Alber Kami - Stranac

Knjievna vrsta - Moderni roman lika

Mjesto radnje - Alir

Kompozicija djela - Roman se sastoji od 2 dijela
1. dio - 6 poglavlja
2. dio - 5 poglavlja

Kratki sadraj - Radnja romana dogaa se u Aliru. Glavni junak je mali namjetnik
Mersault mladi! s "analnim ivotom "e#"roja mali$ "e#na%ajni$ ljudi.

Roman Stranac je roman o ljudskoj eg#isten&iji o njemu se govori o %ovekovoj
usamljenosti otuenosti "esmislu i apsurdu ota. Roman se #ato i #ove strana& to
je Mersault strana& drutvu a drutvo njemu. ' romanu se javljaju misli koje ka#uju
koliko je apsurdan poloaj %oveka u svetu jer ma ta radio re#ultat je isti( kao ona
misao gde kae da ako %ovek ide lagano po sun&u do"i!e sun%ani&u-umre!e ako ide
suvie "r#o o#noji se i umire. )na%i i#la#a i# pojedini$ #emaljski$ situa&ija nema.
Mersault ose!a da u svetu gde ivi ne moe da uti%e na svet i da ga menja. *n samo
moe da napravi i#"or od onoga ta mu se u ivotu nudi odnosno i#"or po svome
ponaanju ne menjaju!i ni se"e ni svet. +ostavlja se pitanje ne$oti%nog u"istva
Arapina da li %ovek ima pravo da drugom %oveku odu#me ivot i da li sud ima pravo
i drutvo da Mersaultu odu#mu vot. ' ime koje pravde se nekome ivot odu#ima,
-akva je to pravda ako isto tako postupa #lo%ina%ki kao i sam #lo%ina&, Mersaultu
se sudi ustvari #a "e#ose!ajnost i indi.erentnost u njegovom ponaanju na sudu.
+ostavlja se pitanje da li je on #aista "e#ose!ajan %ovek ili je %ovek koji ose!a ali ne
ispoljava ose!anja, /a nije po%inio u"istvo #a koje mu se sudi drutvo ga ne "i
igosalo niti "i mu sudilo #a njegove moralne oso"ine kao to mu ina%e sude #a
"e#ose!ajnost. ' romanu -ami neguje novinarski stil sa"ijenu misao i re%eni&u a
roman kao takav nudi vie ra#li%iti$ poruka( Mersault poseduje unutranje "ogatstvo
i do toga samoga dola#i na kraju romana u ra#govoru sa svetenikom 0prvi put sam
se"e ispoljio poka#ao emo&ije1. ' tom ra#govoru pada u a.ekat jer mu smeta
popova "riga #a njegovu duu i on doivl2java pravi moralni preo"raaj pravu
katar#u kad u"a&uje popa i &elokupno li&emerje graanskog sveta i religije kojima
taj 3og pripada. *n poka#uje da veoma misli i da je ve#an #a #emlju i #emaljski ivot
primed"om da ne vodi "rigu o 3ogu i dui.

*d"a&uju!i la graanskog sveta i religije u tom a.ektnom ponaanju dola#i do
ose!aja slo"ode "a #ato to se oslo"odio pripadnosti drutva koje je od"a&io kao to
je ono od"a&ilo njega. Mersault voli svoju majku jer je prva re%eni&a( - /anas je
mama umrla ali ujedno "ei od nje. +ostavlja se pitanje ako je on od detinjstva sve
neosetljiviji i $ladniji nije li to i krivi&a njegove majke koja je !utala nije sa njim
govorila pratila ga pogledom te nije umela da mu da neop$odnu toplinu. 4esumnjivo
da njegova majka koja je rano i#gu"ila Mersaultovog o&a svojim nespretnim stavom
prema sinu doprinosi ra#dvajanju njegove li%nosti te se on priklonio liniji manjeg
otpora po"egavi u neku ravnodunost i sku%enost. Ako je Mersault kriv onda nije
kriv #a ono #ato mu sudi drutvo nego je kriv pred samim so"om #a svoje
povla%enje pred ivotom. /ugi #atvorski dani odvajaju Mersaulta od ivotne
svakodnevni&e i okre!u ga ka unutranjem ivotu a da "i on u svojevrsnoj po"uni
0suko"u sa popom1 otkrio ono to je u njemu godinama "ilo #akopano. 4esumnjivo
je da je taj suko" naj"olniji dogaaj u njegovom ivotu dramati%niji od u"istva
Arapina jer ovde Merso dostie najvii i najve!i mogu!i stepen svog emo&ijalnog
ispoljavanja./o toga dola#i jer je ra#draen i i#a#van uporno!u da !e se moliti 3ogu
#a njega to i#a#iva eksplo#iju "esa Mersault koji je okrenut ivotu a ne ne"u. 5voj
gnev je i#lio na popa a to se odnosi na drutvo svet dvoli%nog morala koji ga je prvo
sudio pa alio i molio #a njega. ' tim trenu&ima u !eliji misli na majku i tada s$vata
#ato je ona na kraju ivota nala verenika i upustila se u igru po%injanja ivota. *n
se u #atvoru nala#i i u istoj situa&iji kao majka u domu. *ko nje se gase ivoti
osetila "li#inu smrti i oslo"aanje i spremnost da sve ponovo i#nova preivi.5uko" sa
popom je i njegov prvi #nak identi.ika&ije sa majkom( 6 ona se u tome domu koji li%i
na #atvor "orila protiv smrti i usamljenosti. 5ada je Mersault mogao da ra#ume #ato
se majka igrala verenitva i da je ona to doivela u odnosu na drutvo kao i ona sada
kao oslo"aanje od drutva i po"unu protiv njega. )ato je Mersault smtrao da niko
nema prava da pla%e #a njom jer je u domu doivela oslo"oenje kao i on u #atvoru.

' tri dramati%na trenutka kada se Mersault nala#i u presudnoj situa&iji u se!anju mu
se pojavljuje slika majke se!anja ne nju poklapa se svaki put sa "e#i#la#no!u
situa&ije u kojoj se nala#i. +rvi trenutak je sa$rana drugi je pre #lo%ina na plai a
tre!i je nakon petomese%nog "oravka u #atvoru kada mu se u se!anju javlja lik
majke.

4era#mren odnos Mersoa i majke ogleda se i u situa&iji kada je %uo komiju
5alamana da pla%e #a psom a on nije #a majkom. *n je mislio na majku po
aso&ija&iji sli%nosti situa&ija odnosno gu"itka nekog dragog. 4a jednom mestu Merso
kae( - 5vakako majku sam mnogo voleo ali to nita ne #na%i. 5va #drava ljudska
"i!a prieljkuju manje - vie smrt oni$ koje vole. 7u se ose!a njegov apsurdan odnos
prema maj&i. Ako se posmatraju odnosi koje Merso uspostavlja sa okolinom vidi se
da i$ karakteriu ravnodunost sku%enost on ne predu#ima ini&ijativu ve! odgovara
na tuu ini&ijativu. 8edna #ona li%nosti o"last Mersaultovi$ ose!anja stalno je
potisnuta. Mersaultov drutveni ra#voj je nekada "io prekinut napustio je studije "e#
ra#loga i on je %ovek koji je i#gu"io osnovni ivotni impuls sa isti&anjem prirodnom
eljom #a uvaavanje. 4esvesno prua otpor vidrom i#raeni$ emo&ija miran !utljiv
je u do"rim odnosima sa drugim li%nostima. *n je u drutvu miran ali nei#"egava
ljude koji ga &ene. Mersault samo nije ini&ijator i ne!e sam prvi predu#eti ali pri$vata
kada drugi predu#mu.
9999999999999999999999999999999999

Roman pisan u prvom li&u #apo%inje jednostavnom konstata&ijom(
/anas je majka umrla. *d te prve jednostavne re%eni&e u romanu svi dogaaji
djeluju tako na glavnog junaka : oni najglavniji presudni kao i svakodnevni. 'pravo
je ta "e#na%ajna svakodnevnost i ispunila prvi dio ove ispovjedi. Mir i ravnodunost
kojom Mersault putuje na pokop majke mir koji u njemu u%estvuje produuje se do
posljednjeg retka knjige. ' njegovu ivotu nema potresa. 6mati prijatelja djevojku
i#la#iti s njima lju"iti - to je okvir njegova ivota okvir koji ispunjava i# dana u dan
na isti na%in. 8edan dogaaj odjednom unosi promjenu u taj ivot. )a uo"i%ajnog
i#leta u okoli&i grada Alira s prijateljem i djevojkama dola#i do suko"a sa koji je #a
Mersaulta "io presudan. *n i njegov prijatelj Ra;mond potukli su se sa dvoji&om
Arapina. 4ajgore je proao Ra;mond kojeg je Arapin ranio noem. -ad su se strasti
smirile i %inilo se da je sve #a"oravljeno dola#i do preokreta. Mersault pitoljem u"ija
tog Arapina.

/rugi dio romana odvija se u #atvoru "e# ikakvi$ dogaaja osim ispitivanja i suenja
on sadri osje!anja i misli -amijevog junaka koji ne moe dati nikakvo o"janjenje
#a svoj postupak2 isto tako ne moe prona!i nijedan ra#log pokajanja niti eli da se
spasi. 5mrt na koju je osuen prima potpuno ravnoduno uvjeren da je napokon
sve svejedno da nema vrijednosti #"og koji$ "i tre"alo neto podu#eti. 'asavanje
koje i#a#iva svojom otvorenom ravnoduno!u o%ito je uasavanje koje %ovjek
poka#uje pred otkri!em "esmislenosti apsurda svog postojanja. Mersault ide miran u
smrt uvjeren da ona nije ni u %emu gora od ivota ni "esmislenija uvjeren da je ona
apsolutni kraj.
9999999999999999999999999999999999

Analiza likova
Mersault - 5itni "ankovni %inovnik koji ni od koga nita ne trai i koji pri#naje
drugima pravo da rade to ele. *tuio se od majke. 4akon maj%ine sa$rane
#apo%inje ve#u s Marijom. *na $o!e da se oni vjen%aju no njemu je svejedno. *n je
ravnoduan ne#ainteresiran #a sve mu je svejedno. +repustio se ivotu. 4ita ne
podu#ima da "i "olje ivio. '"ija Arapa te mu sude #a to u"ojstvo. 4a suenju je
ne#ainteresiran kao da se to njega ne ti%e.

*tuenje : alijena&ija od majke(
/jelomi&e je i #"og toga nisam u posljednju godinu dana gotovo uop!e posje!ivao. +a
i #ato to "i$ tada i#gu"io &ijelu nedjelju : a da ne govorim o naporu koji je "io
potre"an da odem na auto"us kupujem kartu i putujem dva sata.

3esmislenost - Ali svi ljudi #naju da ne vrijedi ivjeti. 'glavnom sam #nao da je
gotovo svejedno $o!u li umrijeti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini ivota jer !e
naravno u o"a slu%aja drugi ljudi i druge ene i dalje ivjeti i to na tisu!e godina.
)aista nita nije jasnije od toga...

<ini#am 0nakon maj%ine smrti1 - ... uostalom nisam se imao #"og %ega ispri%ati.
)apravo je tre"alo da mi on i#ra#i su!ut. =jerojatno !e to u%initi prekosutra kada
"udem u &rnini. )asad kao da mama nije ni umrla. A nakon pokopa "it !e to neto
svreno i sve !e poprimiti slu"eniji i#ra#.

/a li je Mersault do%ekao pomilovanje ili je pogu"ljen ne #na se. *stavljeno je
%itao&u da sam #aklju%i. /a li !e iveti otuen od svi$ u nekom #atvoru godinama
%ekaju!i dan svoje smrti ili !e ga u"iti oni koji su mu sudili svejedno je. 7o "ude isto
jer on je svoj ivot svakako #avrio ne onda kada je u"io Arapina ve! onog trenutka
kada je sve to misli rekao sveteniku i kada je postao svestan se"e.

*n je stranac %itavom svetu jer pri$vata da ivot jeste jednostavan i ne komplikuje
ga "e# nekog &ilja. 5vi ljudi negde u se"i imaju potre"u da "udu voljeni. Ako im jo u
detinjstvu ta potre"a ne "ude ispunjena onda im je #aista svejedno ta i$ %eka u
ivotu. 5vojim prilagoavanjem situa&ijama ostaju stran&i ostalim ljudima i tu
pomo!i nema. 4e!e i$ nikada s$vatiti i pri$vatiti. +rivi!i!e se na sve u svojoj potra#i.
>ini se da %ovek #aista moe i u ?sanduku? da ivi.

Raymond Sintes - *ni#ak ple!at ima "oksa%ki nos. 4aj"olji Mersaultov prijatelj.
'vijek je "esprijekorno o"u%en. @ivio je u stanu s jednom so"om i ku$injom "e#
pro#ora. 6mao je lju"avni&u koju je pretukao jer ga je varala. Mersault je pristao
svjedo%iti da ga je ona varala i i#vrgla ruglu. +otukao se je sa nje#inim "ratom.

Salaman - Mersaultov prvi susjed. 6mao je starog psa prepeli%ara koji je imao neku
konu "olest pa mu je poispadala sva dlaka i tijelo mu je "ilo osuto pjegama i
krastama. *n i pas ivjeli su u istoj so"i. 5alaman je imao &rvenkaste kraste na li&u i
ute rijetke dlake. 5vakog dana stara& je psa i#vodio u etnju. 'vijek je grdio psa i
tukao ga ali ga je stvarno volio. *n mu je "io sve. -ada ga je i#gu"io "io je utu%en i
sve je pretraio da "i ga naao.

Marija - Mersaultova prijatelji&a. 3iva daktilogra.kinja u njegovom uredu. 5rela je
Mersaulta na kupanju i od tada su oni u ve#i. @eli se udati #a njega ali njemu je
svejedno. +osje!uje ga u #atvoru i raspla%e se na suenju.

Perez - 4osio je seir okrugla tul&a i irkoga o"oda odijelo kojem su $la%e padale u
na"orima na &ipele i kravatu od &rne tkanine koja "ijae premalena #a njegovu
koulju s velikim "ijelim ovratnikom. 6# njegove sijede i prili%no njene kose virile su
%udne klempave i nepravilne ui koji$ je "oja &rvena kao krv i#nenadila svakoga na
tom "ljedunjavom li&u.

Ostali likovi
<eleste - Mersaultova mama
Amanuel - 4adstojnik i upravitelj doma #a star&e
=ratar doma
Mason i njegova ena
=lasni&a restorana u kojem se Mersault $rani

Miljenje o djelu - Stranac sadri pri%u o %ovjeku koji se naao u situa&iji #lo%in&a i
osuenika na smrt a da nita od toga ne s$va!a. *dnosno on je i#gu"ljen ivi u
svom svijetu a #a druge ne "rine to me se pose"no dojmilo kao i odgovori na
pitanja( Bto je ivot, Bto je svijet, - @ivot i svijet su apsurdni( apsurd proi#la#i i#
suko"a i#meu ira&ionalnosti i nostalgije #a smislom i skladom. Meutim mi ipak
ivimo mislimo da postoji neki interes da ivimo. 8edno privilegirano iskustvo ipak
otkriva vrijednost( to je po"una a upravo tu vrijednost Mersault nije elio iskoristiti
to je veoma %udno. Cjudi ive u apsurdu u kugi dok se Mersault u potpunosti
slagao s tim negativnim smislom ivota.

*dnosno djelo mi se svidjelo jer pisa& svojim "ojama oslikava optu #ajedni%ku
situa&iju svi$ ljudi osvijetljenje koje on "a&a na dogaaje o"asjava svakog od nas
pojedina%no. -ao i sre!a ivot je varljiv. 8er tako je malo potre"no da "udemo sretni
a tako %esto nam to malo nedostaje. )ato smatram da je <ami ovim romanom pruio
okrutnu ali istinitu sliku o %ovjekovom poloaju u svijetu.

*d te prve jednostavne re%eni&e u romanu svi dogaaji djeluju tako na glavnog junaka -
oni najglavniji presudni kao i svakodnevni...
9999999999999999999999999999999999

Alber Kami 0Mondovi Alir DE.11.1F1G - =ille"levin DH.D1.1F6D1
.ran&uski romanopisa& dramati%ar i esejist. /o"itnik no"elove nagrade #a knjievnost
1F5E. godine. )a /rugoga svjetska rata sudjeluje u pokretu *tpora. 1FH5. postaje
glavni urednik lista ?Ce <om"at?. *d 1FHE. posve%uje se isklju%ivo knjievnosti.
+oginuo u automo"ilskoj nesre!i. >itav -amijev opus temelji se na ideji apsurdnosti
ljudske sud"ine. -amija mu%i pitanje( kako pomiriti %ovjekovu %enju #a vje%no!u i
e.emernost njegove eg#isten&ije, +okuavaju!i da rijei tu antinomiju -ami nala#i
i#la# u Revoltu koji ivotu daje sadraj i veli%inu. Apsurdnosti svijeta -ami
suprostavlja stvarala%ki akt koji tu apsurdnost pori%e 0?stvarati #na%i dvaput ivjeti?1.
-ami isti%e pogu"oan utje&aj grada na modernu &ivili#a&iju koja je i#gu"ila dodir s
prirodom sa %isto!om krajolika umorna i neuroti%na ne po#naje mir sijeste vedrinu
du$a "lagost ve%eri. Modernog %ovjekova na#iva $ldnim &ini%nim monstrumom.

4asuprot svijetu dananji&e evo&ira primjer stare Gr%ke koja je ?u svemu #nala na!i
pravu mjeru?. Ateist s duom kr!anina. -ami eli da se spase moralne i du$ovne
vrijednosti %ovjeka( one #a njega predstavljaju jedini smisao u apsurdnosti ivota
Merso, ubica s
predumiljajem Alber Kami Stranac
Ne, neu klasino da analiziram ovo delo Albera Kamija. Ima toliko toga ve napisanog i
u knjigama i na internetu. Neu da priam i piem neto to je ve ko zna koliko puta
napisano. Samo u neto da primetim, a nisam pronala podatak da je neko mislio tako
kao ja. !vo ve drugi dan kako razmiljam o "ersou.
Stranac mo#e uvek da se ita i svaki put drugaije da zvui. $ar je takav sluaj sa mnom.
% svim kritikama se naglaava da je "erso &glavni lik' ne(otino ubio Arapina na pla#i.
! ba nije i to je u stvari kljuno u celoj knjizi. $a to je Kami (teo da ka#e, da uvije i
zavije, a da ne bude primeeno na )prvu loptu*. +o je moje miljenje koje bi( branila
sada u razgovoru sa pro,esorom, ostalim uenicima, ma i u odnosu na cenjene kritiare.
-itali ste Stranca. Ako niste proitajte ovo ili ovo da biste znali o emu priam ili u
najboljem sluaju proitajte knjigu.
/dakle meni ideja da je "erso namerno ubio Arapina. 0ribli#iu vam malo situaciju.
0osle kupanja u moru, sa svojom devojkom "arijom i nji(ovim domainom te nedelje,
"asonom, sa pla#e odlaze na ruak u kuu. 1uaju, popiju malo vina i onda "erso,
"ason i 1emon &komija i drug naeg glavnog junaka' odlaze da proetaju pla#om, dok
"arija i "asonova #ena ostaju kod kue. 2etajui nailaze na dva Arapina koji su u sva3i
sa 1emonom.
Na glavni junak ne uestvuje u nastaloj tui. 1emon bude iseen no#em. "erso ostaje sa
dve #ene u kui da im ispria ta se desilo, dok "ason i 1emon odlaze kod lekara.
4raaju se i tada 1emon, kome je no#em iseena ruka i lice, #eli da proeta pla#om,
odbija da mu bilo ko pravi drutvo. Na junak bez obzira na sve, kree sa njim.
2etaju, )inilo se da 1emon zna kud ide, ali verovatno to nije bilo tano*, dugo su (odali
po vrelom suncu, sve dok ponovo nisu naili na ona dva Arapina koji su le#ali na pla#i.
1emon vadi pitolj i pita5 )6a ga smaknem.*, "erso odgovara5 )/n ti jo nita nije
rekao. $ilo bi gadno da puca tek tako7Ako on ne izvadi no#, ti ne sme da puca7
Nemoj. 0ri3i mu kao ovek oveku i daj mi taj svoj revolver. Ako se onaj drugi umea ili
ako izvadi no#, smai u ga ja.* Nita se ne deava, gledaju se. )0omislio sam u tom
trenutku da se mo#e i pucati i ne pucati.* Arapi odlaze.
4raaju se do kuice, "ersou je u#asno vrue i teko mu je da se popne stepenicama na
sprat. /dluije da se se vrati na pla#u. !to to je to8 +oliko mu je vrue da nema snage da
se popne jedan sprat, ali ima snage da se vrati na pla#u i da nastavi da (oda.8 6an je vreo.
%pekla zvezda. )Sva ova #ega me je pritiskala i smetala da koraam7stezao sam zube,
stiskao pesnice u d#epovima na pantalonama, sav se upinjao da nadvladam sunce76ugo
sam tako iao.*
9de je on to krenuo. 2eta po lepom danu, bez cilja. 0rija mu sunce i letnji vreo dan.
N!888 Ima cilj i nada se da e sresti one Arape. ):eleo sam da ponovo ujem #ubor
njegove vode, &tu postoji izvor' #eleo sam da pobegnem od sunca, napora i #enskog
plaa, #eleo, najzad, da ponovo na3em (lad i mir. Ali kad sam priao bli#e, video sam da
se onaj 1emonov vratio7;a mene je ta stvar bila svrena i doao sam ovamo i ne mislei
na nju.* 6a li.
)-im me je video, pridigao se i stavio ruku u d#ep. <A SA" NA1A4N/, S+!9A/
1!"/N/4 1!4/=4!1 % KA0%+%.* <este li primetili tu reenicu dok ste itali
Stranca. Kada i zato je po tako vruem danu, posle kupanja u moru, obukao kaput.
Njegova devojka nosi belu lanenu (aljinu, njegov drug plave pantalone i belu koulju sa
kratikim rukavima.
Alooo, on nosi kaput na >?@, pa neka je to i neki mantil, ali toliko je vrue da jedva mo#e
da se die, a on nosi kaput, ajde neka ga nosi, malo je lud ili ta ve. ;ato ga nije skinuo
kada je doao do kuice, bilo mu je jako vrue i loe od #ege. ;ato to je u d#ep od
kaputa stavio revolver, zato to mu je revolver trebao. Nije mu trebao da se brani, jer on
je sam otiao na ono mesto gde su bili Arapi. $ez obzira to je bilo daleko i to je bilo
vrue i to mu je bilo jako teko da (oda. )4e dva sata dan se nije micao, dva sata kako
je bacio sirdo u okean kljualog metala.* 6va sata kako je uzeo revolver u svoje ruke.
4ie od dva sata je u kaputu.
Arapin nije ustao, le#ao je na suncu, samo je izvadio no# iz svog d#epa, nije napao
"ersoa. )Ali ovoga puta, ne pridi#ui se, Arapin je izvadio no# i pokazao mi ga na
suncu.* A=I /4/9A 0%+A. ;nai da je "erso oekivao da e biti drugaije. )$ilo je to
ono isto sunce kao onog dana kad sam sa(ranjivao mamu i, kao i tada, bolelo me je elo,
a svi damari na njemu udarali su mi pod ko#om u isti ma(.*
0ucao je jednom u Arapina koji je le#ao. )Stresao sam sa sebe znoj i sunce7/nda sam
ispalio jo etiri (ica u nepomino telo u koje su se kurumi neprimetno zabijali.*
Kada ga kasnije advokat pita zato je to uradio, "erso uti. );ato, zato, zato.8* Svaki
put kada je bio u nekim udnim situacijama, setio se svoje majke. Njegova majka je klju
cele njegove prie, njegova majka je #ena koju je sa(ranio bez i jedne suze, njegova
majka je bila neko sa kim nije imao ta da pria, nisu postojala neka lepa seanja, samo
praznina.
Nije (teo da je vidi poslednji put mrtvu u sanduku. Nije imao potrebu za tim, jer njegova
majka #ivi u njemu, ako bi je video mrtvu to bi sruilo njegove iluzije. /n #ivi od danas
do sutra, ini se monotonim #ivotom, ali to nije tano. /n se trudi da se uklopi, da ima
devojku, da ima prijatelje, ali sve mu teko pada, jer osnova svakog #ivota je ljubav.
=jubav koju on nije imao od svoje majke i koju nije umeo ni da primi ni da pru#i, jer tako
je nauen. Kada ve nije dobio ljubav od one od koje je prirodno da je dobije, onda mu
druga ljubav i ne treba. Svejedno mu je, (oe li se o#eniti "arijom ili ne. /n ne vidi
nikakav znaaj u tome da devojci ka#e da je voli ili da to uje od nje. /n ne ume da osea
ljubav, zato bi onda i priao o njoj.
<edino seanje koje ima na oca je, opet, iz prie njegove majke. /tac je iao da gleda
neko pogubljenje, a kada se vratio povraao je. Koliko je ta #ena bila oajna kada je svom
detetu priala takve prie. /n ne zna nijednu drugu priu vezanu za svog oca. /ca se ne
sea, nije ga nikada upoznao. $ez obzira da li je otac umro ili i( napustio, njegov jedini
oslonac u #ivotu je bila njegova majka, koju je na kraju odveo u dom za stare, jer vie
nije imao ta da pria sa njom.
Nije je poseivao, ali odlazi na njenu sa(ranu. 0itam se da je otiao dok je bila #iva, da li
bi taj susret isto izgledao kao i kada joj mrtvoj dolazi. /na7zatvorena u svom
)sanduku* celog #ivota. Auti, pa uti. "rtva ili #iva svejedno. 0red samu svoju smrt i
sama u potrazi za ljubavlju, nalazi snagu da pokua da se zbli#i sa nekim, sa starim
gospodinom 0erezom, tako3e tienikom starakog doma. )Na domaku smrti mama se
sigurno osetila oslobo3enom i spremnom da sve iznova pro#ivi.* +ek kada je bila sigurna
da nema jo puno vremena. Stra( od ljubavi i e#nja za istom.
"erso zna da se ne sme ubiti ovek koji te nije napao i takav savet daje svom drugu,
svestan je posledica, ali kada dolazi do pitolja on reava da promeni dalji tok svog
#ivota. ;ato je pucao u Arapina. <ednim metkom, uplaio se, ali emu ostala etiri (ica.
Kada je ve ubio oveka, sa ostala etiri (ica je )ubio* sve ono sa im nije bio zadovoljan
u svom #ivotu. +im inom ubio je i svoju majku i oca i drutvo u kom #ivi i samog sebe,
na kraju. );ar ponekad svako ne po#eli smrt nekog sebi dragog.*, pita se u jednom
trenutku dok mu sude.
/su3en je na smrt. )Ali svi znaju da #ivot nije vredno #iveti.*, razmilja. )7nije va#no
da li e ovek umreti u tridesetoj ili u sedamdesetoj godini7*, zakljuuje. 0ostoji
mogunost pomilovanja, ali koliko god da se nada da e biti pomilovan, sa druge strane i
svejedno mu je. %mree kad tad. 6anas ili sutra, kao da je to va#no.
Na kraju njegov izliv oseanja i bujica rei koje upuuje sveteniku, ne kao pokajanje, jer
u $oga ne veruje, ve kao olakanje samom sebi, jer napokon se osetio dovoljno jak da
ka#e sve to ima, celom svetu, dolazi kao )7oienje od zla7 i preputanje
ravnodunosti sveta.*. 0osle toga je s(vatio da mu je to bilo potrebno5 )6a bi se sve
konano zavrilo, da se ne bi( oseao toliko usamljen, ostalo mi je da po#elim da na dan
mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me doekaju s povicima mr#nje.*.
6a li je "erso doekao pomilovanje ili je pogubljen, ne zna se. /stavljeno je itaocu da
sam zakljui. 6a li e #iveti otu3en od svi( u nekom zatvoru, godinama ekajui dan
svoje smrti ili e ga ubiti oni koji su mu sudili, svejedno je. +o bude isto, jer on je svoj
#ivot svakako zavrio, ne onda kada je ubio Arapina, ve onog trenutka kada je sve to
misli rekao sveteniku i kada je postao svestan sebe.
/n je stranac itavom svetu, jer pri(vata, da #ivot jeste jednostavan i ne komplikuje ga
bez nekog cilja. Svi ljudi negde u sebi imaju potrebu da budu voljeni. Ako im jo u
detinjstvu ta potreba ne bude ispunjena, onda im je zaista svejedno ta i( eka u #ivotu.
Svojim prilago3avanjem situacijama, ostaju stranci ostalim ljudima i tu pomoi nema.
Nee i( nikada s(vatiti i pri(vatiti. 0riviie se na sve u svojoj potrazi. -ini se da ovek
zaista mo#e i u )sanduku* da #ivi.
5trana& se smatra jednim od naj#na%ajniji$ romana .ran&uske knjievnosti II
vijeka. *n sadri jedan od naj"olji$ prika#a apsurda kojim
se -ami "avio a mnogo ga smatraju njegovim naj"oljim djelom.
Glavni lik je Merso slu"enik kome umire majka al
on ne poka#uje nikakvo aljenje niti "ilo koje druge emo&ije. >ak je nije elio
ni vidjeli prije nego to je sa$rane iako su ga vie puta pitali eli li to.
-ro# &ijeli roman se proteu opisi njegovog jednoli%nog i dosadnog ivota on
se jednostavno prepustio pasivnosti i ravnodunosti i nema volju niti elju da
to promjeni. -ami ovdje ivot prika#uje kao ni# apsurda : nasilje patnja
#lo%in i smrt. /jelo #apo%inje time to Merso govori da mu je majka umrla ali
da on ne #na kada se to desilo. *na je ivjela u stara%kom domu van Alira pa
je nije %esto viao to je doprinjelo #a$laenju nji$ovi$ odnosa. -ada je
otiao na sa$ranu nije plakao niti na "ilo koji drugi na%in poka#ao da ali #a
njom. 5tanari doma su se i#nenadili kada %ak nije #nao koliko je majka imala
godina. *n "i se mogao okarakterisati kao %isti $edonista uivao je u jelu
pi!u seksu dok #a osje!anja nije mario. 'vijek je davao prednost .i#i%kim
stvarima re&imo tokom romana se on %esto ali da mu je vru!ina da ne vidi od
sun&a i sli%no ali nijednom nismo mogli pro%itati da je sre!an ili tuan #"og
ne%ega. -ada se vratio na posao posle sa$rane upe%atljiv je trenutak kada se
on i#vinjava e.u govore!i Jnisam ja krivK jer ga nije "ilo dva dana iako to
niko nije traio od njega niti ga prekorio. *no to je "ilo %udno ve!ini
likova u romanu je to da je Merso odma$ po povratku sa sa$rane otiao sa
prijatelji&om 0koja mu tada postaje lju"avni&a1 na plau. -asnije se taj
dogaaj spominje i na sudu i ljudi se pitaju kakav to %ovjek ide da se #a"avlja
odma$ nakon to sa$rani majku.
Bto se ti%e njegove lju"avni&e Marije i# tog odnosa
se jasno vidi koliko je Merso osje!anja podredio tjelesnom uitku. *%igledno je
da se Marija #alju"ila u njega dok je on u njoj vidio samo seksualni o"jekat.
' jednom trenutku ona mu govori da ga voli a on joj ne u#vra!a. @ele!i "ilo
kakvu njenu rije% od njega pita ga da li "i se on oenio njome. 4jegov
odgovor je "io Jako ti to eliK. )atim ga pita da li "i oenio neku drugu enu
koja "i ga to isto pitala na ta on potvrdno odgovara.
6sto tako pristaje da "ude prijatelj svom komiji
Rejmondu samo #ato jer Rejmond to eli. Mersou je toliko svejedno ta se
deava
sa njim da pristaje na ponude samo da "i #adovoljio ljude oko se"e. 4jegov
prijatelj je "io po#nati enskaro a trenutna lju"avni&a ga je varala pa ju je
on pretukao. 7ime je na se"e navukao gnjev i osvetu njenog "rata koga kasnije
Merso u"ija "e# konkretnog ra#loga.
8o jedan od likova u romanu je komija 5alaman koji
ima jako runog psa svog u krastama od nekakve "olesti. 6ako ga stalno tu%e
5alaman tog psa o"oava jer sa sa njim proveo ve!inu ivota. 7o se vidi i#
s&ene kada je pas otiao od njega a on sav o%ajan dola#i Mersou i trai savjet
kako da ga nae.
8o je #na%ajno spomenuti +ere#a prijatelja Mersove
majke. *n je na sa$rani poka#ao mnogo vie aljenja #a njom od njenog
roenog
sina iako ju je #nao mnogo kra!e. -asnije je svjedo%io na sudu a njegov iska#
je samo doprinjeo negativnoj sli&i o Mersou.
)aplet romana je kada Marija Merso i Rejmond idu u
prijateljevu ku!u na plai i u "li#ini sre!u grupu Arapa koja i$ prati. ' toj
grupi je "io "rat Rejmondove lju"avni&e koji je elio da mu se osveti #"og
nasilnog ponaanja prema njoj. 4a plai dola#i do tu%e i nakon nje Merso
uspjeva nagovoriti Rejmonda da mu preda pitolj kako ne "i u%inio neku ludost.
Meutim Merso se vra!a na plau da proeta i tamo sre!e "rata od te djevojke
kako se sun%a. 4ije dolo ni do kakvog kontakta meu njima ali kada Mersoa
#aslijepi
odsjaj sun&a koji dola#i sa Arapinovog sata on u#ima pitolj i# depa i pu&a.
+u&ao je #"og tako "analne stvari ali ne jednom ve! pet ili est puta.
' drugom dijelu romana radnja je smjetena u
#atvoru a Mersou se sudi #a u"istvo sa predumiljajem. 5ud se nije mnogo
"avio
samim #lo%inom ali su svi detalji i# njegovog ivota i#neseni na vidjelo.
+okuavalo se doka#ati da je on $ladnokrvno %udovite i stalno su se vra!ali na
maj%inu sa$ranu jer nisu mogli s$vatiti kako neko moe da ne pla%e kada mu
umre majka. Merso i ovdje ostaje sasvim ravnoduan i ne#ainteresovan #a svoju
od"ranu te ga osuuju na smrt. 5ve to je primio sasvim mirno vjerovatno jer
je smatrao da ne postoje vrijednosti #"og koji$ "i imao volje da neto
promjeni ali se ra#"jesnio kada je svetenik doao u njegovu !eliju da mu
prui posljednju ispovjest. Merso je uporno to od"ijao ali je svetenik na
kraju uao ne pitaju!i ga nita. 7u on govori da su ga ustvari osudili jer nije
plakao na sa$rani da njega ljudi ne ra#umiju jer #a ra#liku od nji$ nije ivio
u ilu#ijama. 4ije $tio da pla%e jer mu nije "ilo do toga ali #a ra#liku od
ve!ine ljudi koja pla%e samo #ato jer se to o%ekuje od nji$ nije $tio da glumi
ve! je ostao dosljedan sam se"i. >ak dodaje da "i ga %inilo sre!nim da ga
gomila prije pogu"ljenja do%eka sa u#vi&ima mrnje. 6# svega ovoga se jasno
vidi da se naslov romana odnosi na samog Mersoa on je strana& u svom ivotu
tu svim ljudima. *suen je jer se ra#likuje od ostali$ jer ne eli da se
prilagodi sistemu i "arem odglumi da njemu pripada pa makar to #na%ilo da !e
"iti poteen.
4jega je u"ila upravo ta njegova nesposo"nost da
lae i da se pretvara jer da je $tio mogao je odglumiti kajanje i "iti spaen.
-ada su ga pitali da li ali #"og u"istva govori da osje!a odreenu nelagodu
#"og toga. 6ako je iskren to naila#i na negodovanje jer se ne stapa sa masom.
'"ilo ga je to to je ivio po svojim pravilima ne ele!i da se prilagoava. /a
je "ilo suprotno do"io "i sim"oli%nu ka#nu #atvora a moda %ak i "io oslo"oen
ako se utvrdi da se radi o samood"rani.
/ananje drutvo kanjava na ovaj ili
onaj na%in svakoga ko remeti drutvenu Ja"okre%inuK svako ko pokua da se
istakne i "ude druga%iji od ostali$ te on "iva okarakterisan kao %udak ili
nenormalan iako su njegovi prin&ipi i vrijednosti %esto daleko %istiji od oni$
koje ve!ina smatra ispravnim.