P. 1
Stratesko planiranje zastitnih pojaseva

Stratesko planiranje zastitnih pojaseva

|Views: 1,479|Likes:
Published by Nataša Špica
How to provide sustinable developement in landscape Part one (Primena održivog razvoja u planiranju zelenih površina)
How to provide sustinable developement in landscape Part one (Primena održivog razvoja u planiranju zelenih površina)

More info:

Published by: Nataša Špica on Dec 16, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/10/2013

pdf

text

original

Nataša Špica1

STRETEŠKO PLANIRANjE ZAŠTITNIH POJASEVA I DRUGIH ZELENIH POVRŠINA
Usled porasta broja stanovnika i njihovih potreba prirodni resursi se sve intenzivnije koriste i troše, a uglavnom se sporo obnavljaju ili im je to onemogućeno. Ideje o ekonomski isplativim zelenim površinama i o stra-teškom planiranju zasnovane su na principima održivog razvoja. Glavni cilj je obnavljanje prirodnih resursa sa uspostavljanjem biološke ravnoteže. Nastale su kao odgovor na probleme koje izazivaju odnošenje i slabo koriš-ćenje biomaterijala sa zelenih površina i eolska erozija oranica. Rezultat je formiranje novog tipa resursa. Ekonomičnost zelenih površina je dodat-no povećana jer je omogućen i razvoj drugih vidova privređivanja, čiji broj ne-ograničeno raste sa porastom raznovrsnosti predeonih elemenata. Ključne reči: ekonomičnost

1

Nataša Špica, diplomirani inženjer šumarstva za pejzažnu arhitekturu, Cara Lazara 59, Pančevo, inženjer za Katastar i projektovanje, JKP „Zelenilo“ Pančevo

1

1

UVOD

Ideja o podizanju ekonomski isplativih zelenih površina i ideja strateš-kog planiranja su zasnovane na osnovnim principima održivog razvoja. Ciljevi su obnavljanje prirodnih resursa i uspostavljanje biološke ravnoteže u ugro-ženom području, a posebno obezbeđenje realizacije planova i projekata. Predlog je nastao kao odgovor na probleme koji nastaju kao posledica odno-šenja i slabog korišćenja biomaterijala sa zelenih površina i eolske erozije poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Zasniva se na strateškom planiranju poljozaštitnih pojaseva koji podseća na koncept održivog razvoja, a ostvaruje se preko 5 faza. Razlike između standardnih zaštitnih pojaseva i predloženih su velike: raznovrsnost, spratovnost, dugovečnost, pojačana ekonomičnost i isplativost. U slučaju zelenih površina u naseljenim mestima bitne razlike u odnosu na standardni pristup su ekonomičnost i rentabilnost. Rezultat je formiranje novog tipa resursa. Važno je da ovi resursi nisu za zanemarivanje, a dobit je varijabilna i zavisi od ekonomičnosti vrste, od-nosno namene sirovina, i od planiranih korišćenja površina. Ovako planira-ni pojasevi ili zelene površine omogućavaju i razvoj drugih vidova privređi-vanja, čime je ekonomičnost dodatno povećana. Broj potencijalnih korišćenja neograničeno raste sa porastom raznovrsnosti biljnih zasada i predeonih elemenata. Osnova planiranja je fitocenološki sastav biljnih zajednica u prošlos-ti, sa glavnim ciljem da se uspostavi biološka ravnoteža. Metodološki pris-tup se zasniva na izdvajanju modela zaštitnih pojaseva. Izbor modela pojasa zavisi od: fitocenološke strukture područja, intenziteta zaštite, raspoloži-vih površina, uslova životne sredine, strukture predela, korišćenja područ-ja, razvojnih potencijala i td. Značaj ovakvog pristupa Planiranju je ostvarivanje principa Održivog raz-voja, odnosno „uspostavljanje skladnog odnosa između ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće naraštaje“.

2

UOČAVANJE PROBLEMA

Zaštita prirode i njenih resursa predstavlja veliki problem u današnje vreme. Usled porasta broja stanovnika i njihovih potreba oni se sve intenziv-nije koriste i troše, pri čemu se mnogi od njih sporo obnavljaju. Zagađenje ži-votne sredine uveliko doprinosi narušavanju prirodne ravnoteže i dodatno usporava ili onemogućava obnavljanje prirodnih resursa. Jedan od glavnih problema vezanih za poljoprivredno zemljište na područ-ju Vojvodine predstavlja erozija zemljišta. Učestalost i povećanje štetnosti ove pojave su u vezi sa povećanjem monokulturnih ratarskih površina i ukrup-njavanjem parcela, a dalje sa porastom broja stanovnika i njihovih potreba. Konstantnim pretvaranjem

2

šumskog i livadskog zemljišta u poljoprivredno problem erozije dolazi sve više do izražaja i polako ali sigurno poprima osobine globalizacije. Paralelno sa tim površine pod šumama kao prirodnim resursma sve se više smanjuju, a preostale se slabije i sporije obnavljaju. Nasuprot ovih problema, nalaze se problemi u gradovima i neseljenim mes-tima. Sagledavajući ova područja može se zaključiti da u većini slučajeva sub-urbani predeo, koji obezbeđuje kvalitetan prelaz iz urbanog područja ka rural-nom, uglavnom nije izražen ili izostaje.2 Usled toga javljaju se rizici od ne-kontrolisane urbanizacije, pojačanog zagađenja rurala polutantima, naročito kada nema zaštitnih pojaseva oko industrijskih zona i td. U slučaju zelenih površina naseljenih mesta situacija je najteža. One su uvek na poslednjem mestu jer je bitnije obezbediti infrastrukturu te se finan-sijska sredstva neravnopravno raspoređuju. Usled toga dolazi do velikih zas-toja vezanih za unapređenje mreže zelenih površina. Raskorak u podizanju novih zelenih površina kao i nepoštovanje projektne dokumentacije izazivaju ogromne posledice. Prva navedena izaziva posledice po životno okruženje i zdravlje čoveka, usled čega se povećava broj obolelih, smanjuje radna sposobnost stanovništva, smanjuje natalitet i td.. Druga navedena je izuzetno česta pojava i odnosi se na sve tipove Projekata u bilo kojoj oblasti ljudskog delovanja. Često izaziva neuspeh odnosno propa-danje biljaka, povećanje troškova održavanja i dodatno smanjenje životnog ve-ka preživelih biljkaka. Najznačajnija posledica je smanjenje funkcionalnosti zelene površine što se direktno odražava na ostvarenje ciljeva zaštite, unapređenja životne sredine i smanjenje prihoda u budućnosti. Navedeni problemi su od suštinskog značaja za strateško planiranje eko-nomičnih zelenih površina, ali svakako da nisu jedini. U postupku planiranja i uređenja predela erozija zemljišta se smanjuje pa čak i neutrališe planiranjem mreže zaštitnih pojaseva koji su raspoređeni po određenim pravilima. Na pojedinim mestima predviđaju se i druge vrste za-sada - gajevi, živice, žbunje, livade i td. Kvalitet ovakvog planiranja predela je izuzetno visok, a krajnji ciljevi su smanjenje erozije, zaštita poljoprivred-nog zemljišta i zaštita predela. Prostorni planovi rađeni u proteklim godi-nama sigurno pružaju kvalitetna rešenja za raspoređivanje pojaseva, ali je nji-hova realizacija očigledno bila slaba pošto je problem sve izraženiji i češ-će se pominje u medijima. Pa zašto se onda zaštita predela ne sprovodi u delo, već je svedena na po-kušaje? Nažalost ni korišćenje savremenih metoda, kvalitetno projektovanje uz poštovanje standarda i normativa, sa maksimalnim angažovanjem merodavnih stručnjaka nije rezultovalo značajnije rešavanje problema jer zasadi često ni-su zadovoljavajući
2

Pod suburbanim područjem se podrazumeva izgrađena teritorija grada ili naseljenog mesta, koja u svom sklopu pored stanovanja ima jako prisustvo zelenih površina perifernog karaktera: šuma, gajeva, šumaraka, zaštitnih pojaseva, voćnjaka, šibljaka, livada, pašnjaka i td. Najznačajnija funkcija je ublažavanje konflikta između urbanog (naseljenog) područja i rurala.

3

ekonomski isplativi, čak i kada se radi o biljnim vrstama koje dalje mogu da se koriste kao sirovina. Mnogi PIK-ovi su pravili velike napore da se poboljša mreža zaštitnih pojaseva, sa unapred isplaniranim ili predviđenim korišćenjem sirovina. Nažalost pokušaji su se zasnivali na podizanju kraćih monokulturnih poteza uglavnom oko kompleksa PIK-ova, bez planiranja drugih vrsta zasada i bez for-miranja „ivice šume“ 3. Sirovine su uglavnom plasirane drvoj industriji ili korišćene za ogrev, što se pokazalo nedovoljnim. Značajan problem monokulturnih zaštitnih pojaseva je i njihova „kratkotraj-na“ zaštita. Gubici nastaju usled perioda potrebnog za ponovno uspostavljanje zaštitne funkcije nakon čiste seče i sadnje novih biljaka, bez obzira o kojoj se vrsti radi. Posledice ranije navedenih intervencija u prostoru su: smanjenje površine pod poljoprivrednim zemljištem, usitnjavanje parcela, smanjenje prihoda, po-većanje troškova proizvodnje, veliki troškovi izgradnje, troškovi održavanja zasada, problemi sa navodnjavanjem i td. One utiču na realizaciju Projekata što ne bi bilo toliko izraženo kada bi se paralelno sproveli: poboljšanje tehnologije poljoprivredne proizvodnje, bolja povezanost institucija sa struč-njacima različitih profila, saradnja preduzeća različitih oblasti delovanja i td. U slučaju naseljenih mesta planiranje zelenih površina je podređeno urbanističkom planiranju. Koliko god ono bilo kvalitetno i dalje se ne poštuje za-konska regulativa, projektovanje i planiranje često ne rade merodavni struč-njaci, okvire određuju i nameću urbanisti a ne oni koji se bave ovom problema-tikom, trenutne potrebe nameću ograničenja za razvoj u budućnosti4 i td. Sam Glavni projekat je postao nepotreban čak i kada se radi o većim povr-šinama jer vlada opšti stav da svako može da se bavi njihovim uređenjem. Biljke su podređene sadržaju prostora i često se ne poštuju čak i najosnovniji normativi vezani za njihovo raspoređivanje. Pored toga u toku realizacije i izgradnje standardno se smanjuju finansijska sredstva, koja se dalje preusme-ravaju na druge aktivnosti. Dešavalo se da su pojedine zelene površine potpu-no propadale i više puta bile rekonstruisane. Visina investicija svakako da nije tako velika kao visina ponovne sadnje ili troškova održavanja te nema opravdanja za štednju u bilo kojoj fazi formiranja zelene površine.

3

„ivica šume“ - pojam koji predstavlja prelaz od gustih zasada ka otvorenom prostoru a sastavljen je od nižih biljaka. Značaj pojasa je očuvanje biološke ravnoteže zasada i prelaz ka drugim vidovima korišćenja zemljišta. U slučaju zaštitnih pojaseva izostaje u potpunosti, ali bi mogao da se formira, o čemu će biti više reči kasnije. 4 Trend i razvoj privrede često dolaze u konflikt sa Planskom dokumentacijom. Nažalost prvi po-menuti se javljaju kao pobednici ispred struke, čak i kada se nova namena površina u potpunosti kosi sa svim pravilima koja postoje - stručnim, zakonskim, logičkim pa i humanim. Projektovanje se ne vrši da bi se zaposlili stručnjaci kako ne bi dangubili već se vrši za budućnost i nova poko-ljenja. Nepoštovanje mišljenja stručnjaka može da izazove nesagledive posledice.

4

3

STRATEŠKO PLANIRANJE

Ideja o podizanju ekonomski isplativih zelenih površina u startu je bila vezana za poljozaštitne pojaseve pošto je eolska erozija poljoprivrednog zem-ljišta dosta izražena na području Vojvodine. Zasniva se na tome da je bolje povećati korisnost odnosno ekonomičnost biljaka na zelenim površinama i ostvariti makar kakvu takvu dobit nego nikakvu, a proistekla je iz opšteg stava o zelenim površinama koji u društvu nažalost vlada5. Ideja strateškog planiranja podrazumeva jasno definisanje pozicije, name-ne i režima korišćenja biljaka na površini. Nastala je nakon angažovanja na izradi Katastra zelenih površina za grad Pančevo od juna 2003. god. Nakon te-renskog rada i sagledavanja problema na javnim zelenim površinama izveden je veliki broja zaključaka vezanih za uzroke lošeg stanja u kome se biljke nala-ze i koji su bili osnova za spajanje ove dve ideje u celinu. Obe navedene ideje su zasnovane na osnovnim principima održivog razvoja. Osnova je fitocenološki sastav biljnih zajednica u prošlosti, tj. stanja pre pretvaranja područja u poljoprivredno zemljište, sa ciljevima: obnavljanje prirodnih resursa i uspostavljanje biološke ravnoteže, vraćanje autohtonih biljnih vrsta, naročito onih čije je postojanje redukovano (kao što je slučaj sa hrastom lužnjakom u Pančevu Quercus robur6), realizacija planova i projekata. Pošto je glavni cilj realizacija planova i projekata on se obezbeđuje pos-tizanjem ekonomske isplativosti jer predloženo rešenje omogućava formira-nje dodatnog izvora sirovina koje se mogu koristiti u raznim privrednim grana-ma. Kvalitetnom organizacijom korišćenja, kroz organizovan otkup i usmerava-nje svih sirovina ka privrednim granama za koje su one potrebne ovakve zelene površine postaju značajan prirodni resurs. 3.1 METODOLOŠKE OSNOVE Metod strateškog planiranja ekonomičnih zaštitnih pojaseva primenljiv je u slučaju bilo koje zelene površine, a razrađen je na primeru zaštitnih poja-seva. On podrazumeva ne samo jasno definisano raspoređivanje zaštitnih po-jaseva već i tačno definisanje biljnih vrsta koje će ga činiti i kako će se one koristiti, sa glavnim akcentom na finansijskoj dobiti u budućnosti, odnosno:

- formiranje rentabilnih pojaseva sastavljenih od pažljivo odabra-nih vrsta biljaka, - usklađivanje veličine polja i zaštitnih pojaseva sa intenzitetom planirane zaštite i korišćenjima područja 5

planiranje daljeg korišćenja zaštitnih pojaseva

„Šta će nam zelene površine kada narod nema hleba da jede“...“bolje da se izgrade tržni centri koji će da zaposle ljude“ akonto nelegalno izgrađenog tržnog centra u Zemunu 1996. god (slično i odbornik SO Pančevo 2000. god.). 6 Na prodručju Rafinerije Pančevo bila je hrastova šuma površine oko 500 ha.

5

-

dugovečnost zaštitnog pojasa

Dugovečnost zaštitnog pojasa se obezbeđuje određivanjem glavne vrste čije su karakteristike dugotrajna eksploatacija i/ili spor rast. Problem održava-nja, čuvanja od krivoseče i krađe plodova i td. rešio bi se vlasničkim odnosi-ma ili određivanjem preduzeća koja bi se o pojasevima brinula i koja bi time stekla pravo da raspolažu prikupljenom „sirovinom“. Funkcije predloženih pojaseva su proširene tako da su oni sa dugotrajnijim intenzitetom zaštite, povećanom ekonomskom dobiti i režimom korišćenja koji ima potencijal kons-tantnog povećanja dobiti. 3.1.1 Postupak planiranja

Strateški pristup planiranja zaštitnih pojaseva sa glavnim ciljem zašti-te poljoprivrednog zemljišta može se predstaviti na sledeći način: 1. Faza analize - analiza predela (fitocenološki sastav, geološke, klimatske, mikroklimatske, pedološke, hidrološke, i dr. osobine), izrada neophodnih studija, određivanje legislative, sagledavanje dokumentacije viših nivoa, određuju se tipovi korišćenja, anali-ziraju negativni uticaji i njihov raspored, i td. Najznačajnija aktivnost je izrada Elaborata o ekonomičnosti biljnih vrsta. 2. Faza projektovanja - standardan postupak planiranja koji obuhvata: definisanje intenziteta zaštite, formiranje rastera, definisanje strukture pojaseva i td. 3. Faza definisanja modela zaštitnog pojasa obuhvata:

-

definisanje modela

- izbor glavne vrste - svaki model ima dve glavne vrste od kojih je jedna dugovečna, a druga brzorastuća. - izbor ostalih vrsta koje čine zaštitni pojas - zavisi od fitoceno-loškog sastava područja u prošlosti određivanje ekonomske isplativosti vrste. 4. Faza planiranja: planiranje finansijskih sredstava za realizaciju

- plan otkupa i korišćenje sirovina - planiraju se otkup i ritam korišćenja sirovina: definišu se potencijalni krajnji korisnici, odre-đuju maksimalne količine korišćenja sirovina koje neće ugroziti bio-lošku ravnotežu i planiraju prinosi7. - plan održavanja i korišćenja - radi se kao tehnološki postupak i kao dugoročni planovi. Najkvalitetnije rešenje je izrada 2 tipa dugoroč-nih planova. Prvi je globalnog karaktera i odnosi se na planiranje ko-rišćenja za ceo period postojanja glavne vrste. Drugi je standardni i iz-rađuje se za period od 5 do 10
7

Svi zasadi se planiraju ne samo kao koridori za kretanje životinja vać i za njihovu ishranu tako da se prinosi umanjuju pre procene ekonomske dobiti.

6

godina. Svi planovi moraju da obuhvate i plan troškova. Prikazuju se i tabelarno kao tehnološki postupak pošto veliki broj biljaka ima takav režim korišćenja.

- procena ekonomske dobiti - Umanjuje se u startu za količine biomaterijala neophodnog za ishranu faune. Procena se vrši kao projekcija za ceo period korišćenja a biljke se posmatraju kroz tehnologiju proizvod-nje i namenu sirovina. Ekonomska dobit predstavlja i potencijalni iz-vor finansija te se može uvrstiti i u finansijski plan. - definisanje i planiranje potencijala - sagledavaju se potencijali za razne privrednim oblastima, naročito one koje su uslužnog karaktera (turizam, lov i td.). Ovo je dosta značajna aktivnost pošto se odnosi i na nalaženje drugih mogućnosti za korišćenje sirovina ili namenu biljnih vrsta. Neophodna je u slučaju da se dogodi zasićenje tržišta ili ukoliko je moguće pojačanje režima korišćenja, što dalje rezultuje povećanje rentabilnosti i profita. procena potencijala za naučnoistraživački rad izrada softvera

5. Faza realizacije - planiraju se rokovi, faze i ritam realizacije po sličnom postupku koji se koristi za izradu dugoročnih planova. Time se smanjuje rizik od izostanka realizacije u budućnosti i omogućava smanjenje troškova kada se počne sa eksploatacijom. Prikupljanje sirovina i održavanje zasada zahteva velike troškove, a veli-čina tih troškova raste zbog karaktera „unutrašnjeg transporta“ u slučaju zaš-titnih pojaseva. Kvalitetna mehanizacija i pažljivo planiranje poljskih pute-va i toka kretanja mehanizacije mogu da ublaže uticaj unutrašnjeg transporta na povećanje troškova i smanjenje dobiti. Usitnjavanje parcela bi nateralo poljoprivrednike da povećaju prinose. Pored ovoga rešio bi se još jedan problem a odnosi se na zaštitu i obnavlja-nje sistema kanala i unapređenje zalivnih sistema. Svakako da sve mora biti podržano Elaboratom o ekonomičnosti biljnih vrsta i njihovog korišćenja kao sirovine8 jer je on od suštinskog značaja za rea-lizaciju predloženog metoda planiranja. Profili stručnjaka koji se mogu angažovati za izradu ovakvog projekta su raznovrsni i menjaju se u zavisnosti od faze rada: pejzažne arhitekte, prostor-ni planeri, šumarski inženjeri, ekonomisti i dr. Stručni saradnici su izu-zetno značajni u prvoj fazi a u ostalima se angažuju po potrebi kako bi se naš-la kvalitetna rešenja. Njihov značaj raste i sa intenzitetom korišćenja i eko-nomskim potencijalom svake odabrane vrste. Tu spadaju: meteorolozi, meliora-tori, geolozi, pedolozi i dr. Svi oni se javljaju već u fazi standardnog Pros-tornog planiranja.

8

Razmatraju se i vrste koje se obrađuju u okviru Dekorativne a ne samo u okviru Šumarske dendro-logije.

7

3.1.2

Efekti strateškog pristupa

Efekti koji proističu iz predloženog pristupa su: Potpuno ispunjenje principa održivog razvoja (Grafikon 1) uspostavljanje ili obnavljanje biološke ravnoteže u ugroženim područjima, zaštita područja i poboljšanje uslova životne sredine

-

- formiranje novih tipova prirodnih resursa, zaštita Prirode i prirodnih resursa i mogućnost njihovog obnavljanja, formiranje dugotrajnih zasada i planiranje korišćenja,

- uspostavljanje kvalitetne mreže zelenih površina van naseljenih mesta i uspešno povezivanje sa mrežama zelenih površina u naselje-nim mestima, zaštita biljnih vrsta od izumiranja

- poboljšanje ili formiranje koridora za kretanje životinja, pove-ćanje zoofonda i zaštita faune, - održivo korišćenje i povećanje potencijala privređivanja, razvoj novih privrednih grana i razvojnih potencijala predela, povećanje profita i ekonomske isplativosti investicija, poboljšanje tehnoloških postupaka u proizvodnim procesima,

- socijano-ekonomski povratni efekti - povećanje broja radnih mesta svih obrazovnih struktura, - kvalitetno korišćenje novostvorenih prirodnih resursa organizo-vanjem otkupa sirovina, - razvoj nauke i prakse, povećanje saradnje institucija, preduzeća i stručnjaka raznih profila, i td. Isplativost ovakvog pristupa prikazan je kroz primer u nastavku. Rezultat je da ovi resursi nisu za zanemarivanje, a dobit je varijabilna i zavisi od ekono-mičnosti vrste, odnosno namene sirovina. Problemi i rizici koji mogu da se pojave i ugroze realizaciju predloga su delimično već navedeni i odnose se na:

-

finansijske troškove koji su potrebni za realizaciju izostanak rekonstrukcije mreže kanala i sistema za zalivanje

- smanjenje površine pod poljoprivrednim zemljištem i smanjenje prihoda od poljoprivrednog zemljišta ukoliko izostane poboljšanje tehnologije proizvodnje

8

- povećanje troškova realizacije kroz sprovođenje svih mera neop-hodnih za poboljšanje tehnologije poljoprivredne proizvodnje povećanje troškova održavanja loš izbor modela i biljnih vrsta, nekompatibilnost biljnih vrsta

- štete na usevima uzrokovane povećanjem zoofonda, naročito meha-ničke ukoliko se prekinu koridori za kretanje životinja - organizacijski propusti - slaba organizacija otkupa sirovina ili zasićenje tržišta za pojedine sirovine i neelastičnost plana režima korišćenja - slaba isplativost - nemogućnost da se i pored primene svih mera od zaštitnog pojasa ostvari zadovoljavajući prihod - izostanak saradnje naučnih instituta, preduzeća različitih delat-nosti i stručnjaka raznih profila moguća nesavesnost ljudi Procena opravdanosti

3.1.3

U tabeli 1 prikazane su procene površina koje mogu da zauzmu zaštitni po-jasevi i proračunate su količine potrebnog sadnog materijala, umanjenje povr-šina oranica i drugi neophodni podaci. U tabeli 2 prikazana je okvirna pro-cena gubitaka sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. Ona nije ekonomski de-taljna i urađena je kako bi se stavio akcenat na Tabelu 3 u kojoj je izvršena procena ekonomičnosti lešnika9. Nedostaci koji se uočavaju su:

-

smanjenje ukupne površine je manje od 8%10.

- procenat smanjenja se ravnomerno povećava sa povećanjem širine pojaseva, a time se i ravnomerno povećavaju troškovi za poboljšanje tehnologije poljoprivredne proizvodnje - moguća pojava neravnomernog osunčavanja na oko 10% poljoprivred-ne površine11 i smanjenje prinosa
Prednosti koje se mogu uočiti na osnovu primera su:

-

visoka zaštita poljoprivrednog zemljišta;

- velika ekonomičnost pojaseva, naročito sa aspekta dugotrajnog korišćenja i povećanja raznovrsnosti;
9

Radi lakšeg računanja sve vrednosti su date okvirno. Dobijeno smanjenje površine od 8% nije problematično kada se u obzir uzmu povratni efekti. 11 Do ove pojave može doći zato što su pojasevi samo sa jedne strane od poljoprivrednih površina razdvojeni putem. Ukoliko se „ivica šume“ pravilno isplanira i postavi na suprotnoj strani poja-sa ovaj problem više nije relevantan.
10

9

-

visoka mogućnost uspostavljanje biološke ravnoteže; odlično uspostavljanje koridora za kretanje faune; velike mogućnosti za povećanje zoofonda;

- manje intervencije za postizanje povećanja prinosa poljoprivredne proizvodnje12; i td.
Važno je napomenuti da je obrađen samo jedan model kako bi se lakše prika-zala suština pristupa strateškog planiranja ekonomičnih zelenih površina. Svakako da biodiverzitet ne može da se obezbedi samo uz pomoć 3 vrste i da se realno predlaže mnogo komplikovaniji sastav. Pored toga širine pojaseva variraju i mogu da dostigni u konkretnoj situa-ciji 50, pa čak i 100 m. Što je pojas širi to je i veće smanjenje površine orani-ca (12,15%, pa do 24,30%). Svakako da u postupku planiranja ovakvi ekstremni slučajevi mogu da se izbegnu ili ublaže, ali to nije predmet ovog rada.
Tabela 1 - Obračun površina pojasa i količina sadnica
Opis Ukupna površina pod poljoprivrednim zemljištem Broj polja Površina polja Intenzitet zaštite Zaštitni pojas na celoj površini Dužina pojasa max Širina pojasa prosečno Ukupna dužina pojaseva Bruto površina pojaseva Maksimalno smanjenje površine Bruto površina poljoprivrednog zemljišta Broj sadnica hrasta jedan red na 5 m jedan red na 9 m Površina na 3 m Površina na 3 m Površina Obračun 5.000 m * 2.000 m 1.000 m * 1.000 m Srednji Model 1 900 m 25 m pojas, 2 m „ivica šume“ i 3 m put 30 m 24.300 m 60,75 ha 7,29% 927,1 ha 4.860 kom. 2.700 kom. 36,45 ha 8.100 kom. 12,15 ha 8.100 kom. 12,15 ha Količine 1.000 ha 10 kom. 100 ha

Broj sadnica topole jedan red Broj sadnica lešnika jedan red

Tabela 2 - Procena gubitka od poljoprivredne proizvodnje
Ukupna površina
12

1.000,00 ha

Primedba autora: verovatno je moguće izvršiti povećanje prinosa za najmanje 10% od dosadaš-njih vrednosti.

10

Prosečan prinos pšenice Ukupno Smanjenje površine Razlika Otkupna cena Vrednost razlike

4,50 t/ha 4.500,00 t 72,90 ha 328 t 24,00 din./kg 7.872.000,00 din.

Tabela 3 - Procena ekonomičnosti za lešnik (Corylus avellana)
Količina Ukupna površina Urod Otkupna cena Ukupno

Vrsta Lešnik

Korišćenje za ishranu

(kom.)
8.100

(ha)
12,15

(kg)
1

(din.)
400,00

(din.)
3.240.000,00

4

MODELI ZAŠTITNIH POJASEVA

4.1 IZBOR MODELA Pošto je suština prezentovanje ideje strateškog planiranja i podizanja ekonomski isplativih zelenih površina kao odgovor na probleme nerealizova-nja Planske dokumentacije u celosti je prikazan jedan model. Izbor modela pojasa zavisi prvenstveno od intenziteta zaštite koji je ne-ophodno sprovesti. Sledeći bitni paranmetri su površina koja je na raspola-ganju, uslovi životne sredine, fitocenološki sastav područja, struktura pre-dela, korišćenje područja i td. Dosadašnjim razmatranjima moguće je izdvojiti par osnovnih modela: 1. Model I - višeredni pojasevi srednjeg intenziteta zaštite, sastav-ljeni od lišćarskih vrsta, u kojem su glavne vrste autohtone, dugo-večne i ekonomski isplative sa više aspekata korišćenja. 2. Model II - višeredni pojasevi kod kojih glavna vrsta može da bude i alohtona. Intenzitet zaštite može biti isti ili jači od pred-hodnog ukoliko se u njegovom sklopu jave četinarske vrste. 3. Model III - višeredni pojasevi slabijeg intenziteta zaštite, glav-na vrsta je iz grupe autohtonih predstavnika II sprata. 4. Model IV - niski pojasevi sa slabijim intenzitetom zaštite i sa ja-kim prisustvom autohtonih žbunastih vrsta biljaka. Struktura većine modela je uglavnom piramidalna jer u silaznom kretanju vazdušnih masa iza pojasa (slika 1) ublažava stvaranje vazdušnih džepova i vrtložnih kretanja. Pravilno raspoređivanje ovakvih pojaseva može značajno da ublaži pojavu eolske erozije na celoj površini bloka poljoprivrednog zem-ljišta koje se štiti. Značaj

11

melioratora i meteorologa najviše dolazi do izražajau postupku raspoređivanja pojaseva i proračunavanja njegove širine. Rastojanja na slici 2 važe za model I koji je detaljno prikazan u nastavku.

Slika 1 - Tok vazdušnih masa

Пут 3 м

Врста 3 5м

Врста 2 5м

Главна врста 20 м

Ивица шуме 2м 28,00

Ораница

5,50 0,00 3,00 8,00 18,00

30,00

Slika 2 - Struktura i raspored biljaka u pojasu Normalno, pored ovih modela u planiranju mreže vetrozaštitnih pojaseva ne mogu da izostanu standardni zaštitni pojasevi, drvoredi i veći zasadi (ga-jevi, šumarci i td.). Time se dodatno obezbeđuje biodiverzitet i povećava us-peh uspostavljanja biološke

12

ravnoteže na celom području, a svaki novi tip za-sada može se planirati i projektovati po istom metodu. Pri realizaciji modela od velikog je značaja stalno imati na umu da su zaš-titni pojasevi kako koridori za kretanje životinja tako i potencijalni pravci za kretanje ljudi. Zato pored toga što predstavljaju izvor hrane oni trebaju bi-ti dovoljno prohodni. Usled toga su i predložena veća rastojanja između redo-va drveća. Svakako da ni jedan predlog nije apsolutan te se mogu javiti i prelazni ti-povi zasada koji su po sklopu dosta slični standardnim zaštitnim pojasevima - sa gusto zasađenim biljkama i jako razvijenom prizemnom vegetacijom (šiblja-ci). Ukoliko je previše česta pojava ovakvih pojaseva mogu nastati i prekidi koridora za kretanje životinja, usled čega će se njihovo kretanje nastaviti preko poljporivrednog zemljišta što će dalje izazvati jaču pojavu mehaničkih oštećenja u usevima. Pored svega do sada navedenog može se uočiti da ovako planirani pojasevi omogućavaju i razvoj drugih vidova privređivanja i time dodatno povećavaju ekonomičnost. Pod ovim se podrazumevaju razvoj lova i lovnog turizma, razvoj konjičkog sporta kroz formiranje regionalnih jahačkih staza, potencijali za razvoj novih turističkih ponuda (npr. fotosafari sa stručnim vodičima) i td. Broj potencijalnih korišćenja neograničeno raste sa porastom raznovrsnosti biljnih zasada i predeonih elemenata što već spada u domen uređenja predela i Planova predela kao najviših dokumenata koji nisu tematika ovog rada. Ovakav pristup planiranju stvara realne mogućnosti za ostvarivanje svih Projekata pošto biljke više niko neće moći da posmatra neekonomičnim kako je na samom početku pomenuto, već će ih smatrati dobrom investicijom. Ovakav stav je u današnje vreme neizbežan pošto se zaboravlja da je najveća investicija jednog razvijenog društva čovek, zdrav i sposoban za rad i privređivanje. Bez biljaka života na Zemlji i čoveka ne može biti i taj sinergizam se previše često zaboravlja. 4.2 IZBOR VRSTA BILJAKA Ekonomičnost bilo kog zasada bez obzira da li se radi o jednostavnoj živoj ogradi ili o gaju zavisi od namene biljaka i mogućnosti njihovog korišćenja kao sirovine u bilo kojoj delatnosti čoveka. Pošto je glavni akcenat na autohtonim biljkama nakon sagledavanja fitocenološkog sastava područja biljne vrste se grupišu u sledeće kategorije: 1. Glavna autohtona vrsta - ovde se svrstavaju biljne vrste koje su au-tohtone u fitocenozama posmatranog područja, predstavljaju najviši sprat šumske zajednice ili su strukturne vrste u fitocenozi i obezbeđuju dugovečnost zasada. 2. Glavna alohtona vrsta - alohtone lišćarske i četinarske vrste koje se koriste u sklopu zasada kako bi se pojačao intenzitet zaštite ili obezbedio biodiverzitet.

13

3. Sekundarna vrsta - biljne vrste koje su autohtone ili alohtone, pripadaju I ili II spratu šumske zajednice, uglavnom se odlikuju ve-likom brzinom rasta i visinom, kako bi se obezbedila piramidal-na struktura zasada. Izbor se prilagođava modelu i intenzitetu zaštite. 4. Dopunske vrste - autohtone ili alohtone biljne vrste koje pripadaju kategoriji visokog ili srednje visokiog žbunja, a obezbeđuju spra-tovnost, pojačanu ekonomičnost pojasa, opstanak faune i biodiverzitet. 5. Ostale vrste - isto kao i predhodne, ali je izbor biljnih vrsta najveći, jer ovde spadaju i sve vrste biljaka koje čine fitocenozu, pa i zeljaste. Nakon grupisanja biljaka u navedene kategorije za svaku biljnu vrstu se od-ređuje „ekonomičnost“, odnosno formira se lista korišćenja kao sirovine u raznim granama privredne delatnosti. Svakako da prioritet imaju biljke koje imaju i najveću upotrebu. Svaki pojas se formira od najmanje 2-3 vrste drveća koje moraju da ispune određene zahteve i moraju biti komplementarne, odnosno da mogu da rastu i razvijaju se u zajednici13. Na pojedinim delovima mreže planiraju se i pojasevi koji u svom sklopu imaju i jače učešće žbunja čime se još kvalitetnije uspostavlja biološka rav-noteža. Ovakvi pojasevi najviše obezbeđuju povećanje zoofonda, u svom sklopu imaju jako prisustvo vrsti iz V kategorije a najbliži su prirodnoj zajednici. Glavna vrsta je dugovečna. Raspored u pojasu zavisi od izbora sekundarne vrste te može biti centralan ili rubni. Njen režim korišćenja se pažljivo planira, što se naročito odnosi na seču stabala. Dugovečnost se obezbeđuje na više načina:

- čista seča sa sadnjom novih sadnica, nakon dostizanja tehničke zre-losti stabala - nije preporučljivo. U ovom slučaju pojasevi se uvek pono-vo moraju zasnivati tako da je zaštitna funkcija sa dužim prekidima. - proredna seča nakon dostizanja tehničke zrelosti stabala, sa sad-njom novih sadnica - preporučljivo. Vrši se uklanjanje 25-50% stabala. Zaštitna funkcija je trajno obezbeđena, odnosno sve dok se ne donese odluka o ukidanju zaštitnog pojasa. Prekidi u zaštiti mogu da se jave ukoliko se biljke uklanjaju i zamenjuju novim sadnicama u kraćem vre-menskom periodu. - obnavljanje zaštitnog pojasa - uklanjanje stabala se vrši na 25-30% površine, sa sadnjom novih sadnica. Ovaj postupak se ponavlja još 2-3 puta do potpune zamene stabala ali sa pauzama od par godina (min. 5-7 god., što zavisi od brzine rasta glavne vrste) između svake seče, što za-visi i od razvića sekundarne vrste. Prekida u zaštiti nema, a u kasni-jem periodu postižu se veći efekti vezani za tehnologiju proizvodnje. Korišćenje sirovina se raspoređuje na
13

Primedba autora: Ova pojava je primećena kod saksijskih biljaka, tačnije kod kaktusa kombinova-nih sa Chlorophytum sp. posebno Ch. variegatum ili kod Sansevieria sp. kombinovane sa Bilbergia nu-tans. Uočeno je da se pomenute biljke uspešnije i brže razvijaju i da su napadi štetočina i boles-ti slabiji. Nije naučno dokazano pošto je reč o ličnom primeru i konstataciji.

14

duži vremenski period, smanjuje se dobit po jednoj godini eksploatacije ali ne i posmatrajući ceo period eksploatacije, odnosno obezbeđuje se sukcesivnost proizvodnje. Kod sekundarne vrste režim korišćenja može biti i intenzivan. Uklanja-njem svih stabala nakon dostizanja tehničke zrelosti obezbeđuju se povoljniji uslovi za rast nekih glavnih vrsta. Normalno, čista seča ni u ovom slučaju nije preporučljiva zbog naglih promena koje nastaju u sklopu i posledica koje može da prouzrokuje na biljkama koje ostaju. Pored toga, ako je glavna vrsta izrazito spororastuća nastaće prekid u zaštiti. Kod dopunskih vrsta režim korišćenja takođe može biti intenzivan. Ekono-mičnost zavisi od izbora vrste (može i da izostane ukoliko je akcenat na bio-loškoj ravnoteži) i od zoofonda jer su one najdostupnije životinajama za do-punsku ishranu. Neophodno je pomenuti da ekonomičnost zasada ne sme da bude prioritetnija od glavnih ciljeva. Kod V kategorije režim korišćenja može biti najintenzivniji, a zavisi od uticaja koji može da ima na biološku ravnotežu zasada. Što je prisustvo bi-ljaka svrstanih u ovu kategoriju jače to je potencijalna dopunska ekonomičnost zasada veća. Uopštavanje Predloga i kvaltetnija izrada mogući su tek nakon završetka elaborata o ekonomičnosti vrsta i niza drugih neophodnih analiza. Tek nakon toga definisanje modela se može vršiti po strukturi kao višem nivou, po kategoriji biljaka kao nižem i po vrstama kao najnižem. Normalno da je ova ideja tek u fazi razrade i da su neophodni vreme i interesovanje i drugih stručnjaka kako bi se u potpunosti razvila. U nastavku su dati modeli koji se predlažu za područje opštine Pančevo. Pored poljozaštitnih pojaseva predloženi su i modeli za pojaseve duž saobraćajnih koridora i oko industrijskih centara.

4.3 MODEL 1 - HRAST KAO GLAVNA AUTOHTONA VRSTA Za početak jedan od zaštitnih pojaseva sa izraženom „ekonomskom“ funkci-jom bio bi pojas sastavljen od 3 vrste: Quercus robur, Populus nigra i Corylus avellana. Ovaj model je naveden prvi pošto je hrast autohton u području grada Pančeva, a sveden je na male prostore. Glavni cilj je uspostavljanje biološke ravnoteže koja može uspešno da sanira čak i posledice aerozagađenja kao naj-bolnijeg problema grada Pančeva. Strateški raspored vrsti kod pojaseva koji se pružaju „istok-zapad“14 trebao bi da bude hrast sa severne strabne, u sredini topola, a sa južne strane lešnik. Kod pojaseva koji se pružaju „sever-jug“ preporučuje se da hrast bude sa istočne strane, a lešnik sa zapadne. Pravac pružanja pojasa, dužina i širina usklađuju se sa standardima i glavnim vetrovima.

14

Primedba autora: Pravac pružanja pojaseva se ne orijentiše samo kako je navedeno već se odre-đuje na osnovu situacije na terenu.

15

4.3.1

Quercus robur

Quercus robur (lužnjak) je autohtona vrsta u području grada Pančeva. Može se prilagoditi i uslovima celog područja Južnog Banata. Kao autohtona vrsta dos-ta je otporan na aerozagađenje, tako da nema većih ograničenja vezanih za dend-rološki sastav zaštitnog pojasa u industrijskim zonama. Finansijska isplati-vost izbora zasniva se na sledećem: žir ima višestruku primenu u privredi (npr. stočna hrana, zamena za kafu) izuzetno kvalitetna drvna građa sirovina za hemijsku industriju (za boje) i td.

Pozicija u zaštitnom pojasu i brzina rasta obezbeđuje dugotrajnu zaštitnu funkciju. Topola ispred linije sadnje hrasta stvara dosta brzo „efekat šume“ (usled smanjenja količine svetlosti) te je i razvoj hrasta brži, a usled manjka svetlosti dolazi delimično i do izrastanja biljaka čime se povećava količi-na mase za drvnu građu. Uklanjanjem topole hrastu se obezbeđuje dovoljno svet-losti koja mu je neophodna za dalji razvoj i obezbeđuje se kvalitetnije formi-ranje drvne mase15. Eksploatacija može da nastupi sa proređivanjem od 20% i sadnjom novih sadnica kako bi se održao kontinuitet zaštite. Ukoliko se ipak primeni čista seča onda se opet mora izvršiti sadnja topole ili druge brzorastuće vrste ka-ko bi se obezbedili slični uslovi za rast novih sadnica hrasta. Širina krošnje kod ove vrste prema rezultatima Katastra zelenih površina kreće se u rasponu od 17 do 28 m, kod starijih primeraka. Zabeleženo je par primeraka koji su zasađeni 1905. god., i par još starijih sa nepoznatom godinom sadnje (procena je da imaju preko 120 god.). Pošto se radi o dugovečnoj vrsti za određivanje prostora potrebnog za raz-voj ove vrste treba uzeti u obzir maksimalnu širinu krošnje umanjenu za 20-30%. Na slici 1 je prikazan presek pojasa, gde je za hrast predloženo 20 m. Da bi se izbegli gubici za drvnu industriju predlaže se da se biljke sade na 5 m ili 9 m (bolje rešenje) što zavisi od krajnje namene drvne mase16, o čemu odlu-ku mogu da donesu merodavniji stručnjaci (inženjeri šumarstva i prerade dr-veta). 4.3.2 Populus nigra

Populus nigra (crna topola) je autohtona vrsta na području Južnobanatskog regiona. Spada u brzorastuće vrste. Finansijski efekat se zasniva na sledećem: 15

višestruka primena drvne mase (kao ogrev, za proizvodnju papira i td.) značajan drvni materijal

Primedba autora: Osnova ovakvog načina raspoređivanja je „forsiranje“ kao tehnološki postupak koji se javlja u rasadničarstvu i proizvodnji saksijskih biljaka. 16 Primedba autora: Prema nezvaničnim podacima u nordijskim zemljama četinarske vrste, Pinus sp., se forsiraju za proizvodnju furnira što podrazumeva čišćenje debla od grana do određene visine. Kod borova to ne predstavlja problem zbog biološke sklonosti. Nameće se pitanje kolike su mogućnosti primene ovog metoda na hrast ili topolu.

16

-

kratak period eksploatacije

Strateški je izabrana zbog habitusa, koji je uzan u odnosu na hrast te će smanjenje površine pod oranicama biti manje. Dosadašnja praksa je podrazumeva-la sadnju monokulturnih zaštitnih pojaseva čija širina uglavnom obuhvata 3-5 redova topole (najveća širina pojasa je 9-15 m). Kod širih pojaseva može se primeniti i mešanje redova hrasta i topole, kako bi se kasnije zadržala glavna vrsta. Pošto topola zahteva vlažnija zemljišta, na kojima se bolje razvija, sad-njom u srednjem redu zaštitnog pojasa obezbeđuje joj se humidnija sredina. Poš-to je brzorastuća vrsta eksploatacija nastupa u jako kratkom periodu tako da je ekonomska dobit obezbeđena. Eksploatacija zbog brzine rasta može da nastupi i čistom sečom sa ili bez zamene vrste, što zavisi od napredovanja i namene hrasta. Najveći problem predstavljaju bolesti i štetočine tako da izbor klona mo-ra biti odgovarajući svakom staništu posebno. Ukoliko se konstatuje da će vrs-ta stvarati probleme hrastu, tj. da će predstavljati jak izvor štetočina i bo-lesti koje mogu da ugroze opstanak hrasta, treba je zameniti nekom drugom vrs-tom sa sličnim osobinama ili drugim otpornijim klonom. Pošto je hrast izra-zito heliofilna vrsta kombinovanje sa topolom je ipak opravdano kada se u ob-zir uzmu i rezultati Katastra parka Narodne bašte17 u Pančevu. Konstatovano je i da se širine krošnji starijih primeraka vrste Populus nigra pyramidalis kreću u rasponu 4-6 m (visine biljaka su bile preko 20 m). Zato je i predloženo da se u zaštitnom pojasu za topolu predvidi 5 m. Sadnja u redu između biljaka može biti 3 m, odnosno po predlogu merodavnih stručnjaka. 4.3.3 Corylus avellana

Višegodišnjim posmatranjem, ali ne i proučavanjem, primećeno je da leš-nik (Corylus avellana) odlično podnosi područje Južnog Banata. Finansijski efekat se zasniva najviše na berbi plodova. Računajući da je 1 kg sirovog leš-nika u maloj prodaji dostigao cenu od 800,00 din. (a u jednom periodu čak i 1.200,00 din.) nepotrebno je dalje govoriti o isplativosti. Biljke redovno plodonose, ali plodovi mogu da budu sitniji i neujednačene veličine. Njihova klijavost je izražena tako da se biljke lako razmnožavaju sa-mosevom. Krupnoća plodova svakako zavisi od velikog broja faktora i već sa pravilnim raspoređivanjem biljaka ovaj problem se može dosta uspešno neut-ralisati. Dosta je otporan na štetočine i bolesti. Odlično podnosi razne eks-pozicije, ali se najbolje pokazao na južnim.
17

Primedba autora: Pri izradi Katastra uočena su dva hrasta iz 1905. god. Nalaze se na rubu parka i sa svih strana su okruženi visokom vegetacijom. Stanje u kom se nalaze je solidno tako da se oče-kuje njihov duži opstanak. Pozicija u sklopu je obezbedila kvalitetnu zaštitu od uticaja poluta-nata, a pošto se nalaze na severoistočnoj strani obezbeđena im je i humidnija sredina. Pojava pe-pelnice je slabija ili izostaje zbog raznovrsnosti sklopa, a gubar nije uopšte primećen. Takođe nije konstatovano ni značajnije prisustvo truležnice Armilaria mellea. Pomenute gljive i štetočina inače predstavljaju najznačajniji uzrok propadanja hrasta. Najveći problem predstavlja topola koja je poznati izvor zaraza. Značaj biološke raznovrsnosti je još i veći kada se uzme u obzir podatak da su slabije pojave gradacija i epifitocija u mešovitim šumskim sastojinama nego u monokulturnim.

17

Pošto spada u visoko žbunje može se tretirati kao rubna vrsta za formira-nje „ivice šume“ čime je obezbeđena biološka ravnoteža zaštitnog pojasa. Strateški značaj najviše dolazi do izražaja kod pojaseva od kojih se zahteva manja propusnost. Održavanje lešnika nije preterano zahtevno. Pri intenzivnoj eksploataci-ji vrši se orezivanje. U slučaju predloženih pojaseva ono je moguće zato što se lešnik sadi pored puta. Problemi vezani za kretanje na terenu nisu veliki za-to što se lešnik sadi samo u jednom redu. Zaštita od bolesti i štetnih inse-kata može da se primenjuje preventivno i u manjem obimu. Zbog broja biljaka ne treba očekivati prevelike gubitke uroda koji mogu da nastanu usled ishrane životinja. Mnoge životinje koje se hrane plodovima lešnika spadaju u korisne vrste i time njihovo postojanje dodatno smanjuje troškove oko borbe protiv štetnih insekata. Za lešnik se predlažu prostor 5 m širine i međusobna rastojanja od najma-nje 3 m ili po predlogu stručnjaka (inženjera voćarstva). Treba naglasiti da međusobna rastojanja u slučaju lešnika treba prilagoditi i mogućnosti pro-laska životinja, kako ne bi došlo do pojave značajnijih mehaničkih oštećenja i kasnije propadanja biljaka. Veća međusobna rastojanja se preporučuju i zbog ranije predstavljene biološke osobine biljke. Predložena širina pojasa za lešnik omogućava kvalitetno formiranje i „ivice šume“ na strani pojasa duž koje se pružaju zemljani putevi.

5

PRIMENA METODA NA OSTALIM TIPOVIMA ZELENIH POVRŠINA

Sve navedeno može se primeniti za skoro svaki tip zelene bilo da se radi o ruralnom ili urbanom predelu. U slučaju urbanog predela najvažniji problem predstavlja odnošenje bio-loškog materijala. Naime skoro sva stabla, ili njihovi delovi, koja se uklanja-ju sa zelenih površina tretiraju se uglavnom kao biljni otpad. Rezultati Katastra sa oko 15% područja grada Pančeva nagoveštavaju da je u periodu od sledećih 5 godina neophodno ukloniti oko 20-30% drveća zbog lošeg stanja u kom se nalaze ili zbog prestarelosti18. To znači da je od do sada pregledanih 4.000 primeraka moguće očekivati uklanjanje oko 800 stabala u periodu od sle-dećih 5 godina, a 1.200 u najgorem slučaju. Uglavnom se radi o stablima čiji je prosečni prsni prečnik 30-40 cm. Kvalitet drveta je svakako slab za drvnu industriju, ali se i dalje može koristiti kao ogrev. Računajući da na godišnjem nivou JKP „Zelenilo“ Pančevo uklanja oko 200 stabala po nalogu inspekcije, ove procene se mogu nazvati tačnim i projektova-ti na ceo grad. Do skora je drvo lagerovano u rasadniku, a opština nije dozvo-ljavala čak ni plasiranje za ogrev. Tek pre dve godine, kada je površina lage-rovanja bila previše velika i prenatrpana, postigao se dogovor da se drva po-dele radnicima. Samo je neznatna
18

Primedba autora: Prestarelost stabala je pojam koji je, sa izmenjenim značenjem od standardnog, u postupku prikupljanja katastarskih podataka korišćen za direktno ukazivanje na to da je posmat-rano drvo pri kraju svog životnog veka koji je procenjen za uslove sredine u urbanim područjima i da se može očekivati njegova zamena.

18

količina korišćena za grejanje u sektorima firme koji su imali takav sistem. Nepotrebno je pominjati rizik za proizvod-nju sadnog materijala. Pored ovoga iznošenje biomaterijala se vrši: košenjem, grabuljanjem liš-ća, uklanjanjem propalih biljaka i td. Prihrana zelenih površina, kojom se na-doknađuju ovi gubici, skoro se uopšte ne vrši (normalno osim u slučaju sezons-kih cvetnjaka, perenjaka ili sadnje novih biljaka). Opravdanost predloženog metoda (strateškog planiranja ekonomičnih zele-nih površina) najviše se ogleda kroz činjenicu da se merodavni stručnjaci i naučnici dugo bave ovom problematikom. Biomaterijal se uglavnom odnosi na deponije, ponegde se uništava a negde prepušta raspadanju. S`obzirom na izra-zitu degradaciju profila zemljišta u urbanom području i njegovo zagađenje, ba-canje potencijalnog plodnog zemljišta nije primereno. Pretvaranje otpadnog biomaterijala u plodno zemljište svakako stvara og-romne mogućnosti povećanja dobiti, a u skladu je sa principima održivog raz-voja 19. Svakako da je u praksi njegovo korišćenje za proizvodnju supstrata slabo zastupljeno zbog nečistoće i kod praktičara nailazi na otpor. Potencijalna ekonomičnost gradskih zelenih površina zasniva se i na raznovrsnosti. Možda se svaka površina uređuje sa drugačijim vrstama i količine vrsta nisu „rentabilne“ sa aspekta unutrašnjeg transporta. Međutim izradom kvalitetnog hodograma, kome predhodi izrada Katastarskog plana stvaraju se mogućnosti da se troškovi unutrašnjeg transporta svedu na minimum stvara-njem posebnih ekipa. Pored toga stvorio bi se dodatni izvor finansija te bi se stimulisala dodatna ulaganja u kvalitetnije održavanje zelenih površina. U najboljem slučaju zelene površine bi postale ne samo rentabilne već bi is-platile same sebe20. O ostalim mogućnostima nepotrebno je govoriti.

6

ZAKLJUČAK

Sve što je do sada izneto manje ili više se već primenjuje u praksi. Među-tim i dalje nisu sagledani svi potencijali. Malo ko može da kaže za šta se i gde koriste biljke i njihovi delovi. Oblast o ovim saznanjima je rascepkana. Spajanjem ovih saznanja u jedinstvenu bazu podataka bilo bi moguće kvalitetno i još tačnije procenjivanje ekonomičnosti vrsta. Pošto je suštinsko značenje održivog razvoja „uspostavljanje skladnog od-nosa između ekologije i privrede“ jasno je da usklađivanje sa privredom može da se izvrši samo kroz obezbeđenje dobiti i povećanje ekonomičnosti zelenih površina. Pošto je intenzitet korišćenja povećan i zato što se ono planski i u dužem vremenskom periodu
19

Primedba autora: Tako na primer u Nemačkoj je problem otpadnog materijala i voda u pivarama rešen izgradnjom bazena za proizvodnju algi i ribnjaka. Time su obezbeđeni suština održivog razvoja, količina otpada je smanjena na minimum, životna sredina je zaštićena, a postigla se i dodatna zarada. 20 Ovakva ideja je nastala ranije, u postupku izrade Urbanističkog plana Narone bašte, a realizovala se više kroz izgradnju diskretnih prodajnih objekata.

19

sprovodi postoje sve osnove da se ovako formira-ne zelene površine smatraju novim tipom prirodnih resursa, ali koji je svaka-ko antropogenog porekla.

20

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->