You are on page 1of 11

BULLYING

ŠTA JE BULLYING?
o Bully (eng.) – siledžija, nasilnik, kinjiti, zlostavljati
o Kod nas se naje!"e #$evodi kao v$!njako nasilje, %ada n#$. u &ngleskoj
se ovaj te$%in ko$isti za oznaavanje %o'inga (zlostavljanje na $adno%
%estu).
o Bullying se naje!"e s#o%inje u !kolsko% kontekstu (d$ugi %ogu"i
konteksti( $adno %esto, zatvo$, vojska itd.)
o Iako ve$ovatno oduvek #$isutno, ist$ažuje se tek od )*+i,. -oetak
ist$aživanja se vezuje za .kandinaviju (No$ve!ku)
Olweus dao je prvu defniciju i prvi je počeo da istražuje ovaj fenomen. –
“Učenik je žrtva bullyinga kada je više puta, tokom dužeg vremenskog
perioda iložen negativnim akcijama od strane jednog ili nekoliko drugi!
učenika."
TEŠKOĆE DEFINISANJA
o /$sta te$o$a, ne#$ovo0i$ani na#ad koji ima a cilj da izazove dist$es kod
ž$tve – svesna na%e$a i %otiva0ija nasilnika je važna. Na%e$a je da se
ž$tva #ov$edi i #onizi, a %otiva0ija se tie želje za do%ina0ijo% i %o"i.
o Bullying je #odv$sta ag$esije – i%a so0ijalni ka$akte$. G$u#a u kojoj se
de!ava je od #ose'nog znaaja.

1o$%e( 2(2 ili g$u#a nasilnika – 23vi!e ž$tava.
4esto #$ikazivanje 'ullyinga( nasilnik u izola0iji, daleko od oiju d$uge de0e
zlosatvlja ž$tvu – $etko kada se de!ava ovako. 5a 'ullying je 6#u'lika7 od
#ose'nog znaaja – u#$avo z'og so0ijalnog ka$akte$a ove #odv$ste ag$esije,
je$ je važno #$ed neki% de%onst$i$ati %o" i snagu. Nasilan de0a se esto
6#$ave važna7 #$ed v$!nja0i%a i nji,ovi% ve$ni% i lojalni% #$atio0i%a na taj
nain !to zlostavljaju sal'ije. Nag$ada je so0ijalnog ka$akte$a (ili je 'a$e%
nasilnik tako doživljava).
Nasilnik – svesnost i $azu%evanje #osledi0a #o ž$tvu.
-$i%e$ sa 'e'a%a( 5a%islite dve 'e'e (n#$. godinu dana sta$e). 8eak i%a
zveku i ig$a se sa njo%. 8evoji0a ga #os%at$a, silo% %u oduzi%a zveku.
8eak #oinje da #lae, devoji0a se s%eje i gue, sa uživanje% t$ese 6svoju7
novu zveku i #okazuje je svo% d$uga$u. 8eak i dalje #lae. 8olazi od$asla
oso'a i 6kudi7 devoji0u, govo$e"i joj da je nevaljala. 9na nastavlja da se
s%eje i da uživa u svojoj novoj ig$aki, ne o'azi$e se na od$aslu oso'u i d$ugu
'e'u koja #lae.
9#isani #$i%e$ se na$avno ne s%at$a 'ullyingo%, je$ 6nasilnik7 ne%a svesnu
na%e$u da #ov$edi 6ž$tvu7, nije svestan #osledi0a svoji, #ostu#aka i ne
$azu%e 6ž$tvine7 $eka0ije.
:e;uti%, svaki o#isani #ostu#ak (nasilno oduzi%anje i%ovine, #ov$e;ivanje
d$ugoga, #okazivanje zadovoljstva kada se vidi $eak0ija ž$tve,
nezainte$esovanost za k$itiku, o#o%enu) – kod sta$ije de0e 'i se s%at$ao
'ullyingo%.
Hatch – 5a to da se za dete s%at$a da je nasilnik u situa0iji 'ullyinga
#ot$e'an je od$e;eni ste#en e%o0ionalne, kognitivne i so0ijalne z$elosti.
-$e%a ovo% auto$u %ini%lani ste#en #ot$e'ne z$elosti je #$isutan ve" oko <+
= god.
>at0, o#isuje ? naina kako de0a #oku!avaju da #$ido'iju so0ijalnu %o"(
2. sa%o+#$o%o0ija,
@. do%ina0ija na$e;enji%a i
?. Aziko zast$a!ivanje –
o nejasno je koliko de0a na #o%enuto% uz$astu $azu%eju #atnju koju
izazivaju, ali je sigu$no da veliki '$oj te de0e s,vata #$avilo 7'ez
ag$esijeB ($ezultati ist$aživanja i #os%at$anja u v$ti"u).
“Negativne aci!e" – sintag%a koju 9lCeus ko$isti u svojoj deAni0iji. :ože
da #od$azu%eva !i$oki s#ekta$ #ona!anja – %entalno i Aziko zlostavljanje(
neve$'alna uzne%$ivanja, ok$utna zadi$kivanja, $uganja, so0ijalno
izo#!tavanje, seksulno uzne%i$avanje, etniko ni#odo!tavanje, og$aniavanje
k$etanja, dest$uk0ija i%ovine, iznuda, oz'iljni Aziki na#adi...
Kada osnovno!kol0e #ita%o za naje!"e o'like 'ullyinga za koje oni znaju,
izve!tavaju o to%e da je =*+)*D ak0ija siledžija Azika ag$esija.
“#i$e %&ta" – s#o%inje se u deAni0iji kako 'i se iskljuile ak0ije koje se
de!avaju sa%o jedno%, 'ez na%e$e da se od$e;eni uenik siste%atski
7uni!tiB – dakle ak0ije koje ne #od$azu%evaju 'ullying, nego $azne o'like
sva;a i d$uge o'like ag$esije kod de0e.
9lCeus je na#isao da pod odre#enim uslovima jednok$atno oz'iljno nasilje
%ože da se s%at$a 'ullyingo%. Nažalost, nikada nije jasno deAnisao !ta 'i za
njega znailo 6#od od$e;eni% uslovi%7.
Eko se kao važni k$ite$iju% u deAni0iji 'ullyinga ko$siti 6vi!e #uta7 i 6k$oz
od$e;eni duži v$e%enski #e$iod7 – javlja se oz'iljan #$o'le%( %e'i()
*ean!a. Eko dozvoli%o duži #e$iod ekanja na to da se #onovi zlostavljanje
javljaju se '$ojne negativne #osledi0e(
#ojaavanje negativni, eFekata kod ž$tve (sve je vi!e anksiozna, #$est$a!ena,
%ogu"nost #ojaavanje #si,oso%atski, si%#to%a, izola0ije od v$!njaka,
#o#u!tanje u !kolsko% us#e,u id.)G
nasilnik %ože #e$iod ekanja da doživi kao nag$adu, je$ #$i%e"uje ž$tvinu
#atnju i uživa u to%e da se ni!ta ne ini #ovodo% njegovog #ona!anja, kazne
ne%a, a ž$tva ga nag$a;uje svojo% oito% #atnjo%G
kod #os%at$aa (ostali, uenika, koji su sa%o indi$ektno ukljueni u 'ullying)
se #ojaava st$a, (%ožda "e 'a! oni 'iti slede"e ž$tve), kod neki, se javlja
k$ivi0a !to nisu #o%ogli ž$tvi i st$a,uju od slede"e situa0ije kada 'i t$e'ali da
joj #o%ognu ali se #la!e, at%osFe$a u 0elo% kolektivu %ože da #ostane jako
ne#$ijatna, #$ete"a
inte$ven0ije kasne + #o%o" od st$ane od$asli, kasni – nastavni0i i #si,olozi ne
ine ni!ta, je$ (ako se oslanjaju na deAni0iju) ekaju da se #ona!anja #onove
kako 'i 'ili sigu$ni da se Feno%enu t$e'a #$istu#i kao 'ullyingu.
U%'av( i+ (%i,anih 'a+-(ga .n(gi a&t('i ,.at'a!& )a /i ,e /&--0ing
%'e t'e/a( ()'e1ivati na ,(n(v& %(,t(!an!a %(,-e)ica () 2'tve3
neg( na (,n(v& %(nav-!an!a i t'a!an!a +-(,tav-!an!a4
/ažan as#ekt 'ullyinga – 56T#A NIJE U 7OGUĆNOSTI DA SE ODB6ANI – ili je
usa%ljena u odnosu na ve"u g$u#u de0e ili je esto Aziki sla'ija, ili je
u0enjuju, #$ete joj i sl. U 0ent$u Feno%ena 'ullyinga je #itanje %o"i i
'es#o%o"nosti.
TATTU7 I HE6BE6T 89::;< = > TI?O#A BULLYINGA@
2.1iziko nasilje
@./e$'alno nasilje
?.Iznu;ivanje
<.Izo#!tavanje, iskljuivanje
Ka$akte$istike 'ullyinga ajedničke svi% deAni0ija%a(
H #ona!anje je #ostojano, nasilnik je ist$ajan i siste%atian
H #ona!anje izaziva st$a, kod ž$tve
H #ona!anje je 'azi$ano na ne$avnoteži ili zlou#ot$e'i %o"i
H #ona!anje se o'ino odvija u g$u#no% kontekstu
6AS?6OST6ANJENOST BULLYINGA
-$e%a inte$na0ionalni% #oda0i%a (k$aj I*+i,) – 2J+@*D uenika toko%
!kolovanja doživi neku Fo$%u 'ullyinga – o#$ez sa ovi% #oda0i%a, je$ se ini
da je kod nas ovaj #ostotak znaajno ve"i.
Bullying je svugde u #o$astuKKK
UAESNIBI
Bez nji, ne%a 'ullyinga( nasilnik, ž$tva i #os%at$ai
NASILNIBI
Lo! je 9lCeus utv$dio – nasilni0i nisu ,o%ogena g$u#a
9lCeus $azlikuje agresivne nasilnike, anksione nasilnike i nasilnike$žrtve
2. EGM&.I/NI NE.ILNINI
Naj'$ojnija g$u#a nasilnika
O%$te a'ate'i,tie@ Aziki su jai od #$oseka, sa%ouve$eni, v$lo aktivni,
i%#ulsivni, vole da se #ona!aju #$ete"e, lako i, je is#$ovo0i$ati, $ato'o$ni su,
#a$anoidne ka$akte$istike su ne$etko iz$ažene – neut$alna ili 'enigna
#ona!nja d$ugi, inte$#$eti$aju kao da su u#e$ena #$otiv nji,, nedostatak
ka#a0iteta za e%#atiju, te!ko i, je u#la!iti, ne ose"aju kajanje ili k$ivi0u z'og
svoji, nasilni, #ostu#aka, svoje nasilne #ostu#ke doživljavaju kao %nogo
%anje oz'iljne u odnosu na to kako ž$tve doživljavaju nji,ovo zlostavljanje.
Oele %o" i do%ina0iju.
-o#ula$ni su u osnvnoj !koli, kasnije gu'e na #o#ula$nosti
4esta za'luda( “%raš&e to on'" – ag$esivna #ona!anja se esto nastavljaju u
od$asloj do'i (!to ne znai da "e to 'iti sluaj sa svaki% nasilni% deteto%).
Kasnije u od$asloj do'i se tako;e esto javljaju ag$esivni #ostu#0i u
so0ijalno% kontekstu (n#$. esto #ostaju %o'e$i).
-oetko% )*i, su &$on i >uess%an za#oeli longitudinalno ist$aživanje – P)*
uenika ?. $az$eda – $ezultati iz @***. – de0a koja su 'ila nasilna su #okazala
2(< !anse za #osedovanje k$i%inalnog dosijea oko ?*. god. – za de0u koja
nisu 'ila nasilna na #oetku ist$aživanja ta !ansa je 'ila 2(@*.
Kod nasilne de0e su e!"e 'ila #$isutna oz'iljnija k$i%inalna dela (koja su #o
#$avilu ukljuivala %nogo vi!e Azikog nasilja)G
Qkolovanost je 'ila na niže% nivou a e!"e su #$ekinuli !kolovanje u s$ednjoj
!koli (d$o#+out)G
I #$oFesionalno i so0ijalno su %anje #ostigli u odnosu na d$ugu
de0uG
/i!e zlostavljaju žene i de0uG
Nji,ova de0a su tako;e e!"e 'ila nasilna – v$lo oz'iljan #$o'le% –
vas#itanje 0ele nove gene$a0ije nasilnikaG
-$avilnosti u koliniku inteligen0ije se nisu #okazale.
Lo! jedna esta za'luda( to su glupa deca, koja jedino umeju da se dokažu
kro svoju fičku snagu.
Ist$aživanja #okazuju da je naje!"e $e o de0i koja su ,ladna i #$o$aunata,
v$lo %ani#ulativna, gotovo eks#e$ti za so0ijalne inte$ak0ije, v$lo do'$o itaju
znakove neve$'alne ko%unika0ije, ve!to 'i$aju svoje ž$tve, #$edvi;aju
#ona!anje svoji, v$!njaka sa veliko% #$e0izno!"u.
.kloni su da o$ganizuju 0elu g$u#u lojani, #$atio0a, su#tilno u%eju da
navode d$uge da 7$ade #$ljave #osloveB u%esto nji,.
Na testovi%a so0ijalne inteligen0ije #ostižu v$lo visoke sko$ove.
U%esto da ko$iste svoju so0. inteligen0iju u #$oso0ijalne sv$,e – oni je ko$iste
antiso0ijalno.
7cB&'nett – 'ullying je #ovezan sa s%anjeni% nivoo% ko$tizola u
o$aganiz%u kod deaka iz%e;u ) i 2@ godina.
Luenje ko$tizola se #ovezuje sa $eak0ijo% na st$a,. Ledno od o'ja!njenja
$ezultata( ne#ostojanje st$a,a od #osledi0a za svoje #ona!anja. -ostoje
s#ekula0ije + lekovi na%enjeni ,i#e$aktivnoj de0i %ogu 'iti od ko$isti.
-$et#ostavke o vi!ku ,$o%ozo%a Y (RYY) – nedokazana #ovezanost sa
'ullyingo%
Sestoste$on – donedavno se s%at$alo da je 'ullying $ezultat visokog nivoa
testoste$ona + T'e./-a0 – utv$dio da nasilna de0a od 2? god. i%aju najniži
nivo testoste$ona, !to je u su#$otnosti sa oekivanji%a. Utv$dio je da
#o#ula$ne neFo$%alne vo;e i%aju najvi!i nivo testoste$ona. 5a tu de0u kaže
da su ag$esivna, ali u #$oso0ijalno% s%islu, u konTiktni% situa0ija%a se
oslanjaju vi!e na svoje ve$'alne s#oso'nosti (i to na konst$uktivan nain), a
%nogo su $e;e Aziki ag$esivna. Iz$ažena ve!tina ase$tivne ko%unika0ije.
KAKO DEBA ?OSTAJU AG6ESI#NI NASILNIBI?
1akto$i koji se tiu do%a i vas#itanja – $oditelji su esto ag$esivni i naslini
jedni #$e%a d$ugi%a (zlostavljanje je u nji,ovi% #o$odi0a%a est Feno%en) –
%odeli za takva #ona!anja.
Ist$aživanja ukazuju na %ajke koje su ,ladne %anje '$ižne.
/as#itni stilovi $oditelja su neusagla!eni i nekonzistentni – jedno% je dete
kažnjeno za neki #ostu#ak, d$ugi #ut taj isti #ostu#ak ne%a #osledi0aG dok
n#$. %ajka kažnjava jedan #ostu#ak, ota0 isti taj #ostu#ak igno$i!e ili ak
#odstie – dete ne zna !ta da oekuje. Kazne su ag$esivne i Azike. 8ete
naui da je %o" U Aziko o'$aunavanje, #a u !koli od sta$ta #oku!ava na taj
nain da #$i'avi %o".
.aku#lja de0u koja su sla'ija od njega i sa nji%a se 7d$užiB.
4ak i kada se dete #ona!a le#o, naje!"e ne #ostoji nag$ada. U nesigu$ni% i
nejasni% situa0ija%a dete uvek oekuje ono najgo$e i stalno je u #$i#$avnosti
i s#$e%no da $eaguje ag$esisvno.
9'a $oditelja su neo'ino tole$antna u odnosu na detetovo ag$esivno
#ona!anje #$e%a d$ugoj de0i. Kada se neko žali na dete (!kolsko oso'lje,
$oditelji d$uge de0e, #oznani0i i sl.), oni ga #o,vale za ag$esiju i za
6snalažljivost, izd$živost i sl7. 4esto ak insisti$aju na to%e da dete konTiktne
situa0ije $e!ava Aziko% ag$esijo%.
Uloga te%#e$a%enta – ka$akte$istike koje su jo! uoljive kod 'e'a( visok nivo
aktiviteta, i%#ulsivnost, lako se $azljute, i%aju nisku tole$na0iju na F$ust$a0iju,
tzv( te!ke 'e'e – i%aju ve"u !ansu da kasnije #ostanu nasilna de0a.
@. ENK.I95NI NE.LININI
Enksioznost kao jako iz$ažena 0$ta kod te de0e
I%aju %alo ka$akte$istika koje su od st$ane d$uge de0e, #a i od$asli,
#$o0enjene kao
si%#atine( esti 6,iste$ini7 is#adi 'esa, te!ko"e u uenju, #$o'le%i sa
kon0ent$a0ijo%,
lo!i ueni0i, esto oz'iljni #$o'le%i kod ku"e ($azne v$ste( n#$. alko,oliza%,
#$o'le%atian $azvod, zlostavljanje, ag$esija, k$i%inal i sl.), nisko
sa%o#ouzdanje i
sa%o#o!tovanje, nedostatak a%'i0ija, i$ita'ilnost, sla'o izg$a;ena slika o
se'i.
Nasilni su kako 'i ko%#enzovali svoje ose"anje %anje v$ednosti.
Metko su oni ini0ijato$i nasilja, ali kada ono ve" t$aje, naje!"e na #odsti0aj
ag$esivni,
nasilnika – aktivno uestvuju. Ek0ije ag$esivni, nasilnika na anksiozne i%aju
dezin,i'ito$ni eFekat – legiti%iza0ija nasilja. .a uživanje% se #$id$užuju
'ullyingu, tako
se ose"aju važni% i v$edni% – #ose'no i% je važno da #$ido'iju si%#atije
ag$esivni,
nasilnika.
5avide ag$esivni% nasilni0i%a na %o"i i #o#ula$nosti, identiAkuju se sa nji%a
i v$lo su
lojalni. Kada neko od od$asli, #$i%eti 'ilo koji o'lik #ona!anja koji je kažnjiv,
naje!"e su oni ti koji #$i%aju kaznu – u%esto ag$esivni,. Eg$esivni nasilni0i
se 6izvuku7, a anksiozni 'ivaju kažnjeni – nekada ak $ado #$i,vataju kaznu,
kao dokaz za 6us#e,7 – je$ oni nasilje doživljavaju kao us#e,.
?. NE.ILNINI3OMS/&
:ala su'g$u#a – istov$e%eno i ž$tve 'ullyinga i nasilni0i
-$e%a 9lCeusu =D de0e koja su 'ila ž$tve te!kog v$!njakog nasilja su u
d$ugi%
situa0ija%a 'ili nasilni0i.
1iziki sla'iji od nji,ovi, zlostavljaa, ali jai od nji,ovi, ž$tava.
Ka$akte$istike( lako se uz'ude, esto #$ovo0i$aju de0u koja su od nji, sla'ija,
nisu
#o#ula$ni kod svoji, v$!njaka, v$lo su anksiozni, a esto i de#$esivni.
-oseduju sline oso'ine kao #$ovokativne ž$tve.
-okazuju najvi!e #si,olo!ki, i #si,oso%atski, si%#to%a u odnosu na sve
d$uge g$u#e
de0e.
6ACLIKE U ?OLO#I7A
8ea0i su e!"e identifkovani kao nasilni0i, !to ne znai da devoji0e to nisu.
8ea0i su naje!"e Aziki ag$esivni, !to se lak!e i e!"e #$i%eti.
8evoji0e su %anje u#adljive u nasilju, je$ je ono $e;e Aziko, a e!"e
ve$'alno (n#$( %ali0iozna ogova$anja, !i$enje ko%#$o%ituju"i, #$ia, so0ijalno
disk$editovanje i izo#!tavanje i sl.) i #si,olo!ko.
8evoji0e koje su nasilne k$e"u od #$et#ostvake da je nekog %ogu"e
#ov$editi tako !to "e na#asti ne!to !to je toj d$ugoj oso'i važno. Na
osnovno!kolsko% i s$ednjo!kolsko% uz$astu odnosi sa v$!njakinja%a, inti%ost
%e;u d$uga$i0a%a su naje!"e jako važni. Na#adi su v$lo esto us%e$eni
u#$avo na tu sFe$u – $azni #ostu#0i koji "e ž$tvu dovesti u #ozi0iju
usa%ljenosti, izolovanosti, ne#o#ula$nosti %e;u v$!nja0i%a.
.ve do sada na#isano ne znai da devoji0e nikada nisu Aziki ag$esivne.
56T#E BULLYINGA
/i!e teo$ija o to%e da li #ostoje zajednike ka$akte$istike %e;u ž$tva%a i koje
su to + ni jedna nije #ot#uno dokazana i #$i,va"ena, nado#unjuju se u
o'ja!njenji%a %anje+vi!e o#!ti, ka$akte$istika ž$tava. Kod svi, ist$aživanja se
na#o%inje( 9-M&5 98 >I-&MG&N&MELI5ENILE – ne za'o$aviti na
individualnost konk$etnog deteta i o#asnost da se, #ozivaju"i se na #$in0i#e
vikti%ologije, o#tuže ž$tve za to !to su #ostale ž$tve – to je na$avno v$lo
kont$a#$oduktivno i dodatno !tetno #o #si,oAziko Funk0ionisanje ž$tve.
2.8e0a #ostaju ž$tve je$ su #o nee%u d$ugaija (te$oija o ž$tveno ja$0u)
@.9lCeus – teo$ija o vikti%iza0iji de0e – iz'o$ ž$tve 'ullyinga nije sluajan – to
su de0a koja su lake %ete i %alo je ve$ovatno da "e da se osvete.
Th(.%,(n i S.ith – o#is kako se #ostaje ž$tva(
Kod neke de0e se izg$adi #onavljaju"a !e%a da u odnosi%a $edovno #o#$i%e
ulogu ž$tve. .%anjena sklonost ka ag$esivno%, #a i ase$tivno% #ona!anju u
so0ijalni% situa0ija%a.
Sakva !e%a so0ijalnog #ona!anja stavlja i, na %a$gine v$!njaki, g$u#a –
#ostaju v$lo lake %ete d$ugoj de0i koja žele da de%onst$i$aju svoju %o".
8va ti#a ž$tve( pasivne i provokativne žrtve (9dnos <(2 – vi!e #asivni, ž$tava)
2. ?ASI#NE 56T#E
Ka$akte$istike( s%anjeno sa%o#ouzdanje, vidljiva anksioznost, #ovuenost,
nes#$etnost, o#$eznost, senzitivnost, Azika sla'ost, esto sitnije telesne
konstitu0ije, ose"aj inFe$io$nosti, nedovoljno $azvijene so0ijalne ve!tine,
nedostatak s%isla za ,u%o$, #oniznost, ne$vozni su u novi% situa0ija%a,
usa%ljeni i tužni, se'e k$ive za sve #$o'le%e – s#e0iAan at$i'u0ioni stil
(svoje neus#e,e #$i#isuju unut$a!nji%, sta'ilni% i o#!ti% uz$o0i%a – 6glu#
sa% za sve, a to je ne#$o%enjivo7 – a svoje us#e,e o'ja!njavaju s#olja!nji%,
#$o%enjivi% i s#e0iAni% uz$o0i%a – 6do'ila sa% J je$ je test 'io lak ovog
#uta, a nastavni0a 'laga u o0enjivanju7)
.klonost de#$esiji
Kada #asivna ž$tva ne us#e u nee%u u slede"i% situa0ija%a se %anje t$udi,
sklona je #$edavanju i #$e#u!tanju #atnji – sa%a se'i s%anjuje !ansu za
us#e, – neka v$sta sa%o,endike#i$aju"eg #ona!anja.
U niži% $az$edi%a $eak0ije #asivni, ž$tava na 'ullying( #lakanje, #ovlaenje,
uzaludna 'e!njenja koja jo! vi!e #$ovo0i$aju nasilnu de0u, z'og takvog
#ona!anja jo! vi!e 'ivaju is%ejanaG na kasniji% uz$asti%a #oku!avaju da
iz'egnu o#asne situa0ije ili iz nji, da #o'egnu – kadgod je %ogu"e iz'egavaju
sus$ete na nasilni0i%a na !kolski% od%o$i%a, 'eže iz !kole kada #$o0ene da
"e da usledi slede"i in0ident, odlaze ku"i #utevi%a za koje #$et#ostavljaju da
"e 'iti 'ez'edni, je$ i, nasilni0i ne"e #$ona"i i sl.
KAKO SE 6AC#IJA ULOGA 56T#E?
Uloga te%#e$a%enta – #$e#oznatljive ka$akte$istike #ona!anja jo! od #e$ioda
odojeta – osetljive, #la!ljive i sl. 'e'e
1akto$i koji se tiu do%a i vas#itanja – esto #$eza!ti"ivanje i ne #odsti0anje
$azvoja so0ijalni, (#a i d$ugi,) ve!tina od st$ane $oditelja.
-ose'no se istie uloga %ajke koja ne dozvoljava #ot#uni $azvoj autono%ije.
-$i%e$( 7Na! unuk je najve$ovatnije @+? godine zaostao u odnosu na svoje
v$!njake. 9n nije %entalno nedovoljno $azvijen. -$o'le% je u to%e da
njegova %ajka ne dozvoljava inte$ak0ije sa d$ugo% de0o%. Nije dozvolila
da deak k$ene na v$e%e u !kolu, je$ je s%at$ala da on ne"e %o"i da se
sna;e, je$ je #$evi!e %ali i sla'. Ko$istio je 0u0lu do svoje J godine. 9n se
'oji so#stvene senke. Njegova %ajka ga doslovno o'ogaljuje, !to "e
zasigu$no ostaviti v$lo oz'iljne #osledi0e na njegov život. 9na ga 'ukvalno
#$i#$e%a za vikti%iza0iju, on "e sigu$no 'iti ž$tva 'ullyinga, osu;en je na
zavisnost od %ajke, a kasnije od d$ugi,...B
@. -M9/9KESI/N& OMS/&
:anji '$oj u odnosu na #asivne ž$tve.
Ka$akte$istike( izazivaju d$ugu de0u, #$o%enjivog su $as#oloženja, #$ilino
ag$esivni, $ugaju se, i%#ulsivni su, esto i nastavni0i%a otežavaju #osao tako
!to su 6nesnosni7 na asu, o%etaju nastavu i sl. :nogo su ase$tivniji, vi!e
sa%ouve$eni i aktivni nego ostale ž$tve. .kloni su nastavljanju sva;e ak i
kada evidentno 7gu'eB. 4esto su to de0a sa te!ko"a%a u uenju
(,i#e$aktivna de0a, de0a sa disleksijo%, diskalkulijo%, #o$e%e"aje%
#ažnje...).
-$i%e$( :ilo! i%a 2* godina, uitelji0a ga o#isuje kao dete koje je jako
7živanoB, nikada nije %i$an i 7kao da %u je %ozak ne#ovezan sa
usti%aB. 4esto glasno ko%enta$i!e d$ugu de0u, !to nji, $azljuti. 9n i,
izaziva $eeni0a%a( 7E !ta %i ti %ože!VB, a onda %u d$uga de0a
ag$esivno de%onst$i$aju 7!ta %u %oguB. Na so0io%et$ijsko%
is#itivanju :ilo! je oznaen kao a#solutna negativna zvezda, 7njega
svako voli da %$ziB.
CNABI 7OGUĆE #IKTI7ICABIJE
o 8olazi iz !kole sa #o0e#ano%, #$ljavo% ode"o%, uni!teni% lini%
#$ed%eti%aG
o I%a %od$i0e, #ov$ede, #osekotine + za nji,ov nastanak ne u%e da da
#$i,vatljivo o'ja!njenjeG
o Ne dovodi d$uga$e iz !kole ku"i, niti on #ose"uje d$ugu de0u – esto
ne%a ni jednog #$ijateljaG
o 8eluje da se #la!i odlaska u !kolu, #onekad i od'ija, i%a s%anjen
a#etit, žali se na glavo'olje i 'olove u sto%aku (#ose'no ujut$u)G
o Ne uestvuje u vannastavni% aktivnosti%aG
o Neo'ini% #utevi%a odlazi do !koleG
o Ne%i$no s#avaG
o Neinte$esuje ga uenje, do'ija niže o0eneG
o 4esto je tužno i de#$esivno ili %u je $as#loženje #$o%enjivoG
o S$aži ili k$ade #a$e od $oditelja ...
CAŠTO SE 56T#E NE 5ALE?
5naajni Fakto$i( st$a, od osvete i is%evanja
-o$uka( 7Ninka$enje je $užnoKB
.t$a, da i, ni $oditelj, ni !kola ne"e s,vatiti oz'iljno i da "e se situa0ija sa%o
#ogo$!ati,
žele da sauvaju svoju anoni%nost.
Eko od$asli inte$veni!u us#e!no – #la!e se osude d$uge de0e, je$ "e 'iti
s%at$ani izdaji0o%.
Nauiti de0u $azli0i iz%e;u tužakanja i t$aženja #o%o"i u situa0ija%a kada je
neko ug$oženKKK – jedan od sonovni, #$in0i#a #$even0ije 'ullyinga na
!kolsko% nivou. Mazvijanje #$avila u !koli( #ona!anje koje i%a za 0ilj da
disk$edituje d$ugo dete, sa%o da 'i to dete 'ilo kažnjeno – nije le#oK Eko
neko #$ijavi nastavniku dete koje je k$!ilo neko #$avilo (n#$. italo knjigu za
v$e%e nastave), a #$i to% niko%e nije nanosio !tetu – takvo se #ona!anje ne
#odstie. :e;uti%, sva #ona!anja koja i%aju za 0ilj ili za #osledi0u
ug$ožavanje d$uge de0e na 'ilo koji nain t$e'a da se #$ijaveKKK S$aženje
#o%o"i nije za osudu, ono je do'$oKKK

?OSLEDIBE #IKTI7ICABIJE
9#is jednog uenika – 'ullying je kao 7ti,a no"na %o$aB
2*D de0e koja su odustala od !kole kao glavni $azlog navodi st$a, od
'ullyinga
.ui0idalne idea0ije, #a sve do #oku!aja sui0ida – kao najoz'iljnija #osledi0a –
< do J #uta e!"e nego kod de0e koja nisu ž$tve 'ullyinga.
Iako se esto žale na to da nisu i%ali adekvatna so0ijalna iskustva u
detinjstvu i adoles0en0iji i ne$etko i%aju niže sa%o#ouzdanje – %nogo s$e"niji
kada #ostanu od$asli. I#ak, ist$aživanja #okazuju da sa @? godine su vi!e
de#$esivni i %anje #o!tuju se'e u odosu na one koji nikada nisu 'ili ž$tve
'ullyinga.
Neki su toliko o!te"eni u detinjstvu da su #osledi0e v$lo vidljive i u od$asloj
do'i ($azni, #si,olo!ki, #ote!ko"a naj$azliitije v$ste, #a sve do
#si,oso%atski, i %entalni, #o$e%e"aja).
Kao naje!"e #$o'le% – usa%ljenost i te!ko"e u us#ostavljanju #a$tne$ski,
odnosa.
?OS7AT6AAI = BYSTANDE6S
/e"ina uenika ne s#ada ni %e;u nasilnike, ni %e;u ž$tve, a i#ak su jako
esto #$isutni situa0iji 'ullyinga – jedan od najvažniji, ele%enata 'ullyinga su
u#$avo #os%at$ai.
-$e%a Lo,n E. Nal,oun (#$edsednik E%e$ikog saveta za #$even0iju
k$i%inala) = od 2* uenika u E%e$i0i #$isustvuje 'ullyingu jedno% ili vi!e
#uta na dan.
B(&-t(n i Un)e'D(() (2II@), ist$aživanje na s$ednjo!kol0i%a. .u'jekti%a
je #ostavljeno #itanje( 7Qta ti $adi! kada vidi! da je oso'a tvog uz$asta
zlostavljana od st$ane d$ugog uenikaVB
<ID #oku!ali su nekako da #o%ognuG
@ID ni!ta nisu uinili, ali su svesni toga da su t$e'ali ne!to da #$eduz%uG
@@D nisu ni!ta #$eduzeli, niti 'i u 'udu"nosti, je$ i, se situa0ija nije ti0alaK
2PD izajvljuje da 'i se #$ikljuili svoji% #$ijatelji%a koji nekog zlostavljaju
NEL4&QWE I.KU.S/E -9.:ESME4E
.t$a, da "e i, neko #ovezati sa ž$tvo% ili z'og st$a,a od o#adanja so#stvene
#o#ula$nosti ili st$e#nje da "e na taj nain navu"i 'es nasilnika i sa%i #ostati
ž$tve.
.t$a, da #$ijave 'ullying, kako ne 'i 'ili #$ozvani !#ijuno% ili 0inka$o!e%
K$ivi0a i 'es#o%o"nost, z'og st$a,a da se suoi sa nasilniko%
Uvuenost u 'ullying k$oz #$itisak v$!njaka
Utisak ne'ez'ednosti, doživljaj da se situa0ija ne %ože kont$olisati.