You are on page 1of 45

European Union

“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme




European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

































European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme


ASPEKTI I KATEGORIJE
PREDINVESTICIONIH STUDIJA
Prvi deo
Ciklus razvoja projekta sastoji se od predinvesticione
faze, faze same investicije i operativnih faza. Svaka od
navedene tri faze može se podeliti na etape u kojima
mogu biti sadržane značajne privredne aktivnosti.
Osnovni cilj ovog Priručnika je da se omogući bolje
razumevanje problema sa kojima se mora računati u
predinvesticionoj fazi industrijskih projekata.
Paralelno sa predinvesticionom fazom se odvijaju i neke
druge aktivnosti, koje se čak preklapaju u narednoj
investicionoj fazi. Tako npr. iako se u početnim fazama
predinvesticionih studija dobijaju dosta pouzdani
pokazatelji, o realnosti projekata i o planovima
realizacije, ipak će se o tome konačan sud moći doneti
tek u fazi konačnog vrednovanja i investicionoj fazi.

Faza investiranja (implementacija)

Faza investiranja ili implementacije projekta za veliku
železaru nema mnogo zajedničkog sa izgradnjom male
livnice ili pogona za izradu delova precizne mehanike.
Pretpostavimo da predviđena privredna aktivnost
uključuje podizanje fabrike i montažu mašina i opreme.
U tom slučaju se faza investiranja projekata može
podeliti na sledeće osnovne etape: a) projektovanje i
inženjering, b) traženje ponuda i ugovaranje, c) gradnja,
d) obuka, e) puštanje u rad.
Priprema projekata i projektni inženjering uključuju
termiranje, izbor lokacije i istraživanje terena,
projektovanje pogona, detaljan inženjering pogona i
konačni izbor tehnologije i opreme.
Ponude i ugovaranje definišu zakonske obaveze u
odnosu na finansiranje projekta, izbor tehnologije,
izgradnju objekta i pomoćnih pogona kao i nabavku
opreme i mašina za operativnu fazu. U tome je
uključeno potpisivanje ugovora između investitora sa
jedne strane, i finansijskih institucija, konsultanata,
projektanata, dobavljača opreme i materijala
licencodavaca sa druge strane. Ova etapa uključuje niz
postupaka koji pretstavljaju veliki problem za zemlje u
razvoju. Traženje ponuda i ugovaranja se vrše u svim
etapama faze investiranja, osim kod ugovaranja po
principu „ključ u ruke“, kod kojeg ima manje problema,
ali je to najskuplji put za realizaciju projekta.
Predinvesticione studije daju osnovu za fazu
investiranja. U toku ugovora često dolazi do potreba sa
izmenama, no to može da dovede do nepredviđenog
povećanja troškova investicije.
U fazu gradnje spadaju priprema terena, izgradnja
objekata i montaža opreme.
Faza obuke koju treba organizovati paralelno sa fazom
gradnje, može direktno da utiče na nivo produktivnosti i
efikasnost rada.
Puštanje u rad (faza isporuke) je, normalno, vremenski
kratko, ali tehnički kritično. Ono pretstavlja vezu između
prethodne faze i normalnog rada novog investicionog
objekta. Kroz uspešnost realizacije te faze može se
oceniti efikasnost planiranja i realizacije projekta.
Faza investiranja uključuje velika finansijska sredstva, pa
veće izmene projekta mogu da imaju ozbiljne finansijske
implikacije. Loše terminiranje, zakašnjenje u gradnji,
isporukama ili puštanju u rad u svakom slučaju
prouzrokuju povećanje troškova investiranja i utiču na
atraktivnost projekta. U predinvesticionoj fazi su
značajniji kvalitet i pouzdanost projekta a ne vreme,
međutim, u fazi investiranja kritičan faktor je vreme.

Radna faza

Probleme radne faze je potrebno posmatrati i sa
kratkoročnog i sa dugoročnog aspekta. Kratkoročni
aspekt se odnosi na početni period posle početka
proizvodnje kada se broj problema može povećati, i to
posebno problema vezanih za primenu proizvodnih
tehnika, funkcionisanje opreme, neodgovarajuću
produktivnost ili nedostatka kvalitativnog kadra. Većina
tih problema treba međutim da se razmatra u odnosu
na fazu realizacije, pa je potrebno izvršiti neophodne
korektivne mere, prvenstveno u odnosu na realizaciju
projekta. Dugoročni aspekt se odnosi na proizvodne
troškove sa jedne strane i na prihod od prodaje sa druge

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

strane, a oni su direktno povezani sa predviđanjima
datim u predinvesticionoj fazi. Ukoliko su ta predviđanja
bila pogrešna, tehno-ekonomska mogućnost privredne
aktivnost biće neminovno ugrožena, pa ako se takvi
propusti utvrde tek u radnoj fazi, neophodne mere biće
ne samo teško sprovesti, već će to iziskivati i velike
troškove.
Navedeni sadržaj investicije i operativne faze
industrijskog projekta je svakako za niz projekta suviše
uprošćen, i može se doći do zaključka da je potrebno
uzeti u obzir neke druge aspekte koji imaju čak veći
kratkoročni ili dugoročni uticaj. Veliki broj tačaka koje je
potrebno pokriti za vreme rada na tim fazama dokazuje
kompleksnost predinvesticione faze koja predstavlja
osnovu za naredne faze. Stepen korektnosti
predinvesticione studije i analize uglavnom određuju
krajnji uspeh ili neuspeh. Ukoliko predinvesticiona
studija nije urađena kvalitetno, biće veoma teško izvršiti
korekciju tehnoekonomskog dela projekta.

Pripremne aktivnosti

Priprema projekta počinje odlukom da se identifikuje
potencijalni finansijski izvori, marketing i ostali faktori
od kojih zavisi uspešan razvoj projekta. Tako, priprema
može da uključuje traženje lokalnih sponzora, privatnih
ili društvenih partnera, stranih partnera, raznih izvora
finansiranja itd. Priprema projekta treba da počne što je
pre moguće, pošto je studija mogućnosti ili, još bolje,
predstudija izvodljivosti dokazala uspešnost projekta.
Ovo početno vrednovanje tehničkih, finansijskih i
ekonomskih aspekata projekta vrši se u grubim okvirima
i od dobijenih rezultata zavisi odluka da li ići dalje sa
pripremama i izraditi studiju izvodljivosti.
Kod priprema projekta čest nedostatak je nedovoljna
povezanost između elemenata projektnog ciklusa,
posebno sa fazama identifikacije i formulacije projekta.
Taj nedostatak dovodi do toga da niz studija izvodljivosti
koje pokazuju pozitivne rezultate ostaje neprimenjen, ili
ako je primenjen, pokaže se kao negativan. Jedan od
problema je u tome što treći partner, bitan za
obezbeđenje finansijskih sredstava, često insistira da se
u propozicije studije izvodljivosti uključe njegovi zahtevi.


Predinvesticiona faza
Predinvesticiona faza sadrži nekoliko etapa:
identifikacija investicionih mogućnosti (studije
mogućnosti), prethodna selekcija Projekta i definicija
(predstudije izvodljivosti), formulacija projekta (studije
izvodljivosti), konačna evaluacija i odluka o investiciji.
Pomoćne ili funkcionalne studije su deo etape
formulisanja projekta. One se obično daju odvojeno, a
osnovni razlog za to je što organizcaija koja radi studiju
izvodljivosti možda nema kvalifikovanog kadra za rad na
drugim područjima. Navedene etape pomažu
potencijalnom investitoru u donošenju odluka i
obezbeđuju osnovu za odluku o projektu i realizaciji.

Studije mogućnosti
Za razliku od situacije u razvijenim zamljama, u
zemljama u razvoju je najveći problem identifikovanje
industrijskih mogućnosti koje mogu da dovedu do
investicionih projekata i to posebno u zemljama koje su
u ranijoj fazi industrijskog razvoja. Sa povećanjem
industrijalizacije identifikacija projekata sve se više
ostvaruje kroz privredne organizacije, no još uvek je
potrebno postojanje državnih ustanova koje su u
mogućnosti da identifikuju projekte koji se nalaze u
raznim fazama razvoja.
U zemljama u kojima postoji privredno planiranje
identifikacija početnog projekta je lakša ukoliko planski
mehanizam obezbeđuje dosta detaljene ekonomske
pokazatelje uključujući i sektorske prioritete bazirane na
dobro definisanim kriterijumima. U tom slučaju moguće
je ostvariti selektivnost u definisanju investicionih
mogućnosti, pa će prioritete imati zdrave privredne
investicije. Čak u zemljama u kojima tržišni mehanizam
deluje slobodnije, odgovarajuće ministarstvo često
objavljuje listu potencijalnih investicionih mogućnosti. U
nekim zemljama u razvoju u kojima privredni sektor nije
snažan, samo postojanje takvog spiska možda neće biti
dovoljno, pa će biti potrebno pribaviti dopunske

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

podatke pre nego što se dođe do odgovarajućeg
interesantnog posla.
Studija mogućnosti treba da identifikuje investicione
mogućnosti ili projektne ideje koje će biti predmet
daljeg istraživanja, dok se ne dođe do pespektivnog
programa, i to analizom sledećeg:
a) Prirodnih resursa sa potencijalom pogodnim za
proizvodnju (npr. drvo za drvnu industriju),
b) Postojećih privrednih resursa koji služe kao
osnova za prehrambenu industriju,
c) Buduće tražnje određenih potrošačkih dobara
kod kojih postoje uslovi za povećanje tražnje
zbog povećanja stanovništva, povećanja
kupovne moći ili modernijih rešenja kao što su
sintetički proizvodi ili električni proizvodi za
domaćinstvo,
d) Uvoza u cilju identifikacije područja u kojima
može da dođe do zamene uvoza sopstvenom
proizvodnjom,
e) Proizvodnih sektora koji su uspešni u drugim
zemljama na sličnom nivou razvoja, sa sličnom
radnom snagom, prirodnim resursima i
ekonomskom prošlošću,
f) Mogućih povezivanja sa drugim industrijama, u
zemlji i inostranstvu,
g) Mogućeg proširenja postojećih linija
proizvodnje integracijom (npr. razvoj
petrohemije kroz rafineriju),
h) Mogućnosti za diversifikaciju (farmaceutska
industrija iz petrohemije),
i) Mogućeg proširenja postojećih industrijskih
kapaciteta kako bi se došlo do ekonomičnih
veličina,
j) Opšte investicione klime,
k) Privredne politike,
l) Troškova i raspoloživosti faktora od kojih zavisi
proizvodnja,
m) Izvoznih mogućnosti.
Studije mogućnosti su po prirodi orjentacione i više
pretstavljaju procenu nego detaljnu analizu. Podaci o
troškovima se obično uzimaju na osnovu komparacije sa
sličnim projektima, a ne na osnovu ponuda dobavljača.
Zavisno od istraživanja prethodnih uslova, treba raditi ili
opštu ili specifičnu studiju mogućnosti.

Opšte studije mogućnosti. Takve studije su urađene u
nizu zemalja u razvoju preko državnih ustanova sa
ciljem da se definišu specifični investicioni programi.
Postoje tri tipa studija:
a) Prostorne – regionalne studije kojima je cilj da
se identifikuju mogućnosti u datom regionu,
b) Podsektorske studije kojima je cilj da se
identifikuju mogućnosti u određenom
podsektoru – grani, kao što je građevinski
materijal, proizvodnja hrane, itd.,
c) Studije bazirane na resursima kojima je cilj da se
utvrde mogućnosti bazirane na korišćenju
prirodnih, poljoprivrednih ili industrijskih
resursa, kao što su šumska industrija,
petrohemija ili metalna industrija.

Studije mogućnosti specifičnih projekata
Ove studije treba da se nadovežu na početnu
identifikaciju opštih investicionih mogućnosti za
proizvode koji se mogu proizvoditi u zemlji, pa je
potencijalnim investitorima potrebno dati osnovni
koncept investicije. U nekim zemljama u razvoju taj
posao obavlja vladina institucija, međutim, češće je to
rad potencijalnog investitora ili konzorcija.
Studija mogućnosti specifičnog projekta, koja se radi
češće nego opšta studija mogućnosti, može se definisati
kao transformacija projektne ideje u detaljni investicioni
program. Pošto je cilj stimulisati reakciju investitora,
studija mogućnosti specifičnog projekta treba da sadrži
neke osnovne informacije o mogućim proizvodima koji
bi se mogli proizvoditi u zemlji. Iako takav pregled (koji
je proizišao iz opštih ekonomskih pokazatelja kao što su
uvoz u prošlosti, povećanje tržišne ili iz opšte studije
mogućnosti koja se odnosila na region ili sektor) može
da posluži kao polazna osnova, potrebno je kao prvo,
biti selektivan u odnosu na proizvode koji su izdvojeni
na taj način, i drugo, podatke koji se odnose na svaki
proizvod ukomponovati tako da potencijalni investitor,
bilo domaći ili strani, može zaključiti da li su mogućnosti

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

dovoljno atraktivne da bi se prešlo na sledeću fazu
pripreme projekta. Takvi podaci mogu da budu
dopunjeni informacijom o osnovnoj politici i postupcima
koji se mogu odnositi na proizvodnju određenog
proizvoda. Iz toga bi trebalo da proiziđe detaljniji
investicioni program koji bi mogao da stimuliše interes
investitora.
Informacija koju daje studija mogućnosti projekta ne bi
trebalo da pretstavlja veliki trošak, pošto je njome
prvenstveno potrebno razjasniti glavne investicione
aspekte, mogućeg industrijskog programa. Cilj takve
studije je da se dođe do brzog i jeftinog definisanja
bitnih fakata o investicionoj mogućnosti.

Predstudije izvodljivosti
Projektnu ideju treba razgrditi u detaljnu studiju.
Međutim, formulacija tehno-ekonomske studije
izvodljivosti, koja omogućava donošenje odluke o
projektu, skupa je i tražio puno vremena. Zbog toga se,
pre nego što se odrede sredstva za takvu studiju, kroz
predstudiju izvodljivosti izvrši prethodna ocena
projektne ideje. Glavni ciljevi te studije su da se odredi:
a) Da li je mogućnost investiranja tako pouzdana
da se odluka o investiciji može doneti na bazi
informacija dobijenih kroz predstudiju
izvodljivosti,
b) Da li koncept projekta opravdava detaljnu
analizu kroz studiju izvodljivosti,
c) Da li su neki aspekti projekta kritični i traže
dublje istraživanje kroz funkcionalne ili
pomoćne studije, kao što su istraživanje tržišta,
laboratorijska ispitivanja, pilot pogoni i sl.,
d) Da li je informacija dovoljna da se može doneti
odluka da ideja o projektu ili nije realna, ili nije
dovoljno atraktivna za potencijalnog investitora
ili investitorsku grupu.
Predstudiju izvodljivosti treba posmatrati kao među
fazu između studije mogućnosti projekta i detaljne
studije izvodljivosti, pri čemu je razlika prvenstveno u
stepenu detaljnosti datih informacija. U skladu sa tim
potrebno je čak u predstudiji izvodljivosti, istražiti,
možda u grubim crtama, ekonomske alternative za:
a) Tržište i kapacitet pogona, (studija tražnje i
tržišta, prodaja i marketing, proizvodni program
i kapacitet pogona),
b) Materijal za rad,
c) Lokaciju i položaj,
d) Inženjering projekta (tehnologija, oprema i
građevinski radovi),
e) Režiju (proizvodnja, administracija i prodaja),
f) Radnu snagu, proizvodnu i režijsku,
g) Finansijsku analizu troškova investicija,
finansiranja projekta, proizvodnih troškova i
profita-bilnosti.
Sadržaj predstudije izvodljivosti treba da bude isti kao i
detaljne studije izvodljivosti.
Ukoliko se radi studija mogućnosti projekta usmerena
na mogućnost investiranja, često nije potrebna pred-
faza studije projekta. Ova faza se takođe teško preskače
kada sektorska studija ili studija resursa sadrži dovoljno
podataka tako da je moguće preći na fazu studije
izvodljivosti ili prekinuti rad. Predstudija se, međutim,
radi ukoliko se sumnja u ekonomičnost projekta, pa je
potrebno određene aspekte studije istražiti dublje uz
pomoć detaljne studije tržišta ili neke druge
funkcionalne studije, kako bi se utvrdila pogodnost
projekta.

Pomoćne (funkcionalne) studije
Pomoćne (funkcionalne) studije kod industrijskog
programiranja pokrivaju jedan ili više, a ne sve aspekte
investicionog projekta i potrebne su kao preduslovi za
podršku predstudije i studiju izvodljivosti, posebno kod
složenih projekata. One se mogu klasificirati na:
a) Studije tržišta proizvoda koji bi trebali da se
proizvode, uključujući i predviđanja tražnje;
b) Studije repromaterijala koje pokrivaju trenutno
stanje i predviđanja u obezbeđenju
repromaterijala bitnih za projekat, kao i
sadašnje i buduće trendove cena tog materijala;
c) Laboratorijska i prototipska ispitivanja koja se
smatraju potrebnim, da bi se odredila
upotrebljivost određenog materijala;

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

d) Studije lokacije, posebno za potencijalne
projekte kod kojih transportni troškovi
pretstavljaju najveći deo troškova;
e) Ekonomske studije koje se rade uglavnom kao
deo studija izbora tehnologija. Glavni cilj tih
studija je da se vrednuju veličina pogona koja bi
bila najekonomičnija posle razmatranja
alternativnih tehnologija, troškovi investiranja,
proizvodni troškovi i cena. U studijama obično
se analizira nekoliko kapaciteta pogona i
izračunavaju rezultati za svaki kapacitet;
f) Studije selekcije opreme koje su potrebne kada
se radi o velikim pogonima sa brojnim
odeljenjima i gde su izvori za nabavku i troškovi
veoma divergentni. Identifikacija opreme,
uključujući pripremu licitacija, pozivanje na
licitacije, izbor, ugovaranje i isporuke, normalno
se vrši za vreme faze investiranja ili
implemenacije. Kada se radi o veoma velikim
investicijama, sadržaj i ekonomičnost projekta
zavise u velikoj meri od tipa opreme i
investicionih i operativnih troškova. Čak je i
operativna efikasnost projekta u direktnoj
zavisnosti od izabrane opreme. U slučajevima
kada nije moguće uklopiti se u standardne
troškove, studije izbora opreme su neophodne
kao podrška za tehnoekonomske studije
izvodljivosti.
Sadržaj studije za podršku varira u zavisnosti od prirode
studije i vrste projekta. Pošto se, međutim, ona odnosi
na bitne aspekte projekta, zaključci treba da budu
dovoljno jasni radi određivanja smernica za narednu
fazu pripremu projekta.
U većini slučajeva su skraćeni sadržaj preinvesticione
studije za podršku, nalazi u konačnom teksu elaborata,
nezavisno od toga da li je ona uređena pre ili
istovremeno sa studijom izvodljivosti.
Studija za podršku radi se pre predstudije ili studije
izvodljivosti ako osnovni zaključak može da bude
odlučujući u određivanju valjanosti projekta, a studija za
podršku može da da negativan rezultat. Studija za
podršku se radi odvojeno ali paralelno sa predstudijom
ili studijom izvodljivosti kada je zbog specifičnosti
potrebna detaljna obrada koja je suviše obimna da bi
mogla biti deo studije izvodljivosti. Studija za podršku se
radi posle završetka studije izvodljivosti ako se u toku
rada na studiji utvrdi da će to, ukoliko se određeni
aspekt projekta identifikuje mnogo detaljnije,
predstavljati uštedu, mada preliminarna evaluacija kao
deo procesa odlučivanja može da počne ranije.
Troškovi izrade studije za podršku treba da smanjuju
troškove faze izrade studije izvodljivosti. Na primer, ako
pretpostavimo da je izrada predstudije izvodljivosti
koštala 20.000 dolara, a da bi detaljna studija
izvodljivosti koštala 100.000 dolara onda ne bi imalo
smisla raditi studiju tržišta za, recimo, 100.000 dolara. U
takvom slučaju je bolje odmah pristupiti izradi studije
izvodljivosti. Sa druge strane, ako je moguće izraditi,
recimo, za 20.000 dolara, biće možda celishodnije
uraditi studiju za podršku i pristupiti izradu studije
izvodljivosti samo ukoliko je rezultat studije tržišta
pozitivan.

Studija izvodljivosti
Studija izvodljivosti treba da dâ tehničku, ekonomsku i
komercijalnu osnovu za investicionu odluku
industrijskog projekta. Ona treba da definiše i analizira
kritične elemente koje se odnose na proizvodnju datog
pproizvoda zajedno sa alternativnim pristupima takvoj
proizvodnji. Takva studija treba da definiše projekat
određenog proizvodnog kapaciteta na izabranoj lokaciji,
uz upotrebu određene tehnologije i određenih
materijala, uz utvrđene investicione i porizvodne
troškove i ukupni prihod koji obezbeđuje određeni
povraćaj investicija.
Da bi se ti ciljevi mogli postići potrebno je ostvariti
kontinualan proces sa nizom povratnih sprega i
međuveza koje pokrivaju moguća alternativna rešenja
za proizvodne programe, lokacije, položaje, tehnologiju,
pogone, mehanički, električni i građevinski inženjering,
kao i organizaciona rešenja koja treba da budu
usklađena tako da se investicija i proizvodni troškovi
svedu na najmanju meru. Ukoliko dobijeni podaci
pokažu da je projekat neophodan, potrebno je

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

promeniti neke parametre kao i proizvodni program,
korišćene materijale ili tehnologiju sa ciljem da se dođe
do dobro definisanog i valjanog projekta. Studija
izvodljivosti treba da opiše takvu optimizaciju procesa,
da opravda učinjene pretpostavke i izabrana rešenja i da
projekat definiše kao integraciju izabranih parcijalnih
alternativa. Ukoliko se pak projekat, uprkos svim
alternativnim rešenjima, ne pokaže pozitivnim, to treba
u studiji da bude konstatovano i dokazano.
Konačna ocena investicionih i proizvodnih troškova i
odgovarajući proračuni finansijske i ekonomske
profitabilnosti imaju jedino smisla ako je sadržaj
projekta jasno definisan i ako nisu ispušteni nijedan
zanačajan deo i pripadajući troškovi. Obim treba da
bude definisan u crtežima koji treba kasnije da služe za
nastavak rada na projektu.
Većina studija izvodljivosti ima sličan sadržaj, no može
biti znatnih razlika u orijentaciji i obimu zavisnosti od
faktora kao što su priroda industrije, veličina i složenost
proizvodnih jedinica, kao i veličina investicionih i drugih
troškova. U svakom slučaju, dobra studija izvodljivosti
treba da analizira sve osnovne elemente i implikacije
industrijskog projekta, jer svi nedostaci u tom kontekstu
umanjuju korisnost studije
Isporučioci opreme ili tehnologije često pogrešno
shvataju i zloupotrebljavaju pojam studije izvodljivosti.
Često se sadržaj projekta prvenstveno orijentisanog na
isporuku opreme ili izbor određene tehnike naziva
studijom izvodljivosti. Ponekad se procene vezane za
proizvodnju ili prodaju baziraju na iskustvu
industrijalizovane zemlje, a bez svođenja na uslove u
zemlji u razvoju u kojima će projekat funkcionalnosti.
Ukoliko studije nisu prilagođene lokalnim proizvodnim
uslovima, mogu da dovedu do pogrešnih zaključaka i
pogrešne upotrebe resursa što je u zemljama u razvoju
često slučaj. Studija izvodljivosti mora uzimati u obzir
realne proizvodne faktore, lokalno tržište i uslove
proizvodnje, što zahteva analizu koja treba da u
izračunavanju troškova i prihod ima u vidju sve
specifične okolnosti.
Studija izvodljivosti treba da bude ili tržišno orijentisana,
ili bazirana na materijalnim resursima, tj. da polazi od
pretpostavljene ili postojeće tražnje ili raspoloživih
materijalnih resursa kao što su sirovine ili energija. Ako
je reč o mestu analize tražnje i tržišta u studiji,
izvodljivosti ona dolazi pre materijalnih resursa. Treba,
međutim, imati na umu da su svi delovi studije
izvodljivosti međuzavisni, pa njihovo rangiranje u okviru
studije nije bitno.
Studija izvodljivosti, sama po sebi, ne predstavlja kraj,
već samo prethodi investicionoj odluci koja ne mora da
se slaže sa zaključcima studije. U stvarnosti se veoma
retko dešava da se investitor u potpunosti slaže sa
rezultatima studije.
Odluke o investiranju treba da se donose u toku
pojedinih predinvesticionih faza, a implikacije određene
investicije treba da se pažljivo analiziraju pre donošenja
odluke.
Zbog ogromne raznovrsnosti industrijskih aktivnosti, ne
može se govoriti o jedinstvenom pristupu za sve tipove
industrijskih projekata, koji mogu da budu raznih
kategorija i veličina. Treba naglasiti da pojedini delovi
studije variraju od projekta do projekta. Za većinu
projekta, međutim, može se prihvatiti osnovni oblik, s
tim da se ima pri tome u vidu da je za veći projekat
potrebna i kompleksnija informacija.

Obim projekta

Obim projekta treba da bude jasan i razumljiv kako bi
troškove investicija i proizvodne troškove bilo moguće
tačno predvideti. Pošto industrijski troškovi obično
prevazilaze granice samog proizvodnog pogona,
potrebno je definisati projekat sa šireg aspekta i uključiti
i troškove investicija i proizvodne troškove koji se
odnose na obezbeđenje materijala, isporuku gotovih
proizvoda i pomoćne investicije. Prema tome cilj
projekta treba da obuhvati sve aktivnosti do kojih će
doći na lokaciji pogona, kao što su pomoćne aktivnosti
koje se odnose na proizvodnju, interni transport,
skladištenje materijala i delova, transport i skladištenje
gotovih proizvoda, zatim na obuku, rekreaciju itd.
Osnovni razlog za navedene stavove je da se planer
projekta obaveže da prati tokove materijala i delova ne

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

samo u procesu proizvodnje, već i za vreme prethodnih i
narednih faza. Osim toga, potrebno je doneti odluku da
li skladištenje i transport repromaterijala i gotovih
proizvoda, pa prema tome i zato potrebne investicije,
obezbediti kroz projekat, ili to treba da bude stvar
dobavljača ili distributora finalnog proizvoda.
Da bi se sadržaj projekta bolje shvatio i da bi se olakšali
proračuni troškova investicija i proizvodni troškovi,
planer projekta treba da podeli ceo projekat na
funkcionalne delove koje je lakše proračunati, na
primer, proizodne linije, objekti skladišta,
administrativne zgrade ili pomoćne instalacije kao što su
vodovodna mreža, sistem otpadnih voda, telefoni,
sistem internih transprtnih puteva itd. I krupnija
oprema može se smatrati kao funkcionalni deo
projekta.
Da bi se olakšali proračuni opreme i proizvodnih
troškova, biće možda potrebno funkcionalne delove
dalje, deliti recimo, ako pripadaju raznim odeljenjima
(troškovi centri). Ta daljna podela treba da bude
bazirana na fizičkom rasporedu projekta na kome su
date dimenzije tih delova. Na taj način se olakšava
proračun troškova pošto su delovi projekta posmatraju
kao podprojekti, s tim da zbir svih investicionih i
proizvodnih troškova pretstavlja troškove čitavog
projekta.

Obezbeđenje podataka za studiju izvodljivosti
Iako treba investicione i proizvodne troškove proceniti
što je moguće tačnije, nije uvek moguće blagovremeno
utvrditi tačne troškove, pa će ponekad biti potrebno da
projektni tim čini pretpostavke. Ukoliko je to slučaj,
onda je u studiji to potrebno naglasiti.
Procena troškova investicija kao i troškovi i potrebno
vreme da se oni odrede,vrši se:
a) Pozivanjem na tendere bazirane na
specifikacijama. To je i najtačniji ali i najskuplji
metod koji traži i najviše vremena.
b) Korišćenjem cena iz sličnih projekata sa
proračunajvanjem troškova baziranim na
specifikacijama.
c) Korišćenjem podataka o jediničnim troškovima
iz komparativnih realizovanih projekata, tj.
troškovi po kubnom ili kvadratnom metru
ozidanog prostora.
d) Procenom grupa opreme ili funkcionalnih
delova projekta baziranom na troškovima
postojećih projekata koji se mogu uporediti.
Ukoliko je veća jedinica koja se procenjuju,
smanjuje se stepen tačnosti, a povećava
verovatnoća da se ispuste značjni delovi
projekta.
Procenjeni investicioni troškovi bazirani na troškovnim
parametrima treba da se koriguju pri čemu treba imati u
vidu nekoliko stvari:
- godišnju stopu inflacije,
- promene deviznog kursa valute,
- razlike u lokalnim uslovima (na primer klima
koja može da prouzrokuje dadatne troškove
zbog potrebe za klima uređajima),
- razlike u zakonskim propisima (na pr. uslovi
bezbednosti),
- pogodnost gradnje.
Tačnost procene proizvodnih troškova zavisi od
raspoloživosti podataka vezanih za materijal, radnu
snagu i režiju. Najteže je proceniti režiju posebno u fazi
izrade studije izvodljivosti.
Proračuni troškova za materijal i radnu snagu mogu se
izvršiti na osnovu lokalnih podataka, a u slučaju uvoza,
pomoću tendera od stranih isporučioca. Kod radne
snage potrebno je voditi računa o važećim radnim
odnosima, produktivnosti u lokalnim uslovima itd. Kada
se procenjuju potrebni resursi, treba imati u vidu:
- proizvodni program,
- program rada i broj smena, broj radnih
dana/god, itd.,
- vrsta tehnologije i opreme,
- stručnost rdne snage,
- kvalitet materijala.
Važan izvor podataka za studije izvodljivosti su inflacije
koje objavljuju privredne asocijacije, proizvođači
opreme, banke i međunarodne organizacije. Podatke
dobijene na taj način treba koristiti oprezno, imajući u

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

vidu vreme kada su oni dati, veličinu postrojenja, zemlju
iz koje su podaci potekli, kao i upotrebljene tehničke i
ekonomske faktore za konverziju.
Često se podaci o lokaciji, položaju, lokalnim uslovima
prikupljaju na licu mesta, pa se preporučuje da se grupe
međusobno zavisnih podataka provere. Potrebno je
registrovati datum prikupljanaja podataka, lice ili tim
koji je prikupljao podatke, kao i metod koji je pri tome
korišćen. Ukoliko su potrebna laboratorijska ispitivanja
ili probni pogoni, potrebno ih je kratko opisati i objaviti
rezultate.

Verifikacija alternativa i pretpostavki

Priprema studije izvodljivosti je često teška zbog niza
raspoloživih alternativa (u odnosu na izbor tehnologije,
opremu, kapacitet, lokaciju, finansiranje itd.) i
pretpostavki na kojima treba da se bazira odluka.
Ukoliko postoji više alternativa, one treba da se objasne
i treba da se daju metode i formule koje su pri tome
korišćene. Na sličan način teba definisati pretpostavke –
u čemu se one sastoje i zaštо su učinjene.

Predložena struktura troškova

Definicija termina

Izdaci predstavljaju odliv gotovih sredstava u datom
periodu.
Troškovi se ne odnose na odliv sredstava u određenom
vremenskom periodu, već pretstavljaju ukupnu visinu
„expenditures“ potrebnih da se proizvede određeni
proizvod ili usluga.
Prihodi pretstavljaju priliv gotovinskih sredstava i dobija
se od prodaje proizvoda ili usluga u datom vremenskom
periodu. Izrazi „incomes“ i „expenduture“ se koriste u
istom kontekstu.
Primici se koriste u kontekstu sa „costs“ i dobijaju se od
prodaje proizvoda ili usluga bez obzira na period
stvarnog priliva sredstava.
Potrebno je praviti razliku između investicionih
proizvodnih „expenditures“ ukoliko se to odnosi na
finansijski odliv sredstava, i investicionih i proizvodnih
„costs“ ukoliko treba da se izračunaju ukupni troškovi
investicije i ukupni troškovi koji su potrebni da bi se
proizvela određena količina dobara.
Razlika između izraza „costs“ i „expendutures“ i
„revenue“ i „income“ postaje jasnija ako se uporede
„expenditures“ i korišćenje vrednosti (tj. troškova
sirovina) za proizvod u okviru određenog perioda (npr.
jedna godina). U odnosu na sirovine razlika leži između
nabave i obrade što se dešava u različito vreme ili se
preklapa. U odnosu na opremu razlika između
„expenditures“ i „costs“ se javlja kod amortizacije
investicionih „expenditures“ u toku određenog perioda
(određenog uglavnom propisima) pošto se investicioni
troškovi raspodeljuju kroz godišnje amortizacije u
skladu sa stepenom korišćenja opreme.
Navedeni izrazi se koriste na sledeći način:
Za finansijske proračune (tj. finansiranje projekta,
likvidnost) koriste se izrazi „expenditures“ i „income“.
Isti izrazi se primenjuju kod analize gotovinskog priliva
(cash flow) i odgovarajućih diskontnih metoda
(unutrašnja stopa povraćaja), izuzev što vrednost
amortizacije ne treba da bude uključena kao
„expenditures“, pošto je već cela investiciona suma
uključena u tabelu gotovinskih sredstava (cash flow) za
vreme investiranja.
Izraz „costs“ treba da se koristi samo u kontekstu
jediničnih ili ukupnih troškova.
Kada se proračunava interna stopa povraćaja ili
sadašnja vrednost, često se vrši uprošćavanje u odnosu
na izraze „expenditure/income“ „costs/revenue“
bazirano na pretpostavci da je razlika između godišnjih
„expenditures“ i „incomes“ u proseku ista kao razlika
izmeeđu godišnjih „costs“ i „revenues“. Pošto je suviše
teško deliti „expenditures“ i „incomes“ tačno na period
na koji se to odnosi, proračuni interne stope povraćaja
često se baziraju na srednjim godišnjim „revenues“ i
„costs“ (minus amortizacija).

Ukupni troškovi investiranja
Troškovi investicija za zemljište i pripremu terena,
troškovi sredstava za predproizvodnju i obrtna sredstva

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

koja se odnose na čitav projekat ne treba da se kalkulišu
odvojeno od delova projekta. Samo troškovi investicija
za tehnologiju, opremu i građevinske radove treba da
budu uključeni u delove projekta i odeljenja ili sektora
(troškovi centri).

Ukupni proizvodni troškovi
Ocena proizvodnih troškova treba da se bazira na
mogućem normalnom kapacitetu koji je ostvarljiv pod
normalnim radnim uslovima, uzimajući pri tome u obzir
kapacitet instalirane opreme i tehničke mogućnosti
pogona kao što su normalni zastoj, praznici, održavanje,
promena alata, broj smena i sistem upravljanja. Moguć
normalan kapacitet pretstavlja broj jedinica
proizvedenih za vreme jedne godine pod gore
navedenim uslovima koje su raspoložive za prodaju.
Podaci treba da odgovaraju podacima datim u studiji
tržišta.
Sa druge strane, maksimalan nominalan kapacitet
pretstavlja tehnički mogući kapacitet i često odgovara
instaliranom kapacitetu ili kapacitetu kojeg garantuje
dobavljač opreme. Da bi se mogle postići maksimalne
vrednosti, biće potreban prekovremeni rad i znatno
korišćenje rezervnih delova, što će povećati normalan
nivo proizvodnih troškova.

Domaća i strana valuta

U većim zemljama u razvoju potrebno je za finansiranje
novih industrijskih projekata obezbediti domaća i strana
sredstva plaćanja. Za plaćanje u zemlji potrebna su
uglavnom nekonvertibilna, a za uvoz i usluge iz
inostranstva konvertibilna sredstva plaćanja.
Većina nekonvertibilnih sredstava je podložna visokoj
stopi inflacije, višoj od većine konvertibilnih valuta.
Mnogi strani investitori i bankari su međutim
nedovoljno upoznati sa vrednošću i promenama brojnih
nekonvertibilnih valuta, pa zbog toga više vole da
koriste i analiziraju podatke i pretpostavke izražene u
US dolarima.
Kada finansijske institucije pokažu interes za
finansiranje dela novog projekta, potrebno je imati u
vidu valutu koja će se koristiti kod izražavanja
finansijskih podataka u studijama izvodljivosti. To
drugim rečima znači da će lokalne troškove biti
potrebno pretvoriti u dogovorenu nacionalnu valutu.

Nepredviđeni troškovi i inflacija

Kod planiranja investicionih projekata se uzimaju u obzir
dve vrste nepredviđenih fizičkih i finansijskih troškova.
Fizički nepredviđeni troškovi utiču na tačnost
predviđanja prodaje, zahteve inženjeringa i na
korišćenje materijala. Možda neće biti moguće odrediti
tačno količinu potrebnih sirovina i sredstava, posebno
energija i radne snage itd. pa se to obično kompenzuje
dodavanjem određenog procenta (tj. 5 do 10
procenata) na fizički obim. Tako greške u proceni mogu
da variraju, uglavnom se praktikuje dodavanje
određenog procenta. To je možda najbolje rešenje, iako
je poželjno da se planiranje vrši što je tačnije moguće.
Finansijska nepredviđena odstupanja (inflacija), do kojih
dolazi za vreme trajanja projekta, imaju daleko veći
uticaj na njegovu finansijsku vrednost nego fizička
nepredviđena odstupanja, pošto utiču na visinu fiksnih
investicija, obrtna sredstva, proizvodne troškove i
prodaju. Veoma je teško proceniti uticaj inflacije na ove
četiri kategorije, pošto se cene, primanja, cene opreme
itd. ne povećavaju u istom procentu.
Uticaj inflacije na troškove investicaje je posebno
značajan ukoliko se radi o projektima čija se realizacija
proteže na nekoliko godina. Da bi se korigovao
finansijski plan za procenat predviđene inflacije
potrebno je povećati predviđene polugodišnje i godišnje
izdatke za investiciju za procenat predviđene inflacije.
Isti princip treba primeniti kod proizvodnih troškova.
Što se tiče cena za pojedine investicione kategorije kao
što su oprema, građevinski radovi, itd., naročito je teško
predvideti cene za uvoznu opremu, i pa ih treba odrediti
posebno u zavisnosti od zemlje iz koje se ona uvozi.
Cene opreme proizvedene u zemlji kao i cene
građevisnkih radova biće možda lakše predvideti. U
svakom slučaju, opremu i građevinske radove treba
tretirati posebno i, gde je to moguće, uzeti kod uvoznih

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

sredstava u obzir inflaciju. Sličan pristup je potrebno
primeniti kod troškova vezanih za materijal i radnu
snagu. Međutim, pri tome treba voditi računa o
povećanju produktivnosti.
Često se kod studija izvodljivosti zanemaruju promene
fiksnih troškova sa povećanjem produktivnosti. Bolje
korišćenje kapaciteta mašina, npr. uvođenjem rada u
smenama, zahteva veće održavanje i više
administrativnog rada.
Potrebe za obrtnim sredstvima treba razmatrati ne
samo sa stanovišta dostizanja punog kapaciteta, već i sa
stanovišta povećanog inflatornog pritiska na delove
troškova koji se finansiraju iz obrtnih sredstava. U
skladu sa tim potrebno je primeniti različite stope
inflacije za domaće i uvozne materijale, sredstva, radnu
snagu itd., odnosno gde su potrebna obrtna sredstva.
U vezi sa predviđanjima prodaje biće potrebno
predvideti ne samo obim prodaje već i moguće
promene u cenama.
Kao zaključak, preporučuje se primena različitih stopa
inflacije, u zavisnosti od zemlje, za pojedine proizvodne
troškove, fiksne troškove investicija, obrtna sredstva i
prodaju. Pošto su moguće greške velike, preporučuje se
da se u pojedinim slučajevima radi analiza osetljivosti.
Zbog velikog broja složenih proračuna koje je potrebno
uraditi da bi se dobio ukupni prihod, tokovi gotovinskih
sredstava i pretpostavljeni završni račun za različite
stope inflacije, preporučuje se korišćenje
kompjuterizovanih programa vrednovanja investicija
(npr. Austrian Industry Administration Limited).
Kada se vrši korigovanje projektnih pretpostavki zbog
uslova inflacije, treba imati na umu dva faktora: odnos
pozajmljenih i sopstvenih fondova i stvarnu stopu
povraćaja. Ako je reč o fondovima, onda je sa inflacijom
kod mešanih uloženih i pozajmljenih sredstava na
dobitku onaj ko je uložio sredstva. U koliko treba da se
vrati fiksan iznos zajma, to je lakše u slučaju inflacije,
pošto se realna vrednost zajma smanjuje. Prema tome
može se zaključiti da inflacija često podstiče
nesrazmerno visoku stopu finansiranja kroz zajmove.
Što se tiče realne stope povraćaja potrebno je
napomenuti da, ukoliko se interna stoopa povraćaja
proračunava koristeći stalne cene, treba internu stopu
povraćaja uporediti sa realnim troškovima novca, tj. u
koliko je stopa pozajmljenih sredstava X procenata, a
stopa inflacije Y procenata, tada je realan trošak
kapitala X – Y procenata.

Projektni tim

Poželjno je da na izradi studije izvodljivosti radi tim
eksperata, iako je često, zbog ograničenja kao što su
nedostatak sredstava ili nedostatak eksperata
odgovarajućeg profila u određeno vreme na
raspolaganju, možda samo jedan ekspert. Međutim,
ekonomist bez pomoći inženjera imaće problema sa
tehničkim i tehnološkim pitanjima, a inženjer bez
pomoći ekonomista izgubiće ogromno vreme da bi se
upoznao sa, recimo analizom tražnje, finansijskom
analizom ili propisima vezanim za poreze.
Opšte je pravilo da izbor tima treba da bude izvršen
tako da može da pokriva najvažnija područja projekta. U
zavisnosti od situacije, na većem projektu treba u
idealnom slučaju da bude angažovan sledeći tim:
- 1 industrijski ekonomist (poželjno rukovodilac
projekta)
- 1 analitičar tržišta
- 1 (ili više) inženjer, tehnolog, specijalista za
odgovarajuću industriju
- 1 mašinski ili industrijski inženjer
- 1 građevinski inženjer (ukoliko je potrebno)
- 1 stručnjak za organizacione nauke (ili
računovodstvo)

Timu povremeno treba da pomažu stručjnaci za
pojedine oblasti, kao što su geolozi, hemičari itd.
Odgovornost rukovodioca projekta, osim njegove
odgovornosti kao specijalista, je da planira, organizuje,
usmerava i kontroliše sve aktivnosti tima, sve dok se
studija ne završi.
Rukovodilac projekta je istovremeno saradnik
investitora i ima značajnu ulogu za vreme pripreme
studije. Često je projekat iniciran od strane investitora
koji ponekad sam radi studiju mogućnosti, pa prema

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

tome pretpostavlja i glavni izvor informacija vezanih za
istorijat projekta. Za vreme pripreme studije investitor
donosi mnoge odluke (npr. marketing i proizvodni
programi, izbor alternativa).

Projekti proširenja kapaciteta

Priručnik se odnosi na industrijske projekte, no može se
isto tako primeniti za proširenje postojećih proizvodnih
kapaciteta kao:
a) povećanje količine proizvoda i pomoćnih
proizvoda bez promene proizvodnog programa,
b) promene proizvodnih programa dodavanjem
novih proizvoda na istoj proizvodnoj liniji,
c) kombinacija a i b.

Kvantitativno širenje može se postići:
a) uvođenjem više smena,
b) proširenjem kapaciteta na uskim grlima kako bi
se povećao ukupni kapacitet,
c) usavršavanjem tehnologije i povećanjem
kapaciteta cele proizvodne linije.

Uvođenje novih proizvoda može da ima za posledicu
montažu novih proizvodnih linija u postojećem pogonu
ili, u zavisnosti od veličine, podizanje novih proizvodnih
kapaciteta na posebnoj lokaciji. Takvo širenje treba
međutim da se posmatra kao poseban projekat.
Postupak za pripremu studije izvodljivosti za projekte
širenja kapaciteta na istoj proizvodnoj liniji je analogan
postupku datom u Priručniku, s tim da je potrebno imati
u vidu određene faktore postojeće fabrike.

Da bi bilo moguće formulisati kompleksan projektni
program, potrebno je uklopiti podatke vezane za
projekat širenja sa podacima o postojećom fabrici. U
zavisnosti od veličine projekta proširenja potrebno je da
se iz projekta vidi da li su postojeća organizaciona
struktura i pomoćne aktivnosti (administracija, prodajna
služba itd.) dovoljne ili je potrebna dopuna, ili možda
treba projektovati novu strukturu i u njoj uklopiti
postojeću. Krajnja varijanta je možda izbor nove
lokacije.
Da bi se obavilo finansijsko vrednovanje projekta
proširenja potrebno je:
a) Proširiti tabelu tokova sredstava (cash flow) sa
dodatnim prilivima (povećanom prodajom i
finansijskim resursima ako je potrebno) i odlivima
(tj. osnovna sredstva, obrtna sredstva, proizvodni
troškovi). Na taj način videće se da li je proširenje
opravdano ili ne.
b) Uraditi analizu kritične tačke i analizu osetljivosti.
Pregled podataka koje je potrebno prikupiti dat je u
Prilogu V. Da bi se olakšalo uklapanje tih podataka u
studiju izvodljivosti razrađena je lista provere.

Troškovi studija

Ne postoje ustaljene norme za troškove
predinvesticionih studija pošto se razlikuju od projekta
do projekta i od studije do studije, a zavise i od takvih
faktora kao što su veličina i priroda projekta, tip
projekta, obim i dubina predinvesticione studije,
institucije koje rade na studiji, kao i vreme i napori
potrebni da se prikupe podaci i odredi neophodan
materijal. No uglavnom je potrebno težiti da se troškovi
studija izraze u potrebnom broju ljudi/meseci. Troškove
za čovek/mesec potrebno je izračunati za svaki
pojedinačni slučaj i pri tome treba pokriti lični dohodak,
putne troškove i troškove boravka, crteže, koričenje,
kucanje kao i troškove režije. Vreme za izradu studija
može da varira od mesec dana za relativno jednostavne
studije mogućnosti, do jedne do dve godine za detaljne
studije izvodljivosti kompleksnog projekta.
Pošto su troškovi bitna determinanta za razne tipove
predinvesticionih studija, korisno je dati podatke o
cenama za takve studije ako ih rade institucije sa strane.
Troškovi za izradu predinvesticionih studija su približno:
- studije mogućnosti, 0,2 do 1,0% troškova
investicija,
- predstudije izvodljivosti, 0,25 do 1,5%,
- predstudije izvodljivosti u zavisnosti od veličine
projekta, 1,0 do 3,0% za malu privredu, 0,2 do

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

1,0% za velike projekte sa modernom
tehnologijom.

Troškovi studija za podršku i ispitivanja ne zavise od
troškova investicija, već treba da se procenjuju u
zavisnosti od vremena koje je potrebno za izradu.
Navedene procente treba uzeti sa rezervom i treba da
služe samo kao orijentacija. Stvarne cene koje
zaračunavaju konsultanske firme mogu da variraju u
znatnoj meri, u zavisnosti od faktora kao što su:
a) Iskustvo konsultanata.
b) Obim rada koji treba obaviti. Konsultant može
da zadovolji zahteve tendera površno, ili uz
razmatranja svih alternativa (asortiman
proizvoda, tehnologije, lokacije itd.).
c) Kompleksnost industijskog podsektora. Pogoni
procesne industrije sa nizom promenljivih
zahtevaju veće inženjering radove nego
relativno jednostavan proizvodni proces.
d) Visina cena konsultanskih usluga u zemlji iz koje
je konsultanska organizacija. Iskusan konsultant
iz zemlje u razvoju gde su troškovi života i ostali
troškovi relativno niski može da da veoma
povoljnu ponudu i često može da ponudi usluge
koje više odgovaraju potrebama odgovarajuće
zemlje.
e) Konkurencija između konsultanata i njihova
zauzetos. Kada nemaju mnogo posla cene su
niže.
f) Interes konsultanata za dalji rad na projektu
može da bude uzrok za davanje niske cene za
rad na početnoj studiji.
g) Tehničke mogućnosti klijenta da se pogađa sa
konsultantom i da može da traži nižu cenu uz
uslov davanja stručne pomoći za vreme rada na
studiji.

Tačnost procene troškova

Tačnost procene investicionih i proizvodnih troškova se
povećava sa napredovanjem projekta iz jedne faze u
drugu. Uzimajući idealnu srednju vrednost koja se
menja iz jedne faze u fazu, mogu se uzeti kao približne
sledeće vrednosti tačnosti:
- Studija mogućnosti ±30%
- Predstudija izvodljivosti ±20%
- Studija izvodljivosti ±10%

Date vrednosti su empiričke i mogu se razlikovati od
projekta do projekta kao i u zavisnosti od metode
primenjene za procenu troškova.
Kada se priprema studija izvodljivosti nije ispravno vršiti
procenu troškova dodavanjem 30% na procenjene
troškove studije mogućnosti bez provere svih
relevantnih faktora i bez utvrđivanja njihovog uticaja na
projekat i na troškove.
Za studiju mogućnosti i predstudiju izvodljivosti idealne
srednje vrednosti su bazirane na pretpostavkama, pa se
mogu menjati iz jedne faze u drugu i mogu čak dovesti
do zaključka da profitabilnost projekta nije obezbeđena
na duže vreme. Međutim, idealna srednja vrednost
otuđuje izvodljivosti neće mnogo otstupiti od stvarne
vrednosti, iako u krajnjem slučaju tačnost procenjenih
troškova ne zavisi samo od odnosa činjenica prema
pretpostavkama, već i do tačnih proračuna.

Institucije koje rade na predinvesticionim studijama

Predinvesticione studije rade različite institucije. U
zemljama u razvoju studije mogućnosti rade vladine
institucije (uglavnom) sa ciljem da stimulišu domaće ili
strane investicije ili zajednička ulaganja. U određenim
slučajevima predstudije izvodljivosti rade i organi javne
uprave i banke za industrijski razvoj, kao i privatne
kompanije.
Studije izvodljivosti rade uglavnom domaće i strane
organizacije koje su direktno zainteresovane za
investiciju. To može da bude domaća privredna
organizacija zainteresovana za proširenje i
diversifikaciju ili banka za privredni razvoj. Studije
izvodljivosti iniciraju takođe i vladina odeljenja i
institucije, posebno u zemljama u kojima se privredni
razvoj ostvaruje kao politika uglavnom kroz preduzeća u
javnom vlasništvu.

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Predinvesticione studije pripremaju različiti tipovi
organizacija kao što su vladine agencije odgovorne za
privredni razvoj, privredna preduzeća, konsultantske
firme, inženjering organizacije i isporučioci opreme.
Pošto studija mogućnosti često pretstavlja i sredstvo
privredne propagande, tu funkciju u nizu zemalja u
razvoju obavljaju poluvladine institucije, posebno u
odnosu na mala i srednja preduzeća, kada se ne radi o
složenoj tehnologiji. Privredna preduzeća daju potrebno
znanje za pojedine faze predinvesticione analize,
posebno u slučaju kada se radi o proširenju iste ili slične
proizvodnje. One takođe rade studije mogućnosti ili
predstudije izvodljivosti u slučaju diversifikacije
programa. Studije izvodljivosti, međutim, traže
eksperte, uglavnom iz domaćih ili inostranih
konsultantskih firmi.







STUDIJA IZVODLJIVOSTI
Drugi deo

I. Osnovni zaključci

Studija izvodljivosti treba da dovede do definitivnih
zaključaka na osnovu svih baznih podataka o projektu
posle razmatranja pojedinih alternativa. Radi
sistematičnosti u izlaganju zaključke i preporuke treba
sumirati u „Osnovnim zaključcima“ koje treba da
obuhvate sve kritične aspekte studije.

Prethodne informacije i istorijat projekta
Navesti:
Naziv i adresu inicijatora studije
Orijentaciju projekta: prema tržištu ili sirovinskoj bazi
Tržišnu orijentaciju: domaće tržište ili izvoz
Ekonomske ili privredne razloge u prilog projektu
Prethodne informacije o projektu

Tržište i kapacitet pogona
Navesti godišnje podatke o:
Potražnji
Predviđenoj prodaji
Proizvodnom pogonu
Kapacitetu pogona

Ulaz materijala
Opisati opštu raspoloživost:
Sirivina
Pomoćnih materijala
Instalacija i izvora energije

Navesti godišnje potrebe u obezbeđenju materijala

Lokacija i položaj

Opisati lokaciju i položaj pogona

Projektni inženjering

Opisati raspored i sadržinu projekta
Navesti konačno izabranu tehnologiju
Navesti izabranu opremu (u glavnim crtama)
Opisati potrebne građevinske radove



Organizacija pogona i troškova režije

Radna snaga
Navesti vrstu radne snage i broj proizvodnih radnika
Navesti vrstu radne snage i broj režijskih radnika

Realizacija projekta

Finansijsko i ekonomsko vrednovanje

Ukupni troškovi investicije
Navesti glavne podatke o domaćim i inostranim
sredstvima plaćanja za:
Pripremu zemljišta i terena
+ građevinske radove

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

+ tehnologiju i opremu
+ troškove predproizvodnje
+ obrtna sredstva
= Ukupni investicioni troškovi

Finansiranje projekta (pretpostavljeno):
Izvori finansiranja
Uticaj troškova finansiranja i uzimanja kredita na
propozicije projekta
Politika društva i propisi vezani za finansiranje
Potreban finansijski rezultat
Finansijski odnosi

Ukupni proizvodni troškovi (pri normalnoj proizvodnji)

Fabričke troškove
+ administrativnu režiju
+ prodajnu i distributivnu režiju
= Operativni troškovi
+ finansijski troškovi
+ amortizacija
= Ukupni proizvodni troškovi

Finansijsko vrednovanje
Neto sadašnja vrednost
Interna stopa povraćaja
Period povraćaja sredstava
Obična stopa povraćaja
Analiza kritične tačke
Analiza osetljivosti

Nacionalno ekonomsko vrednovanje
Oceniti projekat sa stanovišta nacionalne ekonomije

Zaključci

Glavne prednosti
Glavni nedostaci
Mogućnosti primene projekta


III. Kapacitet tržišta i pogona

Pre nego što se formuliše projekat treba odrediti
veličinu i sastav postojeće efektivne potražnje tržišta po
segmentima, kako bi se procenio mogući stepen
prihvatanja određenog proizvoda od srane tržišta.
Takođe treba pretpostaviti prihod od prodaje, uzimajući
pri tome u obzir tehnologiju, kapacitet pogona,
proizvodni program i marketing strategiju.
Kada se konačno raspolaže sa projekcijom prodaje,
potrebno je izraditi detaljan proizvodni program iz kojeg
se vide sve proizvodne aktivnosti i njihovi rokovi. Zadnja
etapa u ovoj fazi studije izvodljivosti je određivanje
kapaciteta pogona, uzimajući u obzir alternativne nivoe
proizvodnje, investicione troškove i prihod od prodaje.

Studija tražnje i tržišta
Podaci i alternativne metode predviđanja
Navesti i opisati podatke potrebne za studiju tražnje i
tržišta
Navesti i opisati moguće alternativne metode
vrednovanja podataka i određivanja sadašnje i buduće
potražnje
Izabrati metodu za vrednovanje podataka i navesti
razloge datog izbora
Razraditi metodu vrednovanja podataka i navesti
potražnje koja će se koristiti u datom projektu

Određivanje veličine tražnje i tržišta za proizvode
(nuzproizvode)
Vrednovati podatke i prikazati konačne rezultate
navodeći:
Veličinu i kompoziciju sadašnje efektivne tražnje
(ukupno i po segmentima)
Projekciju tražnje za tržište (ukupno i po segmentima)
za celokupno vreme trajanja projekta
Procenu prodiranja proizvoda na tržište

Predviđanje prodaje i marketing proizvoda i
nuzproizvoda
Podaci i alternative
Opisati potrebne podatke nezavisno od rezultata
studije potražnje i tržišta

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Opisati moguće alternativne programe prodaje i
marketinga

Izbor programa prodaje i marketinga strategije
Navesti razloge za izbor programa prodaje
• Razraditi program prodaje
• Izložiti program (opisno, korišćenjem tabela,
dijagram i, po potrebi, šema sa ciljem da se
prikaže razvoj tokom života projekta)
Navesti razloge za izbor marketing strategije
• Razraditi marketing strategiju
• Izložiti marketing strategiju
Cene proizvoda
Propagandne akcije tokom faza pripreme i
proizvodnje
Organizaciona rešenja prodaje i distribucije
Provizije ili popust pri prodaji
Posleprodajne aktivnosti
Oceniti prihod od prodaje
Oceniti godišnji prihod od prodaje baziran na
programu prodaje i marketing strategiji


Oceniti troškove prodaje i distribucije

Oceniti troškove prodaje
Oceniti troškove distribucije


Proizvodni program

Podaci i alternative
Opisati podatke potrebne za definisanje proizvodnog
programa
Opisati moguće alternativne proizvodne programa
Prilikom pripreme proizvodnog programa imati
između ostalog u vidu sledeće:
• Pretpostavke prodaje
• Minimalne zahteve skladištenja
• Očekivani škart
• Parametre kapaciteta pogona
• Zahteve posle prodaje
• Ograničenja operativnog prirode

Izbor proizvodnog programa
Navesti razloge za izbor
Detaljno opisati proizvodni program
Za svaki proizvod ili nuzproizvod:
Specifikacije kvaliteta
Godišnje proizvodne količine
Terminski plan proizvodnje (početak, probni pogon,
puni kapacitet proizvodnje)


Za uklanjanje otpadaka kao što su:
Škart i otpadne vode, prašina, dim, buka itd. odrediti:
Kvalitet otpadaka
Količina otpadaka
Vremenske rokove
Način tretiranja

Proceniti troškove uklanjanja otpadaka
Zaštita (ukoliko nije uključena u opemu i građevinske
radove)
Odlaganje na smetilišta ili u kanalizaciju
Plaćanje otštete susedima za pričinjene štete


Kapacitet pogona

Podaci i alternative
Opisati podatke za određivanje kapaciteta pogona
(koji su normalno mogući u odnosu na nominalni
maksimalni kapacitet)
Navesti moguće alternative za kapacitet pogona
Određivanje mogućeg normalnog kapaciteta pogona
Izabrati i detaljno opisati mogući normalni kapacitet
pogona
Navesti razloge izbora
Opisati normalni maksimalni kapacitet
• Parametre proizvodnog programa
• Parametre minimalnih ekonomičnih dimenzija

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

opreme
Kapacitet pogona treba da se odredi kao mogući
normalni kapacitet za:
• Čitav pogon
• Glavna odeljenja (nedovršeni proizvodi)

X. Finansijska i ekonomska ocena

Pripremu projekta treba usklditi sa zahtevima
finansijskog i ekonomskog vrednovanja. Kada su svi
elementi studije izvodljivosti pripremljeni pristupa se
izračunavanju ukupnih investicionih troškova.
Predpostavlja se da je u mnogim slučajevima finansijsko
stanje projekta poznato u fazi izrade studije
izvodljivosti. Na bazi toga računaju se finansijske
implikacije i uključuju u ukupne proizvodne troškove.
Finansijsko vrednovanje prvenstveno treba da se
zasniva na diskontnim metodama i analizi osetljivosti.
Projekte treba takođe vrednovati i sa stanovišta
direktnih i indirektnih uticaja na nacionalnu ekonomiju.


Ukupni investicioni troškovi
Ukupne investicione troškove izračunati zbrajanjem
svih investicionih komponenata.

Finansiranje projekta
Opisati i argumentovati predpostavljene ili stvarne
izvore finansiranja.
Pripremiti tabelu gotovinskog toka sredstava za
finansijkso planiranje.
Oceniti godišnje finansijske troškove.

Ukupni proizvodni troškovi
Izračunati ukupne proizvodne troškove sabiranjem svih
troškova. Proceniti jedinične troškove.

Finansijsko vrednovanje
Izračunati kriterije za komercijalnu profitabilnost
- neto sadašnjih vrednost
- interna stopa povraćaja
- period plaćanja unazad
- obična stopa povraćaja
- analiza kritične tačke
- analiza osetljivosti

Nacionalno ekonomsko vrednovanje

Prethodna istraživanja
- kursnih stopa projekta
- efektivni stepen zaštite
Analiza troškova-koristi, oceniti:
- direktne koristi za ukupnu potrošnju
- direktne troškove za ukupnu potrošnju
- indirektne koristi i troškove za ukupnu
potrošnju
- preraspodelu prihoda
Dodatno, izračunati:
- zaštitnu vrednost radne snage
- zaštitnu cenu konvertibilne valute
- fiktivnu cenu investicija
Oceniti socijalnu diskontnu stopu

NAPOMENE U VEZI FINANSIJSKOG I EKONOMSKOG
VREDNOVANJA
Kao što je već napomenuto, studija izvodljivosti je alat
koji pomaže inicijatoru projekta da donese odluku u vezi
investicionog predloga. Da bi se olakšalo donošoenje
odluke, potrebno je jasno sagledati troškove investicija i
proizvodne troškove, imajući na umu da će
profitabilnost projekta na kraju zavisiti od veličine i
strukture proizvodnih troškova i troškova investicija,
kao i od njihove vremenske raspodele.
Osnovne komponente investicionih i proizvodnih
troškova projekta određenog kapaciteta definisne su u
ranijim odeljcima studije izvodljivosti kroz uređenje
zemljišta i širu lokaciju, gradnju i javne radove,
tehnologiju i opremu, materijlane resurse, resurse
radne snage i troškove implementacije projekta. Studija
izvodljivosti može da objedini te delove, tako da se
dobije ocena ukupnih troškova investicija, ukupnih
proizvodnih troškova, i finansijska i ekonomska
pogodnost projekta. Kada je konačno poznata dimenzija
investicije, treba oceniti finansijsku stranu projekta.

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Kada se objedinjuju delovi investicionih i proizvodnih
troškova, treba obratiti posebnu pažnju na vremenske
rokove izdataka i troškova, pošto to utiče na gotovinski
tok sredstava projekta i internu stopu povraćaja. Na
osnovu datih planova implementacije i proizvodnje
potrebno je planirati investicione i proizvodne troškove
na godišnjoj osnovi u skladu sa zahtevima analize
gotovinskih tokova sredstava. U ovoj fazi planiranja
projekata, kada su svi troškovi poznati, najbolja podela
po godinama.
Nema tačne formule za izračunavanje investicionih i
proizvodnih troškova. Postoje razni putevi za
ocenjivanje tih podataka. Nezavisno od toga biće,
međutim, potrebno korigovati proračune za osnovna
sredstva, predproizvodne troškove kapitala, troškove
vezana za obrtna sredstva i proizvodne troškove zbog
nepredviđenih slučajeva i porasta cena. To postaje
neophodno, pošto se proračuni profitabilnosti treba da
baziraju na niz podataka, a svaka grupa podataka važi
jedino uz niz specifičnih pretpostavki.


Ukupni troškovi investicija
Troškovi investicija definisani su kao zbir fiksnih
sredstava (fiksne investicije plus predproizvodni troškovi
kapitala) i neto obrtnih sredstava, koji su fiksnim
sredstvima pretstavljaju resurse potrebne za izgradnju i
opremanje investicionog projekta, i obrtnih sredstava,
koji odgovaraju resursima potrebnim u celini ili
delimično za rad na projektu.
U predinvesticionoj fazi se obično čine dve greške.
Veoma često obrtna sredstva nisu predviđena uopšte, ili
su predviđeni u nedovoljnom iznosu, što stvara ozbiljne
probleme likvidnosti na projektu koji je tek počeo da
živi. Pored toga, ponekad su ukupni investicioni troškovi
pomešani sa ukupnim sredstvima, koja se sastoje od
osnovnih sredstava, predproizvodnih troškova kapitala i
tekućih sredstava. Veličina ukupnih investicionih
troškova je u stvari manja od ukupnih sredstava, pošto
je sastavljena od osnovnih sredstava i neto obrtnih
sredstava – što predstavlja razliku između tekućih
sredstava i tekućih obaveza. Pošto se predinvesticiona
studija odnosi više na veličinu ukupnih investicija i na
finansiranje, sa stanovišta studije izvodljivosti ukupna
sredstva su od manjeg značaja.

Osnovna sredstva
Kao što je već rečeno, osnovna sredstva se sastoje od
fiksnih investicionih troškova i predproizvodnih troškova
kapitala.

Fiksne investicije
Fiksne investicije treba da uključuju sledeće:
a) Zemljište i pripremu terena
b) Objekte i javne radove
c) Mašine i opremu uključujući pomoćnu opremu
d) Neka pridodata osnovna sredstva, kao što su prava
industrijske svojine i sl.
Ukupna fiksna investicija se može posle podeliti na
svaku godinu perioda gradnje, dok se ne dostigne puni
kapacitet.

Prethodni utrošak kapitala
Svaki industrijski projekat, nezavisno od fiksnih
investicija, sadrži pre početka komercijalne proizvodnje
određene troškve, kao što su, npr., akvizicija osnovnih
sredstava. Ti troškovi koje treba kapitalizirati, sadrže niz
delova koji su nastali za vreme pojedinih etapa
formulacije i implementacije projekta.
Preliminarni troškovi. Uključuju troškove do kojih dolazi
za vreme registracije i stvaranje kompanije, zakonska
plaćanja za memorandum i slične dokumente, izradu
prospekata, propagandu, javna saopštenja, ugovaranje
zemljišta, itd.

Troškovi za pripremne studije
Postoje tri vrste troškova:
a) Troškovi za predinvesticione studije: studije
mogućnosti, studije izvodljivosti, studije
izvodljivosti i pomoćne ili funkcionalne studije,
inženjering studije i ostale studije vezane za
implementaciju projekta.
b) Troškovi plaćanja konsultanata za pripremu
studija, inženjering i nadzor montaže i gradnje,

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

iako se konsultantske usluge mogu priključiti
odgovarajućim osnovnim sredstvima, a ne treba
ih priključivati predproizvodnim troškovima i u
slučajevima kada se mogu direktno podvesti
pod neko sredstvo.
c) Ostali troškovi vezani za planiranje projekta

Predproizvodni troškovi
U njih se uključuju:
a) Lični dohoci i doprinosi za socijalno osiguranje
osoblja koje je angažovano u predproizvodnom
periodu
b) Putni troškovi
c) Pripreme za gradnju, kao objekti na gradilištu,
privremene kancelarije, trgovine itd.
d) Predproizvodni troškovi reklame proizvoda,
stvaranje prodajne mreže i propaganda
e) Troškovi obuke, uključujući honorar, putne troškove
i dnevnice, plate učesnika obuke, plaćanje institucija
sa strane
f) Kamate na kredite za vreme gradnje

Probna puštanja, probni pogon i troškovi uhodavanja
Ovaj deo obuhvata plaćanja za nadzor puštanja u rad,
lične dohodke i doprinos za socijalno osiguranje osoblja,
potrošeni proizvodni i pomoćni materijal i ostale
slučajne troškove vezane za probni pogon. Potrebno je
takođe obuhvatiti gubitke u radu do kojih dolazi za
vreme uhodavanja, sve do momenata kada se dostigne
zadovoljavajući nivo proizvodnje.
Kod alokacije predproizvodnih troškova kapitala,
primenjuje se jedan od sledeća dva načina:
a) Prikazati sve predproizvodne troškove kapitala i
amortizovati ih u određenom vremenu koje
treba da bude kraće od vremena predviđenog
za amortizaciju opreme.
b) Alocirati na početku, gde je to moguće, deo
predproizvodnih troškova kapitala u odnosu na
odgovarajuća osnovna sredstva i amortizovati ih
istovrmeno.
Predproizvodni troškovi kapitala, koji se ne mogu
određeno locirati, obuhvataju se zajedno i amortizuju se
u periodu od 10 godina.

Neto obrtna sredstva
Neto obrtna sredstva pretstavljaju finansijska sredstva
potrebna za realizaciju projekta predviđenog
proizvodnim programom. Neto obrtna sredstva definišu
se kao tekuća sredstva umanjena za tekuće obaveze.
Tekuća sredstva sastoje se od vrednosti koje se mogu
naplatiti, zaliha (sirovina, pomoćnog materijala,
materijala za pakovanje, rezervnih delova i potrošnih
alata), nedovršene proizvodnje, finalnih proizvoda i
gotovine. Tekuće obaveze uglavnom se sastoje od
naplativih računa i na njih se na plaća kamata.

Naplative vrednosti (dužnici)
Veličina ove stavke određuje se kroz kreditnu politiku
prodaje kompanije. Pošto se odnos prodaje na kredit
prema ukupnoj prodaju razlikuje od preduzeća do
preduzeća u zavisnosti od konkurencije u datoj
industriji, teško je o tome dati opštevažeći stav. Zbog
toga je potrebno svaki slučaj oceniti posebno u skladu
sa sledećom formulom:

Dužnici =
( )
prodaja godisnja ukupna x
i me
mes u kredita rok
sec 12
.

Naplative vrednosti treba da se računaju kao proizvodni
troškovi umanjeni za amortizaciju i kamatu, s tim da se
pretpostavlja da se kasnije moraju pokriti prodajom, a
ne obrtnim sredstvima.

Inventar
Potrebe za obrtnim sredstvima u velikoj meri zavise od
iznosa sredstava angažovanih u inventaru. Potrebno je
činiti sve da se inventar smanji na praktično najniži
mogući nivo.
Proizvodni materijali. Kod izračunavanja zaliha
proizvodnih materijala treba obratiti pažnju na izvore i
način obezbeđenja materijala i gotovih proizvoda.
Ukoliko se materijali mogu nabaviti na lokalnom tržištu,
ako ih ima dovoljno na raspologanju i ako se mogu lako

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

transportovati, na zalihi treba držati samo ograničene
količine osim u slučaju kada postoje posebni problemi
skladištenja. Ukoliko se materijali uvoze i ako su uvozne
procedure dugotrajne, mogu se zadržavati zalihe koje
odgovaraju šestomesečnoj potrošnji. Ostali faktori koji
utiču na veličinu zaliha su pouzdanost i stalnost
dobavljača, broj dobavljača, mogućnosti zamene i
očekivane promene u cenama.
Rezervni delovi. Nivo zaliha rezervnih delova zavisi od
lokalnih mogućnosti nabavke, postupaka kod uvoza,
raspoloživih sredstava vezanih za održavanje u regionu i
od vrste pogona. Pogon obično raspolaže sa početnim
kompletom rezervnih delova.
Nedovršeni proizvodi. Da bi se mogli oceniti zahtevi
vezani za nedovršenu proizvodnju, potrebno je izvršiti
kompleksnu analizu proizvodnog procesa i stepena
proizvodnje koji je već dostignut u svakoj etapi. Zahtevi
se izražavaju u mesecima (ili danima) proizvodnje, u
zavisnosti od vrste proizvoda. Kod proizvoda
mašinogradnje to može da iznosi nekoliko meseci.
Vrednovanje nedovršene proizvodnje vrši se po
fabričkim cenama.
Gotovi proizvodi. Zalihe gotovih proizvoda zavise od niza
faktora.

Gotovinska sredstva i račun u banci
Na obrtna sredstva se ponekad dodaju kamate. Ako se
kamate obračunavaju polugodišnje, što je često slučaj,
normalno nije potrebna provizija, osim u slučaju ako
obrtna sredstva, potrebna na kraju perioda od 6 meseci,
nisu pokrivena zalihama u gotovoj robi ili naplativim
vrednostima (menicama). Može biti takođe korisno
obezbediti određeni iznos u gotovini. To se može postići
osiguranjem nepredviđene rezerve u obrtnim
sredstvima koja bi mogla iznositi oko 5%.

Naplativa potraživanja (kreditori)
Sirovine, pomoćni materijali, itd., obično se nabavljaju
na kredit, s tim da do obaveze plaćanja prođe neko
vreme. Postoje i druge vrste sredstava koje spadaju u tu
grupu. Takva kreditna plaćanja smanjuju veličinu
potrebnih obrtnih sredstava.

Proračun potrebnih obrtnih sredstava
Kada se proračunavaju potrebna obrtna sredstva,
potrebno je najpre odrediti minimum dana potrebnih za
pokriće tekućih sredstava i obaveza. Posle toga treba
izračunati godišnje fabričke i proizvodne troškove, pošto
su vrednosti nekih komponenata tekućih sredstava
izražene na taj način. Kada projekat postane u
potpunosti operativan, potrebna obrtna sredstava se
povećavaju, pa je potrebno odrediti podatke o fabričkim
i proizvodnim troškovima za početak proizvodnje i za
puni kapacitet proizvodnje.
Sledeća etapa je određivanje koeficijenta obrtaja za
komponente tekućih sredstava i obaveza deljenjem 360
dana sa brojem dana minimlanog pokrića. Posle toga se
troškovi za svaki deo tekućih sredstava i obaveza dele sa
odgovarajućim koeficijentom obrtaja. Na kraju se
potrebna obrtna sredstva za pojedine proizvodne etape
dobiju oduzimanjem tekućih obaveza od iznosa ukupnih
tekućih sredstava. Potrebna gotovinska sredstva se
proračunavaju odvojeno.
Obrtna sredstva za preduzeća koja rade sezonski (kao
što je to slučaj sa šećeranama) izračunavaju se malo
drugčije. Godina se podeli na operativni i neoperativni
period. Potrebna obrtna sredstva za operativnu fazu se
izračunavaju normalno. Za svaki vansezonski period
potrebna obrtna sredstva moraju se smanjiti, pošto
postoje samo fiksni troškovi. Za vreme operativne
sezone, međutim, zalihe je potrebno povećati, pa
prema tome i potrebna obrtna sredstva rastu.
Preduzeće koje radi sezonski treba da povećava obrtna
sredstva u operativnom i smanjuje u neoperativnom
periodu. Proračun obrtnih sredstava kod takvih
preduzeća je baziran na predviđanjima (godišnjim)
plaćanja i prihoda.
Proračun potrebnih obrtnih sredstava u fazi izrade
studije izvodljivosti je posebno značajan, pošto prisiljava
investitora da razmišlja o fondovima potrebnim za
finansiranje projekta, odn. rada na projektu, i da to
upoređuje sa investicionim sredstvima kao što su
predproizvodni troškovi kapitala i fiksne investicije
(osnovna sredstva).

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Konceptualno, izraz obrtna sredstva ne treba brkati sa
izrazom „tekuća sredstva“ koja su obično veća. Sledeća
šema pokazuje kako je potrebno obrtna sredstva
finansirati van stalnog kapitala koji se sastoji od
poslovnog kapitala (equity capital), rezervnog fonda i
dugoročnih i srednjeročnih obaveza.

Pošto tekuće obaveze (uglavnom naplativi računi)
pretstavljaju finansijska sredstva stavljena na
raspolaganje projektu bez obaveze plaćanja, mogu da se
oduzmu od tekućih sredstava. Tako se dobija neto
obrtni kapital potreban za rad pogona. Na taj način je
vrednost dugoročnog finansiranja (poslovni kapital)
svedena na vrednost fiksnog kapitala plus obrtna
sredstva. Ta vrednost koristiće se kasnije kada se bude
ocenjivala komercijalna profitabilnost projekta.

Ukupni troškovi investicija
Uz pomoć podataka o predproizvodnim troškovima,
fiksnim investicijama i procenjenim neto obrtnim
sredstvima, moguće je izračunati ukupne troškove
investicija projekta.

Ukupna sredstva
Da bi se obezbedilo dovoljno podataka za analizu
odnosa, potrebno je u fazi pripreme projekta načiniti
formular u kome će biti obuhvaćeni svi troškovi. Kada se
tekuća sredstva dele fazno, potrebno je najpre u Tabelu
ubaciti početnu vrednost, a posle toga naredne
investicije, dok se ne postigne puni kapacitet.

Finansiranje projekta
Alokacija finansijskih resursa na projekat pretstavlja ne
samo obavezan i osnovni preduslov za donošenje bilo
koje investicione odluke, već je takođe neophodna za
formulaciju projekta i predinvesticionu analizu. Studija
izvodljivosti biće od male koristi, ukoliko ne postoji
realna verovatnoća da za projekat postoje raspoloživi
resursi, iako su zaključci studije pozitivni i
zadovoljavajući. U većini slučajeva je potrebno pre
izrade studije izvodljivosti prethodno oceniti
mogućnosti za finansiranje projekta. To je još značajnije
ako su prethodno urađene predstudija izvodljivosti ili
studija mogućnosti, pošto je kroz takve studije moguće
sagledati veličinu predviđenih izdataka. Studiju
izvodljivosti je potrebno uraditi jedino u koliko se mogu
dovoljno jasno predvideti projekcije finansiranja
naznačene kroz pomenute studije.
Kao što je već rečeno ranije, ograničenja resursa mogu
definisati parametre projekta mnogo ranije nego što je
donesena odluka o investiciji, odn. u toku pojedinih faza
formulacije projekta. Velika železara možda neće biti od
koristi u maloj zemlji sa velikim rudnim bogatstvom ali
malim finansijskim resursima. Takvo ograničenje resursa
može da spreči razmatranje nekih projekata, ili može da
ograniči kapacitet projekta na minimalan ekonomski
nivo. Finansijska ograničenja mogu da postoje na svim
nivoima finansiranja i javljaju se bez obzira da li je neki
projekat finansiran od pojedinca, veće industrijske
grupe, ili državne ili poludržavne institucije.
Detaljni zahtevi za finansiranje mogu se oceniti pravilno
ukoliko su definisani osnovni tehno-ekonomski
parametri, bez obzira na neke slučajeve kada ogrničenja
resursa pretstavljaju glavni limitirajući faktor u
razmatranju mogućnosti i veličine projekta. Tako je u
studiji izvodljivosti moguće realno odrediti potrebna
finansijska sredstva projekta samo ukoliko je doneta
odluka o lokaciji projekta i kapacitetu pogona, uz
istovremenu ocenu troškova za pripremu terena,
objekata, javnih radova, tehnologije i opreme.
Isto tako, potrebno je definisati finansijske potrebe
projekta u operativnoj fazi sa stanovišta obrtnih
sredstava. To se može odrediti tek kada je izvršena
ocena proizvodnih troškova sa jedne strane i prodaje i
prihoda sa druge. Te ocene treba da se rade
permanentno i treba da se odražavaju na analizu
gotovisnkih tokova. Bez obzira na to da li postoje
navedene procene i da li su raspoloživi resursi dovoljni
za pokrivanje potrebnih sredstava, ne bi bilo oportuno
produžiti vršenje procene do faze implementacije
projekta, kako sa stanovišta potreba za početne
investicije, tako i potreba za obrtnim sredstvima. Veliki
je broj projekata kod kojih dolazi do ozbiljnih
finansijskih problema zbog loše procene potrebnih

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

finansijskih sredstava u početnoj ili operativnoj fazi –
zbog suviše niske procene investicionih i proizvodnih
troškova, ili optimističke procene prodaje ili prihoda.

Izvori finansiranja
Učešće
Opšti princip finansiranja industrijskog projekta sastoji
se u tome da se početna investicija pokrije učešćem i
dugoročnim zajmovima i da se potrebe za obrtnim
sredstvima pokriju kratkoročnim i srednjeročnim
zajmovima od strane nacionalnih banaka. U okviru toga
su, međutim, moguće razne varijante koje treba oceniti.
Kod nekih projekata učešće pokriva ne samo početne
investicije, već i veliki deo potreba za neto obrtnim
sredstvima. Do toga uglavnom dolazi u situacijama kada
nema dovoljno institucionalnih sredstava i mogu biti na
raspologanju samo uz velike troškove. Pošto su troškovi
za dobijanje sredstava kroz vremenske depozite takođe
visoki, potrebno je da projekat bude finansijski veoma
atraktivan, da bi se za njega mogli obezbediti
odgovarajući finansijski resursi. U drugim slučajevima,
kada su dugoročni i srednjoročni krediti raspoloživi uz
relativno male troškove, postoji rastuća tendencija da
se projekti finansiraju kroz takve kredite.
U svim slučajevima potrebno je obezbediti ravnotežu
između dugoročnih kredita i učešća. Što je viša
proporcija učešća, to je manje prihoda za pojedine
deoničare, pošto će se dividende deliti na veći broj
jedinica. Što je viša proporcija finansiranja kroz zajmove,
to su kamate veće. U svakom projektu je, prema tome,
potrebno pažljivo oceniti uticaje pojedinih formi i oblika
finansiranja. Oblik finansiranja treba da se odredi na
takav način da bude povoljan i sa stanovišta
raspoloživosti resursa i sa stanovišta ukupnog
ekonomskog povraćaja.
Učešće može da se ostvari kroz izdavanje dve vrste
deonica: a) obične deonice i b) povlašćene deonice.
Povlašćene deonice daju obično dividende bar
delimično nezavisne od profita sa ograničenim pravom
glasa. One mogu da budu kumulativne ili nekumulativne
u odnosu na dividende, mogu da budu naplative ili
nenaplative, sa periodom oslobađanja koji varira
između 5 i 15 godina. Dividende običnih deonica sa
punim pravom glasa zavise međutim od profitabilnosti
preduzeća.

Finansiranje kroz zajmove
Pošto je relativno lako obezbediti zajmove, proces
finansiranja projekta bi trebalo da počinje sa
utvrđivanjem visine sredstava do koje je potrebno
obezbediti zajam i sa utvrđivanjem kamatne stope koja
će se primeniti. Zajam treba da se definiše posebno
kroz: a) kratkoročne i srednjeročne pozajmice od
komercijalnih (poslovnih) banaka za osnovna sredstva ili
kredite dobavljača u raznim oblicima i b) dugoročne
pozajmice od nacionalnih i međunarodnih razvojnih
institucija.

Kratkoročni zajmovi
Kratkoročni zajmovi od komercijalnih banaka i lokalnih
finansijskih institucija mogu se dobiti uz hipoteku ili
davanje u zalog svojine. Granice do kojih komercijalne
banke finansiraju svojinu određene su od strane banaka
i zavise od prakse koju primenjuju banke u zemlji, vrste
projekta i svojine i politike preduzeća koje uzima kredit.
Granice variraju između 50 i 80% svojine.
Pozajmica od banke za obrtna sredstva može da se izvrši
na vremenskoj osnovi. Ukoliko je u svakom momentu
stanje gotovinskih sredstava takvo da su na
raspolaganju dovoljna likvidna sredstva, mogu se
pozajmice od komercijalnih banaka znatno smanjiti ili
potpuno ukinuti, s tim da se svakako ne dovede u
pitanje likvidnost čitavog projekta. U nekim slučajevima
će takav višak gotovinskih sredstava biti potreban za
dalje proširenje kapaciteta, tako da će preduzeće za
neko vreme morati da računa na dugoročne bančine
kredite. Potrebe za obrtnim sredstvima treba delimično
isključiti iz dugoročnih sredstava (sredstva učešča i
dugoročni zajmovi), pošto je veliki deo obrtnih
sredstava stalno vezan u svojini (sirovine, nedovršena
proizvodnja, gotovi proizvodi i rezervni delovi).

Uvozna oprema i rezervni delovi se često finansiraju
kreditima datim sa odloženim rokovima otplate.

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Isporučioci mašina u razvijenim industrijskim zemljama
su uglanovm spremni da isporuče mašine sa odlaganjem
plaćanja, koje se proteže na 6-10 godina, pa i duže.
Takva plaćanja postižu se uz garanciju banke. To
omogućava isporučiocima opreme refinansiranje od
strane finansijskih institucija u svojim zemljama.

Dugoročni zajmovi
Davanje zajmova je obično regulisano određenim
propisima, kao što su ograničenja odn. restrikcije u
konvertibilnoj valuti. No, bez obzira na propise,
potrebno je ostvariti određene odnose u strukturi
sredstava preduzeća.
Investicija se može, takođe, delimično finansirati
bonovima i obveznicama. Tržište za obveznice i bonove
što se tiče novih projekta je dosta ograničeno, no ta
mogućnost uvek postoji za finansiranje proširenja
postojećih preduzeća.
U mnogim zemljama u razvoju su značajan izvor
finansiranja u međudržavnim odnosima. Oblik
finansiranja može biti u obliku opšteg bilateralnog
kredita ili vezanog kredita koji se odnosi na nabavku
mašina i opreme iz određene zemlje i čak iz određenog
izvora.
Osim finansiranja kroz zajmove i kroz deonice, važna
finansijska kategorija takođe je interno finansiranje iz
samog projekta u operativnoj fazi projekta. Ono se
ostvaruje kroz korišćenje profita, amortizacije i iz
rezervnog fonda.






























































European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme


А. DRVNA BIOMASA
A.1. DRVO – POVRATAK ZABORAVLJENOG IZVORA
ENERGIJE
A.1.2. Drvo kao izvor energije
A.1.3 . Deset razloga za grejanje drvetom
A.1.4. Drvna biomasa
A .1.5 . Mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe
A.1.6. Jedinice (mere) koje se koriste u prometu drvnih
goriva - Pojašnjenje terminologije

B. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA
B.1. OGREVNO I CEPANO DRVO
B.1.1 Proizvodnja cepanog drveta za ogrev
B.1.2. Saveti za pravilno skladištenje cepanica
B.1.3 . Kupovina cepanog(ogrevnog) drveta
B.1.4. Sistemi za sagorevanje ogrevnog drveta
B.2. DRVNA SEČKA
B.2.1. Kvalitet drvne sečke
B.2.2 Vrsta materijala
B.2.3 Dimenzije drvne sečke
B.2.4. Vlažnost drvne sečke
B.2.5. Proizvodnja i skladištenje drvne sečke
B.2.6. Korisne preporuke za skladištenje drvne sečke
B.2.7. Kotlovi na drvnu sečku
B.3 DRVNI BRIKETI
B.3.1 Forme drvnih briketa za domaćinstva
B.4. DRVNI PELETI
B.4.1. Prednosti drvnih peleta
B.4.2. Proizvodnja drvnih peleta
B.5. SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET
B.5.1. Peći na drvni pelet
B.5.2 Kotlovi na drvni pelet
B.5.3 Skladišta za pelete i snabdevanje

C. PRAVNI OKVIR ZA BIOMASU










А. DRVNA BIOMASA

A.1. DRVO –
POVRATAK ZABORAVLJENOG IZVORA ENERGIJE

Hiljadu godina drvo je bilo najvažniji izvor energije na Zemlјi.
Dolaskom industrijske revolucije sve do sredine prošlog veka
drvo sve više biva potisnuto od strane fosilnih goriva kao što
su ugalj, prirodni gas i lož ulјe. U današnje vreme rasta cena
prirodnog gasa i nafte, drvo kao energent sve se više vraća u
upotrebu posebno za dobijanje toplotne energije te se može
utvrditi da je grejanje na drva u različitim oblicima (peleti,
sečka, briketi, ogevno drvo) ponovno u trendu.
Cena ogevnog drveta je relativno stabilna i ne zavisi od
promena cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Zahvalјujući
ubrzanom tehnološkom razvoju na polјu sagorevanja
biomase, današnji moderni sistemi grejanja na biomasu
stvaraju isti nivo udobnosti za korisnike kao i sistemi koji
koriste lož ulјe i gas . U nekoliko poslednjih descenija , tržište
proizvodnje toplote iz drveta se izuzetno razvilo i danas
donosi širok spektar efikasnih i ekoloških sstema grejanja.
Predrasude prema kotlovima na drvo, n.p.r da se često kvare i
da je potreban znatan trud pri njihovom održavanju, su
otklonjene zahvalјujući modernim sistemima grejanja.
Tržište ogrevnog drveta beleži znatan porast širom Evrope. U
isto vreme, sve su stroža ograničenja emisija štetnih gasova
što znači da su zahtevi za kvalitetom goriva sve viši.
Visokokvalitetna goriva smanjuju potrebnu količinu goriva,
učestalost kvarova sistema
i emisije štetnih gasova koje nastaju sagorevanjem. Ogrevno
drvo se zbog širokog spektra svojstava značajno razlikuje od
lož ulјa ili prirodnog gasa . U svrhu pojašnjavanja tih svojstava
razvijene su novi evropske norme za čvrsta biogoriva čiji je
cilј podstaći nacionalnu i međunarodnu trgovinu gorivom i
povećati poverenje korisnika u drvo kao gorivo.
Kupovanje visokokvalitetnog goriva povolјno utiče na životnu
sredinu ali i na finansije korisnika. Ipak, ogevno drvo nije
nužno bolјe za okolinu od nafte ili prirodnog gasa ukoliko se
ne koristi efikasno . Ponuda kvalitetnih goriva zahteva
relevantno znanje i odgovarajući sistem osiguranja kvaliteta
kroz celi proizvodni lanac. Prilikom planiranja sistema
grejanja, obavezno se moraju uzeti u obzir zahtevi za
kvalitetom goriva. Primera radi , moderni visokoefikasni
kotlovi za cepanice mogu koristiti samo dovolјno suvo gorivo,

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

što znači da ono mora biti uskladišteno minimalno dve
godine.
Sve veća potreba za ogrevnim drvom proizvođačima
predstavlјa pravi izazov u proizvodnji visokokvalitetnog
goriva. Cilј ovih smernica je upravo pružanje podrške u tom
segmentu. One daju korisne savete o grejanju na drva,
objašnjavaju osnovne kriterijume za ocenjivanje kvaliteta
ogrevnog drveta kao i aktivnosti za postizanje kvaliteta.
Štaviše, daju korisnicima bitne savete koje mogu primieniti
prilikom kupovine ogevnog drveta .

A.1.2. DRVO KAO IZVOR ENERGIJE
Tokom miliona godina, ugljenik je vađen iz prirodnog ciklusa u
obliku sirove nafte, prirodnog gasa i uglja. Nakon
industrijalizacije, sagorevanje fosilnih goriva je dovelo do toga
da se ugljenik koji je milionima godina bio zarobljen brzo
vraća u prirodu u obliku štetnog gasa ugljen dioksida (CO2).
CO2 stvara zaštitni sloj koji je važan za život na Zemlji, jer
sprečava Sunčevu energiju koja dolazi do Zemljine površine
da se izgubi u svemiru kroz toplotno zračenje. Bez ovoga,
prosečna temperatura na Zemlji bi bila -18 ºC, i život bi bio
nezamisliv. Porast štetnih gasova koje je uzrokovalo
čovečanstvo sagorevanjem fosilnih goriva je rezultiralo u
pojačavanju ovog efekta, poznatijeg kao globalno zagrevanje.
Jedna litra ulja za loženje otpušta 2.7 kg ugljen dioksida
(CO2), čime doprinosi opterećenju okoliša. Za poređenje ,
drvo je CO2-neutralan izvor energije jer, dok sagoreva,
ispušta samo onoliko CO2 koliko je upilo prilikom rasta.
Razumnim korišćenjem naših šuma, možemo stvoriti ciklus
koji ne rezultira dodatnim otpuštanjem CO2. Tokom svog
životnog veka, 100-godišnja smreka upije i do 1.8 tona ugljen
dioksida; drugim rečima, 100-godišnja smreka vezuje jednaku
količinu CO2 koja se oslobodi sagorevanjem 660 litara ulja za
loženje.

Drvo kao prirodni materijal uz pomoć sunčeve energije i
ugljen dioksida iz atmosfere kroz proces fotosinteze vezuje u
svojim tkivima ugljenik, a ispušta u atmosferu kiseonik
neophodan za život na Zemlji. S druge strane, prilikom
sagorevanja drveta u atmosferu se ispušta vezani ugljenik u
vidu ugljen-dioksida. Na taj način drvo doprinosi kruženju
ugljenika u prirodi vraćajući apsorbovani ugljenik u
atmosferu. Ispuštene količine ugljendioksida nastale tokom
sagorevanja drveta ponovo vezuje drugo drveće, što znači da
se ne pojavljuje višak ugljendioksida u atmosferi kao
posledica korišćenja drveta kao energenta (slika 4). Zbog toga
je drvo neutralan materijal sa stanovišta emisije
ugljendioksida i njegovog uticaja na stvaranje efekta staklene
bašte koji predstavlja glavnog izazivača globalnog zagrevanja.


Drvo je najčistije gorivo
Ljudi u velikoj meri koriste fosilna goriva za proizvodnju svih
vrsta energije. Svake godine, fabrike za proizvodnju električne
energije i automobili sagore količinu fosilnih goriva kojoj je
trebalo oko 500.000 godina da nastane. To godišnje stvara 24
milijarde tona ugljen dioksida (CO2) i pretpostavlja se da je
razlog povećanja nivoa CO2 za 27% tokom poslednjih 100
godina. Sagorevanje drveta nema neto efekat na ovaj
podatak zato što prilikom sagorevanja drveta nastane ista
količina CO2 kao i kada bi to drvo bilo ostavljeno da istruli u
zemlji. Međutim, dok drvo raste „vezuje“ se njegov ugljenik, i
na taj način se zaustavlja doprinos drveta negativnim
efektima CO2 koji bi inače nastali. Zbog toga se značajan
doprinos životnoj sredini može dati većim pošumljavanjem i
korišćenjem drveta u izgradnjistambenih i poslovnih objekata
kao i materijala za pakovanje umesto veštačkih materijala.
Posebnoveliki doprinos životnoj sredini može se dati
korišćenjem drveta umesto ostalih vrsta goriva jer jedrvo
neutralan materijal sa stanovišta primanja i ispuštanja
ugljenika u atmosferu. To nije slučaj saostalim vrstama goriva,
a posebno ne sa mazutom i ugljem. Pri tom drvo je i obnovljiv
materijal, a time i gorivo što nije slučaj sa fosilnim gorivima.
Sledeće činjenice najbolje pokazuju ulogu i važnost drveta u
nastojanjima da se očuva životna sredina i ublaže klimatske
promene u svetu:
- da bi se dobio 1m3 drvne zapremine tokom rasta
drveta potrebna je 1 tona CO2 iz atmosfere;
- u 1m3 drvne zapremine u stablu koje raste nalazi se
oko 250 kg ugljenika koji je uskladišten u drvnim
vlakancima i oko 750 kg
kiseonika koji se ispušta u atmosferu tokom
proseca fotosinteze;

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

- šume u Evropi godišnje apsorbuju oko 140 miliona
tona ugljenika iz atmosfere u procesu fotosinteze;
- sa površine od 150 m2 šume ispuste u atmosferu
toliko kiseonika u toku jedne godine da je ta količina
dovoljna za potrebe jedne osobe;
- jedno stablo bukve staro 60 godina obezbeđuje
kiseonik za potrebe preko 10 osoba;
- jedno stablo bukve staro 60 godina apsorbuje CO2
koliko ispuste u atmosferu 6 osoba;
Drvo je najčistije i najbezbednije gorivo koje danas postoji,
posebno u odnosu na naftne derivate i nuklearno gorivo, ali
je i gorivo sa malim sadržajem azota i sumpora.

Emisija ugljen-dioksida (CO2)
prilikom sagorevanja drvnih i ostalih vrsta goriva:
Vrsta goriva Emisija CO₂
u kg/kWh energije
Gas 0,199
Gas u bocama 0,23
Mazut 0,27
Ugalj (prosek) 0,38
Cepano drvo 0,02113
Drveni pelet
(pakovan u PVC džakovima)
0,03
Drveni pelet
(pakovan u džambo vrećama)
0,03
Drvena sečka 0,03
Briket 0,03

Pravilnim sagorevanjem drvo proizvodi male količine dima, a
od pepela se proizvodi odlično đubrivo. Dim koji nastaje
sagorevanjem drveta ne sadrži sumpor-dioksid, a količine
azot-dioksida suveoma male i u granicama prihvatljivosti, što
sve zajedno znači da sagorevanje drveta ne doprinosipojavi
kiselih kiša. Ova konstatacija se odnosi na drvo koje pravilno
sagoreva. U slučajevima kada drvo neefikasno sagoreva
javljaju se veće količine dima i neprijatni mirisi. Da bi se to
svelo nanajmanju moguću meru danas se koriste peći u
kojima drvo efikasno sagoreva uz uslov da sadržaj vlage u
njemu bude na nivou vazdušno suvog drveta (ispod 25%).

A.1.3 . Deset razloga za grejanje drvetom
1. Grejati se na drva znači koristiti energiju unutar prirodnog
CO2 ciklusa. Uglјen dioksid koji seosloba đa prilikom
sagorevanja se koristi u kombinaciji sa Sunčevom energijom
za prirast nove biomase.
2. Ukoliko se šume koriste na održiv način, drvo je CO2-
neutralan izvor energije koji se konstantno obnavlјa.
3. Od samog svog nastanka u šumi, drvo je sirovina koja je dio
ekosistava koji nas štiti od niza opasnosti i obezbeđuje
mnoštvo ekoloških prednosti.
4. U proizvodnji ogrevnog drveta koriste se pretežno one
vrste koje se inače ne bi iskoristile u neke druge svrhe.
Eksploatacija šumske biomase za energetske
svrhe mogla bi se značajno povećati bez ugrožavanja
održivosti šumarstva, ukoliko se ona provodi u zadatim
okvirima.
5. Seča i priprema drva je jednostavna i ne zahteva velike
količine energije.
6. Transportne rute su kratke i ne štete životnoj sredini
7. Skladištenje ogrevnog drveta nije zahtevno.
8. Prerada i upotreba ogrevnog drveta dorinosi i stvaranju
dodatne vrednosti regije i tako obezbeđuje radna mesta.
9. Korišćenje ogrevnog drveta za energetske svrhe ekološki
osvešćuje korisnika i povezuje ga sa životnom sredinom.
10. Moderni visokoefikasni sistemi koji koriste ogrevno drvo
su profesionalno upravljani i održavani, ekonomski su
povoljniji u odnosu na većinu sistema grejanja na fosilna
goriva, a ujedno zadovolјavaju norme koji se odnose na
zagađenja vazduha.

A.1.4 . Drvna biomasa
Biomasa drveta koja se koristi u energetske svrhe dobija se:
- u šumarstvu: ogrevno drvo, ostaci pri seči i uzgojnim
radovima (granjevine,lišće, panjevi, oblice, iverje),
“energetske šume” - brzorastuće topole, vrbe, miskantus
namenski gajene;
- ostaci iz urbanog šumarstva(hortikultura)
- ostaci od čišćenja vodotokova i dalekovoda
- u drvnoj industriji: kora, strugotina, piljevina, otpaci ( pri
obradi drveta gubi se oko 35 -40% od ulazne sirovine u
procesu proizvodnje, a količina otpada za neke proizvode kao
što su parketi iznosi i do 65%.) ;
- u voćarstvu: orezane grane, koštice.

Energija koja bi se godišnje mogla dobiti korišćenjem biomase
u Srbiji procenjena je na 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte
(1 TEN = 41860 MJ), od čega se 1 milion tona odnosi na
šumsku biomasu. Procenjeno je i da ukupni godišnji
energetski potencijal biomase odgovara 40% energetske
vrednosti uglja koji se proizvede u rudnicima u Srbiji (AEE,
Srbija).

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme


Većina potrošača kada razmišlja o drvetu kao gorivu koje se
koristi za grejanje, zamišlja ga u onom stanju u kojem se ono
nalazi u prirodi (šumi) tj. kao oblo drvo. Međutim, oblo drvo
se na današnjem stepenu razvoja tehnologije različitim
postupcima i sredstvima prerađuje u različite oblike podesne
za krajnju upotrebu koji imaju i različitu energetsku vrednost.
U tom smislu potrošačima se danas najčešće nude sledeći
oblici goriva na bazi drveta:
Na tržištima u EU može se naći više vrsta prerađene drvne
biomase namenjene loženju
- cepano ogrevno drvo (fire wood),
- komadno drvo (chunkwood), kraći deblji komadi,
- sabijeno drvo (densifiedwood fuels), usitnjeno i prosušeno
drvo koje se pritiskom sabija i formira pravilne oblike tj.
pelete i brikete,
- drvna sečka (fuel chips) – dobija se usitnjavanjem oštrim
alatom,
- drobljeno drvo (hogged fuel) – usitnjavanje alatom oblika
čekića ili diska.
Kod nas se u najvećoj meri koristi klasično ogrevno drvo koje
nije pogodno za korišćenje u gradskim uslovima. Pelete se ne
mogu u većim količinama naći na našem tržištu. Upotreba
briketa je dosta popularna, naročito u Beogradu. Priozvode ih
kao sporednu delatnost pilane, parketare, proizvođači
stolarije i sl. Potražnja i cena im rastu ali zbog ograničenih
količina i nepostojanja odgovarajućih ložišta još uvek ne
predstavljaju ozbiljnu konkurenciju fosilnim gorivima i
električnoj energiji.
Procenjuje se da učešće drvne biomase u energetskom
bilansu Srbije iznosi oko 14%, što je vrednost koju nemaju ni
zemlje koje godinama ulažu velika sredstva u ovu oblast.
Međutim, to je u našem slučaju više obeležje nerazvijenosti
nego brige za životnu sredinu. Od raspoložive drvne biomase
uglavnom se koristi prostorno drvo, dok šumska biomasa
preostala posle seče i izvlačenja šumskih sortimenata
uglavnom ostaje da trune u šumi. Drvo koriste najviše seoska
domaćinstva, loži se u otvorenim ložištima ili
neodgovarajućim pećima sa malom energetskom efikasnošću.
Povećanje energetske efikasnosti može se očekivati
iskorišćavanjem svih vidova otpadne šumske biomase,
prvenstveno granjevine koja pri sadašnjem obliku
eksploatacije ostaje neiskorišćena
Srbija ima ogroman potencijal neiskorišćenih drvnih izvora za
energiju. Procenjena količina samo drvne biomase u Srbiji,
koja se može koristiti kao gorivo, iznosi 1,65 miliona m3
godišnje, dok se energetski potencijal šumske biomase,
ostavljene da se razlaže posle proizvodnje drvnih
sortimenata, procenjuje na 15,6 miliona GJ godišnje.
Uprkos ovom potencijalu, drvo zauzima još uvek niske pozicije
u zadovoljenju energetskih potreba. Glavni razlog za to je
veliko nerazumevanje da domaće snabdevanje drvnom
biomasom može da obezbedi čistu energiju iz obnovljivog
izvora kao i dodatne koristi koje drvo pruža. Za Srbiju, neke od
ovih koristi uključuju povećanje investicija u razvoj šuma koje
će rezultirati povećanim ekonomskim aktivnostima u
šumarstvu, unaprenenim održivim gazdovanjem šuma,
značajnim smanjenjem troškova fosilnih goriva koja se uvoze
kao i smanjenjem efekta staklene bašte koji će nastati
upotrebom efikasnih i nisko emisionih uređaja i tehnologija
na bazi drvne biomase. Sa više od 12 miliona tona proizvodnje
drvnog otpada godišnje, Srbija ima u budućnosti potencijal
da razvija svoj bioenergetski sektor naročito za proizvodnju
električne i toplotne energije


A .1.5. Mogućnosti korišćenja biomase u
energetske svrhe
Biomasa se javlja u: čvrstom (briketirana biomasa), tečnom
(biodizel, bioetanol, biometanol) i gasovitom agregatnom
stanju (npr. biogas, deponijski gas). Biomasa biljnog porekla
predstavlja produkt procesa fotosinteze u biljnim
organizmima. Biomasa životinjskog porekla nastaje kao
produkt – ostatak u procesu ishrane životinja. Ovako
objašnjen pojam je veoma širok, ali osnovni koncept je da se
biomasa stalno troši i obnavlja, u ciklusu kruženja materije i
proticanja energije u prirodi. Čovek, svojim aktivnostima,
povećava količinu biomase koja kruži u životnoj sredini.
U poljoprivrednoj proizvodnji ostaje velika količina
neiskorišćene biomase. Takođe, u ratarskom proizvodnom
procesu ostaju značajne količine bio otpada: ostaci pri rezidbi

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

stabala voća, vinove loze i maslina, slama, kukuruzovina,
stabljike suncokreta, i sl.
Pažljivo planiranim postupkom upravljanja šumskim
potencijalom, povećava se prinos biomase koji se može
ostvariti iz oblasti šumarstva, odnosno ostatak biomase koja
se dobija iz drvno-prerađivačke industrije. Republika Srbija,
koja je pretežno poljoprivredna zemlja, poseduje veliki
potencijal korišćenja biomase poreklom od poljoprivrede,
šumarstva i industrije prerade drveta.
Tehnički iskoristiv godišnji energetski potencijal biomase u
Republici Srbiji iznosi oko 2.7 Mtoe. Energetski potencijal
biomase od šumarstva i drvne industrije (seča drveća i ostaci
od drveća proizvedeni u toku primarne i/ili industrijske
prerade drveta) se procenjuje na približno 1.0 Mtoe, dok bi
oko 1.7 Mtoe potiče od poljoprivredne biomase
(poljoprivrednog otpada i ostataka iz ratarstva, uključujući i
tečno stajsko đubrivo). Biomasa se tradicionalno koristi za
proizvodnju toplotne energije i procenjena je na 0.3 Mtoe,
što je ekvivalent energiji prirodnog gasa u vrednosti od
637.000.000 USD.

U Akcionom planu za biomasu Srbije , kao najperspektivnije
mogućnosti za korišćenje biomase u Republici Srbiji navode
se: zagrevanje stambenih jedinica i industrijskih pogona
korišćenjem peleta ili briketa poreklom od biomase, ko-
sagorevanje ili potpuna zamena loženja mazuta ili uglja u
toplanama, proizvodnja električne struje korišćenjem
ostataka iz poljoprivrede i drvne industrije i proizvodnja
biogoriva.
Površina šuma u Srbiji je oko 2,25 miliona ha a šumovitost
29,1% sa ukupnom zapreminom od 362 miliona m³ i
godišnjim prirastom od oko 4,0 miliona m³. Vlasništvo nad
,šumama i šumskim zemljištem je oko 40% u vlasništvu države
i 52% u privatnom vlasništvu, dok za preostalih 8% vlasništvo
još uvek nije sa sigurnošću utvrneno, te su iste definisane pod
vlasničkom kategorijom ostalo. Dominantne vrste u Srbiji su
bukva i hrast u zoni mešovitih šuma sa 91% lišćarskih i
mešovitih lišćarskih staništa.
Privatne šume iako značajno učestvuju u ukupnoj površini
šuma u Srbiji uglavnom karakterišu mala prosečna veličina
poseda (1,27 ha), sačinjena iz više katastarskih parcela
(izmenu 4 i 6 katastarskih parcela) često fragmentiranih
(prostorno udaljenih). Privatne šume tako]e karakteriše
raznovrsnost vrsta drveća sa visokim učešćem čistih lišćarskih
šuma istaništa lošeg kvaliteta, kao i manja ukupna zapremina
i ukupan zapreminski prirast uodnosu na državne šume iako
privatne šume dominiraju u ukupnoj površini šuma Srbije.
Ipak, velika ukupna površina pod privatnim šumama, značajne
vrednosti drvne zapremine i godišnjeg zapreminskog prirasta,
ističu značaj privatnih šuma kao veoma vrednog prirodnog
resursa Srbije.
Spisak opština za potencijalnu proizvodnju drvenih peleta
Opština
Površina pod
šumom (ha)
Moguća proizvodnja peleta
(t/god) zasnovana na

Ostacima u
šumi
Ukupnim
drvnim
ostacima
S.Mitrovica 18 900 2 840 4 730
Šid 21 370 3 210 5 340
Mali Zvornik 14 510 2 180 3 630
Krupan 24 250 3 640 6 070
Loznica 36 205 5 430 9 050
Prijepolje 69 740 10 470 17 450
Priboj 36 060 5 410 9 050
Kraljevo 73 200 5 210 8 680
Novi Pazar 34 700 9 070 15 110
Raška 32 610 4 900 8 160
Boljevac 31 700 4 760 7 930
Bor 80 600 12 100 20 170
Despotovac 34 910 5 240 8 730
Vranje 37 060 5 560 9 270
Vladičin Han 16 200 2 430 4 050
Surdulica 25 700 3 860 6 430
Pirot 42 580 6 400 10 660
Babušnica 19 360 2 900 4 830
Bela Palanka 14 860 2 230 3 710

A.1.6 Jedinice (mere) koje se koriste u prometu
drvnih goriva - Pojašnjenje terminologije
U mnogim slučajevima, ogrevno drvo je nusproizvod prerade
drveta. Neki tipovi ogrevnog drva se proizvedu u šumarskom
sektoru, npr. šumska drvna sečka i cepanice, dok se drugo
ogrevno drvo proizvede u drvnoj industriji, poput fabričke
drvne sječke, ostataka i iveraka , piljevine i strugotina, drvnih
peleta ili briketa. Uobičajene merne jedinice u šumarskoj i
drvnoj industriji su kubni metar (km) za klade i prostorni
metar (pm) za naslagano drvo dužine do 2 metra. Za manje,
rasute komadiće drva (npr. sečka) koristi se izraz nasipni
metar (nm).
1 kubni metar (km) je merna jedinica za kubni metar drva bez
vazdušnih džepova.

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

1 prostorni metar (pm) je merna jedinica za naslagano drvo
koje dostiže ukupnu zapreminu od jednog kubnog metra
uključujući vazdušne šupljine .




1 m
3
trupaca ≈1,4 prostorna m
3
cepanica od 1 m ≈ 2 nasipna
m
3
izrezanih cepanica ≈ 3 nasipna m
3
srednje drvne sečke
(G50)

1 m³
kompaktnog
drveta
1,4 prm
metarskih
cepanica
(oblica)
2 nm³
cepanog
drveta
3.03 nm³
drvne sečke
(GSC)

Primer korišćenja koeficijenata za konverziju jedinica mere
različitih vrsta drvnih sortimenata u metre kubne kompaktnog
drveta
1 nasipni metar (nm) je merna jedinica za male
komadiće rasutog drva (npr. drvena sečka, piljevina,
komadići drva) koji dostižu ukupnu zapreminu od
jednog kubnog metra uključujući vazdušne džepove.
1 suva tona (st) potpuno sasušenog drveta je merna
jedinica za (aritmetički izračunatu) masu gde je udeo
vode 0%.
Poslednja faza prirodnog sušenja je “sušenje na
vazduhu”. Ovde je udeo vode između 15% I 20%.
U parksi, izrazi “udeo vode” I “vlažnost drva” se često
mešaju. Ovo je, međutim, netačno. Merni uređaji za
određivanje udela vode često mere vlažnost drva.
Udeo vode (w) u drvetu je količina vode u procentima u
odnosu na ukupnu težinu (ovo je poznato i kao mokra
težina).

Vlažnost drveta (u) je količina vode u procentima u odnosu
na težinu bez vlage (sasvim suva materija – čisto drvo bez
vode).



Sortimenti
Kompaktno
drvo
(solid
wood)
Ogrevno
drvo
metarsko
Ogrevno drvo
cepano
Drvna sečka
složeno rasuto
Dimenzija
finoće
G 30
Dimenzija
finoće
G 50
m³ prm prm nm³ nm³ nm³
1m³kompaktnog
drveta (solid
wood)
1 1,43 1,2 2,0 2,43 3,03
1 prm ogrevnog
drveta
metarskog
0,7 1 0,5 1,4 1,7 2,1
1 prm ogrevnog
drveta složenog
0,85 1,2 1 1,7
1 nm³ ogrevnog
cepanog drveta
u rasutom
stanju
0,5 0,7 0,6 1
1 nm³ drvene
sečke finoće
G30
O,41 0,59 1 1,2
1 nm³ drvene
sečke finoće
G50
0,33 0,48 0,8 1

Poslednjih godina u mnogim zemljama Evrope u trgovini
pojedinim drvnim gorivima (posebnodrvnom sečkom) sve više
se koristi atro tona kao osnovna jedinica mere. Pri tom atro
tona predstavlja težinu drvnog materijala čija vlažnost iznosi
0%. U tabeli 3 dat je odnos između atro tone i pojedinih
jedinica mere koje se koriste u trgovini drvnim gorivima.

Odnos atro tone i drugih jedinica mere za drvna goriva:
tatro
m³ (kompaktna
drvena masa)
Prostorni metar
(prm)
Nasipni
metar (nm³)
1 tatro 1,0 1,3-1,25 2,9 4,86
1 m³ 0,4-0,75 1,0 1,43 2,43
1 prm 0,3 0,7 1,0 1,7
1 nm³) 0,2 0,41 0,59 1,0

Energetska vrednost ogrevnog drveta

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme



Energetska vrednost ogrevnog drveta u najvećoj meri zavisi
o udelu vode, a u manjom meri i o vrsti drveta . Za
tradicionalnu upotrebu u porodičnim kućama i stambenim
blokovima, ogevno drvo ne bi smelo imati udo vode viši od
25%. U suprotnom, voda sadržana u drvu radi ono što i inače
radi kad dođe u kontakt s vatrom: gasi je. Vatra se ne ugasi
potpuno, ali temperature padnu ispod optimuma, što
uzrokuje povećanu količinu dima, više emisije i moguće
oštećenje dimnjaka. Ukoliko se koristi drvo koje je prevlažno,
ogevna vrednost odnosno proizvedena toplota znatno pada.
Ogrevna vrednost uskladištenog i osušenog drveta je
otprilike dva puta veća od sveže posečenog drveta , budući se
deo energije troši za isparavanje vode u drvetu (0.68 kWh po
kilogramu vode). Voda koju drvo sadrži izlazi iz njega kao para
zajedno sa dimnim gasovima bez da se iskoristi energija pare.



Ogrevna vrednost (kWh/kg) se odnosi na maksimalnu
iskoristivu količinu toplote koja se oslobađa prilikom
potpunog sagorevanja određene količine goriva.
. Osnovna veličina za proračun energije iz određene količine
drva je njegova ogrevna vrednost. Najveći uticaj na nju ima
vlažnost (udeo vlage-za sveže drvo 50-55 %), zatim hemijski
sastav, gustoća i zdravost drva (u 2,5 kgogrevnog drveta-cca
20% vlage u proseku sadržano je energije kao u 1 litru lož
ulja).

B. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

B.1. OGREVNO I CEPANO DRVO
Ogrevno drvo predstavlja tradicionalno gorivo koje se koristi
za različite ljudske potrebe vekovima. Najčešće dimenzije u
kojima se danas proizvodi i distribuira su: 1,0 m; 0,5 m; 33 cm
i 25 cm. Ogrevno drvo u dimenzijama od 1,0 m i 0,5 m
najčešće se koriste za kamine i picerije, a od 33 cm i 25 cm za
grejanje i kuvanje u domaćinstvima. Za efikasno sagorevanje
poželjno je da sadržaj vlage u ogrevnom drvetu bude ispod
25%, što se postiže najčešće njegovim skladištenjem na
različite načine.



Način skladištenja
Potrebe jednog domaćinstva za ogrevnim drvetom zavise od
više faktora, a pre svih od toga da li se ono koristi samo za
grejanje ili za grejanje i spremanje hrane. Pored navedenih
bitne faktore predstavljaju vrsta drveta, vlažnost, dimenzije
ogrevnog drveta i termička izolacija stambenih i drugih
objekata koji se greju.
Uobičajena potreba za ogrevnim drvetom u toku jedne grejne
sezone za male stambene jedinice (kuće sa 2-3 prostorije)
iznosi oko 5 m3, za objekte sa 4-5 odvojenih prostorija oko 10
m
3
, a za tipična seoska domaćinstva oko 13 m3 (uključivši
njegovu potrošnju za potrebe grejanja, pripremu hrane,
pečenje rakije i sušenje mesa). Pri tom jednom m
3

kompaktnog drveta odgovaraju 1,43 prm ogrevnog drveta
složenog u složaj sa šupljinama ili oko 2,0 nm3 (nasipna
metra

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

kubna) drveta u nasipnom stanju . Količine i potrošnja zavise
od brojnih faktora od kojih su najznačajniji: klimatske
karakteristike, površina koja se greje, intenzitet grejanja, broj
članova domaćinstva, karakteristike uređaja za sagorevanje,
izolacija objekata koji se zagrevaju, vrsta i vlažnost drveta.

B.1.1 Proizvodnja cepanog drveta za ogrev
Prateći zahteve tržišta, a pre svega zahtev potrošača da mogu
da kupuju drvo za ogrev u količinama i u dimenzijama koje im
odgovaraju (bez dodatnih troškova za kraćenje metarskog
drveta) mnogi distributeri u svoju ponudu uvrstili su, pored
metarskog, i cepano drvo. Za potrebe loženja u
domaćinstvima cepano drvo se proizvodi u dužinama od 25
cm i 33 cm, a za potrebe picerija i za loženje u kaminima u
dimenzijama od 50 cm i 1,0 m. Ovakva orjentacija distributera
uticala je i na promene na tržištu ogrevnog drveta. Zbog
smanjene potražnje za metarskim drvetom, mnogi
proizvođači otpočeli su sa proizvodnjom cepanog drveta u
navedenim dimenzijama. U tom smislu primenjuje se nekoliko
različitih tehnoloških postupaka, ali je njihova zajednička
karakteristika relativna jednostavnost. U tehnološkim
procesima kod kojih se najpre metarsko drvo grubo cepa na
četiri dela, zatim krati na zadate dimenzije pa tako iskraćeni
komadi ponovo cepaju na komade za krajnju upotrebu nešto
je niža produktivnost u odnosu na tehnološke postupke kod
kojih se najpre drvo krati na odgovarajuće dimenzije
(trupčiće), a oni zatim cepaju na mašini za cepanje . U prvom
slučaju produktivnost po radniku iznosi 1 paleta dnevno, a u
drugom postupku 5 paleta od 35 cm ili 3 palete od 25 cm
dnevno.

B.1.2. Saveti za pravilno skladištenje cepanica
− Propisno skladištenje i sušenje ogrevnog drveta je ključno
za ekološki prihvatljivo i novčano isplativo grejanje.
− Drvo se mora iscepati da bi se osiguralo efikasno sušenje.
Što su iscepani komadi manji, to je veća površina, pa je proces
sušenja brži.
− Necepanom drvetu su potrebne i do 2 godine da bi se
osušilo do iste mere.
− Drvo bi trebalo biti uskladišteno na sunčanim mestima
izloženima vetru i na suvoj podlozi (palete ili trupci).
− Obezbedite šupljinu barem 20 cm od tla tako da drvo ne
upije vlagu iz tla.
− Ne skladištite tek iscepane cepanice u zatvorenim
prostorima (npr. podrumima) i nipošto ih nemojte potpuno
umotati u plastičnu foliju, budući se na taj način ne mogu
osušiti te otvrdnu.
− Neposredno nakon letnjeg perioda sušenja prekrijte
ogrevno drvo da bi ga zaštitili od kiše.
− Vlažno drvo gori uz znatno manju proizvodnju energije,
uzrokuje više emisije štetnih gasova i dovodi do agresivnih
naslaga u kotlovima i pećima.



B.1.3 . Kupovina cepanog(ogrevnog) drveta
Prilikom izbora vrste drvnog goriva važne su sledeće
karakteristike: vrsta drveta, dimenzije i sadržaj vlage.
Određene vrste drvnih goriva se prodaju po zapremini, a
druge po težini. Ogrevno drvo se prodaje najčešće po
zapremini dok se briketi i pelete prodaju po težini. Sadržaj
vlage je od izuzetne važnosti prilikom kupovine drveta za
ogrev. Ovo iz razloga što u drvetu u sveže posečenom stanju
učešće vode u ukupnoj težini može da iznosi od 35-60%. Pri
tom, sagorevanje drveta koje ima veliki sadržaj vlage je
otežano, a zagađivanje vazduha gustim dimom povećano.
Ogrevno drvo dužine 25 cm i 33 cm se pakuje u palete
dimenzija 1,0 × 1,0 × 1,8-2,0 m (dužina × širina × visina), a
njihova distribucija od stovarišta do mesta upotrebe se vrši
posebnim kamionetima. Cepano drvo u dužinama od 25 cm
se pakuje u paletama u četiri reda, a u dužinama od 33 cm u
tri reda.
Pored navedenog, ogrevno drvo je u ponudi i u mnogim
supermarketima kao i na benzinskim pumpama na kojima su
sortimenti pakovani u vrećice zapremine 0,04 m3 (40 litara)

Ogrevno drvo se najčešće prodaje po zampermini, a ređe po
težini zbog toga što između 35% i 60% od ukupne težine tek
posečenog drveta sačinjava voda. Prilikom kupovine cepanog
(ogrevnog) drveta važno je obratiti pažnju na sledeće
elemente:
- vrstu drveta,
- cenu i jedinicu mere vodeći računa da li se cena odnosi na
kompaktno drvo, drvo složeno u složajeve ili drvo u nasipnom
stanju. U zavisnosti od jedinice mere i faktora za konverziju
potrebno je izvršiti preračunavanje na metre kubne

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

kompaktnog drveta, jer se na taj način najlakše može izvršiti
upoređivanje sa ostalim gorivima. U tom smislu odnos
između zapremine kompaktnog drveta i drveta koje je
složeno u složajeve sa vazdušnim šupljinama između oblica
(cepanica) je 1:1,3-1,5, a odnos između zapremine
kompaktnog drveta i drveta u nasipnom stanju 1:2. Pri tom
potrebno je stalno imati u vidu da se kupovinom drveta
kupuje energija.
- da li naznačena cena uključuje i isporuku i ako da koja je
maksimalna transportna distanca,
- sadržaj vlage (tj, da li je drvo vazdušno suvo ili ne). Pri tom,
potrebno je od prodavca
(snabdevača) zatražiti podatak koliko je proteklo vremena od
seče i izrade sortimenata do momenta kada se drvo kupuje.
Ovo iz razloga što sveže posečeno drvo ima znatno manju
toplotnu moć u odnosu na toplotnu moć vazdušno suvog
drveta,
Nabavka ogrevnog drveta u Srbiji se vrši na različite načine
od kojih su najzastupljeniji:
kupovina od preduzetnika, seča u sopstvenoj šumi, kupovina
kod privatnog šumovlasnika ili kod Uprave za šume i kupovina
na stovarištima na kojima su u ponudi, pored drveta, i ostala
čvrsta goriva, a pre svih ugalj.
Ogrevno drvo se prodaje,najčešće, u dužini od 1,0 m, a
količina se obračunava u prostornim metrima (prm). Sve do
skoro u Srbiji je bila zastupljena samo jedna dimenzija
ogrevnog drveta - u dužinama od 1,0 m. Od pre nekoliko
godina u ponudi je pored tzv. metarskog drveta bilo i cepano
drvo u dimenzijama od 25 cm i 33 cm koje je bilo
pripremljeno za direktnu upotrebu (loženje) . Cepano drvo se
takođe prodavalo u prostornim metrima, a njegova cena je
bila veća za oko 10% u odnosu na sortimente u dužinamma
od 1,0 m.

B.1.4. Sistemi za sagorevanje ogrevnog drveta
Za proizvodnju toplotne energije sagorevanjem ogrevnog
drveta danas se koristi veliki broj različitih sistema (grejnih
uređaja). Svi oni se međusobno razlikuju ne samo po dizajnu,
dimenzijama i ceni već i po efikasnosti u smislu maksimalnog
iskorišćenja energije.
Jedan od najmanje efikasnih sistema
za proizvodnju toplotne energije
sagorevanjem drveta predstavljaju
kamini. Koriste se za zagrevanje jedne
ili više prostorija sagorevanjem drveta
u sistemu tzv. otvorenog plamena.
Takav sistem sagorevanja je vrlo atraktivan po svom izgledu
ali vrlo neefikasan jer 75-80% toplote odlazi kroz dimnjak, a
ostatak uprostorije koje se zagrevaju. Pri tom i temperatura
prostorije je neujednačena. Zbog toga je i potrošnja drveta u
takvim sistemima znatno veća u odnosu na ostale sisteme.


Efikasniji način u odnosu na kamine
predstavljaju sobne peći u kojima
se uz kontrolisani dovod vazduha
postiže energetska efikasnost i do
70%. Pojedini modeli sobnih peći
mogu imati pozadi uređaje u kojima
se zagreva voda koja greje
radijatore u ostalim prostorijama ili
koja služi za ostale potrebe
domaćinstva. Korisnici ovih peći
trebali bi da poseduju osnovne
informacije o tome kako da ih koriste (kako da rukuju) u
smislu postizanja maksimalnih energetskih efekata i
minimalnog zagađenja vazduha.

Za sagorevanje drveta i proizvodnju
toplotne energije koriste se i zidane
peći(tzv. keramičke ili kaljeve peći).
One imaju prostranu unutrašnju
plamenuzonu i mogu zadržati
toplotu i do 24 časa nakon
sagorevanja drveta.
Energetska efikasnost može dostići i
do 90% zbog čega se mogu koristiti i u gradskim zonama u
kojima, zbog prekomerne zagađenosti vazduha, postoje
ograničenja u pogledu sistema koji se mogu koristiti za
proizvodnju toplotne energije.


Najzastupljenije sisteme za sagorevanje
drveta u domaćinstvima predstavljaju
šporeti (štednjaci).Razlog su njihove
višestruke funkcije jer omogućavaju
zagrevanje prostorija, pripremu hrane
(kuvanje), zagrevanje vode, a noviji modeli i
mini centralno grejanje. Međutim, s
obzirom da su klasični šporeti konstruisani
tako da pored drveta mogu da koriste i
ostala čvrsta goriva, a pre svih ugalj, oni ne

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

predstavljaju uređaje u kojima se postiže velika energetska
efikasnostprilikom sagorevanja drveta. Međutim, razvojem
tehnologije u ovoj oblasti na tržištu su prisutni modeli šporeta
sa znatno većom energetskom efikasnošću u odnosu na
klasične uređaje (u praksi poznate kao’’smederevci’’).

Savremeni parni kotlovi koji su
opremljeni odgovarajućim
automatskim sistemima sve više
su u upotrebi u domaćinstvima
za centralno grejanje. Kotlovi se
najčešće pune ručno dok su
ostale funkcije automatizovane.
Karakteriše ih visoka efikasnost
koja se kreće u granicama od 85-
95%. Uz kotao se nalaze uređaji
(rezervoar za toplu vodu ili
kolektor toplote, pumpe, merači
pritiska i temperature i drugo)
koji omogućavaju kružni tok vode kao medija za zagrevanje
radijatora u prostorijama koje se zagrevaju.
Izbor uređaja (sistema) za sagorevanje drveta zavisi od više
faktora, a neki od značajnijih su cena,veličina prostora za
zagrevanje, tradicija i navike potrošača, dostupnost pojedinih
sistema na tržištu, multifunkcionalnost (grejanje i kuvanje),
informisanost potrošača o prednostima i nedostacima
pojedinih sistema i drugi.

B.2. DRVNA SEČKA
Drvna sečka predstavlja drvno gorivo
koji se dobija usitnjavanjem drveta na
sitne komade tako da može biti
korišćena u automatskim kotlovima
zagrevanje većih individualnih kuća,
stambenih zgrada, javnih ustanova ili
ustanova društvenenamene. Dobija se
najčešće usitnjavanjem drveta, krupnog i sitnog ostatka iz
šume, drvnog ostatka koji nastaje u procesu prerade drveta,
drveta iz sektora građevinarstva, ambalažnog drveta kao I
drveta izvan šume (parkovi, drvoredi i sl.)
Glavna sirovina za proizvodnju drvne
sečke potiče iz:
a) Šumarstva
Cela stabla, granjevina (krupna i
sitna), ostaci prilikom seče i izrade
drvnih sortimenata, panjevi i korenje.

b) Prerade drveta

Ostaci iz pilanske prerade drveta
(okrajci, okorci, odresci i drugi) kao i
ostaci iz finalne prerade drveta.




c) Reciklirano drvo
Ponovnim korišćenjem ambalažnog
drveta, predmeta od drveta iz
domaćinstava kao i drveta iz
građevinarstva.
Prilikom upotrebe ovog drveta mora se
voditi računa da je isto očišćeno od
metalnih i plastičnih ostataka, da ne
sadži lepkove i da nije tretirano lakovima.

B.2.1. Kvalitet drvne sečke
Kvalitet drvne sečke je od velike važnosti za pouzdan rad
kotlova. Ključni prametri koji određuju kvalitet drvne sečke
su: vrsta materijala, dimenzije i vlažnost.

B.2.2 Vrsta materijala
Za proizvodnju drvne sečke u šumarstvu idealan polazni
materijal predstavlja vazdušno suvo oblo drvo . Ovršci i
granjevina takođe predstavljaju podesan polazni materijal,
ali su iskustva u korišćenju drvne sečke proizvedene od ovih
sortimenata pokazala nešto veći procenat učešća pepela u
odnosu na sečku dobijenu iz
oblog drveta.
U pojedinim zemljama Evropske
unije za proizvodnju drvne sečke
koriste se panjevi i korenje .

B.2.3 Dimenzije drvne
sečke
Dimenzije drvne sečke su od
veoma velike važnosti za
pouzdan rad kotlova. U
najvećem broju slučajeva problemi u radu kotlova (posebno
zagušenje) prouzrokovani su neodgovarajućim dimenzijama
drvne sečke ili njenim lošim kvalitetom. Za male kotlove
dužina drvne sečke ne bi trebala da prelazi 50 mm, a učešće

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

sitnih komada (< 1mm ) ne bi trebalo da bude veće od 5% u
ukupnoj masi. Optimalna dužina drvne sečke se kreće u
rasponu od 8-30 mm.

B.2.4. Vlažnost drvne sečke
Vlažnost drvne sečke ima veoma veliki uticaj na njenu
toplotnu moć. Veća vlažnost prouzrokuje i veću potrošnju
energije u smislu njenog svođanja na meru u kojoj drvo može
efikasno da sagoreva. Povećani sadržaj vlage često remeti
optimalne uslove pri kojima se postižu najveći energetski
efekti pri sagorevanju drveta, a često dovodi i do značajnih
gubitaka. Zbog toga je od velike važnosti i za korisnika i za
snabdevača drvnom sečkom precizirati prihvatljiv opseg njene
vlažnosti.
Svaki kotao ima svoj radni opseg u pogledu vlažnosti goriva
koje se koristi i on u velikoj meri zavisi od njegovih tehničkih
karakteristika (gorionika i drugih). Za kotlove snage ispod 100
kW optimalna vlažnost drvne
sečke iznosi od 20-30%. Za
postizanje ove vlažnosti od
velike važnosti je vlažnost
polaznog materijala, klimatski
uslovi ali i karakteristike samog
skladišta drvne sečke. Ukoliko je
vlažnost polaznog materijala u
granicama od 40-60% preporuka je da se od njega ne
proizvodi drvna
sečka dok sadržaj vlage ne dostigne nivo vazdušno suvog
drveta. Ovo iz razloga što je potrebno manje vremena da
sadržaj vlage u polaznom materijalu dostigne nivo vazdušno
suvog drveta (oko 25%) nego što bi to bilo u slučaju da se od
vlažnog polaznog materijala proizvede drvna sečka, a zatim
ona suši do optimalne vlažnosti. Da je vlažnost važna
karakteristika drvne sečke potvrđuje i primer na tržištu
Austrije na kome cene drvne sečke zavise od njene vlažnosti, i
to:
I cenovni razred: do 20% vlažnosti
II cenovni razred: 20-25% vlažnosti
III cenovni razred: 26-30% vlažnosti
IV cenovni razred: 31-35% vlažnosti
V cenovni razred: preko 35% vlažnosti
S obzirom da vlažnost ima glavni značaj za određivanje cena
to ju je potrebno što preciznije izmeriti. Ova konstatacija se
posebno odnosi na isporuke proizvođača I trgovaca velikim
toplanama čija je godišnja potrošnja nekoliko stotina tona. U
takvim isporukama svaki procenat vlažnosti može da znači
veliki gubitak ili dobitak za isporučioca ili korisnika. U tom
smislu danas je u praksi najčešće zastupljen sistem isporuke
po težini u atro tonama. Atro tona predstavlja težinu
apsolutno suvog drveta (sadržaj vlage 0%). Pri ovoj vlažnosti
drvo ima maksimalnu energetsku vrednost. To znači da tada
kupac kroz cenu drvne sečke plaća energiju, a ne vodu.
Praktičan način obračuna isporuke i plaćanja drvne sečke dat
je na sledećem primeru:









Primer 1. Neto težina drvne sečke bukve je 5.500 kg, a njena
izmerena vlažnost 30% (znači 70% predstavlja čista drvna
masa). Energetska vrednost 1 kg drveta bukve vlažnosti 0%
iznosi 5,0 kWh/kg (izvor: Austrijska Agencija za Energiju). U
konkretnom primeru kupac je kupio sledeću količinu energije:
5.500 kg x 0,7 = 3.850 atro kg x 5,0 kWh/kg = 19.250 kWh

B.2.5. Proizvodnja i
skladištenje drvne sečke
U zavisnosti od polaznog
materijala, proizvodnja drvne
sečke obavlja se uglavnom na
mestu ili u blizini na kome se
taj materijal nalazi. Osnovni
razlozi za ovakav pristup su ekonomske prirode.
Za proizvodnju drvne sečke iz šumskih ostataka koriste se
najčešće pokretne drobilice sa sopstvenim ili pogonom od
neke priključne mašine (traktor i sl.)
Tako proizvedena drvna sečka transportuje se uglavnom u
kamionskim ili u traktorskim prikolicamado skladišta, a
kamionima- kontejnerima do velikih toplana i drugih
potrošača (fabrike ploča na bazidrveta). Ukoliko je drvna
sečka proizvedena od polaznog materijala čija je vlažnost bila
ispod 25%,ona se skladišti u zatvorenim skladištima uz
povremeno mešanje i provetravanje), a ako jeproizvedena od
polaznog materijala čija je vlažnost bila iznad 25% ona se
skladišti u polu zatvorenim skladištima .


European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

B.2.6. Korisne preporuke za skladištenje drvne
sečke:
− Skladištite trupce koji su namenjeni za proizvodnju sečke
bar jedno leto na , sunčanom mestu I promaji (prirodno
sušenje);
− Drvo koje se skladišti preko leta trebalo bi imati udeo vode
od 25% do 30% u vreme obrade pred kraj leta;
− Planirajte mesta za skladištenje na sunčanim mestima
izloženim vetru;
− Skladištite/sušite drvo pre obrade kad god je to moguće;
− Ukoliko su letni meseci kišni, preporučuje se prekrivanje
drveta;
− Izbegavajte skladištenje drvne sečke sa visokim udelom
zelenog otpada (stvaranje plesni i gljivica);
− Skratite vreme skladištenja drvne sečke na minimum
(prirodni proces truljenja);
− Sušenje hladnim vazduhom , hladno provetravanje i
skladištenje u natkrivenim skladištima pokazalo se efikasnim
u praksi ;
− Smanjite deo sitnih komadića na minimum (zbog boljeg
provetravanja);
− Obezbedite da je drvna sečka uskladištena na odgovarajući
način i odredite redosled korišćenja (princip “prvi unutra,
prvivan”);
− Prilikom skladištenja goriva, izbegavajte sabijanja;
− Nikad ne skladištite vlažno gorivo.

Tehničke specifikacije za drvnu sečku prema
standardu EN 14961
Dimenzije u mm

Glavna frakcija >80%
mase
Sitna (fina)
frakcija <5%
Krupna (gruba)
frakcija <1%
(maksimalna duzina
komada)
P16
P45
P63
P100
3.15 <P<16 mm
3.15 <P<45 mm
3.15 <P<63 mm
3.15<P<100 mm
< 1 mm
< 1 mm
< 1 mm
< 1 mm
>45%, a < 85%
>63 mm
>100 mm
>200 mm
Vlažnost (w-% u trenutku isporuke)
M20
M30
M40
M55
M60
< 20%
< 30%
< 40%
< 55%
< 60%
Osušena
Podesna za skladištenje
Ograničena za skladištenje

Pepeo (% od suve baze)
A0.7
A1.5
A3.0
A6.0
A10.0
< 0.7%
< 1.5%
< 3.0%
< 6.0%
< 10.0%
B. 2.7. Kotlovi na drvnu sečku
Kotlovi na drvnu sečku su se razvili za poslednjih četrdesetak
godina do te mere da su danas postali veoma pouzdani i
prefinjeni automatski sistemi. Širom Evrope hiljade kotlovskih
instalacija na drvnu sečku snabdevaju toplotnom energijom
privatna domaćinstva u gradovima i na selima, javne
ustanove (škole, bolnice, dečija obdaništa) i gradske toplane.
U zavisnosti od objekta koji se greje i namene kotlovi na
drvnu sečku podeljeni su generalno u tri grupe:
I grupa obihvata kotlove snage do 100 kW koji se najviše
koriste u individualnim domaćinstvima;
II grupa obuhvata kotlove snage od 100 – 1000 kW sa
pokretnom rešetkom koji se koriste za grejanje većih
pojedinačnih objekata kao i za gradske toplane.
III grupa kotlova su snage iznad 1000 kW i koriste se za
proizvodnju industrijske energije ili za kombinovanu
proizvodnju toplotne i električne energije (CHP).
U mnogim zemljama Evrospke unije, pored gradskih toplana,
drvna sečka kao glavno gorivo koristi se i u seoskim
sredinama za grejanje škola, domova zdravlja, javnih objekata
ali i privatnih domaćinstava kako u sistemu individualnog tako
i u sistemu centralnog grejanja.
U mnogim gradovima drvnu sečku kao glavno gorivo koriste
javne gradske toplane ali i brojne privatne kompanije koje se
bave proizvodnjom i distribucijom toplotne energije u
sistemima centralnog grejanja. Privatne toplane sa kotlovima
snage od 250 kW do 1,5 MW imaju u potpunosti
automatizovan sistem rada koji se odvija bez prisustva
operatera. Jedina uloga operatera sastoji se u redovnom
punjenju skladišta za drvnu sečku iz kojih se sistemom
spiralnih transportnih uređaja sečka doprema do kotlova u
kojima se vrši sagorevanje i proizvodnja toplotne energije.


B.3 DRVNI BRIKETI
Drvni briketi predstavljaju kompaktne forme drvnih goriva
koji se dobijaju fizičkim sabijanjem usitnjenog drvnog
materijala u odgovarajućim presama (mehaničkim i
hidrauličnim). Za proizvodnju kvalitetnog drvnog briketa
potrebno je obezbediti nekoliko ključnih uslova i to: dovoljnu

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

količinu i odgovarajuću granulaciju drvnog ostatka,
zadovoljavajući nivo vlažnosti I odgovarajuću opremu za
proizvodnju briketa.
U zavisnosti od karakteristika navedenih uslova zavisi i
kvalitet drvnih briketa. Potrebna količina drvnog ostatka za
proizvodnju jedne tone briketa zavisi i od vrste drveta. Pod
uslovom da je drvni materijal zadovoljavajuće vlažnosti za
jednu tonu drvnog briketa cilindrične forme potrebno je oko
1,5 m3 drvnog materijala.
Drvni ostatak pojavljuje se u različitim oblicima i
granulacijama, a najčešće kao sitna piljevina, bruševina,
strugotina i komadni ostatak malih dimenzija.
Od navedenih vrsta drvnog ostatka jedino sitna piljevina,
bruševina i strugotina imaju
zadovoljavajuću granulaciju. Bitno je napomenuti da suviše
sitan drvni ostatak nije podesan za briketiranje jer je u
procesu proizvodnje jako teško ostvariti koherentnost i
čvrstoću briketa. Čvrstoća i koherentnost briketa postižu se
odgovarajućom pripremom polaznog materijala, veličinom
pritiska u presama kao i ligninom koji predstavlja prirodno
vezivo koje se nalazi u drvnim vlakancima.
Krupni drvni ostatak se mora usitniti na odgovarajuću
granulaciju u, za to predviđenim, specijalnim mašinama koje
na sebi imaju izlazno sito kojim se reguliše granulacija.


Detalji linije za proizvodnju drvnih briketa

Da bi se mogao proizvoditi briket nivo vlažnosti drvnog
ostatka ne sme biti niži od 6% niti viši 16% ukupne unutrašnje
vlage. Konačna vlažnost gotovih drvnih briketa kreće se od 7-
10% i pri toj vlažnosti energetska vrednost briketa je takva da
jedna tona ovog goriva zamenjuje oko 3 prm
ogrevnog drveta vlažnosti 35% odnosno oko 2 kg briketa
imaju istu energetsku vrednost kao 1 l lož ulja. Na tržištu su
najzastupljeniji puni cilindrični briketi. Međutim, pored ove
forme drvni briketi se generalno proizvode i u nekoliko drugih
formi od kojih su najzastupljenije prikazane


B.3.1 Forme drvnih briketa za domaćinstva


Najčešće dimenzije cilindričnih drvnih briketa su: prečnik od
5-9 cm, a dužina 25-33 cm. Drvnibriketi za industrijsku
upotrebu su manjih dužina (oko 10 cm). Dimenzije šupljih
cilindričnih briketa su slične dimenzijama punih cilindričnih
briketa, s tom razlikom što u sredini imaju šupljinu prečnika
25 mm. Prizmatični briketi mogu biti puni i šuplji, a na tržištu
se najčešće javljaju kao šestostrane i osmostrane prizme.
Najčešće dimenzije šupljih prizmatičnih briketa iznose 55 x 55
x 320 mm sa otvorom u sredini od 22 mm.
Pojedini proizvođači drvnom materijalu iz koga proizvode
prizmatične brikete dodaju vosak sa ciljem povećanja njegove
energetske vrednosti.
Na tržištu pored briketa od čisto drvnih materijala, proizvode
se i briketi od ostataka prilikom orezivanja vinove loze.
Pakovanje i isporuka briketa zavise od toga ko su krajnji
potrošači. Za domaćinstva briket se pakuje najčešće u
papirnu i kartonsku ambalažu i termoskupljajuće folije.
Pakovanja u papirnoj ambalaži (kesama) imaju najčešću
težinu od 5 kg i od 10 kg, a pakovanja u kartonskoj ambalaži
(kutijama) od 10 kg i od 20 kg. Za velike potrošače kao što su
toplane briketi se isporučuju u tzv. džambo vrećama
.
Načini pakovanja briketa za domaćinstva (a,b,c,e) i
industrijske potrošače (d)


European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

Ovako pojedinačna pakovanja za domaćinstva isporučuju se
supermarketima ili drugim prodajnim objektima upakovana
na palete i obmotana sa termoskupljajućom folijom kako bi se
maksimalno zaštitila od primanja vlage. To je ujedno i vrlo
važan zahtev kada je u pitanju briket. Mesta na kojima se
odlažu ili skladište drvni briketi ne smeju biti vlažna, jer
primanjem dodatne vlage iznad fabričkih 10% nastaju
problemi u pogledu koherentnosti, efikasnosti sagorevanja i
smanjenja energetske vrednosti.
Pored značajnih prednosti u odnosu na ogrevno drvo u smislu
energetske vrednosti i prostora za skaldištenje drvni briketi
namenjeni domaćinstvima imaju nedostatak u odnosu na
pelete koji se odnosi na to da se peći za sagorevanje moraju
puniti ručno.

B.4. DRVNI PELETI
Drvni peleti predstavljaju
prefinjene
homogenizovane forme
goriva proizvedene od
drvnog ostatka koji nastaje
u procesima prerade drveta
njihovim sitnjenjem do
nivoa drvnog brašna, a
zatim njegovim sabijanjem u posebnim presama. Njihove
postojane osobine čine ih idelanim gorivom za
automatizovane sisteme za grejanje. Drvni peleti su
cilindtričnog oblika čiji se prečnik kreće od 6 do 12 mm, a
dužina od 10 do 30 mm. Sadržaj vlage se kreće od 8- 10%, a
energetska vrednost je izuzetno visoka što ih svrstava među
najbolja goriva na bazi drveta. Pored visokog sadržaja energije
pelete su gorivo koje zahteva najmanje skladišne prostore u
odnosu na ostala drvna goriva. Važna karakteristika ovog
drvnog goriva jeste činjenica da je potrošnja energije za
njihovu proizvodnju oko 3% po proizvedenoj jedinici mere u
odnosu na vrednost energije koja se dobije iz jedinice
proizvedene količine.
Karakteristike drvnih peleta zavise od više faktora među
kojima se posebno izdvajaju vrsta drveta, oprema za
proizvodnju, vlažnost i druge karakteristike polazne sirovine.
Osnovne karakteristike drvnih peleta koje se najčešće mogu
naći u ponudi na tržištu su sledeće:
Energetska vrednost: 4.3 - 4.9 kWh/kg;
Zapreminska težina: 500 - 700 kg/m3 u zavisnosti od
drvne vrste koja je korišćena za njihovu proizvodnju;
Sadržaj vlage: 8% - 10%;
Saržaj pepela: 0.5% - 6%;
Prečnik: 6mm - 12mm i
Dužina: 10mm - 30mm

B.4.1. Prednosti drvnih peleta
U poređenju sa ostalim, manje rafiniranim drvnim gorivima
kao što su cepano drvo, drvna sečka i briketi, pelete imaju
brojne prednosti od koji se posebno izdvajaju:
• manji prostor (zapremina) potreban za transport i
skladištenje (zbog dimenzija i veće specifične gustine),
• manji broj isporuka za potrošače u toku grejne sezone
(jedna ili dve)
• konzistentne (stalne) dimenzije i sadržaj vlage,
• mogućnost višestruke upotrebe – mogu biti korišćene u
sobnim pećima ili u kotlovima,
• pelete se istovaraju u skladišta bez oštećenja i gubitaka,
• potpuno automatizovan i jednostavan dovod iz skladišta do
kotlova,
• lakoća rukovanja i
• lakoća potpaljivanja.

B.4.2. Proizvodnja drvnih peleta


Detalji linije za proizvodnju peleta

Proizvodnja drvnih peleta obavlja se ili kao osnovna
delatnost preduzeća ili kao dopunska delatnost u okviru
proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta. U prvom
slučaju fabrike za proizvodnju peleta su najčešće mkapaciteta
iznad 30.000 tona/godišnje pri čemu se drvna sirovina za
proizvodnju peleta sakuplja i doprema od različitih dobavljača
(pilane, fabrike ambalaže, proizvođači drvne sečke,
proizvođači ogrevnog drveta i višemetarske oblovine) u
kontejnerima ili u džambo vrećama ako je u rasutom stanju ili
na kamionima ako je u formi ogrevnog drveta, krupnog
ostatka i višematarske oblovine. U drugom slučaju linije za
proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najčešće od
5.000-10.000 t/godišnje), a polazna sirovina za njihovu

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

proizvodnju je najčešće drvni ostatak iz vlastite prerade
drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta. U zemljama
sa razvijenim tržištem peleta fabrike za njihovu proizvodnju
su locirane najčešće blizu drugih fabrika za preradu drveta
kako bi se smanjili troškovi transporta sirovine. Kao polazna
sirovina za proizvodnju drvnih peleta najčešće se koristi
piljevina, strugotina, iver i sitni i krupni drvni ostaci. Bez
obzira o kojoj vrsti drvnog ostatka se radi isti se najpre mora
očistiti od nečistoća i eventulanog sadržaja metala, peska i
sitnog kamena. Tako pripremljen materijal ulazi u sam proces
proizvodnje koji se sastoji od nekoliko faza.
Prva faza je usitnjavanje drvnih ostataka u drobilicama i
njihovo pretvaranje u drvnu sečku čije se dimenzije kreću od
30×30mm do 50×50mm. Tako dobijena drvna sečka se
transportuje u silos za vlažni materijal. Iz silosa vlažnog
materijala drvna sečka odlazi u sušaru na sušenje do nivoa od
vlažnosti od 13-13,5% pre ulaska u proces presovanja.
Tako osušen materijal doprema se zatim na posebne mlinove
gde se dodatno usitnjava do nivoa drvnog brašna , a zatim
odlazi u silos suvog materijala. Iz silosa suvog materijala
drvno brašno se doprema do jednog miksera u kojem se
nalazi vlagomer koji kontroliše vlažnost materijala i jedna
pumpa koja dozira vodu ukoliko je izmerena vlažnost ispod
13%. Pre ulaska na presu drvnobrašno prolazi kroz jedan
dozator u kome mu se dodaju veoma male količine skroba
(kukuruzno brašno) ako se isti koristi kao dodatno vezivno
sredstvo. Iz dozatora drvno brašno odlazi u prese u kojima se
se nalaze matrice sa cilindričnim otvorima čiji prečnik zavisi
od željenog prečnika drvnih peleta .
U presama, pod veoma visokim pritiskom, drvno brašno se
sabija i kroz otvore na matricama izlazi pelet cilindričnog
oblika, prečinka od 6 mm koji se koristi za domaćistva ili 8-
12mm ako se proizvodi za industriju. Na izlasku iz matrice
nalaze se noževi koji pelet odsecaju na željenu dužinu,
najčešće od 10-30 mm.
S obzirom da je temperatura na matricama prese između 80 i
90° C to se ulazna vlažnost drvnog brašna sa 13-13,5% u njima
spušta na konačnih 8-10%. Ukoliko bi ulazna vlažnost bila niža
kvalitet i kompaktnost drvnih peleta bi bio doveden u pitanje
zbog nemogućnosti adekvatnog sabijanja presušenog drvnog
brašna s obzirom na činjenicu da se drvne pelete najčešće
proizvode od čistog drveta bez bilo kakvih aditiva i sa jedinim
prirodnim vezivnim sredstvom koga poseduje drvo, a to je
lignin koji se nalazi u drvnim vlaknima. Samo u izuzetnim
slučajevima drvnom brašnu se može dodati prirodni skrob
kao što je kukuruzni skrob u malom procentu da bi se
poboljšao proces vezivanja čestica i time povećala
kompaktnost drvnih peleta.

B.5. SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET
Za proizvodnju toplotne energije i zagrevanje prostorija
koriste se posebno, za tu namenu, konstruisani sistemi u
formi peći i kotlova na drvni pelet. Pri tom potrebno je
napomenuti da neki od postojećih sistema na čvrsta goriva ili
mazut mogu biti preuređeni da koriste drvni pelet kao gorivo.

B.5.1. Peći na drvni pelet
Prve peći koje su koristile drvni pelet za proizvodnju toplotne
energije izagrevanje prostorija
konstruisane su u SAD početkom
1980-tih godina, a danas ih u
SAD-u ima u upotrebi preko pola
miliona. U odnosu na peći na
fosilna goriva peći koje koriste
drvni pelet kao gorivo imaju
sledeće prednosti:
• automatsku kontrolu temperature i vremena početka i
završetka grejanja,
• ventilator za distribuciju toplote po celoj prostoriji ili
prostorijama koje su međusobno povezane (optimalna
površina za grejanje sa jednom peći iznosi oko 80 m2),
• automatsko potpaljivanje i
• visoku efikasnost sagorevanja (preko 80%).
Pored navedenih potrebno je istaći još dve važne
karakteritike peći na drvni pelet:
- mogućnost skladištenja peleta u skladištu koje je sastavni
deo peći za njen nesmetan rad od 1-2 dana, u zavisnosti od
dužine vremena korišćenja peći i
- čišćenje pepela jedanput u mesecu što takođe zavisi od
dužine vremena korišćenja peći ali i od njihovog modela.
- mogućnost aktiviranja peći putem SMS poruke s obzirom da
se u njima nalaze mini računari.
Kada računar dobije naredbu putem
SMS poruke on aktivira strujno kolo
čime započinje
zagrevanje jednog grejača. Nakon
dostizanja potrebne temperature
(usijanosti) grejača
automatski se isključuje dalji dovod
struje, a iz skladišta peleta koje je
sastavni deo peći počinju da padaju
drvne pelete na tako usijani grejač

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

čime otpočinje njihov proces paljenja i daljeg sagorevanja. Iz
tih razloga peći na drvni pelet su povezane na napajanje
električnom energijom. Ova karakteristika peći na drvni pelet,
da se mogu aktivirati putem SMS poruke, predstavlja njihovu
posebnu pogodnost za domaćinstva čiji članovi zbog obaveza
ne borave u stambenom prostoru tokom celog dana, a
potrebno je da isti bude zagrejan po njihovom povratku u isti.
Navedene karakteristike peći koje koriste drvni pelet
omogućavaju potrošačima udobnost i fleksibilnost u
korišćenju bez potrebe kontinuiranog prisustva u
prostorijama koje se zagrevaju tokom celog dana kao i bez
velikih aktivnosti u pogledu punjenja peći, održavanja
temperature i čišćenja pepela.
Iako na prvi pogled izgledaju vrlo slično pećima na
tradicionalno drvno gorivo, peći na drvni pelet su potpuno
automatizovane tako da ugrađeni mikroprocesori u
potpunosti kontrolišu kontinuirani rad peći doziranjem
potrebne količine peleta u jedinici vremena kao i efikasnost
njihovog sagorevanja. S obzirom da imaju ugrađene
termostate za kontrolu temperature i ventilator za
distribuciju toplote po celoj prostoriji koja se zagreva
dovoljno je od strane potrošača podesiti željenu temperaturu
i mikroprocesori će je u potpunosti kontrolisati. Važna
karakteristika peći na drvni pelet je i njihova znatno veća
bezbednost u pogledu izazivanja požara u odnosu na peći na
tradiocionalna drvna i fosilna goriva jer je ceo sistem zatvoren
ibez potrebe čestog otvaranja radi punjenja što nije slučaj kod
peći na tradicionalna goriva. Pored toga samo telo peći na
tradicionalna goriva ima visoku temperaturu koja može
predstavljati opasnost za izazivanje požara pogotovo ako se u
njenoj blizini nalaze lako zapaljivi materijali (zavese, stolnjaci
i sl.).
Pored upotrebe za grejanje više
povezanih prostorija danas su u upotrebi i
sistemi peći na drvni pelet namenjenih
centralnom grejanju. Najčešće se koriste
peći snage 12 kW koje pored funkcije
centralnog grejanja omogućavaju i
snabdevanje domaćinstva toplom vodom.
Ovakve peći se mogu smestiti u sobama
za dnevni boravak tako da u istim nisu neophodne instalacije
radiatora.

B.5.2 Kotlovi na drvni pelet
Kotlovi na drvni pelet su potpuno automatizovani sistemi isto
kao kotlovi na gas ili mazut. Imajuugrađene mikroprocesore
koji kontrolišu količinu peleta u jedinici vremena kao i količinu
vazduha neophodnog za njihovo efikasno sagorevanje u ložitu
kotla. To omogućava izuzetno visoku efikasnost sagorevanja
(čak i preko 90%) i veoma nisku emisiju dima. Centralno
grejanje sa kotlovima na drvne pelete je isto tako udobno kao
i grejanje na tečna goriva. Nije neophodno stalno nadgledanje
i kontrola rada s obzirom da tu funkciju obavlja
mikroprocesor, a snabdevanje kotla peletima se obavlja
automatski iz skladišta za pelete. S obzirom da imaju
mogućnost automatskog potpaljivanja kotlovi na drvne pelete
se mogu programirati za početak i završetak rada. Ova
pogodnost se koristi kod domaćinstava kod kojih su članovi
zaposleni ili se zbog drugih obaveza tokom prepodnevnih sati
nalaze izvan kuće pa nije neophodno trošiti gorivo u tom
vremenskom periodu. Mikroprocesori koji kontrolišu rad
sistema imaju mogućnost dobijanja komande za puštanje
kotla u rad nekiliko sati pre dolaska sa posla ili iz škole putem
SMS poruke. Isto tako ukoliko dođe do eventualnih problema
u radu mikroprocesori obaveštavaju korisnika ili servis putem
SMS poruka o postojanju problema, a korišćenjem istih se
kotao može isključiti iz rada ukoliko se proceni da nije
bezbedno da nastavi sa daljim radom. Zbog svega navedenog
kotlovi na drvni pelet su izuzetno puzdani i omogućavaju vrlo
visok nivo fleksibilnosti. Zbog visoke efikasnosti sagorevanja
ostaju male količine pepela koje zahtevaju čišćenje kotla
jedanput mesečno. Vlade mnogih država u Evropskoj uniji
raznim merama stimulišu potrošače na prelazak sa fosilnihna
bioobnovljiva goriva kakva su drvna goriva. Tako npr. od
aprila 2001. godine u Velikoj Britaniji svi proizvođači i uvoznici
kotlova i peći na drvna goriva ostvaruju posebne poreske
olakšice, a potrošači u Austriji još i povraćaj sredstava u
iznosu od 30% od cene koštanja peći, kotla ili cene koštanja
instalacija centralnog grejanja na drvna goriva.

Od ostalih karakteristika kotlova na drvni pelet posebno se
izdvajaju:
• jednostavno snabdevanje drvnim peletima. Drvni peleti se
mogu kupiti u PVC vrećicama u pakovanju od 16 kg ili
isporukom od strane proizvođača ili distributera u
cisternama, ako se kupuje u m,velikim količinama (najčešće 1
ili 2 tone u zavisnosti od veličine skladišnog prostora sa kojim
se m,raspolaže),
• automatizovana kontrola sagorevanja,
• dokazana visoka puzdanost i bezbednost u zaštiti od požara
i problema u elektroinstalacijama,

European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme

• dokazane visoke performanse u pogledu smanjenja
zagađenja životne sredine,
• jednostavno održavanje i čišćenje,
• jasne i nedvosmislene instrukcije,
• prosečna emisija ugljendioksida (CO2) je ispod 12%, a CO
ispod 0.1% (1000 ppm) i
• automatsko puštanje u rad sa bezbednim isključivanjem u
slučaju prekida napajanja električnom energijom kao i
ponovno pokretanje nakon otklanjanja nastalih problema.

B.5.3 Skladišta za pelete i snabdevanje
Domaćinstva koriste peć na pelete u njima se već nalazi
ugrađeno mini skladište u koje se može smestiti pakovanje
peleta u PVCm vrećicama od 15-16 kg (slika 30). Ova količina
peleta je dovoljna za grejanje povezanih prostorijam ,ukupne
površine od oko 80 m2 za jedan dan uz stalno održavanje
temperature u uobičajenim granicama. Ukoliko nije
neophodan rad peći tokom celog dana (dnevnog grejnog
perioda) navedena količina peleta može obezbediti
dvodnevnu, a u nekim slučajevima i trodnevnu potrošnju.
Punjenje mini skladišta peći se vrši ručno kao i pražnjenje
pepela. U pogledu skladišnog prostora za skladištenje
džakova od po 16 kg težine najznačajniji zahtev je da taj
prostor bude izolovan od
uticaja kiše i vlage, a njegova veličina zavisi do toga koliko su
potrošači opredeljeni da kupe manju ili veću količinu peleta i
koliko su udaljeninajbliži supermarketi ili stovarišta goriva na
kojima se svakodnevno mogu kupiti navedena pakovanja.
Kupovinom većih količina cene drvnih peleta su niže u odnosu
na pakovanja u PVC vrećicama.
Za kotlovske sisteme na drvne pelete neophodna su skladišta
u koja je moguće smestiti oko 2 tone peleta za nesmetan i
kontinuiran rad sistema u trajanju od najmanje jednog
meseca. U tom slučaju potrebno je organizovati nabavku
peleta najmanje 2-3 puta u toku grejne sezone. Ukoliko
potrošači mimaju mogućnost izgradnje većeg skladišnog
prostora za pelete npr. za 5-6 tona onda se morganizovanje
nabavke vrši samo jedanput za celu grejnu sezonu. Isporuka
peleta za veće skladišne sisteme vrši se cisternama (kao za
mazut) (slika 31), a ceo postupak prebacivanja peleta iz
cisterni u skladište obavlja se crevima i u potpunosti je
mehanizovan.




European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme


European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme


C. PRAVNI OKVIR ZA BIOMASU

U procesu evropskih integracija, Republika Srbija je u
obavezi da usvoji veliki broj zakonskih i podzakonskih
akata, i da ratifikuje brojne međunarodne ugovore. U
oblasti zaštite životne sredine i oblasti energetike, jedan
od ključnih koraka u usklađivanju nacionalnog
zakonodavstva predstavljala je Ratifikacija Ugovora o
osnivanju energetske zajednice (Ugovor o energetskoj
zajednici Jugoistočne Evrope ili ECSEE) 2006. godine (u
daljem tekstu: Ugovor). Ratifikacijom Ugovora,
Rеpublika Srbija je prihvatila obavezu primene direktiva
koje se odnose na veći obim korišćenja obnovljivih izvora
energije (Direktiva 2001/77/EC i Direktive 2003/30/EC).
-Izrada NAPOIE ( Nacionalni akcioni plan OIE).NAPOIE je
dokument kojim se prikazuje okvirna politika Republike
Srbije i utvrđuju putanja u oblasti OIE do 2020.
godine.Osnovni cilј NAPOIE je da podstakne i ohrabri
investiranje u oblasti zelene energije
- Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18.
oktobra 2012. godine (D/2012/04/MS-EnZ) - određen
veoma ambiciozan obavezujući cil ј za RS u 2020. godini:
• 27% OIE u BFPE (sa 21.2% u 2009. godini)
• 10% OIE u BFPE u saobraćaju
Osim ratifikacije Ugovora, sa aspekta OIE, Srbija je u
proteklih šest godina usvojila čitav niz zakonskih,
podzakonskih akata, strategija, programa i planova koji
regulišu ovu oblast: ( Nacionalna strategija održivog
razvoja („Službeni glasnik RS”, br. 57/2008), Strategija
razvoja energetike Republike Srbije do 2015. („Službeni
glasnik RS”, br. 44/2005) , Strategija upravljanja otpadom
za period 2010-2019 („Službeni glasnik RS”, br. 29/10),
Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u
mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore
upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva
(„Službeni glasnik RS”, br. 8/2010), Strategija uvođenja
čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik
RS”, broj 17/09), Akcioni plan za biomasu, za period
2010-2012., Nacrt, Vlada Republike Srbije, 2010. , Zakon
o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 84/2004), Zakon o
zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br.
36/2009), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu
sredinu („Službeni glasnik RS”, br.135/2004 i 88/10),
Nacionalni program zaštite životne sredine („Službeni
glasnik RS”, br. 12/2010), Izmene i dopune Programa
ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period 2007-2012 („Službeni
glasnik RS”, br.99/2009), Uredba o utvrđivanju Programa
ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012.
godine („Službeni glasnik RS”, br 17/2007), Uredba o
uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača
električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti
tih uslova („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009 ) i mnogi
drugi koji direktno ili indirektno pozitivno regulišu ovu
oblast ).

-Da bi se biomasa koristila, potrebno je obezbediti
odgovarajuće saglasnosti, dozvole i sertifikate. Postupak
pribavljanja dozvola i saglasnosti treba pojednostaviti, a
da se pri tom i dalje vodi računa o faktorima kao što su
bezbednost postrojenja, ispunjenost energetskih i i
ekoloških zahteva i slično. Investitori treba da znaju koje
institucije i na kom nivou su ovlašćene za izdavanje
dozvola
-Podzakonska regulativa koja definiše kriterijume za
sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne
energije je usvojena od Ministarstva rudarstva i
energetike. Definisanje uslova za sticanje statusa
povlašćenog proizvođača toplotne energije spada u
nadležnost lokalne samouprave, koja često nema
potrebne ljudske kapacitete da ove kriterijume definiše

- Organi jedinica lokalne samouprave kao nadležni
organi, nisu uvek obavešteni o prednostima i
nedostacima korišćenja pojedinih tehnologija u oblasti
bioenergetike, što vodi ka obazrivom pristupu i kašnjenju
u postupcima izdavanja dozvola i saglasnosti. Osim toga,
u Republici Srbiji je do danas realizovan relativno mali
broj projekata iz oblasti bioenergetike, tako da još uvek
nema mnogo iskustava u pogledu davanja dozvola i
saglasnosti u ovoj oblasti
- Uređaji/aparati za korišćenje biomase (npr. peći i
kotlovi) moraju da budu sertifikovani. Osim toga,
biogoriva (briketi, pelete i biogoriva za saobraćaj) moraju
da zadovoljavaju kvalitet prema odgovarajućim
standardima. Ne postoje jasni sistemi za standardizaciju
proizvoda od biomase.




European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme



EU standardi briketa i peleta
Evropski parlament je 2008. godine usvojio paket propisa
o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi
smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od
20 %, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i
učešće obnovljive energije od 20 % u ukupnoj potrošnji
energije u EU - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na
1990. godinu.
U cilju racionalne manipulacije biomasom kao izvorom
obnovljive energije, u smislu smanjivanja zapremine, vrši
se briketiranje i peletiranje. S obzirom na tendencije
Evropske Unije za korišćenje OIE, bilo je neophodno
definisati niz standarda u cilju lakšeg pakovanja i
manipulacije finalnim proizvodima biomase od strane
krajnjih korisnika (pre svega domaćinstva i industrija).
Tako, među zemljama EU, Kraljevina Švedska je 1998.
godine prva definisala kriterijume i počela primenu
standarda za briketiranje i peletiranje. Naredne godine,
Republika Austrija je verifikovala tri nacionalna standarda
koij utvrđuju zahtevani kvalitet i dimenzije koje je
neophodno primeniti u procesu briketiranja i peletiranja,
kao i uslove za adekvatno skladištenje (ÖNORM-M-7135,
ÖNORM-M-7136 i ÖNORM-M-7137).
U martu 2004. uveden je standard Evropske Komisije EN
14961 kojim su definisane kategorije peleta prema
poreklu i prema načinu korišćenja u termoenergetske
svrhe.
Na taj način, kontrolisanje hemijske strukture biomase,
odnosno briketa i peleta utiče na zadovoljenje propisanih
graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija koje se
oslobađaju prilikom sagorevanja.

Važnost EN 14961 normi
Uprkos tome što se trenutno drvna biomasa ne koristi u
značajnoj meri u većem broju evropskih zemalja, ona je
ograničena sirovina, koja će u budućnosti zbog veće
potražnje postati važnija i vrednija. Evropska norma za
čvrsta biogoriva služi kao važno sredstvo otvaranja
domaćeg i međunarodnog tržišta gorivom. Uz dovoljan
broj učesnika na tržištu, jasne informacije o funkcijama
i karakteristikama kvaliteta ogrevnog drveta su potrebne
za razvoj tržišta biogoriva. Kod lož ulja ili prirodnog gasa
postoji znatno poverenje kupaca u njihov kvalitet, što
kod ogrevnog drveta još uvek nije slučaj. Cilj Evropske
norme za gorivo je jačanje poverenja kupaca u drvo kao
gorivo i omogućavanje trgovine između potrošača i
proizvođača.

Serija normi EN14961 je podeljena na opšti deo (Deo 1) i
pet kratkih i lako razumljivih normi za potrošače. Norme
određuju celokupnu proceduru za zadovoljavanje i
kontrolu kvaliteta biogoriva, od uzimanja i obrade
uzoraka, procedurama testiranja i analize i
obezbeđivanjem kvaliteta biogoriva (npr. testiranje
udela pepela u drvnoj sječki u skladu s EN14775).

Sledeće norme odnose se na razne vrste biogoriva:
EN 14961-1: Osnovni zahtevi
EN 14961-2: Drvni peleti za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-3: Drvni briketi za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-4: Drvna sječka za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-5: Ogrjevno drvo za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-6: Nedrvni peleti za neindustrijsku upotrebu

Prvi deo normi na snagu je stupio u decembru 2010 dok
su delovi od 2 do 6 usvojeni u januaru 2010. Uvođenjem
EN 14961-5 po prvi puta određena je i norma za
cepanice, koja do sada nije bila definisana u ni jednoj
nacionalnoj normi.




















European Union
“Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass
in the Cross Border Region” – ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: РД 02-29-28/21.01.2013


The project is co-funded by EU through the Bulgaria–Serbia IPA Cross-border Programme