You are on page 1of 3

“Пресушио“ Панта Шикља Нафта | Репортаже

|
Novosti.rs
novosti.rs /%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D
0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0
%D0%B6%D0%B5.409.html:508787%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BE%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0-%D0%A8%D0%B8%D0%BA%D1%99%D0%B0%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
Слободан ПАШИЋ | 05. септембар 2014. 21:45 |
Познати рок музичар и радник „Југоремедије“ завршио као корисник народне кухиње у
Зрењанину. Ненад Пантић (59) сваког дана са кантицом у руци одлази у Црвени крст по топлу
порцију

Пантини записи међу корицама
ЧОВЕК из енциклопедије на народном казану? Да, могуће! Зове се Ненад Пантић, алијас Панта
Шикља Нафта. Музичар је из Зрењанина, а иако спада у наше најзначајније авангардне
уметнике, са завидном одредницом у војвођанској рок енциклопедији, овог лета у 59. години,
нашао се на казану народне кухиње који функционише при Црвеном крсту његовог родног града.
Сваког дана, са кантицом у руци, долази у Црвени крст и стрпљиво чека да откуца 12 часова,
када почиње подела топлих оброка.
- Сви смо ми на путу ка јавним кухињама! Само су неки већ овде, а други још нису стигли и не
знају да их то чека - пророчански казује Ненад Пантић, који је музичку и песничку каријеру, као
Панта Шикља Нафта, започео седамдесетих година на чувеној новосадској Трибини младих.

у којем је и личност из енциклопедије завршила на казану. нико неће да ме запосли. Брине ме да ми стан не оде на добош.. . а сувише млад да бих могао у пензију. Пропала ми је и радна и музичка каријера. неизвесно је да ли ће икада успети да наплати дуг. који је с њим често наступао и сада најављује да ће помоћи у .000. Распродао сам сву опрему . онако „лалошки опуштен“.каже Гута Грубачки. али због спорости и неефикасности правосуђа. Додаје да се увек трудио да буде одговоран. Таман сам за јавну кухињу! И није ме срамота. већ спасавање авангарде! Да бескомпромисна реч и мисао постоје знаћете када прочитате његову збирку „удрилиристичке поезије“ са више него симболичним насловом. Заиста сам доведен до просјачког штапа .н “ВИДИМО СЕ НА КАЗАНУ“ У ВРЕМЕ највеће славе Елвис Присли је изјавио: „Тешко је живети у складу са представом која постоји о мени“. бар не од оне којом сам се ја бавио. а са око 400 колега Панта се нашао на бироу рада. који се стално увећавају. појачало. ни пара. а у слободно време се бавим оним што волим. .Исцрпео сам све своје ресурсе.. нисам могао ни да сањам да нећу моћи да имам егзистенцију ни као вредан радник. Годинама је као виљушкариста радио у „Југоремедији“. али ме је транзиција самлела . Али. један од предводника „Новог оптимизма“. Чека судски епилог своје фирме.гитару.каже Панта. оставши без посла.. док објашњава како је постао представник сорте људи који су корисници народне кухиње. треба ми 250. подсећајући да међу фанове Панте Шикља Нафта спада Рамбо Амадеус.Сувише сам стар да би ми неко дао посао. За рачуне. Борио сам се. Проблем је што је новац одавно нестао. . У томе му ових дана помажу пријатељи из зрењанинског „Новог оптимизма“ и култног Позоришног клуба. разглас. да бих преживео..каже Панта. музиком. од које потражује 14 плата..Смирен је. Немам посао.каже Богомир Мијатовић. у књигу сабрао своје друштвено ангажоване песме и мисли „Видимо се на казану“. аутор Енциклопедије рок музике у Војводини 1963-2013. већ је постављао реалне циљеве. па сада Панта први пут у животу мора да докаже да га сопствена поезија може прехранити . Познато је како је ова фирма прошла у приватизацији. Али. Ова генијална реченица пре би пристајала Панти. баш као у народним кухињама. Сада стрепим да ми не исеку струју. јер сам изгубио посао без сопствене кривице .. Био сам одувек свестан да од музике не може да се живи.износи Панта.. коме не пада на памет да се преда и поклекне пред суровом реалношћу. Мало му је отужно да истиче како је жртва транзиције.. Пре две године стављен је катанац због стечаја. . У Новом Саду и Зрењанину организовали су промоцију.Ово није хуманитарна акција. Панта је. који је свакако међу најзначајнијим војвођанским авангардним уметницима .Живот сам уредио тако да имам посао. то га није спасло у овим турбулентним временима. Књига се продаје на перформансима уз кување пасуља. топло препоручујући Пантине записе о суровом друштву. да није био занесењак.

.промоцији књиге „Видимо се на казану“.