You are on page 1of 42

PORESKI SISTEM SRBIJE

- MESTO TURISTIKE PRIVREDE -


Dravni intervencionizam i njegov kratak
istorijat
Dogaaji iz 30-ih godina XX veka intervencija drave neophodna -
zbog nesavrenosti trita
Dravni suverenitet ima tri osnovna atributa: zakonodavnu, izvrnu i
sudsku vlast
Pravna drava definie se kao:
a) Skup meusobno usklaenih propisa trine privrede
b) Mere dravne prinude za njihovo sprovoenje
Pacta sund servanda Zakoni se moraju potovati
Dobra vlast kredibilitet u zemlji i van zemlje
Mere antimonopolske politike nadlenost drave
a) Prvi zakon ermanov zakon u SAD-1890.god.
b) U Engleskoj monopolista preko 25% trita
Drava trgovac alkohol, energenti, duvan, itarice, rudno i miniralno
bogatstvo, zemljite, ume...

Meunarodna klasifikacija javnih prihoda
U svetu postoje etiri klasifikacije javnih prihoda:

1) Klasifikacija OECD
2) Klasifikacija UN (SNA)
3) Evropski sistem integrisanih rauna (ESA)
4) Klasifikacija MMF

Osnovne grupe poreza prema
klasifikaciji OECD


Porez na dohodak, profite i kapitalne
dobitke
Doprinosi za socijalno osiguranje
Porezi na fond zarada i radnu snagu
Porezi na imovinu
Porezi na dobra i usluge
Ostali porezi

Karakteristike javnih prihoda
Javni prihodi imaju sledede karakteristike:

1. Ubiraju se u novcu
2. Ubiraju se redovno godinje
3. Troenje prihoda ne dovodi u pitanje postojedu imovinu
4. Slue podmirivanju koji imaju opti karakter

Ubiranje javnih prihoda obavlja drava preko Poreske uprave

Savremeni oblici javnih prihoda
Postoje tri poreska oblika i to:

1. Porez na imovinu (u statici i
dinamici)
2. Porezi od prihoda (od graana i
korporacija)
3. Porezi iz rashoda (na potronju,
fiskalni monopoli i carine)

Direktni porezi i vrste

Porez na imovinu
Porez na dohodak
Porez na prinos na kapital

Indirektni porezi i vrste

PDV i akcize
Carine
Troarine
Monopolski porezi
Neredovni prihodi

Javni dug (kod CB i privrede)
Javni zajam (u inostranstvu)
Povedanje fiskalnih obaveza
Ostali izvori: donacije, privatizacija...

Nepopularna mera je povedanje fiskalnih obaveza, kao izvor
neredovnih prihoda

Poreska evazija - vrste
Poreska evazija radnje i proputanje radnji koje poreski
obveznik preduzima sa ciljem izbegavanja pladanja poreza

Zakonita prestanak puenja

Nezakonita prodaja cigareta bez akciznih markica

Dvostruko i viestruko oporezivanje - elementi
Dvostruko oporezivanje je pojava kada poreski obveznik mora
pladati nekoliko poreza na istoj poreskoj osnovi u isto vreme.

Elementi dvostrukog oporezivanja:
1) Isti poreski obveznik
2) Isti objekat oporezivanja
3) Ista vrsta poreza
4) Plada se u isto vreme
5) Isti nivo vlasti

Oblici dvostrukog oporezivanja
1) Interno dvostruko oporezivanje
2) Dvostruko oporezivanje u granicama federativne drave
3) Meunarodno dvostruko oporezivanje


Poreska saturacija prelazak gornje granice oporezivanja
Poreska relaksacija redukcija stope opteredenja
Harmonizacija PDV i akciza u EU
posle 1992. godine
Od 1.1.1993. godine promet izmeu drava lanica EU nema
tretman prekograninog prometa

Porez na dodatu vrednost (PDV) je svefazni porez na promet
koji se obraunava u svakoj fazi proizvodno prodajnog
ciklusa, ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala
u toj fazi, a ne na celokupnu vrednost proizvodnje
Primer PDV
Standardne, povladene i nulte stope
PDV u EU
Opta stopa PDV u EU se
krede od 15% do 25%

Najnia povladena stopa
PDV u EU je 5%, mogu
postojati dve stope
Standardne, povladene i nulte stope
PDV u Srbiji
Opta stopa PDV u Srbiji je 18%
Povladena stopa PDV u Srbiji je 8% (hleb, mleko, eder, ulje,
brano, knjige...)
PDV u Srbiji se ne plada:
na robu koja se izvozi
na robu na koju se ne pladaju carine (humanitarna
pomod, ortopedska pomagala...)
usluge zdravstva, prosvete, obrazovanja



Poseban postupak oporezivanja odnosi se na:

Mali preduzetnici (paualci) do 4.000.000 din, pladaju PDV
paualno
Srednja preduzeda od 4.000.000 do 20.000.000 din, pladaju
PDV tromeseno
Velika preduzeda preko 20.000.000 din, pladaju PDV meseno

PDV U HOTELIJERSTVU
Posebna stopa od 8% se
primenjuje na usluge smetaja u
hotelima, motelima,
odmaralitima, domovima i
kampovima

Akcizni proizvodi u EU i u Srbiji
U akacizne proizvode u EU spadaju:
Naftni derivati (benzin, dizel...)
Duvanksi proizvodi (cigarete, cigarilosi, duvan za vakanje...)
Alkoholna pida (estoka pida, vino, pivo...)

U Srbiji, pored navedenih proizvoda,
u akcizne proizvode spadaju i:
Auto-gas
Kafa

Osnovna pitanja koja su uslov za primenu akciza
Za akcizne proizvode karakteristino je da se
smetaju u akcizna skladita
Akciza se plada po pravilu:
1. Danom proizvodnje, odnosno
2. Danom uvoza
Izuzetno, na osnovu dozvole Ministarstva
finansija, pladanje akcize se moe odloiti do
dana kada roba prelazi iz veleprodaje u
maloprodaju
Osnovicu za obraun akcize, po pravilu, ini
jedinica proizvoda (litar bezina, litar alkohola,
paklica cigareta...), osim kafe
Suspenzivni (odloeni) aranman u pladanju
akciza
Izvor: www.autobrief.com, maloprodajna cena, Preuzeto 29.03.2010.
Prihodi od taksi - razlika izmeu
taksi i poreza
Takse predstavljaju novani ekvivalent za usluge koje ini
nadleni javno - pravni organi fizikim i pravnim licima

U Srbiji postoje sledede vrste taksi:
1) Administrativne
2) Sudske takse
3) Komunalne takse
4) Registracione takse
5) Boravina taksa

Carine - pojam i ciljevi uvoenja carina
Carina se definie kao jedan od oblika javnih prihoda i napladuje
se na stranu robu koja se uvozi na carinsko podruje
Ciljevi uvoenja carine mogu biti:
1) Fiskalni punjenje budeta
2) Ekonomski zatita domade proizvodnje...
3) Socijalni carinska osloboenja za invalide...
Carine se dele najede na:
1) Prema pravcu kretanja robe - uvozne, izvozne, tranzitne...
2) Prema nainu obrauanavanja - ad valorem, specifine, kombinovane
3) Prema ekonomsko - politikom dejstvu - fiskalne, zatitne, retorzivne,
preferencijalne...
Doprinosi
Doprinos se definie kao posebna vrsta namenskih javnih
prihoda koji se ubira od fizikih i pravnih lica
Karakteriste doprinosa:
Spadaju u javne prihode
Ne pladaju sva lica
Predstavljauju prinudno pladanje
Ne prolaze kroz budet
Postoje sledede vrste obaveznog socijalnog osiguranja:
Penzijsko invalidsko PIO (11%)
Zdravstveno (6,15%)
Za sluaj nezaposlenosti (0,75%)

Klasina teorija javnih rashoda i intervencionistika
teorija i njihovi predstavnici
Klasina teorija javnih rashoda zalagala sa minimalitet javnih
rashoda - teorija minimaliteta javnih rashoda
Smatrali su da drava neracionalno troi budet
Glavni predstavnik je bio Adam Smit

Intervencionistika teorija smtra da drava mora da
intervenie u privredi
Uloga drave se proirila i na sektor privrede
Potvrdila kriza iz 1929-33 i dananja kriza
Glavni predstavnik J.M. Kejns

Budet
Budet se najede definie kao sistemski prikaz prihoda i
rashoda jedne drave za odreeno plansko razdoblje,
odnosno za jednu budetski godinu.

Budet je pravni akt koji dosnosi najvie zakonodavno telo u
dravi parlament, skuptina u kome se za godinu dana
detaljno predviaju svi javni prihodi i svi javni rashodi, a zatim
se prikazuju i namenski rasporeuju po tano i unapred
utvrenoj budetskoj strukturi.


Osnovne karakteristike budeta su:
budet je pravni akt od posebne vanosti koji se donoi po posebnoj proceduri,
koga donosi najvie predstavniko, zakonodavno telo u formi zakona;
budet je finansijski instrument i donosi se za vremenski period od godinu dana;
budet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashoda drave za jednu godinu;
budet se donosi unapred, pre poetka budetske godine;
budet obavezno usvaja najvie predstavniko telo drave (parlament, skuptina);
u budetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predvieni, kako po vrsti,
tako i po nameni. U budetu se obavezno predviaju izvori i iznosi pojedinih
prihoda;
budet sadri i finansijski zakon, koji se odnosi na izvrenje budeta;
visina i struktura prihoda i rashoda budeta moraju biti potpuno usaglaene i
dinamiki rasporeeni, i to tako da osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih
potreba.

Funkcije budeta
Budet u modernoj dravi vri tri osnovne funkcije:
Ekonomsku funkciju
Politiku funkciju
Pravnu funkciju

Ekonomska funkcija je osnovna funkcija za razvoj privrede

Politika funkcija budeta proizilazi iz injenice da budet, njegov obim i
njegova struktura, prevashodno zavisi od drutveno-politikog ureenja
zemlje

Budet ima i pravnu funkciju - donosi se kao zakon

Celokupna problematika budeta regulisana je pravom (podruje
budetskog prava) i sadrana je u Zakonu o budetu

Budetska procedura - faze
Budetska procedura obuhvata etiri osnovne faze, i to:

1. izradu budeta (budetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje
rashoda i izrada predloga budeta);
2. donoenje budeta (privremeno finansiranje i donoenje budeta);
3. izvravanje budeta (nain izvravanja i izvrioci budeta) i
4. kontrola budeta (redovna budetska kontrola i zavrni raun budeta)

U sluajevima kada ne postoje uslovi za donoenje Zakona o budetu,
sluaj 2006, vlada moe da donese akt o privremenom finansiranju za
period od tri meseca (a izuzetno jo za tri meseca)

U Republici Srbiji budetsku kontrolu vri budetska inspekcija
Budetska naela
U modernim finansijama prihvadena su slededa budetska naela:
1. Naelo (princip) javnosti budeta
2. Naelo o veliini budeta - budet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokride javnih funkcija
3. Naelo pokrida budetskih rashoda - podrazumeva pokride javnih rashoda ne samo redovnim izvorima javnih
ved i javnim zajmovima
4. Naelo budetskog pluralizma, zapravo, znai uvoenje vie paralelnih budeta
5. Naelo potpunosti (univerzalnosti) budeta znai da se svi prihodi i rashodi u budetu nuno moraju prikazivati
u bruto iznosima
6. Naelo budetske klasifikacije pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predvieni u budetu budu utvreni sa
svim svojim specifinostima
7. Naela jednogodinjosti budeta
8. Naelo realnosti budeta zahteva realno i egzaktno iskazivanje predvienih (planiranih) i izvrenih (ostvarenih)
prihoda i rashoda
9. Naelo budetske ravnotee u klasinom smislu ("zlatno pravilo" budeta)

BUDETSKI SISTEM SRBIJE

Fiskalni sistem finansiranja dravnih i drugih funkcija u
Republici sastoji se od tri podsistema:

1. budet Republike
2. budeti optina i gradova
3. fondovi socijalnog osiguranja

Budetski fondovi u Srbiji
Budetski fondovi imaju u sutini funkciju podsticaja razvoja
privrede u Republici. U tom smislu je u Republici su formirani
slededi budetski fondovi, i to:

1. Fond za vode;
2. Fond za ume;
3. Fond za poljoprivredno zemljite;
4. Fond za puteve - Direkcija za puteve;
5. Fond za geoloka istraivanja i
6. Republiki fond za razvoj

Budetski deficit i njegovo
finansiranje
Tri su oblika finansiranja budetskog deficita:

1) Bankarski sistem
2) Dravni zajmovi
3) Inostrani zajmovi
Kriterijumi konvergencije: budetski deficit i
javni dug
1) Stabilnost cena nizak nivo inflacije (ne vie od 1,5% od
proseka tri najuspenije zemlje - lanice)
2) Nizan nivo kamata na dugorone kredite (ne vie od 2% od
proseka tri najuspenije zemlje - lanice)
3) Stanje javnih finansija:
a) Deficit tekudeg budeta do 3% BDP
b) Javni dug do 60% BDP
4) Stabilan valutni kurs


Zaduivanje Republike Srbije
Regulisano Zakonom o javnom dugu

Republika se zaduuje za javne potrebe:
Zakonom za svako zaduivanje ili
Davanjem garancija

Lokalna samouprava moe se zaduivati za deficit do 5%, a za
kapitalne investicije do 50% godinjih prihoda

Evidenciju o zaduivanju vodi Ministarstvo
Vrste socijalnog osiguranja u Srbiji
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je propisao da
se za finansiranje socijalnog osiguranja pladaju doprinosi za
slededa tri vida obaveznog socijalnog osiguranja:

1) penzijskog i invalidskog osiguranja;
2) zdravstvenog osiguranja;
3) osiguranja za sluaj nezaposlenosti.

Za svaki od navedenih vidova obaveznog socijalnog
osiguranja su obrazovane odgovarajude institucije na osnovu
posebnih zakona kojima su regulisana posebna prava i
obaveze za konkretni vid socijalnog osiguranja

Izvorni prihodi lokalne samouprave u
zemljama OECD i u Srbiji
Lokalne, administrativne takse i naknade i samodoprinos
Koncesije i donacije
Javno zaduivanje
Prihodi koje lokalna samouprava zaradi privrednim i
neprivrednim aktivnostima

Lokalnoj zajednici u potpunosti pripada i prihod od boravine
takse.


Podsticajne mere i sredstva za razvoj
turizma u Srbiji
Radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budetu Republike Srbije
obezbeuju se sredstva za:

1) uede u finansiranju izrade strategijskih master planova, programa razvoja
turistikih proizvoda, programa razvoja turizma, studija izvodljivosti turistikih
projekata, urbanistikih planova turistikih mesta i mesta za odmor;
2) uede u finansiranju promotivnih aktivnosti turistikih destinacija i turistikih
mesta, kao i turistiko-kulturnih i turistikih manifestacija u zemlji i inostranstvu;
3) uede u finansiranju izrade projekta zatite prirode, ivotne sredine, prirodnih
resursa i kulturne batine turistikog mesta;
4) podsticanje izgradnje turistike infrastrukture, turistike suprastrukture, sportsko-
rekreativnih i drugih pratedih sadraja javnog karaktera znaajnih za unapreenje
kvaliteta turistike ponude;
5) unapreenje postojede turistike ponude i intenziviranje njenog koridenja.
Promocija turizma Srbije
Promociju turizma Srbije obavljaju:

Turistika organizacija Srbije,
Turistika organizacija autonomne pokrajine i
Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave.

Promociju turizma mogu obavljati i turistike organizacije
regije koje osnivaju dve ili vie jedinica lokalne samouprave.
Boravina taksa u Srbiji i njeno usmerenje
Plada se za svaki dan boravka u turistikom objektu za
smetaj, izvan svog prebivalita

Vlada Srbije utvruje najnii i najvii nivo

Prihodi pripadaju budetu lokalne samouprave

Odreene kategorije lica ne pladaju (deca do 7 god...) ili
pladaju umanjenu za 50% (od 7-15 od.starosti)

Turistika naknada u Srbiji, njena raspodela i
namena koridenja
Uvodi je lokalna samouprava za TURISTIKA MESTA uz
saglasnost ministarstva

Za svaku kategoriju turistikog mesta Vlada utvruje najvedi i
najnii iznos turistike naknade

Prihodi od turistike naknade: 80 lokalna samouprava, 20%
ide u Budet Srbije