
a svake godine prigodnim programom obeleava 21. februar Dan maternjeg jezika.
Centar za kulturu optine Bor organizator je tradicionalne manifestacije koja se odrava i u drugim
optinama pod nazivom Susreti sela. Ta manifestacija se u kontinuitetu odrava od 1961. godine, a njen
osnovni cilj predstavlja ouvanje vlake kulturne batine. Susreti sela osmiljeni su tako da svako selo
bude dva puta gost i dva puta domain. Kroz te susrete prezentuje se arhaian folklor, autentina pesma i
muzika, autohtoni obiaji i verovanja ovog kraja. Manifestacija okuplja veliki broj uesnika, posebno mladih
ljudi, koji kreiranjem programskog sadraja utiu na razvoj i promociju vlake kulture.
Nosioci kulturnih tradicija u optini Bor jesu i kulturno-umetnika drutva i udruenja u kulturi koja
deluju u seoskim sredinama. KPD Petar Jeni iz Otrelja svake godine u julu u Otrelju organizuje
Optina
Bor
9
Petrovdan fest, KUD Tanda iz Tande organizator je proslave Ilindana, KUD Branko Olar iz Slatine
organizuje Sabor igre u Slatini i Olarijadu, dogaaj posveen ouvanju pesama Branka Olara, poznatog
izvoaa vlake izvorne muzike. Vlake narodne igre i pesme uspeno neguju i druga kulturna drutva u
ovoj optini kao to su: ido iz Brestovca, Branislav Nui iz arbanovca, Polet iz Metovnice, Petar
Radovanovi iz Zlota, Banjica iz Krivelja, Stol iz Buja, Lozovica iz Gornjana, kao i Luka iz Luke.
U Zlotu su organizovani fotografski kampovi, radi dokumentovanja prirodnih lepota i baija na planini
Malinik. Udruenje graana Village i udruenje Vlaha Primovara, uz tehniku podrku planinarskog kluba
Dubanica, organizuju i izlobe starih fotografija.
Zahvaljujui regionalnoj Radio-televiziji Bor, koja proizvodi i emituje programe iji sadraji promoviu vlaku
kulturu, o svim kulturnim deavanjima u optini informisana je i ira javnost. U medijskoj popularizaciji
vlake kulture doprinos daju i lokalna Televizija Sezam, novinska agencija Boned, kao i elektronski izvestioci
IS medija, Veb 030 i Medija centar Bor.
Vlake kulturne manifestacije
Naziv manifestacije: FESTIVAL VLAKE IZVORNE PESME
Mesto odravanja: Bor
Vreme odravanja: novembar
Organizator: Centar za kulturu optine Bor
Godina osnivanja: 2002.
10
Cilj: U elji da se sauva autentino narodno svaralatvo u domenu muzikog izraza, u Boru se organizuje
festival vlake izvorne pesme koji okuplja izvoae iz Istone Srbije. Festival je takmiarskog karaktera, a
pevai se takmie u dve kategorije solo pesme a capella i solo pesme uz pratnju muzikog orkestra.
Ova manifestacija ima za cilj da podstakne prikupljanje jo nezabeleenih pesama iz svih krajeva u kojima
ive Vlasi, ali i da razvija i neguje originalne izvorne pesme.
Festival ima Umetniki savet, koji od prijavljenih uesnika odabere najvie 30 takmiara. Programski
sadraj, ukljuujui revijalni deo festivala, utvruje Programski savet.
* * *
Naziv manifestacije: SABOR IZVORNIH VLAKIH PESAMA I IGARA
Mesto odravanja: Buje
Vreme odravanja: avgust
Organizator: Centar za kulturu optine Bor, Mesna zajednica Buje i KUD Stol
Cilj: U borskom selu Buje odrava se Sabor izvornih vlakih pesama i igara. Uz nastup domaeg kulturno-
umetnikog drutva Stol, u programu kao gosti uestvuju kulturno-umetnika drutva iz okolnih mesta.
Tradicionalnu narodnu nonju uesnici programa najpre predstave u okviru defilea uesnika. Sam program
posveen je umeu igranja, pevanja i muziciranja. Poslednjih godina na ovom festivalu uvedeno je i
jedinstveno takmienje u vetini sviranja na listu. Sviranjem na listu izvode se poznate narodne pesme u
trajanju od 2 minuta.
Ta manifestacija ima za cilj da uva i neguje izvorno narodno stvaralatvo Vlaha. Okupljanjem brojnih
kulturno-umetnikih drutva ona doprinosi razmeni iskustava i uspostavljanju trajnih i kvalitetnih veza. U
okviru manifestacije organizuju se i sportska takmienja i izbor za najlepu pastiricu.
* * *
Naziv manifestacije: SABOR NARODNOG STVARALATVA TIMOKE KRAJINE
Mesto odravanja: Luka
Vreme odravanja: Petrovdan
Organizator: Centar za kulturu optine Bor, Mesna zajednica Luka, KUD Luka
Cilj: Selo Luka smeteno izmeu planina Deli Jovan i Stol, sa svojih 750 stanovnika, veinom Vlaha,
revnosno neguje vlaku kulturu. Zahvaljujui kulturno-umetnikom drutvu Luka, koje postoji od 1972.
godine, sauvani su brojni obiaji, pesme, igre i tradicija ovog kraja.
Sabor narodnog stvaralatva odrava se svake godine 14. jula, na drugi dan slave sela Luka Petrovdan,
kada u ovo mesto dolaze uesnici iz raznih sredina.
Na Saboru nastupaju kulturno-umetnika drutva kako iz Srbije tako i iz regiona Bugarske, Rumunije,
11
Makedonije i Republike Srpske, ime dogaaj dobija iri znaaj.
Tokom Sabora odrava se tradicionalni seoski vieboj i bira najlepa pastirica Sabora. Na znaaj ove
manifestacije ukazuje injenica da je ona uvrtena u kalendar Saveza amatera Srbije.
* * *
Naziv manifestacije: RIZNIARI VLAKE KULTURE
Mesto odravanja: naselja optine Bor u kojima su aktivna kulturno-umetnika drutva
Vreme odravanja: u periodu od decembra do marta
Organizator: Udruenje graana Vlaki kulturni centar
Cilj: Ouvanje obiaja izvoenje tradicionalnih vlakih pesama i igara, njihova medijska prezentacija,
snimanje i digitalizacija snimljenog materijala.
Udruenje graana Vlaki kulturni centar osnovali su lanovi kulturno-umetnikih drutava koja su i
inae nosioci kulturnih zbivanja u selima borske optine. Udruenje je nastalo iz zajednike potrebe za
koordinacijom aktivnosti u predstavljanju tradicije ovog kraja.
U toku zimskog perioda svako kulturno-umetniko drutvo predstavlja po jedan obiaj iz svog sela kao
to su, na primer, slava, prosidba, svadba, babinje, krtenje, sedeljka, bela pomana i drugi autohtoni
vlaki obiaji. U elji da se rekonstrukcija obiaja obavi to autentinije i originalnije, podijum se scenski
ureuje originalnim prikupljenim drevnim elementima pokustva i opreme, uz tradicionalna jela. Uesnici
12
su obueni u narodne nonje, a muzika se izvodi na starim instrumentima. Pesme predaka pevaju se bez
ozvuenja.
Vlaki kulturni centar utvruje termin odravanja obiaja, odreuje teme, poziva medije i daje strunu
pomo u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha.
* * *
Naziv manifestacije: MEUNARODNI FESTIVAL FOLKLORA MALINIK
Mesto odravanja: Bor, Brestovac, Slatina i arbanovac
Vreme odravanja: druga polovina jula
Organizator: UG Village, Pokret za razvoj sela
13
Cilj: Festival folklora Malinik dobio je naziv po istoimenom vrhu Homoljskih planina, koji se nalazi izmeu
sela Zlot i Podgorac.
Festival je prilika da se i domaini i gosti isprobaju u pripremanju tradicionalnih jela kao to su belmu,
borandeo, ajmokac, tu su i ukusna jela od gljiva, kopriva, tira, bundeve i ljiva i neizostavne vlake plainte.
Sva jela postavljaju se na bogatu sofru koju ocenjuje iri sastavljen od lanova gostujuih kulturno-
umetnikih drutava.
U veernjim satima organizuje se koncert, a prethodi mu defile svih uesnika pristiglih iz Crne Gore,
Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grke, Rumunije i Bugarske. Takvi susreti doprinose razmeni
kulturnog blaga meu uesnicima, oni uvruju saradnju i prijateljstvo meu ljudima iz razliitih zemalja.
* * *
Naziv manifestacije: FESTIVAL FOLKLORA NACIONALNIH MANJINA ISTVIL Razlike nas spajaju
Mesto odravanja: Bor, Brestovac, Slatina i arbanovac
Vreme odravanja: druga polovina septembra
Organizator: Udruenje graana Village Pokret za razvoj sela
Cilj: Raznolikost kulturnog bogatstva Srbije podstakla je organizatore da u svoj kraj pozivaju folklorne
ansamble iz cele zemlje. Do sada su odrana dva festivala, na kojima su domaoj publici svoje kulturno
naslee predstavili Bunjevci, Makedonci, Grci, Maari, Rumuni i Bugari.
Na festivalu se pripremaju tradicionalna vlaka jela, a ekipe domaina iz vie optina Istone Srbije takmie
se u pripremanju najukusnijeg kaamaka i uobiajenih priloga uz kaamak koji su se odvajkada nalazili na
vlakoj sofri. Ocenjuje ih iri sastavljen od lanova gostujuih ansambala nacionalnih manjina.
U gradskoj upravi Bora organizuje se prijem svih delegacija nacionalnih manjina i susreti na kojima se
razmenjuju iskustva.
U Boru se odrava Majski etno-festival internacionalnog karaktera u organizaciji Udruenja graana Village
na kome nastupaju interpretatori narodnih pesama iz 10 evropskih zemalja koji po propozicijama festivala
moraju da budu odeveni u narodne nonje svoje zemlje, kao i lanovi orkestra koji sviraju izkljuivo na
drevnim instrumentima.
Sa ciljem da ouvaju artefakte vlakog kulturnog
naslea, u novije vreme kulturno-umetnika drutva
postaju rizniari vlake kulture, jer su pod tim nazivom
organizovane aktivnosti koje imaju za cilj sakupljanje
i promovisanje predmeta i obiaja vlake kulture.
Koordinator tih aktivnosti je Vlaki kulturni centar uz
strunu pomo Nacionalnog saveta Vlaha.
14
Optina Majdanpek nalazi se u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj krajini. Prostire se na 932 km.
Postoje dva gradska naselja, Majdanpek koji je administrativni centar i Donji Milanovac i sela: Debeli Lug,
Leskovo, Jasikovo, Vlaole, Rudna Glava, Crnajka, Klokoevac, Topolnica, Mosna, Golubinje, Miro i Boljetin.
Po popisu iz 2011. godine u optini Majdanpek ivi 18.686 stanovnika, a od toga 2.442 Vlaha.
Okolina Majdanpeka prvenstveno je poznata po bogatstvu ruda bakra i plemenitih metala. Zlatonosna
reka Pek oduvek je privlaila ispirae zlata, tako se i danas u pojedinim selima zlato ispira na tradicionalan
nain. Sa posebnim potovanjem se neguju stari obiaji vezani za verske praznike poput Badnje veeri
i Boia, Bogojavljenja, Uskrsa, urevdana, seoskih slava i zavetina, koji danas predstavljaju pravo
etnoloko blago.
Pesmom, igrom i scenskim prikazom obiaja, vlaku kulturu sa podruja optine Majdanpek uvaju od
zaborava kulturno umetnika drutva: Deli Jovan iz Crnajke, Amater iz Topolnice, Rudna Glava iz Rudne
Glave, Jasikovo iz Jasikova, Mosna iz Mosne, Miro iz Miroa i Velimir Markievi izMajdanpeka.
U selu Miro, 1. maja se odrava manifestacija izvornog narodnog stvaralatva Jorgovan fest. Taj
festival cvea i narodnih obiaja ima za cilj ouvanje tradicionalne batine Istone Srbije. Takmiarskog
je karaktera, organizator nagrauje mlae i starije selekcije kulturno-umetnikih drutava i vokalne i
instumentalne soliste. Sastavni deo programa festivala predstavlja takmienje u bacanju potkovice na cilj,
gaanje buzdovanom, gaanje jabuke strelom i skok iz mesta.
U Crnajki se odravaju Uskrnji dani folklora, smotra narodnog stvaralatva, obiaja i igara koja se
tradicionalno organizuje na drugi dan Uskrsa. Osim revijalnog nastupa kulturno-umetnikih drutava,
na ovoj manifestaciji se odvija takmienje u atraktivnim, gotovo zaboravljenim pastirskim igrama klis i
Optina
Majdanpek
15
poarka (svinjka) i noenje jajeta u kaiki.
I na Seoskoj sportskoj olimpijadi u Rudnoj Glavi moe se pratiti nadmetanje u starim igrama pastira. Od
2007. godine se u Topolnici, na drugi dan praznika Svete Trojice predstavljaju folklorni ansambli iz zemlje
i inostranstva izvornim igrama i pesmama iz svog kraja.
U Donjem Milanovcu se od 2004. godine krajem juna organizuje privredna i promotivna manifestacija Dan
Dunava.
Naziv manifestacije: SAUVAJMO GAJDE I STARE IGRE OD ZABORAVA
Mesto odravanja: Rudna Glava
Vreme odravanja: subota pre ili posle 18. septembru, (dan Rudne Glave)
Organizator: kulturno-umetniko drutvo Rudna Glava
Cilj: Ouvanje kulturne batine Vlaha, jezika, muzike, te popularizacija starih
instrumenata i sviranja na tim instumentima. Na manifestaciji se revijalno
predstavljaju kulturno-umetnika drutva iz itave Srbije sa izvornim
narodnim igrama i pesmom. Poeljno je da najmanje jedan lan orkesta bude
gajda.
U sklopu manifestacije organizuju se izlobe starih alata i instrumenata,
stuna predavanja o gajdama bez kojih se u davna vremena nije mogla
zamisliti vlaka muzika.
* * *
Naziv manifestacije: BAIJE JASIKOVA
Mesto odravanja: Jasikovo
Vreme odravanja: 4. avgusta
Organizator: Kulturno umetniko drutvo Jasikovo i Mesna zajednica
Jasikovo
Godina osnivanja: 2008
Cilj: Ouvanje tradicije, kulture i obiaja Vlaha i prezentovanje vlake kulturne
batine pripadnicima razliitih nacionalnosti.
Uesnici manifestacije su kulturno-umetnika drutva, predstavnici razliitih
nacionalnih manjina u Srbiji. Oni se predstavljaju izvornim igrama i pesmama
svoje nacionalnosti.
Baije su stoarski pravni obiaj, u kome se na jednom mestu skupljaju velika
stada ovaca i primenjuje drevno pravilo njihove mue. Nekoliko seoskih
domaina se dogovore da svoja stada sastave da bi lake i bre proizvodili sir.
Baije traju od urevdana do Mitrovdana.
16
Na ovoj manifestaciji se demonstrira uterivanje stada u tor i mua ovaca u drvena vedra okiena veniima
ispletenim od poljskog bilja. Uesnici se takmie u navlaenju preko pastirskog tapa i brzom kusanju
ovjeg mleka drvenom kaikom iz drvenih ili zemljanih posuda panica.
Sve goste oekuje homoljski sto trpeza sa vlakim specijalitetima pripremljenim na tradicionalan nain.
17
Optina
Negotin
Optina Negotin nalazi se u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj krajini. UNegotinu ivi ukupno
37.056 stanovnika, od toga 3.382 Vlaha. Uz grad Negotin, optinu ine i Aleksandrovac, Braevac,
Brestovac, Bukove, Veljkovo, Vidrovac, Vratna, Dupljane, Duanovac, Jabukovac, Jasenica, Karbulovo,
Kobinica, Kovilovo, Mala Kamenica, Malajnica, Miloevo, Mihajlovac, Mokranje, Plavna, Popovica, Prahovo,
Radujevac, Rajac, Reka, Rogljevo, Samarinovac, Sikole, Slatina, Smedovac, Srbovo, Tamni, Trnjane,
Urovica, Crnomasnica, ubra, arkamen i tubik.
Dom kulture Stevan Mokranjac, kao i KUD Stevan Mokranjac realizuju programe vezane i za vlaku
kulturu. Kao i u drugim optinama, i u Negotinu postoji duga tradicija organizovanja Susreta sela,
koja podrazumeva prezentaciju izvornih i stilizovanih formi narodne kulture i odrava se svake godine
u periodu od marta do maja. Ta tradicionalna manifestacija izvornog narodnog stvaralatva osmiljena
je kao povezivanje razliitih formi srpskog i vlakog kulturnog naslea usmene tradicije, izvoake
umetnosti, obiaja irituala.
Vlaku kulturu u ovoj optini neguju i kulturno umetnika drutva Dimitrije Belivaki iz sela Bukove,
Floriika iz Jabukovca, Ratar iz Jasenice, Karbulovo iz Karbulova, Voja uri iz Kobinice,
Mokranjac iz Mokranja, Aranel Mati iz Popovice, uuk Stana iz Sikola, Vuk Karadi iz Vidrovca,
Prerast iz tubika, Vrelo iz arkamena, ivojin Todorovi iz Tamnia i Mladost iz ubre, i folklorna
grupa iz Urovice. U novije vreme vlaku kulturu uspeno promoviu i ire udruenje Gergina iz Negotina,
Krajinski knjievni klub i Krajinski krug.
U selu Jabukovac se veoma predano uvaju obiaji i tradicija Vlaha. Agilni lanovi kulturno-umetnikog
drutva Floriika svakog avgusta odravaju manifestaciju Dani Jabukovca. U selu Kobinica se tokom
maja, odnosno juna, obeleava Spasovdan, dok se u Brestovcu u junu organizuje Krajinski vidovdanski
sabor. Manifestacija Krajinski obiaji odrava se utubiku, od 17. do 19. juna, i tom prilikom predstavljaju
se narodni vlaki i srpski obiaji, pesme, igre i pastirska nadmetanja. Vidovdanski sabor odrava se u junu
u Tamniu, Dani jabuke u novembru, odnosno decembru u Karbulovu, Sedmojulski sabor u julu na
Stevanskim livadama, Sveti Ilija uavgustu u arkamenu, auuk Stanini dani uavgustu u Sikolama.
18
Budui da veliki broj metana ivi iradi uinostranstvu, selo Urovica svake godine ujulu organizuje Dane
dijaspore Urovice. Tom prilikom predstavljaju se rezultati koji su metani Urovice postigli u poljoprivredi,
preduzetnitvu, kulturi i sportu. To je prilika i da se govori o aktuelnim problemima i planovima daljeg
razvoja, ali ida se predstavi prigodan kulturno-umetniki program.
Uz vlaku kulturu, koja je vaan segment kulture unegotinskoj optini Negotin, sam grad Negotin poznat
je irokoj javnosti zahvaljujui velikoj linosti iz oblasti muzike Stevanu Stojanoviu Mokranjcu, uiju ast
se organizuju Mokranjevi dani. Uturistikoj ponudi optine znaajno mesto imaju dogaaji vezani za vino,
a dugu tradiciju imaju inegotinski vaari, koji se neprekidno odravaju jo od 1836. godine.
Naziv manifestacije: FESTIVAL IZVORNE VLAKE MUZIKE GERGINA
Mesto odravanja: Negotin
Vreme odravanja: drugi i trei dan Uskrsa
Organizator: Udrueje graana Gergina iz Negotina
Cilj: Festival ima dvostruki cilj, da sauva i predstavi publici vlaku izvornu muziku i folkor u njihovoj
tradicionalnoj formi.
Festival traje dva dana i takmiarskog je karaktera. Prvog dana nastupaju mladi talenti, kako vokalni tako i
instrumentalisti, dok je drugi dan predvien za nastup ve afirmisanih pevaa, muzikih grupa koje izvode
vlako izvorno stvaralatvo.
U okviru festivala dodeljuje se specijalna povelja u znak seanja na poznatog negotinskog violinistu
Boidara Janucia.
Drugog dana koncerta nastupaju domai izvoai i gosti iz Makedonije, Bugarske i Rumunije, ime ovaj
dogaaj poprima regionalni karakter.
Takmiare ocenjuje struni iri koji ine etnomuzikolozi i profesori Muzike akademije Stevan Mokranjac
iz Negotina. Najava tokom programa je dvojezina, na srpskom i na vlakom jeziku.
U okviru festivala organizuju se propratne manifestacije posveene vlakoj kulturi: likovna izloba, vee
vlake poezije, pripremanje tradicionalnih vlakih jela i prodaja runih radova.
* * *
Naziv manifestacije: UREVDANSKI URANAK
Mesto odravanja: Bukove
Vreme odravanja: maj
Organizator: Kulturno umetniko drutvo Dimitrije Belivaki iz Bukova i Mesna zajednica Bukove.
Cilj: urevdanski uranak je manifestacija koja se u kontinuitetu ve deset godina organizuje svakog 6.
maja, na urevdan, to je i krsna slava mesne zajednice Bukove. Na urevdan se u Bukovu okupi
19
desetak kulturno-umetnikih drutava iz Srbije, Rumunije i Bugarske, i ona se u revijalnom programu
predstavljaju tradicionalnom pesmom i igrom iz svog kraja.
Koncertu prethodi defile sa litijama koji obilazi seoske zapise. Uenici, gosti i domaini obueni su u
narodne nonje i opasani vrbovim granama.
Uz kolektivno obeleavanje slave, urevdan se praznuje i u krugu porodice. Uvee, uoi urevdana ili u
ranu zoru, neko od ukuana ubere zelene granice drena i mlade vrbe i njima okiti vrata kua i kapije. Ovo
se ini da bi godina i domainstvo bili berietni, to jest sa eljom da bude zdravlja, ploda i roda u domu,
polju, toru i oboru. Na taj dan metani Bukova isteruju svoju stoku u planine na letnje pae i obavezno
jedu ovije mleko i peenu jagnjetinu.
20
Optina Kladovo je optina u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj Krajini. Sredite optine je grad
Kladovo. Prema popisu iz 2011. godine u optini Kladovo ivi ukupno 20.635 stanovnika, od toga 788 Vlaha.
Naseljena mesta su Brza Palanka, Vajuga, Velesnica, Velika Vrbica, Velika Kamenica, Grabovica, Davidovac,
Kladovo, Kladunica, Korbovo, Kostol, Kupuzite, Ljubievac, Mala Vrbica, Manastirica, Milutinovac, Novi
Sip, Petrovo Selo, Podvrka, Reka, Reica, Rtkovo i Tekija.
Kroz podrku brojnim umetnicima, amaterima i profesionalcima, Centar za kulturu Kladovo nastoji da
svojim programskim aktivnostima promovie i unapredi znaaj kulturnih vrednosti na podruju optine,
kako organizovanjem kvalitetnih kulturnih sadraja, gostovanjem istaknutih i priznatih umetnika, tako
i podsticanjem i podrkom razliitih oblika umetnikog stvaralatva. Tokom cele godine u Kladovu i
naseljima optine Kladovo organizuju se izlobe domae radinosti i narodnih rukotvorina, izlobe starih
fotografija koje belee vlake obiaje i knjievna predstavljanja na vlakom jeziku.
Tradiciju narodnih igara uz zvuke izvorne muzike istone Srbije decenijama neguje kulturno-umetniko
drutvo Polet iz Kladova. U saradnji sa osnovnim kolama sa teritorije optine Kladovo obeleava se Dan
Dunava.
Na pravoslavni praznik Velika Gospojina svakog 28. avgusta odrava se kladovski vaar koji ima dugu
tradiciju, a septembar je mesec odravanja izlobe meda i pelarskih proizvoda. Tom prilikom pelari
kladovske optine na trgu u centru grada izlau svoje proizvode.
* * *
Optina
Kladovo
21
Naziv manifestacije: ETNO FESTIVAL
Mesto odravanja: Kladovo
Vreme odravanja: krajem jula
Organizator: Optina Kladovo, Turistika organizacija optine Kladovo, Biblioteka Centar za kulturu
Kladovo
Cilj: Etno festival je manifestacija koja uva i prezentuje bogatu tradiciju Istone Srbije, a u isto vreme,
svojim sadrajem, predstavlja i znaajnu turistiku atrakciju. Cilj festivala jeste promocija gradova i
zemalja koje povezuje reka Dunav kroz razmenu kulturnih, privrednih, sportskih i turistikih vrednosti to
predstavlja doprinos razvoju podunavskog regiona.
Aktivnosti se tokom dana odvijaju u glavnoj ulici Kladova, na svojevrsnoj izlobi na otvorenom. Izlagai iz
Srbije i regiona na tipskim tandovima prikazuju deo svoje bogate tradicije. Izlau se rukotvorine, suveniri,
prorodni prozvodi i predstavljaju stari zanati.
Brojni nastupi folklornih ansambala i izlagaki tandovi proizvoaa rukotvorina, domae hrane i pia, kao
i bogat kulturno-zabavni program ine da kladovske ulice ive i danju i nou.
22
Optina Kuevo se nalazi u Istonoj Srbiji i spada u Branievski okrug. U optini Kuevo ivi ukupno 15.516
stanovnika, od toga 3.827 Vlaha. Uz Kuevo, optinu ine sela: Brodica, Bukovska, Blagojev Kamen, Velika
Bresnica, Voluja, Vukovi, Duboka, Zelenik, Kaona, Kuajna, Ljenica, Mala Bresnica, Miljenovac, Mustapi,
Neresnica, Rabrovo, Ravnite, Radenka, Rakova Bara, Sena, Srpce, Turija, Ceremonja, Cerovica i evica.
Dom kulture Veljko Dugoevi u Kuevu, u okviru kojeg deluje i istoimeni folklorni ansambl, vaan je akter
ouvanja i negovanja vlake kulture. Ta ustanova kulture, poev od 1968. godine, organizuje manifestaciju
Homoljski motivi smotru obiaja i folklora sa prostora Homolja, koja se u kontinuiteti odrava vie od
etiri decenije. Za to vreme Homoljski motivi su stekli prestina priznanja kao to je Vukova nagrada i
Turistiki cvet Srbije. Manifestacija traje nedelju dana i obuhvata izvoenje narodnih pesama i igara, izlobu
radova domae radinosti, takmienje u spremanju narodnih jela homoljskog kraja, izbor najlepe obanice,
izlobu sira i meda, nastupe poznatih estradnih umetnika. Posetioci imaju priliku da vide i demonstraciju
starog naina ispiranja zlata na Peku. U okviru manifestacije znaajan deo pripada i prezentaciji vlake
narodne kulture, a u novije vreme odravaju se i knjievne veeri, tribine, izlobe i slino. Festival dejeg
izvornog stvaralatva odrava se u sklopu Homoljskih motiva, u njegovu organizaciju se ukljuuju osnovne
kole ovog podruja.
Dom kulture iz Kueva organizator je i Festivala televizijskog etnolokog filma FESTEF-a, koji se odrava
svakog septembra jo od 1992. godine. Festival okuplja televizijske stvaraoce, profesionalce i amatere,
kao i strunjake koji se bave etnolokim temama sa ciljem da putem filma prikau narodnu tradiciju i
obiaje. Festival je takmiarskog karaktera, a pravo uestvovanja imaju kako domai tako i strani filmovi.
Optina
Kuevo
23
Na festivalu se dodeljuje osam nagrada, a najbolji film osvaja Grand prix Zlatni pastir.
U selima optine Kuevo, kao i u drugim vlakim sredinama, organizuje se i tzv. koljaijada. Koja jea vlaki
naziv za kaamak, tradicionalno jelo od gusto skuvanog kukuruznog brana. Koljaijada ima takmiarski
karakter, na njoj se takmie pojedinci u pripremanju najboljeg kaamaka.
U optini Kuevo vlake obiaje i tradiciju uvaju kulturno-umetnika drutva iz Neresnice i Duboke.
U istraivanjima etnomuzikologa posebno mesto zauzimaju kola stara Vlajna i neresniko kolo koja uz
dvostruke korake igraju neresnianski folkloristi u izvornom izvoenju zapisanom pre dva veka. Kulturno
umetniko drutvo iz Duboke obilo je vie kontinenata izvodei Rusalje, ritualno padanje u trans na
praznik Duhovi.
Sva kulturna zbivanja na podruju optine Kuevo su medijski propraena od strane lokalne televizije i
radija Zvid i televizije Ruf, koje proizvode i emituju programe koji promoviu vlaku kulturu.
Naziv manifestacije: FESTIVAL VLAKOG NARODNOG STVARALATVA OMOLJANCA
Mesto odravanja: Ceremonja
Vreme odravanja: jul
Organizator: Nacionalni savet Vlaha
Cilj: Festival se realizuje sa ciljem da sauva od zaborava izvorna muzika i folklorna obeleja Vlaha i
narodne obiaje koje ova zajednica neguje kroz vekove. Jedinstvenost festivalu daje injenica da se odvija
na otvorenom prostoru ispred jedne od najlepih peina u Srbiji Ceremonje.
24
Narodni bazar prvi je sadraj koji nudi ova manifestacija, a u okviru njega dostupni su domai proizvodi
iz domae delatnosti ovdanjeg stanovnitva. Ovde se okupljaju i majstori starih zanata, koji posetioce
obuavaju svojim vetinama.
Svaki festival zapoinje oglaavanjem starog instumenta bui (rikalo), napravljenog od kore mladog jasena.
Sve ee nastupaju mladi virtuozi na gajdama, duduku i fruli.
U prepodnevnim asovima odrava se takmienje u tradicionalnom spravljenju najukusnijeg kaamaka,
mui ovaca, trka na tulama, daraenje i upredanje vune, navlaenje preko pastirskog tapa,vua zaprenih
kola i kantar ruka odnosno procena teine praseta.
Poslepodnevni sadraj ini koncert folklornih grupa mladih i neafirmisanih izvoaa vokalne i
instrumentalne vlake izvorne muzike iz svih optina Istone Srbije. Uesnici se po propozicijama festivala
bore za tiulu najizvornijeg nastupa koji prati stuni iri.
Manifestaciju upotpunjuje izbor najlepe Vlajne. Devojka mora biti obuena u vlaku tradicionalnu nonju,
a iri je ocenjuje u tri kategorije: arm, gracioznost i najautentinija nonja.
* * *
Naziv manifestacije: TRUBA MIROSLAVA MATUIA
Mesto odravanja: Kuevo
Vreme odravanja: poslednji vikend u avgustu
Organizator: Dom kulture Veljko Dugoevi, Kuevo
Cilj: Ovaj dogaaj organizuje se u znak seanja na Miroslava Matuia,
legendarnog trubaa iz Istone Sbije koji je uzor mnogim trubaima a sa
ciljem buenja interesovanja i stvaranja ljubavi prema ovom instumentu
kod mladih. Na takmienju nastupaju pobednici iz Gue a propozicije nalau
da takmiari izvedu najmanje jednu kompoziciju po kojoj je prepoznatljivo
muziciranje ovog uvenog trubaa.
Takmienje trubaa podrazumeva da u revijalnom delu nastupaju vokalni
solisti koji interpretiraju vlaku izvornu pesmu koja je bila popularna za
ivota Miroslava Matuia, a neke od njih i danas rado pevaju mladi pevai.
Poslednjih godina se ova manifestacija odrava u sklopu Homoljskih
motiva.
25
Optina agubica je optina u Branievskom okrugu u Istonoj Srbiji. U optini agubica ivi ukupno 12.737
stanovnika, od toga 2.811 Vlaha. Uz agubicu, optinu ine i sela Vukovac, Izvarica, Joanica, Krupaja, Lipe,
Milatovac, Ribare, Suvi Do, Breznica, Laznica, Medveica, Milanovac, Osanica, Selite, Sige, Krepoljin i
Bliznak.
uvanjem od zaborava tradicije naroda sa podruja optine agubica svojim aktivnostima doprinose
Kulturno umetnika drutva Vlako kolo iz Osanice, Mladost iz Krepoljina, Homolje iz agubice,
Izvor iz Laznice, udruenje frulaa i etnomuziara Flujer iz Osanice, udruenje ena Nezaborav iz
Laznice, ekoloko drutvo Studenac iz Krepoljina, udruenje graana Aneli i dijaspora iz Krupaje i
udruenje likovnih umetnika Homolje iz agubice.
Od 2001. godine, svakoga juna u agubici organizuje se sabor Vrela Homolja na kome se moe pratiti
kulturni, privredni i sportski program. Budui da je cilj organizatora da okupi privrednike i sportske
entuzijaste, organizuju se sajam meda, demonstracija tradicionalne pripreme i prodaja hrane, sportski
ribolov kao i nastupi instumentalista, folklornih i pevakih grupa.
U Krepoljinu se od 2000. godine organizuju Spasovdanski susreti a od 2005. godine Dani bilja i gljiva sa
edukativnim ciljevima i radi populizacije prirodnog blaga u umama Homolja. U Laznici se odravaju Dani
zdrave hrane koji predstavljaju kulturno-gastonomsku manifestaciju na kojoj su organizovana struna
predavanja na temu zdave ishrane u koju spada veliki broj vlakih tradicionalnih specijaliteta.
Optina
agubica
26
Kao zvanina turistika manifestacija u kalendar dogaaja Turistike organizacije Srbije, uvrten je Priveg
u selu Laznica. Priveg je velika vtra koja se pali u selu u vreme Mesnih i Belih poklada. Za Vlahe je priveg
vatra za one koji su umrli bez svee i pomae im da bi izali iz tame. Kada se vatra razgori pokojnicima se
namenjuju njena svetlost i toplota. Oko vatre se igra kolo do zore.
Naziv manifestacije: DANI PROJE I SIRA
Mesto odravanja: Medveica
Vreme odravanja: prva polovina avgusta
Organizator: Turistika organizacija optine agubica
Cilj: Dani proje i sira su gastronomska, kulturna, sportska i turistika manifestacija na kojoj se okupljaju
metani Medveice i onih koji vode poreklo iz ovog mesta. Cilj manifestacije je da neguje izvorne obiaje
i da ih prenosi na mlade.
27
U sklopu manifestacije odravaju se struna predavanja na aktuelne privredne teme, demonstacija
pripremanja proje i sira na tradicionalan nain i njihova degustacija. Prireuju se izlobe runih radova a
sva ova deavanja prati bogat kulturno-umetniki program.
* * *
Naziv manifestacije: SABOR FRULAA I DUDUARA Homoljska frula
Mesto odravanja: Osanica
Vreme odravanja: maj
Organizator: Udruenje frulaa i etnomuziara Frula i mesna zajednica Pobeda,
Osanica
Godina osnivanja: 2011
Cilj: Ouvanje i negovanje tradicije, kulture i obiaja Homolja i drugih krajeva Srbije
kao i negovanje umea sviranja frule, kako afirmisanih frulaa tako i mlae generacije.
Sabor je osnovan sa ciljem da evidentira i ouva jo nezabeleene pesme i kola, da
unapredi postojee oblike i da traga za novim izvornim blagom.
Sabor je takmiarskog karaktera za odrasle uesnike, kao i za decu u dve kategorije,
do 12 godina i od 12 do 16 godina. Pravo na takmienje u sviranju frule i duduka imaju
samo narodni svirai, oni koji se ne bave profesionalno muzikom.
Po propozicijama sabora, solista odeven u narodnu nonju svira izvornu pesmu i kolo
iskljuivo iz kraja iz koga dolazi, u trajanju od tri minuta. Smotra okuplja pevae i
svirae u ijim orkestrima je obavezan najmanje jedan frula ili duduar.
28
Optina
Petrovac
naMlavi
Optina Petrovac na Mlavi nalazi se u Branievskom okrugu i rasprostire se na 655 km. Pored Petrovca
na Mlavi kao optinskog centra, taj prostor obuhvata i naselja: Bistrica, Bonjak, Burovac, Busur, Vezievo,
Veliki Popovac, Veliko Laole, Vitovnica, Voanovac, Dobrnje, Duboka, drelo, Zabre, Kamenovo,
Kladurovo, Kneica, Krvije, Leskovac, Lopunik, Malo Laole, Manastirica, Melnica, Orekovica, Orljevo,
Pankovo, Petrovac, Ranovac, Raanac, Stamnica, Starevo, Tabanovac, Trnove, ovdin i etonje. Prema
podacima Popisa stanovnitva iz 2011. godine u Petrovcu na Mlavi je ivelo 31.259 stanovnika, od toga
4.609 Vlaha.
Nosilac kulturno-umetnikih aktivnosti u optini je Kulturno prosvetni centar u Petrovcu na Mlavi. Kulturne
manifestacije se organizuju u zgradi Gimnazije i Domu kulture, kulturno-umetnike aktivnosti se u seoskim
naseljima organizuju preko domova kulture. Meu znaajne manifestacije ubraja se Takmienje sela, koje
se odrava od 1961. godine. Zahvaljujui toj manifestaciji, sauvano je neprocenjivo blago narodnog
stvaralatva: folklor, izvorna muzika i obiaji.
U Starevu se od 2008. godine odrava Starevako poselo kao sabor narodnog stvaralatva Istone Srbije.
Od 2005. godine se na gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi odrava Sabor frulaa Istone Srbije Zvuci
frule. U Melnici se krajem jula organizuje manifestacija Igra kolo i u kolu pesma, na kojoj se revijalno
predstavljaju kulturno-umetnika drutva mlavskog kraja. Takoe, u Melnici se obeleava i Matkalau
(mtclu). Mali Uskrs, kako ga jo nazivaju, posveen je preminulim lanovima porodice, a paljenje vatre
simbolie osvetljavanje puta do raja. U Trnovu se od 2000. godine na dan seoske slave okupljaju kulturno-
umetnika drutva iz Istone Srbije.
Naziv manifestacije: UMARIJADA
Mesto odravanja: Kladurovo
Vreme odravanja: jul
29
Organizator: Mesna zajednica Kladurovo, KUD Izvor i Udruenje Zlatne ruke
Cilj: umarijada je takmienje u spremanju umara, autentinog vlakog jela, a odrava se u okviru
manifestacije Kladurovsko leto. To takmienje ve nekoliko godina okuplja metane i goste sa ciljem da
pripreme ovo tradicionalno jelo, a zatim i da ga degustiraju.
Tajnu spremanja umara poznaju iskljuivo metani, dok ira javnost zna samo da je u pitanju kuvanje
ovijeg mesa u velikim kazanima, koje se tokom pripreme sitni i vraa na vatru. Priprema tog jela traje i po
16 sati i tek tada je umara spremna za posluenje.
Uz takmienje, manifestaciju krasi i bogat kulturno-umetniki program, koji se odvija na letnjoj pozornici
ispred Doma kulture u Kladurovu. Ta manifestacija je podstakla renoviranje vlake etno-kue koja bi u
budunosti trebalo da slui za prezentaciju lokalnog kulturnog naslea.
* * *
Naziv manifestacije: SABOR BAIJARA SRBIJE - BAIJADA
Mesto odravanja: Stamnica
Vreme odravanja: maj, prva subota po urevdanu
Organizator: optinske ustanove i institucije, Kulturno-prosvetni centar, Turistika organizacija, Agrarni
fond, Mesne zajednice Stamnica i Stamnika Reka.
Cilj: Baijada se odrava u na baiji Duana i Mirka Paunovia sa ciljem da se taj stari obiaj odlaska ovaca
na ispau ne zaboravi i da se prida vanost razvoju uzgajanja ovaca.
Tokom Sabora odravaju se izlobe ovaca i ovarskih pasa. U revijalnom delu se odrava takmienje u
mui ovaca i pastirske igre, a od prateih sadraja prireuju se izlobe domae radinosti, tradicionalno
pripremljenih jela, pia, meda i drugih originalnih proizvoda sa ovog podruja.
Na Saboru se ocenjuje najbolji baijar i proglaava najbolje stado ovaca domae rase, najbolje stado
jagnjadi i najbolji ovca i ovan. Nagrada se dodeljuje i za najukusnije tradicionalno jelo.
Veliko interesovanje izazivaju struna predavanja na temu stoarstva i nastupi kulturno-umetnikih
drutava iz Istone Srbije.
30
* * *
Naziv manifestacije: OD HOMOLJA PA DO STIGA, ZAVIAJNO KOLO IGRA PRASIIJADA
Mesto odravanja: Raanac
Vreme odravanja: septembar
Organizator: Kulturno-prosvetni centar Petrovac na Mlavi, Turistika organizacija Petrovac na Mlavi i
Mesna zajednica Raanac
Cilj: Turistiku atrakciju predstavlja peenje prasia na tradicionalan nain, odnosno na drvenom ranju koji
se runo okree iznad ara od drvenih cepanica.
Na tom jedinstvenom takmienju uestvuje veliki broj ekipa. Organizuju se struna predavanja za
poljoprivrednike o uzgoju i tovu svinja ali i na temu zdrave ishrane.
Prireuju se izlobe domae radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela. Na veernjem koncertu nastupaju
folklorni ansambli i vokalni i instrumentalni solisti iz cele Srbije, tada se proglaavaju najuspeniji i najlepi
igraki par.
* * *
Naziv manifestacije: RANOVAKI LETNJI SUSRETI SUSRETI SA DIJASPOROM
Mesto odravanja: Ranovac
Vreme odravanja: poslednja nedelja jula
Organizator: Mesna zajednica Ranovac, Kulturno umetniko drutvo ika Popovi iz Ranovca
Cilj: Veliki broj stanovnika optine Petrovac na Mlavi i samog Ranovca ivi i radi u inostranstvu, gde postoje
aktivna kulturno-umetnika drutva koja neguju tradiciju i uvaju kulturno naslee rodnog kraja. To je
manifestacija u ijem revijalnom delu programa zajedno nastupaju domai folklorni ansambli i folklorni
ansambli iz dijaspore.
Cilj manifestacije je da mladi roeni u inostranstvu bolje upoznaju rodni kraj i ne zaborave svoje korene.
31
Optina Golubac
Optina Golubac nalazi se u Branievskom okrugu i rasprostire se na 368 km. Pored Golupca kao urbanog
centra, optina obuhvata i naselja: Bari, Bikinje, Branievo, Brnjica, Vinci, Vojilovo, Dvorite, Dobra, Donja
Kruevica, Dumani, itkovica, Klenje, Krivaa, Kudre, Maleevo, Miljevi, Mrkovac, Ponikve, Radoevac,
Sladinac, Snegotin, Usije i uvaji. Prema podacima popisa stanovnitva iz 2011. godine u golubakoj
optini ivi 8.331 stanovnik, a od toga je 424 Vlaha.
Ustanova kulture Narodna biblioteka Veljko Dugoevi nosilac je organizacije brojnih kulturnih
manifestacija. U okviru biblioteke deluje istoimeni folklorni ansambl koji na svom repertoaru ima niz
spletova koreografskih i izvornih igara, meu kojima su i vlake igre. U Branievu narodnu tradiciju i obiaje
neguje kulturno umetniko drutvo Branievo, a i u Bariu je aktivno istoimeno kulturno-umetniko
drutvo. Suorganizator i organizator mnogih manifestacija u optini Golubac je Turistika organizacija
optine Golubac i veliki broj registrovanih udruenja ena, mladih, ribolovaca, lovaca, pelara, vinogradara
i voara, preduzetnika, penzionera i crkvenih odbora.
U selima golubake optine odrava se smotra folklora i narodnog stvaralatva Susreti sela, u cilju
ouvanja kulturnog naslea. U Golupcu se organizuju Majski susreti folklora, gde nastupaju kulturno-
umetnika drutva iz zemlje i inostranstva. Susreti poinju defileom uesnika ulicama grada.
Poetkom juna meseca u Golupcu se odrava Svetsko klupsko prvenstvo u sportskom ribolovu u okviru koga
se postavlja etno-park sa rekonstrukcijom tradicionalnog dvorita i ribarskog naselja iz okoline Golupca.
Eksponati su autentini, a kustosi posetiocima objanjavaju namenu mnogih zaboravljenih predmeta.
U julu se odrava Etno-sabor koji prati vie hiljada posetilaca. Tom prilikom se prikazuje bogata kulturna
batina Branievskog okruga i Homolja. Etno-sabor je istovremeno deo turistike ponude optine
Golubac, jer se na saboru predstavljaju reprezentativni programi kulturno-umetnikih drutava koji
najbolje predstavljaju kulturu i tradiciju krajeva iz kojih dolaze.
Na tandovima postavljenim du etalita pored Dunava predstavljeni su rezultati rada mnogih udruenja
ena iz cele Srbije: mnotvo specijaliteta pripremljenih na tradicionalan nain i runi radovi inspirisani
folklornim motivima, kao i modna revija.
Tokom Sabora organizuje se i izbor za najlepu devojku: kandidatkinje se takmie u znanju i spretnosti za
obavljanje enskih poslova u seoskom domainstvu, u meenju hleba i pripremanju hrane na tradicionalan
nain, zatim u predanju vune preslicom i vretenom i sl.
Kraj jula meseca rezervisan je za odravanje Sajma Dunava, koji ima za cilj razvoj turizma uz ouvanje
kulturnih vrednosti. Ta trodnevna manifestacija sadri takmienje u kuvanju riblje orbe i ribljeg paprikaa
pod nazivom Golubaki kotli, zatim sportska takmienja, edukativne i zabavne programe za decu i
koncerte folklornih ansambala i popularnih izvoaa zabavne i narodne muzike.
32
Optina Malo Crnie nalazi se u Istonoj Srbiji u Branievskom okrugu i zauzima povrinu od 271 km.
Prostire se dolinom reke Mlave u plodnoj ravnici Stig. Po obodu optine nalaze se brdoviti obronci
Homoljskih planina. U optini Malo Crnie ivi 11.458 stanovnika, od kojih je 475 Vlaha. Pored Malog
Crnia, optinu ine i naselja Kalite, Batua, Veliko Crnie, Salakovac, Toponica, Kravlji Do, Veliko Selo,
Vrbnica, Crljenac, Boevac, Kobilje, Zabrega, apine, Smoljinac, ljivovac, Kula, Aljudovo i Malo Gradite.
Nosioci kulturnih zbivanja u optini su Centar za kulturu Malo Crnie i kulturno-umetnika drutva
Vlastimir Pavlovi-Carevac iz Smoljinca, ura Jaki iz Velikog Sela, Vlastimir ivkovi iz Batue,
Branko Radievi iz Boevca, Kobilje iz Kobilja, Toponica iz Toponice, Izvor iz Crljenca, Mladost iz
Kalita i ivojin Stoievi-Crnie iz Malog Crnia. Pomo u organizaciji manifestacija pruaju: Optinsko
udruenje ena Sestra Jelica iz Malog Crnia, Udruenje ena Gergine iz Kobilja, Asocijacija za razvoj
optine Malo Crnie, Udruenje pelara iz Kalita, Udruenje sportskih ribolovaca Linjak iz Malog
Crnia, udruenja lovaca Mlava iz Malog Crnia i Stig iz Smoljinca, Udruenje Toak iz Kule i Ekoloko
udruenje Zaova iz Malog Crnia.
Centar za kulturu Malo Crnie je organizator republikih manifestacija Takmienje sela Srbije i Festival
dramskih amatera sela Srbije FEDRAS.
U aprilu se u Boevcu odrava meuokruna manifestacija deijeg izvornog stvaralatva pod nazivom
Kreni kolo da krenemo. Cilj manifestacije je da ouva stare obiaje i izvornost tadicije tako to e je
preneti mladima. Svaka optina sa podruja Branievskog i Podunavskog okruga kandiduje za to takmienje
po jednu folklornu grupu.
Optina
Malo
Crnie
33
Manifestacija Stiko poselo odrava se jo od 2008. godine u Turistiko-rekreativnom centru Zaova,
kao jedinstven etno-festival hrane i folklora. U kulturno-umetnikom delu programa uestvuju folklorni
ansambli sa Branievskog i Podunavskog okruga.
Naziv manifestacije: SA IZVORA BISTRE VODE
Mesto odravanja: izletite Toak
Vreme odravanja: 29. i 30. jula
Organizator: Udruenje graana Toak
Cilj: Izletite Toak nalazi se na tromei triju vlakih sela Kula, Kobilje i Aljudovo. U elji da ouvaju svoje
kulturno naslee i neguju svoje korene, metani tih sela organizuju etno-festival pod nazivom Sa izvora
bistre vode.
Prvog dana manifestacije odrava se takmienje mladih instrumentalista osnovnokolskog uzrasta, do
15 godina, sa podruja Branievskog i Podunavskog okruga. U nastavku programa nastupaju kulturno-
umetnika drutva iz optine Malo Crnie.
Drugi dan manifestacije rezervisan je za odravanje sportskih takmienja. Bira se najbolje ureen tand
starih jela i najlepe devojke vodonoe. Manifestacija se zavrava koncertom izvornih folklornih grupa.
34
Optina abari nalazi se u sreditu donjeg Pomoravlja, na desnoj obali reke Velike Morave u Branievskom
okrugu. Centar optine je naselje abari. U optini abari ivi 11.380 stanovnika, od kojih je 433 Vlaha. Na
podruju optine abari nalaze se i sela Vlaki Do, Aleksandrovac, Oreovica, Simievo, Porodin, Viteevo,
eteree, Sibnica, Brzohode, Koetin, Tievac, Polatna, Mirjevo i Svinjarevo.
Nosioci kulturnih sadraja u ovoj optini su Centar za kulturu Vojislav Ili mlai kao i kulturno umetnika
drutva Aleksandrovac iz Aleksandrovca, Vojislav Ili mlai iz Oreovice, Dukat iz Simieva, abari
iz abara, Vitez iz Viteeva i Mladost iz Porodina (osnovano 1950. godine i predstavlja najstarije
kulturno-umetnikog drutvo u optini)
Najvea kulturna manifestacija u optini abari je etereko prelo koja se odrava u julu mesecu. Brojni
posetioci imaju prilike da prisistvuju koncertu folklornih ansambala iz cele Srbije i inostranstva koji se
predstavljaju igrama i pesmom svojih predaka. Istom prilokom izloe se veliki broj runih redova sa
folklornim motivima i pripremajui raznovrsna jela po starim receptima.
U Simievu se u maju mesecu odrava Smotra folklornih ansambala sela Srbije SFAS. Cilj manifestacije
je ouvanje narodnog stvaralatva i prezentovanje kulturnog naslea optine abari kao i umetnikog
stvaralatva Srbije.
Stanovnici optine abari nastoje da to sveanije proslavljaju seoske slave, pa je tako nastao vei broj
manifestacija koje su vremenom postale tradicionalne. U junu se u abarima organizuje Spasovdanski
sabor a u Vlakom Dolu Trojiki sabor. U Viteevu se u julu odrava Petrovdanski sabor, u avgustu u
Simievu Ilindanski sabor, u Aleksandrovcu Pantelejski dani, u Oreovici Oreovaka etnja, a u oktobru
Dani Vojislava Ilia Mlaeg. Sve sveanosti podrazumevaju nastupe kulturno-umetnikih drutava
domaina i gostiju iz Srbije.
Optina
abari
35
Naziv manifestacije: IGRAJ, PEVAJ, SRBIJO
Mesto odravanja: Porodin
Vreme odravanja: 4. avgust
Organizator: Mesna zajednica Porodin, Kulturno umetniko drutvo Mladost iz Porodina
Cilj: Manifestacija Igraj, pevaj, Srbijo predstavlja festival folklora koja je zamiljena kao uvar tradicije
i obiaja vlakog narodnog stvaralatva metana sela Porodin. Cilj manifestacije je ouvanje kulturnog
naslea tog sela, prezentovanje folklornog i kulturnog stvaralatva, sticanje prepoznatljivosti.
Koncertu folklornih ansambala prethodi odravanje okruglih stolova sa predstavnicima gostujuih
kulturno-umetnikih drutava na kojima se razmenjuju iskustva i ugovaraju gostovanja. Glavnom ulicom
Porodina prolazi defile svih uesnika koji u narodnim nonjama pevaju i igraju.
Na manifestaciji su zastupljene prodajne izlobe tradicionalnih jela i proizvoda narodne radinosti.
36
Optina Veliko
Gradite
Veliko Gradite je grad i sedite istoimene optine. Nalazi se u severoistonom delu Srbije u Branievskom
okrugu, a ine ga gradsko naselje Veliko Gradite i 25 seoskih naselja: Biskuplje, Garevo, Desine, Doljanica,
urakovo, Zatonje, Kamijevo, Kiseljevo, Kumane, Kurjae, Kusie, Ljubinje, Majilovac, Makce, Ostrovo,
Peanica, Poeeno, Popovac, Ram, Sirakovo, Srednjevo, Topolovnik, Tribrode, Carevac i eljeva Bara. U
optini Veliko Gradite ivi 17.610 stanovnika, od koji je 382 Vlaha.
U selu Ostrovu, jo od 2004. godine, odrava se takmienje u kuvanju riblje orbe, na kojem uee uzimaju
kako iskusni majstori tako i amateri. Alaske veeri su preko 47 godina autentina turistika ponuda Velikog
Gradita.
Popularizaciji turistikog, ekolokog, sportskog i kulinarskog filma kod nas i u svetu doprinosi Meunarodni
festival ekolokog i turistikog filma Silver Lake Tourfilm Festival, koji se odrava pod vedrim nebom u
letovalitu Srebrno jezero.
Manifestacija Carevevi dani predstavlja takmienje violinista koje se organizuje poevi od 1995. godi
i danas je prerasla u jedan od najznaajnijih festivala u Velikom Graditu koji svake godine privue veliki
broj zaljubljenika muzike.
Potujui tradiciju, svake godine o Svetom Iliji, koji je svetac zatitnik Velikog Gradita, odrava se veliki
narodni vaar.
Naziv manifestacije: JEPURIJADA
Mesto odravanja: Topolovnik
Vreme odravanja: poslednja subota u novembru
Organizator: Lovako udruenje Golub iz Velikog Gradita, Lovaka sekcija Topolovnik
Cilj: Jepurijada predstavlja lovako-turistiku manifestaciju koja se odrava svake godine u selu Topolovnik.
Manifestacija ima za cilj da okupi lovake sekcije radi pripremanja zeijeg gulaa, ali pre svega radi druenja
i zabave.
Na ovoj manifestaciji neizostavna su pesma, igra, lovake ale, ali i izloba lovakih trofeja i smotra lovakih
pasa. Jepurijada ima takmiarski karakter u uspenom pripremanju zeijeg paprikaa.
37
Optina
Poarevac
Optina Poarevac se nalazi u Istonoj Srbiji u Branievskom okrugu i zauzima povrinu od 482 km.
Administrativni centar optine i itavog Branievskog okruga jeste grad Poarevac. Optina Poarevac
sastoji se od naselja Luica, Prugovo, Poljana, ivica, Breane, Dragovac, Dubravica, Batovac, Bratinac,
Bubuinac, Bradarac, Maljurevac, Drmno, Klievac, Trnjane, Nabre, Bare, Kasidol, Beranje, Reica,
irikovac, Klenovnik, Ostrovo, Stari Kostolac i Petka.
U optini Poarevac prema popisu iz 2011. godine ivi 75.334 stanovnika, od toga 177 Vlaha.
uvanje narodne tradicije i obiaja kroz odravanje kulturnih manifestacija u domovima kulture ine
kulturno-umetnika drutva Dr Raa Lazarevi iz ivice, Milo Savi iz Luice, Mladost iz Poljane,
Klenovnik iz Klenovnika, Sveta Petka iz Petke, Milenko Stojkovi iz Klievca, Miodrag Miljkovi-
Midga iz irikovca, Sveti Sava iz Bubuinca, Bradarac iz Bradarca, ore Vajfert iz Starog Kostolca i
Ostrovo iz Ostrova.
Centar za kulturu Poarevac i Savez amatera Srbije organizatori su Smotre folklornih ansambala sela
Srbije sa ciljem ouvanja vrednosti tradicije narodne umetnosti i unapreenje ovog vida stvaralatva na
selu. Uesnici su i folklorni ansambli iz Istone Srbije koji se predstavljaju izvornim igrama. Manifestacija se
odrava u Klievcu i traje dva dana. Krajem aprila se u Petki organizuje optinska smotra seoskih folklora.
U duhu tradicije i ouvanja starih zanata, sportskih igara, spremanju tradicionalnih jela i ouvanju obiaja,
nonje, pesama i igara, organizuje se Uskrnji etno-festival u Poljani. Tom prilikom se odrava takmienje
u tucanju uskrnjim jajima i bira najlepe ukraeno jaje.
U Poljani se odravaju i Sestroljinski dani, u porti manastira Sestroljin, od 17. do 19. avgusta. Ta
manifestacija ima kulturno-duhovni karakter. Organizatori su Crkvena optina Poljana, Mesna zajednica
Poljana i Centar za kulturu grada Poarevca. Uesnici manifestacije su pesnici, slikari, folklorni ansambli
koji u svojim nastupima prezentuju i vlake igre iz Homolja.
Da bi ouvali kulturne i istorijske vrednosti i razvili turistike potencijale svog mesta, Ostrovljani 21. jula
organizuju manifestaciju Ostrovaki bearac. Na njoj uestvuju folklorni ansambli i zdraviari, organizuje
se izloba runih radova, starih zanata i tradicionalne hrane na kojoj se mogu uoiti elementi vlake kulture
koji ukazuju na poreklo stanovnitva Ostrova.
38
Optina
Boljevac
Optina Boljevac nalazi se u Zajearskom okrugu i prostire se na 828 km. Optinu ine grad Boljevac, koji
je i sedite optine, takoe sela Baevica, Bogovina, Valakonje, Vrbovac, Dobro Polje, Dobrujevac, Ilino,
Jablanica, Krivi Vir, Lukovo, Mali Izvor, Mirovo, Osni, Podgorac, Rtanj, Rujite, Savinac, Sumrakovac i Selo
Boljevac.
U optini Boljevac ivi ukupno 12.994 stanovnika, od toga 3.356 odnosno 25.8% Vlaha. O kulturi ovdanjih
Vlaha staraju se Kulturno-obrazovni centar Boljevac, koji je svake godine u periodu od marta do maja
organizator tradicionalne manifestacije Susreti sela.
Kulturno-obrazovni centar Boljevac i Turistika organizacija Boljevac organizatori su i Festivala narodnog
stvaralatva Crnoreje u pesmi i igri, sabora narodnog stvaralatva srpskog i vlakog stanovnitva
Crnoreja. Festival se organizuje sa ciljem da sauva tradicionalnu kulturu stanovnitva Crne Reke, da je
konzervira i na tradicionalan nain prenese na mlae generacije. U okviru Crnoreja odvijaju se i posebni
programi, kao to su: predtakmienje trubaa za plasman na Dragaevski sabor u Gui, predtakmienje
frulaa za plasman na Sabor Oj, Moravo u Prislonici, sabor izvornih folklornih grupa iz Crnoreja i gostiju,
takmienje Zlatne ruke Crnoreja u pripremanju tradicionalnih jela.
U optini Boljevac vlaku kulturu neguju i KUD Boljevac i ansambl Kulturno-obrazovnog centra Boljevac
iz Boljevca, kulturna umetnika drutva: Ilinsko vrelo iz Ilina, Aleksa Nikoli iz Osnia, ura Jaki iz
Sumrakovca, Raka Kosti iz Lukova, Dragan ivadinovi iz Malog Izvora, folklorne grupe iz Jablanice,
Bogovine, Baevice, Valakonja i Podgorca.
U selu Ilino svake godine 1. avgusta odrava se sabor deijeg narodnog stvaralatva Ilinsko vrelo, dok se
u selu Bogovina oko Uskrsa organizuje program sa narodnim pesmama Slavuji Crnoreja.
U Valakonju se svakog 18. januara organizuje stari obiaj Krljesat (Krdaljesa). U veernjim satima se formira
grupa metana koja poseuje bogatije domaine, peva aljive pesme i izvodi poalice na njihov raun, a
domaini ih daruju hranom i piem. Od prikupljene hrane se na kraju ophoda priprema zajednika veera
za celu grupu. Takoe, Valakonje su mesto u kojem se organizuje Sabor Vlaha lautara u okviru kojeg se
izvode vlake izvorne pesme na violini.
39
Etno-centar Rtanj, u podnoju planine Rtanj svake godine u vreme crkvenog praznika Sv. Makaveja, 14.
avgusta, organizuje manifestaciju pod nazivom Faulja. Tom prilikom se uz pesme i igre potencira humor,
a poznatiji je pod popularnim nazivom Dan valera i Dan pomirenja zavaenih.
Naziv manifestacije: MARKOVI DANI
Mesto odravanja: Valakonje Bukovo
Vreme odravanja: 20. jula
Organizator: Folklorna grupa Valakonje Bukovo i Mesna zajednica Valakonje Bukovo
Cilj: Kulturna manifestacija Markovi dani odrava se u zaseoku Valakonje Bukovo i okuplja oko petnaestak
folklornih grupa iz optine Boljevac, drugih okolnih optina, ali i okolnih zemalja koje izvode vlake igre
i pesme. Manifestacija se odrava u dvoritu osnovne kole, a njen karakter je pre svega prezentacioni.
Manifestacija je u poetku imala naziv Dani berbe kukuruza, a nastala je iz potrebe lokalnog stanovnitva za
negovanjem tradicionalnih vlakih obiaja i kulture. Kasnije su promenjeni vreme odravanja manifestacije
i naziv, i to na temelju lokalne legende vezane za Markov kamen. Naime, na seoskom putu izmeu Boljevca
i Zajeara, u ataru sela Valakonje, postoji kamen Kraljevia Marka. Po legendi, tu je boravio Kraljevi Marko,
o emu svedoe otisci kopita njegovog konja arca i nogu sokola, koji se mogu videti na tom kamenu.
Na manifestaciji se predstavljaju folklorni ansambli izvornim pesmama i igrama u autentinim narodnim
nonjama, a pre podne se odrava takmienje u kuvanju kaamaka koljaa i nadmetanje u pastirskim
igrama.
* * *
Naziv manifestacije: SVETA PETKA U PESMI I IGRI
Mesto odravanja: Osni
Vreme odravanja: 7. augusta
Organizator: Mesna zajednica Osni i KUD Aleksa Nikoli
Cilj: Osniani svoju slavu obeleavaju manifestacijom pod nazivom Sveta Petka u igri i pesmi. Trnova
Petka ili Petkovica, kako se jo zove, dan je kada se ne mesi hleb, kada se ne prede, ne pere rublje i ne iznosi
pepeo iz kue, kako ne bi utrnula snaga u telu. Cilj organizovanja manifestacije jeste da se na to sveaniji
nain obelei slava sela ali i da se u isto vreme od zaborava sauvaju najvee vrednosti crnorekog kraja.
Kulturno bogatstvo crnorekog kraja ogleda se upravo u bogatim obiajima i narodnim igrama koje se tog
dana izvode. Izvode se kola pod nazivima: batrna, koteljka, ungurjana, e oina, prorupta, tri pazae,
japura, tobaanka, micita, op zdrn zdrn, sojanca, pioru al mare, kjopa i ropata.
Manifestaciju upotpunjuje izbor najlepe obanice, a bogatstvo narodnih nonji posetioci mogu videti i
prilikom defilea uesnika.
40
Zajear je administrativni centar Timoke krajine. U njemu ivi 59.461 stanovnik, od kojih je 2.856 Vlaha, koji
osim u gradu Zajearu, ive u selima Kotlujevac, ivinarnik, Beli Breg, Zvezdanska krivina, naselje Kraljevica,
naselje Vlai, naselje Sunce, Selite, Vinjar, Timok, Vlaka Mala, Muljak, Piura, Gviljak, Pazarite, Grljan,
Veliki izvor, Zvezdan, Cerak, Pikovo Imanje, Oskoria, Ljubniko brdo i ljivarsko brdo.
U Zajearu se kulturnim sadrajima bavi Centar za kulturu i turizam CEKIT, a folklorno stvaralatvo uvaju
i promoviu kulturno-umetnika drutva Nikola Pai i Mladost iz Zajeara, udruenja Vladislav
Petkovi-Dis iz Grljana, Sloga iz Vraogrnca, Lubnica iz Lubnice, Adam Bogosavljevi iz Koprivnice,
ore Geni iz Velikog Izovra, Bour iz Zvezdana, Zoran Gaji iz Rgotine, kao i folklorna grupa iz
Duboana Glogovice.
U Zajearu se odrava centralna smotra folklornog stvaralatva pod nazivom Potekla voda studenica na
kojoj nastupaju vlaki folklorni ansambli sa izvornim igrama iz svog sela.
Meuokruna smotra deijeg narodnog stvaralatva Timoke krajine se u poslednjih 18 godina odrava
na Lazarevu subotu u Gradskovu. DENS je takmienje u izvornim narodnim igrama dece iz Borskog i
Zajearskog okruga, kao i kvalifikacija za republiko takmienje u Ratini.
U selu Gamzigrad tradicionalno se u martu odrava vekovima star vlaki obiaj bujedz. To je svetkovina
posveena travama i buenju prirode. UVraogrncu se odrava Vraogrnaki toak, a u ipikovu Sabor
tradicionalne kulture Vlaha, koji okuplja folklorne grupe sa podruja Timoke krajine. U fokusu tih
dogaaja je tradicionalna kultura Vlaha, njeno prezentovanje iprouavanje.
Optina
Zajear
41
Naziv manifestacije: BALKANSKI FESTIVAL TRADICIONALNE KULTURE VLAHA
Mesto odravanja: Velika Jasikova, Duboani
Vreme odravanja: jul, avgust
Organizator: Nacionalni savet Vlaha, Centar za kulturu i turizam grada Zajeara i Mesna zajednica Velika
Jasikova, Duboani
Cilj: Balkanski festival tradicionalne kulture Vlaha osnovan je sa ciljem da podstakne razvoj kulturnih
delatnosti u ruralnim sredinama i da pozitivno utie na negovanje, prouavanje, prezentovanje i
unapreenje vlakog kulturnog naslea.
42
Odrednica balkanski ukazuje na nastojanje organizatora da festival ima regionalni, odnosno meunarodni
karakter, i da na taj nain afirmie potencijale kulturnog turizma u toj sredini kroz unapreenje
interkulturnog dijaloga balkanskih zemalja na platformi zajednikog kulturnog naslea.
Dogaaj poinje defileom uesnika, mahom lanova kulturno-umetnikih drutava koji se zatim sa svojim
muziko-folklornim programom, vlakim pesmama, igrama i muzikom predstavljaju publici. Uesnici
festivala dolaze sa podruja optina severoistone Srbije i iz Bugarske, Rumunije, Grke i Makedonije.
* * *
Naziv manifestacije: FESTIVAL INSTRUMENTALNE TRADICIJE BALKANA SABOR FRULAA
Mesto odravanja: Grljan
Vreme odravanja: poslednja nedelja jula
Organizator: Centar za kulturu i turizam CEKIT grada Zajeara, Mesna zajednica Grljan
Cilj: Festival je revijalnog karaktera, a osnovan je sa ciljem da se odri interesovanje za stare duvake
instrumente i tako sauva instrumentalna tradicija Balkana. Uvrten je u kalendar republikih manifestacija.
Metani Grljana u toku meunarodnog festivala instrumentalne tradicije Balkana ugoste vie stotina
frulaa, gajdaa, duduara, okarinista i sviraa na drugim izvornim instrumentima iz Srbije, Rumunije,
Makedonije i drugih zemalja bive Jugoslavije.
Na manifestaciji godinama uestvuje udruenje ene Grljana, koje priprema vlaku trpezu na kojoj se
mogu nai tradicionalne slane i slatke poslastice.
43
Optina
Despotovac
Optina Despotovac nalazi se u istonom delu Srbije, na istonoj obali reke Velike Morave, u Pomoravskom
okrugu. Optina Despotovac lei na Resavi, obuhvata tri geomorfoloke celine: planine Beljanicu i Kuaj
i Moravsku dolinu. Povrina optine Despotovac iznosi 623 km. Pored samog Despotovca optinu ine i
naselja Bukovac, Miliva, Plaane, Medvea, Resavica, Stenjevac, Sladaja, Lomnica, Veliki Popovi, Vitance,
Balajnac, Vojnik, Strmosten, Jelovac, Beljajka, Truevac, Ravna Reka, Dutovo, Popovnjak, Senjski Rudnik,
Jezero, Dvorite, Panjevac, Grabovica, Zlatovo, Brestovo, Bogava, Jasenovo, idilje, Lipovica i Makvite. Po
popisu stanovnitva iz 2011. godine u optini Despotovac ivi ukupno 23.191 stanovnik, od toga 687 Vlaha.
Centar za kulturu Sveti Stefan, despot srpski u Despotovcu nastoji da svojim aktivnostima informie
stanovnitvo, edukuje i animira da se aktivno ukljui u praenje i uestvovanje u kulturnim zbivanjima.
Narodnu tradiciju i obiaje u optini Despotovac uvaju i neguju kulturno-umetnika drutva Despotovac
iz Despotovca, Branislav Nui iz Resavice, Javor iz Sladaja, Mladost iz Vitance, Stevan Sineli iz
Velikih Popovia i Resava iz Stenjevaca. Uesnici su mnogih festivala u zemlji i inostranstvu sa spletovima
igara iz cele Srbije, meu kojima su i vlake igre.
Svojim aktivnostima obogauju kulturne programe Udruenje umetnikih i starih zanata Stari vez iz
Plaana, Udruenje Lipa iz Lipovica, Udruenje ena Zlatne ruke Resave iz Stenjevaca, a Udruenje
likovnih stvaralaca Manasija organizuje Majske i Oktobarske likovne salone i aktivno uestvuje u radu
likovne kolonije Resava.
U Despotovcu se organizuju Dani dijaspore Lipovike letnje noi. Pored brojnih izlagaa domaih
proizvoda, meda, runih radova narodne radinosti, tradicionalnih jela, manifestaciju upotpunjuju nastupi
kulturno-umetnikih drutava iz cele Srbije, pa tako i iz optina Istone Srbije koje se predstavljaju izvornim
igrama.
44
Optina
uprija
Optina uprija nalazi se u Centralnoj Srbiji i pripada Pomoravskom okrugu. Zauzima povrinu od 287 km
na obalama reka Ravanice i Velike Morave, a na obroncima Juhora, Junokuajskih i Beljakih masiva. U
optini uprija ivi 30.645 stanovnika, od toga 782 Vlaha. Optinu ine grad uprija i okolna sela: Batinac,
Bigrenica, Staro selo, Vlaka, Virine, Ivankovac, Isakovo, Jovac, Dvorica, Kruar, Kovanica, Mijatovac,
Ostrikovac, Paljane, Dobrievo, Senje i Supska.
Optina uprija je poznata po velikom broju institucija u kulturi, a kulturno-umetniko drutvo elezniar,
osnovano 1945. godine predstavlja centar kulturnog ivota. Ono uva i neguje folklornu tradiciju kroz
pesmu i igru raznih nacionalnih manjina u Srbiji, pa tako i vlake.
Ipak, od velikog broja manifestacija koje se odvijaju u upriji, malo je onih na kojima se mogu zapaziti i
elementi vlake kulture.
Krajem juna se u Moravskom parku organizuje manifestacija pod nazivom Morava, moje more. U julu
i avgustu mesecu Centar za kulturu u upriji organizuje manifestaciju Kulturno leto. Uz pozorine
predstave, knjievne veeri i veliki broj nastupa kulturno-umetnikih drutava koja neguju i vlaki folklor,
organizuje se prodajna izloba slika i predmeta tradicionalne kulture
Jedinstvena manifestacija zabavnog karaktera koja okuplja veliki broj gurmana jeste Crevarijada koja se
organizuje poslednje nedelje avgusta u Moravskom parku. Takmiarskog je karaktera, a ekipe se nadmeu
u pripremanju specijaliteta od svinjskih crevaca. Manifestaciju upotpunjuju koncerti kulturno-umetnikih
drutava, izlobe runih radova i proizvoaa meda, vina, domae rakije i lekovitog bilja.
U drugoj polovini septembra organizuje se sajam domae radinosti i starih jela pod nazivom Plodovi
uprije. Na tom sajmu su prisutni proizvoai domaih vina, meda, sapuna, lekovitog i ukrasnog bilja i
raznih vrsta sireva, meu kojima je najtraeniji vlaki punomasni sir i gornjanski kakavalj sa sremuem
koji Vlasi zovu ljorda biljke koja raste na homoljskim proplancima.
45
Optina
Svilajnac
Optina Svilajinac nalazi se u Istonoj Srbiji, u Pomoravskom okrugu, i zahvata povrinu od 362 km. U
optini Svilajnac ivi 23.551 stanovnik, od toga 280 Vlaha. Svilajnac je centar optine koju ine i naselja
Kuiljevo, Bobovo, Grabovac, Crkvenac, Dublje, Troponje, Gloane, Vojska, Subotica, Sedlare, Lukovica,
Roanda, Dubnica, Radoin, Roevac, Kupinovac, Protinac, urinac, Vrlane i Maevac. Naselja sa veinskim
vlakim ivljem su Bobovo, Subotica i Protinac.
Kulturnim sadrajima bavi se Centar za kulturu Svilajnac, a aktivno deluju kulturno-umetnika drutva
Sineli iz Svilajnca i Kukturno-umetniko drutvo iz Kusiljeva. Ouvanjem vlake kulture bavi se KUD
Sveta Trojica iz Bobova, koji aktivno uestvuje u manifestaciji Susreti sela u optini Svilajnac.
Centar za kulturu Svilajnac organizator je manifestacije Sinelievi dani, koji se odravaju kako u Svilajncu
tako i u selu Grabovac. Manifestacijom se neguje seanje na vojskovou Prvog srpskog ustanka Stevana
Sinelia.
46
Optina
Jagodina
Optina Jagodina nalazi se u centralnom delu Pomoravskog okruga. Prostire se na povrini od 470 k,
u podnoju urevog brda, u ravnici oko reke Belice, leve pritoke Velike Morave. Kroz teritoriju grada
protiu reke Velika Morava i Lugomir. Po popisu stanovnitva iz 2011. godine u optini Jagodina ivi 71.852
stanovnika, a od toga 136 Vlaha.
Pored grada Jagodine, optinu ini i veliki broj sela: Bagrdan, Belica, Bresje, Bukove, Bunar, Crne,
Deonica, Donje tiplje, Donji Ranik, Dobra Voda, Dragocvet, Dramirovac, Duboka, Glavinci, Glogovac,
Gornje tiplje, Gornji Ranik, Ivkovaki Prnjavor, Joaniki Prnjavor, Kalenovac, Koino Selo, Kolare,
Konarevo, Kovaevac, Lovci, Lozovik, Lukar, Majur, Mali Popovi, Medojevac, Meure, Miloevo, Mievi,
Novo Lanite, Rajkinac, Rakitovo, Ribare, Ribnik, Siokovac, Slatina, Staro Lanite, Staro Selo, Striilo,
antarovac, uljkovac, Trnava Selo, Topola, Vinoraa, Voljave, Vranovac i Vrba.
Rad na ouvanju kulturne batine
Grad Jagodina u prilinoj meri neguje kulturni ivot: u njemu postoje mnoge kulturne institucije i
raznovrsna kulturna deavanja. Nosioci kulturnih zbivanja su ustanove kulture: Kulturni centar Jagodina,
Narodna biblioteka, Zaviajni muzej, Muzej naivne umetnosti, Istorijski arhiv srednjeg Pomoravlja, Gradsko
pozorite Jagodina, osnovano 1947. godine.
Doprinos ouvanju narodne tradicije i kulturnog naslea daju kulturno-umetnika drutva: Kablovi iz
Jagodine, Radislav Nikevi iz Miloeva, Poselo iz Glavinaca, Mladost iz Bukova, Izvor iz sela Lovci,
Mladost iz Konareva, Vladimir Stanovjevi iz uljakovca, Koa Anelkovi iz Koinog Sela, Sveta
Milanovi-Pote iz Bagrdana, Ljubia Uroevi iz Ribara, Lugomir iz Rakitova, Rom iz Jagodine,
Moravac iz Duboke, ivadin Jankovi-Kum i CDER iz Jagodine.
47
Pomo u organizovanju manifestacija pruaju jagodinska udruenja graana: Eko Glas, Svetionik,
Jafilm, EHO, Omladinski kreativni centar i drugi.
U optini Jagodina se od februara do aprila odrava smotra narodnog stvaralatva Susreti sela. U aprilu
se u Bagrdanu odrava Smotra narodnog stvaralatva dece Jagodine. Smotra folklornih ansambala sela
optine Jagodina i Pomoravskog okruga, Moravski vez, odrava se u maju mesecu u Miloevu. Selektor
smotre ocenjuje originalnost i kvalitet izvoenja izvornih pesama.
U junu se u Starom Lanitu odrava smotra narodnog stvaralatva optine Jagodina i Pomoravskog okruga
Sveta Trojica. Smotra je takmiarskog karaktera i predstavlja ulaznicu za sabor Prooh Leva prooh
umadiju. Selektor smotre ocenjuje iskljuivo izvorne nastupe pevaa, sviraa i igraa, autentinost
narodnih nonji i nastupe zdraviara.
Od maja do septembra u Jagodini se organizuje manifestacija Kulturno leto tokom koje postoji veliki
broj razliitih kulturnih deavanja. U njima uestvuju kulturno-umetnika drutva i umetniki stvaraoci iz
Branievskog, Borskog i Zajearskog okruga.
Izdava: Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin
Za izdavaa: Vladimir Ili
Glavna i odgovorna urednica: Sneana Ili
Autorka uvodnog teksta: dr Biljana Sikimi
Urednice publikacije: Sneana Grobi-Pavlovi, Milina Sklabinski
Lektura i korektura: Milica Braci
Grafki dizajn: ula anta
Fotografje: Nacionalni savet Vlaha, ula anta
tampa: tamparija Diginet, Zrenjanin
Mesto i godina tampanja: Zrenjanin, 2014. godina
Tira: 500
ISBN: 978-86-89837-01-8
Publikacija izlazi pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveke
Stavovi izneti u publikaciji ne predstavljaju zvanine stavove Ambasade Kraljevine Norveke.
Copyright: Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin
CIP -
,
79.091(=135.1)(497.11-11)
MAPAaktuelnih vlakih kulturnih manifestacija u
Istonoj Srbiji / [urednice publikacije Sneana
Grobi-Pavlovi, Milina Sklabinski
v
; autorka uvodnog teksta
Biljana Simiki ; fotografje ula Santa]. - Zrenjanin :
Centar za razvoj civilnog drutva, 2014 (Zrenjanin :
Diginet). - 47 str. : fotogr. ; 27 cm
Tira 500. - Str. 3: Uvodna re / Sneana Ili. - Str. 4-7:
Nematerijalna batina Vlaha.
ISBN 978-86-89837-01-8
a) - -
COBISS.SR-ID 285767687

Mapa Vlaskih Manifestacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mapa Vlaskih Manifestacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAPA aktuelnih vlakih

You might also like