UVODNA RE

Sve biljke su zapravo magijske. Svaka na udesan nain izrasta iz

neorganske materije - vode, ugljene kiseline, azota i minerala -
koristei kao jedinu energiju sunevu svetlost. Tela biljaka
predstavljaju skladite suneve energije i ine osnov opstanka kako
ivotinjske tako i ljudske vrste. No, biljke nam ipak ne pruaju samo
hranu, lekove i vitamine, ve takoe i jedinjenja koja mogu da promene
svest, samu sr naeg postojanja.
Biljke koje sadre takva jedinjenja - moemo ih nazvati
psihovitaminima - jesu magijske biljke u uem smislu. Predmet ove
knjige su takve biljke.
Magijske biljke menjaju nae ulno opaanje, a shodno tome i nain na
koji posmatramo spoljanji svet. Ove izmene u opaanju dovode do
promene u svesti. Kada se zatvori prozor sa koga se prua pogled na
nau svakidanju stvarnost, jedna druga stvarnost obuzima nau svest,
stvarnost za koju nam nae iskustvo govori da je barem u toj meri
stvarna koliko i nae svakidanje stanje - ako ne i ivopisnija,
stvarnija. Iz toga se lako da naslutiti zato su biljke sa tako
neverovatnim magijskim moima sluile u praksama i ceremonijama
magiara, iscelitelja, amana i vraeva i zbog ega su one odigrale
vanu ulogu u misterijskim kultovima.
Upotreba magijskih biljaka see u daleku ljudsku prolost i moe se
uoiti u svim kulturama. Jer, radnje sa kojima su pomenute biljke
dovoene u vezu (vraanje i magija) predstavljaju izraz najljudskije
tenje - potrebe da se pronikne u skrivene slojeve bia, da se sazna
neto o moima koje u normalnim uslovima nisu pristupane ljudima i da
se razumeju ispravni naini rukovanja ovim silama.
Ovaj renik magijskih biljaka iznosi podatke o botanikoj klasifikaciji
i farmakologiji mnogih takvih biljaka, a takoe razmatra i njihovu
istorijsku ulogu i naine njihovog korienja. Kao rezultat toga
itatelj nailazi na oaravajui i arenolik opis nekih manje poznatih
podruja ljudske kulture. Oni kojima je neka od magijskih biljaka iz
teksta naroito zapala za oko imaju na raspolaganju bibliografiju sa
pregledom izvornih dela. U vremenu kao to je nae, kada je naglasak na
racionalnom aspektu stvarnosti, ovakva knjiga predstavlja putokaz ka
magijskom, koje je stvarno isto onoliko koliko je i sama stvarnost
magina. Nadam se da e ovo delo pronai svoj put ka iroj publici.
dr Albert Hofman
Ritimejt 1992

"U biljkama se moe nai sva mo ovoga sveta.
Onaj koji poznaje njihova tajna svojstva je svemoan."
Indijska poslovica

PREDGOVOR
Susret sa drugaijim kulturama predstavlja jedno od najuzbudljivijih
iskustava koje se moe doiveti. Takvo iskustvo se jo vie produbljuje
kada je praeno prizorima druge stvarnosti. Magija je most ka
drugaijim stvarnostima. Jo u predistorijsko doba, magija i biljke su
dospeli u blisku vezu. amani uzimaju biljke da bi napustili svoja tela
i otputovali u drugu stvarnost, iscelitelji koriste gljive i ajahuasku
kako bi razvili svoje isceliteljske moi i lake razotkrili uzroke
bolesti koji su pod normalnim okolnostima nevidljivi. Proroci i
vidovnjaci se slue tatulom, muharom ili ololikvijem da bi videli ono
to je inae skriveno ili proricali budunost. Spominje se da neke
biljke dovode do levitacije. Velike koliine opijuma koje uzimaju
fakiri ine da oni postanu neosetljivi na bol i otporniji. Alhemiari
koriste tajno korenje kada vare svoje eliksire besmrtnosti, a vraevi
"zaaravaju" svoje rtve semenkama bunike. Svetenici pale tamjan da bi
stupili u kontakt sa bogovima, vetice koriste letee meleme da bi se
otisnule na astralna putovanja, a jogini uzimaju konoplju da bi se
ujedinili sa bogom ivom. Svetenici-vrai sa Anda vau koku sve dok
ne dospeju u stanje kada mogu da protumae i razumeju ukazana znamenja.
Ove magijske moi javljaju se zahvaljujui farmakolokom delovanju
aktivnih sastojaka koji se nalaze u odreenim biljkama.
Knjiga predstavlja pokuaj da se sastavi renik samo pojedinih biljaka
koje nalaze svoju primenu u etnografskom kontekstu magije. Jer, poto
su ljudi tokom istorije u takve svrhe koristili neizmeran broj biljaka,
ovakvo delo mora da ostane nepotpuno. No ipak, ja se nadam da e biti
od pomoi itaocu koji eli da pronikne dublje u mnotvo udesnih
stvari koje ga okruuju. Budua istraivanja i saznanja zasigurno e
proiriti prikaz magijskih biljaka koji je ovde samo naznaen.
eleo bih da od sveg srca zahvalim onima koji su mi pomagali u mojim
nastojanjima, naroito Klaudiji Miler-Ebeling, Albertu Hofmanu, Ralfu
Mecneru, Terensu i Kati MekKena, Stanislavu Grofu, Hermanu de Vriesu,
Galanu O. Sejdu, Nirmolu i Anupami, Ulriki i Verneru, Sigi i Osi,
Denisu Alegreu, Hanskarlu Lojneru, Hartmutu Lau, Majklu lihtingu, i
mojoj paganskoj porodici.
Originalni tekst na nemakom je temeljno revidiran i proiren za
englesko izdanje. Dodata su nova otkria i jedan broj biljaka koje u
prvobitnom izdanju nisu bile ukljuene, kao i nekoliko tabela. Dok sam
vrio reviziju pomagali su mi Denis Mekkena, Antonio Bjanki, Franesko
Festi, Johen Garc, Marlena Dobkin de Rios, Endrju Vejl, Vilijam
Emboden, Verner Larsen, Kristof Hodl, Nevil Druri, Martin Hanslmajer, i
Karl Gracl. Naroitu zahvalnost dugujem svom prijatelju i prevodiocu
Donu Bejkeru.
Prouavanje magijskih biljaka je pustolovina koja vodi oveka daleko
izvan mea akademske nauke. Voleo bih da ova knjiga moe da poslui
onima koji su reeni da krenu u ovakvu pustolovinu.
dr Kristijan Re
Hamburg 1992

UVOD

ta je magija?

"Jer u umeu svesti lei ono to je udesno, a to je ono to te moe
uzneti iznad svih stvari."
Antonen Arto

Svet predstavlja celinu koja obuhvata dva pola. Sve to se deava i to
se da iskusiti pojavljuje se kao odnos izmeu ta dva pola. Ovi polovi
nazvani su mnogim imenima: dobro i zlo, svetlost i tama, dan i no,
pozitivno i negativno, bog i avo, nebo i pakao, teza i antiteza,
postojanje i nitavilo - a takoe muko i ensko, istina i la, ivo i
mrtvo. Svet se ispoljava kroz bezbroj inilaca i svaki od njih
doprinosi njegovoj celovitosti. Svaki inilac predstavlja samo jedan
vid ispoljenja i odraava samo jedno iskustvo sveta, pri emu taj isti
svet izraava i omoguuje jedan vid postojanja. Prema tome, svaka osoba
je jedan deli celine. Sve svetske mitologije pripovedaju o jednom
provobitnom, rajskom stanju, koje bee nepromenljivo i jedinstveno. Sa
pojavom ljudi ovo iskonsko stanje vie nije bilo mogue. Ljudi su
poeli da doivljavaju sveukupnost sveta. Pritom su nailazili na
dobrostive bogove, ali i na one zloudne. ovek je iz nepromenljivog
stanja raja kroio u svet promena. Jednom kada je iskoraio iz raja,
vie nije bilo povratka. Ipak, seanja na to su ostala, i tako je
poela potraga du staze koja vodi natrag u to stanje.
Ljudi eznu da ive u savrenom svetu, da budu celoviti, zdravi,
uspeni i sreni. Svi elimo da ivimo lepo. Sanjamo o raju na zemlji.
ivei u skladu i jedinstvu sa kamenjem, biljkama, ivotinjama i
bogovima, moda emo uspeti da ostvarimo ovaj san. Ipak, postoji jo
jedna strana univerzuma, ona koja je tamna, nezdrava i razorna.
Ljudi smatraju da je njihovo pojedinano iskustvo stvarnosti jedino
merilo. "I zaista, svako od nas je filozof, jer svi mi doivljavamo
svet na sebi svojstven nain, a isto tako uobliavamo sliku o njemu.
Svaki ovek mora da deluje u okvirima vlastite jedinstvene stvarnosti
(Hofmann 1983:13)." Mi elimo da budemo zadovoljni naom stvarnou.
Ukoliko, pak, nismo zadovoljni, tada neto valja menjati. Promena,
meutim, moe nastati jedino uz uee bogova i demona i, naravno, uz
pomo magije.
Svet je reka neprekidnih promena. Sve to ivi doivljava mene i
promene. Na poetku svest se pojavljuje iz nitavila, zatim se
uobliava u oveku koji doivljava svet, da bi se na kraju vratila u
nitavilo. Gde god se osvrnete vidite promenu. Promena je odreena
boanskim zakonima; ona se deava na tano odreeni nain. A ipak se na
promenu moe uticati. Osoba koja poznaje zakone promene umee i da ih
primeni, a to je upravo nain na koji nastaje arolija. Drugim reima,
magija oznaava svestan pokuaj da se stalno promenljivi svet
preuoblii kako bi se postigao odreeni cilj.
Magija se oslanja na one sile u univerzumu koje obino nisu vidljive
niti su dostupne uobiajenim sredstvima upravljanja. Potrebno je znanje
da bi se njima upravljalo - a to je znanje o unutranjim odnosima
izmeu stvari i njihovom natulnom delovanju. Predanje kae da se
ovakvo znanje stie kroz naroitu obuku. Prema tome, magija je tajno
znanje korienja skrivenih sila univerzuma.
Nema te kulture u kojoj magija nije nala istaknuto mesto. U svakom
narodu nailazimo na prie o arobnjacima, osobama koje upravljaju
nevidljivim silama i zakonima i na taj nain slue zajednici, leei
bolesne, pomaui nesrenima, pospeujui plodnost i titei
saplemenike od tamne strane univerzuma. Zbog toga to postoje dve
strane sveta, meutim, ima i onih koji koriste magiju da bi naudili
svojim blinjima. Oni su spremni da izazovu bolest i smrt, poseju
nesreu, onemogue plodnost, ili bace senku na svetlu stranu
univerzuma. Gde ima dobrih arobnjaka ima i zlih. Dobronamerna magija i
zlo arobnjtvo samo su dva pola jedne celine, odraavajui dramu
postojanja i igru izmeu bogova i demona. I tako, osoba koja ume da se
slui magijskim inima ima mo da prizove i dobro i zlo.

ta su magijske biljke?

Ni "medicina", ni "talisman", ni "magijsko zrno" ak ni otrov nee
delovati bez arobnih rei. Ukoliko nisu "zaarani", ne mogu biti od
pomoi. Same po sebi, sile ne deluju. Jedino inteligencija rei ih
oslobaa i ini delotvornim.
Janhajnc Jan

Da bi se izvela magija, nije dovoljno samo znanje. Pored toga treba
izvesti i prikladne rituale, upotrebiti odgovarajua orua. Magija se
aktivira ritualom, a usmerava pomou orua. Sve ljudske kulture imaju
magijske rituale i sve one su iznedrile mnotvo magijskih orua
izraenih u skladu sa tajnim predanjima, odnosno uputstvima koja su
preneli bogovi ili demoni.
Osoba koja poznaje unutranje odnose izmeu stvari takoe je sposobna
da prepozna i upotrebi skrivene magijske sile koje u njima lee.
Magiari mogu da vide ove sile, da ih prepoznaju, imenuju i usmere u
skladu sa svojim ciljevima. Od davnina su ljudi koristili nebrojene
prirodne i preraene predmete u svojstvu magijskih orua: koljke i
amonite, kamenje i kristale, biljke i ivotinje, hranu i pie, slike i
skulpture, dragulje i materijale, oruja i orua, sigile (magijski
simboli) i oltare (up. Biderman 1976, Nemec 1976, Rtsch, Gur 1989).
Mnogi magiari smatraju da su biljke osnovna magijska orua. Svojim
znanjem i ritualnim delovanjem, magiari pretvaraju biljke u orua
magije. Biljka moe postati magijska samo uz pomo magijskog znanja i
delovanja. Prema tome, magijske biljke su za magiara orua kojima se
slui da bi preobrazio stvarnost. A, kao to smo ve napomenuli, one
mogu biti upotrebljene u dobre i u loe svrhe.
U ovoj knjizi baviemo se antropolokom i etnofarmakolokom upotrebom
odabrane grupe biljaka.
Antropologija izuava ljudsku kulturu. Etnofarmakologija se bavi
izuavanjem upotrebe farmakoloki aktivnih supstanci u odreenim
kulturama (up. Dobkin de Rios 1984; Efron 1967). Iz tog razloga, bilo
koji prikaz magijskih biljaka treba da ukljui i razmatranje njihovih
farmakolokih svojstava. Kada se magijske biljke razmatraju iz
antropoloke perspektive analitikog i komparativnog istraivanja,
uoavamo da se one mogu na odreene naine sistematizovati, odnosno
klasifikovati. Klasifikacija koja je ovde uvedena je preliminarna i
budua istraivanja e zasigurno dovesti do njene revizije, poboljanja
i proirenja. Za englesko izdanje su neka poboljanja ve uvedena i ona
se odnose na razmatranje predmeta korienih u pogrebnim ritualima.
NAMENA = Magijske droge i proroke biljke
Biljke koje magiari uzimaju ili pripremaju kako bi stekli uvide u
normalno nevidljivu stvarnost ili otkrili skrivene aspekte bia, mogu
se nazvati magijskim drogama ili prorokim biljkama (up. Rtsch 1986b,
1991a; Schultes & Hofmann 1979). Zbog njihovog snanog dejstva, takve
biljke se oznaavaju kao halucinogeni, psihodelici, enteogeni, psihoto-
mimetici, psihodisleptici ili ekstatici.* Albert Hofman, koji je otkrio
LSD i prouavao magijske droge Meksika, dao je moda najprikladniji
opis dejstva halucinogena:

Halucinogeni se izdvajaju od svih ostalih psihoaktivnih supstanci
svojim izuzetno dubokim delovanjem na ljudsku psihu. Oni uzrokuju
radikalne psiholoke promene koje su povezane sa izmenjenim doivljajem
vremena i prostora, osnovnim kategorijama ljudskog postojanja. ak i
svest o sopstvenoj telesnosti i sopstvenom identitetu se dramatino
menja. Halucinogeni nas vode u drugi svet, u jednu vrstu sveta
snovienja koje se uprkos svemu doivljava kao potpuno stvarno, ak i
ivlje, i shodno tome na neki nain stvarnije od uobiajenog sveta
svakodnevne stvarnosti. U isto vreme, ukoliko doza nije preterana,
svesnost i pamenje bivaju potpuno ouvani. Ovo je kljuna razlika
izmeu ovih supstanci i opijata te drugih opojnih sredstava, ija su
dejstva praena zamagljivanjem svesti. ulni oseti, to naroito vai
za ulo mirisa, postaju snaniji. Predmeti izgledaju ivlji, njihove
boje jarkije. esto izgledaju prozrani, obasjani maginim sjajem.
Okolina dobija novo znaenje, a predmeti poinju da oivljavaju. Oseaj
vremena je uveliko poremeen. esto se ini da vreme u potpunosti
stoji. Osoba ivi bezvremeno, potpuno ovde i sada, to dovodi do
neverovatnog pojaavanja doivljaja.
(Hofman 1975:12-13)
Mnoge kulture smatraju da su biljke, koje su u stanju da izazovu takva
dejstva kod ljudi, boanske. Boanske biljke mogu se primeniti i
neovisno od magijskih radnji, prilikom svetkovina i ritualnih
okupljanja zajednice (up. La Barre 1970; Mller-Ebeling & Rtsch,
1987). Neretko se koriste i za pripremanje ritualnih mirisa (up.Huber,
1929). Mnoge biljke spomenute u ovoj knjizi spadaju pod tu vrstu:
aneoska truba, ajahuaska, bale, boraero, raena glavnica, muhara,
gejz noru noru, gvatiljo, haoma, konoplja, iboga, ambur, urema, kava-
kava, koribo, manaka, mandragora, gljive, ololikvi, pejote, Salvia
divinorum, San Pedrov kaktus, burmut, solandra, soma, teonanakatl,
tatula, duvan, vilka, voakanga.

Magijski lekovi

Biljke koje magiari ritualno pripremaju i daju obolelima kako bi ih
iscelili od ozleda nanetih crnom magijom ili voljom bogova i demona
mogu se nazvati magijskim lekovima.
Obine (kukuruz, krompir) ili ree znane biljke, poznate samo vrau,
mogu se koristiti u medicinske svrhe. Magijski lek sadri magijsku mo.
Ona se unosi u biljku odreenim ritualima, magijskim formulama, basmama
i zaaravanjima i najposle posveivanjem (up.Schindlebeck 1978). U
celini gledavi, sve biljke pripadaju ovoj vrsti. Ipak, vraevi obino
izdvajaju neke od njih. Najvanije su ukljuene u ovu knjigu: aloja,
amate, pasulj, benzoe, kanela, kafa, urma, lana mandragora, luk, en-
en, lotus, kukuruz, imela, orhideja, rutvica, solomonov peat, ta-
mariska, tulasi, verbena, vino.

Eliksiri besmrtnosti

Ova kategorija obuhvata biljke koje se ritualno pripremaju i koriste
kao eliksiri za ouvanje mladosti, za postizanje dugovenosti odnosno
besmrtnosti. Mnogi magiari i alhemiari tragali su za ovom vrstom e-
liksira, a kako legenda kae, neki od njih su i uspeli da ga pronau
(up.Metzner 1986, 1987). Neke od biljaka opisanih u ovoj knjizi
koriene su kao sastojci eliksira besmrtnosti: muhara, fo-ti, en-en,
haoma, ling-i, lotos, soma, aj, lokvanj, vino.

Ljubavne ini i afrodizijaci

Biljke koje su se u raznim kulturama koristile u svrhu buenja ljubavi
u nekoj osobi i usmeravanja te ljubavi prema drugoj, mogu se oznaiti
kao biljke od ljubavnih ini. Neretko se biljka (ije prikupljanje
esto iziskuje sloene rituale) mea sa hranom osobe koja treba da bude
zaarana ili se sakriva u njegovom ili njenom obitavalitu, odnosno
odei. Uz ljubavne ini, osobe mogu da uzimaju odreenu biljku ili
biljke kako bi uinili sebe privlanijim suprotnom polu (up. Aigremont
1987; Gifford 1962; Hirschfeld & Linsert 1930).
Nasuprot tome, afrodizijaci su sredstva koja se unose u telo ili nanose
po njemu radi pobuivanja seksualne elje i pojaanja erotskog
doivljaja (up.Mller-Ebeling & Rtsch 1986; Rtsch 1999).
Razlike izmeu ljubavnih ini i afrodizijaka nisu, meutim, otro
izraene, pa se ista biljka moe koristiti i za ljubavne ini i kao
afrodizijak. Iz tog razloga, ove biljke se mogu zajedno grupisati.
Mnoge biljke iz ove knjige daju se uvrstiti u ovu kategoriju: jedi,
aneoska truba, artemizija, pasulj, beladona, betel, iirot, koka,
kafa, kola, kolorini, dita, efedra, lana mandragora, muhara, fo-ti,
galangal, beli luk, denista, umbir, en-en, gvarana, konoplja,
bunika, iboga, lakamana, divlja salata, mandragora, divlji limun,
niando, orai, nuks vomika, orhideja, bodljikavi mak, kebrao,
afran, sasafras, beli bun, solandra, tatula, verbena, voakanga,
lokvanj, vetiji melemi, drvena rua, johimba.

Magijski mirisi

Mnoge aromatine biljke i biljni proizvodi (smole, ulja, esencije),
osim to slue za puenje, sagorevaju se u vidu mirisa. Uobiajeni
postupak kaenja mesta izvoenja svetih radnji mirisom radi pro-
ienja veoma je drevan. Ovaj obiaj poiva na verovanju da vatra
oslobaa duhove biljaka iz njihovih smrtnih okova, a kada se nau na
slobodi, ovi imaju sposobnost da prouzrokuju odreene stvari. Na
primer, mogu da proteraju demone koji oliavaju neku bolest ili pomognu
osobi da stekne naklonost bogova (up.Henglein 1985; Vinci 1980).
Magijski papirusi drevnog Egipta opisuju upotrebu mirisa u prizivanju
prorokih demona. Neki mirisi uzrokuju izmenjena stanja svesti. amani
i proroci esto ih udiu kako bi uli u trans i videli ono to je u
obinim uslovima nevidljivo i skriveno. Tokom ljudske istorije na
stotine biljaka je korieno kao sastojak mirisa. Samo neke od njih,
naroito one koje su povezane sa magijom, zastupljene su u ovoj knjizi:
aloja, drvo ivota, artemizija, asafetida, lovor, benzoe, iirot,
kanela, kedar, koka, emerika, konoplja, bunika, kleka, pii-pii, mak,
afran, sasafras, tagetes, duvan, divlji ruzmarin.

Amuleti i fetii

Amuleti su predmeti koji sadre nevidljivu magijsku mo, sluei svom
vlasniku za posebne namene. Osim to deluju pasivno u cilju njegove
zatite, amuleti mogu odigrati i aktivnu ulogu u vidu izazivanja
eljenih okolnosti. Posednik amuleta e ga stalno nositi sa sobom ili
e ga odloiti na neko, za njega naroito odreeno mesto. Amulete mogu
praviti magiari i "obine" osobe. Tokom ljudske istorije, nepregledan
broj prirodnih i vetakih predmeta korien je u svojstvu amuleta.
Delovi biljaka (semenke, rizomi, korenje) koji se lako mogu nositi,
zbog svog oblika i osobina dugo su bili upotrebljavani u ove svrhe (up.
Kriss-Rettenbeck & Hansmann 1977; Rtsch & Guhr; Scanziani 1972).
Biljke koje su sluile za izradu amuleta su: aloja, aneoska truba,
pasulj, betel, kola, kolorini, lana mandragora, en-en, kleka, ling-
i, lotos, mega, kukuruz, mandragora, divlji limun, imela, orai,
orhideja, pejote, teonanakatl, tatula, duvan.
Fetii su sveti predmeti, obino izraeni iz vie delova (prirodnih i
umetnih) koji sadre linu ili stranu magijsku mo. Ova mo je predmet
posednikovog oboavanja i samo on je moe koristiti za svoje ciljeve.
Fetiima se nude rtve i oni se prizivaju pomou molitvi. Veina fetia
je izraena od drveta ili korenja. Kroz postupak oblikovanja oni bivaju
ispunjeni magijskim moima. Mnogi antropomorfni fetii imaju male
pregrade ugraene u predelu pupka. Magijski predmeti iz biljnog, ivo-
tinjskog i mineralnog carstva mogu se odloiti u ove pregrade (up.
Thiel i dr. 1986). Biljke koje su odigrale vanu ulogu u fetiistikim
verovanjima su: aloja, amate, kedar, en-en, iboga, mandragora,
johimba.

Magijski tapovi i orua

Biljke esto slue kao materijal od kojeg magiari ritualno spravljaju
mnotvo magijskih orua, ukljuujui tu magijski tap i mreu, vetiju
metlu, tapove za proricanje, magijske bodee, te inije za odlaganje
magijskih droga i slinih supstanci (up. Gessman n.d.). Nekoliko
biljaka u ovoj knjizi slue kao materijal za izradu magijskih naprava:
amate, kedar, denista, haoma, konoplja, mega, imela, vetija leska.
Slavni tap (tirsos) Dionisa i njegovih sledbenika, koji se sastojao od
stabljike moraa (Ferula communis) i borove iarke (up. Baumann
1982:60-62) moe se uvrstiti u ovu kategoriju.

Ravasto drvee

U nekim drutvima se veruje da e se neka osoba izleiti ukoliko se
provue kroz prirodnu ili iskopanu rupu ili pukotinu. Za ovu svrhu
koristile su se rupe u stenama ili kuama, a ponekad i rascepljeno ili
savijeno drvo. Drvee ija stabla imaju rupu ili rascep od udara munje
ili delovanja nekog arobnjaka ili iz drugih nepoznatih razloga zvalo
se "ravasto drvee" (nem. zwieselbaum; up. Feilberg 1897). Koje je
vrste drvo u ovom sluaju nije bitno. Za osobu koja se popne uz
ravasto drvo govorilo se da ulazi u novu stvarnost.

Otrovi i smrtonosne ini

Postoji mnogo biljaka, ija i najmanja koliina moe uzrokovati oz-
biljno trovanje ili ak smrt (up. Engel 1897; Roth i dr., 1984). Obian
narod se uvek plaio i uglavnom izbegavao takve biljke. Osobe - bilo da
su arobnjaci ili ne - koje su upotrebljavale takve biljke izbegavane
su kao trovai i veci. U mnogim drutvima znanje o otrovnom delovanju
biljaka spada u podruje magije.
Otrovi esto igraju bitnu ulogu u religioznim iskuenjima (up. Evans-
Pritchard 1976; Lewin 1929). Biljke koje su mogle biti ritualno isko-
riene da izazovu smrt druge osobe, nazivane su biljke od smrtonosnih
ini (up. Davis 1985; Rtsch 1987). Otrovi i smrtonosne ini su neretko
jedno te isto i mogu se obuhvatiti istom grupom. Jedan broj biljaka o
kojima se u ovoj knjizi raspravlja spada u ovu vrstu: jedi, kalabar,
kolorini, ikema, ekiriti, gljive, nuks vomika.

Pogrebni predmeti

U mnogim kulturama odreeni predmeti (esto lini) polau se u
pokojnikovu grobnicu. Namena im je da pomognu preminulom na svom
putovanju u zagrobnom ivotu. Najee su to predmeti za svakodnevnu
upotrebu - kamenje, minerali, koljke i amoniti. Hrana, droge i biljni
amuleti takoe su esto polagani u grobnice. Arheoloki nalazi su po-
kazali da su i neandertalci iz anidara polagali biljke (cvee) u
grobnice svojih umrlih, pre nekih 60.000 godina (up. Rtsch 1991a).
Sledee biljke su koriene kao pogrebni predmeti: pasulj, kedar, koka,
kolorini, efedra, gvajusa, konoplja, bunika, lotos, kukuruz, mate, mak,
bodljikavi mak, San Pedrov kaktus, tatula, duvan.

Ko koristi magijske biljke?

Istorija sveta se odigrala u krugu plesa izmeu dva sunca, jednog koje
zalazi i drugog koje izlazi. A kada sunce zae, arobnjaci stupaju u
krug..."
Antonen Arto

Magijske biljke mogu da koriste jedino oni koji provereno raspolau
znanjem. Takvo znanje dolazi iz mnogih izvora. Moe se prenositi sa
kolena na koleno kao predanje. Mogu ga preneti bogovi, u toku vizija
ili snova (spontanih ili izazvanih odreenim magijskim drogama), ili
naspeva za vreme kontemplacije i meditacije. U mnogim zajednicama
magijske biljke preuzimaju ulogu uitelja. Vizije koje izazivaju
ukazuju na pravilan nain ivljenja, otkrivaju tajne moi lekovitih
biljaka i amuleta ili dovode do susreta sa biima koja se pod normalnim
okolnostima ne mogu videti. Magijsko znanje duguje svoje poreklo upravo
takvim vizijama.
A ko su osobe koje koriste magijske biljke? Obino su to izabranici
sudbine, na iji izbor ukazuje predskazanje, boansko otkrovenje,
sputa nje duha, ili vienje drugog arobnjaka. Stiui znanje o
magijskim biljkama, oni preuzimaju i etike obaveze: dobijaju zaduenje
da pomau drugima i tite zajednicu. U antropolokoj literaturi, ove
osobe su poznate kao: amani, iscelitelji, svetenici, vraevi,
magijski svetenici ili jednostavno lekari.
Drugi se okreu magijskim biljkama iz linih pobuda. Bavei se biljkama
oni odabiraju zvanje svetenika, travara ili proricaa, to su sve
drutveno opravdane i definisane delatnosti. Da bi mogli da idu tim
putem oni postaju uenici onih koji u tome imaju vie iskustva.
Osobe koje kroz bavljenje magijskim biljkama raunaju na uveanje line
moi neretko podaju sebe silama tame. Magijske biljke su za njih samo
sredstvo kojim mogu da nanesu zlo drugim biima. Takvi pojedinci obino
ue sami. U antropolokoj literaturi se nazivaju veci, crni magiari i
arobnjaci.
Magijske biljke, naroite one manje opasne, mogu koristiti i "obine"
osobe. Podaci u vezi spravljanja mnogih amuleta, afrodizijaka i
ljubavnih ini opte su poznati. Isto tako, veina ljudi zna za dejstvo
otrova. Meutim znanje neupuenih je esto povrno i nezrelo, te
uglavnom neprecizno.

Kako magijske biljke slue u psihodelinim ritualima?

Jahai e podbadati svoje konje,
prelaziti mostove i galopirati dalje!
Ja gradim most od neba i od zemlje.
Ja podiem most izmeu ovog i nekog drugog sveta.
Ja podiem most tri nivoa i
most sedam zvezda..."
Invokacija Jao amana

Kroz istoriju su mnoge biljke bile koriene za prodor u svetove koji u
svakodnevnom ivotu nisu pristupani. Kulture se razlikuju po tome kako
objanjavaju ove svetove, kao to se razlikuju i po nainu ulaenja u
njih. Uprkos tome, postoje odreene slinosti u nainima korienja
biljaka, naroito kod istonjakih praksi. Ritualna osnova koja prati
upotrebu ovih biljaka, tajna znaenja koja objanjavaju zato su
iskustva izazvana nekom biljkom vana, ak i opisi sadraja tih
iskustava se u nekim kulturama slau. Zbog toga to se takvi rituali
izvode radi sticanja uvida u sutinu univerzuma i dobijanja odgovora od
ivotnog znaaja, ovakva iskustva valja nazvati psihodelini rituali
znanja.
Jedna metafora moe nam biti od pomoi u razumevanju znaenja takvih
rituala. Ova metafora jeste most ka bogovima, koji predstavlja put
spoznaje. Kao i ovozemaljski mostovi, most ka bogovima mora da bude
postojan i bezbedan. Nepostojan most previe je nesiguran da bi se
njime hodalo. Most se mora prei sa pouzdanjem i potovanjem. Na isti
nain, put ka znanju mora se prelaziti sa pouzdanjem i potovanjem.
Ritualne radnje obezbeuju vozilo kojim se putuje stazom ka znanju, dok
magijske biljke obezbeuju neophodno gorivo. Ako elimo da preemo most
do kraja, nae vozilo mora da bude savreno ispravno. Ako se pokvari
nasred puta, neemo dostii na cilj - a to su bogovi. Kada se izvodi
psihodelini ritual, znanje u vezi pripremanja i koliine supstance je
od ogromnog znaaja. U suprotnom, moe doi do neeljenih okolnosti sa
traginim posledicama.
Koncept mosta je krcat simbolinim znaenjima, i to je jedna slika koju
esto susreemo u etnografskim kontekstima (Lemoine 1989). U zapadno-
afrikom kultu iboge (iboga), govori se o "mostu ka precima" (Fernandez
1982). Junoameriki amani prelaze "most dima" ili "most koke" (Martin
1969). Neki prelaze dugin most ka Mlenom putu ili ka Valhali. Ti
mostovi nemaju vidljivu strukturu. To su unutranji putevi ka duhovnim
svetovima. Uz to, most nije samo prolaz preko bezdana ka novoj obali.
Most je put ka znanju na koji se moe kroiti pomou neke supstance ili
biljke. Most je prilika koja se prua tragau za znanjem da se priblii
onima koji mu to znanje mogu preneti - bogovima i boginjama.
Bogovi i boginje su bia sa kojima se moe susresti bilo koja osoba,
mada ne u obinom svetu. To su bia koja deluju u svetu u obinim
okolnostima nedostupnom i nevidljivom za nas. Kroz magiju, osoba moe
da upravlja svetom inei da nevidljivo utie na vidljivo (up. Rtsch
1985). Najvei uinci se postiu kada osoba izgovori molitvu bogovima
da izvre takav uticaj. Ipak, kako neko moe videti stvari koje su
obino nevidljive? Vie od sveta svakodnevne stvarnosti moe se videti
kada se uzme biljka sa psihodelinim dejstvom.
Termin psihodelian precizno oznaava nameru tradicionalnih rituala
znanja - a to je ispoljenje skrivenih dimenzija psihe. Osoba koja
koristi psihodelike, meutim, ne sme da postane rascepljena ve
celovita. Ona ne treba da doivi svet kao neto demonsko; umesto toga,
njeno novo iskustvo sveta treba da joj ukae na ispravan nain
ivljenja.
Magijske biljke su esto u vezi sa oblau ljudskog iskustva ili po-
naanja koje zapadni svet naziva religija, religiozno iskustvo ili
misticizam. U jezicima mnogih nezapadnjakih zajednica (npr. jezik Maja
ili Lakandonaca) re "religija" ne postoji, niti za nju postoji neka
zamena. Na isti nain ne postoji re "vera". Da li to znai da ovi
ljudi nemaju religiju? U zapadnjakom smislu, gde religija esto
poprima karakter hobija odvojenog od svakodnevnog ivota, oni zaista
nemaju religiju. Oni ne veruju u bogove. Oni ne priznaju bogove. Oni
znaju da bogovi postoje. Oni takoe znaju koji bogovi postoje, kako oni
izgledaju, kakve su im linosti. I u stanju su da prepoznaju uticaje
koje bogovi vre na svet u kome ive. tavie, to znanje nije pasivno
ogranieno na znanje o funkcijama koje bogovi vre u univerzumu, jer
oni poznaju i naine aktivnog pristupanja boanstvima - znaju kojim
putevima treba ii da bi se stupilo u kontakt sa njima. Ova etnografska
injenica, koja nam potvruje da mnoga drutva nemaju religiju u
zapadnjakom smislu ve znanje o delovanjima boanstava, predstavlja
klju za razumevanje psihodelinih rituala znanja.
Ima nekoliko tipova psihodelinih rituala znanja. Uprkos njihovim
prividnim razlikama, svi oni su osmiljeni da potpomognu uenje.
Istraivanje razliitih tipova rituala omoguilo je odreivanje
strukture zajednike za sve njih.

Misterije
Misterije su ritualna priea ili kultna okupljanja iji je cilj da
prizovu zajedniku viziju bogova, boansko znanje ili spoznaju o
istinskoj stvarnosti. Najslavnije misterije su one iz antikih vremena
(up. Meyer 1987). To su, na primer, eleuzinske misterije (v. raena
glavnica), misterije oboavanja Izis i Ozirisa, dionizijske misterije u
Pompeji (v. vino). U ovim ritualima, psihodelici su omoguavali
uesnicima da vide bogove i da prepoznaju i shvate uticaj koji bogovi
vre na svet (Wasson i dr., 1978). Cilj upuivanja u odreenu misteriju
nije izleenje bolesnih (mada su se udesna izleenja esto deavala),
ve omoguavanje normalnim i zdravim osobama da neto naue o svom
poloaju u svetu i u univerzumu. Misterije su sluile da prue odgovore
na pitanja od najveeg znaaja: Ko smo mi? Odakle smo stigli? Gde
idemo? ta je znaenje svega?