You are on page 1of 3

Osnovni pravni pojmovi

Pravni poredak

Skup pravnih akata jedne države ( ustav, zakonski i podzakonski akti) predstavlja pravni poredak .
Takođe skup obaveznih pravnih akata i pravila koje je svojim konstituisanjem utvrdila država
predstavlja jednu kompletnu i uređenu celinu - pravni poredak. Država je propisala prava i sama
država ne bi postojala bez prava , što takođe važi i za samo pravo jer ono ne bi postojalo da ga država
nije propisala .

Svi pravni propisi zajedno čine pravni poredak jedne države .

Pravne norme

Država uređujući odnose u društvu propisuje pravne norme . Društvene norme određuju odnose u
samom društvu , propisivanjem postaju obavezujuće . Takođe pravne norme su najbrojnije i
najraznovrsnije norme koje društvo poznaje . Pravna norma je pravilo o ponašanju ljudi koje sadrži i
propis o upotrebi sankcije u slučaju kršenja pravne norme .
Pravne norme mogu biti :

1. Obavezujuće

2. Zabranjujuće

3. Ovlašćujuće

Ustav

Osnovni zakonodavni akt jedne države je Ustav . Ustav određuje zakone , principe , odnose u samoj
državi i određuje kako će se neka država upravljati i odnos između države i njenih subjekata. On
određuje autoritet i ograničenja državnih istitucija i odnose između njih. Ustav određuje i štiti prava i
slobode pojedinaca. Ustav takođe određuje dali će država biti repubika ili monarhija , da li će biti
centralizovana ili federacija.
Ustav određuje autoritet i ograničenja državnih istitucija i odnose između njih. Ustav određuje i štiti
prava i slobode pojedinaca ( građana) . Takođe, on određuje i načine svoje promjene.

Međunarodno pravo

Predstavlja specifičan normativni poredak, određuje prava i obaveze nastale interakcijom država na
međunarodnom nivou .
Međunarodno pravo je propisano i sankcionisano od strane država i međunarodnih organizacija .

Kroz istoriju međunarodno pravo je evoluiralo i dovelo do razvijanja, pa sada možemo izdvojiti :

• Međunarodno javno pravo
• Međunarodno krivično pravo
• Međunarodno privredno pravo
• Međunarodno uniformno pravo
• Međunarodno administrativno pravo
• Međunarodno saobraćajno pravo
• Međunarodno privatno pravo

Međunarodno pravo se stalno razvija i grana u specijalizovana prava . Pod pojmom međunarodnog
prava misli na međunarodno javno pravo.

Međunarodna organizacija

Međunarodna organizacija je organizacija kojoj je oblast dejstva i pirisutnost raširena na više država.
Međunarodna organizacija pre svega se odnosi na međudržavne organizacije.
Formalno-pravno govoreći, međunarodna organizacija mora biti osnovana sporazumom koji joj daje
pravosnažnost. Ovako osnovane međunarodne organizacije predmet su međunarodnog prava i mogu
da ulaze u sporazume i sporove međusobno ili sa pojedinim državama. Imajući pravni i administrativni
status u vidu, međunarodne organizacije možemo svrstati u dve kategorije, i to:

• po članstvu,
• po funkciji

Međunarodne organizacije možemo da razlikujemo na osnovu država članica i da li je članstvo slobodno
ili ograničeno. Članstvo u nekim međunarodnim organizacijama (globalne organizacije) otvoreno je za
sve države sveta. U ovu kategoriju svrstavamo UN (Ujedinjene nacije), njene posebne agencije i STO
(Svetsku trgovinsku organizaciju).

Ugovor

Ugovor - pravni akt zaključen između dve ili više osoba nastao saglasnim pristankom obe strane .
Ugovor uređuje odnos između dve ili više osoba. Uređuje prava i obaveze odnosa a sastoji se od
početka , završetka i promene pravnih odnosa.
Zavisno od pravnih odnosa , ali i subjekata koji ih sklapaju, ugovori se dele na:

• međunarodne
• upravne
• porodične
• građanske

Ugovori se dijele još i na individualne (kad ih između sebe sklapaju pojedine fizičke ili pravne osobe) i
kolektivne (kad ih sklapaju organizacije radnika sa poslodavcima ).

Međunarodni ugovor

Međunarodni ugovor je svaki sporazum sklopljen između dvaju ili više subjekata međunarodnog prava,
koji je uređen međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jedinstvenoj ispravi ili u više međusobno
povezanih isprava, bez ozbira na njegov poseban naziv. Treba svakako naglasiti da svaki međunarodni
ugovor, ratifikovan odnosno potvrđen od strane zakonodavnih tela država ugovornica, po svojoj pravnoj
snazi jeste iznad zakona i podzakonskih akata, mada je to u praksi ponekad i sporno usled toga što nisu
sve zemlje spremne na takvo odricanje od suvereniteta. Međunarodni ugovori mogu nositi razne
nazive, kao što su: ugovor, konvencija, protokol, pakt, akt, sporazum, memorandum, povelja, statut,
konkordat.

Najznačajnija podela međunarodnih ugovora jeste podela koju na ugovore zakone (legislativni) i
ugovore pogodbe (kontraktuelni).

Kao što je rečeno, međunarodni ugovor može se sklapati između dva (bilateralni ugovor) ili više
(multilateralni ugovor) subjekta međunarodnog prava - tj. država, međunarodnih organizacija i ostalih
subjekata međunarodnog prava kao što su ustanici ili oslobodilački pokreti (što je u praksi relativno
retko). Međutim, kod međunarodnih ugovora razlikuje se trenutak potpisivanja od strane subjekata
međunarodnog prava (najčešće država ugovornica) od trenutka stupanja na snagu toga ugovora. To
zavisi od ratifikacije odnosno od razmene isprava i usvajanju od strane parlamenata država potpisnica.
Tek njihovom potvrdom međunarodni ugovor je preuzet u unutrašnji pravni sistem svake od država
ugovornica, i kao takav stupa na snagu i počinje njegova primena.

Svojina

Svojina je vlasništvo imovine (bilo čega orisnog npr. intelektualna svojina) od strane pojedinca ili
kompanije. U državama koje priznaju prava i privatnu svojinu, vlasnik ima određena imovinska prava.
Postoji pravni sistem zaštite i ograničenja korištenja privatne svojine.

Pod svojinom se često poima i skup prava i obaveza koje definiše i garantuje lokalni suverenitet. Čak se
i suverenitet definiše kao "neosporivo pravo na upražnjavanje vrhunskog autoriteta" posebno u odnosu
na svojinu. Ovo znači da pravo nad svojinom ne podrazumeva i suverenitet, odn. da uvek postoji i skup
ograničenja nad svojinom. Drugim rečima, "ja ovo posedujem i mogu da radim što mi je volja" nije
koncept savremenog svojinskog prava.
Borislav Blanuša
smer Poslovanje
1.godina
1420160081