You are on page 1of 3

Socijalni stavovi

(pojam, delovanje, formiranje, menjanje stavova i predrasude)


Morgan definie stav kao tendenciju da se bilo pozitivno bilo negativno reaguje prema
osobinama, objektima ili situacijama. Ova definicija je suvie opta i ne odreuje posebne
karakteristike pojma stava. Mnogi drugi autori pokuali su da definiu stav i meu svima njima
Olport je dao najprecizniju definiciju ovog pojma.
Olport kae da je stav neutralna i mentalna spremnost formirana na osnovu iskustva, koja vri
direktivni ili dinamik iuticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u
dodir.
ovoj definiciji naglaava se ste!enost stavova i negira uroenost i isti!e dinami!ko dejstvo"od
stava zavisi naa akcija.
Stavovi obu#vataju tri komponente$ kognitivnu, emocionalnu i konativnu.
%ognitivna komponenta obu#vata s#vatanja i znanja o objektima prema kojima postoji stav. &o
znanje mo'e da bude veoma usko, toliko da tek dozvoljava da tazlikujemo jednu pojavu od druge
a mo'e da bude i sistem znanja. (mocionalna komponenta zna!i da stavovi uvek uklju!uju i
ose)anja vezana za objekat o kom formiramo stav. Sa javljanjem stava uvek se javlja ose)anje
prijatnosti ili neprijatnosti a mogu)e je da se javi i ceo niz emocija. %onativna se odnosi na to da
uvek postoji tendencija da se u!ini neto sa objektom prema kom imamo stav, da se stupi u
akciju vezanu za objekat. Mo'e postojati samo spremnost na akciju a mo'e se manifestovati u
nizu akcija.
Sa pojmom stav usko je povezan i pojam vrednosti. *ojam vrednosti uklju!uje ve)i broj stavova
i obu#vata iri obim socijalnog ponaanja nego pojedini socijalni stavovi. *rva karakteristika
vrednosti je da su usmerene na ostvarenje ciljeva koji su po'eljni i vredni za !oveka a druga da
su to dispozicije koje su centralne u strukturi li!nosti !oveka i koje ga sna'no i trajno pokre)u na
odreene aktivnosti.
+bog svoje prirode stavovi deluju na nae mentalne funkcije$ na opa'anje, na u!enje i pam)enje,
emocije, na ocene, sudove i miljenje. ticaj na opa'anje ogleda se u selektivnosti percepcije"
odreeni stav uti!e na to da mi izmeu mogu)i# opa'aja biramo one koji su u skladu sa naim
stavom, a takoe uti!e i na opa'anje fizi!ki# karakteristika objekta. ,to se ti!e uticaja na u!enje i
pam)enje br'e i bolje )e se pamtiti ono to je u skladu sa stavom. ticaj na ocene i sudove
takoe se ogleda u naoj neobjektivnosti"ukoliko izgubi tim za koji navijamo mi )emo proceniti
da nije imao sre)e i da drugi tim protiv kog je igrao nije bolji od naeg.
-fektivni momenat je veoma bitan"ako imamo pozitivan stav prema negom narodu, vole)emo i
njegovu kulturu i pozitivno ocenjivati njegovu istoriju.
1
.a formiranje stavova uti!e veliki broj faktora, ali sve te faktore mogu)e je prema nji#ovoj
optosti kategorisati u tri velike grupe$
/. *rvu grupu !ine univerzalni faktori koji uti!u na celokupno drutveno zbivanje. &akvi
faktori su razvitak proizvodni# snaga i proizvodni odnosi. Ova grupa faktora deluje
posredno i svoj uticaj ostvaruje isklju!ivo preko drugi# faktora.
0. 1rugu grupu faktora !ine optiji !inioci koji deluju neposredno, kao to je na primer
pripadnost odreenoj grupi. Osim grupne pripadnosti u ovu kategoriju mogu da se uvrste
i informisanost i znaje o objektima i situacijama prema kojima postoji stav.
2. tre)u grupu faktora se mogu uvrstiti mnogobrojni specifi!ni uslovi u kojima se u toku
du'eg ili kra)eg vremena nalazi pojedinac. &o su, na primer, izlo'enost odreenim
vrstama sredstava masovni# komunikacija ili odreenom na!inu organizovanja takvi#
komunikacija.
3ako je za sve stavove, a posebno za predrasude, karakteristi!na relativna trajnost, stavovi se ipak
mogu menjati. 3sti faktori koji uti!u na formiranje stavova uti!u i na nji#ovo menjanje, jer
menjanje stavova zna!i i formiranje neki# novi#. %re!, %ra!fild i 4alaki isti!u da treba
razlikovati razne vrste promene stavova. Oni se mogu menjati i odnosu na intezitet, od
ekstremni# promeni)e se u manje ekstremne ili obrnuto, a mogu se menjati i u odnosu na
direkciju, odnosno menjanje stava od pozitivnog u negativan ili obrnuto. 5ogi!no, znatno je
lake menjanje stave u odnosu na intezitet nego u odnosu na direkciju.
1a li )e se stavovi te'e ili lake promeniti zavisi)e i od karakteristika samog stava (ekstremnosti,
slo'enosti, usklaenosti, snage..), od karakteristika li!nosti koja je formirala taj stav kao i od
pripadanja te li!nosti odreenoj grupi.
Kacova funkcionalna teorija stavova$
%arakteristi!no za ovu teoriju je da naglaava motivacionu ulogu stavova. S obzirom na to u kom
su stepenu izra'ene tri komponente stavova razlikuju se !etiri vrste stavova. *rvi su afektivni
stavovi kod koji# je izra'ena emocionalna komponenta, drugi su intelektualni stavovi kod koji#
je izra'ena kognitivna komponenta, tre)i su stavovi orjentisani na akciju kod koji# je izra'ena
konativna komponenta i !etvrti su uravnote'eni stavovi kod koji# su sve tri komponente
dovoljno razvijene. *ojedine od ovi# vrsta stavova imaju jednu ili vie od slede)i# glavni#
funkcija stavova$
/. Instrumentalna ili utilitaristika funkcija"slu'i da se postigne neka korist a da se
izbegne neka teta. *ozitivni stavovi se formiraju prema objektima koji donose korist a
negativni prema objektima koji donose tetu.
0. Odbrambena funkcija"slu'i da se osoba koja formira stav odbrani od neugodni# saznanja
o sebi ili uopte od pri#vatanja neprijatne stvarnosti.
2
2. Funkcija manifestovanja linih vrednosti"neki stavovi se formiraju kao manifestovanje
li!ni# vrednosti. *ojedinac ose)a zadovoljstvo u iznoenju svoji# stavova.
6. Funkcija saznavanja"dolaze do izra'aja u te'nji da se s#vate pojave u svetu. 5judi imaju
potrebu da razumeju stvari i pojave oko sebe i da im daju smisao.
.ajte'e su promenljivi stavovi sa odbrambenom funkcijom, osoba i# se teko odri!e jer bi se
nji#ovim odricanjem ose)ala ugro'eno.
Predrasude:
*redrasude predstavlaju logi!ki neosnovan, uporno odr'avan i izrazitim emocijama pra)en odnos
prema razli!itim objektima. Sti!u se u toku 'ivota socijalnim u!enjem, naj!e)e u!enjem po
modelu. *redrasude su takoe stavovi samo sa posebnim karakteristikama$ neosnovanost,
neopravdanost opteg odnosa prema nekoj grupi, uporno odr'avanje, nefleksibilnost,
neprijateljska ose)anja koja uklju!uju neprijateljske postupke.
*redrasude koje su !vrsto povezane sa tradicionalnim na!inom 'ivota sastavni su deo ponaanja i
reagovanja i veoma se teko otklanjaju. *redrasude koje su pra)ene intenzivnim negativnim
emocijama imaju svoj koren u li!nim osobinama pojedinaca koji pomo)u predrasuda umanjuju
svoje li!ne teko)e, le'e u nji#ovoj nesigurnosti i nagomilanoj agresivnosti. Ova predrasude se
otklanjaju najte'e jer postaju deo strukture li!nosti. *redrasude koje su posledica konformiranja
najlake se otklanjaju i ne moraju biti pra)ene negativnim emocijama.
Sredstva u borbi protiv predrasuda mogu biti$ donoenje zakonski# propisa protiv
manifestovanja predrasuda, sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda, neposredni
kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude, sistematsko vaspitanje od strane osoba sa
autoritetom, a najvie roditelja.
3