You are on page 1of 46

Tema: 4

Sistemska analiza
bezbednosti na radu
FAKULTET ZA GRADITELJSKI MENADMENT
BEOGRAD, ul. Cara Duana 62-64
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Teorija sistema
Teorija sistema je prvi puta primenjena u biolokim
naukama, sa ciljem da modeliranja u funkcionisanju
biolokih sistema pokau zavisnosti koje postoje u prirodi.
Kasnije je otkriveno da se slian pristup, moe primeniti i na
druge organizacije, ime je teorija sistema postala
univerzalno sredstvo za prouavanje i modeliranje situacija
gde postoje odre#eni elementi i veze izme#u njih.
Sistemski pristup upravljanja je prihva$en polovinom 20-tog
veka, a nastao na bazi prethodnih znanja i dobre prakse.
Elementi sistema se opisuju na osnovu njihovih interakcija
koje se registruju pri funkcionisanju celokupnog sistema.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
U literaturi se nalaze i sre$u, vie prihva$enih definicija
sistema.
Ruski naunik (Sadovski V.N) je izrio sistematizaciju i
analizu etrdeset definicija pojma - sistem.
Analiza ovih definicija ukazuje na prisustvo tri razliite
grupe definicija.
U prvu grupu svrstavaju se definicije koje odre#uju
sistem kao klasu matematikih modela pomo$u kojih se
grade modeli dinamikih pojava.
Iz ove grupe izdvaja se slede$a definicija koja glasi:
Sistem je matematika apstrakcija koja slui gra#enju
modela dinamikih pojava (Freman H.)
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Druga grupa definicija je najbrojnija i nju karakterie
kori$enje pojmova kao to su element, odnos, veza,
celina.
Iz te grupe izdvajaju se slede$e definicije:
Sistem je skup me#usobno povezanih elemenata razliite
prirode, ure#enih po odnosima, koje poseduju potpuno
odre#ena svojstva. (Tjuhtin S.V)
Sistem je na odre#en nain ure#eni skup me#usobno
povezanih elemenata koji obrazuju neku celinu.
(Sadovski V.N.)
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Treu grupu formiraju definicije koje se obrazuju pomo$u
stanja ulaz, izlaz, obrade informacija i upravljanja.
Jedna od takvih definicija je slede$a:
Sistem je skup pojmova ili predmeta, koji ima ulaze i
saglasno njima produkuje izlaze ostvarujui pritom cilj
maksimalizacije odre#enih funkcija ulaza i izlaza.
(Flogle Ch.D)
Zajednika karakteristika svih sistema je da se sastoje od
elemenata koji interakcijama ostvaruju odre#ene rezultate.
Veze izme#u elemenata mogu biti materijalne, energetske
ili informacione.
Utvr#ivanje pripadnosti elemenata sistemu vri se po
uticaju elemenata na funkcionisanje sistema.
Ako element utie na funkcionisanje sistema i nalazi se pod
kontrolom sistema tada on pripada sistemu.
Ako nisu ispunjeni ovi uslovi onda on pripada okruenju.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
O #emu se mora voditi ra#una
pri definisanju sistema?
Pri definisanju sistema mora se voditi rauna da je:
sistem skup elemenata;
da elementi imaju svojstva po kojima se razlikuju od
drugih sa kojima ine strukturu sistema;
da su uspostavljene veze me#u elemenata sistema;
da su elementi sistema raspore#eni u odre#enom
prostoru, odnosno da svaki sistem ima svoju
prostornu dimenziju;
da struktura sistema prikazuje njegovo stanje u
odre#enoj vremenskoj dimenziji.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Imaju$i u vidu principe opte teorije sistema, sistem se
definie kao:
skup me#usobno povezanih elemenata razliite
prirode koji sa svojim okruenjem ine celinu.
Simboliki se sistem (S) moe matematiki predstaviti u
obliku :
Gde je:
E skup elemenata sistema;
V - skup veza;
F - funkcija sistema.
} { F V E S , , =
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Koje karakteristike odre%uju sistem kao celinu?
uzajamna povezanost i me#uzavisnost elemenata koji ine
celinu;
elementi sistema se ne posmatraju izolovano, ve$ u sklopu
funkcionisanja celine kojoj pripadaju;
elementi sistema su interakcijom usmereni na ostvarivanje
cilja sistema;
svaki sistem je u interakciji sa svojim okruenjem, primaju$i
od njega materiju, energiju i informacije i pruaju$i
okruenju iste resurse u transformisanom obliku;
sistem postie svoje ciljeve sa ostvarenim efektima na
izlazu sistema;
entropija, kao pojam suprotan organizovanosti, predstavlja
meru nereda i neorganizovanosti sistema;
svaki sistem se sastoji iz elemenata, a istovremeno je
sistem elemenat nekog sistema vieg reda.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta #ini osnovnu strukturu sistema?
Osnovnu strukturu sistema ini element.
Pod elementom sistema podrazumevaju se predmeti, ljudi,
elementi materijalne ili idejne prirode koji zavise od drugih
predmeta i deluju na druge predmete.
Element je deo sistema koji po svojim osobinama, tako#e
predstavlja celinu, ali onu celinu koja se u datom istraivanju
smatra definisanom.
Svaki element u strukturi sistema funkcionie kao sistem.
Element ima kanale ulaza i izlaza preko kojih se povezuje
sa drugim elementima.
Funkcionalni odnosi elemenata u sistemu ispoljavaju se kao
hijerarhijski poredak.
to su jae sjedinjeni elementi unutar sistema i to je vie
izdvojen taj skup elemenata od spoljanjeg sveta, utoliko je
opravdanije posmatrati ga kao sistem.
Od cilja istraivanja zavisi koji $e se deo sistema difinisati
kao element.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta se u analizi sistema
podrazumeva pod vezama?
Pod vezama se podrazumeva proces razmene materije,
energije i informacija me#u elementima.
Kako sistem nije samo celina nastala povezivanjem
elemenata, ve$ i celina odnosa sa svojim okruenjem,
skup veza sadri dva podskupa veza:
podskup unutranjih veza, iji su elementi samo one
veze koje imaju funkciju stvaranja sistema odnosno
doprinose njegovim integrativnim osobinama;
podskup spoljanjih veza, koji ine veze elemenata
sistema sa neposrednim okruenjem.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Povezanost elemenata definie strukturu sistema.
Struktura sistema nije samo raspored njegovih elemenata
ve$ se odnosi na otkrivanje osnovnih karakteristika
sistema.
Ponaanje sistema predstavlja promenu stanja sistema
tokom vremena.
Stanje sistema predstavlja skup podataka koji daju
informacije o prolosti i sadanjosti sistema, na ijoj osnovi
moemo odrediti i predvideti ponaanje sistema u
budu$nosti.
U predmetu naeg razmatranja je stanje koje moe da
dovede do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi u sistemu
radne sredine.
Pod okruenjem sistema podrazumeva se sve ono to se
nalazi van strukture posmatranog sistema.
Sa svojim okruenjem sistem uspostavlja odre#ene veze
ine$i koherentnu celinu.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta se podrazumeva pod bezbednou sistema
radne sredine?
Pod bezbednou sistema podrazumeva se odsustvo
opasnosti i tetnosti koje mogu dovesti do otkaza sa
posledicama povreda ljudi, oboljevanja ili ote$enja
prirodnih i radom stvorenih vrednosti.
Neeljeni doga#aj se u analizi bezbednosti tretira kao otkaz.
Verovatno$a nastanka otkaza i oekivana veliina posledica
tog otkaza u zatvorenom (zaokruenom) sistemu i tokom
utvr#ene duine vremenskog intervala se u analizi sistema
razmatra i definie kao rizik.
Opasnost postoji ako su zadovoljene slede$e pretpostavke:
postojanje izvora potencijalne opasnosti,
dejstvo elemenata opasnosti izazvano izvorima emisije
energije,
ekspozicija ljudi i materijalnih dobara izloenih delovanju
elemenata opasnosti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Nivoi kvaliteta sistema radne sredine
Kvalitet sistema podrazumeva ukupnost svojstava koja
karakteriu ponaanje sistema u odre#enim uslovima.
To znai da je kvalitet funkcija uslova i naina egzistencije
sistema.
Empirijski su ustanovljena etiri nivoa kvaliteta: stabilnost,
upravljivost, funkcionalnost i samoorganizovanost.
Stabilnost podrazumeva sposobnost sistema da se vrati u
ravnoteno ponaanje, ukoliko je dejstvom smetnji iz njega
izveden.
Upravljivost je sposobnost sistema da pod uticajem
upravljakog dejstva, prelazi iz jednog u drugo (zahtevano)
stanje.
Funkcionalnost je kvalitet sistema koji izraava njegovu
mogu$nost postizanja zadatog cilja.
Samoorganizacija podrazumeva sposobnost promene
strukture, parametara i ponaanja sistema u cilju pove$ane
efikasnosti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Kako se izraavaju karakteristike elemenata?
Kvantitativne i kvalitativne karakteristike elemenata se
izraavaju parametrima.
Ako se parametri u toku vremena ne menjaju ili su njihove
promene zanemarljive, tretiraju se kao konstante.
Ukoliko se parametri tokom vremena menjaju tako da
postaju znaajne veliine, onda se za takav element
utvr#uje da je sa vremenski promenljivim parametrima.
Svaki sistem ima svoje granice, tj. sastavni je deo sistema
vieg reda organizovanosti.
Sa svojom okolinom sistem uspostavlja odre#ene odnose
ine$i koherentnu celinu.
Opta teorija sistema razvila je nove tehnike i metode
analize sistema koje se karakteriu posmatranjem pojava u
njihovoj dinaminosti i celovitosti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistemski pristup
U izuavanju sloenih sistema sve vie se koristi nova
nauna koncepcija sistemski pristup.
Sistemski pristup je metodologija koja omogu$ava da se
objedine i organizuju znanja u cilju ve$e efektivnosti i
efikasnosti sistema.
Sistemski pristup zahteva interdisciplinarnost i
transdisciplinarnost u posmatranju.
Kljuna postavka sistemskog pristupa sastoji se u
naroitom isticanju vanosti analize me#usobnih odnosa
elemenata sistema.
Umesto deljenja sistema na manje komponente, elementi
se pre poetka analize grupiu i zajedno povezuju da bi se
mogli pravilno analizirati.
Samo na taj nain sistemski prilaz daje pravilno sredstvo
za odre#ivanje upliva svakog elementa na karakteristike
ukupnog sistema, kao i efekte koje uslovi rada mogu da
imaju na karakteristike sistema.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Na #emu se bazira sistemski pristup
Sistemski pristup se bazira na tvrdnji da je celina vie
nego suma njenih delova, a karakteristike sistemskog
pristupa su:
nadre%enost celine elementima iz kojih je sastavljena
(celina se ne moe rastaviti na elemente, a da pritom ne
izgubi svoje osnovne karakteristike);
povezanost elemenata na osnovu uzajamnih interakcija i
odnosa u procesu funkcionisanja celine (a ne obrnuto);
interdisciplinarnost tj. istovremeno prouavanje
predmeta pojava i procesa sa stanovita razliitih naunih
disciplina;
transdisciplinarnost tj. povezivanje dostignu$a pojedinih
naunih disciplina, razvijanje novih ideja, teorija i pogleda
kojima se prevladava funkcionalna ili predmetna
podeljenost podruja istraivanja posebnih naunih
disciplina.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Trodimenzionalni prikaz sistemskog pristupa BZNR
Sistemski
inenjering
bezbednosti
na radu
Sistemska analiza
bezbednosti na radu
Platforma
razvoja
Platforma
tehnikog
napredka
Platforma
operativnih
promena
Planovi i programi
zatite zdravlja i
bezbednosti na radu
Poslovnik sistema BZNR
Procedure
Uputstva/Instrukcije
Zapisi
Tehni#ke mere BZNR
Sistemsko upravljanje
bezbednou na radu
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta je sutina sistemskog pristupa?
Sutina sistemskog pristupa moe se, ukratko, svesti na
slede$e:
odre%ivanje ciljeva i utvr#ivanje njihove hijerarhije pre
poetka svake aktivnosti na upravljanju, a zatim se
donose odluke;
optimizaciju upravljanja pomo$u odgovaraju$ih
metoda i utvr#ivanje strategija postizanja ciljeva i vri
izbor izme#u vie varijanti;
kvantifikaciju i procenu ciljeva, metoda i sredstava za
njihovo postizanje.
Sistemski pristup je omogu$io da se sjedine tradicionalno
odvojeni predmeti istraivanja, kao i tradicionalno
razdvojene sfere ovekove aktivnosti.
Tako je dolo do pojave novih naunih disciplina kao to
su: kibernetika, opta teorija sistema, informatika,
operaciona istraivanja, sistemski inenjering.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistemska analiza
Sistemska analiza sastoji se od:
definicije problema
ciljeva sistema
granice sistema
analize potreba korisnika
merenje efikasnosti sistema
funkcionalne analize
ocene ogranienja
razgranienja mogu$ih alternativa
ocena realnih alternativa.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta je osnovni radni instrument
sistemske analize?
Osnovni radni instrument sistemske analize je model.
Za potrebe sistemske analize model je prikaz sistema
koji se koristi u predvi#anju ponaanja sistema i njegovih
karakteristika.
Stoga se model primenjuje za predvi#anje stanja
sistema, koje proizilazi iz svesne kombinacije, strategije
upravljanja i objektivno uslovljenih okolnosti.
Dva su osnovna problema pri definisanju modela:
kvantifikacija promenljivih i odre#ivanje verovatno$e
nastupanja doga#aja.
Razloga za ovo ima vie ali se naje$e problem javlja
to se promenljive ne mogu brojano iskazati ili se ne
raspolae sa dovoljno injenica.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta je cilj sistemske analize?
Sistemska analiza se javlja kao vetina razlanjivanja
problema.
Sutina sistemske analize sastoji se u nainu prilaza
reenju problema.
Cilj sistemske analize je da usmeri donosioca odluke i
analitiara, da postavlja prava pitanja.
Otuda se metodologijom sistemske analize dolazi do
racionalnog sistemskog pristupa utvr#ivanju pravih pitanja i
dobijanja odgovora u skladu sa ciljem sistema, njegovim
mogu$nostima i ogranienjima kao i raspoloivim
resursima vezanim za interakciju sistema sa okruenjem.
Sistemska analiza upu$uje istraivaa da odvaja bitno od
nebitnog, odnosno probleme i redosled njihovog reavanja
definie po kriterijumu vanosti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
ta sadri sistemska analiza?
Pri sistemskim analizama moraju se analizirati:
svi elementi sistema;
sve identifikovane interakcije elemenata sistema;
svi faktori koji su izvan sistema a deluju na sistem.
Sistemska analiza sadri dijagnozu realnog ili
hipotetikog sistema na granicama definisanisanih
sistemskom analizom.
Opreaciono istraivanje se obino definie ka sistemska
analiza realnog sistema.
Sistemska analiza procenjuje dinamiku sistema ne samo
sa gledita njegovih graninih uslova i uslova okoline
nego i sa gledita promena karakteristika svakog
njegovog elementa.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Ciljevi sistemske analize?
Pri definisanju cilja sistemska analiza polazi od identifikacije
problema.
Problem se mora celovito definisati kao poseban sistem ili
deo sistema, sve sa ciljem da se problem sagleda sa
razliitih aspekata, kako bi se utvrdio znaaj problema za
sistem, njegova veliina i sloenost.
Nakon identifikacije problema mogu$e je postaviti cilj koji se
eli posti$i.
Uspeh u postavljanju cilja zavisi od stepena informisanosti o
sistemu i od brojnih eksternih i bitnih faktora, pri emu se sa
aspekta pouzdanosti i bezbednosti sistema po stepenu
dejstva izdvajaju faktori okruenja sistema.
Ciljeve je mogu$e ostvariti na razliite naine, odnosno
razliitim alternativnim postupcima.
Kako je u savremenoj praksi broj alternativa veoma veliki to
je izbor najbolje ili bar dobre alternative, veoma sloen
proces.
Da bi se izbor uinio racionalnim moraju se sagledati svi
vaniji faktori koji sainjavaju problem, odnosno eliminisati
manje vani faktori.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Definisanje granica sistema
i formulisanje ciljeva
Definisanje problema
Analiza sistema
Sinteza
Identifikacija modela
Imitacija modela
Analiza rezultata
Zadovoljava
Optimizacija modela
Interpretacija rezultata
Zadovoljava
Realizacija reenja
B


a


n


k


a





p


o


d


a


t


a


k


a
Da
Ne
Da
Ne
Blok dijagram algoritma za sistemsku
analizu zasnovan na sistemskom pristupu,
koji se moe primeniti na analizu
bezbednosti sistema radne sredine
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistem radna sredina
Radna sredina u najirem smislu obuhvata prostor u kome
se ispoljavaju dejstva i posledice radnog procesa pri
funkcionisanju tehnolokog sistema ili ukupnost materijalnih
inilaca konkretnog procesa rada i me#uljudskih odnosa
koje ispoljavaju uesnici u procesu rada.
Radnu sredinu, ini skup odre#enih elemenata koji u
me#usobnim vezama formiraju uslove pod kojima se rad
obavlja.
Elementi radne sredine koji formiraju uslove u kojima ovek
obavlja rad su mnogobrojni i razliiti, usled ega je i pojam
radne sredine veoma irok.
Razvojem mehanizacije i automatizacije tehnolokih
procesa stvorene su mogu$nosti da se ovek iskljuuje iz
neposrednog procesa proizvodnje i nepovoljnih uslova rada.
Me#utim, i pri optimalnom funkcionisanju tehnolokog
sistema nije mogu$e uvek obezbediti optimalne uslove rada
pri kojima bi se u potpunosti sauvale sve karakteristike
sistema, a ovek isljuio iz istog.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
U automatizovanim sistemima pored uticaja elemenata
radne sredine od bitnog znaaja je i usaglaenost
psihofizikih karakteristika oveka sa tehnikim
karakteristikama sistema.
Otuda i ovek sa svojim psihofizikim osobinama
uestvuje u formiranju uslova rada, ali isto tako trpi uticaj
elemenata radne sredine to se odraava na njegov
kvalitet rada i ivljenja.
S obzirom na tu injenicu, radnu sredinu treba
organizovati sa optimalnim parametrima njenih veliina
prilago#enim radniku kako bi se postigao ve$i radni
uinak sa to manjim optere$enjem radnika i manjim
rizikom od profesionalnih oboljenja, povreda na radu i
zdravstvenih ote$enja.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Iz tih razloga se za analizu i ocenu uticaja elemenata
opasnosti u radnoj sredini, primenjuje sistemski prilaz, a
radna sredina definie kao sistem.
Sistemski prilaz u izu$avanju zatite radne sredine
ima za cilj da kompleksnost prisutnih odnosa i
uticaja u oblasti $ovekovog rada i stvaralatva
povee u celinu, uz mogunost primene jedinstvenih
metodologija za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i
kvalifikaciju ulazno-izlaznih opasnosti i tetnosti,
procenu posledica i ocenu rizika od povreda na radu,
oteenja zdravlja i degradacije prirodnih i radom
stvorenih vrednosti, kao i definisanja na$ina
upravljanja, usmeravanja i koordinacije aktivnosti u
datimuslovima.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Radna sredina se moe posmatrati kao sistem koji se ostvaruje vezama sa tri
osnovna toka i to: materije, energije i informacije u kome se u skladu sa
primenjenim sredstvima za rad, predmetima rada i dr. ostvaruju promene stanja
elemenata i sistema.
OPERATER
(Radnici)
P r o c e s i
por eme} aj a
stanja:
M A T E R I J E ,
E N E R G I J E I
INFORMACIJA
Spoljni uticaji i poreme}aji
Spoljni uticaji
Sredstvo rada
Predmeti rada
Energija
Tehnolo{ki proces
Prostor za rad
P
1
P
3
P
2
Ugro`avanje materijalnih
i prirodnih
dobara
Fizi~ki elementi
opasnosti
Hemijski elementi
opasnosti
Psiho - fizi~ki elementi
opasnosti
Biolo{ki elementi
opasnosti
Veza: ~ovek - ma{ina
^ovek - operater (radnik)
Ugro`avanje fizi~kog,
psihi~kog i moralnog
integriteta radnika
Ugro`avanje
uskla|enosti predmeta
rada i sredstava rada
sa psihofizi~kim
karakteristikama
radnika
Neposredni i direktni
uticaji na socijalnu
sredinu
ematski prikaz sistema radne sredine
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
U ovom sistemu moemo izdvojiti i druge podsisteme, na primer
podsistem ovek-maina, ili podsisteme mikroklimatskih
elemenata (mikroklima radne sredine).
Izdvojeni podsistemi mogu da sadre deo elemenata drugog
sistema ili podsistema sa istim i razliitim me#usobnim vezama.
Odre#ivanje podsistema zavisi od zadate funkcije cilja.
U odnosu na cilj utvr#ivanja bezbednosti sistema radne sredine
moemo da izdvojimo podsistem:-procesi promena tokova
materije, energije i informacije (1),-podsistem operatera (2).
Ako u okviru sistema radne sredine posmatramo kriterijum
optimizacije usaglaenosti karakteristika sredstava rada,
predmete rada i okoline sa ovekom onda govorimo o
podsistemu ovek-maina.
Analiziraju$i radnu redinu kao poseban sistem sa velikim brojem
fiziko-hemijskih opasnosti i tetnosti koje u ovim sistemima
mogu biti prisutne, navodi nas na zakljuak da je potreba primene
sistemskog pristupa i sistemske analize neophodna.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistemski inenjering
Pojanjenje pojma sistemskog inenjeringa u velikoj meri
zavisi od injenice da li se njegove metode koriste u
razreavanju problema vezanih za industriju ili nauna
istraivanja.
U sluaju industrije sistemski inenjering je fokusiran na
aplikativnu primenu postoje$ih alata i metoda za
reavanje problema, dok se u istraivakim ustanovama
on uglavnom koncentrie na kompleksne matematike
metode i algoritme vezane za stvaranje ve$ definisanih
alata.
Sistemski inenjering je nauna disciplina posve$ena
analizi, modelovanju, simulaciji, optimizaciji i sintezi
kompleksnih sistema sastavljenih od ve$eg broja
me#uzavisnih komponenti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Prema tome Sistemski inenjering je stvaralaki razvojni
proces, slian osnovnom inenjeringu koji polazi od
koncepta ili plana potpunog sistema, koji je postavljen u
sistemskoj analizi.
Sistemski inenjering ima za cilj da razradi taj koncept sve
dok ne postavi realan sistem. Sistemski inenjering utvr#uje
i specificira elemente podsistema koje treba sakupiti,
obraditi, proizvesti, razviti, ispitati i oceniti u saglasnosti sa
razvojnim planom i konceptom.
Dok se, Analiza sistema sastoji se u izuavanju njegovih
svojstava i efektivnosti funkcionisanja na osnovu izvedenog
matematikog modela.
Svojstva sistema zavise kako od parametara i karakteristika
elemenata (podsistema), tako i od strukture tehnolokih veza
izme#u elemenata.
Tokom analize potrebno je oceniti stepen uticaja ovih
parametara na vrednosti izlaznih veliina sistema koje
karakteriu stanje sistema.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Razvojni plan je akcioni plan zadataka i aktivnosti i sadri
vreme i injenice i time omogu$uje integrisanje novih i
postoje$ih elemenata u novi sistem.
Optimizacija podrazumeva jasno odre#ivanje upravljaki
najpovoljnijih odluka koje su u skladu sa definisanim ciljem
i u sklopu odabranih kriterijuma za vrednovanje
upravljanja.
Optimizacijom se tei minimizaciji negativnih efekata ili
maksimizaciji pozitivnih efekata.
Funkcija cilja optimizacije svodi se na nalaenje
ekstremne vrednosti izabranog kriterijuma efektivnosti
funkcionisanja.
Kao kriterijum efektivnosti funkcionisanja sistema koriste
se po pravilu ekonomski kriterijumi (procesni gubici,
redukovan dohodak, investicije) ili energetsko-OH&S
kriterijum koji se esto izraavaju putem takozvanih
kojeficijenata (stepena) korisnosti.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Postupak sinteze u sistemskom inenjeringu slui za
reavanje najkompleksnijih problema.
Postavka problema sinteze mogla bi se predstaviti na
sleded$i nain: ako su definisane karakteristike input-a u
sistem i karakteristike output-a iz sistema, potrebno je
razviti emu toka procesa koja $e transformisati date
input-e u eljene output-e, uz potovanje energetskih,
ekonomskih i ergonomskih kriterijuma.
Pri tome treba reiti tri kljuna zadatka:
koje $e komponente sistema biti prisutne u emi toka,
kako $e komponente sistema me#usobno biti
povezane i
kakvi $e radni parametri i dimenzije biti dodeljeni
komponentama.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistemsko upravljanje
Sistemsko upravljanje - obuhvata organizacione
strukture i metode radi planiranja, usmeravanja i
kontrolisanja aktivnosti i operacija sistemskog
inenjeringa kroz ceo ciklus sistema.
Sistemsko upravljanje obuhvata funkcije i postupke koji su
potrebni za pravilan rad postoje$eg sistema ili izgradnje
novog sistema.
Sistemsko upravljanje se moe primeniti na pojedinano
kori$enje ili na trajne operacije nekog postoje$eg
sistema, kao to su, na primer, proizvodni ure#aji, vojni
sistemi, ili neki urbani sistemi u lokalnoj zajednici.
Sitemsko upravljanje je neophodno pri organizaciji i
planiranju svih aktivnosti i funkcija koje su neophodne za
razvoj inenjeringa u nekom sistemu u ovom sluaju
inenjernga zatite zdravlja i bezbednosti na radu.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
U proteklih tridesetak godina pokrenuta su dva velika
projekta: sistem upravljanja kvalitetom i sistem upravljanja
zatitom ivotne sredine, a u poslednje vreme razvijen je i
sistemski standardi za upravljanje zatitom zdravlja i
bezbedno$u na radu.
Kvalitet usluga i proizvoda postavlja se danas kao imperativ
i ravnopravno sa profitom.
Industrijski i ekonomski najrazvijenije zemlje sveta
uspostavljaju nove trine i poslovne filozofije inoviraju$i
funkciju kvaliteta.
Kvalitetu proizvoda i usluga poklanja se tolika panja da je
kvalitet postao globalni svetski fenomen.
Vode$e svetske kompanije svoje poslovanje danas
podre#uju konceptu totalnog upravljanja kvalitetom (TQM)
baziraju$i ga pritom na tri osnovna inioca: organizaciju,
tehnologiju i informaciju.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Pre vie od tridesetak godina ve$ina standarda bila je
namenjena i bavila se tehnikim specifikacijama
proizvoda, bezbedno$u i spojevima izme#u
komponenata.
Medjunarodni standardi nisu igrali svoju dananju ulogu
sve dok nije dolo do znaajne preorijentacije
formiranjem Tehnikog komiteta ISO/TC 176 Upravljanje
kvalitetom i obezbe#enje sistema kvaliteta, 1979.godine.
Od tada standardi ISO 9000 se razvijaju i sve vie
postaju kljuni element stratekog poslovnog
menadmenta.
Sistemski inenjering uvaava zahteve i kriterijume koje
postavljaju standardi sistema upravljanja kvalitetom,
sistema zatite ivotne sredine kao i standardi za
upravljanje zatitom zdravlja i bezbednosti na radu.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistem upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga
Izraz kvalitet u svakodnevnom ivotu ima iroko znaenje,
a moe da se odnosi na proizvod, uslugu, rad,
organizovanje i slino.
Kvalitet - poeljno svojstvo skupa karakteristika proizvoda
sistema ili procesa koje mogu da ispune zahteve
naruilaca i ostalih interesenata (korisnika).
Sistem upravljanja kvalitetom obezbe#uje ispunjenje
zahteva, elja i potreba kupaca, potovanje zakonitosti i
drugih zahteva drave, specifikacija okoline sa
konkurentnim cenama koje donose dobit.
Proces - sistem aktivnosti koji koristi me#usobno zavisne
resurse da bi transformisao inpute u autpute.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Serija standarda ISO 9001 :2008 zasnovana je na ideji
PROCESA, odnosno na injenici da se proizvod
pojavljuje kao rezultat procesa.
Shodno tome, i upravljanje kvalitetom je usmereno na
upravljanje procesima i ono se odvija u dva pravca:
upravljanje strukturom i aktivnostima unutar samog
procesa i
upravljanje kvalitetom proizvoda/usluga koji/e nastaju
tokom procesa.
Koncept sistema upravljanja kvalitetom na kome je
zasnovan novi standard naziva se Model sistema
upravljanja kvalitetom to upu$uje na injenicu da vie
nemamo model sistema, nego model upravljakog procesa
koji treba definisati i primeniti na aktivnosti relevantne za
nastajanje proizvoda to se moe videti sa slike.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Model sistema upravljanja kvalitetom
zasnovanog na procesima
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Uoljivo je da su zahtevi standarda ISO 9001: 2008
grupisani u etiri poglavlja, i to:
odgovornost rukovodstva;
menadment resursima;
realizacija proizvoda/usluge
merenje, analiza i poboljanje.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine
Mnoge analize su ve$ pokazale da je razlog to se svet
naao u ekolokoj konfuziji, u tome, to niti smo uoili, niti
shvatili znaaj sistema ivotne sredine iji smo i sami deo.
Nije se razmiljalo na sistemski nain, ve$ se teilo da se
pre svega zadovolje tehniki standardi.
Projektant je do sada bio odgovoran za specifikaciju
proizvoda, a ne i za kvalitet radne i ivotne sredine ili
resurse potrebne da bi se proizvod nainio.
Upravljanje sistemomzatite ivotne sredine prema
seriji standarda ISO 14000 je upravljanje organizovanim
ljudskimaktivnostima (u privrednimi drugim
organizacijama) radi smanjivanja i spre$avanja
negativnih uticaja na ivotnu sredinu.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Kod nas ova serija nosi oznaku SRPS ISO 14000, a do sada
je objavljeno desetinu standarda iz ove serije.
Serija standarda ISO 14000 predstavlja industrijsko
osve$enje i u 2004. godini je doivela prvu reviziju.
Broj sertifikata ISO 14001 u Svetu je zakljuno sa oktobrom
2004. godine dostigao cifru VIE OD 100.000 to se moe
smatrati uspehom jer se taj broj iz godine u godinu
pove$ava.
Ono to je porazno jeste injenica da se Srbija svrstava u
zemlje sa MALIM brojem sertifikata SRPS ISO 14001.
Standardi serije ISO 14000 obezbe#uju organizacijama koje
ih primenjuju elemente za delotvoran sistem upravljanja
zatitom ivotne sredine, iji se elementi mogu integrisati sa
drugim zahtevima upravljanja, kako bi organizacija mogla da
ostvari i ciljeve zatite ivotne sredine i ekonomske ciljeve.
Zahtevi standarda ISO 14000 se poklapaju sa
proklamovanim neprekidnim poboljanjem u kontekstu
PDCA ciklusa.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Razloge za primenu serije standarda ISO 14000 moemo
sagledati kroz primenu zainteresovanih strana:
drava, sa motom potovanja propisa;
privredni subjekti iji interes mora biti kvalitet ivota sa
rastom drutvenog standarda. Kvaliteta ivota nema bez
kvaliteta ivotne sredine;
akcionari, sa stavom koji se odnosi na pravni aspekt i
imid,
osiguravaju$a drutva, koja sve vie i vie uzimaju u obzir
procenu ekolokog rizika;
banke, sa ciljem da investicije (kredite) usmeravaju na
programe sa manjim ekolokim rizikom;
menadment, koji $e u sistem upravljanja ugra#ivati i
upravljanje zatitom ivotne sredine;
zaposlene, koji $e zbog ose$aja line odgovornosti teiti da
zatita ivotne sredine ima zadovoljavaju$i tretman.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Model sistema menadmenta
zatitom ivotne sredine zasnovan na procesu
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Sistem upravljanja zatitom zdravlja i
bezbednosti na radu
OHSAS (Occupational health and safety management systems)
OHSAS 18001 je razvijen tako da je kompatibilan sa
standardima za sisteme upravljanja - sa ISO 9001: 2000
(kvalitet) i ISO 14001:2004 (zatita ivotne sredine), da bi
se olakalo integrisanje sistema upravljanja kvalitetom,
ivotnom sredinom, zatitom zdravlja i bezbedno$u na
radu od strane organizacija, ukoliko one to ele.
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com
Model sistema menadmenta
zatitom zdravlja i bezbednosti na radu
PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com