You are on page 1of 18

S A D R A J

UVOD.............................................................................................................................. 3
1. FENOMEN EKONOMSKE KRIZE.................................................................. 4
2. ISTORIJA EKONOMSKE KRIZE.................................................................... 5
2.1. Mikroekonomija............................................................................................ 6
2.2. Makroekonomija............................................................................................ 7
3. KORENI GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE............................................... 7
4. NEOLIBERALNI KAPITALIZAM................................................................... 8
5. AMERIKA FINANSIJSKA KRIZA............................................................. 10
5.1. Kriza Evrozone............................................................................................ 11
6. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I SRBIJA............................................... 12
7. POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE............................................................. 14
8. IZLAZAK IZ KRIZE....................................................................................... 16
ZAKLJUAK............................................................................................................... 18
LITERATURA.............................................................................................................. 19


















2

UVOD

Uzroci ekonomske krize i postojea ekonomska kriza glavna su tema dananjice.
Ponekad mi se ini da nema krize i da nema loe situacije u naoj dravi mi ne bismo imali o
emu da razgovaramo. Naime, kao da ne postoji nijedna druga tema, kao da nema lepih i
boljih stvari, koje bez obzira na situaciju, i dalje postoje?! Veito se postavljaju pitanja u vezi
sa cenama, nezaposlenou, platama, itd. I dalje priamo o, izgleda, neisprianom. Razumem
da je problem velik, da je jako velik procenat siromatva i gladnih u naoj zemlji, ali
konstantno istom priom nita neemo postii. Samo emo se jo vie povlaiti u sebe, i
sakupljati negativnu energiju koja veim delom nae drave krui.
Istorijske promene deo su vremena u kome danas ivimo, i veina tih promena je
odraz dananje situacije u celokupnom svetu. Kraj drugog milenijuma obeleen je
dramatinim promenama i globalizacijom koju je donela industrijska revolucija i iz osnova
promenila civilizaciju. Time je omogueno da ovek u potpunosti zavlada ovomo naom
planetom, planetom Zemljom.
Kroz proces globalizacije, u poslednjih nekoliko decenija dolo je do uklanjanja
ekonomskih barijera i povean je intenzitet saradnje u Svetu. Ve na samom poetku procesa
globalizacije smatralo se, u ekonomskim krugovima, da e razvijene zemlje ostvariti veu
tednju od investicija i da e time u razvijene zemlje plasirati svoj viak tednje kroz strane
direktne investicije. U poetnim godinama procesa globalizacije bilo je za oekivati da e
razvijene zemlje usled vieg nivoa kvaliteta proizvoda, i irine asortimana ostvariti visoke
suficite u tekuem delu platnog bilansa. Kod zemalja u razvoju period poetka globalizacije
karakteriu niske zarade radnika, dobar pristup tehnologijama i samim tim mogunost za
ostvarivanje visokih stopa investicija.
Meutim, deava se neto sasvim suprotno. Tokom godina sprovoenja globalizacije
zemlje u razvoju su beleile visoke suficite u tekuem delu platnog bilansa i visoku stopu
tednje od investicija. Time je stvorena mogunost plasiranja vika domae tednje u
razvijene zemlje. Smatra se da je do obrta situacije dolo zbog same promene u globalnoj
tednji, a pre svega u zemljama u razvoju jer one imaju viu tendenciju ka tednji usled
induvidualne i kolektivne nesigurnosti kao posledica ranijih kriza. Azija je najbolji primer
tome. Dalje, tedie iz zemalja u razvoju, npr. Azijati, imaju averziju prema riziku i spremni
su da uz manje prinose ulau u sigurnije poslove. Usled averzije prema riziku finansijske
institucije iz zemalja u razvoju odluile su se za investiranje u zemlje koje su vaile za manje
rizine SAD.
3

U Sjedinjenim Amerikim Dravama dolazi do praska trita nekretnina, a usled
visokog priliva jeftinog novca iz inostranstva dolazi do vika izvora sredstava banaka. Kako
bi ostvarile profit, banke moraju da plasiraju slobodna novana sredstva. Hipotekarno trite u
SAD vailo je za najrazvijenije i najsigurnije, a kao takvo garantovalo je skoro sigurnu zaradu
uz mali rizik. Na amerikom tritu javljaju se dve vrste hipotekarnih kredita. Jedna koja
kredite odobrava onima koji su kreditno osposobljeni (prime krediti), i druga vrsta koja je
odobravala kredite onima koji ipak nisu ispunjavali uslove za dobijanje ovakvih vrsta kredita
(sub-prime krediti). Poto je velik broj poverioca mogao da dobije hipotekarne kredite dolazi
do rasta tranje za nekretninama, a problem je nastao onog trenutka kada vei broj njih nije
mogao da otplauje rate kredita to e biti detaljnije objanjeno u radu kojim elim da
predoim osim korena globalne ekonomske krize i posledice, kao i potencijalne krivce tome.

1. FENOMEN EKONOMSKE KRIZE

Jo od vremena daleke Antike, o krizama se govorilo kao o prelomnim periodima,
odnosno o prekretnicama koje donose oporavak ili neretko nevolje. Kriza predstavlja nevolju,
ali je ona istovremeno i ansa za napredak. U kineskom jeziku, prema tome, re kriza
sastoji se od dva simbola. Jedan simbol je u vezi sa opasnou, dok se drugi odnosi na
mogunosti, anse i napredak.
Danas, jedna od najeih i najaktuelnijih tema jesu problemi sa kojima se suoavju
skoro sve zemlje sveta, a koje je nametnula globalna ekonomska kriza. Zbog sve veeg
suoavanja sa problemom krize o njoj se govori i pie nadugo i nairoko. Ogroman broj
radova je irom sveta posveen upravo nastanku, uzrocima i posledicama krize u kojoj se i
dalje nalazimo, i koja je po svemu sudei bila i bie nezaobilazna.
Naime, brojni istorijski spisi i zapisi govore da su i ranije istorijske epohe poznavale
fenomen ekonmske krize. Iako su krize izazivane razliitim uzrocima i pojavama, npr. zbog
zemljotresa, sua, dugogodinjih ratova, injenica je da su zabeleene, da su bile postojane i
da e i dalje postojati nebitno da li zbog navedenih uroka ili zbog nekih drugih. Dakle,
oveanstvo se oduvek suoavalo sa krizama bilo da su one verske, moralne, politike,
privredne ili neke druge vrste
Osnovu krize ine stari okviri koji se predstavljaju kao ograniavajui i koji vie ne
mogu da se praktikuju, dok novi okviri jo nisu nastali ili nisu dobili na snazi i vrstini. Prema
teoretiarima privrednih sistema ova pojava se objanjava kao neizbean proces ciklinog
razvoja svakog, pa tako i ekenomskog sistema. Ovaj proces nastupa kada je potencijal razvoja
4

glavnih elemenata dominantnog sistema ve u osnovi iscrpljen, dok se u isto vreme raaju i
poinju borbe za dominaciju elementa novog sistema koji e initi novi ciklus.
1
Poto se
elementi starog i novog sistema nalaze u konfliktnom odnosu dolazi do poetka
dezorganizovanosti. Prilikom ekonomskih kolebanja u toj ciklinoj dinamici karakteristine
su etiri faze: kriza, depresija, oivljavanje, polet. S tim u vezi, kriza predstavlja samo jednu
od faza poslovnog ciklusa sa kojim se zavrava jedan period ekonomskog razvoja, a posle kog
dolazi poetka novog. Prekomernim gomilanjem zaliha, poveanjem nelikvidnosti,
nezaposlenosti itd. dolazi do manifestovanja krize usled ega se naruavaju sloene
meusobno zavisne proizvodno privredne veze, zatim dolazi do pada obima proizvodnje,
smanjuje se dobit, bankarska zaduenja su u porastu zbog ega dolazi do propadanje banaka...
Onda, pada cena vrednosnih papira, porubine za trajna dobara se smanjuju i na kraju dolazi
do pada ivotnog standarda i blagostanja stanovnitva.

2. ISTORIJA EKONOMSKE KRIZE

Ogroman broj radova se pie i posveuje, irom sveta, uzrocima i posledicama svetske
ekonomske krize. Broj radova e svakako rasti jer se kriza oduila i niko ne zna kad bi ona
mogla da prestane. Da je svetska ekonomska kriza posledica teke drutvene krize, krize
vrednosnih sistema, krize morala, demokratije, meunarodnih institucija i slino, s
uverljivou i bez paualnih ocena govore mnogobrojni radovi kojih je iz dana u dan sve vie.
S tim u vezi, smatra se da je besmisleno govoriti i dokazivati da je re o svetskoj finansijskoj
krizi. U pitanju je sveukupna kriza savremene civilizacije Zapada koja se prelila na sve delove
sveta. Iako postojea tzv. ekonomska kriza nije prva u istoriji, ova kriza je u punom smislu
gobalna, i po svojim osobinama ona je dosta dublja, ea i snanija od svih ostalih
ukljuujui i Veliku ekonomsku kruzu (1929.-1933.) o kojoj u govoriti u nastavku teksta.
Istorija ekonomije jo od XVII veka belei i objanjava prve finansijske i ekonomske
krize meu kojima su Tulipanska kriza 1636. Godine, i kriza kompanije junog mora koja se
desila 1720. godine. Vei broj kriza javlja se tokom XIX i XX veka, od industrijske krize u
Engleskoj 1825. godine, preko niza kriza u skoro jednakim vremenskim intervalima, pa sve
do Velike ekonomske krize o kojoj se najvie prialo, i na osnovu koje se belee poeci
ekonomske krize.

1
Ekonomska edicija, Slavia Tasi Svetska ekonomska kriza, dileme i reenja
5

Dvadeste godine bile su veoma dobre godine i izgledalo je da su ekonomski
fundamenti snani, meutim 1929. godine dogodio se slom njujorke berze. Cene akcija na
Volstritu strmoglavile su se 24. oktobra 1929. godine, ali berzanski brokeri su s lakoom
pretpostavili da je re o jo jednoj prolaznoj panici, ba kao to se dogaalo i godinama pre
(1920, 1917, 1914, 1907, 1903) i u mnogo drugih navrata. Sledeeg ponedeljka i utorka,
odnosno 28. i 29. oktobra 1929. godine pad se nastavio i skoro svima je postalo jasno da e
berzanski igrai, ipak, pretprpeti vee gubitke. Dakle, bez obzira to se tokom XX veka
dogaao niz kriza, samo e oktobar 1929. ostati upamen, ali iz razloga to ipak nije bilo
neto prolazno, kao to se u to verovalo, i zato to je to bio poetak najvee mirnodopske
ekonomske recesije svih vremena, poznate kao Velika depresija. Neto to je poelo kao
berzanska kriza, u mesecima nakon oktobarskog sloma, prerastalo je u finansijsku i bankarsku
krizu, a zatim i u optu ekonomsku recesiju. Amerika se u najveoj meri i u najduim
periodima suoavala sa krizom, dok su Velika Britanija, Francuska, Nemaka, Japan i druge
zemlje u neto manjim razmerama zapale u recesiju. Do 1933. godine ameriki bruto
drutveni proizvod (BDP) opao je za treinu, a stopa nezaposlenosti porasla sa 5 % na 25 %.
2

Iako se, postojanjem industrijskog naina proizvodnje i trine privrede, jezgro svetske
privrede prostorno pomeralo, uvek je bilo podlono privrednim i finansijskim krizama.
Recesija i krize se tokom vremena, uglavnom, objanjavaju nagomilanim neravnoteama u
odnosima osnovnih makroekonomskih agregata, ali ne postoji konkretno objanjenje zato
dolazi do takvih neravnotea. Finansijske krize koje su bile sve uestalije i jae tokom XX
veka, imale su neto preciznije objanjenje ali ne i u potpunosti relevantno, zbog ega se i
dalje postavlja pitanje zato dolazi do kriza ekonomskih razmera, zato se, ako su ve
postojale, i ako je dato objanjenje, iz njih ne izvlai pouka za dalju ekonomsku politiku?
Odgovor bi bio da su one neizbene, pa ak i korisne i da kao takve one treba da se prihvate.
Velika depresija osim to predstavlja vaan momenat u ekonomskoj istoriji, ona, isto
tako, igra vanu ulogu u istoriji ekonomskih ideja. Ideja koja je proizila iz krize jeste da se
ekonomska nauka podeli na dva dela na mirkoekonomiju i na makroekonomiju.

2.1. Mikroekonomija

Kod mikroekonomije akcenat se stavlja na pojedinca. Ona se bavi istraivanjem
ponaanja pojedinca, a za cilj ima da otkrije na koji nain pojedinci donose odluke. Da bi

2
Ekonomska edicija, Slavia Tasi Svetska ekonomska kriza, dileme i reenja
6

dola do cilja, mikroekonomija polazi od nekih osnovnih pretpostavki o ponaanju
pojedinaca.
Mikroekonomijom se ne moe mnogo manipulisati i igrati. Ekonomija je drutvena
nauka u kojoj ne postoje prirodne i empirijski utvrdive konstante kao, recimo, u fizici, zbog
ega smo uvek nesigurni u nae ekonomsko znanje, ali zato makroekonomija kao sastavni deo
ekonomije predstavlja deo koji najvie lii na prave nauke, nauke poput fizike. Zbog toga,
iako ne moemo znati za koliko e poveana tranja za krompirom povisiti cenu istog,
moemo sa sigurnou tvrditi da e je, uz nepromenjenu ponudu i uopte nepromenjene ostale
okolnosti, donekle povisiti.
3


2.2. Makroekonomija

Kod makroekonomije nepobitne istine kojih ima vrlo malo, mogu da se utvrde ili
izvoenjem iz teorijskih principa, ili iz empirijskog posmatranja. Bitnije je naglasiti da je
makroekonomija direktno politiki relevantna, a zakljuci makroekonomista istovremeno su i
politike preporuke za dravnike. Zakljuci do kojih dolaze makroekonomisti ne mogu izbei
ideoloki upliv upravo zbog te povezanosti sa ekonomskom politikom i voenjem drave
uopte. S tim u vezi, razlike izmeu makroekonomista jesu upravo ideoloke prirode i svaki
od makroekonomista, nebitno da li je re o trinom ekonomisti, odnosno kejnzijancu, ili
austrijskom ekonomisti marksistu sloie se u tome da je njihova analiza strogo nauna,
nezavisna, vrednosno neutralna i apolitina i da oni drugi koji se ne slau sa njima u pogledu
osnovnih preporuka za upravljanje ekonomijom, mogu da ih optue jedino za ideoloku
razliitost, ali i potkupljivost, laljivost, nerazumevanje, neznanje...

3. KORENI GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE

Problemi sa kojim se sva stanovnitva dananjice suoavaju nastali su zbog
ekonomske krize koja vie nije ni finansijskih, ni ekonomskih ve globalnih razmera. Kriza je
uticala, osim na smanjenje broja zaposlenih i na nematinu, i na meuljudske odnose.
Jedinstven je stav u tome ko je kriv za stanje u kom se nalazimo, i odakle je kriza potekla.
Prema stavovima teoretiara i analitiara kriza je potekla iz Sjedinjenih Amerikih Drava, a

3
Ekonomska edicija, Slavia Tasi Svetska ekonomska kriza, dileme i reenja
7

zahvaljujui tesnim meusobnim vezama sa meunarodnom ekonomijom, internetom,
osiguravajuim drutvima, investicionim fondovima i bankama poprimila je globalne tokove.
Iako se od strane eksperata za ove oblasti, i analitiara drutvenih pojava i kretanja
razliito tumae uzroci pojave krize globalnih razmera, ipak se esto istie da je nukleus
svetske ekonomske krize kriza tzv. hipotekarnih kredita. Do hipotekarne krize je dolo zbog
nemorala zaposlenih u bankama koji su obmanjivali i ubeivali potencijalne korisnike da
mogu otplatiti kredite, iako su znali da to nee biti ba tako lako i mogue. Prema tome,
verzija koja se najee pominje i koja se smatra uzronikom svetske ekonomske krize jeste
finansijska i bankarska kriza u SAD koja se dogodila zbog visokorizinih hipotekarnih kredita
koji su plasirani stanovnitvu sa niskim dohotkom. Veliki broj klijenata je mogao da dobije
hipotekarne kredite od banaka, ija je vrednost posle samo nekoliko godina prevazila onu
uzetu vrednost. Problem nastaje onog trenutka kada vei broj poverilaca iz raznih razloga nije
mogao da otplauje rate hipotekarnih kredita. Ti razlozi su prvenstveno u vezi sa enormnim
rastom cena nekretnina zbog ega dolazi do prevazilaenja vrednosti uzetih hipotekarnih
kredita, zatim, i moda najbitnije, zbog odsustva stroge kontrole koja je u vezi sa neophodnim
uslovima za dobijanje hipotekarnih kredita, koje, po svemu sudei, klijenti nisu ispunjavali.
Globalno povezana finansijska trita i trita roba uopte, neminovno su morala
dovesti do prelivanja krize u vidu domino efekta, prvo na zemlje koje imaju slian mehanizam
hipotekarnog kreditiranja npr. Velika Britanije, da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze
dovodei do pada vrednosti i obima trgovine baznim hartijama od vrednosti. Berzansku
paniku zamenila je bankarska panika izazivajui rast cena gotovine to je, nadalje,
destabilizovalo investicione aktivnosti u realnm sektoru, stvarajui tako globalnu ekonomsku
krizu.
Ipak, stvani razlozi za krizu su mnogo dublji, moda nikad i ne saznamo pravi i
konaan odgovor. Ostaje nam da i dalje sluamo i itamo sve to je u vezi sa njenim
nastankom, ali injenica je da je kriza hipotekarnih kredita bila samo okida za ovo to nas je
snalo, dok se oni pravi koreni nalaze ko zna gde. Elem, ini se da stvarnosti vie odgovara
teza onih analitiara koji tvrde da je uzrok krize u nekritinoj primeni koncepta neoliberalnog
sistema upravljanja privrednom usled globalizacije.

4. NEOLIBERALNI KAPITALIZAM

Nadovezujui se na priu o neoliberalizmu, prema reima nobelovca Jozefa tiglica
propagiranjem ekstremnog neoliberalnog kapitalizma napravljena je vrlo ozbiljna sistematska
8

greka koja je morala da dovede do tekih deformacija. Neoliberalnu politiku propagirali su
tzv. momci iz ikaga na ijem je elu bio uveni nobelovac Fridman. Njihovo uenje je
prihvaeno od strane Margaret Taer, a dosledno su ih sledili Klinton i Bler. Pod velikim
uticajem SAD neoliberalizam je prihvaen u veoma velikom broju zemalja. Slobodno
moemo rei da je on Vaingtonskim sporazumom nametnut zemljama Latinske Amerike,
zemljama u tranziciji i polovini postojeeih zemalja. Prema deset bojih zapovesti, pri
voenju ekonomske politike, vano je primenjivati neoliberalizam ukoliko zemlje, od kojih se
zahteva primenjivanje Vaingtonskog sporazuma, pretenduju na dobijanje novih kredita.
Poetkom devedesetih godina Fridman je zemljama u tranziciji poruivao da
privatizuju i samo privatizuju, i u Vaingtonskom sporazumu istakla se, upravo, privatizacija.
Osim privatizacije u sastavu Vaingtonskog sporazuma dominirale su liberalizacija spoljne
trgovine i stranih direktnih investicija i deregulacija privrednih tokova.
Nemaki filozof Jirgen Habermas istie da je poverovano da neoliberalizam
predstavlja vrhunac svetske mudrosti, i da se konano dolo do vene istine. Vena istina i
poruka koju nosi Vaingtonski sporazum predlau da pustimo da bogati postanu jo bogatiji, a
neke mrvice e ve da stignu do siromanih. Odnosno, oni koji su bogati neka se jo vie
bogate, takav je red.
Vaingtonski konsenzus usvojen je 1990. godine od strane MMF-a, Svetske banke i
Ministarstva za finansije SAD, a sve vanije zemlje u razvoju, osim Kine i Indije su milom ili
njihovom sugestijom prihvatile koncept voenja ekonomske politike koji preporuuje
konsenzus, odnosno model neoliberalizma. Pod sugestijom se, u ovom sluaju, podrazumeva
nametanje, a osim Slovenije, svim ostalim zemljama u tranziciji bili su nametnuti koncept
reformi i pravila voenja ekonomske politike, koje predlae Vaingtonski konsenzus tj.
model neoliberalnog kapitalizma. to se tie nae zemlje, ona je 2001. godine prihvatila
model reformi i ekonomsku politiku koju su sugerisali MMF, Svetska banka i Svetska
trgovinska organizacija. Svetska trgovinska organizacija stupa na scenu 1995. godine kao
treu stub Svetog trojstva, nakon to su se stvorile sve vee anse za uspeh. Ova
organizacija namee liberalizaciju spoljne trgovine i stranih direktnih investicija, a broj
lanica se vrlo dinamino poveavao sa 104 na 154 do kraja 2008. godine.
4

Poetkom ovog veka, Fridman priznaje da je pogreio i da shvata da je vanije stvoriti
pravnu dravu, jer su bez nje efekti privatizacije najblae reeno problematini. Nadovezujui
se na Fridmanove rei mnogi politiari, naunici istiu da je neoliberalizam bio teak

4
https://www.maturski.org/EKONOMIJA/SvetskaEkonomskaKriza.html
9

promaaj i da je doneo mnogo vie tete nego koristi. U prilog tome govori ekonomska i
drutvena kriza koja je u SAD dobila dramatine razmere, prelivajui se u sve delove sveta, i
kojoj se ne vidi kraj, i dalje.
Ipak, neoklasiari uporno brane teorijske premise liberalizacije predviene
Vaingtonskim konsenzusom, sve njegove mere i instrumente, a zagovornici neoliberalizma
izbijanje krize uvek vide kao posledicu spoljnih uzronika, uplitanje vanekonomskih sila u
trine odnose, meanje drave i centralnih banaka, i njihovo stimulisanje kao i pogreno
usmeravanje trita.
Milton Fridman i niz drugih ekonomista su za vreme procvata neoliberalizma u SAD
dobili Nobelove nagrade. Fridmanu je ak podignut i spomenik, u kampusu ikakog
univerziteta neko vreme nakon njegove smrti. Pre par godina, velika grupa profesora i
asistenata sa tog univerziteta predala je peticiju sa zahtevom da se spomenik, posveen
Fridmanu, skloni. Za njih je spomenik predstavljao izraz jednoumlja, a mnogi intelektualci
iz SAD, pa i mnogih drugih zemalja, tvrde da Nobelove nagrade nisu zasluene, te se od onih
koji su ih dobili propagirajui neoliberalizam zahteva da se vrate.

5. AMERIKA FINANSIJSkA KRIZA

Godine 2008. septembra 23. zavrio se jedan period, period Velike umerenosti. Tog
23. septembra pred ameriki kongres izali su elni guverner Feda Ben Bernanke i sekretar
finansija Hank Polson. Izlaskom pred ameriki kongres cilj je bio zatraiti skoro 700 milijardi
dolara za spasavanje finansijskog sistema zemlje. Naime, Sjedinjene Amerike drave su ak
dve decenije troile znatno vie nego to je iznosio njihov bruto domai proizvod. Od
pojedinca, preko porodica, kompanija, pa sve do drave u celini, postala je praksa troenje
budueg dohotka. Zbog sve vee razlike izmeu ukupnog priliva stranog kapitala, koji je bio
sve vei zahvaljujui injenici da je dolar ostao jedina rezervna valuta, i njegovog ukupnog
odliva omogueno je viegodinje vee troenje od stvorenog BDP. Zbog navednog, vrednost
akcija i nekretnina u SAD enormno se poveavala. Takoe, zahvaljujui ogromnom prilivu
stranog kapitala, stvoren je i ogroman kreditni potencijal. Na osnovu toga, banke su preko
svojih agresivnih kampanja dokazivale da e cene nekretnina dinamino rasti, i da je sasvim
normalno i racionalno reenje uzeti kredit za njihovu kupovinu ili izgradnju.
Posledice svega toga najbolje se izraavaju i vide u brojkama. Odnos iznosa privatnih
dugova prema BDP od poetka osamdesetih godina prolog veka, zakljuno sa 2008.
godinom, poveala se sa 183 % na ak 290%. Istovremeno su se, prema BDP poveavali
10

dugovi domainstava sa 48 na 100 %.
5
Na osnovu jednog od istraivanja do kraja marta
2009. godine ukupan dug na tritu kredita u SAD iznosio je 53 hiljade milijardi dolara. Dug
je bio za 3,5 puta vei od bruto domaeg proizvoda. U periodu od 1970. godine, pa do 2011.
realni prihodi za 20 % najvie plaenih stanovnika poveani su za 60 %, dok je 33 % ljudi sa
donje lestvice realne prihode smanjilo za vie od 10 %.
6

Kada je kriza u SAD poela niko nije znao ta se to deava. Oni koji su, pak, znali da
se neto ozbiljno deava i da je u pitanju neka vrsta trine greke, sebi su dali za pravo da
krive neregulisani finansijski sektor i sebine bankare, koji su zbog pohlepe i sopstvenog
profita doveli svet na rub propasti. Samo dve godine pre poetka amerike finansijske krize,
tanije 2006. godine, u britanskom nedeljniku Ekonomist pisali su se hvalospevi o
kompetentnosti i uspenosti investicione banke Goldman Saks. ak i kad su prve sumnje
postale vidljivije malo ko je na njih obraao panju. I dalje su se uzdizale banke i dalje se
poverenje ukazivalo bankama koje su na vrhu sveta, i pored toga to su cene nekretnina
poele da padaju. Koliko su stanovnici SAD bili slepi govori injenica da su investitora Pitera
ifa ismejali nakon njegovog gostovanja u jednoj televizijskog emisiji. I pored toga to je
upozorio na dolazeu krizu pri tome iznosei injenice koje argumentuju reeno, zatim
izlaui itav budui scenario finansijske krize, preko krize hipotekarnih kredita do
apsolutnog kraha finansijskog sektora, on je bio ismejan ne samo u studiju i od analitiara,
ve i od stanovnitva.

5.1. Kriza Evrozone

Ispostavilo se da je evropski finansijski sistem bio jednako krhak, te je ono to je
izgledalo kao amerika finansijska kriza brzo preraslo u svetsku ekonomsku krizu, zahvativi
tako i Evropsku uniju. Ulaskom SAD i Evropske unije, kao dve najvee ekonomske sile, u
takvu vrstu krize, svima je postalo jasno da e i ostatak sveta kad tad biti pogoen istom.
Na poetku rada navedeno je da se Amerika smatra za glavnog krivca globalne
ekonomske krize. U prilog tome govori miljenje da je amerika finansijska kriza imala udela
u iniciranju evropske, jer se deo finansijskog problema preneo na evropske institucije i

5
https://www.maturski.org/EKONOMIJA/SvetskaEkonomskaKriza.html
6
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6811:uzroci-i-mogukoncepti-
reavanja-svetske-finansijske-krize&catid=126:osvetljenja

11

ugrozio evropski finansijski sektor. Kriza Evrope se odnosi, makar ne direktno, na trite
nekretnina i hipotekarnih obveznica, ve je re o krizi dravnog duga.
Neminovno je da bi do krize dolo i u Evropi ali postavlja se pitanje da li bi ona bila
ovolikih razmera? Pitanje se postavlja zbog toga to je, vrlo mogue, monetarna politika u
kljunim periodima pre krize osim, u SAD, bila neto restriktivnija i u evrozoni, to je bilo
sasvim dovoljno da se i ekonomija Evrope gurne u recesiju. Pre svega je re o zemljama koje
su ve imale visoku zaduenost, to tokom dvehiljaditih godina, godina prosperiteta, nije
predstavljalo nikakav problem. Pojavom prve vee krize, trita su poela da sumnjaju u
kapacitet mnogih evrospkih zemalja da otplauju svoj dug.
Ba kao u sluaju SAD i u evrozoni neke od zemalja su godinama troile vie nego to
su zaraivale zbog ega nastaju problemi. Zatim, re je i o relativno stagnantnim
ekonomijama, sa slabim prognozama rasta, a velikim socijalnim oekivanjima. Glavni primer
je Grka, i njenim posmatranjem vie se ne obraa panja na pitanje koje se odnosi na uzorke
krize, ve se postavlja pitanje zato je iko mislio da e Grka uspeti da vrati svoje dugove?
Upravo u tom pitanju je sutina evropskog problema sa krizom. Kako je bilo koja slabo
razvijenija zemlja mogla da se zadui, i kako je bilo ko mogao da veruje da e siromana
zemlja biti u stanju otplatiti dug.

6. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I SRBIJA

Postala je praksa da male i nerazvijene zemlje snose posledice dogaaja koji se
odigravaju na svetskoj ceni, iako one uglavnom ni po kakvoj osnovi nisu izazivale nemile
dogaaje ovakvog tipa. Sve i da je bilo nekih nagovetaja, one tako male nikako ne mogu
bitnije da utiu na njihov tok i razvoj. Takav je sluaj sa trenutnom ekonomskom krizom ije
posledice snose naa zemlja i njoj sline, iako ni na kakav nain nisu uestvovale u davanju
finansijskog balona niti su uopte mogle da doprinesu izazivanju svetske krize. Prinuene
su da nose njen teret, a kako se mi nosimo sa tim teretom trebalo bi da je jasno svima.
alosno je samo to pojedini ljudi krive dravu, to Srbiju i njene lepote spominju u
negativnom kontekstu, ne shvatajui da je krivac neko drugi, da su svi pogoeni i da je
najnormalnije za jednu malu i nerazvijenu zemlju da snosi i najjae posledice. Odnosno, neka
razvijena zemlja, suoena sa krizom, takoe e osetiti njene posledice, vrlo verovatno na
dosta prijatniji i prihvatljiviji nain za nas, a mi kao neko ko je prilino siromaan tee e
podnositi ono s im se susreo. injenica je da svi oseamo posledice, neko u veoj, neko u
manjoj meri. Zbog toga ne treba loe priati o naoj zemlji, jer i tamo negde, neko, suoava se
12

sa istim problemom. Nekom je, tamo negde, ekonomska kriza takoe neto najtee i skoro pa
nepodnoljivo, iako ne moe da se meri sa onim ta mi, kao slabije razvijena zemlja, oseamo
i preivljavamo.
Za nau zemlju stanje u kom se trenutno nalazimo posebno je oteavajua okolnost jer
je ekonomska kriza nastupila posle dugogodinje borbe sa problemima koje su nosile
osamdesete, devedesete, pa i neke kasnije godine. Suoavani smo, zbog loeg drutvenog i
ekonomskog sistema koji je Srbija praktikovala vie od pedeset godina, sa bukvalnim
raspadom zemlje. Krajem prolog veka privreda Srbije je bila u katastrofalnom stanju. Posle
njene dugogodinje stagnacije tokom osamdesetih godina usled raspada zemlje usledeo je
vrtoglav pad svih privrednih aktivnosti. Susreli smo se i sa sankcijama Saveta bezbednosti, i
sa bombardovanjem od strane NATO pakta. Usledio je dosta spor oporavak posle politikih
promena 2000. godine, oporavak koji je i dalje bio u toku kada nas je zadesila i ekonomska
kriza. Jo uvek smo se oporavljali od svega to nas je zadesilo, i onda se dogodi kap koja
prelije au, i zbog te kapi veina ne vidi kraja ovoj naoj muci.
Nakon znaajnog drutvenog prevrata, u periodu od poetka 2001, zakljuno sa
krajem 2008. godine, samo po osnovu neto spoljnog zaduivanja, neto tekuih transfera,
stranih direktnih investiranja, port-folio i drugih investicija na podruju Srbije (bez Kosova)
slilo se preko 62 milijarde dolara, a ostvaren je, pogotovu ako se ima u vidu vrlo niska startna
osnova, vrlo skroman rast BDP - po prosenoj stopi rasta od oko 5,5 % i taj rast se zasnivao
pre svega na rastu BDP u sektoru usluga, a on se zasnivao na enormnom rastu uvoza i
enormnom rastu priliva stranog kapitala po nizu osnova.
7
Srbija se ba kao i mnoge druge
zemlje, u poslednjih nekoliko godina, suoava sa velikim kapitalnim prilivima, a veliki
kapitalni prilivi finansiraju rastue deficite tekueg rauna. S tim u vezi, zemlje poput Srbije
izloene su negativnim posledicama zbog vrlo visokog deficita tekueg raun. Visoki prilivi
kapitala u tranzicione ekonomije posledica su liberalizacije i globalizacije bankarskog sektora
koja se deava od devedesetih godina prolog veka, a jedna od najoiglednijih posledica
visokih kapitalnih priliva jeste apresijacija nacionalnih valuta. U trenutku kada doe do
zastoja priliva, prvi na udaru je kurs nacionalne valute. Kod nas je dinar od oktobra 2008.
godine gubio vrednost, a paralelno su se smanjivale i devizne rezerve.
Prema strunjacima MMF-a, u prolee 2007. godine konstatovana su tri najvea
problema Srbije:

7
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-
srbiju.html?alphabet=l

13

a) Ogroman deficit tekueg rauna platnog biznisa;
b) Netransformisan, glomazan dravni sektor;
c) Spoljni dug i visok stepen spoljne zaduenosti;
Ovakvim konstatacijama niko nije pridavao znaaj, a odsustvom adekvatnih stratekih
mera ekonomske politike imalo je za posledicu da se kriza doeka nespremno, i bez jasne
vizije za bri i laki izlaz iz date situacije. Takoe, krajem 2007. godine, glavni ekonomista
Evropske banke za obnovu i razvoj, na osnovu detaljne statistike analize, utvrdio je i
upozorio je da Srbija spada u grupu od est zemalja u tranziciji koje su najranjivije, i koje e
biti najpodlonije negativnim efektima nadolazee svetske finansijske krize. Retko ko je bilo
ta od navedenog shvatao ozbiljno, a do kojih je to razmera ilo govori podatak da su se
negativni efekti ekonomske krize osetno pojaavali tokom 2007. i 2008. godine, a zvaninici
ni tome nisu poklanjali nunu panju. Najbesmislenija izjava koja je u vezi sa nedovoljnim
poklanjanjem panje nadolazeem problemu, jeste ona gde su dva potpredsednika vlade
izjavila da nas kriza nee pogoditi, a kad bi se to pak desilo ona bi bila korisna za nas i nau
zemlju. Da li su takvom izjavom pokuali da ublae problem, odnosno da ga sakriju i time
umire narod koji se i zbog najmanjih stvari uspanii, ili su jednostavno bili izgubljeni u
vremenu i prostoru?
Ranjivost nae zemlje nalazila se u privredi i njenim ekonomsko-finansijskim
odnosima sa inostranstvom, a ta ranjivost do punog izraaja dolazi onog momenta kada se tzv.
svetska finansijska kriza pretvorila u svetsku ekonomsku krizu, tj. od oktobra 2008. godine.
Srbija se susrela sa ogromnim problemom nemogunosti dobijanja novih kredita iz
inostranstva. Dobijanjem kredita Srbija i ostale visoko zaduene zemlje pokrile bi bar neto
od izdataka.
Razloga je mnogo zbog kojih ovoliko teko podnosimo postojeu krizu. Vano je
naglasiti sledee. Sve i da se predvideo udar ekonomske krize na nau zemlju, ona nikako ne
bi mogla biti spreena, nikako ne bi mogla da mimoie nau dravu. Ova kriza je samo
direktno i indirektno doprinela brzom upadanju Srbije u teku ekonomsku krizu, u koju bi ona
vrlo mogue neto kasnije upala, ali svakako bi se kad tad nala u njoj.

7. POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE

Sve je poelo od obinog stambenog ili hipotekarnog kredita koji su banke odobravale
graanima. Amerika centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontrolie kome
je i zato neka banka dala kredit. itav niz proizvoda, poput derivata koji nisu bili pod
14

kontrolom ili su pogreno evidentirani, razvijao se na kreditima. Prirodno je da u takvim
uslovima doe do drugorazrednih hipotekarnih obveznica i zbog ega se dogaa brodolom
trita koji pogaa i ostatak sveta.
U igri ko je kriv za globalnu ekonomsku krizu mnogi su inioci, ali greka i akcenat
ostaje na prvom koraku, na koraku kredita koji su deljeni bez mnogo voenja rauna o visini
dohotka onog koji zaduuje. Na primer, ovek dobije kredit od 70 000 evra i kupi kuu. Za
godinu dana cena nekretnina skoi, pa hipoteka vredi 200 000 eura. Klijent ode u banku i trai
ke kredit na osnovu vee hipoteke. Sledee godine, nekretnine vrede jo vie, pa banke jure
klijente da im daju jo kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se doe do toga da se
pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadravanju iste
cene.
Meutim, u jednom trenutku mesena rata za sve kredite dostigne i do 1 000 evra, a
plata iznosi 1500 evra, recimo. Klijent vie ne moe da plaa rate i odlui da proda kuu.
Kada se na isti potez odlui dovoljan broj ljudi, trite shvata da je balon prenaduvan. Cene
vrtoglavo kreu nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuu uzdravaju, oekujui
pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredit od 100 000 evra, za neto to
sada ne vredi ni 70 000 evra, pa zbog toga trae da klijenti doplate. Klijenti nemaju novca, pa
banke kreu da naplauju hipoteke i trite puca.
Za jo jednu od posledica javlja se nestabilan priliv od kamata i glavnica na kredite za
one koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice, i svi ostali u lancu kupaca i prodavaca
obveznica gube prihode. Ceo sistem se obruava, jer je bio zasnovan na nerealnim
pretpostavkama da vrednost neega stalno moe da raste.
8

Zbog posledica evropske krize, prvi i najvei problem javio se kod podizanja kredita,
to sam ve i spomenula. Stopa smanjenja odobravanja kredita znaajno je opala u SAD i u
podruju evra. Kao druga jednako bitna i velika posledica jeste smanjivanje cena svih vrsta
finansijske imovine i poveanje trokova finansiranja.
Oskudica kredita, globalna kriza likvidnosti i smanjivanja cena finansijske imovine
koji dovode do promene smera globalnih tokova kapitala, a u sluaju nae zemlje ovaj proces
je izazvao dodatno pogoranje neravnotee u bilansu plaanja sa inostranstvom, i usporavanje
razvoja i depresiju nacionalne valute.

8
http://www.vojvodinacafe.rs/forum/ekonomija/svetska-ekonomska-kriza-10224/

15

Povodom ekonomske krize, u Velikoj Britaniji se u nekim firmama uvela trodnevna
radna nedelja, i svakog dana je po 1000 njih bivalo nezaposleno. Otputanje radnika postala je
dnevna pojava u celom svetu. Privatni poslodavci u SAD znali su da zaposle vie radnika
nego to je potrebno, nadajui se brem oporavku njihove slabe ekonomije, meutim stopa
nezaposlenosti je i dalje rasla zbog toga to su ljudi nekih drugih zanimanja ostajali bez posla.
Napravljena je greka zapoljavanjem vie ljudi jer se na njih troilo ono to se nije imalo.
Problem porasta opteg nivoa cena u Evropi imaju one zemlje koje sistematski imaju
skupu politiku nadnica i penzija, gde velik deo privrede kontrolie drava, gde nema
privatizacije javnih i javno-komunalnih preduzea, i zemlje gde drava troi neproporcionalno
velik deo BDP. Srbija, naalost, ima sva tri problema i umesto da se ti problemi ree, da se
olaka problem ekonomske krize, Narodna Banka Srbije s vremena na vreme tampa novac
onda kad drava za neke nebitne projekte zatrai.
Privredu Srbije zahvatila je ozbiljna recesija. Posledice se ogledaju kroz smanjenje
izvozne tranje, smanjenje industrijske proizvodnje, zatvaranje nesolventnih privrednih
drutava, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti... Kao jedni od izazivaa globalne krize jesu
neznanje i pogrean sistem vrednosti investitora. Iako su Srbiji potrebne reforme na svim
nivoima kako bi poveala konkurentnost svoje privrede, panju bi trebalo usmeriti na
obrazovni sistem putem kog bi se uvele novine koje bi omoguile stvaranje komparativnih
prednosti na tritu znanja u Srbiji.

8. IZLAZAK IZ KRIZE

Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, Pol
Krugman, avgusta 2011. godine izneo je u jednoj televizijskoj emisiji ideju o izlasku iz
ekonomske krize. Re je o nadasve neobinoj ideji koja predlae lanu invaziju vanzemaljaca,
koja bi na najlaki nain mogla da izvue svetsku ekonomiju iz krize. Nije bila u pitanju
emisija humanitarnog karaktera, ali je izloena ideja bila za, svakako, takav tip emisije. No,
ako su ministri nae vlade mogli da iznose optimistine procene, ako su se njihovi neozbiljni
komentari da e nas globalna kriza zaobii, da ona predstavlja razvojnu ansu, shvatali
ozbiljno, zato na rei Pola Krugmana ne bi gledali kao na neto to ima smisla. Moda su
vee anse da nas iz krize izbavi invazija vanzemaljaca, nego to e ona biti odskona daska.
Potrebno je mnogo vie razumevanja i smislenosti u vezi sa ekonomskom krizom kao
razvojnom ansom, dok je kod prie o lanoj invaziji vanzemaljaca potrebno samo razumeti
ekonomski mehanizam iza jednog ovakvig udnog, ali ne i nemogueg scenarija.
16

Ako bi se svet uplaio invazije vanzemaljaca, vlade zemalja odjednom bi poele da
troe velike svote novca na oruje za odbranu invazije. Dravna potronja na kupovinu oruja
i drugih odbrambenih resursa znaila bi prihod za proizvoae i prodavce ovih stvari i
zaposlene u vojnoj industriji. Ali novac ne bi ostao samo u vojnoindustrijskom kompleksu.
Proizvoai oruja takoe kupuju materijal od nekog, isplauju plate, plaaju zakupe, kamate
i imaju razne druge trokove. Novac bi putem isplata dobavljaima, plata radnicima i trokova
materijala otiao dalje u ekonomiju. Dobavljai bi novac prosledili svojim poslovnim
partnerima od kojih su oni neto kupili; radnici bi plate potroili na hranu, odeu i druge
proizvode i time u nastavku lanca potronje stimulisali grane koje na kraju nemaju nikakve
veze sa poetnim trokom za odbranu od invazije. Kao to kamen baen u vodu jo nekoliko
sekundi posle pada pravi sve vee koncentrine krugove, tako bi se prvobitni impuls
potronje, podstaknut strahom od lane invazije vanzemaljaca, postepeno irio kroz
ekonomiju i imao blagotvorne efekte na gotovo sve njene uesnike.
9

Ipak, objanjenja za mogua reanja ekonomske krize trae se i drugim stavovima, u
nekim drugim mehanizmima. Tako posmatrajui uslove u kojima se danas nalazimo, moemo
zakljuiti da iz krize najlake izlaze drutva koja su kreativna i koja znaju da vrednuju i
primene inovacije. Prema tome, mogua su dva naina za izlazak iz ekonomske krize. Prvi
nain je pronalaenje novih tehnologija. Ako bismo uili iz prolosti, i ako bismo polazili od
primenjenih reenja tokom manje krize osamdesetih i devedesetih, onda bi pokuali da
iznalaenjem novih IT tehnologija, kao to je to bio sluaj krajem prolog veka, omoguiti
izlazak iz krize. Drugi nain bi pak bio rat, iako on ne predstavlja neku specijalnu nadu, niti
najblai i najbezbolniji nain. U meuvremenu, do pojave novih tehnologija moemo
popraviti svoje konkurentske sposobnosti ili svaliti krizu na druge. Pretpostavlja se da e obe
opcije primenjivati razvijene zemlje, a prednost e imati ona zemlja koja sprovede velike
strukturne promene.
Pre par godina, gostovanjem u Beogradu, profesor tiglic prognozirao je izlazak iz
krize 2011. godine, dok je na nekom drugom mestu jedan tim ruskih esperta bio pribliniji
prognozama, rekavi da e se kriza okonati tek nakon 2020. godine. Nobelovac tiglic je
prilikom jedne davne posete naoj prestonici poruio sledee: Postoje brojni sluajevi koji
pokazuju da saveti MMF-a nisu u skladu sa interesima zemlje kojoj su upueni. Zato se
morate diplomatski suprotstaviti ok terapeutima i monetarnim fundamentalistima iz MMF-a
branei vlastite interese. Jer, ulog u tranziciji je mnogo vei od ekonomije; u pitanju je razvoj

9
Ekonomska edicija, Slavia Tasi Svetska ekonomska kriza, dileme i reenja
17

celokupnog drutva.
10
Prema stavovima tiglica vie uspeha u tranziciji imale su zemlje koje
nisu sledile spoljne diktate MMF-a i drugih, koje su u prvi plan stavile pitanje stanovnitva i
koje su promene sprovodili postupno, po sopstvenom planu. Rekla bih da je na narod dosta
naivan, ne mislim samo na vlast, nego i na ostatak stanovnitva. Verovali smo u rei koje
govore sve najlepe o ekonomskoj krizi, bukvalno, i ovim ne bih da kritikujem nae ministre,
ve hou da kaem da bi u isto poverovali i da je dolo od strane nekih drugih, koji nemaju
veze sa naom zemljom i naim poreklom. Poverovalo bi se u sve i svata to navodno donosi
korist, nebitno ije su to izjave, dok tigliceve i izjave ostalih Nobelovaca i priznatih ljudi
kod nas prolaze potpuno nezapaeno. Veruje se samo u ono to se eli uti. S toga, za nas,
najbolje reenje, po meni, bio bi rad na sebi samima. Rad na naem samopouzdanju, na
ovrivanju i jakim reima i stavovima. Treba prestati davati ansu drugima da odluuju o
naoj sudbini. Bitno je usuditi se rei ne, bitno je ne gaziti vie ponos ove zemlje. Po stanju
nae ekonomije vidi se koliko je pametno i korisno bilo sklopiti dogovor sa MMF-om.

ZAKLJUAK

Nijedna zemlja iz ekonomske krize nije izala dok se nije promenila. Mi smo sada
zaokupirani razgovorom o uticaju ekonomske krize na dravu i itavo nae stanovnitvo.
Razumljiv je ovaj pristup razmiljanju jer smo svi donekle uplaeni, i svi podjednako elimo
da se iz krize izae to pre. Ali problem je to sve vreme mlatimo praznu slamu, to se o tome
samo razgovara i trae neka besmislena reenja, s ciljem da se to pre reimo problema.
Glavni problem kod ekonomske krize nalazi se u tome to nepromiljena urba moe da
produi eljno iekivan izlazak iz krize. Jasno je da, i pored neophodne promene strukturnih
ogranienja nae privrede nee biti lako da se reimo ekonomske krizu u naim privredama
dok to prvo ne urade SAD.
Davno je jedan ameriki ministar finansija rekao: dolar je naa vauta, a va problem.







10
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17183
18



L I T E R A T U R A

Ekonomska edicija, Slavia Tasi Svetska ekonomska kriza, dileme i reenja
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6811:uzroci-i-
mogukoncepti-reavanja-svetske-finansijske-krize&catid=126:osvetljenja
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-
srbiju.html?alphabet=l
http://www.vojvodinacafe.rs/forum/ekonomija/svetska-ekonomska-kriza-10224/
https://www.maturski.org/EKONOMIJA/SvetskaEkonomskaKriza.html