You are on page 1of 37

Površinski Modeli

Model Terena
• U prikazu površi terena,
digitalni model terena (DMT)
je jedan od osnovnih
pojmova.
• Reč model obično znači
predstavljanje objekata u
prostoru.
• U mnogim situacijama ona se
koristi za opisivanje sistema u
okruženju.
TEREN / RELJEF
• Teren ili zemljište je određeni deo
zemljine površine sa reljefom,
prirodnim i veštačkim objektima
koji se na tom delu zemljišta
nalaze.

• Reljef je zbir svih prirodnih
uzvišenja, udubljenja i ravni, a svi
ostali objekti su terenski objekti.

• Reljefni oblici i terenski objekti
predstavljaju dve osnovne grupe
topografskih elemenata.

• Reljefni oblici mogu biti uzdignuti,
zaravljeni i udubljeni.
UZDIGNUTI OBLICI

• Kod uzdignutih oblika razlikujemo: teme, vrh,
ivica, padina i podnožja.

• Teme je gornji deo uzvišenja, a može biti
šiljato, zaobljeno i ravno.

• Linija po kojoj teme prelazi u padinu naziva
se ivica, (često nejasno izraženo).

• Padine ili strane su bočne površine uzvišenja
između ivice i podnožja. Mogu biti ravne,
ispupčene, izdubljene i stepenaste, a po
nagibu blage, strme i vrletne.

• Podnožje je linija od koje se uzvišenje uzdiže i
izdvaja od okolnog zemljišta.

• Prema veličini, obliku temena, izgledu i
nagibu padine uzvišenja se nazivaju: brdo,
breg i planina.


ZARAVNJENI OBLICI i
UDUBLJENJA
• Zaravnjeni oblici su: visoravan,
ravan, kraško polje.




• Udubljenja su oni oblici u reljefu
zemljišta koji su primetno niži od
svoje neposredne okoline. Prema
opštem izgledu i veličini udubljenja
se nazivaju: vododerina, jaruga,
udolje, dolina i kotlina.

Kraško Polje
Vododerina
Visoravan
Kotlina
Skica
• Crtež i slika su najstariji načini
predstavljanja.

• Tačnost ovakvog načina prikazivanja je
izuzetno niska.
Topografska karta
• Drugi istorijski ali ipak efikasan
način predstavljanja terena je
topografska karta, koja se danas
široko upotrebljava.

• Savremene geografske
(topografske) karte u potpunosti
upotrebljavaju simbolički sistem i
uhodanu matematičku bazu za
predstavljanje.

• Osobine topografske karte su:
matematičko konstruisanje,
specifično grafičko predstavljanje
pojava i generalisanje sadržaja.
Osobine Topografske Karte
• Na topografskoj karti sve osobenosti terena se
prikazuju ortogonalnim projektovanjem.
• Detalj je proporcionalno urazmeren i
predstavljen linijama i simbolima.
• Visine terena i morfološke informacije su
predstavljene izohipsama.
• Topografske karte su 2D predstava 3D
stvarnosti.
Istorijski korištene metode
Za predstavljanje topografije terena korištene su
različite grafičke tehnike i to:

– perspektivni prikaz,
– šrafiranje,
– senčenje i hipsometrijske boje (boje slojeva)
Digitalni prikaz površi terena
Digitalni model terena
• Digitalni model teren (na engleskom jeziku
Digital Terrain Model - DTM) je prosto
statističko predstavljanje neprekidane površi
Zemlje, izborom velikog broja tačaka sa
poznatom X, Y, Z koordinatom u proizvoljnom
koordinatnom sistemu.
Digitalni Model Terena
DTM – Digital Terain Model
• Statistička reprezentacija kontinualne površine
zemljišta sa velikim brojem izabranih tačaka za
koje su poznate X, Y, i Z koordinate u
arbitražnom koordinatnom sistemu, na slici
prikazan je DTM
Digitalni Površinski Model
DSM - (Digital Surface Model)
• Opis terena, koji uključuje i objekte na terenu.
– zgrade,
– Vegetacija,
– sve ostale nepokretne veštačke entitete.
• DSM za razliku od DTM-a, mora biti izrađivan u
rezolucijama planova, dok DTM može ići i u
rezolucijama karata i planova.
DMT i DPM podela
• Raster (DEM)
• Vektor (TIN)
Digitalni Model Visina
DEM - Digital Elevation Model
• Skup podataka koji se sastoji od pravilno
razmaknute elevacije u formi mreže ili
četvorougaone rešetke.
Mreža Nepravilnih Trouglova
TIN (Triangulated Irregular NetWork)
• Teren se beleži kao neprekidna površina
načinjena od mozaika nepreklapajućih
trougaonih ploča formiranih tako da povezuju
izabrane elevacione tačke.
1
3
4
7
6
10
a
b
c
d
e
8
f
g
1
2
1
7
i
h
1
1 9
2
1
4
13
16
15
A
B
C
D
E
G
H
F
J
Izbor pristupa (DEM ili TIN)
• Priroda terena
• Svrha modelovanja
• Potreba specifičnih aplikacija
• Metoda prikupljanja podataka
Grupe informacija koje sadrži DMT
• Zemljišni oblici: visine, nagib i mnoge druge
geomorfološke osobine koje se koristite za reljef
terena.
• Osobine terena: hidrografske (reke, jezera, obalne
linije), saobraćajna mreža (putevi, železničke
pruge, staze), naselja, granice, itd.
• Prirodna bogatstva i okolina: tlo, vegetacija,
geologija, klima, itd.
• Društveno ekonomski podaci, kao što je
naseljenost, industrija, poljoprivreda, itd.
Postupak konstruisanja površi DMT
• Digitalno modelovanje terena uključuje četiri faze i to:
prikupljanje podataka, modelovanje, upravljanje podacima i
razvoj aplikacija.
• Postupak konstruisanja površi DMT jeste digitalno
modeliranje ili modelovanje terena.
• U takvom procesu, tačke su uzorak terena, a sam model će
biti kreiran sa određenom tačnošću, gustinom i
raspodelom.
• Površ terena je predstavljena kao skup uzorkovanih tačaka.
• Ako je potrebno definisati položaj na digitalnoj površi,
mimo uzorkovanih tačaka, neophodno je primeniti
interpolaciju kao način oblikovanja površi DMT.
Namena DMT-a
• Nacionalne infrastruktura geoprostornih
podataka.
• Primenu u svim geonaukama, a posebno u
inženjerstvu.
• Vojne tehnike za:
– simulaciju letova,
– simulaciju borbenih dejstava,
– navigaciju projektila, aviona, autonomnih površinskih
vozila,
– upravljanje bojištem,
– upravljanje vanrednim situacijama.
Izvor podataka
• Premer, primenom totalnih stanica i GPS-a za
neposredno merenje površi terena,
• Fotogrametrija, primenom stereo parova aero
ili satelitskih snimaka,
• Primenom tehnika laserskog i radaskog
snimanja, i
• Digitalizacijom postojećih topografskih
planova i karata.
Ocena tačnosti
• Pri oceni geometrijske tačnosti ispituju se
elementi koji definišu horizontalni i vertikalni
položaj tačke.
• Ocena tačnosti dobija se iz razlika koordinata
ispitivanih tačaka na modelu sa njihovim
istinitim vrednostima, odnosno vrednostima
koordinata višeg stepena tačnosti za ispitivane
tačke.
Mera tačnosti
• Mera tačnosti je osnovna (položajna) srednja
kvadratna greška (RMSE-Root mean square
error), uz proceduru za analizu kvaliteta
karata.

Modelovanje terena


• Izvor podataka
– Raster (plan 1:5000)

• Georeferenciranje
– Able R2V

• Vektorizacija
– Able R2V

• Izrada 3D modela terena
– Surfer 8
Raster dobijen skeniranjem
xyz fajl
"Easting","Northing","Elevation"
0.1,0,90
3.5,0,45
4.9,0,65
6.2,0,40
7,0,55
9,0,25
9,5,55
9,3,48
9,7,45
6.5,7,75
4.5,7,50
2.9,7,75
...
Georeferenciranje Able R2V
File-> Open image i izabere se slika sa kotama
Da bi napravio koordinatni system:
Ides na Edit -> Control Points i
bockas cetiri rubne tacke.
Uvijek ti se otvori prozorce i pita te
koje su X/Y koordinate te tacke.
Levi par X /Y koordinata ne
menjas jer su to pikselske
koordinate vec desni par (iznad
pise To)
U donjem toolbaru je dugmic za otvaranje Point Editora.
Ukljucis ga i ceo taj niz dugmica postane aktivan (potamni).

Sa dugmicem Add point digitalizujes tacku, ali joj prethodno das odgovarajucu
visinu (kotu) sa dugmicem ID= .
Digitalizovane tacke se pojavljuju zeleno, a ako hoces da
vidis i pridruzene kote, onda pritisnes u gorenjem Toolbaru dugmic na
kojem je krstic sa crvenim kvadraticem u sredini i iznad pise ID.
Kad se sve zavrsi, tacke eksportujes sa File-> Export Vector.. i
izaberes XYZ (.xyz)
Onda se otvori jos
jedan prozor gde
treba da bude
čekirano Points a za
Apply Control
Points izaberi
Triangulation.
• File-> Page Setup. Za Paper size izaberes A4,
• Orientation- portrait



• Zatim se od prethodno digitalizovanih tacaka pravi Grid. Ides
Grid ->
Data…On te pita u kom fajlu se nalaze podaci i ti mu das onaj
.xyz file
koji si exportovao iz R2V. Otvori se prozor u kome definises
Gridding
Method (uzmi na primer Kriging) i u donjem desnom uglu # of
Lines stavi na
oba mesta 160 (posto je ona slika originalno 125x165 mm,
uzmimo da su
redovi i kolone grida postavljene na oko 1mm). Takodje ovde
definises kako
hoces da ti se zove grid i gde da se snimi.