Book SRB 2

European Union
Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass

in the Cross Border Region ProBioCBR
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27
Subsidy contract number: 02-29-28/21.01.2013

The project is co-funded by EU through the BulgariaSerbia IPA Cross-border Programme

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


ASPEKTI I KATEGORIJE
PREDINVESTICIONIH STUDIJA
Prvi deo
Ciklus razvoja projekta sastoji se od predinvesticione
faze, faze same investicije i operativnih faza. Svaka od
navedene tri faze moe se podeliti na etape u kojima
mogu biti sadrane znaajne privredne aktivnosti.
Osnovni cilj ovog Prirunika je da se omogui bolje
razumevanje problema sa kojima se mora raunati u
predinvesticionoj fazi industrijskih projekata.
Paralelno sa predinvesticionom fazom se odvijaju i neke
druge aktivnosti, koje se ak preklapaju u narednoj
investicionoj fazi. Tako npr. iako se u poetnim fazama
predinvesticionih studija dobijaju dosta pouzdani
pokazatelji, o realnosti projekata i o planovima
realizacije, ipak e se o tome konaan sud moi doneti
tek u fazi konanog vrednovanja i investicionoj fazi.

Faza investiranja (implementacija)

Faza investiranja ili implementacije projekta za veliku
elezaru nema mnogo zajednikog sa izgradnjom male
livnice ili pogona za izradu delova precizne mehanike.
Pretpostavimo da predviena privredna aktivnost
ukljuuje podizanje fabrike i montau maina i opreme.
U tom sluaju se faza investiranja projekata moe
podeliti na sledee osnovne etape: a) projektovanje i
inenjering, b) traenje ponuda i ugovaranje, c) gradnja,
d) obuka, e) putanje u rad.
Priprema projekata i projektni inenjering ukljuuju
termiranje, izbor lokacije i istraivanje terena,
projektovanje pogona, detaljan inenjering pogona i
konani izbor tehnologije i opreme.
Ponude i ugovaranje definiu zakonske obaveze u
odnosu na finansiranje projekta, izbor tehnologije,
izgradnju objekta i pomonih pogona kao i nabavku
opreme i maina za operativnu fazu. U tome je
ukljueno potpisivanje ugovora izmeu investitora sa
jedne strane, i finansijskih institucija, konsultanata,
projektanata, dobavljaa opreme i materijala
licencodavaca sa druge strane. Ova etapa ukljuuje niz
postupaka koji pretstavljaju veliki problem za zemlje u
razvoju. Traenje ponuda i ugovaranja se vre u svim
etapama faze investiranja, osim kod ugovaranja po
principu klju u ruke, kod kojeg ima manje problema,
ali je to najskuplji put za realizaciju projekta.
Predinvesticione studije daju osnovu za fazu
investiranja. U toku ugovora esto dolazi do potreba sa
izmenama, no to moe da dovede do nepredvienog
poveanja trokova investicije.
U fazu gradnje spadaju priprema terena, izgradnja
objekata i montaa opreme.
Faza obuke koju treba organizovati paralelno sa fazom
gradnje, moe direktno da utie na nivo produktivnosti i
efikasnost rada.
Putanje u rad (faza isporuke) je, normalno, vremenski
kratko, ali tehniki kritino. Ono pretstavlja vezu izmeu
prethodne faze i normalnog rada novog investicionog
objekta. Kroz uspenost realizacije te faze moe se
oceniti efikasnost planiranja i realizacije projekta.
Faza investiranja ukljuuje velika finansijska sredstva, pa
vee izmene projekta mogu da imaju ozbiljne finansijske
implikacije. Loe terminiranje, zakanjenje u gradnji,
isporukama ili putanju u rad u svakom sluaju
prouzrokuju poveanje trokova investiranja i utiu na
atraktivnost projekta. U predinvesticionoj fazi su
znaajniji kvalitet i pouzdanost projekta a ne vreme,
meutim, u fazi investiranja kritian faktor je vreme.

Radna faza

Probleme radne faze je potrebno posmatrati i sa
kratkoronog i sa dugoronog aspekta. Kratkoroni
aspekt se odnosi na poetni period posle poetka
proizvodnje kada se broj problema moe poveati, i to
posebno problema vezanih za primenu proizvodnih
tehnika, funkcionisanje opreme, neodgovarajuu
produktivnost ili nedostatka kvalitativnog kadra. Veina
tih problema treba meutim da se razmatra u odnosu
na fazu realizacije, pa je potrebno izvriti neophodne
korektivne mere, prvenstveno u odnosu na realizaciju
projekta. Dugoroni aspekt se odnosi na proizvodne
trokove sa jedne strane i na prihod od prodaje sa druge

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


strane, a oni su direktno povezani sa predvianjima
datim u predinvesticionoj fazi. Ukoliko su ta predvianja
bila pogrena, tehno-ekonomska mogunost privredne
aktivnost bie neminovno ugroena, pa ako se takvi
propusti utvrde tek u radnoj fazi, neophodne mere bie
ne samo teko sprovesti, ve e to iziskivati i velike
trokove.
Navedeni sadraj investicije i operativne faze
industrijskog projekta je svakako za niz projekta suvie
uproen, i moe se doi do zakljuka da je potrebno
uzeti u obzir neke druge aspekte koji imaju ak vei
kratkoroni ili dugoroni uticaj. Veliki broj taaka koje je
potrebno pokriti za vreme rada na tim fazama dokazuje
kompleksnost predinvesticione faze koja predstavlja
osnovu za naredne faze. Stepen korektnosti
predinvesticione studije i analize uglavnom odreuju
krajnji uspeh ili neuspeh. Ukoliko predinvesticiona
studija nije uraena kvalitetno, bie veoma teko izvriti
korekciju tehnoekonomskog dela projekta.

Pripremne aktivnosti

Priprema projekta poinje odlukom da se identifikuje
potencijalni finansijski izvori, marketing i ostali faktori
od kojih zavisi uspean razvoj projekta. Tako, priprema
moe da ukljuuje traenje lokalnih sponzora, privatnih
ili drutvenih partnera, stranih partnera, raznih izvora
finansiranja itd. Priprema projekta treba da pone to je
pre mogue, poto je studija mogunosti ili, jo bolje,
predstudija izvodljivosti dokazala uspenost projekta.
Ovo poetno vrednovanje tehnikih, finansijskih i
ekonomskih aspekata projekta vri se u grubim okvirima
i od dobijenih rezultata zavisi odluka da li ii dalje sa
pripremama i izraditi studiju izvodljivosti.
Kod priprema projekta est nedostatak je nedovoljna
povezanost izmeu elemenata projektnog ciklusa,
posebno sa fazama identifikacije i formulacije projekta.
Taj nedostatak dovodi do toga da niz studija izvodljivosti
koje pokazuju pozitivne rezultate ostaje neprimenjen, ili
ako je primenjen, pokae se kao negativan. Jedan od
problema je u tome to trei partner, bitan za
obezbeenje finansijskih sredstava, esto insistira da se
u propozicije studije izvodljivosti ukljue njegovi zahtevi.

Predinvesticiona faza
Predinvesticiona faza sadri nekoliko etapa:
identifikacija investicionih mogunosti (studije
mogunosti), prethodna selekcija Projekta i definicija
(predstudije izvodljivosti), formulacija projekta (studije
izvodljivosti), konana evaluacija i odluka o investiciji.
Pomone ili funkcionalne studije su deo etape
formulisanja projekta. One se obino daju odvojeno, a
osnovni razlog za to je to organizcaija koja radi studiju
izvodljivosti moda nema kvalifikovanog kadra za rad na
drugim podrujima. Navedene etape pomau
potencijalnom investitoru u donoenju odluka i
obezbeuju osnovu za odluku o projektu i realizaciji.

Studije mogunosti
Za razliku od situacije u razvijenim zamljama, u
zemljama u razvoju je najvei problem identifikovanje
industrijskih mogunosti koje mogu da dovedu do
investicionih projekata i to posebno u zemljama koje su
u ranijoj fazi industrijskog razvoja. Sa poveanjem
industrijalizacije identifikacija projekata sve se vie
ostvaruje kroz privredne organizacije, no jo uvek je
potrebno postojanje dravnih ustanova koje su u
mogunosti da identifikuju projekte koji se nalaze u
raznim fazama razvoja.
U zemljama u kojima postoji privredno planiranje
identifikacija poetnog projekta je laka ukoliko planski
mehanizam obezbeuje dosta detaljene ekonomske
pokazatelje ukljuujui i sektorske prioritete bazirane na
dobro definisanim kriterijumima. U tom sluaju mogue
je ostvariti selektivnost u definisanju investicionih
mogunosti, pa e prioritete imati zdrave privredne
investicije. ak u zemljama u kojima trini mehanizam
deluje slobodnije, odgovarajue ministarstvo esto
objavljuje listu potencijalnih investicionih mogunosti. U
nekim zemljama u razvoju u kojima privredni sektor nije
snaan, samo postojanje takvog spiska moda nee biti
dovoljno, pa e biti potrebno pribaviti dopunske

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


podatke pre nego to se doe do odgovarajueg
interesantnog posla.
Studija mogunosti treba da identifikuje investicione
mogunosti ili projektne ideje koje e biti predmet
daljeg istraivanja, dok se ne doe do pespektivnog
programa, i to analizom sledeeg:
a) Prirodnih resursa sa potencijalom pogodnim za
proizvodnju (npr. drvo za drvnu industriju),
b) Postojeih privrednih resursa koji slue kao
osnova za prehrambenu industriju,
c) Budue tranje odreenih potroakih dobara
kod kojih postoje uslovi za poveanje tranje
zbog poveanja stanovnitva, poveanja
kupovne moi ili modernijih reenja kao to su
sintetiki proizvodi ili elektrini proizvodi za
domainstvo,
d) Uvoza u cilju identifikacije podruja u kojima
moe da doe do zamene uvoza sopstvenom
proizvodnjom,
e) Proizvodnih sektora koji su uspeni u drugim
zemljama na slinom nivou razvoja, sa slinom
radnom snagom, prirodnim resursima i
ekonomskom prolou,
f) Moguih povezivanja sa drugim industrijama, u
zemlji i inostranstvu,
g) Mogueg proirenja postojeih linija
proizvodnje integracijom (npr. razvoj
petrohemije kroz rafineriju),
h) Mogunosti za diversifikaciju (farmaceutska
industrija iz petrohemije),
i) Mogueg proirenja postojeih industrijskih
kapaciteta kako bi se dolo do ekonominih
veliina,
j) Opte investicione klime,
k) Privredne politike,
l) Trokova i raspoloivosti faktora od kojih zavisi
proizvodnja,
m) Izvoznih mogunosti.
Studije mogunosti su po prirodi orjentacione i vie
pretstavljaju procenu nego detaljnu analizu. Podaci o
trokovima se obino uzimaju na osnovu komparacije sa
slinim projektima, a ne na osnovu ponuda dobavljaa.
Zavisno od istraivanja prethodnih uslova, treba raditi ili
optu ili specifinu studiju mogunosti.

Opte studije mogunosti. Takve studije su uraene u
nizu zemalja u razvoju preko dravnih ustanova sa
ciljem da se definiu specifini investicioni programi.
Postoje tri tipa studija:
a) Prostorne regionalne studije kojima je cilj da
se identifikuju mogunosti u datom regionu,
b) Podsektorske studije kojima je cilj da se
identifikuju mogunosti u odreenom
podsektoru grani, kao to je graevinski
materijal, proizvodnja hrane, itd.,
c) Studije bazirane na resursima kojima je cilj da se
utvrde mogunosti bazirane na korienju
prirodnih, poljoprivrednih ili industrijskih
resursa, kao to su umska industrija,
petrohemija ili metalna industrija.

Studije mogunosti specifinih projekata
Ove studije treba da se nadoveu na poetnu
identifikaciju optih investicionih mogunosti za
proizvode koji se mogu proizvoditi u zemlji, pa je
potencijalnim investitorima potrebno dati osnovni
koncept investicije. U nekim zemljama u razvoju taj
posao obavlja vladina institucija, meutim, ee je to
rad potencijalnog investitora ili konzorcija.
Studija mogunosti specifinog projekta, koja se radi
ee nego opta studija mogunosti, moe se definisati
kao transformacija projektne ideje u detaljni investicioni
program. Poto je cilj stimulisati reakciju investitora,
studija mogunosti specifinog projekta treba da sadri
neke osnovne informacije o moguim proizvodima koji
bi se mogli proizvoditi u zemlji. Iako takav pregled (koji
je proiziao iz optih ekonomskih pokazatelja kao to su
uvoz u prolosti, poveanje trine ili iz opte studije
mogunosti koja se odnosila na region ili sektor) moe
da poslui kao polazna osnova, potrebno je kao prvo,
biti selektivan u odnosu na proizvode koji su izdvojeni
na taj nain, i drugo, podatke koji se odnose na svaki
proizvod ukomponovati tako da potencijalni investitor,
bilo domai ili strani, moe zakljuiti da li su mogunosti

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


dovoljno atraktivne da bi se prelo na sledeu fazu
pripreme projekta. Takvi podaci mogu da budu
dopunjeni informacijom o osnovnoj politici i postupcima
koji se mogu odnositi na proizvodnju odreenog
proizvoda. Iz toga bi trebalo da proizie detaljniji
investicioni program koji bi mogao da stimulie interes
investitora.
Informacija koju daje studija mogunosti projekta ne bi
trebalo da pretstavlja veliki troak, poto je njome
prvenstveno potrebno razjasniti glavne investicione
aspekte, mogueg industrijskog programa. Cilj takve
studije je da se doe do brzog i jeftinog definisanja
bitnih fakata o investicionoj mogunosti.

Predstudije izvodljivosti
Projektnu ideju treba razgrditi u detaljnu studiju.
Meutim, formulacija tehno-ekonomske studije
izvodljivosti, koja omoguava donoenje odluke o
projektu, skupa je i traio puno vremena. Zbog toga se,
pre nego to se odrede sredstva za takvu studiju, kroz
predstudiju izvodljivosti izvri prethodna ocena
projektne ideje. Glavni ciljevi te studije su da se odredi:
a) Da li je mogunost investiranja tako pouzdana
da se odluka o investiciji moe doneti na bazi
informacija dobijenih kroz predstudiju
izvodljivosti,
b) Da li koncept projekta opravdava detaljnu
analizu kroz studiju izvodljivosti,
c) Da li su neki aspekti projekta kritini i trae
dublje istraivanje kroz funkcionalne ili
pomone studije, kao to su istraivanje trita,
laboratorijska ispitivanja, pilot pogoni i sl.,
d) Da li je informacija dovoljna da se moe doneti
odluka da ideja o projektu ili nije realna, ili nije
dovoljno atraktivna za potencijalnog investitora
ili investitorsku grupu.
Predstudiju izvodljivosti treba posmatrati kao meu
fazu izmeu studije mogunosti projekta i detaljne
studije izvodljivosti, pri emu je razlika prvenstveno u
stepenu detaljnosti datih informacija. U skladu sa tim
potrebno je ak u predstudiji izvodljivosti, istraiti,
moda u grubim crtama, ekonomske alternative za:
a) Trite i kapacitet pogona, (studija tranje i
trita, prodaja i marketing, proizvodni program
i kapacitet pogona),
b) Materijal za rad,
c) Lokaciju i poloaj,
d) Inenjering projekta (tehnologija, oprema i
graevinski radovi),
e) Reiju (proizvodnja, administracija i prodaja),
f) Radnu snagu, proizvodnu i reijsku,
g) Finansijsku analizu trokova investicija,
finansiranja projekta, proizvodnih trokova i
profita-bilnosti.
Sadraj predstudije izvodljivosti treba da bude isti kao i
detaljne studije izvodljivosti.
Ukoliko se radi studija mogunosti projekta usmerena
na mogunost investiranja, esto nije potrebna pred-
faza studije projekta. Ova faza se takoe teko preskae
kada sektorska studija ili studija resursa sadri dovoljno
podataka tako da je mogue prei na fazu studije
izvodljivosti ili prekinuti rad. Predstudija se, meutim,
radi ukoliko se sumnja u ekonominost projekta, pa je
potrebno odreene aspekte studije istraiti dublje uz
pomo detaljne studije trita ili neke druge
funkcionalne studije, kako bi se utvrdila pogodnost
projekta.

Pomone (funkcionalne) studije
Pomone (funkcionalne) studije kod industrijskog
programiranja pokrivaju jedan ili vie, a ne sve aspekte
investicionog projekta i potrebne su kao preduslovi za
podrku predstudije i studiju izvodljivosti, posebno kod
sloenih projekata. One se mogu klasificirati na:
a) Studije trita proizvoda koji bi trebali da se
proizvode, ukljuujui i predvianja tranje;
b) Studije repromaterijala koje pokrivaju trenutno
stanje i predvianja u obezbeenju
repromaterijala bitnih za projekat, kao i
sadanje i budue trendove cena tog materijala;
c) Laboratorijska i prototipska ispitivanja koja se
smatraju potrebnim, da bi se odredila
upotrebljivost odreenog materijala;

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


d) Studije lokacije, posebno za potencijalne
projekte kod kojih transportni trokovi
pretstavljaju najvei deo trokova;
e) Ekonomske studije koje se rade uglavnom kao
deo studija izbora tehnologija. Glavni cilj tih
studija je da se vrednuju veliina pogona koja bi
bila najekonominija posle razmatranja
alternativnih tehnologija, trokovi investiranja,
proizvodni trokovi i cena. U studijama obino
se analizira nekoliko kapaciteta pogona i
izraunavaju rezultati za svaki kapacitet;
f) Studije selekcije opreme koje su potrebne kada
se radi o velikim pogonima sa brojnim
odeljenjima i gde su izvori za nabavku i trokovi
veoma divergentni. Identifikacija opreme,
ukljuujui pripremu licitacija, pozivanje na
licitacije, izbor, ugovaranje i isporuke, normalno
se vri za vreme faze investiranja ili
implemenacije. Kada se radi o veoma velikim
investicijama, sadraj i ekonominost projekta
zavise u velikoj meri od tipa opreme i
investicionih i operativnih trokova. ak je i
operativna efikasnost projekta u direktnoj
zavisnosti od izabrane opreme. U sluajevima
kada nije mogue uklopiti se u standardne
trokove, studije izbora opreme su neophodne
kao podrka za tehnoekonomske studije
izvodljivosti.
Sadraj studije za podrku varira u zavisnosti od prirode
studije i vrste projekta. Poto se, meutim, ona odnosi
na bitne aspekte projekta, zakljuci treba da budu
dovoljno jasni radi odreivanja smernica za narednu
fazu pripremu projekta.
U veini sluajeva su skraeni sadraj preinvesticione
studije za podrku, nalazi u konanom teksu elaborata,
nezavisno od toga da li je ona ureena pre ili
istovremeno sa studijom izvodljivosti.
Studija za podrku radi se pre predstudije ili studije
izvodljivosti ako osnovni zakljuak moe da bude
odluujui u odreivanju valjanosti projekta, a studija za
podrku moe da da negativan rezultat. Studija za
podrku se radi odvojeno ali paralelno sa predstudijom
ili studijom izvodljivosti kada je zbog specifinosti
potrebna detaljna obrada koja je suvie obimna da bi
mogla biti deo studije izvodljivosti. Studija za podrku se
radi posle zavretka studije izvodljivosti ako se u toku
rada na studiji utvrdi da e to, ukoliko se odreeni
aspekt projekta identifikuje mnogo detaljnije,
predstavljati utedu, mada preliminarna evaluacija kao
deo procesa odluivanja moe da pone ranije.
Trokovi izrade studije za podrku treba da smanjuju
trokove faze izrade studije izvodljivosti. Na primer, ako
pretpostavimo da je izrada predstudije izvodljivosti
kotala 20.000 dolara, a da bi detaljna studija
izvodljivosti kotala 100.000 dolara onda ne bi imalo
smisla raditi studiju trita za, recimo, 100.000 dolara. U
takvom sluaju je bolje odmah pristupiti izradi studije
izvodljivosti. Sa druge strane, ako je mogue izraditi,
recimo, za 20.000 dolara, bie moda celishodnije
uraditi studiju za podrku i pristupiti izradu studije
izvodljivosti samo ukoliko je rezultat studije trita
pozitivan.

Studija izvodljivosti
Studija izvodljivosti treba da d tehniku, ekonomsku i
komercijalnu osnovu za investicionu odluku
industrijskog projekta. Ona treba da definie i analizira
kritine elemente koje se odnose na proizvodnju datog
pproizvoda zajedno sa alternativnim pristupima takvoj
proizvodnji. Takva studija treba da definie projekat
odreenog proizvodnog kapaciteta na izabranoj lokaciji,
uz upotrebu odreene tehnologije i odreenih
materijala, uz utvrene investicione i porizvodne
trokove i ukupni prihod koji obezbeuje odreeni
povraaj investicija.
Da bi se ti ciljevi mogli postii potrebno je ostvariti
kontinualan proces sa nizom povratnih sprega i
meuveza koje pokrivaju mogua alternativna reenja
za proizvodne programe, lokacije, poloaje, tehnologiju,
pogone, mehaniki, elektrini i graevinski inenjering,
kao i organizaciona reenja koja treba da budu
usklaena tako da se investicija i proizvodni trokovi
svedu na najmanju meru. Ukoliko dobijeni podaci
pokau da je projekat neophodan, potrebno je

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


promeniti neke parametre kao i proizvodni program,
koriene materijale ili tehnologiju sa ciljem da se doe
do dobro definisanog i valjanog projekta. Studija
izvodljivosti treba da opie takvu optimizaciju procesa,
da opravda uinjene pretpostavke i izabrana reenja i da
projekat definie kao integraciju izabranih parcijalnih
alternativa. Ukoliko se pak projekat, uprkos svim
alternativnim reenjima, ne pokae pozitivnim, to treba
u studiji da bude konstatovano i dokazano.
Konana ocena investicionih i proizvodnih trokova i
odgovarajui prorauni finansijske i ekonomske
profitabilnosti imaju jedino smisla ako je sadraj
projekta jasno definisan i ako nisu isputeni nijedan
zanaajan deo i pripadajui trokovi. Obim treba da
bude definisan u crteima koji treba kasnije da slue za
nastavak rada na projektu.
Veina studija izvodljivosti ima slian sadraj, no moe
biti znatnih razlika u orijentaciji i obimu zavisnosti od
faktora kao to su priroda industrije, veliina i sloenost
proizvodnih jedinica, kao i veliina investicionih i drugih
trokova. U svakom sluaju, dobra studija izvodljivosti
treba da analizira sve osnovne elemente i implikacije
industrijskog projekta, jer svi nedostaci u tom kontekstu
umanjuju korisnost studije
Isporuioci opreme ili tehnologije esto pogreno
shvataju i zloupotrebljavaju pojam studije izvodljivosti.
esto se sadraj projekta prvenstveno orijentisanog na
isporuku opreme ili izbor odreene tehnike naziva
studijom izvodljivosti. Ponekad se procene vezane za
proizvodnju ili prodaju baziraju na iskustvu
industrijalizovane zemlje, a bez svoenja na uslove u
zemlji u razvoju u kojima e projekat funkcionalnosti.
Ukoliko studije nisu prilagoene lokalnim proizvodnim
uslovima, mogu da dovedu do pogrenih zakljuaka i
pogrene upotrebe resursa to je u zemljama u razvoju
esto sluaj. Studija izvodljivosti mora uzimati u obzir
realne proizvodne faktore, lokalno trite i uslove
proizvodnje, to zahteva analizu koja treba da u
izraunavanju trokova i prihod ima u vidju sve
specifine okolnosti.
Studija izvodljivosti treba da bude ili trino orijentisana,
ili bazirana na materijalnim resursima, tj. da polazi od
pretpostavljene ili postojee tranje ili raspoloivih
materijalnih resursa kao to su sirovine ili energija. Ako
je re o mestu analize tranje i trita u studiji,
izvodljivosti ona dolazi pre materijalnih resursa. Treba,
meutim, imati na umu da su svi delovi studije
izvodljivosti meuzavisni, pa njihovo rangiranje u okviru
studije nije bitno.
Studija izvodljivosti, sama po sebi, ne predstavlja kraj,
ve samo prethodi investicionoj odluci koja ne mora da
se slae sa zakljucima studije. U stvarnosti se veoma
retko deava da se investitor u potpunosti slae sa
rezultatima studije.
Odluke o investiranju treba da se donose u toku
pojedinih predinvesticionih faza, a implikacije odreene
investicije treba da se paljivo analiziraju pre donoenja
odluke.
Zbog ogromne raznovrsnosti industrijskih aktivnosti, ne
moe se govoriti o jedinstvenom pristupu za sve tipove
industrijskih projekata, koji mogu da budu raznih
kategorija i veliina. Treba naglasiti da pojedini delovi
studije variraju od projekta do projekta. Za veinu
projekta, meutim, moe se prihvatiti osnovni oblik, s
tim da se ima pri tome u vidu da je za vei projekat
potrebna i kompleksnija informacija.

Obim projekta

Obim projekta treba da bude jasan i razumljiv kako bi
trokove investicija i proizvodne trokove bilo mogue
tano predvideti. Poto industrijski trokovi obino
prevazilaze granice samog proizvodnog pogona,
potrebno je definisati projekat sa ireg aspekta i ukljuiti
i trokove investicija i proizvodne trokove koji se
odnose na obezbeenje materijala, isporuku gotovih
proizvoda i pomone investicije. Prema tome cilj
projekta treba da obuhvati sve aktivnosti do kojih e
doi na lokaciji pogona, kao to su pomone aktivnosti
koje se odnose na proizvodnju, interni transport,
skladitenje materijala i delova, transport i skladitenje
gotovih proizvoda, zatim na obuku, rekreaciju itd.
Osnovni razlog za navedene stavove je da se planer
projekta obavee da prati tokove materijala i delova ne

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


samo u procesu proizvodnje, ve i za vreme prethodnih i
narednih faza. Osim toga, potrebno je doneti odluku da
li skladitenje i transport repromaterijala i gotovih
proizvoda, pa prema tome i zato potrebne investicije,
obezbediti kroz projekat, ili to treba da bude stvar
dobavljaa ili distributora finalnog proizvoda.
Da bi se sadraj projekta bolje shvatio i da bi se olakali
prorauni trokova investicija i proizvodni trokovi,
planer projekta treba da podeli ceo projekat na
funkcionalne delove koje je lake proraunati, na
primer, proizodne linije, objekti skladita,
administrativne zgrade ili pomone instalacije kao to su
vodovodna mrea, sistem otpadnih voda, telefoni,
sistem internih transprtnih puteva itd. I krupnija
oprema moe se smatrati kao funkcionalni deo
projekta.
Da bi se olakali prorauni opreme i proizvodnih
trokova, bie moda potrebno funkcionalne delove
dalje, deliti recimo, ako pripadaju raznim odeljenjima
(trokovi centri). Ta daljna podela treba da bude
bazirana na fizikom rasporedu projekta na kome su
date dimenzije tih delova. Na taj nain se olakava
proraun trokova poto su delovi projekta posmatraju
kao podprojekti, s tim da zbir svih investicionih i
proizvodnih trokova pretstavlja trokove itavog
projekta.

Obezbeenje podataka za studiju izvodljivosti
Iako treba investicione i proizvodne trokove proceniti
to je mogue tanije, nije uvek mogue blagovremeno
utvrditi tane trokove, pa e ponekad biti potrebno da
projektni tim ini pretpostavke. Ukoliko je to sluaj,
onda je u studiji to potrebno naglasiti.
Procena trokova investicija kao i trokovi i potrebno
vreme da se oni odrede,vri se:
a) Pozivanjem na tendere bazirane na
specifikacijama. To je i najtaniji ali i najskuplji
metod koji trai i najvie vremena.
b) Korienjem cena iz slinih projekata sa
proraunajvanjem trokova baziranim na
specifikacijama.
c) Korienjem podataka o jedininim trokovima
iz komparativnih realizovanih projekata, tj.
trokovi po kubnom ili kvadratnom metru
ozidanog prostora.
d) Procenom grupa opreme ili funkcionalnih
delova projekta baziranom na trokovima
postojeih projekata koji se mogu uporediti.
Ukoliko je vea jedinica koja se procenjuju,
smanjuje se stepen tanosti, a poveava
verovatnoa da se ispuste znajni delovi
projekta.
Procenjeni investicioni trokovi bazirani na trokovnim
parametrima treba da se koriguju pri emu treba imati u
vidu nekoliko stvari:
- godinju stopu inflacije,
- promene deviznog kursa valute,
- razlike u lokalnim uslovima (na primer klima
koja moe da prouzrokuje dadatne trokove
zbog potrebe za klima ureajima),
- razlike u zakonskim propisima (na pr. uslovi
bezbednosti),
- pogodnost gradnje.
Tanost procene proizvodnih trokova zavisi od
raspoloivosti podataka vezanih za materijal, radnu
snagu i reiju. Najtee je proceniti reiju posebno u fazi
izrade studije izvodljivosti.
Prorauni trokova za materijal i radnu snagu mogu se
izvriti na osnovu lokalnih podataka, a u sluaju uvoza,
pomou tendera od stranih isporuioca. Kod radne
snage potrebno je voditi rauna o vaeim radnim
odnosima, produktivnosti u lokalnim uslovima itd. Kada
se procenjuju potrebni resursi, treba imati u vidu:
- proizvodni program,
- program rada i broj smena, broj radnih
dana/god, itd.,
- vrsta tehnologije i opreme,
- strunost rdne snage,
- kvalitet materijala.
Vaan izvor podataka za studije izvodljivosti su inflacije
koje objavljuju privredne asocijacije, proizvoai
opreme, banke i meunarodne organizacije. Podatke
dobijene na taj nain treba koristiti oprezno, imajui u

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


vidu vreme kada su oni dati, veliinu postrojenja, zemlju
iz koje su podaci potekli, kao i upotrebljene tehnike i
ekonomske faktore za konverziju.
esto se podaci o lokaciji, poloaju, lokalnim uslovima
prikupljaju na licu mesta, pa se preporuuje da se grupe
meusobno zavisnih podataka provere. Potrebno je
registrovati datum prikupljanaja podataka, lice ili tim
koji je prikupljao podatke, kao i metod koji je pri tome
korien. Ukoliko su potrebna laboratorijska ispitivanja
ili probni pogoni, potrebno ih je kratko opisati i objaviti
rezultate.

Verifikacija alternativa i pretpostavki

Priprema studije izvodljivosti je esto teka zbog niza
raspoloivih alternativa (u odnosu na izbor tehnologije,
opremu, kapacitet, lokaciju, finansiranje itd.) i
pretpostavki na kojima treba da se bazira odluka.
Ukoliko postoji vie alternativa, one treba da se objasne
i treba da se daju metode i formule koje su pri tome
koriene. Na slian nain teba definisati pretpostavke
u emu se one sastoje i zat su uinjene.

Predloena struktura trokova

Definicija termina

Izdaci predstavljaju odliv gotovih sredstava u datom
periodu.
Trokovi se ne odnose na odliv sredstava u odreenom
vremenskom periodu, ve pretstavljaju ukupnu visinu
expenditures potrebnih da se proizvede odreeni
proizvod ili usluga.
Prihodi pretstavljaju priliv gotovinskih sredstava i dobija
se od prodaje proizvoda ili usluga u datom vremenskom
periodu. Izrazi incomes i expenduture se koriste u
istom kontekstu.
Primici se koriste u kontekstu sa costs i dobijaju se od
prodaje proizvoda ili usluga bez obzira na period
stvarnog priliva sredstava.
Potrebno je praviti razliku izmeu investicionih
proizvodnih expenditures ukoliko se to odnosi na
finansijski odliv sredstava, i investicionih i proizvodnih
costs ukoliko treba da se izraunaju ukupni trokovi
investicije i ukupni trokovi koji su potrebni da bi se
proizvela odreena koliina dobara.
Razlika izmeu izraza costs i expendutures i
revenue i income postaje jasnija ako se uporede
expenditures i korienje vrednosti (tj. trokova
sirovina) za proizvod u okviru odreenog perioda (npr.
jedna godina). U odnosu na sirovine razlika lei izmeu
nabave i obrade to se deava u razliito vreme ili se
preklapa. U odnosu na opremu razlika izmeu
expenditures i costs se javlja kod amortizacije
investicionih expenditures u toku odreenog perioda
(odreenog uglavnom propisima) poto se investicioni
trokovi raspodeljuju kroz godinje amortizacije u
skladu sa stepenom korienja opreme.
Navedeni izrazi se koriste na sledei nain:
Za finansijske proraune (tj. finansiranje projekta,
likvidnost) koriste se izrazi expenditures i income.
Isti izrazi se primenjuju kod analize gotovinskog priliva
(cash flow) i odgovarajuih diskontnih metoda
(unutranja stopa povraaja), izuzev to vrednost
amortizacije ne treba da bude ukljuena kao
expenditures, poto je ve cela investiciona suma
ukljuena u tabelu gotovinskih sredstava (cash flow) za
vreme investiranja.
Izraz costs treba da se koristi samo u kontekstu
jedininih ili ukupnih trokova.
Kada se proraunava interna stopa povraaja ili
sadanja vrednost, esto se vri uproavanje u odnosu
na izraze expenditure/income costs/revenue
bazirano na pretpostavci da je razlika izmeu godinjih
expenditures i incomes u proseku ista kao razlika
izmeeu godinjih costs i revenues. Poto je suvie
teko deliti expenditures i incomes tano na period
na koji se to odnosi, prorauni interne stope povraaja
esto se baziraju na srednjim godinjim revenues i
costs (minus amortizacija).

Ukupni trokovi investiranja
Trokovi investicija za zemljite i pripremu terena,
trokovi sredstava za predproizvodnju i obrtna sredstva

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


koja se odnose na itav projekat ne treba da se kalkuliu
odvojeno od delova projekta. Samo trokovi investicija
za tehnologiju, opremu i graevinske radove treba da
budu ukljueni u delove projekta i odeljenja ili sektora
(trokovi centri).

Ukupni proizvodni trokovi
Ocena proizvodnih trokova treba da se bazira na
moguem normalnom kapacitetu koji je ostvarljiv pod
normalnim radnim uslovima, uzimajui pri tome u obzir
kapacitet instalirane opreme i tehnike mogunosti
pogona kao to su normalni zastoj, praznici, odravanje,
promena alata, broj smena i sistem upravljanja. Mogu
normalan kapacitet pretstavlja broj jedinica
proizvedenih za vreme jedne godine pod gore
navedenim uslovima koje su raspoloive za prodaju.
Podaci treba da odgovaraju podacima datim u studiji
trita.
Sa druge strane, maksimalan nominalan kapacitet
pretstavlja tehniki mogui kapacitet i esto odgovara
instaliranom kapacitetu ili kapacitetu kojeg garantuje
dobavlja opreme. Da bi se mogle postii maksimalne
vrednosti, bie potreban prekovremeni rad i znatno
korienje rezervnih delova, to e poveati normalan
nivo proizvodnih trokova.

Domaa i strana valuta

U veim zemljama u razvoju potrebno je za finansiranje
novih industrijskih projekata obezbediti domaa i strana
sredstva plaanja. Za plaanje u zemlji potrebna su
uglavnom nekonvertibilna, a za uvoz i usluge iz
inostranstva konvertibilna sredstva plaanja.
Veina nekonvertibilnih sredstava je podlona visokoj
stopi inflacije, vioj od veine konvertibilnih valuta.
Mnogi strani investitori i bankari su meutim
nedovoljno upoznati sa vrednou i promenama brojnih
nekonvertibilnih valuta, pa zbog toga vie vole da
koriste i analiziraju podatke i pretpostavke izraene u
US dolarima.
Kada finansijske institucije pokau interes za
finansiranje dela novog projekta, potrebno je imati u
vidu valutu koja e se koristiti kod izraavanja
finansijskih podataka u studijama izvodljivosti. To
drugim reima znai da e lokalne trokove biti
potrebno pretvoriti u dogovorenu nacionalnu valutu.

Nepredvieni trokovi i inflacija

Kod planiranja investicionih projekata se uzimaju u obzir
dve vrste nepredvienih fizikih i finansijskih trokova.
Fiziki nepredvieni trokovi utiu na tanost
predvianja prodaje, zahteve inenjeringa i na
korienje materijala. Moda nee biti mogue odrediti
tano koliinu potrebnih sirovina i sredstava, posebno
energija i radne snage itd. pa se to obino kompenzuje
dodavanjem odreenog procenta (tj. 5 do 10
procenata) na fiziki obim. Tako greke u proceni mogu
da variraju, uglavnom se praktikuje dodavanje
odreenog procenta. To je moda najbolje reenje, iako
je poeljno da se planiranje vri to je tanije mogue.
Finansijska nepredviena odstupanja (inflacija), do kojih
dolazi za vreme trajanja projekta, imaju daleko vei
uticaj na njegovu finansijsku vrednost nego fizika
nepredviena odstupanja, poto utiu na visinu fiksnih
investicija, obrtna sredstva, proizvodne trokove i
prodaju. Veoma je teko proceniti uticaj inflacije na ove
etiri kategorije, poto se cene, primanja, cene opreme
itd. ne poveavaju u istom procentu.
Uticaj inflacije na trokove investicaje je posebno
znaajan ukoliko se radi o projektima ija se realizacija
protee na nekoliko godina. Da bi se korigovao
finansijski plan za procenat predviene inflacije
potrebno je poveati predviene polugodinje i godinje
izdatke za investiciju za procenat predviene inflacije.
Isti princip treba primeniti kod proizvodnih trokova.
to se tie cena za pojedine investicione kategorije kao
to su oprema, graevinski radovi, itd., naroito je teko
predvideti cene za uvoznu opremu, i pa ih treba odrediti
posebno u zavisnosti od zemlje iz koje se ona uvozi.
Cene opreme proizvedene u zemlji kao i cene
graevisnkih radova bie moda lake predvideti. U
svakom sluaju, opremu i graevinske radove treba
tretirati posebno i, gde je to mogue, uzeti kod uvoznih

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


sredstava u obzir inflaciju. Slian pristup je potrebno
primeniti kod trokova vezanih za materijal i radnu
snagu. Meutim, pri tome treba voditi rauna o
poveanju produktivnosti.
esto se kod studija izvodljivosti zanemaruju promene
fiksnih trokova sa poveanjem produktivnosti. Bolje
korienje kapaciteta maina, npr. uvoenjem rada u
smenama, zahteva vee odravanje i vie
administrativnog rada.
Potrebe za obrtnim sredstvima treba razmatrati ne
samo sa stanovita dostizanja punog kapaciteta, ve i sa
stanovita poveanog inflatornog pritiska na delove
trokova koji se finansiraju iz obrtnih sredstava. U
skladu sa tim potrebno je primeniti razliite stope
inflacije za domae i uvozne materijale, sredstva, radnu
snagu itd., odnosno gde su potrebna obrtna sredstva.
U vezi sa predvianjima prodaje bie potrebno
predvideti ne samo obim prodaje ve i mogue
promene u cenama.
Kao zakljuak, preporuuje se primena razliitih stopa
inflacije, u zavisnosti od zemlje, za pojedine proizvodne
trokove, fiksne trokove investicija, obrtna sredstva i
prodaju. Poto su mogue greke velike, preporuuje se
da se u pojedinim sluajevima radi analiza osetljivosti.
Zbog velikog broja sloenih prorauna koje je potrebno
uraditi da bi se dobio ukupni prihod, tokovi gotovinskih
sredstava i pretpostavljeni zavrni raun za razliite
stope inflacije, preporuuje se korienje
kompjuterizovanih programa vrednovanja investicija
(npr. Austrian Industry Administration Limited).
Kada se vri korigovanje projektnih pretpostavki zbog
uslova inflacije, treba imati na umu dva faktora: odnos
pozajmljenih i sopstvenih fondova i stvarnu stopu
povraaja. Ako je re o fondovima, onda je sa inflacijom
kod meanih uloenih i pozajmljenih sredstava na
dobitku onaj ko je uloio sredstva. U koliko treba da se
vrati fiksan iznos zajma, to je lake u sluaju inflacije,
poto se realna vrednost zajma smanjuje. Prema tome
moe se zakljuiti da inflacija esto podstie
nesrazmerno visoku stopu finansiranja kroz zajmove.
to se tie realne stope povraaja potrebno je
napomenuti da, ukoliko se interna stoopa povraaja
proraunava koristei stalne cene, treba internu stopu
povraaja uporediti sa realnim trokovima novca, tj. u
koliko je stopa pozajmljenih sredstava X procenata, a
stopa inflacije Y procenata, tada je realan troak
kapitala X Y procenata.

Projektni tim

Poeljno je da na izradi studije izvodljivosti radi tim
eksperata, iako je esto, zbog ogranienja kao to su
nedostatak sredstava ili nedostatak eksperata
odgovarajueg profila u odreeno vreme na
raspolaganju, moda samo jedan ekspert. Meutim,
ekonomist bez pomoi inenjera imae problema sa
tehnikim i tehnolokim pitanjima, a inenjer bez
pomoi ekonomista izgubie ogromno vreme da bi se
upoznao sa, recimo analizom tranje, finansijskom
analizom ili propisima vezanim za poreze.
Opte je pravilo da izbor tima treba da bude izvren
tako da moe da pokriva najvanija podruja projekta. U
zavisnosti od situacije, na veem projektu treba u
idealnom sluaju da bude angaovan sledei tim:
- 1 industrijski ekonomist (poeljno rukovodilac
projekta)
- 1 analitiar trita
- 1 (ili vie) inenjer, tehnolog, specijalista za
odgovarajuu industriju
- 1 mainski ili industrijski inenjer
- 1 graevinski inenjer (ukoliko je potrebno)
- 1 strunjak za organizacione nauke (ili
raunovodstvo)

Timu povremeno treba da pomau strujnaci za
pojedine oblasti, kao to su geolozi, hemiari itd.
Odgovornost rukovodioca projekta, osim njegove
odgovornosti kao specijalista, je da planira, organizuje,
usmerava i kontrolie sve aktivnosti tima, sve dok se
studija ne zavri.
Rukovodilac projekta je istovremeno saradnik
investitora i ima znaajnu ulogu za vreme pripreme
studije. esto je projekat iniciran od strane investitora
koji ponekad sam radi studiju mogunosti, pa prema

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


tome pretpostavlja i glavni izvor informacija vezanih za
istorijat projekta. Za vreme pripreme studije investitor
donosi mnoge odluke (npr. marketing i proizvodni
programi, izbor alternativa).

Projekti proirenja kapaciteta

Prirunik se odnosi na industrijske projekte, no moe se
isto tako primeniti za proirenje postojeih proizvodnih
kapaciteta kao:
a) poveanje koliine proizvoda i pomonih
proizvoda bez promene proizvodnog programa,
b) promene proizvodnih programa dodavanjem
novih proizvoda na istoj proizvodnoj liniji,
c) kombinacija a i b.

Kvantitativno irenje moe se postii:
a) uvoenjem vie smena,
b) proirenjem kapaciteta na uskim grlima kako bi
se poveao ukupni kapacitet,
c) usavravanjem tehnologije i poveanjem
kapaciteta cele proizvodne linije.

Uvoenje novih proizvoda moe da ima za posledicu
montau novih proizvodnih linija u postojeem pogonu
ili, u zavisnosti od veliine, podizanje novih proizvodnih
kapaciteta na posebnoj lokaciji. Takvo irenje treba
meutim da se posmatra kao poseban projekat.
Postupak za pripremu studije izvodljivosti za projekte
irenja kapaciteta na istoj proizvodnoj liniji je analogan
postupku datom u Priruniku, s tim da je potrebno imati
u vidu odreene faktore postojee fabrike.

Da bi bilo mogue formulisati kompleksan projektni
program, potrebno je uklopiti podatke vezane za
projekat irenja sa podacima o postojeom fabrici. U
zavisnosti od veliine projekta proirenja potrebno je da
se iz projekta vidi da li su postojea organizaciona
struktura i pomone aktivnosti (administracija, prodajna
sluba itd.) dovoljne ili je potrebna dopuna, ili moda
treba projektovati novu strukturu i u njoj uklopiti
postojeu. Krajnja varijanta je moda izbor nove
lokacije.
Da bi se obavilo finansijsko vrednovanje projekta
proirenja potrebno je:
a) Proiriti tabelu tokova sredstava (cash flow) sa
dodatnim prilivima (poveanom prodajom i
finansijskim resursima ako je potrebno) i odlivima
(tj. osnovna sredstva, obrtna sredstva, proizvodni
trokovi). Na taj nain videe se da li je proirenje
opravdano ili ne.
b) Uraditi analizu kritine take i analizu osetljivosti.
Pregled podataka koje je potrebno prikupiti dat je u
Prilogu V. Da bi se olakalo uklapanje tih podataka u
studiju izvodljivosti razraena je lista provere.

Trokovi studija

Ne postoje ustaljene norme za trokove
predinvesticionih studija poto se razlikuju od projekta
do projekta i od studije do studije, a zavise i od takvih
faktora kao to su veliina i priroda projekta, tip
projekta, obim i dubina predinvesticione studije,
institucije koje rade na studiji, kao i vreme i napori
potrebni da se prikupe podaci i odredi neophodan
materijal. No uglavnom je potrebno teiti da se trokovi
studija izraze u potrebnom broju ljudi/meseci. Trokove
za ovek/mesec potrebno je izraunati za svaki
pojedinani sluaj i pri tome treba pokriti lini dohodak,
putne trokove i trokove boravka, crtee, korienje,
kucanje kao i trokove reije. Vreme za izradu studija
moe da varira od mesec dana za relativno jednostavne
studije mogunosti, do jedne do dve godine za detaljne
studije izvodljivosti kompleksnog projekta.
Poto su trokovi bitna determinanta za razne tipove
predinvesticionih studija, korisno je dati podatke o
cenama za takve studije ako ih rade institucije sa strane.
Trokovi za izradu predinvesticionih studija su priblino:
- studije mogunosti, 0,2 do 1,0% trokova
investicija,
- predstudije izvodljivosti, 0,25 do 1,5%,
- predstudije izvodljivosti u zavisnosti od veliine
projekta, 1,0 do 3,0% za malu privredu, 0,2 do

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


1,0% za velike projekte sa modernom
tehnologijom.

Trokovi studija za podrku i ispitivanja ne zavise od
trokova investicija, ve treba da se procenjuju u
zavisnosti od vremena koje je potrebno za izradu.
Navedene procente treba uzeti sa rezervom i treba da
slue samo kao orijentacija. Stvarne cene koje
zaraunavaju konsultanske firme mogu da variraju u
znatnoj meri, u zavisnosti od faktora kao to su:
a) Iskustvo konsultanata.
b) Obim rada koji treba obaviti. Konsultant moe
da zadovolji zahteve tendera povrno, ili uz
razmatranja svih alternativa (asortiman
proizvoda, tehnologije, lokacije itd.).
c) Kompleksnost industijskog podsektora. Pogoni
procesne industrije sa nizom promenljivih
zahtevaju vee inenjering radove nego
relativno jednostavan proizvodni proces.
d) Visina cena konsultanskih usluga u zemlji iz koje
je konsultanska organizacija. Iskusan konsultant
iz zemlje u razvoju gde su trokovi ivota i ostali
trokovi relativno niski moe da da veoma
povoljnu ponudu i esto moe da ponudi usluge
koje vie odgovaraju potrebama odgovarajue
zemlje.
e) Konkurencija izmeu konsultanata i njihova
zauzetos. Kada nemaju mnogo posla cene su
nie.
f) Interes konsultanata za dalji rad na projektu
moe da bude uzrok za davanje niske cene za
rad na poetnoj studiji.
g) Tehnike mogunosti klijenta da se pogaa sa
konsultantom i da moe da trai niu cenu uz
uslov davanja strune pomoi za vreme rada na
studiji.

Tanost procene trokova

Tanost procene investicionih i proizvodnih trokova se
poveava sa napredovanjem projekta iz jedne faze u
drugu. Uzimajui idealnu srednju vrednost koja se
menja iz jedne faze u fazu, mogu se uzeti kao pribline
sledee vrednosti tanosti:
- Studija mogunosti 30%
- Predstudija izvodljivosti 20%
- Studija izvodljivosti 10%

Date vrednosti su empirike i mogu se razlikovati od
projekta do projekta kao i u zavisnosti od metode
primenjene za procenu trokova.
Kada se priprema studija izvodljivosti nije ispravno vriti
procenu trokova dodavanjem 30% na procenjene
trokove studije mogunosti bez provere svih
relevantnih faktora i bez utvrivanja njihovog uticaja na
projekat i na trokove.
Za studiju mogunosti i predstudiju izvodljivosti idealne
srednje vrednosti su bazirane na pretpostavkama, pa se
mogu menjati iz jedne faze u drugu i mogu ak dovesti
do zakljuka da profitabilnost projekta nije obezbeena
na due vreme. Meutim, idealna srednja vrednost
otuuje izvodljivosti nee mnogo otstupiti od stvarne
vrednosti, iako u krajnjem sluaju tanost procenjenih
trokova ne zavisi samo od odnosa injenica prema
pretpostavkama, ve i do tanih prorauna.

Institucije koje rade na predinvesticionim studijama

Predinvesticione studije rade razliite institucije. U
zemljama u razvoju studije mogunosti rade vladine
institucije (uglavnom) sa ciljem da stimuliu domae ili
strane investicije ili zajednika ulaganja. U odreenim
sluajevima predstudije izvodljivosti rade i organi javne
uprave i banke za industrijski razvoj, kao i privatne
kompanije.
Studije izvodljivosti rade uglavnom domae i strane
organizacije koje su direktno zainteresovane za
investiciju. To moe da bude domaa privredna
organizacija zainteresovana za proirenje i
diversifikaciju ili banka za privredni razvoj. Studije
izvodljivosti iniciraju takoe i vladina odeljenja i
institucije, posebno u zemljama u kojima se privredni
razvoj ostvaruje kao politika uglavnom kroz preduzea u
javnom vlasnitvu.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Predinvesticione studije pripremaju razliiti tipovi
organizacija kao to su vladine agencije odgovorne za
privredni razvoj, privredna preduzea, konsultantske
firme, inenjering organizacije i isporuioci opreme.
Poto studija mogunosti esto pretstavlja i sredstvo
privredne propagande, tu funkciju u nizu zemalja u
razvoju obavljaju poluvladine institucije, posebno u
odnosu na mala i srednja preduzea, kada se ne radi o
sloenoj tehnologiji. Privredna preduzea daju potrebno
znanje za pojedine faze predinvesticione analize,
posebno u sluaju kada se radi o proirenju iste ili sline
proizvodnje. One takoe rade studije mogunosti ili
predstudije izvodljivosti u sluaju diversifikacije
programa. Studije izvodljivosti, meutim, trae
eksperte, uglavnom iz domaih ili inostranih
konsultantskih firmi.

STUDIJA IZVODLJIVOSTI
Drugi deo

I. Osnovni zakljuci

Studija izvodljivosti treba da dovede do definitivnih
zakljuaka na osnovu svih baznih podataka o projektu
posle razmatranja pojedinih alternativa. Radi
sistematinosti u izlaganju zakljuke i preporuke treba
sumirati u Osnovnim zakljucima koje treba da
obuhvate sve kritine aspekte studije.

Prethodne informacije i istorijat projekta
Navesti:
Naziv i adresu inicijatora studije
Orijentaciju projekta: prema tritu ili sirovinskoj bazi
Trinu orijentaciju: domae trite ili izvoz
Ekonomske ili privredne razloge u prilog projektu
Prethodne informacije o projektu

Trite i kapacitet pogona
Navesti godinje podatke o:
Potranji
Predvienoj prodaji
Proizvodnom pogonu
Kapacitetu pogona

Ulaz materijala
Opisati optu raspoloivost:
Sirivina
Pomonih materijala
Instalacija i izvora energije

Navesti godinje potrebe u obezbeenju materijala

Lokacija i poloaj

Opisati lokaciju i poloaj pogona

Projektni inenjering

Opisati raspored i sadrinu projekta
Navesti konano izabranu tehnologiju
Navesti izabranu opremu (u glavnim crtama)
Opisati potrebne graevinske radove

Organizacija pogona i trokova reije

Radna snaga
Navesti vrstu radne snage i broj proizvodnih radnika
Navesti vrstu radne snage i broj reijskih radnika

Realizacija projekta

Finansijsko i ekonomsko vrednovanje

Ukupni trokovi investicije
Navesti glavne podatke o domaim i inostranim
sredstvima plaanja za:
Pripremu zemljita i terena
+ graevinske radove

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


+ tehnologiju i opremu
+ trokove predproizvodnje
+ obrtna sredstva
= Ukupni investicioni trokovi

Finansiranje projekta (pretpostavljeno):
Izvori finansiranja
Uticaj trokova finansiranja i uzimanja kredita na
propozicije projekta
Politika drutva i propisi vezani za finansiranje
Potreban finansijski rezultat
Finansijski odnosi

Ukupni proizvodni trokovi (pri normalnoj proizvodnji)

Fabrike trokove
+ administrativnu reiju
+ prodajnu i distributivnu reiju
= Operativni trokovi
+ finansijski trokovi
+ amortizacija
= Ukupni proizvodni trokovi

Finansijsko vrednovanje
Neto sadanja vrednost
Interna stopa povraaja
Period povraaja sredstava
Obina stopa povraaja
Analiza kritine take
Analiza osetljivosti

Nacionalno ekonomsko vrednovanje
Oceniti projekat sa stanovita nacionalne ekonomije

Zakljuci

Glavne prednosti
Glavni nedostaci
Mogunosti primene projekta

III. Kapacitet trita i pogona

Pre nego to se formulie projekat treba odrediti
veliinu i sastav postojee efektivne potranje trita po
segmentima, kako bi se procenio mogui stepen
prihvatanja odreenog proizvoda od srane trita.
Takoe treba pretpostaviti prihod od prodaje, uzimajui
pri tome u obzir tehnologiju, kapacitet pogona,
proizvodni program i marketing strategiju.
Kada se konano raspolae sa projekcijom prodaje,
potrebno je izraditi detaljan proizvodni program iz kojeg
se vide sve proizvodne aktivnosti i njihovi rokovi. Zadnja
etapa u ovoj fazi studije izvodljivosti je odreivanje
kapaciteta pogona, uzimajui u obzir alternativne nivoe
proizvodnje, investicione trokove i prihod od prodaje.

Studija tranje i trita
Podaci i alternativne metode predvianja
Navesti i opisati podatke potrebne za studiju tranje i
trita
Navesti i opisati mogue alternativne metode
vrednovanja podataka i odreivanja sadanje i budue
potranje
Izabrati metodu za vrednovanje podataka i navesti
razloge datog izbora
Razraditi metodu vrednovanja podataka i navesti
potranje koja e se koristiti u datom projektu

Odreivanje veliine tranje i trita za proizvode
(nuzproizvode)
Vrednovati podatke i prikazati konane rezultate
navodei:
Veliinu i kompoziciju sadanje efektivne tranje
(ukupno i po segmentima)
Projekciju tranje za trite (ukupno i po segmentima)
za celokupno vreme trajanja projekta
Procenu prodiranja proizvoda na trite

Predvianje prodaje i marketing proizvoda i
nuzproizvoda
Podaci i alternative
Opisati potrebne podatke nezavisno od rezultata
studije potranje i trita

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Opisati mogue alternativne programe prodaje i
marketinga

Izbor programa prodaje i marketinga strategije
Navesti razloge za izbor programa prodaje
Razraditi program prodaje
Izloiti program (opisno, korienjem tabela,
dijagram i, po potrebi, ema sa ciljem da se
prikae razvoj tokom ivota projekta)
Navesti razloge za izbor marketing strategije
Razraditi marketing strategiju
Izloiti marketing strategiju
Cene proizvoda
Propagandne akcije tokom faza pripreme i
proizvodnje
Organizaciona reenja prodaje i distribucije
Provizije ili popust pri prodaji
Posleprodajne aktivnosti
Oceniti prihod od prodaje
Oceniti godinji prihod od prodaje baziran na
programu prodaje i marketing strategiji

Oceniti trokove prodaje i distribucije

Oceniti trokove prodaje
Oceniti trokove distribucije

Proizvodni program

Opisati podatke potrebne za definisanje proizvodnog
programa
Opisati mogue alternativne proizvodne programa
Prilikom pripreme proizvodnog programa imati
izmeu ostalog u vidu sledee:
Pretpostavke prodaje
Minimalne zahteve skladitenja
Oekivani kart
Parametre kapaciteta pogona
Zahteve posle prodaje
Ogranienja operativnog prirode

Izbor proizvodnog programa
Navesti razloge za izbor
Detaljno opisati proizvodni program
Za svaki proizvod ili nuzproizvod:
Specifikacije kvaliteta
Godinje proizvodne koliine
Terminski plan proizvodnje (poetak, probni pogon,
puni kapacitet proizvodnje)

Za uklanjanje otpadaka kao to su:
kart i otpadne vode, praina, dim, buka itd. odrediti:
Kvalitet otpadaka
Koliina otpadaka
Vremenske rokove
Nain tretiranja

Proceniti trokove uklanjanja otpadaka
Zatita (ukoliko nije ukljuena u opemu i graevinske
radove)
Odlaganje na smetilita ili u kanalizaciju
Plaanje ottete susedima za priinjene tete

Kapacitet pogona

Opisati podatke za odreivanje kapaciteta pogona
(koji su normalno mogui u odnosu na nominalni
maksimalni kapacitet)
Navesti mogue alternative za kapacitet pogona
Odreivanje mogueg normalnog kapaciteta pogona
Izabrati i detaljno opisati mogui normalni kapacitet
pogona
Navesti razloge izbora
Opisati normalni maksimalni kapacitet
Parametre proizvodnog programa
Parametre minimalnih ekonominih dimenzija

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


opreme
Kapacitet pogona treba da se odredi kao mogui
normalni kapacitet za:
itav pogon
Glavna odeljenja (nedovreni proizvodi)

X. Finansijska i ekonomska ocena

Pripremu projekta treba usklditi sa zahtevima
finansijskog i ekonomskog vrednovanja. Kada su svi
elementi studije izvodljivosti pripremljeni pristupa se
izraunavanju ukupnih investicionih trokova.
Predpostavlja se da je u mnogim sluajevima finansijsko
stanje projekta poznato u fazi izrade studije
izvodljivosti. Na bazi toga raunaju se finansijske
implikacije i ukljuuju u ukupne proizvodne trokove.
Finansijsko vrednovanje prvenstveno treba da se
zasniva na diskontnim metodama i analizi osetljivosti.
Projekte treba takoe vrednovati i sa stanovita
direktnih i indirektnih uticaja na nacionalnu ekonomiju.

Ukupni investicioni trokovi
Ukupne investicione trokove izraunati zbrajanjem
svih investicionih komponenata.

Finansiranje projekta
Opisati i argumentovati predpostavljene ili stvarne
izvore finansiranja.
Pripremiti tabelu gotovinskog toka sredstava za
finansijkso planiranje.
Oceniti godinje finansijske trokove.

Ukupni proizvodni trokovi
Izraunati ukupne proizvodne trokove sabiranjem svih
trokova. Proceniti jedinine trokove.

Finansijsko vrednovanje
Izraunati kriterije za komercijalnu profitabilnost
- neto sadanjih vrednost
- interna stopa povraaja
- period plaanja unazad
- obina stopa povraaja
- analiza kritine take
- analiza osetljivosti

Nacionalno ekonomsko vrednovanje

Prethodna istraivanja
- kursnih stopa projekta
- efektivni stepen zatite
Analiza trokova-koristi, oceniti:
- direktne koristi za ukupnu potronju
- direktne trokove za ukupnu potronju
- indirektne koristi i trokove za ukupnu
potronju
- preraspodelu prihoda
Dodatno, izraunati:
- zatitnu vrednost radne snage
- zatitnu cenu konvertibilne valute
- fiktivnu cenu investicija
Oceniti socijalnu diskontnu stopu

NAPOMENE U VEZI FINANSIJSKOG I EKONOMSKOG
VREDNOVANJA
Kao to je ve napomenuto, studija izvodljivosti je alat
koji pomae inicijatoru projekta da donese odluku u vezi
investicionog predloga. Da bi se olakalo donooenje
odluke, potrebno je jasno sagledati trokove investicija i
proizvodne trokove, imajui na umu da e
profitabilnost projekta na kraju zavisiti od veliine i
strukture proizvodnih trokova i trokova investicija,
kao i od njihove vremenske raspodele.
Osnovne komponente investicionih i proizvodnih
trokova projekta odreenog kapaciteta definisne su u
ranijim odeljcima studije izvodljivosti kroz ureenje
zemljita i iru lokaciju, gradnju i javne radove,
tehnologiju i opremu, materijlane resurse, resurse
radne snage i trokove implementacije projekta. Studija
izvodljivosti moe da objedini te delove, tako da se
dobije ocena ukupnih trokova investicija, ukupnih
proizvodnih trokova, i finansijska i ekonomska
pogodnost projekta. Kada je konano poznata dimenzija
investicije, treba oceniti finansijsku stranu projekta.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Kada se objedinjuju delovi investicionih i proizvodnih
trokova, treba obratiti posebnu panju na vremenske
rokove izdataka i trokova, poto to utie na gotovinski
tok sredstava projekta i internu stopu povraaja. Na
osnovu datih planova implementacije i proizvodnje
potrebno je planirati investicione i proizvodne trokove
na godinjoj osnovi u skladu sa zahtevima analize
gotovinskih tokova sredstava. U ovoj fazi planiranja
projekata, kada su svi trokovi poznati, najbolja podela
po godinama.
Nema tane formule za izraunavanje investicionih i
proizvodnih trokova. Postoje razni putevi za
ocenjivanje tih podataka. Nezavisno od toga bie,
meutim, potrebno korigovati proraune za osnovna
sredstva, predproizvodne trokove kapitala, trokove
vezana za obrtna sredstva i proizvodne trokove zbog
nepredvienih sluajeva i porasta cena. To postaje
neophodno, poto se prorauni profitabilnosti treba da
baziraju na niz podataka, a svaka grupa podataka vai
jedino uz niz specifinih pretpostavki.

Ukupni trokovi investicija
Trokovi investicija definisani su kao zbir fiksnih
sredstava (fiksne investicije plus predproizvodni trokovi
kapitala) i neto obrtnih sredstava, koji su fiksnim
sredstvima pretstavljaju resurse potrebne za izgradnju i
opremanje investicionog projekta, i obrtnih sredstava,
koji odgovaraju resursima potrebnim u celini ili
delimino za rad na projektu.
U predinvesticionoj fazi se obino ine dve greke.
Veoma esto obrtna sredstva nisu predviena uopte, ili
su predvieni u nedovoljnom iznosu, to stvara ozbiljne
probleme likvidnosti na projektu koji je tek poeo da
ivi. Pored toga, ponekad su ukupni investicioni trokovi
pomeani sa ukupnim sredstvima, koja se sastoje od
osnovnih sredstava, predproizvodnih trokova kapitala i
tekuih sredstava. Veliina ukupnih investicionih
trokova je u stvari manja od ukupnih sredstava, poto
je sastavljena od osnovnih sredstava i neto obrtnih
sredstava to predstavlja razliku izmeu tekuih
sredstava i tekuih obaveza. Poto se predinvesticiona
studija odnosi vie na veliinu ukupnih investicija i na
finansiranje, sa stanovita studije izvodljivosti ukupna
sredstva su od manjeg znaaja.

Osnovna sredstva
Kao to je ve reeno, osnovna sredstva se sastoje od
fiksnih investicionih trokova i predproizvodnih trokova
kapitala.

Fiksne investicije
Fiksne investicije treba da ukljuuju sledee:
a) Zemljite i pripremu terena
b) Objekte i javne radove
c) Maine i opremu ukljuujui pomonu opremu
d) Neka pridodata osnovna sredstva, kao to su prava
industrijske svojine i sl.
Ukupna fiksna investicija se moe posle podeliti na
svaku godinu perioda gradnje, dok se ne dostigne puni
kapacitet.

Prethodni utroak kapitala
Svaki industrijski projekat, nezavisno od fiksnih
investicija, sadri pre poetka komercijalne proizvodnje
odreene trokve, kao to su, npr., akvizicija osnovnih
sredstava. Ti trokovi koje treba kapitalizirati, sadre niz
delova koji su nastali za vreme pojedinih etapa
formulacije i implementacije projekta.
Preliminarni trokovi. Ukljuuju trokove do kojih dolazi
za vreme registracije i stvaranje kompanije, zakonska
plaanja za memorandum i sline dokumente, izradu
prospekata, propagandu, javna saoptenja, ugovaranje
zemljita, itd.

Trokovi za pripremne studije
Postoje tri vrste trokova:
a) Trokovi za predinvesticione studije: studije
mogunosti, studije izvodljivosti, studije
izvodljivosti i pomone ili funkcionalne studije,
inenjering studije i ostale studije vezane za
implementaciju projekta.
b) Trokovi plaanja konsultanata za pripremu
studija, inenjering i nadzor montae i gradnje,

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


iako se konsultantske usluge mogu prikljuiti
odgovarajuim osnovnim sredstvima, a ne treba
ih prikljuivati predproizvodnim trokovima i u
sluajevima kada se mogu direktno podvesti
pod neko sredstvo.
c) Ostali trokovi vezani za planiranje projekta

Predproizvodni trokovi
U njih se ukljuuju:
a) Lini dohoci i doprinosi za socijalno osiguranje
osoblja koje je angaovano u predproizvodnom
periodu
b) Putni trokovi
c) Pripreme za gradnju, kao objekti na gradilitu,
privremene kancelarije, trgovine itd.
d) Predproizvodni trokovi reklame proizvoda,
stvaranje prodajne mree i propaganda
e) Trokovi obuke, ukljuujui honorar, putne trokove
i dnevnice, plate uesnika obuke, plaanje institucija
sa strane
f) Kamate na kredite za vreme gradnje

Probna putanja, probni pogon i trokovi uhodavanja
Ovaj deo obuhvata plaanja za nadzor putanja u rad,
line dohodke i doprinos za socijalno osiguranje osoblja,
potroeni proizvodni i pomoni materijal i ostale
sluajne trokove vezane za probni pogon. Potrebno je
takoe obuhvatiti gubitke u radu do kojih dolazi za
vreme uhodavanja, sve do momenata kada se dostigne
zadovoljavajui nivo proizvodnje.
Kod alokacije predproizvodnih trokova kapitala,
primenjuje se jedan od sledea dva naina:
a) Prikazati sve predproizvodne trokove kapitala i
amortizovati ih u odreenom vremenu koje
treba da bude krae od vremena predvienog
za amortizaciju opreme.
b) Alocirati na poetku, gde je to mogue, deo
predproizvodnih trokova kapitala u odnosu na
odgovarajua osnovna sredstva i amortizovati ih
istovrmeno.
Predproizvodni trokovi kapitala, koji se ne mogu
odreeno locirati, obuhvataju se zajedno i amortizuju se
u periodu od 10 godina.

Neto obrtna sredstva
Neto obrtna sredstva pretstavljaju finansijska sredstva
potrebna za realizaciju projekta predvienog
proizvodnim programom. Neto obrtna sredstva definiu
se kao tekua sredstva umanjena za tekue obaveze.
Tekua sredstva sastoje se od vrednosti koje se mogu
naplatiti, zaliha (sirovina, pomonog materijala,
materijala za pakovanje, rezervnih delova i potronih
alata), nedovrene proizvodnje, finalnih proizvoda i
gotovine. Tekue obaveze uglavnom se sastoje od
naplativih rauna i na njih se na plaa kamata.

Naplative vrednosti (dunici)
Veliina ove stavke odreuje se kroz kreditnu politiku
prodaje kompanije. Poto se odnos prodaje na kredit
prema ukupnoj prodaju razlikuje od preduzea do
preduzea u zavisnosti od konkurencije u datoj
industriji, teko je o tome dati optevaei stav. Zbog
toga je potrebno svaki sluaj oceniti posebno u skladu
sa sledeom formulom:

Dunici =
( )
prodaja godisnja ukupna x
i me
mes u kredita rok
sec 12
.

Naplative vrednosti treba da se raunaju kao proizvodni
trokovi umanjeni za amortizaciju i kamatu, s tim da se
pretpostavlja da se kasnije moraju pokriti prodajom, a
ne obrtnim sredstvima.

Inventar
Potrebe za obrtnim sredstvima u velikoj meri zavise od
iznosa sredstava angaovanih u inventaru. Potrebno je
initi sve da se inventar smanji na praktino najnii
mogui nivo.
Proizvodni materijali. Kod izraunavanja zaliha
proizvodnih materijala treba obratiti panju na izvore i
nain obezbeenja materijala i gotovih proizvoda.
Ukoliko se materijali mogu nabaviti na lokalnom tritu,
ako ih ima dovoljno na raspologanju i ako se mogu lako

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


transportovati, na zalihi treba drati samo ograniene
koliine osim u sluaju kada postoje posebni problemi
skladitenja. Ukoliko se materijali uvoze i ako su uvozne
procedure dugotrajne, mogu se zadravati zalihe koje
odgovaraju estomesenoj potronji. Ostali faktori koji
utiu na veliinu zaliha su pouzdanost i stalnost
dobavljaa, broj dobavljaa, mogunosti zamene i
oekivane promene u cenama.
Rezervni delovi. Nivo zaliha rezervnih delova zavisi od
lokalnih mogunosti nabavke, postupaka kod uvoza,
raspoloivih sredstava vezanih za odravanje u regionu i
od vrste pogona. Pogon obino raspolae sa poetnim
kompletom rezervnih delova.
Nedovreni proizvodi. Da bi se mogli oceniti zahtevi
vezani za nedovrenu proizvodnju, potrebno je izvriti
kompleksnu analizu proizvodnog procesa i stepena
proizvodnje koji je ve dostignut u svakoj etapi. Zahtevi
se izraavaju u mesecima (ili danima) proizvodnje, u
zavisnosti od vrste proizvoda. Kod proizvoda
mainogradnje to moe da iznosi nekoliko meseci.
Vrednovanje nedovrene proizvodnje vri se po
fabrikim cenama.
Gotovi proizvodi. Zalihe gotovih proizvoda zavise od niza
faktora.

Gotovinska sredstva i raun u banci
Na obrtna sredstva se ponekad dodaju kamate. Ako se
kamate obraunavaju polugodinje, to je esto sluaj,
normalno nije potrebna provizija, osim u sluaju ako
obrtna sredstva, potrebna na kraju perioda od 6 meseci,
nisu pokrivena zalihama u gotovoj robi ili naplativim
vrednostima (menicama). Moe biti takoe korisno
obezbediti odreeni iznos u gotovini. To se moe postii
osiguranjem nepredviene rezerve u obrtnim
sredstvima koja bi mogla iznositi oko 5%.

Naplativa potraivanja (kreditori)
Sirovine, pomoni materijali, itd., obino se nabavljaju
na kredit, s tim da do obaveze plaanja proe neko
vreme. Postoje i druge vrste sredstava koje spadaju u tu
grupu. Takva kreditna plaanja smanjuju veliinu
potrebnih obrtnih sredstava.

Proraun potrebnih obrtnih sredstava
Kada se proraunavaju potrebna obrtna sredstva,
potrebno je najpre odrediti minimum dana potrebnih za
pokrie tekuih sredstava i obaveza. Posle toga treba
izraunati godinje fabrike i proizvodne trokove, poto
su vrednosti nekih komponenata tekuih sredstava
izraene na taj nain. Kada projekat postane u
potpunosti operativan, potrebna obrtna sredstava se
poveavaju, pa je potrebno odrediti podatke o fabrikim
i proizvodnim trokovima za poetak proizvodnje i za
puni kapacitet proizvodnje.
Sledea etapa je odreivanje koeficijenta obrtaja za
komponente tekuih sredstava i obaveza deljenjem 360
dana sa brojem dana minimlanog pokria. Posle toga se
trokovi za svaki deo tekuih sredstava i obaveza dele sa
odgovarajuim koeficijentom obrtaja. Na kraju se
potrebna obrtna sredstva za pojedine proizvodne etape
dobiju oduzimanjem tekuih obaveza od iznosa ukupnih
tekuih sredstava. Potrebna gotovinska sredstva se
proraunavaju odvojeno.
Obrtna sredstva za preduzea koja rade sezonski (kao
to je to sluaj sa eeranama) izraunavaju se malo
drugije. Godina se podeli na operativni i neoperativni
period. Potrebna obrtna sredstva za operativnu fazu se
izraunavaju normalno. Za svaki vansezonski period
potrebna obrtna sredstva moraju se smanjiti, poto
postoje samo fiksni trokovi. Za vreme operativne
sezone, meutim, zalihe je potrebno poveati, pa
prema tome i potrebna obrtna sredstva rastu.
Preduzee koje radi sezonski treba da poveava obrtna
sredstva u operativnom i smanjuje u neoperativnom
periodu. Proraun obrtnih sredstava kod takvih
preduzea je baziran na predvianjima (godinjim)
plaanja i prihoda.
Proraun potrebnih obrtnih sredstava u fazi izrade
studije izvodljivosti je posebno znaajan, poto prisiljava
investitora da razmilja o fondovima potrebnim za
finansiranje projekta, odn. rada na projektu, i da to
uporeuje sa investicionim sredstvima kao to su
predproizvodni trokovi kapitala i fiksne investicije
(osnovna sredstva).

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Konceptualno, izraz obrtna sredstva ne treba brkati sa
izrazom tekua sredstva koja su obino vea. Sledea
ema pokazuje kako je potrebno obrtna sredstva
finansirati van stalnog kapitala koji se sastoji od
poslovnog kapitala (equity capital), rezervnog fonda i
dugoronih i srednjeronih obaveza.

Poto tekue obaveze (uglavnom naplativi rauni)
pretstavljaju finansijska sredstva stavljena na
raspolaganje projektu bez obaveze plaanja, mogu da se
oduzmu od tekuih sredstava. Tako se dobija neto
obrtni kapital potreban za rad pogona. Na taj nain je
vrednost dugoronog finansiranja (poslovni kapital)
svedena na vrednost fiksnog kapitala plus obrtna
sredstva. Ta vrednost koristie se kasnije kada se bude
ocenjivala komercijalna profitabilnost projekta.

Ukupni trokovi investicija
Uz pomo podataka o predproizvodnim trokovima,
fiksnim investicijama i procenjenim neto obrtnim
sredstvima, mogue je izraunati ukupne trokove
investicija projekta.

Ukupna sredstva
Da bi se obezbedilo dovoljno podataka za analizu
odnosa, potrebno je u fazi pripreme projekta nainiti
formular u kome e biti obuhvaeni svi trokovi. Kada se
tekua sredstva dele fazno, potrebno je najpre u Tabelu
ubaciti poetnu vrednost, a posle toga naredne
investicije, dok se ne postigne puni kapacitet.

Finansiranje projekta
Alokacija finansijskih resursa na projekat pretstavlja ne
samo obavezan i osnovni preduslov za donoenje bilo
koje investicione odluke, ve je takoe neophodna za
formulaciju projekta i predinvesticionu analizu. Studija
izvodljivosti bie od male koristi, ukoliko ne postoji
realna verovatnoa da za projekat postoje raspoloivi
resursi, iako su zakljuci studije pozitivni i
zadovoljavajui. U veini sluajeva je potrebno pre
izrade studije izvodljivosti prethodno oceniti
mogunosti za finansiranje projekta. To je jo znaajnije
ako su prethodno uraene predstudija izvodljivosti ili
studija mogunosti, poto je kroz takve studije mogue
sagledati veliinu predvienih izdataka. Studiju
izvodljivosti je potrebno uraditi jedino u koliko se mogu
dovoljno jasno predvideti projekcije finansiranja
naznaene kroz pomenute studije.
Kao to je ve reeno ranije, ogranienja resursa mogu
definisati parametre projekta mnogo ranije nego to je
donesena odluka o investiciji, odn. u toku pojedinih faza
formulacije projekta. Velika elezara moda nee biti od
koristi u maloj zemlji sa velikim rudnim bogatstvom ali
malim finansijskim resursima. Takvo ogranienje resursa
moe da sprei razmatranje nekih projekata, ili moe da
ogranii kapacitet projekta na minimalan ekonomski
nivo. Finansijska ogranienja mogu da postoje na svim
nivoima finansiranja i javljaju se bez obzira da li je neki
projekat finansiran od pojedinca, vee industrijske
grupe, ili dravne ili poludravne institucije.
Detaljni zahtevi za finansiranje mogu se oceniti pravilno
ukoliko su definisani osnovni tehno-ekonomski
parametri, bez obzira na neke sluajeve kada ogrnienja
resursa pretstavljaju glavni limitirajui faktor u
razmatranju mogunosti i veliine projekta. Tako je u
studiji izvodljivosti mogue realno odrediti potrebna
finansijska sredstva projekta samo ukoliko je doneta
odluka o lokaciji projekta i kapacitetu pogona, uz
istovremenu ocenu trokova za pripremu terena,
objekata, javnih radova, tehnologije i opreme.
Isto tako, potrebno je definisati finansijske potrebe
projekta u operativnoj fazi sa stanovita obrtnih
sredstava. To se moe odrediti tek kada je izvrena
ocena proizvodnih trokova sa jedne strane i prodaje i
prihoda sa druge. Te ocene treba da se rade
permanentno i treba da se odraavaju na analizu
gotovisnkih tokova. Bez obzira na to da li postoje
navedene procene i da li su raspoloivi resursi dovoljni
za pokrivanje potrebnih sredstava, ne bi bilo oportuno
produiti vrenje procene do faze implementacije
projekta, kako sa stanovita potreba za poetne
investicije, tako i potreba za obrtnim sredstvima. Veliki
je broj projekata kod kojih dolazi do ozbiljnih
finansijskih problema zbog loe procene potrebnih

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


finansijskih sredstava u poetnoj ili operativnoj fazi
zbog suvie niske procene investicionih i proizvodnih
trokova, ili optimistike procene prodaje ili prihoda.

Izvori finansiranja
Uee
Opti princip finansiranja industrijskog projekta sastoji
se u tome da se poetna investicija pokrije ueem i
dugoronim zajmovima i da se potrebe za obrtnim
sredstvima pokriju kratkoronim i srednjeronim
zajmovima od strane nacionalnih banaka. U okviru toga
su, meutim, mogue razne varijante koje treba oceniti.
Kod nekih projekata uee pokriva ne samo poetne
investicije, ve i veliki deo potreba za neto obrtnim
sredstvima. Do toga uglavnom dolazi u situacijama kada
nema dovoljno institucionalnih sredstava i mogu biti na
raspologanju samo uz velike trokove. Poto su trokovi
za dobijanje sredstava kroz vremenske depozite takoe
visoki, potrebno je da projekat bude finansijski veoma
atraktivan, da bi se za njega mogli obezbediti
odgovarajui finansijski resursi. U drugim sluajevima,
kada su dugoroni i srednjoroni krediti raspoloivi uz
relativno male trokove, postoji rastua tendencija da
se projekti finansiraju kroz takve kredite.
U svim sluajevima potrebno je obezbediti ravnoteu
izmeu dugoronih kredita i uea. to je via
proporcija uea, to je manje prihoda za pojedine
deoniare, poto e se dividende deliti na vei broj
jedinica. to je via proporcija finansiranja kroz zajmove,
to su kamate vee. U svakom projektu je, prema tome,
potrebno paljivo oceniti uticaje pojedinih formi i oblika
finansiranja. Oblik finansiranja treba da se odredi na
takav nain da bude povoljan i sa stanovita
raspoloivosti resursa i sa stanovita ukupnog
ekonomskog povraaja.
Uee moe da se ostvari kroz izdavanje dve vrste
deonica: a) obine deonice i b) povlaene deonice.
Povlaene deonice daju obino dividende bar
delimino nezavisne od profita sa ogranienim pravom
glasa. One mogu da budu kumulativne ili nekumulativne
u odnosu na dividende, mogu da budu naplative ili
nenaplative, sa periodom oslobaanja koji varira
izmeu 5 i 15 godina. Dividende obinih deonica sa
punim pravom glasa zavise meutim od profitabilnosti
preduzea.

Finansiranje kroz zajmove
Poto je relativno lako obezbediti zajmove, proces
finansiranja projekta bi trebalo da poinje sa
utvrivanjem visine sredstava do koje je potrebno
obezbediti zajam i sa utvrivanjem kamatne stope koja
e se primeniti. Zajam treba da se definie posebno
kroz: a) kratkorone i srednjerone pozajmice od
komercijalnih (poslovnih) banaka za osnovna sredstva ili
kredite dobavljaa u raznim oblicima i b) dugorone
pozajmice od nacionalnih i meunarodnih razvojnih
institucija.

Kratkoroni zajmovi
Kratkoroni zajmovi od komercijalnih banaka i lokalnih
finansijskih institucija mogu se dobiti uz hipoteku ili
davanje u zalog svojine. Granice do kojih komercijalne
banke finansiraju svojinu odreene su od strane banaka
i zavise od prakse koju primenjuju banke u zemlji, vrste
projekta i svojine i politike preduzea koje uzima kredit.
Granice variraju izmeu 50 i 80% svojine.
Pozajmica od banke za obrtna sredstva moe da se izvri
na vremenskoj osnovi. Ukoliko je u svakom momentu
stanje gotovinskih sredstava takvo da su na
raspolaganju dovoljna likvidna sredstva, mogu se
pozajmice od komercijalnih banaka znatno smanjiti ili
potpuno ukinuti, s tim da se svakako ne dovede u
pitanje likvidnost itavog projekta. U nekim sluajevima
e takav viak gotovinskih sredstava biti potreban za
dalje proirenje kapaciteta, tako da e preduzee za
neko vreme morati da rauna na dugorone banine
kredite. Potrebe za obrtnim sredstvima treba delimino
iskljuiti iz dugoronih sredstava (sredstva uea i
dugoroni zajmovi), poto je veliki deo obrtnih
sredstava stalno vezan u svojini (sirovine, nedovrena
proizvodnja, gotovi proizvodi i rezervni delovi).

Uvozna oprema i rezervni delovi se esto finansiraju
kreditima datim sa odloenim rokovima otplate.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Isporuioci maina u razvijenim industrijskim zemljama
su uglanovm spremni da isporue maine sa odlaganjem
plaanja, koje se protee na 6-10 godina, pa i due.
Takva plaanja postiu se uz garanciju banke. To
omoguava isporuiocima opreme refinansiranje od
strane finansijskih institucija u svojim zemljama.

Dugoroni zajmovi
Davanje zajmova je obino regulisano odreenim
propisima, kao to su ogranienja odn. restrikcije u
konvertibilnoj valuti. No, bez obzira na propise,
potrebno je ostvariti odreene odnose u strukturi
sredstava preduzea.
Investicija se moe, takoe, delimino finansirati
bonovima i obveznicama. Trite za obveznice i bonove
to se tie novih projekta je dosta ogranieno, no ta
mogunost uvek postoji za finansiranje proirenja
postojeih preduzea.
U mnogim zemljama u razvoju su znaajan izvor
finansiranja u meudravnim odnosima. Oblik
finansiranja moe biti u obliku opteg bilateralnog
kredita ili vezanog kredita koji se odnosi na nabavku
maina i opreme iz odreene zemlje i ak iz odreenog
izvora.
Osim finansiranja kroz zajmove i kroz deonice, vana
finansijska kategorija takoe je interno finansiranje iz
samog projekta u operativnoj fazi projekta. Ono se
ostvaruje kroz korienje profita, amortizacije i iz
rezervnog fonda.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


. DRVNA BIOMASA
A.1. DRVO POVRATAK ZABORAVLJENOG IZVORA
ENERGIJE
A.1.2. Drvo kao izvor energije
A.1.3 . Deset razloga za grejanje drvetom
A.1.4. Drvna biomasa
A .1.5 . Mogunosti korienja biomase u energetske svrhe
A.1.6. Jedinice (mere) koje se koriste u prometu drvnih
goriva - Pojanjenje terminologije

B. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA
B.1. OGREVNO I CEPANO DRVO
B.1.1 Proizvodnja cepanog drveta za ogrev
B.1.2. Saveti za pravilno skladitenje cepanica
B.1.3 . Kupovina cepanog(ogrevnog) drveta
B.1.4. Sistemi za sagorevanje ogrevnog drveta
B.2. DRVNA SEKA
B.2.1. Kvalitet drvne seke
B.2.2 Vrsta materijala
B.2.3 Dimenzije drvne seke
B.2.4. Vlanost drvne seke
B.2.5. Proizvodnja i skladitenje drvne seke
B.2.6. Korisne preporuke za skladitenje drvne seke
B.2.7. Kotlovi na drvnu seku
B.3 DRVNI BRIKETI
B.3.1 Forme drvnih briketa za domainstva
B.4. DRVNI PELETI
B.4.1. Prednosti drvnih peleta
B.4.2. Proizvodnja drvnih peleta
B.5. SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET
B.5.1. Pei na drvni pelet
B.5.2 Kotlovi na drvni pelet
B.5.3 Skladita za pelete i snabdevanje

C. PRAVNI OKVIR ZA BIOMASU

. DRVNA BIOMASA

A.1. DRVO
POVRATAK ZABORAVLJENOG IZVORA ENERGIJE

Hiljadu godina drvo je bilo najvaniji izvor energije na Zemli.
Dolaskom industrijske revolucije sve do sredine prolog veka
drvo sve vie biva potisnuto od strane fosilnih goriva kao to
su ugalj, prirodni gas i lo ule. U dananje vreme rasta cena
prirodnog gasa i nafte, drvo kao energent sve se vie vraa u
upotrebu posebno za dobijanje toplotne energije te se moe
utvrditi da je grejanje na drva u razliitim oblicima (peleti,
seka, briketi, ogevno drvo) ponovno u trendu.
Cena ogevnog drveta je relativno stabilna i ne zavisi od
promena cena nafte i gasa na svetskom tritu. Zahvalujui
ubrzanom tehnolokom razvoju na polu sagorevanja
biomase, dananji moderni sistemi grejanja na biomasu
stvaraju isti nivo udobnosti za korisnike kao i sistemi koji
koriste lo ule i gas . U nekoliko poslednjih descenija , trite
proizvodnje toplote iz drveta se izuzetno razvilo i danas
donosi irok spektar efikasnih i ekolokih sstema grejanja.
Predrasude prema kotlovima na drvo, n.p.r da se esto kvare i
da je potreban znatan trud pri njihovom odravanju, su
otklonjene zahvalujui modernim sistemima grejanja.
Trite ogrevnog drveta belei znatan porast irom Evrope. U
isto vreme, sve su stroa ogranienja emisija tetnih gasova
to znai da su zahtevi za kvalitetom goriva sve vii.
Visokokvalitetna goriva smanjuju potrebnu koliinu goriva,
uestalost kvarova sistema
i emisije tetnih gasova koje nastaju sagorevanjem. Ogrevno
drvo se zbog irokog spektra svojstava znaajno razlikuje od
lo ula ili prirodnog gasa . U svrhu pojanjavanja tih svojstava
razvijene su novi evropske norme za vrsta biogoriva iji je
cil podstai nacionalnu i meunarodnu trgovinu gorivom i
poveati poverenje korisnika u drvo kao gorivo.
Kupovanje visokokvalitetnog goriva povolno utie na ivotnu
sredinu ali i na finansije korisnika. Ipak, ogevno drvo nije
nuno bole za okolinu od nafte ili prirodnog gasa ukoliko se
ne koristi efikasno . Ponuda kvalitetnih goriva zahteva
relevantno znanje i odgovarajui sistem osiguranja kvaliteta
kroz celi proizvodni lanac. Prilikom planiranja sistema
grejanja, obavezno se moraju uzeti u obzir zahtevi za
kvalitetom goriva. Primera radi , moderni visokoefikasni
kotlovi za cepanice mogu koristiti samo dovolno suvo gorivo,

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


to znai da ono mora biti uskladiteno minimalno dve
godine.
Sve vea potreba za ogrevnim drvom proizvoaima
predstavla pravi izazov u proizvodnji visokokvalitetnog
goriva. Cil ovih smernica je upravo pruanje podrke u tom
segmentu. One daju korisne savete o grejanju na drva,
objanjavaju osnovne kriterijume za ocenjivanje kvaliteta
ogrevnog drveta kao i aktivnosti za postizanje kvaliteta.
tavie, daju korisnicima bitne savete koje mogu primieniti
prilikom kupovine ogevnog drveta .

A.1.2. DRVO KAO IZVOR ENERGIJE
Tokom miliona godina, ugljenik je vaen iz prirodnog ciklusa u
obliku sirove nafte, prirodnog gasa i uglja. Nakon
industrijalizacije, sagorevanje fosilnih goriva je dovelo do toga
da se ugljenik koji je milionima godina bio zarobljen brzo
vraa u prirodu u obliku tetnog gasa ugljen dioksida (CO2).
CO2 stvara zatitni sloj koji je vaan za ivot na Zemlji, jer
spreava Sunevu energiju koja dolazi do Zemljine povrine
da se izgubi u svemiru kroz toplotno zraenje. Bez ovoga,
prosena temperatura na Zemlji bi bila -18 C, i ivot bi bio
nezamisliv. Porast tetnih gasova koje je uzrokovalo
oveanstvo sagorevanjem fosilnih goriva je rezultiralo u
pojaavanju ovog efekta, poznatijeg kao globalno zagrevanje.
Jedna litra ulja za loenje otputa 2.7 kg ugljen dioksida
(CO2), ime doprinosi optereenju okolia. Za poreenje ,
drvo je CO2-neutralan izvor energije jer, dok sagoreva,
isputa samo onoliko CO2 koliko je upilo prilikom rasta.
Razumnim korienjem naih uma, moemo stvoriti ciklus
koji ne rezultira dodatnim otputanjem CO2. Tokom svog
ivotnog veka, 100-godinja smreka upije i do 1.8 tona ugljen
dioksida; drugim reima, 100-godinja smreka vezuje jednaku
koliinu CO2 koja se oslobodi sagorevanjem 660 litara ulja za
loenje.

Drvo kao prirodni materijal uz pomo suneve energije i
ugljen dioksida iz atmosfere kroz proces fotosinteze vezuje u
svojim tkivima ugljenik, a isputa u atmosferu kiseonik
neophodan za ivot na Zemlji. S druge strane, prilikom
sagorevanja drveta u atmosferu se isputa vezani ugljenik u
vidu ugljen-dioksida. Na taj nain drvo doprinosi kruenju
ugljenika u prirodi vraajui apsorbovani ugljenik u
atmosferu. Isputene koliine ugljendioksida nastale tokom
sagorevanja drveta ponovo vezuje drugo drvee, to znai da
se ne pojavljuje viak ugljendioksida u atmosferi kao
posledica korienja drveta kao energenta (slika 4). Zbog toga
je drvo neutralan materijal sa stanovita emisije
ugljendioksida i njegovog uticaja na stvaranje efekta staklene
bate koji predstavlja glavnog izazivaa globalnog zagrevanja.

Drvo je najistije gorivo
Ljudi u velikoj meri koriste fosilna goriva za proizvodnju svih
vrsta energije. Svake godine, fabrike za proizvodnju elektrine
energije i automobili sagore koliinu fosilnih goriva kojoj je
trebalo oko 500.000 godina da nastane. To godinje stvara 24
milijarde tona ugljen dioksida (CO2) i pretpostavlja se da je
razlog poveanja nivoa CO2 za 27% tokom poslednjih 100
godina. Sagorevanje drveta nema neto efekat na ovaj
podatak zato to prilikom sagorevanja drveta nastane ista
koliina CO2 kao i kada bi to drvo bilo ostavljeno da istruli u
zemlji. Meutim, dok drvo raste vezuje se njegov ugljenik, i
na taj nain se zaustavlja doprinos drveta negativnim
efektima CO2 koji bi inae nastali. Zbog toga se znaajan
doprinos ivotnoj sredini moe dati veim poumljavanjem i
korienjem drveta u izgradnjistambenih i poslovnih objekata
kao i materijala za pakovanje umesto vetakih materijala.
Posebnoveliki doprinos ivotnoj sredini moe se dati
korienjem drveta umesto ostalih vrsta goriva jer jedrvo
neutralan materijal sa stanovita primanja i isputanja
ugljenika u atmosferu. To nije sluaj saostalim vrstama goriva,
a posebno ne sa mazutom i ugljem. Pri tom drvo je i obnovljiv
materijal, a time i gorivo to nije sluaj sa fosilnim gorivima.
Sledee injenice najbolje pokazuju ulogu i vanost drveta u
nastojanjima da se ouva ivotna sredina i ublae klimatske
promene u svetu:
- da bi se dobio 1m3 drvne zapremine tokom rasta
drveta potrebna je 1 tona CO2 iz atmosfere;
- u 1m3 drvne zapremine u stablu koje raste nalazi se
oko 250 kg ugljenika koji je uskladiten u drvnim
vlakancima i oko 750 kg
kiseonika koji se isputa u atmosferu tokom
proseca fotosinteze;

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


- ume u Evropi godinje apsorbuju oko 140 miliona
tona ugljenika iz atmosfere u procesu fotosinteze;
- sa povrine od 150 m2 ume ispuste u atmosferu
toliko kiseonika u toku jedne godine da je ta koliina
dovoljna za potrebe jedne osobe;
- jedno stablo bukve staro 60 godina obezbeuje
kiseonik za potrebe preko 10 osoba;
- jedno stablo bukve staro 60 godina apsorbuje CO2
koliko ispuste u atmosferu 6 osoba;
Drvo je najistije i najbezbednije gorivo koje danas postoji,
posebno u odnosu na naftne derivate i nuklearno gorivo, ali
je i gorivo sa malim sadrajem azota i sumpora.

Emisija ugljen-dioksida (CO2)
prilikom sagorevanja drvnih i ostalih vrsta goriva:
Vrsta goriva Emisija CO
u kg/kWh energije
Gas 0,199
Gas u bocama 0,23
Mazut 0,27
Ugalj (prosek) 0,38
Cepano drvo 0,02113
Drveni pelet
(pakovan u PVC dakovima)
0,03
Drveni pelet
(pakovan u dambo vreama)
0,03
Drvena seka 0,03
Briket 0,03

Pravilnim sagorevanjem drvo proizvodi male koliine dima, a
od pepela se proizvodi odlino ubrivo. Dim koji nastaje
sagorevanjem drveta ne sadri sumpor-dioksid, a koliine
azot-dioksida suveoma male i u granicama prihvatljivosti, to
sve zajedno znai da sagorevanje drveta ne doprinosipojavi
kiselih kia. Ova konstatacija se odnosi na drvo koje pravilno
sagoreva. U sluajevima kada drvo neefikasno sagoreva
javljaju se vee koliine dima i neprijatni mirisi. Da bi se to
svelo nanajmanju moguu meru danas se koriste pei u
kojima drvo efikasno sagoreva uz uslov da sadraj vlage u
njemu bude na nivou vazduno suvog drveta (ispod 25%).

A.1.3 . Deset razloga za grejanje drvetom
1. Grejati se na drva znai koristiti energiju unutar prirodnog
CO2 ciklusa. Uglen dioksid koji seosloba a prilikom
sagorevanja se koristi u kombinaciji sa Sunevom energijom
za prirast nove biomase.
2. Ukoliko se ume koriste na odriv nain, drvo je CO2-
neutralan izvor energije koji se konstantno obnavla.
3. Od samog svog nastanka u umi, drvo je sirovina koja je dio
ekosistava koji nas titi od niza opasnosti i obezbeuje
mnotvo ekolokih prednosti.
4. U proizvodnji ogrevnog drveta koriste se preteno one
vrste koje se inae ne bi iskoristile u neke druge svrhe.
Eksploatacija umske biomase za energetske
svrhe mogla bi se znaajno poveati bez ugroavanja
odrivosti umarstva, ukoliko se ona provodi u zadatim
okvirima.
5. Sea i priprema drva je jednostavna i ne zahteva velike
koliine energije.
6. Transportne rute su kratke i ne tete ivotnoj sredini
7. Skladitenje ogrevnog drveta nije zahtevno.
8. Prerada i upotreba ogrevnog drveta dorinosi i stvaranju
dodatne vrednosti regije i tako obezbeuje radna mesta.
9. Korienje ogrevnog drveta za energetske svrhe ekoloki
osveuje korisnika i povezuje ga sa ivotnom sredinom.
10. Moderni visokoefikasni sistemi koji koriste ogrevno drvo
su profesionalno upravljani i odravani, ekonomski su
povoljniji u odnosu na veinu sistema grejanja na fosilna
goriva, a ujedno zadovolavaju norme koji se odnose na
zagaenja vazduha.

A.1.4 . Drvna biomasa
Biomasa drveta koja se koristi u energetske svrhe dobija se:
- u umarstvu: ogrevno drvo, ostaci pri sei i uzgojnim
radovima (granjevine,lie, panjevi, oblice, iverje),
energetske ume - brzorastue topole, vrbe, miskantus
namenski gajene;
- ostaci iz urbanog umarstva(hortikultura)
- ostaci od ienja vodotokova i dalekovoda
- u drvnoj industriji: kora, strugotina, piljevina, otpaci ( pri
obradi drveta gubi se oko 35 -40% od ulazne sirovine u
procesu proizvodnje, a koliina otpada za neke proizvode kao
to su parketi iznosi i do 65%.) ;
- u voarstvu: orezane grane, kotice.

Energija koja bi se godinje mogla dobiti korienjem biomase
u Srbiji procenjena je na 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte
(1 TEN = 41860 MJ), od ega se 1 milion tona odnosi na
umsku biomasu. Procenjeno je i da ukupni godinji
energetski potencijal biomase odgovara 40% energetske
vrednosti uglja koji se proizvede u rudnicima u Srbiji (AEE,
Srbija).

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Veina potroaa kada razmilja o drvetu kao gorivu koje se
koristi za grejanje, zamilja ga u onom stanju u kojem se ono
nalazi u prirodi (umi) tj. kao oblo drvo. Meutim, oblo drvo
se na dananjem stepenu razvoja tehnologije razliitim
postupcima i sredstvima prerauje u razliite oblike podesne
za krajnju upotrebu koji imaju i razliitu energetsku vrednost.
U tom smislu potroaima se danas najee nude sledei
oblici goriva na bazi drveta:
Na tritima u EU moe se nai vie vrsta preraene drvne
biomase namenjene loenju
- cepano ogrevno drvo (fire wood),
- komadno drvo (chunkwood), krai deblji komadi,
- sabijeno drvo (densifiedwood fuels), usitnjeno i prosueno
drvo koje se pritiskom sabija i formira pravilne oblike tj.
pelete i brikete,
- drvna seka (fuel chips) dobija se usitnjavanjem otrim
alatom,
- drobljeno drvo (hogged fuel) usitnjavanje alatom oblika
ekia ili diska.
Kod nas se u najveoj meri koristi klasino ogrevno drvo koje
nije pogodno za korienje u gradskim uslovima. Pelete se ne
mogu u veim koliinama nai na naem tritu. Upotreba
briketa je dosta popularna, naroito u Beogradu. Priozvode ih
kao sporednu delatnost pilane, parketare, proizvoai
stolarije i sl. Potranja i cena im rastu ali zbog ogranienih
koliina i nepostojanja odgovarajuih loita jo uvek ne
predstavljaju ozbiljnu konkurenciju fosilnim gorivima i
elektrinoj energiji.
Procenjuje se da uee drvne biomase u energetskom
bilansu Srbije iznosi oko 14%, to je vrednost koju nemaju ni
zemlje koje godinama ulau velika sredstva u ovu oblast.
Meutim, to je u naem sluaju vie obeleje nerazvijenosti
nego brige za ivotnu sredinu. Od raspoloive drvne biomase
uglavnom se koristi prostorno drvo, dok umska biomasa
preostala posle see i izvlaenja umskih sortimenata
uglavnom ostaje da trune u umi. Drvo koriste najvie seoska
domainstva, loi se u otvorenim loitima ili
neodgovarajuim peima sa malom energetskom efikasnou.
Poveanje energetske efikasnosti moe se oekivati
iskoriavanjem svih vidova otpadne umske biomase,
prvenstveno granjevine koja pri sadanjem obliku
eksploatacije ostaje neiskoriena
Srbija ima ogroman potencijal neiskorienih drvnih izvora za
energiju. Procenjena koliina samo drvne biomase u Srbiji,
koja se moe koristiti kao gorivo, iznosi 1,65 miliona m3
godinje, dok se energetski potencijal umske biomase,
ostavljene da se razlae posle proizvodnje drvnih
sortimenata, procenjuje na 15,6 miliona GJ godinje.
Uprkos ovom potencijalu, drvo zauzima jo uvek niske pozicije
u zadovoljenju energetskih potreba. Glavni razlog za to je
veliko nerazumevanje da domae snabdevanje drvnom
biomasom moe da obezbedi istu energiju iz obnovljivog
izvora kao i dodatne koristi koje drvo prua. Za Srbiju, neke od
ovih koristi ukljuuju poveanje investicija u razvoj uma koje
e rezultirati poveanim ekonomskim aktivnostima u
umarstvu, unaprenenim odrivim gazdovanjem uma,
znaajnim smanjenjem trokova fosilnih goriva koja se uvoze
kao i smanjenjem efekta staklene bate koji e nastati
upotrebom efikasnih i nisko emisionih ureaja i tehnologija
na bazi drvne biomase. Sa vie od 12 miliona tona proizvodnje
drvnog otpada godinje, Srbija ima u budunosti potencijal
da razvija svoj bioenergetski sektor naroito za proizvodnju
elektrine i toplotne energije

A .1.5. Mogunosti korienja biomase u
energetske svrhe
Biomasa se javlja u: vrstom (briketirana biomasa), tenom
(biodizel, bioetanol, biometanol) i gasovitom agregatnom
stanju (npr. biogas, deponijski gas). Biomasa biljnog porekla
predstavlja produkt procesa fotosinteze u biljnim
organizmima. Biomasa ivotinjskog porekla nastaje kao
produkt ostatak u procesu ishrane ivotinja. Ovako
objanjen pojam je veoma irok, ali osnovni koncept je da se
biomasa stalno troi i obnavlja, u ciklusu kruenja materije i
proticanja energije u prirodi. ovek, svojim aktivnostima,
poveava koliinu biomase koja krui u ivotnoj sredini.
U poljoprivrednoj proizvodnji ostaje velika koliina
neiskoriene biomase. Takoe, u ratarskom proizvodnom
procesu ostaju znaajne koliine bio otpada: ostaci pri rezidbi

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


stabala voa, vinove loze i maslina, slama, kukuruzovina,
stabljike suncokreta, i sl.
Paljivo planiranim postupkom upravljanja umskim
potencijalom, poveava se prinos biomase koji se moe
ostvariti iz oblasti umarstva, odnosno ostatak biomase koja
se dobija iz drvno-preraivake industrije. Republika Srbija,
koja je preteno poljoprivredna zemlja, poseduje veliki
potencijal korienja biomase poreklom od poljoprivrede,
umarstva i industrije prerade drveta.
Tehniki iskoristiv godinji energetski potencijal biomase u
Republici Srbiji iznosi oko 2.7 Mtoe. Energetski potencijal
biomase od umarstva i drvne industrije (sea drvea i ostaci
od drvea proizvedeni u toku primarne i/ili industrijske
prerade drveta) se procenjuje na priblino 1.0 Mtoe, dok bi
oko 1.7 Mtoe potie od poljoprivredne biomase
(poljoprivrednog otpada i ostataka iz ratarstva, ukljuujui i
teno stajsko ubrivo). Biomasa se tradicionalno koristi za
proizvodnju toplotne energije i procenjena je na 0.3 Mtoe,
to je ekvivalent energiji prirodnog gasa u vrednosti od
637.000.000 USD.

U Akcionom planu za biomasu Srbije , kao najperspektivnije
mogunosti za korienje biomase u Republici Srbiji navode
se: zagrevanje stambenih jedinica i industrijskih pogona
korienjem peleta ili briketa poreklom od biomase, ko-
sagorevanje ili potpuna zamena loenja mazuta ili uglja u
toplanama, proizvodnja elektrine struje korienjem
ostataka iz poljoprivrede i drvne industrije i proizvodnja
biogoriva.
Povrina uma u Srbiji je oko 2,25 miliona ha a umovitost
29,1% sa ukupnom zapreminom od 362 miliona m i
godinjim prirastom od oko 4,0 miliona m. Vlasnitvo nad
,umama i umskim zemljitem je oko 40% u vlasnitvu drave
i 52% u privatnom vlasnitvu, dok za preostalih 8% vlasnitvo
jo uvek nije sa sigurnou utvrneno, te su iste definisane pod
vlasnikom kategorijom ostalo. Dominantne vrste u Srbiji su
bukva i hrast u zoni meovitih uma sa 91% liarskih i
meovitih liarskih stanita.
Privatne ume iako znaajno uestvuju u ukupnoj povrini
uma u Srbiji uglavnom karakteriu mala prosena veliina
poseda (1,27 ha), sainjena iz vie katastarskih parcela
(izmenu 4 i 6 katastarskih parcela) esto fragmentiranih
(prostorno udaljenih). Privatne ume tako]e karakterie
raznovrsnost vrsta drvea sa visokim ueem istih liarskih
uma istanita loeg kvaliteta, kao i manja ukupna zapremina
i ukupan zapreminski prirast uodnosu na dravne ume iako
privatne ume dominiraju u ukupnoj povrini uma Srbije.
Ipak, velika ukupna povrina pod privatnim umama, znaajne
vrednosti drvne zapremine i godinjeg zapreminskog prirasta,
istiu znaaj privatnih uma kao veoma vrednog prirodnog
resursa Srbije.
Spisak optina za potencijalnu proizvodnju drvenih peleta
Optina
Povrina pod
umom (ha)
Mogua proizvodnja peleta
(t/god) zasnovana na

Ostacima u
umi
Ukupnim
drvnim
ostacima
S.Mitrovica 18 900 2 840 4 730
id 21 370 3 210 5 340
Mali Zvornik 14 510 2 180 3 630
Krupan 24 250 3 640 6 070
Loznica 36 205 5 430 9 050
Prijepolje 69 740 10 470 17 450
Priboj 36 060 5 410 9 050
Kraljevo 73 200 5 210 8 680
Novi Pazar 34 700 9 070 15 110
Raka 32 610 4 900 8 160
Boljevac 31 700 4 760 7 930
Bor 80 600 12 100 20 170
Despotovac 34 910 5 240 8 730
Vranje 37 060 5 560 9 270
Vladiin Han 16 200 2 430 4 050
Surdulica 25 700 3 860 6 430
Pirot 42 580 6 400 10 660
Babunica 19 360 2 900 4 830
Bela Palanka 14 860 2 230 3 710

A.1.6 Jedinice (mere) koje se koriste u prometu
drvnih goriva - Pojanjenje terminologije
U mnogim sluajevima, ogrevno drvo je nusproizvod prerade
drveta. Neki tipovi ogrevnog drva se proizvedu u umarskom
sektoru, npr. umska drvna seka i cepanice, dok se drugo
ogrevno drvo proizvede u drvnoj industriji, poput fabrike
drvne sjeke, ostataka i iveraka , piljevine i strugotina, drvnih
peleta ili briketa. Uobiajene merne jedinice u umarskoj i
drvnoj industriji su kubni metar (km) za klade i prostorni
metar (pm) za naslagano drvo duine do 2 metra. Za manje,
rasute komadie drva (npr. seka) koristi se izraz nasipni
metar (nm).
1 kubni metar (km) je merna jedinica za kubni metar drva bez
vazdunih depova.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


1 prostorni metar (pm) je merna jedinica za naslagano drvo
koje dostie ukupnu zapreminu od jednog kubnog metra
ukljuujui vazdune upljine .

1 m
3
trupaca 1,4 prostorna m
3
cepanica od 1 m 2 nasipna
m
3
izrezanih cepanica 3 nasipna m
3
srednje drvne seke
(G50)

1 m
kompaktnog
drveta
1,4 prm
metarskih
cepanica
(oblica)
2 nm
cepanog
drveta
3.03 nm
drvne seke
(GSC)

Primer korienja koeficijenata za konverziju jedinica mere
razliitih vrsta drvnih sortimenata u metre kubne kompaktnog
drveta
1 nasipni metar (nm) je merna jedinica za male
komadie rasutog drva (npr. drvena seka, piljevina,
komadii drva) koji dostiu ukupnu zapreminu od
jednog kubnog metra ukljuujui vazdune depove.
1 suva tona (st) potpuno sasuenog drveta je merna
jedinica za (aritmetiki izraunatu) masu gde je udeo
vode 0%.
Poslednja faza prirodnog suenja je suenje na
vazduhu. Ovde je udeo vode izmeu 15% I 20%.
U parksi, izrazi udeo vode I vlanost drva se esto
meaju. Ovo je, meutim, netano. Merni ureaji za
odreivanje udela vode esto mere vlanost drva.
Udeo vode (w) u drvetu je koliina vode u procentima u
odnosu na ukupnu teinu (ovo je poznato i kao mokra
teina).

Vlanost drveta (u) je koliina vode u procentima u odnosu
na teinu bez vlage (sasvim suva materija isto drvo bez
vode).

Sortimenti
Kompaktno
drvo
(solid
wood)
Ogrevno
drvo
metarsko
Ogrevno drvo
cepano
Drvna seka
sloeno rasuto
Dimenzija
finoe
G 30
Dimenzija
finoe
G 50
m prm prm nm nm nm
1mkompaktnog
drveta (solid
wood)
1 1,43 1,2 2,0 2,43 3,03
1 prm ogrevnog
drveta
metarskog
0,7 1 0,5 1,4 1,7 2,1
1 prm ogrevnog
drveta sloenog
0,85 1,2 1 1,7
1 nm ogrevnog
cepanog drveta
u rasutom
stanju
0,5 0,7 0,6 1
1 nm drvene
seke finoe
G30
O,41 0,59 1 1,2
1 nm drvene
seke finoe
G50
0,33 0,48 0,8 1

Poslednjih godina u mnogim zemljama Evrope u trgovini
pojedinim drvnim gorivima (posebnodrvnom sekom) sve vie
se koristi atro tona kao osnovna jedinica mere. Pri tom atro
tona predstavlja teinu drvnog materijala ija vlanost iznosi
0%. U tabeli 3 dat je odnos izmeu atro tone i pojedinih
jedinica mere koje se koriste u trgovini drvnim gorivima.

Odnos atro tone i drugih jedinica mere za drvna goriva:
tatro
m (kompaktna
drvena masa)
Prostorni metar
(prm)
Nasipni
metar (nm)
1 tatro 1,0 1,3-1,25 2,9 4,86
1 m 0,4-0,75 1,0 1,43 2,43
1 prm 0,3 0,7 1,0 1,7
1 nm) 0,2 0,41 0,59 1,0

Energetska vrednost ogrevnog drveta

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Energetska vrednost ogrevnog drveta u najveoj meri zavisi
o udelu vode, a u manjom meri i o vrsti drveta . Za
tradicionalnu upotrebu u porodinim kuama i stambenim
blokovima, ogevno drvo ne bi smelo imati udo vode vii od
25%. U suprotnom, voda sadrana u drvu radi ono to i inae
radi kad doe u kontakt s vatrom: gasi je. Vatra se ne ugasi
potpuno, ali temperature padnu ispod optimuma, to
uzrokuje poveanu koliinu dima, vie emisije i mogue
oteenje dimnjaka. Ukoliko se koristi drvo koje je prevlano,
ogevna vrednost odnosno proizvedena toplota znatno pada.
Ogrevna vrednost uskladitenog i osuenog drveta je
otprilike dva puta vea od svee poseenog drveta , budui se
deo energije troi za isparavanje vode u drvetu (0.68 kWh po
kilogramu vode). Voda koju drvo sadri izlazi iz njega kao para
zajedno sa dimnim gasovima bez da se iskoristi energija pare.

Ogrevna vrednost (kWh/kg) se odnosi na maksimalnu
iskoristivu koliinu toplote koja se oslobaa prilikom
potpunog sagorevanja odreene koliine goriva.
. Osnovna veliina za proraun energije iz odreene koliine
drva je njegova ogrevna vrednost. Najvei uticaj na nju ima
vlanost (udeo vlage-za svee drvo 50-55 %), zatim hemijski
sastav, gustoa i zdravost drva (u 2,5 kgogrevnog drveta-cca
20% vlage u proseku sadrano je energije kao u 1 litru lo
ulja).

B. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

B.1. OGREVNO I CEPANO DRVO
Ogrevno drvo predstavlja tradicionalno gorivo koje se koristi
za razliite ljudske potrebe vekovima. Najee dimenzije u
kojima se danas proizvodi i distribuira su: 1,0 m; 0,5 m; 33 cm
i 25 cm. Ogrevno drvo u dimenzijama od 1,0 m i 0,5 m
najee se koriste za kamine i picerije, a od 33 cm i 25 cm za
grejanje i kuvanje u domainstvima. Za efikasno sagorevanje
poeljno je da sadraj vlage u ogrevnom drvetu bude ispod
25%, to se postie najee njegovim skladitenjem na
razliite naine.

Nain skladitenja
Potrebe jednog domainstva za ogrevnim drvetom zavise od
vie faktora, a pre svih od toga da li se ono koristi samo za
grejanje ili za grejanje i spremanje hrane. Pored navedenih
bitne faktore predstavljaju vrsta drveta, vlanost, dimenzije
ogrevnog drveta i termika izolacija stambenih i drugih
objekata koji se greju.
Uobiajena potreba za ogrevnim drvetom u toku jedne grejne
sezone za male stambene jedinice (kue sa 2-3 prostorije)
iznosi oko 5 m3, za objekte sa 4-5 odvojenih prostorija oko 10
m
3
, a za tipina seoska domainstva oko 13 m3 (ukljuivi
njegovu potronju za potrebe grejanja, pripremu hrane,
peenje rakije i suenje mesa). Pri tom jednom m
3

kompaktnog drveta odgovaraju 1,43 prm ogrevnog drveta
sloenog u sloaj sa upljinama ili oko 2,0 nm3 (nasipna
metra

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


kubna) drveta u nasipnom stanju . Koliine i potronja zavise
od brojnih faktora od kojih su najznaajniji: klimatske
karakteristike, povrina koja se greje, intenzitet grejanja, broj
lanova domainstva, karakteristike ureaja za sagorevanje,
izolacija objekata koji se zagrevaju, vrsta i vlanost drveta.

B.1.1 Proizvodnja cepanog drveta za ogrev
Pratei zahteve trita, a pre svega zahtev potroaa da mogu
da kupuju drvo za ogrev u koliinama i u dimenzijama koje im
odgovaraju (bez dodatnih trokova za kraenje metarskog
drveta) mnogi distributeri u svoju ponudu uvrstili su, pored
metarskog, i cepano drvo. Za potrebe loenja u
domainstvima cepano drvo se proizvodi u duinama od 25
cm i 33 cm, a za potrebe picerija i za loenje u kaminima u
dimenzijama od 50 cm i 1,0 m. Ovakva orjentacija distributera
uticala je i na promene na tritu ogrevnog drveta. Zbog
smanjene potranje za metarskim drvetom, mnogi
proizvoai otpoeli su sa proizvodnjom cepanog drveta u
navedenim dimenzijama. U tom smislu primenjuje se nekoliko
razliitih tehnolokih postupaka, ali je njihova zajednika
karakteristika relativna jednostavnost. U tehnolokim
procesima kod kojih se najpre metarsko drvo grubo cepa na
etiri dela, zatim krati na zadate dimenzije pa tako iskraeni
komadi ponovo cepaju na komade za krajnju upotrebu neto
je nia produktivnost u odnosu na tehnoloke postupke kod
kojih se najpre drvo krati na odgovarajue dimenzije
(trupie), a oni zatim cepaju na maini za cepanje . U prvom
sluaju produktivnost po radniku iznosi 1 paleta dnevno, a u
drugom postupku 5 paleta od 35 cm ili 3 palete od 25 cm
dnevno.

B.1.2. Saveti za pravilno skladitenje cepanica
Propisno skladitenje i suenje ogrevnog drveta je kljuno
za ekoloki prihvatljivo i novano isplativo grejanje.
Drvo se mora iscepati da bi se osiguralo efikasno suenje.
to su iscepani komadi manji, to je vea povrina, pa je proces
suenja bri.
Necepanom drvetu su potrebne i do 2 godine da bi se
osuilo do iste mere.
Drvo bi trebalo biti uskladiteno na sunanim mestima
izloenima vetru i na suvoj podlozi (palete ili trupci).
Obezbedite upljinu barem 20 cm od tla tako da drvo ne
upije vlagu iz tla.
Ne skladitite tek iscepane cepanice u zatvorenim
prostorima (npr. podrumima) i nipoto ih nemojte potpuno
umotati u plastinu foliju, budui se na taj nain ne mogu
osuiti te otvrdnu.
Neposredno nakon letnjeg perioda suenja prekrijte
ogrevno drvo da bi ga zatitili od kie.
Vlano drvo gori uz znatno manju proizvodnju energije,
uzrokuje vie emisije tetnih gasova i dovodi do agresivnih
naslaga u kotlovima i peima.

B.1.3 . Kupovina cepanog(ogrevnog) drveta
Prilikom izbora vrste drvnog goriva vane su sledee
karakteristike: vrsta drveta, dimenzije i sadraj vlage.
Odreene vrste drvnih goriva se prodaju po zapremini, a
druge po teini. Ogrevno drvo se prodaje najee po
zapremini dok se briketi i pelete prodaju po teini. Sadraj
vlage je od izuzetne vanosti prilikom kupovine drveta za
ogrev. Ovo iz razloga to u drvetu u svee poseenom stanju
uee vode u ukupnoj teini moe da iznosi od 35-60%. Pri
tom, sagorevanje drveta koje ima veliki sadraj vlage je
oteano, a zagaivanje vazduha gustim dimom poveano.
Ogrevno drvo duine 25 cm i 33 cm se pakuje u palete
dimenzija 1,0 1,0 1,8-2,0 m (duina irina visina), a
njihova distribucija od stovarita do mesta upotrebe se vri
posebnim kamionetima. Cepano drvo u duinama od 25 cm
se pakuje u paletama u etiri reda, a u duinama od 33 cm u
tri reda.
Pored navedenog, ogrevno drvo je u ponudi i u mnogim
supermarketima kao i na benzinskim pumpama na kojima su
sortimenti pakovani u vreice zapremine 0,04 m3 (40 litara)

Ogrevno drvo se najee prodaje po zampermini, a ree po
teini zbog toga to izmeu 35% i 60% od ukupne teine tek
poseenog drveta sainjava voda. Prilikom kupovine cepanog
(ogrevnog) drveta vano je obratiti panju na sledee
elemente:
- vrstu drveta,
- cenu i jedinicu mere vodei rauna da li se cena odnosi na
kompaktno drvo, drvo sloeno u sloajeve ili drvo u nasipnom
stanju. U zavisnosti od jedinice mere i faktora za konverziju
potrebno je izvriti preraunavanje na metre kubne

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


kompaktnog drveta, jer se na taj nain najlake moe izvriti
uporeivanje sa ostalim gorivima. U tom smislu odnos
izmeu zapremine kompaktnog drveta i drveta koje je
sloeno u sloajeve sa vazdunim upljinama izmeu oblica
(cepanica) je 1:1,3-1,5, a odnos izmeu zapremine
kompaktnog drveta i drveta u nasipnom stanju 1:2. Pri tom
potrebno je stalno imati u vidu da se kupovinom drveta
kupuje energija.
- da li naznaena cena ukljuuje i isporuku i ako da koja je
maksimalna transportna distanca,
- sadraj vlage (tj, da li je drvo vazduno suvo ili ne). Pri tom,
potrebno je od prodavca
(snabdevaa) zatraiti podatak koliko je proteklo vremena od
see i izrade sortimenata do momenta kada se drvo kupuje.
Ovo iz razloga to svee poseeno drvo ima znatno manju
toplotnu mo u odnosu na toplotnu mo vazduno suvog
drveta,
Nabavka ogrevnog drveta u Srbiji se vri na razliite naine
od kojih su najzastupljeniji:
kupovina od preduzetnika, sea u sopstvenoj umi, kupovina
kod privatnog umovlasnika ili kod Uprave za ume i kupovina
na stovaritima na kojima su u ponudi, pored drveta, i ostala
vrsta goriva, a pre svih ugalj.
Ogrevno drvo se prodaje,najee, u duini od 1,0 m, a
koliina se obraunava u prostornim metrima (prm). Sve do
skoro u Srbiji je bila zastupljena samo jedna dimenzija
ogrevnog drveta - u duinama od 1,0 m. Od pre nekoliko
godina u ponudi je pored tzv. metarskog drveta bilo i cepano
drvo u dimenzijama od 25 cm i 33 cm koje je bilo
pripremljeno za direktnu upotrebu (loenje) . Cepano drvo se
takoe prodavalo u prostornim metrima, a njegova cena je
bila vea za oko 10% u odnosu na sortimente u duinamma
od 1,0 m.

B.1.4. Sistemi za sagorevanje ogrevnog drveta
Za proizvodnju toplotne energije sagorevanjem ogrevnog
drveta danas se koristi veliki broj razliitih sistema (grejnih
ureaja). Svi oni se meusobno razlikuju ne samo po dizajnu,
dimenzijama i ceni ve i po efikasnosti u smislu maksimalnog
iskorienja energije.
Jedan od najmanje efikasnih sistema
za proizvodnju toplotne energije
sagorevanjem drveta predstavljaju
kamini. Koriste se za zagrevanje jedne
ili vie prostorija sagorevanjem drveta
u sistemu tzv. otvorenog plamena.
Takav sistem sagorevanja je vrlo atraktivan po svom izgledu
ali vrlo neefikasan jer 75-80% toplote odlazi kroz dimnjak, a
ostatak uprostorije koje se zagrevaju. Pri tom i temperatura
prostorije je neujednaena. Zbog toga je i potronja drveta u
takvim sistemima znatno vea u odnosu na ostale sisteme.

Efikasniji nain u odnosu na kamine
predstavljaju sobne pei u kojima
se uz kontrolisani dovod vazduha
postie energetska efikasnost i do
70%. Pojedini modeli sobnih pei
mogu imati pozadi ureaje u kojima
se zagreva voda koja greje
radijatore u ostalim prostorijama ili
koja slui za ostale potrebe
domainstva. Korisnici ovih pei
trebali bi da poseduju osnovne
informacije o tome kako da ih koriste (kako da rukuju) u
smislu postizanja maksimalnih energetskih efekata i
minimalnog zagaenja vazduha.

Za sagorevanje drveta i proizvodnju
toplotne energije koriste se i zidane
pei(tzv. keramike ili kaljeve pei).
One imaju prostranu unutranju
plamenuzonu i mogu zadrati
toplotu i do 24 asa nakon
sagorevanja drveta.
Energetska efikasnost moe dostii i
do 90% zbog ega se mogu koristiti i u gradskim zonama u
kojima, zbog prekomerne zagaenosti vazduha, postoje
ogranienja u pogledu sistema koji se mogu koristiti za
proizvodnju toplotne energije.

Najzastupljenije sisteme za sagorevanje
drveta u domainstvima predstavljaju
poreti (tednjaci).Razlog su njihove
viestruke funkcije jer omoguavaju
zagrevanje prostorija, pripremu hrane
(kuvanje), zagrevanje vode, a noviji modeli i
mini centralno grejanje. Meutim, s
obzirom da su klasini poreti konstruisani
tako da pored drveta mogu da koriste i
ostala vrsta goriva, a pre svih ugalj, oni ne

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


predstavljaju ureaje u kojima se postie velika energetska
efikasnostprilikom sagorevanja drveta. Meutim, razvojem
tehnologije u ovoj oblasti na tritu su prisutni modeli poreta
sa znatno veom energetskom efikasnou u odnosu na
klasine ureaje (u praksi poznate kaosmederevci).

Savremeni parni kotlovi koji su
opremljeni odgovarajuim
automatskim sistemima sve vie
su u upotrebi u domainstvima
za centralno grejanje. Kotlovi se
najee pune runo dok su
ostale funkcije automatizovane.
Karakterie ih visoka efikasnost
koja se kree u granicama od 85-
95%. Uz kotao se nalaze ureaji
(rezervoar za toplu vodu ili
kolektor toplote, pumpe, merai
pritiska i temperature i drugo)
koji omoguavaju kruni tok vode kao medija za zagrevanje
radijatora u prostorijama koje se zagrevaju.
Izbor ureaja (sistema) za sagorevanje drveta zavisi od vie
faktora, a neki od znaajnijih su cena,veliina prostora za
zagrevanje, tradicija i navike potroaa, dostupnost pojedinih
sistema na tritu, multifunkcionalnost (grejanje i kuvanje),
informisanost potroaa o prednostima i nedostacima
pojedinih sistema i drugi.

B.2. DRVNA SEKA
Drvna seka predstavlja drvno gorivo
koji se dobija usitnjavanjem drveta na
sitne komade tako da moe biti
koriena u automatskim kotlovima
zagrevanje veih individualnih kua,
stambenih zgrada, javnih ustanova ili
ustanova drutvenenamene. Dobija se
najee usitnjavanjem drveta, krupnog i sitnog ostatka iz
ume, drvnog ostatka koji nastaje u procesu prerade drveta,
drveta iz sektora graevinarstva, ambalanog drveta kao I
drveta izvan ume (parkovi, drvoredi i sl.)
Glavna sirovina za proizvodnju drvne
seke potie iz:
a) umarstva
Cela stabla, granjevina (krupna i
sitna), ostaci prilikom see i izrade
drvnih sortimenata, panjevi i korenje.

b) Prerade drveta

Ostaci iz pilanske prerade drveta
(okrajci, okorci, odresci i drugi) kao i
ostaci iz finalne prerade drveta.

c) Reciklirano drvo
Ponovnim korienjem ambalanog
drveta, predmeta od drveta iz
domainstava kao i drveta iz
graevinarstva.
Prilikom upotrebe ovog drveta mora se
voditi rauna da je isto oieno od
metalnih i plastinih ostataka, da ne
sadi lepkove i da nije tretirano lakovima.

B.2.1. Kvalitet drvne seke
Kvalitet drvne seke je od velike vanosti za pouzdan rad
kotlova. Kljuni prametri koji odreuju kvalitet drvne seke
su: vrsta materijala, dimenzije i vlanost.

B.2.2 Vrsta materijala
Za proizvodnju drvne seke u umarstvu idealan polazni
materijal predstavlja vazduno suvo oblo drvo . Ovrci i
granjevina takoe predstavljaju podesan polazni materijal,
ali su iskustva u korienju drvne seke proizvedene od ovih
sortimenata pokazala neto vei procenat uea pepela u
odnosu na seku dobijenu iz
oblog drveta.
U pojedinim zemljama Evropske
unije za proizvodnju drvne seke
koriste se panjevi i korenje .

B.2.3 Dimenzije drvne
seke
Dimenzije drvne seke su od
veoma velike vanosti za
pouzdan rad kotlova. U
najveem broju sluajeva problemi u radu kotlova (posebno
zaguenje) prouzrokovani su neodgovarajuim dimenzijama
drvne seke ili njenim loim kvalitetom. Za male kotlove
duina drvne seke ne bi trebala da prelazi 50 mm, a uee

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


sitnih komada (< 1mm ) ne bi trebalo da bude vee od 5% u
ukupnoj masi. Optimalna duina drvne seke se kree u
rasponu od 8-30 mm.

B.2.4. Vlanost drvne seke
Vlanost drvne seke ima veoma veliki uticaj na njenu
toplotnu mo. Vea vlanost prouzrokuje i veu potronju
energije u smislu njenog svoanja na meru u kojoj drvo moe
efikasno da sagoreva. Poveani sadraj vlage esto remeti
optimalne uslove pri kojima se postiu najvei energetski
efekti pri sagorevanju drveta, a esto dovodi i do znaajnih
gubitaka. Zbog toga je od velike vanosti i za korisnika i za
snabdevaa drvnom sekom precizirati prihvatljiv opseg njene
vlanosti.
Svaki kotao ima svoj radni opseg u pogledu vlanosti goriva
koje se koristi i on u velikoj meri zavisi od njegovih tehnikih
karakteristika (gorionika i drugih). Za kotlove snage ispod 100
kW optimalna vlanost drvne
seke iznosi od 20-30%. Za
postizanje ove vlanosti od
velike vanosti je vlanost
polaznog materijala, klimatski
uslovi ali i karakteristike samog
skladita drvne seke. Ukoliko je
vlanost polaznog materijala u
granicama od 40-60% preporuka je da se od njega ne
proizvodi drvna
seka dok sadraj vlage ne dostigne nivo vazduno suvog
drveta. Ovo iz razloga to je potrebno manje vremena da
sadraj vlage u polaznom materijalu dostigne nivo vazduno
suvog drveta (oko 25%) nego to bi to bilo u sluaju da se od
vlanog polaznog materijala proizvede drvna seka, a zatim
ona sui do optimalne vlanosti. Da je vlanost vana
karakteristika drvne seke potvruje i primer na tritu
Austrije na kome cene drvne seke zavise od njene vlanosti, i
to:
I cenovni razred: do 20% vlanosti
II cenovni razred: 20-25% vlanosti
III cenovni razred: 26-30% vlanosti
IV cenovni razred: 31-35% vlanosti
V cenovni razred: preko 35% vlanosti
S obzirom da vlanost ima glavni znaaj za odreivanje cena
to ju je potrebno to preciznije izmeriti. Ova konstatacija se
posebno odnosi na isporuke proizvoaa I trgovaca velikim
toplanama ija je godinja potronja nekoliko stotina tona. U
takvim isporukama svaki procenat vlanosti moe da znai
veliki gubitak ili dobitak za isporuioca ili korisnika. U tom
smislu danas je u praksi najee zastupljen sistem isporuke
po teini u atro tonama. Atro tona predstavlja teinu
apsolutno suvog drveta (sadraj vlage 0%). Pri ovoj vlanosti
drvo ima maksimalnu energetsku vrednost. To znai da tada
kupac kroz cenu drvne seke plaa energiju, a ne vodu.
Praktian nain obrauna isporuke i plaanja drvne seke dat
je na sledeem primeru:

Primer 1. Neto teina drvne seke bukve je 5.500 kg, a njena
izmerena vlanost 30% (znai 70% predstavlja ista drvna
masa). Energetska vrednost 1 kg drveta bukve vlanosti 0%
iznosi 5,0 kWh/kg (izvor: Austrijska Agencija za Energiju). U
konkretnom primeru kupac je kupio sledeu koliinu energije:
5.500 kg x 0,7 = 3.850 atro kg x 5,0 kWh/kg = 19.250 kWh

B.2.5. Proizvodnja i
skladitenje drvne seke
U zavisnosti od polaznog
materijala, proizvodnja drvne
seke obavlja se uglavnom na
mestu ili u blizini na kome se
taj materijal nalazi. Osnovni
razlozi za ovakav pristup su ekonomske prirode.
Za proizvodnju drvne seke iz umskih ostataka koriste se
najee pokretne drobilice sa sopstvenim ili pogonom od
neke prikljune maine (traktor i sl.)
Tako proizvedena drvna seka transportuje se uglavnom u
kamionskim ili u traktorskim prikolicamado skladita, a
kamionima- kontejnerima do velikih toplana i drugih
potroaa (fabrike ploa na bazidrveta). Ukoliko je drvna
seka proizvedena od polaznog materijala ija je vlanost bila
ispod 25%,ona se skladiti u zatvorenim skladitima uz
povremeno meanje i provetravanje), a ako jeproizvedena od
polaznog materijala ija je vlanost bila iznad 25% ona se
skladiti u polu zatvorenim skladitima .

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


B.2.6. Korisne preporuke za skladitenje drvne
seke:
Skladitite trupce koji su namenjeni za proizvodnju seke
bar jedno leto na , sunanom mestu I promaji (prirodno
suenje);
Drvo koje se skladiti preko leta trebalo bi imati udeo vode
od 25% do 30% u vreme obrade pred kraj leta;
Planirajte mesta za skladitenje na sunanim mestima
izloenim vetru;
Skladitite/suite drvo pre obrade kad god je to mogue;
Ukoliko su letni meseci kini, preporuuje se prekrivanje
drveta;
Izbegavajte skladitenje drvne seke sa visokim udelom
zelenog otpada (stvaranje plesni i gljivica);
Skratite vreme skladitenja drvne seke na minimum
(prirodni proces truljenja);
Suenje hladnim vazduhom , hladno provetravanje i
skladitenje u natkrivenim skladitima pokazalo se efikasnim
u praksi ;
Smanjite deo sitnih komadia na minimum (zbog boljeg
provetravanja);
Obezbedite da je drvna seka uskladitena na odgovarajui
nain i odredite redosled korienja (princip prvi unutra,
prvivan);
Prilikom skladitenja goriva, izbegavajte sabijanja;
Nikad ne skladitite vlano gorivo.

Tehnike specifikacije za drvnu seku prema
standardu EN 14961
Dimenzije u mm

Glavna frakcija >80%
mase
Sitna (fina)
frakcija <5%
Krupna (gruba)
frakcija <1%
(maksimalna duzina
komada)
P16
P45
P63
P100
3.15 <P<16 mm
3.15 <P<45 mm
3.15 <P<63 mm
3.15<P<100 mm
< 1 mm
< 1 mm
< 1 mm
< 1 mm
>45%, a < 85%
>63 mm
>100 mm
>200 mm
Vlanost (w-% u trenutku isporuke)
M20
M30
M40
M55
M60
< 20%
< 30%
< 40%
< 55%
< 60%
Osuena
Podesna za skladitenje
Ograniena za skladitenje

Pepeo (% od suve baze)
A0.7
A1.5
A3.0
A6.0
A10.0
< 0.7%
< 1.5%
< 3.0%
< 6.0%
< 10.0%
B. 2.7. Kotlovi na drvnu seku
Kotlovi na drvnu seku su se razvili za poslednjih etrdesetak
godina do te mere da su danas postali veoma pouzdani i
prefinjeni automatski sistemi. irom Evrope hiljade kotlovskih
instalacija na drvnu seku snabdevaju toplotnom energijom
privatna domainstva u gradovima i na selima, javne
ustanove (kole, bolnice, deija obdanita) i gradske toplane.
U zavisnosti od objekta koji se greje i namene kotlovi na
drvnu seku podeljeni su generalno u tri grupe:
I grupa obihvata kotlove snage do 100 kW koji se najvie
koriste u individualnim domainstvima;
II grupa obuhvata kotlove snage od 100 1000 kW sa
pokretnom reetkom koji se koriste za grejanje veih
pojedinanih objekata kao i za gradske toplane.
III grupa kotlova su snage iznad 1000 kW i koriste se za
proizvodnju industrijske energije ili za kombinovanu
proizvodnju toplotne i elektrine energije (CHP).
U mnogim zemljama Evrospke unije, pored gradskih toplana,
drvna seka kao glavno gorivo koristi se i u seoskim
sredinama za grejanje kola, domova zdravlja, javnih objekata
ali i privatnih domainstava kako u sistemu individualnog tako
i u sistemu centralnog grejanja.
U mnogim gradovima drvnu seku kao glavno gorivo koriste
javne gradske toplane ali i brojne privatne kompanije koje se
bave proizvodnjom i distribucijom toplotne energije u
sistemima centralnog grejanja. Privatne toplane sa kotlovima
snage od 250 kW do 1,5 MW imaju u potpunosti
automatizovan sistem rada koji se odvija bez prisustva
operatera. Jedina uloga operatera sastoji se u redovnom
punjenju skladita za drvnu seku iz kojih se sistemom
spiralnih transportnih ureaja seka doprema do kotlova u
kojima se vri sagorevanje i proizvodnja toplotne energije.

B.3 DRVNI BRIKETI
Drvni briketi predstavljaju kompaktne forme drvnih goriva
koji se dobijaju fizikim sabijanjem usitnjenog drvnog
materijala u odgovarajuim presama (mehanikim i
hidraulinim). Za proizvodnju kvalitetnog drvnog briketa
potrebno je obezbediti nekoliko kljunih uslova i to: dovoljnu

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


koliinu i odgovarajuu granulaciju drvnog ostatka,
zadovoljavajui nivo vlanosti I odgovarajuu opremu za
proizvodnju briketa.
U zavisnosti od karakteristika navedenih uslova zavisi i
kvalitet drvnih briketa. Potrebna koliina drvnog ostatka za
proizvodnju jedne tone briketa zavisi i od vrste drveta. Pod
uslovom da je drvni materijal zadovoljavajue vlanosti za
jednu tonu drvnog briketa cilindrine forme potrebno je oko
1,5 m3 drvnog materijala.
Drvni ostatak pojavljuje se u razliitim oblicima i
granulacijama, a najee kao sitna piljevina, bruevina,
strugotina i komadni ostatak malih dimenzija.
Od navedenih vrsta drvnog ostatka jedino sitna piljevina,
bruevina i strugotina imaju
zadovoljavajuu granulaciju. Bitno je napomenuti da suvie
sitan drvni ostatak nije podesan za briketiranje jer je u
procesu proizvodnje jako teko ostvariti koherentnost i
vrstou briketa. vrstoa i koherentnost briketa postiu se
odgovarajuom pripremom polaznog materijala, veliinom
pritiska u presama kao i ligninom koji predstavlja prirodno
vezivo koje se nalazi u drvnim vlakancima.
Krupni drvni ostatak se mora usitniti na odgovarajuu
granulaciju u, za to predvienim, specijalnim mainama koje
na sebi imaju izlazno sito kojim se regulie granulacija.

Detalji linije za proizvodnju drvnih briketa

Da bi se mogao proizvoditi briket nivo vlanosti drvnog
ostatka ne sme biti nii od 6% niti vii 16% ukupne unutranje
vlage. Konana vlanost gotovih drvnih briketa kree se od 7-
10% i pri toj vlanosti energetska vrednost briketa je takva da
jedna tona ovog goriva zamenjuje oko 3 prm
ogrevnog drveta vlanosti 35% odnosno oko 2 kg briketa
imaju istu energetsku vrednost kao 1 l lo ulja. Na tritu su
najzastupljeniji puni cilindrini briketi. Meutim, pored ove
forme drvni briketi se generalno proizvode i u nekoliko drugih
formi od kojih su najzastupljenije prikazane

B.3.1 Forme drvnih briketa za domainstva

Najee dimenzije cilindrinih drvnih briketa su: prenik od
5-9 cm, a duina 25-33 cm. Drvnibriketi za industrijsku
upotrebu su manjih duina (oko 10 cm). Dimenzije upljih
cilindrinih briketa su sline dimenzijama punih cilindrinih
briketa, s tom razlikom to u sredini imaju upljinu prenika
25 mm. Prizmatini briketi mogu biti puni i uplji, a na tritu
se najee javljaju kao estostrane i osmostrane prizme.
Najee dimenzije upljih prizmatinih briketa iznose 55 x 55
x 320 mm sa otvorom u sredini od 22 mm.
Pojedini proizvoai drvnom materijalu iz koga proizvode
prizmatine brikete dodaju vosak sa ciljem poveanja njegove
energetske vrednosti.
Na tritu pored briketa od isto drvnih materijala, proizvode
se i briketi od ostataka prilikom orezivanja vinove loze.
Pakovanje i isporuka briketa zavise od toga ko su krajnji
potroai. Za domainstva briket se pakuje najee u
papirnu i kartonsku ambalau i termoskupljajue folije.
Pakovanja u papirnoj ambalai (kesama) imaju najeu
teinu od 5 kg i od 10 kg, a pakovanja u kartonskoj ambalai
(kutijama) od 10 kg i od 20 kg. Za velike potroae kao to su
toplane briketi se isporuuju u tzv. dambo vreama
.
Naini pakovanja briketa za domainstva (a,b,c,e) i
industrijske potroae (d)

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Ovako pojedinana pakovanja za domainstva isporuuju se
supermarketima ili drugim prodajnim objektima upakovana
na palete i obmotana sa termoskupljajuom folijom kako bi se
maksimalno zatitila od primanja vlage. To je ujedno i vrlo
vaan zahtev kada je u pitanju briket. Mesta na kojima se
odlau ili skladite drvni briketi ne smeju biti vlana, jer
primanjem dodatne vlage iznad fabrikih 10% nastaju
problemi u pogledu koherentnosti, efikasnosti sagorevanja i
smanjenja energetske vrednosti.
Pored znaajnih prednosti u odnosu na ogrevno drvo u smislu
energetske vrednosti i prostora za skalditenje drvni briketi
namenjeni domainstvima imaju nedostatak u odnosu na
pelete koji se odnosi na to da se pei za sagorevanje moraju
puniti runo.

B.4. DRVNI PELETI
Drvni peleti predstavljaju
prefinjene
homogenizovane forme
goriva proizvedene od
drvnog ostatka koji nastaje
u procesima prerade drveta
njihovim sitnjenjem do
nivoa drvnog brana, a
zatim njegovim sabijanjem u posebnim presama. Njihove
postojane osobine ine ih idelanim gorivom za
automatizovane sisteme za grejanje. Drvni peleti su
cilindtrinog oblika iji se prenik kree od 6 do 12 mm, a
duina od 10 do 30 mm. Sadraj vlage se kree od 8- 10%, a
energetska vrednost je izuzetno visoka to ih svrstava meu
najbolja goriva na bazi drveta. Pored visokog sadraja energije
pelete su gorivo koje zahteva najmanje skladine prostore u
odnosu na ostala drvna goriva. Vana karakteristika ovog
drvnog goriva jeste injenica da je potronja energije za
njihovu proizvodnju oko 3% po proizvedenoj jedinici mere u
odnosu na vrednost energije koja se dobije iz jedinice
proizvedene koliine.
Karakteristike drvnih peleta zavise od vie faktora meu
kojima se posebno izdvajaju vrsta drveta, oprema za
proizvodnju, vlanost i druge karakteristike polazne sirovine.
Osnovne karakteristike drvnih peleta koje se najee mogu
nai u ponudi na tritu su sledee:
Energetska vrednost: 4.3 - 4.9 kWh/kg;
Zapreminska teina: 500 - 700 kg/m3 u zavisnosti od
drvne vrste koja je koriena za njihovu proizvodnju;
Sadraj vlage: 8% - 10%;
Saraj pepela: 0.5% - 6%;
Prenik: 6mm - 12mm i
Duina: 10mm - 30mm

B.4.1. Prednosti drvnih peleta
U poreenju sa ostalim, manje rafiniranim drvnim gorivima
kao to su cepano drvo, drvna seka i briketi, pelete imaju
brojne prednosti od koji se posebno izdvajaju:
manji prostor (zapremina) potreban za transport i
skladitenje (zbog dimenzija i vee specifine gustine),
manji broj isporuka za potroae u toku grejne sezone
(jedna ili dve)
konzistentne (stalne) dimenzije i sadraj vlage,
mogunost viestruke upotrebe mogu biti koriene u
sobnim peima ili u kotlovima,
pelete se istovaraju u skladita bez oteenja i gubitaka,
potpuno automatizovan i jednostavan dovod iz skladita do
kotlova,
lakoa rukovanja i
lakoa potpaljivanja.

B.4.2. Proizvodnja drvnih peleta

Detalji linije za proizvodnju peleta

Proizvodnja drvnih peleta obavlja se ili kao osnovna
delatnost preduzea ili kao dopunska delatnost u okviru
proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta. U prvom
sluaju fabrike za proizvodnju peleta su najee mkapaciteta
iznad 30.000 tona/godinje pri emu se drvna sirovina za
proizvodnju peleta sakuplja i doprema od razliitih dobavljaa
(pilane, fabrike ambalae, proizvoai drvne seke,
proizvoai ogrevnog drveta i viemetarske oblovine) u
kontejnerima ili u dambo vreama ako je u rasutom stanju ili
na kamionima ako je u formi ogrevnog drveta, krupnog
ostatka i viematarske oblovine. U drugom sluaju linije za
proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najee od
5.000-10.000 t/godinje), a polazna sirovina za njihovu

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


proizvodnju je najee drvni ostatak iz vlastite prerade
drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta. U zemljama
sa razvijenim tritem peleta fabrike za njihovu proizvodnju
su locirane najee blizu drugih fabrika za preradu drveta
kako bi se smanjili trokovi transporta sirovine. Kao polazna
sirovina za proizvodnju drvnih peleta najee se koristi
piljevina, strugotina, iver i sitni i krupni drvni ostaci. Bez
obzira o kojoj vrsti drvnog ostatka se radi isti se najpre mora
oistiti od neistoa i eventulanog sadraja metala, peska i
sitnog kamena. Tako pripremljen materijal ulazi u sam proces
proizvodnje koji se sastoji od nekoliko faza.
Prva faza je usitnjavanje drvnih ostataka u drobilicama i
njihovo pretvaranje u drvnu seku ije se dimenzije kreu od
3030mm do 5050mm. Tako dobijena drvna seka se
transportuje u silos za vlani materijal. Iz silosa vlanog
materijala drvna seka odlazi u suaru na suenje do nivoa od
vlanosti od 13-13,5% pre ulaska u proces presovanja.
Tako osuen materijal doprema se zatim na posebne mlinove
gde se dodatno usitnjava do nivoa drvnog brana , a zatim
odlazi u silos suvog materijala. Iz silosa suvog materijala
drvno brano se doprema do jednog miksera u kojem se
nalazi vlagomer koji kontrolie vlanost materijala i jedna
pumpa koja dozira vodu ukoliko je izmerena vlanost ispod
13%. Pre ulaska na presu drvnobrano prolazi kroz jedan
dozator u kome mu se dodaju veoma male koliine skroba
(kukuruzno brano) ako se isti koristi kao dodatno vezivno
sredstvo. Iz dozatora drvno brano odlazi u prese u kojima se
se nalaze matrice sa cilindrinim otvorima iji prenik zavisi
od eljenog prenika drvnih peleta .
U presama, pod veoma visokim pritiskom, drvno brano se
sabija i kroz otvore na matricama izlazi pelet cilindrinog
oblika, preinka od 6 mm koji se koristi za domaistva ili 8-
12mm ako se proizvodi za industriju. Na izlasku iz matrice
nalaze se noevi koji pelet odsecaju na eljenu duinu,
najee od 10-30 mm.
S obzirom da je temperatura na matricama prese izmeu 80 i
90 C to se ulazna vlanost drvnog brana sa 13-13,5% u njima
sputa na konanih 8-10%. Ukoliko bi ulazna vlanost bila nia
kvalitet i kompaktnost drvnih peleta bi bio doveden u pitanje
zbog nemogunosti adekvatnog sabijanja presuenog drvnog
brana s obzirom na injenicu da se drvne pelete najee
proizvode od istog drveta bez bilo kakvih aditiva i sa jedinim
prirodnim vezivnim sredstvom koga poseduje drvo, a to je
lignin koji se nalazi u drvnim vlaknima. Samo u izuzetnim
sluajevima drvnom branu se moe dodati prirodni skrob
kao to je kukuruzni skrob u malom procentu da bi se
poboljao proces vezivanja estica i time poveala
kompaktnost drvnih peleta.

B.5. SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET
Za proizvodnju toplotne energije i zagrevanje prostorija
koriste se posebno, za tu namenu, konstruisani sistemi u
formi pei i kotlova na drvni pelet. Pri tom potrebno je
napomenuti da neki od postojeih sistema na vrsta goriva ili
mazut mogu biti preureeni da koriste drvni pelet kao gorivo.

B.5.1. Pei na drvni pelet
Prve pei koje su koristile drvni pelet za proizvodnju toplotne
energije izagrevanje prostorija
konstruisane su u SAD poetkom
1980-tih godina, a danas ih u
SAD-u ima u upotrebi preko pola
miliona. U odnosu na pei na
fosilna goriva pei koje koriste
drvni pelet kao gorivo imaju
sledee prednosti:
automatsku kontrolu temperature i vremena poetka i
zavretka grejanja,
ventilator za distribuciju toplote po celoj prostoriji ili
prostorijama koje su meusobno povezane (optimalna
povrina za grejanje sa jednom pei iznosi oko 80 m2),
automatsko potpaljivanje i
visoku efikasnost sagorevanja (preko 80%).
Pored navedenih potrebno je istai jo dve vane
karakteritike pei na drvni pelet:
- mogunost skladitenja peleta u skladitu koje je sastavni
deo pei za njen nesmetan rad od 1-2 dana, u zavisnosti od
duine vremena korienja pei i
- ienje pepela jedanput u mesecu to takoe zavisi od
duine vremena korienja pei ali i od njihovog modela.
- mogunost aktiviranja pei putem SMS poruke s obzirom da
se u njima nalaze mini raunari.
Kada raunar dobije naredbu putem
SMS poruke on aktivira strujno kolo
ime zapoinje
zagrevanje jednog grejaa. Nakon
dostizanja potrebne temperature
(usijanosti) grejaa
automatski se iskljuuje dalji dovod
struje, a iz skladita peleta koje je
sastavni deo pei poinju da padaju
drvne pelete na tako usijani greja

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


ime otpoinje njihov proces paljenja i daljeg sagorevanja. Iz
tih razloga pei na drvni pelet su povezane na napajanje
elektrinom energijom. Ova karakteristika pei na drvni pelet,
da se mogu aktivirati putem SMS poruke, predstavlja njihovu
posebnu pogodnost za domainstva iji lanovi zbog obaveza
ne borave u stambenom prostoru tokom celog dana, a
potrebno je da isti bude zagrejan po njihovom povratku u isti.
Navedene karakteristike pei koje koriste drvni pelet
omoguavaju potroaima udobnost i fleksibilnost u
korienju bez potrebe kontinuiranog prisustva u
prostorijama koje se zagrevaju tokom celog dana kao i bez
velikih aktivnosti u pogledu punjenja pei, odravanja
temperature i ienja pepela.
Iako na prvi pogled izgledaju vrlo slino peima na
tradicionalno drvno gorivo, pei na drvni pelet su potpuno
automatizovane tako da ugraeni mikroprocesori u
potpunosti kontroliu kontinuirani rad pei doziranjem
potrebne koliine peleta u jedinici vremena kao i efikasnost
njihovog sagorevanja. S obzirom da imaju ugraene
termostate za kontrolu temperature i ventilator za
distribuciju toplote po celoj prostoriji koja se zagreva
dovoljno je od strane potroaa podesiti eljenu temperaturu
i mikroprocesori e je u potpunosti kontrolisati. Vana
karakteristika pei na drvni pelet je i njihova znatno vea
bezbednost u pogledu izazivanja poara u odnosu na pei na
tradiocionalna drvna i fosilna goriva jer je ceo sistem zatvoren
ibez potrebe estog otvaranja radi punjenja to nije sluaj kod
pei na tradicionalna goriva. Pored toga samo telo pei na
tradicionalna goriva ima visoku temperaturu koja moe
predstavljati opasnost za izazivanje poara pogotovo ako se u
njenoj blizini nalaze lako zapaljivi materijali (zavese, stolnjaci
i sl.).
Pored upotrebe za grejanje vie
povezanih prostorija danas su u upotrebi i
sistemi pei na drvni pelet namenjenih
centralnom grejanju. Najee se koriste
pei snage 12 kW koje pored funkcije
centralnog grejanja omoguavaju i
snabdevanje domainstva toplom vodom.
Ovakve pei se mogu smestiti u sobama
za dnevni boravak tako da u istim nisu neophodne instalacije
radiatora.

B.5.2 Kotlovi na drvni pelet
Kotlovi na drvni pelet su potpuno automatizovani sistemi isto
kao kotlovi na gas ili mazut. Imajuugraene mikroprocesore
koji kontroliu koliinu peleta u jedinici vremena kao i koliinu
vazduha neophodnog za njihovo efikasno sagorevanje u loitu
kotla. To omoguava izuzetno visoku efikasnost sagorevanja
(ak i preko 90%) i veoma nisku emisiju dima. Centralno
grejanje sa kotlovima na drvne pelete je isto tako udobno kao
i grejanje na tena goriva. Nije neophodno stalno nadgledanje
i kontrola rada s obzirom da tu funkciju obavlja
mikroprocesor, a snabdevanje kotla peletima se obavlja
automatski iz skladita za pelete. S obzirom da imaju
mogunost automatskog potpaljivanja kotlovi na drvne pelete
se mogu programirati za poetak i zavretak rada. Ova
pogodnost se koristi kod domainstava kod kojih su lanovi
zaposleni ili se zbog drugih obaveza tokom prepodnevnih sati
nalaze izvan kue pa nije neophodno troiti gorivo u tom
vremenskom periodu. Mikroprocesori koji kontroliu rad
sistema imaju mogunost dobijanja komande za putanje
kotla u rad nekiliko sati pre dolaska sa posla ili iz kole putem
SMS poruke. Isto tako ukoliko doe do eventualnih problema
u radu mikroprocesori obavetavaju korisnika ili servis putem
SMS poruka o postojanju problema, a korienjem istih se
kotao moe iskljuiti iz rada ukoliko se proceni da nije
bezbedno da nastavi sa daljim radom. Zbog svega navedenog
kotlovi na drvni pelet su izuzetno puzdani i omoguavaju vrlo
visok nivo fleksibilnosti. Zbog visoke efikasnosti sagorevanja
ostaju male koliine pepela koje zahtevaju ienje kotla
jedanput meseno. Vlade mnogih drava u Evropskoj uniji
raznim merama stimuliu potroae na prelazak sa fosilnihna
bioobnovljiva goriva kakva su drvna goriva. Tako npr. od
aprila 2001. godine u Velikoj Britaniji svi proizvoai i uvoznici
kotlova i pei na drvna goriva ostvaruju posebne poreske
olakice, a potroai u Austriji jo i povraaj sredstava u
iznosu od 30% od cene kotanja pei, kotla ili cene kotanja
instalacija centralnog grejanja na drvna goriva.

Od ostalih karakteristika kotlova na drvni pelet posebno se
izdvajaju:
jednostavno snabdevanje drvnim peletima. Drvni peleti se
mogu kupiti u PVC vreicama u pakovanju od 16 kg ili
isporukom od strane proizvoaa ili distributera u
cisternama, ako se kupuje u m,velikim koliinama (najee 1
ili 2 tone u zavisnosti od veliine skladinog prostora sa kojim
se m,raspolae),
automatizovana kontrola sagorevanja,
dokazana visoka puzdanost i bezbednost u zatiti od poara
i problema u elektroinstalacijama,

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


dokazane visoke performanse u pogledu smanjenja
zagaenja ivotne sredine,
jednostavno odravanje i ienje,
jasne i nedvosmislene instrukcije,
prosena emisija ugljendioksida (CO2) je ispod 12%, a CO
ispod 0.1% (1000 ppm) i
automatsko putanje u rad sa bezbednim iskljuivanjem u
sluaju prekida napajanja elektrinom energijom kao i
ponovno pokretanje nakon otklanjanja nastalih problema.

B.5.3 Skladita za pelete i snabdevanje
Domainstva koriste pe na pelete u njima se ve nalazi
ugraeno mini skladite u koje se moe smestiti pakovanje
peleta u PVCm vreicama od 15-16 kg (slika 30). Ova koliina
peleta je dovoljna za grejanje povezanih prostorijam ,ukupne
povrine od oko 80 m2 za jedan dan uz stalno odravanje
temperature u uobiajenim granicama. Ukoliko nije
neophodan rad pei tokom celog dana (dnevnog grejnog
perioda) navedena koliina peleta moe obezbediti
dvodnevnu, a u nekim sluajevima i trodnevnu potronju.
Punjenje mini skladita pei se vri runo kao i pranjenje
pepela. U pogledu skladinog prostora za skladitenje
dakova od po 16 kg teine najznaajniji zahtev je da taj
prostor bude izolovan od
uticaja kie i vlage, a njegova veliina zavisi do toga koliko su
potroai opredeljeni da kupe manju ili veu koliinu peleta i
koliko su udaljeninajblii supermarketi ili stovarita goriva na
kojima se svakodnevno mogu kupiti navedena pakovanja.
Kupovinom veih koliina cene drvnih peleta su nie u odnosu
na pakovanja u PVC vreicama.
Za kotlovske sisteme na drvne pelete neophodna su skladita
u koja je mogue smestiti oko 2 tone peleta za nesmetan i
kontinuiran rad sistema u trajanju od najmanje jednog
meseca. U tom sluaju potrebno je organizovati nabavku
peleta najmanje 2-3 puta u toku grejne sezone. Ukoliko
potroai mimaju mogunost izgradnje veeg skladinog
prostora za pelete npr. za 5-6 tona onda se morganizovanje
nabavke vri samo jedanput za celu grejnu sezonu. Isporuka
peleta za vee skladine sisteme vri se cisternama (kao za
mazut) (slika 31), a ceo postupak prebacivanja peleta iz
cisterni u skladite obavlja se crevima i u potpunosti je
mehanizovan.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


C. PRAVNI OKVIR ZA BIOMASU

U procesu evropskih integracija, Republika Srbija je u
obavezi da usvoji veliki broj zakonskih i podzakonskih
akata, i da ratifikuje brojne meunarodne ugovore. U
oblasti zatite ivotne sredine i oblasti energetike, jedan
od kljunih koraka u usklaivanju nacionalnog
zakonodavstva predstavljala je Ratifikacija Ugovora o
osnivanju energetske zajednice (Ugovor o energetskoj
zajednici Jugoistone Evrope ili ECSEE) 2006. godine (u
daljem tekstu: Ugovor). Ratifikacijom Ugovora,
Rpublika Srbija je prihvatila obavezu primene direktiva
koje se odnose na vei obim korienja obnovljivih izvora
energije (Direktiva 2001/77/EC i Direktive 2003/30/EC).
-Izrada NAPOIE ( Nacionalni akcioni plan OIE).NAPOIE je
dokument kojim se prikazuje okvirna politika Republike
Srbije i utvruju putanja u oblasti OIE do 2020.
godine.Osnovni cil NAPOIE je da podstakne i ohrabri
investiranje u oblasti zelene energije
- Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18.
oktobra 2012. godine (D/2012/04/MS-EnZ) - odreen
veoma ambiciozan obavezujui cil za RS u 2020. godini:
27% OIE u BFPE (sa 21.2% u 2009. godini)
10% OIE u BFPE u saobraaju
Osim ratifikacije Ugovora, sa aspekta OIE, Srbija je u
proteklih est godina usvojila itav niz zakonskih,
podzakonskih akata, strategija, programa i planova koji
reguliu ovu oblast: ( Nacionalna strategija odrivog
razvoja (Slubeni glasnik RS, br. 57/2008), Strategija
razvoja energetike Republike Srbije do 2015. (Slubeni
glasnik RS, br. 44/2005) , Strategija upravljanja otpadom
za period 2010-2019 (Slubeni glasnik RS, br. 29/10),
Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u
mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore
upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva
(Slubeni glasnik RS, br. 8/2010), Strategija uvoenja
istije proizvodnje u Republici Srbiji (Slubeni glasnik
RS, broj 17/09), Akcioni plan za biomasu, za period
2010-2012., Nacrt, Vlada Republike Srbije, 2010. , Zakon
o energetici (Slubeni glasnik RS, br. 84/2004), Zakon o
zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br.
36/2009), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Slubeni glasnik RS, br.135/2004 i 88/10),
Nacionalni program zatite ivotne sredine (Slubeni
glasnik RS, br. 12/2010), Izmene i dopune Programa
ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period 2007-2012 (Slubeni
glasnik RS, br.99/2009), Uredba o utvrivanju Programa
ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012.
godine (Slubeni glasnik RS, br 17/2007), Uredba o
uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa
elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti
tih uslova (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009 ) i mnogi
drugi koji direktno ili indirektno pozitivno reguliu ovu
oblast ).

-Da bi se biomasa koristila, potrebno je obezbediti
odgovarajue saglasnosti, dozvole i sertifikate. Postupak
pribavljanja dozvola i saglasnosti treba pojednostaviti, a
da se pri tom i dalje vodi rauna o faktorima kao to su
bezbednost postrojenja, ispunjenost energetskih i i
ekolokih zahteva i slino. Investitori treba da znaju koje
institucije i na kom nivou su ovlaene za izdavanje
dozvola
-Podzakonska regulativa koja definie kriterijume za
sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije je usvojena od Ministarstva rudarstva i
energetike. Definisanje uslova za sticanje statusa
povlaenog proizvoaa toplotne energije spada u
nadlenost lokalne samouprave, koja esto nema
potrebne ljudske kapacitete da ove kriterijume definie

- Organi jedinica lokalne samouprave kao nadleni
organi, nisu uvek obaveteni o prednostima i
nedostacima korienja pojedinih tehnologija u oblasti
bioenergetike, to vodi ka obazrivom pristupu i kanjenju
u postupcima izdavanja dozvola i saglasnosti. Osim toga,
u Republici Srbiji je do danas realizovan relativno mali
broj projekata iz oblasti bioenergetike, tako da jo uvek
nema mnogo iskustava u pogledu davanja dozvola i
saglasnosti u ovoj oblasti
- Ureaji/aparati za korienje biomase (npr. pei i
kotlovi) moraju da budu sertifikovani. Osim toga,
biogoriva (briketi, pelete i biogoriva za saobraaj) moraju
da zadovoljavaju kvalitet prema odgovarajuim
standardima. Ne postoje jasni sistemi za standardizaciju
proizvoda od biomase.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


EU standardi briketa i peleta
Evropski parlament je 2008. godine usvojio paket propisa
o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi
smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate od
20 %, unapreenje energetske efikasnosti od 20% i
uee obnovljive energije od 20 % u ukupnoj potronji
energije u EU - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na
1990. godinu.
U cilju racionalne manipulacije biomasom kao izvorom
obnovljive energije, u smislu smanjivanja zapremine, vri
se briketiranje i peletiranje. S obzirom na tendencije
Evropske Unije za korienje OIE, bilo je neophodno
definisati niz standarda u cilju lakeg pakovanja i
manipulacije finalnim proizvodima biomase od strane
krajnjih korisnika (pre svega domainstva i industrija).
Tako, meu zemljama EU, Kraljevina vedska je 1998.
godine prva definisala kriterijume i poela primenu
standarda za briketiranje i peletiranje. Naredne godine,
Republika Austrija je verifikovala tri nacionalna standarda
koij utvruju zahtevani kvalitet i dimenzije koje je
neophodno primeniti u procesu briketiranja i peletiranja,
kao i uslove za adekvatno skladitenje (NORM-M-7135,
NORM-M-7136 i NORM-M-7137).
U martu 2004. uveden je standard Evropske Komisije EN
14961 kojim su definisane kategorije peleta prema
poreklu i prema nainu korienja u termoenergetske
svrhe.
Na taj nain, kontrolisanje hemijske strukture biomase,
odnosno briketa i peleta utie na zadovoljenje propisanih
graninih vrednosti emisije zagaujuih materija koje se
oslobaaju prilikom sagorevanja.

Vanost EN 14961 normi
Uprkos tome to se trenutno drvna biomasa ne koristi u
znaajnoj meri u veem broju evropskih zemalja, ona je
ograniena sirovina, koja e u budunosti zbog vee
potranje postati vanija i vrednija. Evropska norma za
vrsta biogoriva slui kao vano sredstvo otvaranja
domaeg i meunarodnog trita gorivom. Uz dovoljan
broj uesnika na tritu, jasne informacije o funkcijama
i karakteristikama kvaliteta ogrevnog drveta su potrebne
za razvoj trita biogoriva. Kod lo ulja ili prirodnog gasa
postoji znatno poverenje kupaca u njihov kvalitet, to
kod ogrevnog drveta jo uvek nije sluaj. Cilj Evropske
norme za gorivo je jaanje poverenja kupaca u drvo kao
gorivo i omoguavanje trgovine izmeu potroaa i
proizvoaa.

Serija normi EN14961 je podeljena na opti deo (Deo 1) i
pet kratkih i lako razumljivih normi za potroae. Norme
odreuju celokupnu proceduru za zadovoljavanje i
kontrolu kvaliteta biogoriva, od uzimanja i obrade
uzoraka, procedurama testiranja i analize i
obezbeivanjem kvaliteta biogoriva (npr. testiranje
udela pepela u drvnoj sjeki u skladu s EN14775).

Sledee norme odnose se na razne vrste biogoriva:
EN 14961-1: Osnovni zahtevi
EN 14961-2: Drvni peleti za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-3: Drvni briketi za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-4: Drvna sjeka za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-5: Ogrjevno drvo za neindustrijsku upotrebu
EN 14961-6: Nedrvni peleti za neindustrijsku upotrebu

Prvi deo normi na snagu je stupio u decembru 2010 dok
su delovi od 2 do 6 usvojeni u januaru 2010. Uvoenjem
EN 14961-5 po prvi puta odreena je i norma za
cepanice, koja do sada nije bila definisana u ni jednoj
nacionalnoj normi.

European Union
Ref. number: 2007CB16IPO006-2011-2-27


Book SRB 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Book SRB 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

European Union

Promoting Sustainable Energy Utilization of Biomass

You might also like