You are on page 1of 6

1

RASHLADNJA POSTROJENJA
Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.yu, kabinet 134/3

Lekcija AT-11

LITERATURA:
Markoski M.: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006.

10. PRORAUN ISPARIVAA - 1
Prorauni isparivaa u praksi obino imaju za cilj dimenzionisanje, tj. odreivanje
potrebne povrine isparivaa poznate konstrukcije za zadati uinak (ili inverzno: odreivanje
uinka za zadatu geometriju i povrinu isparivaa), ali esto imaju i puno sloeniji karakter, kada
im je cilj optimizacija konstrukcije i/ili reima rada. U nastavku je detaljnije razmotren proraun
isparivaa za hlaenje vazduha, kao najsloeniji po sutini, jer se kao zadata ili traena veliina,
uz rashladni uinak, esto javlja i pravac promene stanja u h x dijagramu, dok su u pogledu
prorauna isparivaa za hlaenje tenosti (koji je u naelu slian proraunu isparivaa kada se
vazduh hladi bez izdvajanja vlage) date samo naelne napomene.

9.1. Vrste prorauna isparivaa za hlaenje vazduha
Zavisno od toga ta je zadato, ta se usvaja i ta se na osnovu prorauna odreuje,
varijante prorauna isparivaa pripadaju jednoj od sledee tri vrste:
I Dimenzionisanje isparivaa i odreivanje potrebne temperature isparavanja
Zadati su:
stanje vazduha u komori (
L1 1
t ; ) (u zavisnosti od namene komore) sa kojim
vazduh ulazi u ispariva;
rashladni uinak
o
isparivaa i intenzitet izdvajanja vlage
o
W na njegovoj
povrini (na osnovu prorauna toplotnih optereenja i bilansa vlage komore).
Usvaja se:
pad temperature vazduha
L L1 L2
t t t = na isparivau (ili, alternativno, maseni
protok vazduha kroz ispariva
L
m );
geometrija isparivaa: spoljni prenik i debljina zida cevi (
s
d xs ), vrsta cevne
reetke (ahovska ili koridorna) i koraci cevi po frontu i po dubini (
T L
s ; s ), kao i
koraci i debljina rebara (
R R
s ; );
Brzina vazduha u najuem preseku orebrenog snopa (
Lmax
w ).
Odreuje se:
povrina isparivaa (
s
A );
potrebna temperatura isparavanja (
o
t ).
II Dimenzinisanje isparivaa i odreivanje izdvajanja vlage
Ovaj sluaj je u sutini identian sa prethodnim, samo se umesto izdvojene koliine
vlage
o
W zadaje temperatura isparavanja
o
t , a umesto
o
t - odreuje se
o
W .

2
III Odreivanje karakteristike isparivaa
Zadati su:
stanje vazduha u komori (
L1 1
t ; x );
veliina povrine isparivaa (
s
A );
maseni protok vazduha (
L
m );
geometrija isparivaa (u potpunosti definisan ispariva sa pripadajuim
ventilatorom).
Varira se: temperatura isparavanja
o
t .
Odreuje se: Rashladni uinak isparivaa ( )
o o
t u zavisnosti od temperature
isparavanja.

U nastavku e biti naelno prikazani algoritmi sve tri navedene vrste prorauna.

9.2. Dimenzionisanje isparivaa i odreivanje temperature isparavanja
Imajui u vidu da se razmenjene koliine toplote i vlage izmeu vazduha i povrine
isparivaa mogu priblino interpretirati kao rezultat delovanja isto molarnog mehanizma
prenosa (Lewis-ov kolinik
L p
N c 1 = ), promena stanja vazduha 1-2 kroz ispariva bie
skoro pravolinijska, sa vunom takom P na liniji zasienja (sl. 10.1). Poto je temperatursko
polje na povrini isparivaa najee unutar opsega od svega nekoliko stepeni Celsiusa, moe
se, takoe bez vee greke, pretpostaviti da su srednji Merkel-ov koeficijent
m
za celokupnu
spoljnu povrinu isparivaa i stvarni Merkel-ov koeficijent za srednju temperaturu
( )
pm
t te
povrine meusobno jednaki.













Srednji nagib promene stanja vazduha odreen je koeficijentom pravca

1 p
o 1 2
m
o 1 2 1 p
h h
h h h
W x x x x x

= = =

, (10.1)
gde su
o
i
o
W (rashladni uinak i intenzitet izdvajanja vlage iz vazduha hlaene komore,
respektivno) dobijeni kao rezultat kalorikog prorauna; indeksi 1, 2 i p oznaavaju stanja
vazduha na ulazu, izlazu i na povrini isparivaa, respektivno.

=
1
x
p
x
2
x
1
h
p
t
p
m
x
t
pm
t
Lm
t
L2
t
L1

1
1
2
P
h
2
h
1
d
h
/
d
x
=

m
h
x

h
Sl. 10.1 Odreivanje srednje
temperature povrine isparivaa

3
Potrebna srednja temperatura povrine isparivaa
pm
t se moe odrediti povlaenjem
pravca promene stanja sa koeficijentom nagiba
m
iz stanja 1 do preseka sa linijom zasienja
(stanje P), a stanje 2 je u preseku pravca 1-P i izoterme
2
t const = ; nakon oitavanja vrednosti
entalpije
2
h odreuje se potreban maseni protok vazduha kroz ispariva

o
L
1 2
m
h h

. (10.2)
Srednji koeficijent suvog prelaza toplote
s
za spoljnu povrinu isparivaa odreuje se
za geometriju bez sloja inja. Kada ima inja, time se pravi greka na strani sigurnosti, jer je tada
stvarni koeficijent prelaza toplote na spoljnoj povrini sloja inja vei (zbog vee hrapavosti
povrine i poveane brzine strujanja vazduha kroz injem sueni popreni presek).
Uticaj izdvajanja vlage i sloja inja na razmenu toplote na spoljnoj povrini isparivaa se
uzimaju u obzir uvoenjem srednjeg efektivnog koeficijenta prelaza toplote

se
i
s i
1
1



=
+

, (10.3)
m wp
m
m dp m dw
h
h r

=

; (10.4)
gde su:
- srednji Merkel-ov koeficijent izdvajanja vlage, /
wp dp
h , h - entalpije zasiene vode i pare u ravnotei, respektivno, sve na srednjoj
temperaturi
pm
t te povrine;
dw
r - toplota isparavanja vode na srednjoj temperaturi
pm
t te povrine;
i
- usvojena debljina sloja inja, m
i

i
0,2 W mK = - koeficijent provoenja toplote za usvojenu gustinu inja
3
i
250 kg m = .

Potrebna spoljna povrina isparivaa je

o
s
se pm
A


=

, (10.5)
gde je
pm
srednja logaritamska razlika temperatura izmeu vazduha i povrine isparivaa
L1 L2
pm Lm pm
L1 pm
L2 pm
t t
t t
t t
ln
t t


= =

(10.6)
pri emu je
Lm
t srednja logaritamska temperatura vazduha koji struji preko povrine isparivaa.
Poto se na osnovu (10.2) odredi maseni protok
L
m vazduha kroz ispariva, a na
osnovu (10.5) i potrebna spoljanja povrina
s
A isparivaa, moe se u potpunosti definisati
geometrija orebrenog snopa isparivaa: Najpre se, imajui u vidu zapreminski protok i usvojenu
brzinu
Lmax
w u najuem preseku snopa, odreuje povrina fasadnog preseka isparivaa i
usvajaju duina i irina fasadnog preseka. Pri usaglaavanju geometrije orebrenog snopa, mora
irina fasadnog preseka biti takva, da sadri broj redova cevi koji je deljiv sa usvojenim brojem
paralelnih isparivakih tokova, da duina i irina fasadnog preseka omoguavaju povoljan

4
raspored potrebnog broja ventilatora bez neopstrujanih zona, a da se potrebna povrina
s
A
namiri sa celim brojem redova cevi po dubini. Sve te zahteve je mogue zadovoljiti
podeavanjem potrebne duine isparivakig snopa, za iji izbor postoji najmanje ogranienja.
Temperatura isparavanja
o
t koja je potrebna da bi se ostvarila promena 1-2 iznosi
o Lm m
t t = . (10.7)
Nepoznati srednji temperaturski napor
m Lm o
t t = izmeu vazduha i rashladnog fluida
se moe odrediti sabiranjem svih pojedinanih napora (od vazduha do rashladnog fluida),
prikazanih na sl. 10.2.

m pc c u
= + + , (10.8)
gde su:
pc
- temperaturski napor na spoljanjoj povrini cevi, C;
c
- temperaturski napor zida cevi, C;
u
- temperaturski napor kljuanja,C.

Odgovarajui temperaturski napori se izraunavaju na sledei nain:
pc Lm pc
t t = (10.9)
gde su:
Lm
t - srednja temperatura vazduha koji struji kroz ispariva, C;
pc
t - temperatura spoljanje povrine cevi C;
pm
pc

= (10.10)
gde su:
pm
- razlika temperatura vazduha i srednje temperature povrine isparivaa, C;

- efikasnost celokupne spoljne povrine, /.
Poto je
1 se pm s1 se pc s1
A A = = (10.11)
dobija se
( )
s c
c pc u 1 1
c u u s c
d 1 2
t t ln
2 d u d d



= =
+
(10.12)
(poto je obino toplotni otpor zida cevi izuzetno mali,
c
se esto moe zanemariti i pri velikim
gustinama toplotnog fluksa);
U jednainama (10.11) i (10.12) su:
1
- toplotni fluks po jedinici duine orebrene cevi, W m;
s1
A - celokupna spoljana povrina (i cevi i rebara) po jedinici duine orebrene
cevi,
2
m m.

5
Pri odreivanju nepoznatog temperaturskog napora kljuanja
u
polazi se od srednjeg
koeficijenta prelaza toplote
um
za kljuanje rashladnog fluida unutar horizontalne cevi; npr.
prema Bo Pierre-u on je
( )
0,4
u u
um 1
0,6
u
m
C
d


= (10.13)
za tzv. suve isparivae (iz kojih izlazi suvo zasiena para), odnosno

0,5
u u
um 2
u
m
C
d


=


, (10.14)
za tzv. preplavljene isparivae (iz kojih izlazi vlana para).
U jednainama (10.13) i (10.14) su:
1
C ,
2
C - konstante koje zavise od vrste rashladnog fluida i pritiska kljuanja, /;
u
- gustina toplotnog fluksa po jedinici unutranje povrine cevi, W/m
2
;
u
d - unutranji prenik cevi, m;
u
m -
masena brzina po jedinici povrine poprenog preseka cevi, kg/m
2
s.

Sl. 10.2 Uz odreivanje srednjeg temperaturskog napora
m
vazduh rashladni fluid

Kod suvih isparivaa, iz bilansa toplote za isparivaki tok, bie

u u u
u
2
u
u
d l 4 l
m
h d
h d
4


= =


, (10.15)
gde je l duina isparivakog toka, a h razlika entalpija rashladnog fluida izmeu izlaza i
ulaza u ispariva.
Uvrtavajui izraz za
u
m iz (10.15) u (10.14) i imajui u vidu da je
u um u
= , nakon
sreivanja, dobija se

5
2
4 1
um u
u
C 4 l
d h


=




, (10.16)
odnosno,

2
5
5 1
1 um u u u
4
u
C 4 l
d
h
d


= =


, (10.17)
odakle neposredno sledi

6

0,2
0,4 4
1 u
u
1
d 1 h
C 4 l



=





, (10.18)
ime je odreen i poslednji sabirak desne strane jednaine (10.8).
Da bi se na osnovu izraza (10.18) odredio nepoznati napor
u
, treba najpre pretpostaviti
temperaturu kljuanja
o
t (radi usvajanja vrednosti konstante C
1
i razlike entalpija h ), a nakon
njenog odreivanja postupak eventualno ponoviti. Meutim, zavisnosti ( )
1 o
C t i ( )
o
h t su
relativno slabe, pa esto druga iteracija nije potrebna.