KLJUČNI POKRETI U DIZAJNU

Viktorijanski Stil (1837-1901)
Ovaj stil može se definitivno smatrati za prvi trend, iz kog je
krenuo da se razvija industrijski dizajn.

Kao što mu ime sugeriše, Viktorijanski stil se razvio u periodu
vladavine kraljice Viktorije i uključuje ne samo dizajn, takođe je
imao veliki uticaj na arhitekturu.

To je bio period velikih transformacija, izbila je druga industrijska
revolucija, industrija je uzimala maha, tehnologija i pronalasci,
kao i masovna proizvodnja su sve više bili prisutni.
Viktorijanski Stil (1837-1901)
Viktorijanski Stil (1837-1901)
Glavne odlike stila:
• Odlikuje ga preteranost u ornamentima i imitiranje
formi iz prošlosti
• Veštački izazvana pompa ukrasa, dekoracije, koja je
zauzimala svako slobodno mesto u enterijerima.
• Nedostatak doslednosti u stilu i kvalitetu odavao je
utisak kiča
• Korišdenje novih materijala
• Eklekticizam (korišdenje stilova iz različitih perioda)
Arts & Crafts (1850-1914)
Arts and Crafts pokret je osnovan u Velikoj Britaniji kao odgovor
na masovnu proizvodnju kojoj je prethodila industrijska
revolucija. Propagirao je ponovno oživljavanja umetnosti i
zanatstva.

Verovalo se da je industrijska revolucija kroz masovnu
proizvodnju dovela do kolapsa ukusa, ličnosti i morala ljudi. Arts
and Crafts pokret doveo je do toga da predmeti ponovo bivaju
napravljeni rukom, povratak zanatstva. Oblici pravih linija, velike
glatke površine i linijske forme počele su da uzimaju primat
proizvodima pretrpanim dekorativnom umetnosti . Motivi su
često uzimani iz prirode.
Arts & Crafts (1850-1914)
Arts & Crafts (1850-1914)
Glavne odlike stila:
• Jednostavne forme
• Inspiracija formama iz prirode, florom i faunom
• Jednostavni linearni oblici
• Apstraktne forme, inspirisane pokretom i mističnim
bidima
• Korišdenje materijala visokog kvaliteta
• Interesovanje za Gotiku, srednjevekovnu umetnost,
korišdenje jednostavnih formi i jakih boja baziranih
na srednjevekovnom dizajnu
Art Nouveau (1880-1910)
Art Nouveau je bio pokušaj da se stvori internacionalni stil baziran na
dekoraciji. Suština ovog pokreta je da teži jedinstvu stilske umetnosti,
kombinovajudi njene aktivnosti u različitim oblastima, umetnosti, zanatstvu,
dizajnu enterijera, skulpturi i grafici.

Inspirisani japanskom kulturom, počeli su da koriste orijentalne, jednostavne
forme, bele prostore u svojim delima, zauzeli su novi pristup problemu
perspekte, slobodne kompozicije asimetrije i jarkih boja.

Kao kontrast Arts And Crafts-u, Art Nouveau je počeo da koristi tehnologiju
medija radi masovne proizvodnje. Predstavnici ovog trenda, fascinirani novim
tehnologijama, počinju da koriste nove materijale i tehnike konstrukcije.
Art Nouveau (1880-1910)
Art Nouveau (1880-1910)
Glavne odlike stila:

• Zakrivljene linije i organski oblici,
• Zavijeni, negeometrijski, grubi uglovi
• asimetrija,
• Boje: uglavnom svetle, delikatne, kao bela i lila,
• Inspiracija u japanskoj kulturi.
Modernizam (1880-1940)
Modernizam je trend u avangardnoj umetnosti,
dizajnu i arhitekturi. Glavni cilj ovog trenda bio je
stremljenje originalnosti, inovaciji, stoga odbacivanje
tradicije i lažnog racionalizma.

Modernizam je bio revolt protiv konzervativnih
vrednosti, u zamenu za to bio je zainteresovan za
neobično i nepoznato. Ovo je često dovodilo do
eksperimentisanja sa formom, isticanje samog procesa
i korišdenih materijala, imalo je tendenciju ka
apstraktnom.
Modernizam (1880-1940)
Modernizam (1880-1940)
Glavne odlike stila:
• Korišdenje novih materijala (beton, čelik, staklo)
• Jednostavne forme, lišene dekorativnih elemenata
• Korišdenje jednostavne mase, glatke površine zidova
i otvoreni prostor u arhitekturi
• Strogi i striktni enterijeri, bilo je poželjno obezbediti
red
• modularni, jednostavan nameštaj
• Korišdenje ublaženih, prirodnih boja
Art Deco (1910-1939)
Art deco bio je reakcija na pokret Art Nouveau, izraz protivljenja disharmoniji.
Ovaj stil dosta se odvojio u bududnosti, počinjudi da koristi masovnu
proizvodnju u kreiranju korisnih predmeta najvedeg kvaliteta. Zbog toga
nažalost nisu bili dostupni svim slojevima društva.

Korišdenje geometrijskih, trapezoidnih oblika bila je karakteristika ovog stila.
Ljudi su sve više putovali, zato su egipatski, asteški afrički ili motivi iz starine
postajali sve popularniji i dostupniji u ukrašavanju. Takođe, umetnici su počeli
da koriste slonovaču, ebonovinu, srebro, bisere, koji su takođe bivali uvezeni
sa putovanja u inostranstvo. Objekti Art Deco-a su bili elegantni, i stilski i
funkcionalni.
Art Deco (1910-1939)
Art Deco (1910-1939)
Glavne odlike stila:
• Primena geometrijskih oblika, oštrih ivica ali zaobljenih uglova
• Korišdenje materijala kao hrom, sjajni tekstili, ogledala,
keramika, bakelit, kao i skupi, uvozni materijali kao slonovača,
bronza, drago kamenje
• Školjke, zalasci sunca i cvede bili su česti motivi
• Sjajne boje
• Korišdenje istorijskih tema, npr. egipatskih
• Arhitektura sa velikim prozorim i vratima, ravni krovovi,
prozori na uglu
• Pojedinačni primerci nameštaja, aerodinamični oblici
Bauhaus (1919-1933)
Ova škola umetnosti, osnovana u Nemačkoj, rasla je sa specifičnom antitezom
u odnosu na pokret Arts and Crafts. Tražila je korišdenje tehnologije u
masovnoj proizvodnji, u isto vreme odbacujudi pojedinačne zanatske
proizvode jer ih je smatrala luksuzom, nedostupnim prosečnoj socijalnoj klasi.

Umetnost prezentovana od strane umetnika Bauhaus-a izražavala je
jednostavnost forme, koristila je ponavljanje elemenata i tekstura. Koristili su
ravne, prave linije.

Materijali kao što su plastika, aluminijum, hrom, beton, čelik, staklo, dobili su
na značaju. Iznad svega su stavljali funkcionalnost, kao i jednostavnost koja se
nije mešala sa svakodnevnim životom.
Bauhaus (1919-1933)
Bauhaus (1919-1933)
Glavne odlike stila:
• Jednostavnost formi, linija, oblika
• Pravilne forme koje se ponavljaju
• Projekti koji daju utisak lakode, korišdenjem novih materijala dostiže se taj
cilj
• Korišdenje aluminijuma, čelika, hroma, plastike i stakla
• Jednostavan, lep, ali u isto vreme pristupačan nameštaj
• Funkcionalnost proizvoda – forma proizilazi iz funkcije
• Često korišdenje betona u konstrukciji, čak i u enterijerima
• Nedostatak ukrasa
• Regionalni uslovi, klima, pejzaž i stanovništvo su diktirali arhitektonsku
formu.
Organski Dizajn (1930-60, 1990-)
Organski dizajn dobio je inspiraciju iz prirode i divljeg sveta. Život
u harmoniji sa prirodom bio je inspiracija za umetnike da stvore
proizvode i arhitekturu, koristedi delikatne forme, cilindrične
oblike, blage linije. Zgrade su postale deo pejzaža.

Dizajn je poštovao korisnika proizvoda i forma je proizilazila iz
funkcije. Ovaj stil karakterišu senzibilnost, harmonija i
nedostatak oštrih ivica.

Prvi organski projekat je nastao u periodu između dva rata, iako
je procvat ovog pokreta bio tek posle drugog svetskog rata.
Organski Dizajn (1930-60, 1990-)
Organski Dizajn (1930-60, 1990-)
Glavne odlike stila:
• Blage, glatke linije i skulpturalne forme
• Holistički dizajn u kome okolina ima veliku ulogu
• Korišdenje prirodnih i veštačkih materijala, iz kojih je bilo lako
dobiti organske forme
• Delikatnost forme
• Zgrade i nameštaj su u harmoniji sa okolinom, arhitektura sa
pejzažom
• Inspiracija preuzeta iz prirode
• Projekti su morali da zadovolje socijalne, fizičke i duhovne
potrebe
Minimalizam (1967-1978)
Minimalizam se pojavio pedesetih godina, ali je imao brzi rast i u
60-im i 70-im godinama.

Ovaj trend bio je reakcija na potrošački duh društva. Kao što i
samo ime sugeriše, dizajneri ovog pokreta su minimizirali
upotrebu umetničkih sredstava, ukrasa.

Koristili su jednostavne forme, osnovne geometrijske oblike u
svojim projektima, kao što su trouglovi, krugovi, kvadrati, glatke
površine, limitirani broj boja, linija i tekstura.
Minimalizam (1967-1978)
Minimalizam (1967-1978)
Osnovne odlike stila:
• Jednostavnost i harmonija u enterijerima i
nameštaju,
• Otvoreni prostori u enterijerima
• Izbegavanje unutrašnjih zidova
• Rasveta je imala veliki uticaj u enterijerima
• Korišženje osnovnih geometrijskih oblika – kvadrata,
trouglova
• Bela boja je bila dominantna
• Nameštaj i dekoracija svedeni na minimum
• Elegancija
Pop Art (1958-1972)
Kao što ime Pop art sugeriše, svoju inspiraciju ovaj
prvaac dobio je iz popularne – narodne kulture.

Glavna tema slika su bile dobro poznate zvezde sa
legendarnim primerom Marilyn Monroe. Pop art je u
nekoj meri bio satira, jer su umetnici ubeđivali muzeje
da investiraju velike sume novca u slike sa
svakodnevnim temama napravljene akrilnim bojama
na šper ploči, koje su ubrzo bivale upropašdene.
Pop Art (1958-1972)
Pop Art (1958-1972)
Glavne odlike stila:
• Svetle, dugine boje
• Izražajne forme
• Korišdenje plastike
• Korišdenje ponavljanja u umetnosti
• Korišdenje dobro poznatih ličnosti i
potrošačkih proizvoda u umetnosti
• Inspiracija stripom
Post Modernizam (1978-)
Postmodernizam je pokret u arhitekturi i umetnosti koji se razvio
kao odgovor jednostavnosti i racionalizmu modernizma.

Stvaraoci ovog stila izvlačili su inspiraciju iz istorijskih stilova,
mešajudi ih. Iz toga možemo zaključiti da je karakteristika
postmodernizma upravo nedostatak nekog određenog stila.
Predmeti postmodernog dizajna trebalo je da se brinu o komforu
tela, uma i duše njihovih korisnika. Verovalo se da de stvaranje
zgrada ili predmeta sa određenom porukom ili simbolizmom
privudi korisnike koji nisu želeli da žive u otuđenim
modernističkim enterijerima. Dakle, u vreme postmodernizma
vrada se ukrašavanje.
Post Modernizam (1978-)
Post Modernizam (1978-)
Glavne odlike stila:
• Kombinovanje prethodnih stilova
• Površno dekorisanje
• Kolaž i fotomontaža u grafici
• Igranje sa formom
• Forma individualno prilagođena korisniku
• Korišdenje puno slojeva i njihovo mešanje
• Pastelne boje
Američki Kič (1940-1960)
Američki kič poznat još i kao zlatne pedesete,
može se opisati kao trend u kome je dekorativno
dominiralo. Umetnici su koristili neobične boje.
Kič je često opisivan kao previše sentimentalan,
vulgaran i pretenciozan. Neki su ga videli kao
izraz lošeg ukusa.
Američki Kič (1940-1960)
Američki Kič (1940-1960)
Glavne odlike stila:
• Kopiranje velikana umetnosti,
• Prikazivanje ljudi u dramatičnim pozama
• Prikazivanje motiva atomskih bombi, aviona
• Prekomerna upotreba dekoracije, ukrasa
• Aerodinamični oblici
• Prekomerni principi funkcionalnosti u kičastim predmetima,
uzimajudi različite funkcije iz istog objekta
• Udar na više čula istovremeno
• Izbegavanje svega što je komplikovano i neprimereno
Svemirsko doba (1960-1969)
Svemirsko doba je period u kome je javnost bila
fascinirana svemirskim putovanjima, stoga su
nastajali projekti futurističkog karaktera. 1969,
ekspedicija Apola XI je uspešno završena, Neil
Armstrong i Buzz Aldrin bili su prvi ljudi koji su
zakoračili površinom Meseca. Istraživanje
svemira postala je sveprisutna tema.
Svemirsko doba (1960-1969)
Svemirsko doba (1960-1969)
Glavne odlike stila:
• Futuristični oblici,
• Srebrna, bela i plava boja,
• svemirski motivi,
• Glatke, sjajne površine,
• Korišdenje stakla, metala, plastike.
Dekonstruktivizam (1988-)
Dekonstruktivizam je počeo da se razvija osamdesetih godina XX
veka, kao nastavak postmodernističke arhitekture.

Dizajneri su poremetili svakodnevni prostor i osnovne
karakteristike tradicionalnih zgrada kao npr. telo/blok/oblik
zgrade i konstrukcije rama.

Mnogi zidovi su zakrivljeni, neki talasasti, neki jednostavno
slomljeni. Kao rezultat, zgrade karakteriše stimulativna
nepredvidivost i kontrolisani haos. Arhitekte su odbacivale
ukrase, dok je interesantna forma za njih bila neka vrsta
dekoracije.
Dekonstruktivizam (1988-)
Dekonstruktivizam (1988-)
Glavne odlike stila:
• Korišdenje slomljenih, iseckanih formi,
• Slojevite strukture, uvrnute geometrije,
• Odbacivanje dekoracije,
• Slojeviti fontovi i slike koji namedu različite
interpretacije.