Svet gljiva

1
Svet gljiva
3
UVOD
Mikoloko istraivanje re"nog
ostrva Ade Ciganlije, izletita
Beogra#ana, koje je izvrio autor
ovog rada u periodu od 1989-
1997, nast avl j eno j e sa
prikupljanjem novih podataka u
periodu 1998-2002. U tom pe-
togodinjem razdoblju autor ovog
rada nije sam istraivao pomenuti
teren, ve! se u dobroj meri oslo-
nio na rezultate drugih "lanova
MDS (Davidovi!, Radi! & Radi!,
Lazi!, Petroni!, Koj"in, Filka i
drugi) pri "emu im se ovom
prilikom najlepe zahvaljuje i
podse!a da je u ovoj oblasti
kolektivni rad od izuzetnog
zna"aja.

REZULTATI ISTRAIVANJA
Istraivanje gljiva na Adi Ci-
ganliji u drugom ciklusu (1997-
2002.) dalo je slede!e rezultate:
otkrivene su 22 nove vrste od
"ega podrazdelu Basidiomycotina
pripada 21, a podrazdelu Ascomy-
cotina 1 vrsta. Klasi Hymenomy-
cetes 19, Gasteromycetes 2 i Dis-
comycetes 1 vrsta. Terikolnih
vrsta je 7, lignikolnih 15; saproba
19, parazita 1 i simbionata 2. to
se ti"e upotrebne vrednosti 3 su
jestive, 1 uslovno jestiva, 17 ne-
jestivih i otrovnih 1.

Upore#uju!i rezultate prvog sa
drugim ciklusom istraivanja
dolo se do priblino istih odnosa
kako u pogledu klasifikacije, tako
i u pogledu
na"ina ivota i
upotrebne vred-
nosti na#enih
vrsta.

GLJIVE ADE CIGANLIJE, II DEO
(Dodatak radu objavljenom u Svetu gljiva br. 6 i 7 za 1998. godine)
Ibrahim HADI$

Fungi

4
Svet gljiva
Carstvo: Fungi
Razdeo: Eumicota
Podrazdeo: Basidiomycotina
Klasa: Hymenomycetes

Podrazdeo: Basidiomicotina
Klasa: Gasteromycetes

Podrazdeo: Ascomycotina
Klasa: Discomycetes
SISTEMATIZACIJA VRSTA GLJIVA ADE CIGANLIJE, II DEO
red rod vrsta
jesti-
vost
na"in
ivota
Lycoperdales Lycoperdon L. pyriforme Sch.: Pers. uj 1
Geastrum G. sessile (Sow.) Pouzar n 1
red rod vrsta
jesti-
vost
na"in
ivota
Helotiales Ascocoryne A. cylichnium (Tul.) Korf n 1
Simboli: Upotrebna vrednost: j= jestiva, n= nejestiva, o= otrovna
Na"in ivota: 1= saprob, 2= saprob-parazit, 3= parazit, 4= simbiont
red rod vrsta
jesti-
vost
na"in
ivota
Aphyllophorales Merulius M. tremellosus Fr. n 1
Spongipellis S. spumeus (Sow. Fr.) Pat. n 3
Lenzites L. warnieri Durri. & Mon. n 1
Polyporales Polyporus P. varius (Pers.) : Fr. n 1
Coriolopsis C. gallica (Fr.) Ryv. n 1
Panellus P. mitis (Pers. : Fr.) Kuhner. n 1
Boletales Suillus S. collinitus (Fr.) O. Kuntze j 4
Agaricales Clitocybe C. phaeophtalma (Pers.) Kuyper n 1
Ossicaulis O. lignatilis (Per.: Fr.) Red.&Gin. n 1
Tricholoma T. album (Schff.:Fr.) Quel. n 4
Conocybe C. tenera (Sch.: Fr.) Kuhn. o 1
Gerronema G. postii (Fr.) Sing. n 1
Haasiella H. venustissima (Fr.) Kotl. & Pouz. n 1
Lyophyllum L. ulmarium (Bull. Fr.) Kuhn. j 1
Rhodotus R. palmatus (Bull.: Fr.) Maire n 1
Mycena M. rossea (Bull.) Sacc. et D. C. n 1
Psathyrella P. melantina (Fr.) Ku. & Ro. n 1
P. pygmea (Bull. Fr.) Sing. n 1
Strobilurus S. tenacellus (Pers.: Fr.) Sing. j 1
Svet gljiva
5
Agaricus arvensis
Agaricus bitorquis
Agaricus campestris
Agaricus pequinii (Boud.) Konr.
et Maubl.*
Agaricus placomyces var. melea-
gris
Agaricus silvaticus
Agaricus xanthoderma

Agrocybe aegerita
Agrocybe dura
Agrocybe praecox
Armillaria mellea
Armillaria tabescens
Artomyces pyxidatus
Ascocoryne cylichnium
Auricularia auricula - judae
Auricularia mesenterica
Auriculariopsis ampla

Bolbitius vitellinus
Bovista plumbea
Calocera cornea
Calocera viscosa
Calocybe gambosa
Chondrostereum purpureum
Climacodon septentrionalis

Clitocybe cerussata
Clitocybe dealbata
Clitocybe inversa
Clitocybe phaeophtalma
Clitocybe vibecina

Collybia dryophila
Collybia fusipes
Collybia kuehneriana Sing.*
Coltricia cinnamomea (Jacq. :
S.F. Gray) Murr.*
Conocybe tenera
Coprinus atramentarius
Coprinus comatus
Coprinus disseminatus
Coprinus domesticus (Bolt. Fr.)
Sing.**
Coprinus hemerobius
Coprinus micaceus
Coprinus niveus
Coprinus picaceus
Coprinus plicatilis
Coprinus silvaticus
Coprinus truncorum (Schaeff.)
Fr.*
Coriolopsis gallica
Crepidotus brunneoroseus
Crepidotus luteolus
Crepidotus mollis
Cudoniella clavus

Cyathus striatus
Dacrymysec stillatus
Daedalea quercina
Daedalopsis confragosa
Daedalopsis tricolor
Daldinia vernicosa (Schw.) Ces
& De Net.*

Dichomites campestris (Quel.)
Dom. & Orlicz**
OTKRIVENE VRSTE GLJIVA NA ADI CIGANLIJI
U PERIODU OD 1989-2002.
6
Svet gljiva
Entoloma ameides (Bk. & Br.)
Sacc.*
Entoloma aprile
Entoloma clypeatum
Entoloma porphyrophaeum
Entoloma saundersii
Exidia glandulosa (Bull. : Fr.)
Fr.*

Fistulina hepatica
Flammulina velutipes
Fomes fomentarius
Fomes populinus
Fuligo cinerea (Schw.) Morg.*
Funalia trogii

Galerina marginata (Fr.) Kuhn.*
Ganoderma adspersum
Ganoderma applanatum
Ganoderma lucidum
Geastrum melanocephalum
Geastrum sessile
Geastrum triplex

Geastrum sp.**
Gerronema albidum
Gerronema postii
Gleophyllum sepiarum

Haasiella venustissima
Helvella elastica Bull.**
Hemipholiota populinea
Hemitrichia caliculata (Speg.)
Farr.*
Hirschiporus abietinus
Hohenbuehelia mastrucata (Fr. :
Fr.) Sing.*
Hygrocybe cereacea
Hygrocybe nivea
Hygrocybe psitacina (Schw. :
Fr.) Kumm.*
Hymenoscyphus scutula
Hypholoma fasciculare
Hypholoma sublateritium
Inonotus hispidus

Kavinia himantia (Schw.) J.
Erikss.*

Laccaria laccata
Lactarius zonarius (Bull.) Fr.**
Laetiporus sulphureus
Leccinum crocipodium
Leccinum duriusculum
Lentinus lepideus
Lenzites warnieri
Lepiota aspera
Lepiota cristata
Lepiota helveola
Lepista nuda
Lepista rickenii
Lepista saeva
Leucoagaricus leucothites
Lycogala epidendrum
Lycogala flavofuscum (Ehreub.)
Rost.*
Lycoperdon pyriforme
Lycoperdon saccatum
Lyophyllum connatum
Lyophyllum decastes
Lyophyllum ulmarium

Marasmiellus candidus (Bolt.)
Sing.**
Marasmius oreades
Marasmius rotula
Svet gljiva
7
Melanoleuca melaleuca
Meripilus giganteus
Merulius papyrinus
Merulius tremellosus
Mi cromphal e brassicol ens
(Romagn.) Orton*
Mitrophora semilibera
Morchella elata Fr. : Fr.**
Morchela esculenta var. rigida
Morchella conica var. costata
Mycena abramsii (Murr.) Murr.*
Mycena acicula (Sch. : Fr.)
Kumm.*
Mycena galericulata
Mycena galopus
Mycena haematopus
Mycena inclinata
Mycena pura
Mycena renatii Quel.*
Mycena rossea
Myriostoma coliforme

Neolentinus schaefferi

Omphalina discorosea (Pil.) Her.
& Kotl.*
Ossicaulis lignatilis
Oudemansiella longipes
Oudemansiella melanotricha
Oudemansiella radicata
Panaeolus semiovatus
Panellus mitis
Panellus stipticus
Panus sp. (3 okt. 92.)
Panus tigrinus
Paxillus filamentosus
Paxillus involutus
Paxina acetabulum
Peziza cerea
Peziza micropus Pers.*
Peziza repanda Pers.*
Peziza vesiculosa

Phaeohelotium umbilicatum (Le
Gal) Denn.*
Phallus impudicus
Phellinus ferreus
Phellinus ignarius

Phlebia merasmoides
Pholiota aurivella
Pholiota salicicola (Fr.) Arn.*
Pholiota tuberculosa (Sch. : Fr.)
Kumm.*
Pholiotina filaris

Phyllotopsis nidulans
Pleurocybella porigens
Pleurotus calyptratus
Pleurotus cornucopiae
Pleurotus drinus
Pleurotus ostreatus
Pleurotus pulmonarius Fr.*
Pleurotus salignus Fr. (ss. Ro-
magn.)*
Pluteus atricapillus
Pluteus aurantiorugosus
Pluteus curtisii
Pluteus luteovirens Rea*
Pluteus romellii (Britz.) Sacc.*
Pluteus salicinus
Pluteus semibulbosus
Polyporus arcularius
Polyporus badius
Polyporus floccipes
Polyporus mori
8
Svet gljiva
Polyporus squamosus
Polyporus varius
Postia caesi
Postia stiptica
Psathyrella candolleana
Psathyrella conopilus* (Fr. : Fr.)
Pear. & Denn.
Psathyrella hydrophila
Psathyrella melantina
Psathyrella multipedata
Psathyrella pennata
Psathyrella pygmea
Psathyrella sarcocephala
Psathyrella spadiceo-grisea
Psathyrella velutina
Pycnoporus cinnabarinus
Ramaria stricta
Reticularia lycoperdon* Bull.
Rhodotus palmatus

Sarcoscypha coccinea
Schizophyllum commune
Scleroderma verrucosum
Scutellinia scutellata
Spongipellis spumeus
Steccherinum ochraceum
Stecherinum fimbriatum (Pers. :
Fr.) Erikss.*
Stereum hirsutum
Stereum rugosum
Stereum subtomentosum

Strobilurus tenacellus
Stropharia coronilla
Suillus collinitus
Suillus granulatus

Tarzeta catunnis

Tomentellina fibrosa
Trametes hirsutum (Wulf. : Fr.)
Pil.*
Trametes multicolor (Sch.) Jul.*
Trametes pubescens (Schum. :
Fr.) Pil.*
Trametes suaveolens
Trametes versicolor
Tremella mesenterica Retz. :
Fr.*
Tricholoma album
Tricholoma populinum
Tricholoma saponaceum

Tubaria furfuracea
Tulostoma brumale

Verpa bohemica
Volvariella bombycina
Volvariella speciosa var. gloio-
cephala
Xerocomus chrisenteron
Xylaria digitata (L.) Grev.*
Xilaria longipes Nits.**
Xylaria polymorpha

NAPOMENA:
-Vrste gljiva zapisane nor-
malom poti"u iz prvog ciklusa is-
traivanja (1989-1997.).
-Vrste gljiva zapisane kurzivom
na#ene su u drugom ciklusu
(1997-2002.).
-36 vrsta gljiva obeleenih
boldiranim kurzivom i asteriksom
pronala je na Adi Ciganliji Mir-
jana Davidovi!.
Svet gljiva
9
-8 vrsta gljiva obeleenih
boldiranim kurzivom i sa dva as-
teriksa pronaao je na Adi Ci-
ganliji Sinia Radi!.
Autor se zahvaljuje gospo#i
Davidovi! i gospodinu Radi!u na
ustupljenom materijalu koji listu
gljiva ovog stanita proiruju sa
192. na 236 vrsta.

ZAKLJU#AK
Rezultati istraivanja Ade Ci-
ganlije u oba ciklusa (1987-1997.
i 1998-2002.) su slede!i: ukupno
je otkriveno 192. vrsta gljiva koje
su razvrstane u 4 klase, 15 redova
i 104 roda. Podrazdelu Basidio-
mycotina pripada 178 a Ascomy-
cotina 14. Klasi Hymenomycetes
166, Gasteromycetes 12 i Disco-
mycetes 14. Terikolnih vrsta je
92, lignikolnih 100. Po na"inu
ivota saproba je 150, saprob-
parazita 13, parazita 13 i sim-
bionata 16. Po upotrebnoj vred-
nosti jestivih je 54, nejestivih
112, uslovno jestivih 12 i otrov-
nih 13 vrsta.

Sa vrstama gljiva koje su pronali
Mirjana Davidovi! i Sinia Radi!,
a koje nisu bile zabeleene na Adi
Ciganliji u prethodnim istraivan-
jima autora ovog rada, lista se
proiruje za jo novih 44 vrsta, te
je njihov ukupan broj 236. Neko-
like vrste sa spiska Mirjane Davi-
dovi! pripadaju razdelu Myxomy-
cota, klasi Myxomycetes, koje u
predhodnim istraivanjima i
popisima nisu bile obuhva!eni.

Pojedine novozabeleene vrste iz
drugog ciklusa nove su za Srbiju,
a neke retke za iri deo Balkana.
Ostrvo Ada Ciganlija jo jednom
se potvrdilo kao zanimljiv loka-
litet na kojem ivi veliki broj
vrsta biljaka (454) i gljiva (236),
pa bi zbog toga, kao i zbog drugih
resursa, trebalo zatiti ovo
podru"je-izletite Beogra#ana.
Naalost, to se ne "ini u dovoljnoj
meri, naprotiv, biljnjeg pokriva"a
sve je manje, pa otuda verovatno i
predstavnika gljiva.

10
Svet gljiva
TRI NOVE VRSTE ZA SRBIJU
Sinia RADI$
1. Amanita battarrae (Boudier)
M.Bon

Razdeo: Basidiomycotina
Klasa: Homobasidiomycetes
Podklasa: Agaricomycetideae
Red: Amanitales
Porodica: Amanitaceae
Rod: Amanita

eir: do 8 cm irok, gladak,
koncentri"no zoniran, sive, "a-
#avosive do uljanosive boje sa
sme#om nijansom; izbo"enog te-
mena, blago narebranog ruba.
Listi"i: gusti, beli, slobodni.
Otisak spora je beo.

Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, bela,
unutra uplja, prema osnovi se
iri, sa jedva vidljivim cik-cak
pojasevima u bazi; u donjem delu
poseduje belu opnastu vre!icu, sa
u!kastim mrljama, ponekada
izdignutu iznad povrine zemlje.

Meso: belo, tanko u eiru,
lomljivo; bez mirisa.

Stanite: raste po umama,
uglavnom listopadnim, dosta je
redka.

Napomena: Nekoliko primeraka
ove vrste naao sam po"etkom
novembra 2002. godine u
Koutnjaku, pored pea"ke staze,
na ivici "etinarsko-listopadnog
umarka. Pronala ju je tako#er,
pre nekoliko godina u Lipovici,
"lan MDS Mirjana Davidovi!.

Ovoj lepoj, elegantnoj gljivi
sli"na je Amanita fuscoolivacea
(Khner ex Contu) Romagnesi
koja je planinska vrsta, neto
robusnijeg izgleda. A. beckeri
Huijsman je neto krupnija,
r o b u s n i j a , s a i z r a z i t o
pahulj i"ast om drkom, A.
submembranacea (M. Bon)
Grger je zdepastija, ponekada sa

Svet gljiva
11
sme#astim ostacima univerzalnog
vela; A.groendlandica Bas ex
Knudsen & Borgen, koja je u
sivo-sme#i m tonovi ma, je
severnja"ka-alpska vrsta.

Fig: Courtecuisse (1995), Courte-
cuisse (1999)
Leg.: Sinia Radi!
Determin.: Sinia Radi!
Dokument: eksikat, otisak spora i
fotografija.


2. Hohenbuehelia rickenii
Kuhn.Orton

Razdeo: Basidiomycotina
Klasa: Homobasidiomycetes
Podklasa: Agaricomycetideae
Red: Tricholomatales
Porodica: Pleurotaceae
Rod: Hohenbuehelia
eir: 5-9 cm irok, ima oblik
napola prese"enog eira, sitno
velurast, oker-sme#e obojen,
nagore izvijen.

Listi"i: gusti, krem beli,
slobodni, sputaju se niz drku.
Otisak spora je beo.

Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, cilin-
dri"na, puna, delimi"no odse"ena,
okerasta, sitno velurasta.

Meso: belo, tanko u eiru,
lomljivo; bez posebnog mirisa.

Stanite: raste ispod "etinara,
dosta je redka.

Napomena: Nekoliko primeraka
ove vrste naao sam po"etkom
septembra 1999 godine, u
borovom umarku na isto"nom
obodu Koutnjaka. Dosta je
sli"na vrsta Hohenbuehelia geo-
genia (DC.:Fr.) Sing. kojoj je
eir "esto izuvijan, talasastog
ruba, listi!i su re#i. Sli"na je i
Hohenbuehelia petaloides (Fr.)
Schulz ali se sigurno razlikuje po
obliku spora i po busenastom i
izuvijanom rastu.

Fig: Cetto (1994)
Leg.: Sinia Radi!
Determin.: Sinia Radi!
Dokument: eksikat, otisak spora i
slajd.

12
Svet gljiva
3. Geastrum lageniforme Vitta-
dini

Razdeo: Basidiomycotina
Klasa: Homobasidiomycetes
Podklasa: Gasteromycetideae
Red: Lycoperdales
Porodica: Geastraceae
Rod: Geastrum
Plodno telo: dok se ne otvori ima
oblik tikvice ili zatvorene
lukovice. Kad se otvori ima 6-7
vitkih, iljatih krakova, promera
3-6 cm. Donja povrina krakova
je glatka, sa utotosme#astim
mrljama. Unutranja povrina je
belkasta ili boje koe ili svetlo
sme#a.

Meina: promera 10-16 mm, bez
drke sa izbrazdanom, ali ne
prstenastom aureolom, oko
vi sokog, st oast og, si t no
dlakavog otvora, svetlo sme#a ili
krem obojena.

Stanite: raste na humusnom,
peskovitom ili ilovastom tlu u
listopadnim gajevima ili umama,
"esta u bagremarima.

Diskusija
Nekoliko primeraka ove vrste
naao sam u Be"menskoj umi
krajem oktobra 2002 godine, u
bagremaru, na peskovitom
zemljitu. Lako se prepoznaje po
crvenoj boji donje polovine drke.

Fig: Drfelt (1985), Keizer
(1996)
Leg.: Sinia Radi!
Determin.: Sinia Radi!, potvrdio
I. Hadzi!
Dokument: eksikat i fotografija.
Napomena: u prolom broju,
u tekstu gde je prikazana nova
vrsta gljive za Srbiju, -Pluteus
varijabilicolor, potkrala se
greka u sistematizaciji vrste,
tako da dva puta pie
podklasa. Drugi put treba
da pie porodica. Molimo
!itaoce da prihvate nae
izvinjenje.

Svet gljiva
13
Farmakologija
Armillaria mellea - medenja"a,
ispoljava antibiotsko dejstvo (in
vitro) protiv patogenih bakterija
Staphyloccocus aureus, Bacillus
cereus i B. subtilis. Armilari"na
kiselina, nedavno izolovana iz
ove gljive, inhibira Gram-
pozitivne bakterije i kvasac, dok
polipeptid dekstran deluje protiv
tumora. In vitro eksperimenti sa
ekstraktom micelije medenja"e
pokazali su da je ona veoma ak-
tivna protiv Gram-pozitivnih bak-
terija.

Eksperimenti na ivotinjama po-
kazali su da medenja"a usporava
ritam srca, smanjuje perifernu i
vaskularnu koronarnu rezisten-
ciju, pospeuje cerebralnu cirku-
laciju krvi, dok substanca AMG-1
, izolovana iz medenja"e ima
cerebralno protektivni efekat.
Gljiva pove!ava efikasnost
kiseonika u mozgu, ne menjaju!i
krvni pritisak. Deluje sedativno i
protiv gr"eva. Polisaharidi
izolovani iz medenja"e pomau
da se ivotinje zatite od negativ-
nih posledica joniziraju!eg zra-
"enja.

Klini!ka ispitivanja
Medenja"a reducira simptome es-
encijalne i renalne hipertenzije,
kao i neurastenije.

Toksi!nost
Medenja"a moe da izazove
mu"ninu, naro"ito ako nije dobro
kuvana i ako se konzumira sa
alkoholom. Kod nekih osoba
gljiva moe da izazove dijareju,
na ta ukazuje njeno nema"ko
ime Hallimasch, to je, prema
tvr#enjima, skra!eno od Hell in
Arsch (pakao u stranjici).

Kori"enje u tradicionalnoj
medicini
Tradicionalna kineska medicina
(TKM) medenja"u smatra slat-
kom i hladnom i preporu"uje je
kao hranljivi tonik. Veoma ak-
tivno deluje na jetru, plu!a, sto-
mak i velike intestinalne sisteme.
U Kini se proizvode tablete od
njene micelie koje deluju na
nervni sistem (protiv gr"eva,
protiv bolova), sli"no kao biljka
Rhizoma gastrodia, sa kojom je
gljiva u simbiozi. TKM smatra da
medenja"a ja"a plu!a, creva i sto-
mak, da spre"ava isuivanje koe,
pomae u slu"aju bolova u
LEKOVITA SVOJSTVA GLJIVA:
ARMILLARIA MELLEA - MEDENJA#A
14
Svet gljiva
nogama, lumbaga, rahitisa i epi-
lepsije.

Kori"enje u medicini
Prema TKM, medenja"a, ako se
redovno koristi, spre"ava neke
bolesti respiratornog i digestivnog
trakta, uklju"uju!i gastritis i
bolnu probavu. U Kini se koristi
za poboljanje vida i za suzbijanje
oftalmije i kokoijeg slepila
(delimi"no verovatno stoga to
sadri visok procenat vitamina
A). U Kini se od medenja"e pro-
izvode tablete koje pove!avaju
priliv krvi u mozak i srce i pre-
por u"uj u s e za l e"enj e
vrtoglavice, neurastenije, ne-
sanice, epilepsije i uko"enosti
udova.

Priprema i doziranje
Koristi se cela gljiva, koja se
moe priti, dinstati, kuvati ili se
od nje spravlja "aj. Gljivu treba
prokuvati 15 minuta i vodu pro-
suti. Moe se pomeati sa jelom
ili se pripremiti kao "aj. Ekstrakt
u prahu: uzima se oko 400 mili-
grama dnevno, ujutro i uve"e.
Medenja"a se moe konzervisati
u ulju ili sir!etu. Moe se osuiti,
a zatim zamrznuti. Treba je
osuiti brzo i temeljito da bi se
zatitila od insekata.


(Medicinal Mushrooms - Christo-
pher Hobbs)

Prevela sa engleskog i priredila
Vesna Hadi!
Svet gljiva
15
U jesen 2002. godine na jednom
od sastanaka MDS pokrenuto je
pitanje ta"nog izgovora re"i eksi-
kat. %lan MDS gospodin T.
Ivanovi! izneo je tvrdnju da se u
"asopisu Svet gljiva, kao i u us-
menom obliku me#u gljivarima,
re" eksikat pogreno izgovara.
Umesto eksikat trebalo bi, po
tvrdnji g. Ivanovi!a, izgovarati
egzikat.

Da bismo ovu stvar stru"no objas-
nili, zamolili smo diplomiranog
klasi"nog filologa g-#icu Jasnu
Hadi! da nam protuma"i zna-
"enje ove re"i i uputi na njen pra-
vilan izgovor.

Da vidimo prvo ta uopte zna"i
ova re": eksikat je strana re" koja
se uveliko odoma!ila kod nas u
bilokim naukama. Ona je latin-
skog porekla (izvedena iz latin-
skog glagola exsiccare, to zna"i
isuiti) i upotrebljava se u bota-
ni"kim i mikolokim naukama za
ozna"avanje sasuenog biolokog
materijala (dela ili cele biljke,
gljive i sl.) koji slui za dalja
nau"na istraivanja, a istovre-
meno i kao dokaz da je odre#ena
vrsta prona#ena na odre#enom
terenu.

U specijalizovanom engleskom
re"niku Botanical latin, Vilijama
Sterna, 1983, eksikat je definisan
na slede!i na"in: exsiccatus:
dried; plantae exsiccatae, herbar-
ium specimens; fungi exiccati,
dried fungi.

Dakle, latinski izgovor ove lek-
seme bi bio eksikat (a tako i u
srpskom jeziku) zbog o"uvanja
izgovora osnovnog latinskog
glagola re"i siccare, koja zna"i
suiti, a nepra-
vilno egzikat.
Ovaj drugi
izgovor bio bi
analogan izgo-
voru re"i egzis-
EKSIKAT ILI EGZIKAT?

Jezik
16
Svet gljiva
tencija, egzaktno itd, no kod njih
je u pitanju sasvim drugi koren
re"i.

Jo jedna re" izvedena od latin-
skog glagola sissare koristi se u
naem jeziku. To je imenica sika-
tiv. Ovaj pojam koristi se u
slikarstvu. Sikativ je vrsta suila
koje se dodaje uljanim bojama da
bi se bre su-ile.

U Re!niku srpskohrvatskog
knjievnog i narodnog jezika
SANU-a, kao i u re"nicima
stranih re"i i izraza (M. Vujaklije
i B. Klai!a), javlja se samo pojam
eksikator (tako#e izveden iz latin-
skog glagola exsiccare) koji
ozna"ava posudu za "uvanje
hemikalija, snabdevenu tvarima
koje jako upijaju vodu u cilju
suenja. Imenica eksikat nije za-
beleena ni u jednom re"niku
srpskog jezika, a u Re!niku
srpskohrvatskog knjievnog jezika
Matice srpske "ak ni eksikator.

Dakle, pravilan izgovor re"i o ko-
joj raspravljamo je eksikat, a
pogreno egzikat!

Redakcija
Eksikat
Svet gljiva
17
U Institutu za srpski jezik SANU,
Beograd, pod pokroviteljstvom
Uneska, u toku je rad na projektu
prikupljanja gra#e o slovenskim
govorima na Kosovu i Metohiji.
Tokom januara meseca 2003.
godine vo#en je razgovor sa
porodicom ivojina Simonovi!a
(1953) iz sela Jasenovik kod
Novog Brda. Porodica Simonovi!
danas ivi u Smederevu.

Sa porodi com Si monovi !
razgovaralo se o nekadanjem
ivotu na Kosovu, pa i o branju
pe"uraka. Porodica Simonovi!
bavila se branjem, suenjem i
prodajom pe"uraka, prodavali su
vrganje i lisi"arke u Kosovskoj
Kamenici, ali su za svoju ishranu
koristili samo ljutike (Lactarius
piperatus?) i livadske (Agaricus
campester?). Pored ovih, u
Novom Brdu razlikuju jo ze"je
(zaj!e) i kozje (kojze) pe"urke
koje se ne jedu, kao i otrovne
ciganke, ciganske pe!urke. Na
osnovu ovih lokalnih naziva teko
je zaklju"iti o kojim se
pe"urkama zaista radi jer narodni
termini pe"uraka iz Novog Brda
nisu zabeleeni u Simonovi!evom
Botani"kom re"niku. Malo je
verovatno da su novobrdske kojze
pe!urke ista vrsta kao kod
Simonovi!a potvr#ene kozje
pe!urke, Panus rudis.
GLJIVARSTVO U NOVOM BRDU


Mle!nica
Vrganj
18
Svet gljiva
U nastavku je dat trankript
r azgovor a s a por odi com
Simonovi! na temu ishrane,
pitanja istraiva"a data su u
zagradi:

Sestra mi kae: Pe"em jabuke pa
jedem namesto leba, trpimo za
tebe, a ti, kae, da u"i kolu, a ja
nemam leba da jedem. (ta se jo
jelo u teka vremena?) To mi
pri"ao moj otac da su meali
branjo, resu od lesku i koprive i
pravili barenicu, ka"amak. Mean
ka"amak, zna. I spana!, jer od
koprive i od zelje dobije se krv. I
ja"i je "ovek. Ja ovde ne mogu da
krenem ako mi ne pravi zeljanik.
Kuljevka se isto mlela.
Kuljevka od kukuruz, zna,
otkruni, uzme ono zrna, ostane
ti ono da se stavi u poret, da se
loi. Deda mi mene pri"ao, kae,
sinko, mi kad nemamo drugo,
uvatimo te kuljevke u vodenicu,
i na kamen sameljemo i to posle
varimo, u barenicu, ka"amak, i
jedemo da budemo ivi, nemamo
od "ega da ivimo. Nema nita,
sirotinja bila. Ja kaem, dedo,
kako? Kae, sine, zna kako,
kuljevku nosimo u vodenicu.
Mora. Samo da nisi gladan. I po
stoku ako ogladni, nema leb.
Lisi!arke
Svet gljiva
19
Onda nakri umu, umu od
bukvu mi smo jeli. (Da li su se
brale pe"urke?) Da. Pe"urke
ljutike. Mi ljutike smo gi zvali.
Pe"urke primo zna, s luk crn.
Ali ako nema belo mleko ne sme
da se jede. Ljutike ako nemaju ne
sme, a ako ve! imaju mleko mi
beremo. Ako ne, onda smo gi
zvali kojze pe"urke, ako nemaju
mleko. Ako je suva ljutika, ako
gu stavi u usta to je otrov, a koja
ima mleko mi smo jeli. (Koje se
jo pe"urke jedu?) Livadske,
mesnate. Te smo brali. (A da li se
jedu one ute, kao narandaste?)
Nisu. To nismo dali, zaj"e gi
zvali smo. To nismo smeli. (A
vrganj?) Ni vrganj nismo, vrganj
smo brali, prodavali smo, zna.
Brali smo, brao sam ja. Beremo,
al ne jedemo. (A zato?) Mi
nismo, neki komiluci, imao
jedan, star je bio, zna bolela ga
noga, on je jeo. Uvati, pa ispri,
zna, kae kao meso. Pri"ao mi,
al mi nismo. Mi beremo i
prodamo. Mlado ide sirovo.
Posuimo neto na sunce, a neto
pa nosimo. (Lisi"arke niste jeli?) I
to smo brali. Brali smo, a nismo
jeli. (Znate koje su?) Znam
lisi"arke, ja sam prodavao, one
ute. Ja sam najvie u Kamenicu
prodavao. To beremo pa sirove
odma. One se ne suu. One se
ne suu uopte, sirove se nosu.
Odma "im gi naberemo, onese ga.
A vrganj smo suili, ta"no
zovemo vrganj. Meni komija tu
bio bolestan, pri"ao, kae, ja
ispe"em, isprim. Ja nisam, na
moju decu ja nisam davala. Samo
ljutike. (Zna"i, ljutike i livadske?)
To smo jeli. Kafenkaste, male. (A
kako zovete otrovne pe"urke, ove
za koje znate da su sigurno
otrovne? One crvene sa belim?)
Ciganke. Ciganske smo gi zvali. I
posle mi zovemo kojze, tu gde
smo imali stoku, kojze. To one
crvene. Dalje ima ve!e reke, mi
znamo to i ne damo. To je zeleno,
to je otrovno, otruje se
momentalno. Izbaci ona plavo
odma. %im gu slomi, ona izbaci
otrov odma, poplavi. Kao
sumporna kiselina. %im izala iz
zemlju ona to ima. %im gu
slomi. To nismo smeli.

Biljana Sikimi!

ampinjoni
20
Svet gljiva
Kada se setim detinjstva predam-
nom iskrsnu nezaboravne slike
misti"ne no!ne svetlosti na brdu
Kle"u vie moje rodne ku!e, koja
se pojavljivala sporadi"no od
prole!a do jeseni. Otac i majka su
se na ovu pojavu saaptavali, ne
otkrivaju!i preda mnom zna"enje
nur vatre, koja je sama od sebe
planula. Izme#u tog vremena,
vremena mog ranog detinjstva i
novog susreta sa ovom pojavom
prolo je moda desetak godina.
Naime, nas petnaestak Roajaca,
u"enika srednje kole u Novom
Pazaru, krenuli smo peice jedne
ve"eri za Roaje, da kod ku!e
proslavimo prvomajske praznike.
Ne!u pri"ati uz koje smo napore
savladali razdaljinu od sedamde-
setak kilometara pea"e!i bespre-
kidno po cesti i uprekrat u toku
jedne no!i i jednog dana, ali !u
re!i o nezaboravnom susretu sa
misti"nom vatrom. Naime, kada
smo prolazili kroz jedan vo!njak
nadomak sela Sebe"eva, zapazili
smo u mraku
panj koji je sav
goreo "udes-
nom, fosforo-
centnom, neze-
maljskom va-
trom. Prili smo i svako je od nas
bez straha odlomio komad trulog
panja i nastavio put sa bakljom u
rukci. Naravno, nismo znali ta je
uzrok ovom sjaju, odnosno ta je
potpalilo ovu vatru. Neobi"nu
lampu vitlali smo ispred sebe po
mraku, zadevali je za pojas,
stavljali na kape itd. Kako je
vreme odmicalo komadi! panja
lagano se suio u naim rukama i
vatra je posustajala. U naredna
dva-tri sata potpuno je zamrla.
Zoru smo do"ekali, naalost, sa
obi"nim komadom trulog drveta u
rukama. Sa sun"evim zracima
nestalo je "udnog sjaja i mistike.
Ali ostalo je pitanje koje me dugo
progonilo: ta je zapalilo ono
drvo hladnom vatrom koja je si-
IZ GLJIVARSKE BELENICE
Ibrahim HADI$


Iskustvo
Omphalotus olearius
Svet gljiva
21
jala u naim rukama? Na odgovor
je trebalo "ekati blizu tridesetak
godina, sve dok se nisam po"eo
baviti izu"avanjem gljiva. I tada
sam saznao odgovor: micelija
nekih vrsta gljiva, kao i neke bak-
terije, za vreme jake vlage svetle
no!u fosforocentnim sjajem.
Zna"i, ona mistika iz detinjstva,
poja"avana tajnim roditeljskim
doaptavanjem, i kasniji susret sa
neobi"nim svetle!im trulim pan-
jem u vo!njaka pored Sebe"eva,
nije bilo nita drugo doli jo
jedno od neobi"nih svojstava
meni dragih gljiva.

***
Zapazio sam jednu "udnu pojavu
kod nekih ljudi: to slabiji stru"n-
jak u nekoj oblasti, to samou-
vereniji nastup i ve!e ambicije u
njoj. Ne znam otkuda ta obrnuta
s r a z me r a i e l j a z a
meetarenjem, ali to je u ve!ini
slu"ajeva tako. Pa, da bih
potkrepio svoje miljenje,
nave!u jedan primer. Dolazi mi
u posetu gljivar, skoro slu"ajni
poznanik i sa vrata me obasipa re-
"ima: Trebate mi kao lebac. Ja
se "udim toj jakoj izjavi i nenada-
nom izlivu ljubavi. Nae poznan-
stvo traje tek nekoliko meseci, a
on odjednom nastupa kao da smo
nerazdvojni prijatelji. Ubrzo
otkrivam razloge njegove posete.
Dolazi kod mene da mu recen-
ziram i revidiram predlog od 12
vrsta gljiva za kalendar na kojem
treba da budu predstavljene
srpskejestive i otrovne gljiva.
On je preko svojih vrlodobrih
veza obezbedio sebi tezgu, a to
kako !e je odraditi, to se njega ne
ti"e, ili jednostavno o tome ne
razmilja. Uzimam papiri! iz nje-
govih ruku i prime!ujem da
sastavlja" gljivljeg kalendara
osim loeg li"nog znanja ima i
oskudnu gljivarsku literaturu:
raspolae sa dve knjige, jednom
starom i jednom novijeg datuma.
To lako prepoznajem jer se na
njegovom spisku pojavljuju stara
i nova imena gljiva. No, on ih u
svom neznanju ne tretira kao si-
nonime, ve! kao razli"ite vrste pa
za kalendar predlae kao otrovne
Omphalotus olearius i Clitocybe
olearia, Tricholoma tigrinum i
Tricholoma pardinum, Entoloma
lividum i Entoloma sinuatum. Ne

22
Svet gljiva
mogu da verujem da osim to je
neznalica da je pritom nesis-
temati"an. Pitam se kako nije uo-
"io da su od est nabrojanih vrsta
samo tri valjane a ostale tri nji-
hovi sinonimi. A najotrovnije
gljive, sa simbolom mrtva"ke
glave su mu Boletus satanas i Hy-
pholoma fasciculare. Od jesitivih
predloio je dve ne ba naro"ito
jestive i prili"no retke, Grifola
umbelata i Sparassis crispa i dve
nedovoljno istraene za nae
terene, Tuber magnatum i Tuber
melanosporum. On se za jestive
o"igledno opredeljivao po nekom
eststskom a ne gastronomskom
kriterijumu. Ono to mu se "inilo
areno, neobi"nog izgleda, to mu
je predstavljalo reper jestivosti, a
da li ta vrsta uopte raste na
naim terenima, koliko je zas-
tupljena i kakve je jestivosti, to
njega ni najmanje nije zanimalo,
zapravo on o tome nije umeo da
razmilja. Vano je da je on od-
lu"io da odradi posao. Neko drugi
!e mu svesti spisak na 12 vrsta,
ispraviti predloge, spusti!e loptu
na zemlju i stvar !e biti u redu.
On !e uzeti honorar, moda !e
ste!i i neko ime pa !e ga izdava" i
u budu!e zvati da im odradi neto
ovome sli"no, ili "ak sloenije. A
on !e bez imalo stida traiti po-
mo! od drugih. Za takvu pojavu
se u narodu kae: Moje davalo,
njegovo kazivalo.

***
Na Sajmu prehrane 2002. godine
MDS izloilo je sedamdesetak
tipi"no jesenjih vrsta gljiva,
ubranih na raznim terenima oko
Beograda, onih koje rastu na zem-
lji i na drve!u. Na alost,
podzemne iliti hipogejne vrste
nisu bile izloene.

Me#u brojnim posetiocima visoke
radoznalosti isticao se jedan koji
nagnut nad dvema staklenim
vitrinama u kojima su bile
izloene gljive ide o"ima pa zatim
kaiprstom od vrste do vrste i za
svaku kae: -I ova raste u mojoj
bati, i ova, i ova- i tako redom
skoro za svaku. O"igledno, ili
"ovek ima batu poput Nojeve
arke, ili apsolutno nema pojma o
gljivama.

***
etam jedne hladne januarske ve-

Hypholoma fasciculare
Svet gljiva
23
"eri Knez Mihajlovom ulicom.
Jedan uli"ni prodavac, za kojeg
znam da je planinar i tek u ne-
primetnom tragu gljivar, ali ovo
drugo ho!e da podigne na najvii
nivo, zaustavlja me i saoptava
nadmeno: -Jedan na planinar,
koji se slabo razume u gljive, pre
neki dan iao je do Jabu"kog rita
na Tamiu. Tamo je na vrbama ili
topolama naao neke pljosnate
gljive. On kae da su to bile
bukova"e, a ja sam mu rekao da
nisu. Koje bi to vrste mogle biti
sada u toku zime?
-Bukova"e!- odgovorih bez di-
leme.
-Pa je li rastu bukova"e zimi?-
upita zbunjeno.
-Vrsta Pleurotus ostreatus u pri-
rodi isklju"ivo raste u vreme
hladnih dana. To to je naao tvoj
prijatelj mogla bi biti samo
bukova"a, ili eventualno zimski
plami"ak (Flammulina velutipes),
ali poto si rekao da je koljkas-
tog obilika, nema dileme - re" je o
bukova"i.

Bukova!aPleurotus ostreatus
24
Svet gljiva
Jablanova"a, jedna od najukusni-
jih gljiva, raste naj"e!e na jab-
lanu i topoli. S obzirom da na
naim terenima ima vie topola,
opravdan joj je naziv topolovka.
Za razliku od svih ostalih gljiva
koje rastu na drvetu, a "iji je ne-
dostatak brz prelazak iz meke
strukture mesa u tvr#u, drvenastu,
te postaju neukusne i nepodesne
za jelo, jablanova"a dozrevanjem
dobija na kvalitetu. Dozrevanjem
spora gljiva dobija izuzetno lep
miris i posebno pikantan ukus, pa
se zbog toga moe pripremati na
razne na"ine. Recimo, ispreni
ve!i primerci ove gljive mogu se
meriti samo sa smr"cima.

to se ti"e rasta, jablanova"a se
naj"e!e javlja na starim pan-
jevima topola. Za razliku od
bukova"e koja razori panj za dve
do tri godine, jablanova"a se na
panjevima zadrava 10-15
godina, stvaraju!i prividnu
simbiozu, koja mi je do danas
ostala neobjanjivom. Moemo
slobodno re!i da je jablanova"a
jedna od najizdanijih vrsta gljiva
u prirodi jer se naj"e!e na istom
panju pojavi 3-4 puta u toku
jedne godine. Od veli"ine panja
zavisi i prinos. Kada su uslovi za
razvoj povoljni, sa jednog panja
moe se ubrati "ek nekoliko kilo-
grama izuzetnih primeraka. Prvo
kolo njenog rasta poklapa se sa
pojavom prvih smr"aka, a posled-
nje sa pojavom bukova"e i mar-
tin"ice. U odnosu na pomenute
dve poslednje vrste, jablanova"a
je osetljiva na mrazeve. Za dva
kola njenog letnjeg plodonoenja
najve!i problem predstavljaju
gljivlje muice koje su tada
veoma aktivne. Kao posledicu te
aktivnosti imamo crvljive gljive.
Dok je ova pojava na gljivama
jedva primetna, ne treba obra!ati
panju na njih, no, kada su crvi!i
JABLANOVA#A GROFOVIJE SREMSKE

Svet gljiva
25
ve!i, moramo se sa aljenjem
rastati od prekrasnih primeraka
jablanova"a.

Treba napomenuti da mesta i pan-
jeve gde se pojavljuju jabla-
nova"e moramo upamtiti i "esto
obilaziti, ta"no u dan njihovog

26
Svet gljiva
porasta ubrati, jer !e u protivnom
postati plen mnogih prodrljivih
insekata, pa i drugih bera"a. Do-
bro je u toku leta zaliti panjeve sa
nekoliko litara vode. Trud !e nam
se isplatiti. A kada su jake
vru!ine, najbolje je pustiti da
raste oko panja trava ili ve!i
korov koji !e zatititi mlade gljive
od naglog suenja.

U literaturi jablanova"a je
svrstana u parazite koja unitava
zasade topola. Sa sigurno!u
tvrdim posle viegodinjeg
iskustva sa gljivama da jabla-
nova"a ne napada mlada stabla i
zdrave biljke. Stanite jabla-
nova"e su samo stara i ote!ena
stabla koja su u fazi odumiranja,
nastanjena podkornjacima i
drvenjarima. Ovi insekti na radost
gljivara verovatno prenose tj.
oplemenjuju jablanova"om stara
stabla, doprinose!i kruenju ma-
terije u prirodi.

Ako imamo jaku elju i samo
moemo zaraavati jabla-
nova"om nove panjeve odmah
posle se"e topola. Postupak je
veoma jednostavan i oproban vie
puta. Naime, potrebno je na svee
odrezani panj utrljajti spore zrele
gljive, zatim pokiriti panj na-
jlonom a po njemu nabacati
busenja zemlje. Slede!e godine
na tim mestima ima!emo prvi
rod. Sli"an postupak su primen-
jivali stari Rimljani, naravno bez
najlona, koji su veoma cenili ovu
gljivu.

Smatram da gljivari, posebno
stariji, koji nisu vie spremni za
tee terene i duge etnje, treba da
imaju svoje li"ne panjeve sa jab-
lanova"ama. Neka ih oni podse-
!aju na slavne dane mladosti i
gljivolova. A pored naih reka
panjeva ima u izobilju. I starih
gljivara spremnih na ovu avan-
turu.
Nije poeljno rodne panjeve
otkrivati drugim gljivarima, jer je
jablanova"a veoma zavodljiva
vrsta. Kad ona raste, ta mesta
makar bila lovita naih najboljih
prijatelja, ne mogu se zaobi!i...

Iz Sremske grofovije gljiva
Rajko BARA$

Svet gljiva
27
Kino leto 1997. godine izmamilo
je mnoge vrste gljiva na videlo.
Medju njima i jednu koju je u tom
trenutku bilo nemogu!e deter-
minisati. U pitanju je lignikolna
vrsta, na#ena 06. jula 1997.
godine u umi Matijevica, rezer-
vat Obedska bara. Nala sam je
na rezanoj povrini hrastovog
panja visokog oko 70cm. Li"ila je
na neke od vrsta iz familije Poly-
poraceae. Prvi utisak je, s obzi-
rom na utu boju gljive, bio da je
to mlad primerak umskog pileta
Laetiporus sulphures. Drugi po-
gled je ukazao na sli"nost sa
savim mladim dinovskim
rupi"arem Meripilu giganteus,
jer je ubrani primerak donekle po-
tamneo.
Na#eni primerak je bio oblika le-
peze ili koljke, pre"nika oko
12cm i debljine 2,5cm.

Meso je na preseku bilo belo,
prili"no suvo, pamu"asto i uobi-
"ajenog, gljivljeg mirisa, koji naj-
"e!e prati gljive iz familije Poli-
poraceae. Dve njoj, u prvi mah
sli"ne gljive, imaju "vr!e, kom-
paktnije meso, bogatije su te"-
no!u i zato su i tee. Na#ena
gljiva je delovala uistinu
neverovatno lagano. Najvie je
zbunjivala promena boje, pre
svega plodita, od ute ka
crvenkasto-sme#oj na dodirnutim
mestima. Za dinovskog rupi"ara
se zna da intenzivno pocrni, dakle
postaje jo tamniji.

U literaturi koja mi je tada bila
dostupna nisam nala nita sli"no.
Dilema i zagonetka su ostale da
vise u vazduhu do slede!eg leta:
25. juna 1998. godine etaju!i
Boj"inskom umom sa prijatelji-
com, ponovo sam nala istu vrstu
na hrastovim panjevima, na vie
mesta u umi. Prvi primerci koje
smo tada nale bili su mladi, ne
ve!i od oraha. Moja prijeteljica je
za"u#eno i radosno uzviknula:
Eno gove#eg jezika! Ovako
mladi, najbolji su za salatu!
Ubrala je nekoliko tih malih
primeraka, a kada smo malo kas-
nije nale prvi ve!i komad, ve-
likoduno mi ga je prepustila.
%im sam ga ubrala, zagonetka se
ponovo javila. Ovoga puta sam
svee ubranu gljivu odmah pre-
sekla na pola i posmatrale smo
obe kako belo, pamu"asto meso
polako dobija rui"aste tonove.
To je i mene podsetilo na gove#i
HEJ TA SAM JA TO NAAO?
28
Svet gljiva
jezik Fistulina hepatica. Bio je
to novi putokaz. Ali u literaturi
ponovo ni traga.

Slede!i nalaz je od 20. juna 1999.
godine, kada sam zajedno sa jo
nekoliko "lanova MDS-a etala
Boj"inskom umom. U jednom
trenutku smo se malo razdvojili i
"ula sam Sau Krapea kako
zadovoljno vi"e: Ja sam sebi
naao ru"ak!, misle!i da je naao
Laetiporus sulphureus. Bio je bri
od moga vapaja da to ne dira, jer
sam elela da slikam predivne
primerke, postavljene nekoliko
komada jedan iznad drugog, na
uspravnom stablu hrasta, na visini
oko 50cm od zemlje. Brzinom
zadovoljnog lovca, koji je ko-
na"no zgrabio svoj plen, on je
odrezao gornju lepezu i zastao u
"udu gledaju!i kako deo drke
koji je ostao na stablu dobija in-
tenzivno crvenu boju. Tada je sle-
dilo pitanje: Hej, ta sam ja to
naao?
Sutradan, na sastanku MDS-a to
pitanje je i dalje lebdelo u vaz-
duhu, ali bez odgovora. Ovoga
puta pre"nik lepeza je bio oko
30cm, a sam oblik i presek plod-
nog tela su nesumnjivo asocirali
na gove#i jezik. Milo Kaljevi! je

Svet gljiva
29
potvrdio da je i sam pre desetak
dana naao takve gljive u Boj"in-
skoj umi.

Slede!eg ponedeljka, 28.juna
1999.godine nakon redovnog sas-
tanka MDS-a okupili smo se u
kafani Lovac. Ibrahim Hadi! je
doneo "asopis Mycologist 7 /2,
maj 1993. i svima nam pokazao
fotografiju koja je odgovarala
i zgl edu zagonet ne gl j i ve.
Naalost u "asopisu je samo sta-
jalo ime gljive ispod fotografije,
napomena da je retka, ali bez
ikakvih daljih putokaza, tj. teksta
koji bi vrstu poblie opisao, "ak
nije bilo navedeno ni ime autora
koji je gljivi dao ime: Bugloso-
sporus qurcinus.

Potraga se i dalje nastavila. Anita
Klaus i ja smo uradile mik-
roskopiju. Osim to smo videle
ovalne spore, koje su delovale
kao da su bledozelene boje, uo"ile
smo i neke predivne oblike koji
su predstavljali delove tkiva, oni
su bili neno rui"astog odsjaja i
podse!ali na izduene ku!ice
morskih pueva i koljki.

Ibrahim Hadi! je u me#uvre-
menu listaju!i knjigu Klju! za
gljive Ivana Fohta, naao na strani
310 u pasusu Lana jetrenka sle-
de!i podatak: Piptoporus
quercinus (Schard.) Pilat, "esta je

30
Svet gljiva
gljiva, osobito u niim predjelima
Hrvatske, oko Save, preteno na
hrastovim granama po tlu. Na
presjeku joj bijelo meso ubrzo
postane kao jetrenka, crveno
mramorirano no tvr#e, kao pluto,
iako so"no. Manja je od prave
jetrenke. Povrina ima u!kastu
ili sme#u barunastu prevlaku,
koja ubrzo nestaje, no i osnova je
tamnija nego u prave jetrenke,
sme#ija. Nejestiva.

Ovaj opis nas uveliko pribliava
traenoj vrsti. Kada Foht govori o
njenoj plutastoj konzistenciji, to
se odnosi zapravo na suve
primerke: Fistulina hepatica
usled obilja te"nosti u sebi, u sta-
dijumu starenja se pretvara u
krvavu elatinoznu masu, Pip-
toporus quercinus se lagano sui
i stvrdnjava na panjevima.

Moj slede!i nalaz ove gljive je
ponovo u Boj"inskoj umi 30.
juna 2000.-te godine. Ibrahim i ja
nezavisno jedan od drugoga i
dalje tragamo za istinom. Nekako
u isto vreme on stupa u kontakt sa
hrvatskim mikologom Zdenkom
Tkal"ecom, a meni do ruku dolazi
jedna zanimljiva engleska knjiga i
takore!i istovremeno postajemo
sigurni da smo gljivu ta"no deter-
minisali.

Zdenko Tkal"ec upu!uje Hadi!a
na rad Some Interesting Macro-
mycetes and Their Distribution in
Jugoslavia, autora Milice Torti! i
Milutina Jeli!a, objavljenom u
"asopisu Acta botanica Croatica
XXVIII 1969, Zagreb. U ovom
radu gljiva je svrstana u familiju
Poliporaceae, a javlja se pod dva
imena: Piptoporus quercinus
(Schard.)Pilat i Buglossoporus
quercinus (Schard.: Fr)Kotl.:
Pouz. U ovom tekstu stoji da je
vrsta na#ena u Srbiji dva puta.
Naao ju je Vojteh Lindtner u Bo-
j"inskoj umi 28.jula 1957. i
14.avgusta 1959. ukupno "etiri
komada. Novi nalazi "lanova
MDS-a 40 godina kasnije,
potvr#uju vrstu na istom stanitu.

Za h va l j uj u!i l j ubaznos t i
dr. Dragana Radnovi !a sa
Biolokog fakulteta Univerziteta
u Novom Sadu, meni dolazi u
ruke knjiga koja predstavlja klju"
za determinaciju gljiva koje ne-
maju listi!e: FUNGI WITHOUT
GILLS (HYMENOMYCETES and

Svet gljiva
31
GASTEROMICETES An Identifi-
cation Handbook, autora Martin
B.Ellis BSc.,PhD., (Lond.) and
J.Pamela Ellis BSc., Dip. syst.
Mycol. izdanja Chapman i Hall,
London, New York, Tokyo, Mel-
bourne, Madras. Autori su dugi
niz godina radili u Mycological
Institute, Kew.

Na strani 50 stoji naziv vrste: Bu-
glossoporus pulvinus (Pers.)
Donk. Vrsta je opisana kao
veoma retka, na#ena u Engleskoj
u mestu Suffolk. Plodno telo je i-
roko 5-15 cm, 5cm debelo, ravno
ili ispup"eno, ponekad kopitasto,
bez drke, ali ponekad suene
baze nalik na drku; mesnato je u
sveem stanju, koasto ili plutasto
u suvom. Gornja povrina je
u!kasto sme#a, posuta dla"icama
u mladosti, kasnije postane glatka
i tamni. Koica je tanka. Pore su
bele, kasnije posme#e, sitne su: 2-
3 na mm. Meso je belo ili krem.
Spore su uskoelipti"ne, sa malim,
krivim, ukoenim apikulusom u
osnovi, haline svetlo u!kaste,
glatke. Stanite: na uspravnim
stablima hrasta, uglavnom u nizi-
nama. Gljiva je tako#e poznata i
pod i menom Pi pt opor us
quercinus.

Dakle, tokom detrminacije, koja
je potrajala nekoliko godina, fig-
urirala su "etiri imena: Bugloso-
sporus quercinus (Mycologist),
Piptoporus quercinus (Klju" za
gljive), Buglossoporus quercinus
(Acta botanica) i Buglossoporus
pulvinus (Fungi without gills).

Iako zabeleena kao retka vrsta,
ipak je na#ena u Austriji, %eho-
slova"koj, Danskoj, Francuskoj,
Velikoj Britaniji, vedskoj, u ev-
ropskom delu SSSR-a i na
Kavkazu u Aziji (Torti! Jeli!).

Autori teksta: Mirjana Davidovi!
i Ibrahim Hadi!
Fotografije: M.Davidovi!

32
Svet gljiva
Kada sam otpo-
"eo da piem
prikaz o novoj
g l j i v a r s k o j
knj i zi mog
dragog pri -
jatelja Ibrahima
Hadi!a, uz "iju
sam pomo! pre
1 0 g o d i n a
pravi o svoj
drugi gljivarski
korak, znao sam
da !u morati da
piem o svemu
onome to je
nastajalo svih
godina naega
druenja i to je, kako on re"e,
ovo knjiga koliko o gljivama, to-
liko i o nama gljivarima samima.
Imaju!i to na umu znao sam da ne
mogu pisati na na"in kako se na-
j"e!e analizira
literatura iz
ove oblasti,
bolje re"eno,
nisam mogao
da isklju"im
emocije i us-
pomene, pa i da
p o n e g d e
umesto prvog
lica jednine ne
u p o t r e b i m
mnoinu, pri
tom misle!i i na
nas 5-6 gljivara
iz grupe tvrdo
jezgro, grupe
koju smo spon-
tano formirali,
jer smo svakog
viknenda, a ne-
kada i "e!e,
ili u umu da
traimo gljive.
Uostalom, ni
Ibrahim nije eleo da napravi
klasi"ni gljivarski priru"nik kojim
bi dominirale merne jedinice i
taksativno pobrojane osobine
gljiva i koji bi sluio jedino za de-
terminisanje vrsta. On je od opisa
svake vrste stvorio kratku pri"u
koja se zavrava izvodima iz
dnevnika Iz gljivarske belenice,
ustvari probranim zabelekama
koje su stalna rubrika i malo
bogatstvo "asopisa Svet gljiva. Mi
DRAGOCENA KNJIGA O NAIM GLJIVAMA I
NAMA GLJIVARIMA

Ibrahim HADI$, DRUGI GLJIVARSKI KORAK,
Prosveta, Beograd, 2002.

Prikaz
Svet gljiva
33
smo ove zabeleke naj"e!e na-
zivali O gljivama i ljudima, gde
raznovrsnost, ali i nedovoljno
poznavanje gljiva stvaraju aljive,
zanimljive ali i opasne situacije.
Pitam se kako li je izgledao "ovek
koji je u fioci radnog stola
pronaao razvijene, smrdljive
primerke bazdibazde (Phallus im-
pudicus) umesto belih loptica od-
loenih dan ranije, ili mladi par
kada je "uo da su gljive Paxillus
involutus, koje godinama jedu,
ustvari prili"no i vrlo podmuklo
otrovne? U Belenici gljive nam
ulaze u snove, donose nova pria-
jateljstva, ponekada "ak kvare
stara. Tu !e gradski ampinjoni,
na#eni ispod beograskog mosta,
zaga#eni olovom iz izduvnih gas-
ova autobobila, umesto do trpeze
uvek jenog gljivara na!i put do
Poljoprivrednog fakulteta i tako
"itaoce upozoriti na nejestivost
gljiva koje rastu u gradskim us-
lovima, ali i pomenuti prvu
izlobu gljiva u Srbiji, odranu
kinog prole!a 1994. godine. Svi
ti doga#aji, anegdote, karakteri
naih ljudi "esto tvrdoglavih da
prihvate "injenice i odbace
zablude i sumnjivo ste"ena
znanja, poznati predeli i tereni
kao to su Ada Ciganlija, Boj"in-
ska uma, Div"ibare, Roaje, uz
autenti"ne fotografije naih gljiva,
lako nalaze put do sopstvenih
iskustava i li"nih dnevnika sva-
kog "itaoca.

Drugi gljivarski korak obra#uje
101. vrstu gljiva koje su pre-
gledno raspore#ene na po 2
stranice, jednu sa opisom i drugu
sa naj"e!e 3 fotografije, to je
vrlo korisno za ta"nu determi-
naciju. Pored uobi"ajene podele
na jestive i otrovne, Hadi! uvodi
i kategoriju Gljive ukrasi pridode,
jer tako gljive vidi jedan pesnik
koji je one jestive uglavnom pok-
lanjao prijateljima. U toj grupi se
naao i minijaturni Auriscalpium
vulgare, koga teko da ima i u
knjigama sa hiljadu vrsta. Opis
gljive je ustvari opis njenog prvog
nalaza jednog sun"anog januar-

Ibrahim Hadi"
34
Svet gljiva
skog dana kada smo u umu otili
pre zbog etnje i druenja nego
potrage za gljivama. Uglavnom
smo razgovarali a manje ispitivali
promrzlo tle dok Ibrahim nije
zastao, namestio nao"are i dohva-
tio neto malo, nevidljivo. Svoje
oduevljenje preneo je na nas tek
kada smo izotrili o"i i uo"ili ko-
liko lepote i detalja se smestilo u
samo desetak milimetara izraslih
na otpaloj borovoj iarci. Ali,
moram da ga odam, u ukrase
priride (kojima, razumljivo, u
knjizi ne eli da pomene jestivost)
smestio je i ljubi"astu lisi"icu,
(Gomphus clavatus), koju smo mi
ostali nalazili jedino kao
mariniranu u njegovim roajskim
teglama. Otvarao ih je za nas na
gljivarskim ve"erama kada smo
kod njega slavili izlazak novog
broja Sveta gljiva ili u povodu ok-
upljanja posle letnje pauze (koju
on provodi u Roajama istrau-
ju!i vrste koje nismo nalazili na
naim beogradskim terenima), ali
ne proputaju!i ni prozai"ne
smr"ke i vrganje.

Uvodni deo knjige sadri istorijat,
jestivost i branje, kao i opis
Promocija knjige "Drugi gljivarski korak"
Svet gljiva
35
vanijih rodova gljiva i, mislim
da ne treba da dodam, protkan je
stihovima poznatih pesnika koji u
sebi nose miris ume i jela od
gljiva.

Naredno poglavlje predstavlja 55
naj"e!ih vrsta jestivih gljiva koje
su pore#ane po vremenu rasta.
Prva je martovka za koju smo bili
po"eli da sumnjamo da uopte
postoji, dok je Ibrahim nije naao
u Roajama pod snegom i
osuenu doneo u Beograd. Slede
smr"kovice, pa smr"ci koji i dalje
ne reavaju dilemu koliko ih ima,
3 ili 33 vrste, ali daju naznake
kako ih lake na!i i proiruju
spisak stanita na betonske
ardinjere i tezge na buvljaku.
Sli"no je i sa crnim vrganjima,
Boletus aereus, koji u celom beo-
gradskom kraju najvie vole
jednu mo"varnu umu (i mi ta-
ko#e, iako su kolibu - nae
zborno mesto, davno razneli
kradljivci drva za ogrev). Na
kraju su vrste koje "esto u prirodi
sa"ekuju i zimu, zimski plami"ak,
kome je to novo pesni"ko ime, i
tartufi, najcenjeniji od svih jes-
tivih gljiva. Fotografije crnog tar-
tufa napravio je eljko iak,
nalaza" njihovog beogradskog
stanita. eljko je tako#e autor
ve!ine zaista izvanrednih foto-
grafija u knjizi. Vredelo je "ekati
ga u umi prepunoj gljiva dok se
beskrajno dugo nametao da slika
neku vrstu ne obaziru!i se na nae
nestrpljenje.

Slede!e poglavlje predstavlja
otrovne vrste gljiva i otvara ga
najopasnija, zelena pupavka. Po-
"etnici moda ba i ne treba
odavde da po"nu sa "itanjem
knjige, ali je to sigurno poglavlje
na koje !e se naj"e!e vra!ati, ko-
liko zbog "udne privla"nosti tih
branilaca carstva gljiva, toliko
zbog sigurnijeg prilaska onim jes-
tivim. Tako je kod opisa ludare
navedeno da u rodu vrganjevki
osim nje vie nema teih
otrovnja"a. Ovde se treba vratiti
na korisno poglavlje o vanijim
rodovima i na osnovu opisa roda
Boletus i prethodnog o otrovnoj
ludari, izvu!i klju" ka neslu!enim
gurmanskim uivanjima.

Tre!e ve! pomenuto poglavlje,
Gljive ukrasi prirode, autor
Macrolepiota procera
36
Svet gljiva
zavrava sa 5 vrsta zvezda"a pri-
kazanih izvanrednim, skoro na-
drealnim fotografijama. Te "udne
gljive, koje se uz pomo! vlage
"ak i kre!u, Ibrahimov je omiljeni
rod pa je valjda zato predstavljen
istim brojem vrsta kao i rod Ama-
nita u kome se nalaze najotrov-
nije i najukusnije vrste.

Deset godina Mikolokog drutva
Srbije, izlobi, sajmova, izleta,
stalo je na isto toliko slika, kratko
potpisanih, to ostavlja prostor za
"itao"ev utisak kako su teka vre-
mena devedesetih u naoj zemlji
prevazi#ena druenjem, otkrivan-
jem i stvaranjem.

Lekovite gljive sve vie postaju
kategorija za podelu, a Kinezi su
ih kao takve koristili jo pre ne-
koliko hiljada godina. Moda je
zato trebalo da dobiju vie od
jedne stranice, posebno to ih
Ibrahim dobro poznaje i li"no
upotrebljava. Priprema gljiva za
ishranu i osnovni na"ini konzervi-
ranja prethode nizu isprobanih re-
cepata koje smo mnogo puta raz-
menjivali dok su nas "ekale pune
korpe.

Slede zanimljivosti iz carstva
gljiva koliko da do"araju njegove
misterije i raznolikosti. Na kraju
knjige shvatamo da !emo iz koje
god oblasti da u#emo u to carstvo
na!i vezu sa njim. Knjievnici
Ibrahim Hadi! i Vojislav Doni!
se zato valjda bave imenima
gljiva, a ja bih dodao i pravljen-
jem mastila i papira od njih. Se-
!am se sa kakvim je arom Ibra-
him zapisivao svako narodno ime
koje bismo "uli po zaba"enim
selima i to je sada sistema-
tizovano da da zavrnu re". Ili
moda da otvori i prostor za sle-
de!u knjigu? Od Gljivarske po-
!etnice je prolo 7 godina, izme#u
je bilo Klasiranje i prerada
gljiva, sada uivamo u knjizi o
kojoj upravo govorimo, a ta !e
biti slede!i korak gljivarskog pes-
nika Ibrahima Hadi!a, s
nestrpljenjem o"ekujem?

Milo KALJEVI$
Armillaria mellea
Svet gljiva
37
Jednoga dana na stolu u dnevnoj sobi slu"ajno sam ugledao knjigu
Drugi gljivarski korak, koju je napisao priajtelj mog tate, "ika Ibra-
him. Uzeo sam je iz radoznalosti i elje da se podsetim starih
gljivarskih dana i svih onih latinskih imena, koja sam tada znao na-
pamet. Ne-obavezno sam listao stranice: Flammulina velutipes,
Agaricus campestris, Boletus edulis... Zatim sam se setio vrste
Oudemansiella radicata, "ije sam ime bezbroj puta ponivo
gljivarima u autobusu, vra!aju!i se sa Div"ibara za Beograd. Op"in-
javalo me je ime ove pe"urke. I kao to rekoh, sve me je to podestilo
na dane kada sam gljivario sa tatom i njegovim prijateljima, kao i
sa Ibrahimom Hadi!em, autorom knjige koja me je neo"ekivano
zainteresovala zbog svoje obimnosti i na"ina na koji autor objan-
java karakteristike i zanimljivosti gljiva. Sve je opisano, objanjeno,
svaka gljiva je temeljno analizirana pa ova na izgled obi"na knjiga
ustvari predstavlja malu enciklopediju pe"uraka. Najvie me je za-
interesovala Gljivarska belenica, u kojoj se mogu prona!i i razne
zanimljive i pou"ne gljivarske avanture I. Hadi!a i njegovih pri-
jatelja. U jednom zapisu naao sam pri"u o svom stricu Zoranu, koji
je na pijaci u Valjevu pored tezgi naao smr"ke, a moj tata Milo
predloio je da se nazovu smrnim imenom, tezgare. Drugi gljivar-
ski korak je blago za po"etnike i odli"an vodi" za iskusne gljivare.
Uz svaki opis idu fantasti"no ura#ene slike pe"uraka iz razli"ititih
perspektiva. Na kraju knjige je nezaobilazni kuvar, lekovite gljive i
razne druge zanimljivosti. Drugi gljivarski korak bi trebalo da bude
obavezno tivo svakome ko eli da se malo dublje upusti u svet
gljiva. I na kraju, kao jo jedan dokaz njene vrednosti navodim svoj
primer. Ova knjiga me je navela da se vratim gljivarenju koje sam
napustio pre nekoliko godina i da sa svojih 16 godina po"nem sve
ispo"etka, mada, trenutno nemam gde, jer se nalazim na Arabijskom
poluostrvu, u Dubaiju, a kao to moete pretpostaviti, ovde gljive ne
rastu, no jedva "ekam da se vratim u svoju zemlju bogatu gljivama.
Njih !u traiti sam, ali i sa odli"nim poznavaocima gljiva.

Petar Kaljevi!
" Pismo iz Ujedinjenih arapskih emirata
O knjizi Drugi gljivarski korak Ibrahima Hadi"a
38
Svet gljiva
Potrebno je da mikroskop
za mikoloka ispitivanja
ima mogu!nost pove!anja
400 i vie puta. Taj nivo
postie se pomo!u oku-
lara koji uve!ava 10 puta
i objektiva 40 puta. U
upotrebi je i objektiv koji
uve!ava 10 puta, a tada
ukupno uve!anje iznosi
100 puta, i to se koristi
kada treba da se izvri
inicijalno osmatranje
odre#ene vrste. Vrlo je
prihvatljiv i objektiv sa
imerzionim uljem, sa
uve!anjem 100 puta, i to
u slu"aju kada ukupno
uve!anje treba da je 1000
puta. Na taj na"in
postiemo maksimalne
efekte prilikom merenja
dimenzija spora kao i ostalih,
mikroskopski vidljivih karakter-
istika gljiva. Kad radimo sa
imerzionim uljem vrlo je bitno da
koristimo so"iva dobrog kvaliteta
jer, bez obzira to postoji mogu!-
nost da vidimo
sitne detalje,
slika !e sa
loim so"ivima
biti mutna.
Ovo ne treba
olako shvatiti, jer moemo da
doivimo veliko razo"arenje a i
da nam trud bude uzaludan. Na
primer, ukrase na sporama roda
Russula nije lako uo"iti ni ako
imamo optimalne uslove za os-
matranje a kamo li pri loijim.
Ako nemamo sredstava bolje je
da sa"ekamo sa ugra#ivanjem so-
"iva sa imerzionim uljem, ali
mikroskop mora da ima mogu!-
nost zamene so"iva.
MIKROSKOP U MIKOLOGIJI

Itd.

Svet gljiva
39
So"iva objektiva su uvrnuta u ro-
taciono ku!ite koje omogu!uje
laku promenu uve!anja. Poto su
mikroskopi obi"no PARFO-
KALNI to zna"i da podizanje
gore dole nije potrebno
prilikom ponovnog fokusiranja.
Postoje monokularni i binokularni
mikroskopi za osmatranje sa jed-
nim ili oba oka. Ovaj drugi je
poeljniji, radi lake upotrebe, ali
i znatno skuplji.

Prilikom izbora mikroskopa i os-
vetljenje moe da predstavlja
teko!u. Najjeftiniji mikroskopi
nemaju ugra#eno osvetljenje i
tada moramo obezbediti posebnu
lampu i gubiti vreme prilikom po-
deavanja njenog poloaja da bi
se dobilo najefikasnije osvetljenje
posmatranog objekta. Naravno da
je mnogo bolje da kupimo mik-
roskop koji ve! ima ura#en izvor
osvetljenja. Ovo je pogotovo
vano ako mikroskop nema svoje
stalno mesto ve! se "esto mora
pomerati.

Ve!ina mikroskopa ima mehani-
zam koji omogu!uje staklenoj
plo"ici da bude "vrsto stegnuta ali
i da moe stepenasto ali glatko da
klizi preko vidnog polja. Za mer-
enje veli"ina spora potreban je ili
okular mikrometar ili kon"anica.
To moe da bude okular koji ima
ugra#enu mogu!nost postepenog
podeavanja ili poseban stakleni
disk, sa ugraviranom skalom, koji
moe da se ubaci u dijafragmu
okulara, obi"no na levoj poziciji.
Oba tipa moraju se kalibrisati a za
to slui i objektiv mikrometar. To
se, obi"no, uradi samo jednom i
na osnovu toga, prilikom svakog
uve!anja, znamo koliku vrednost
predstavlja pojedini podiok, tj.
treba odrediti mikrometarsku
vrednost skale okular mikrometra
za svako uve!anje.

Treba naglasiti da je za uvo#enje
mikroskopa u rad potreban novac
a pogotovo vreme. Nakon ku-
povine samog aparata treba dati
novac i za staklene plo"ice, pok-
lopce, imerziono ulje, hemikalije i
td. Nakon toga obi"no se javlja
elja za kupovinom novih knjiga
pa i onih najskupljih sa klju"e-
vima za gljive.

Sa nabavkom prvog mikroskopa
ne postaje se preko no!i ekspert
za gljive ali se pravi veliki
iskorak u poboljanju identifi-
kacionih mogu!nosti. Mikroskop
nam otkriva jedan novi svet i
uvodi nas u vrlo privla"an deo
mikologije.

Preveo sa engleskog
Mario Ile
40
Svet gljiva
Aktivnosti !lanova drutva tokom 2002.. godine
Izvetaj Mirjane Davidovi!
Izloba gljiva u Banji Kovilja!i

U ve! dobro znanom ambijentu
Kur-salona, okupili su se ljubitelji
gljiva na petoj po redu izlobi,
koju je i ove godine organizovalo
Gljivarsko drutvo iz Banje
Kovilja"e na "elu sa svojim pred-
sednikom, Ljubom Vuksa-
novi!em.

Kao i ranijih sezona, u subotu
12.oktobra metani i gosti Banje,
ili su na razne strane u akciju
prikupljanja eksponata. Ponovo
su se brojni gljivo-lovci rastr"ali
po Iverku, Gu"evu, Tri!u, Borini
i sakupili preko 150 vrsta gljiva,
od 170 koliko je na izlobi vi-
#eno.

Upravo tih dvadesetak vrsta, od
kojih su neke vi#ene po prvi put u
Banji Kovilja"i, dolo ja sa
gostima iz Republike Srpske.
Zahvaljuju!i Radetu Gai!u iz
Mrkonji!grada, koji je pomogao i
u determinaciji na#enih vrsta, vi-
#ene su na ovim prostorima po
prvi put slede!e vrste: Gyromitra
infula, Gomphus clavatus,
Elaphomyces sp., Cordiceps
ophioglosoides, Phelodon niger,
Clavariadelphus truncatus, Gom-
phidius glutinosus. Gosti iz
Mili!a, na "elu sa Stankom
Lazi!em, obradovali su nas ta-
ko#e lepim i retkim vrstama, ko-
jih do sada nije bilo na ovoj
izlobi.To su vrste: Gomphidius
roseus, Tricholoma equestre, Pe-
ziza cerea.

Prijatelji-gljivari sa druge obale
reke Drine doneli su jo desetak
vrsta, koje su ranijih godina ve!
bile nalaene na ovim prostorima.

Odrano je nekoliko predavanja,
ve! uobi"ajenih za ovakve sku-
pove, o otrovnim i lekovitim
gljivama Mirjana Pjevi!, a o jes-
tivim gljivama i njihovom eko-
lokom zna"aju Mirjana Davido-
vi!. Dr.Aleksandar Krape, jedan
od gostiju i u"esnika u organi-
zaciji izlobe, predstavio je iro-
koj publici novu gljivarsku
knjigu, autora Sinie Radi!a iz
Beograda, namenjenu gljivarima
amaterima. Gosti izlobe su imali
prilike da vide i originalne foto-
grafije, snimljene na prostorima
Srbije autora Mirjane Davidovi! i
Svet gljiva
41
Ilije Dimitrijevi!a.

Na alost, s obzirom na meteo-
roloke uslove, ni ovde, ba kao
niti na Div"ibarama nije na#en ni
jedan pravi vrganj ili zelena pu-
pavka, gljive koje su uvek zauzi-
male centralno mesto na izlobi.
Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis,
Agaricus campestris, Agaricus essetei,
Agaricus macrosporus, Agaricus radicans,
Agaricus silvicola, Agaricus xanthodermus,
Agrocybe aegerita, Albatrellus pes-caprae,
Amanita citrine, Amanita muscaria, Ama-
nita pantherina, Amanita phalloides, Ama-
nita phalloides var.alba, Armillaria mellea,
Astraeus hygrometricus, Auricularia auri-
cula-judae, Auricularia mesenterica Bjer-
kandera adusta, Bjerkandera fumosa, Bo-
vista sp. Calvatia excipuliformis, Can-
tharellus cibarius, Cantharellus cinereus,
Cantharellus lutescens, Cantharellus tubae-
formis, Chroogomphus rutilus, Clitocybe
candicans, Clitocybe cerusata, Clitocybe
gibba, Clitocybe nebularis, Clitocybe
odora, Clitopilus prunulus, Collybia bu-
tyracea, Collybia cirhata, Collybia dryo-
phila, Collybia erythropous, Coprinus
micaceus, Cortinarius bollaris, Cortinarius
orellanoides, Cortinarius orellanus, Corti-
narius purpurascens, Cortinarius sp. Corti-
narius splendens, Cortinarius torvus, Corti-
narius trivialis, Coryne sarcoides, Craterel-
lus cornucopioides, Crepidotus molis,
Crepidotus variabilis, Crucibulum leave,
Cyathus striatus, Daedaleopsis tricolor,
Datronia molis, Entoloma rhodopolium,
Fomes fomentarius, Ganoderma ap-
planatum, Ganoderma lucidum, Geastrum
nanum, Geastrum sp. Geastrum triplex,
Hebeloma sinapizans, Helvella crispa,
Helvella elastica, Helvella lacunose, Hey-
deria abietis, Humaria hemispherica, Hyd-
nellum concrescens, Hydnum repandum,
Hydnum rufescens, Hygrophorus cosus,
Hygrophorus eburneus, Hygrophorus rus-
sula, Hymenochaete rubiginosa, Hy-
pholoma fasciculare, Hypholoma sublat-
eritium, Laccaria amethystine, Laccaria
laccata, Lactarius chrysoreus, Lactarius
vellereus, Leccinum quercinum, Lentinus
edodes - (gajena), Lentinus tigrinus, Len-
zites warnieri, Lepiota clypeolaria, Lepiota
cristata, Lepista glaucocana, Lepista in-
verse, Lepista nuda, Leucoagaricus pu-
dicus, Leucocortinarius bulbiger, Leuco-
paxillus amarus, Lycoperdon perlatum,
Lyophyllum connatum, Lyophyllum de-
castes, Lyophyllum fumosum, Macrolepiota
procera, Macrolepiota rickenii, Mikrom-
phale brassicolens, Morchella conica -
(suva), Morchella elata - (suva), Mycena
crocata, Mycena pura var.rosea, Omphalo-
tus olearius, Otidea onotica, Panellus styp-
ticus, Paxillus involutus, Peziza saniosa,
Phaeohelotium umbilicatum, Phallus hadri-
ani, Pholiota lucifera, Piptoporus
betulinus, Pleurotus drynus, Pleurotus
ostreatus, Pleurotus pulmonarius, Pluteus
cervinus, Pluteus salicinus, Psathyrella
piluliformis, Pseudoclitocybe cyathiformis,
Pseudocraterellus sinuosus, Pseudotram-
etes gibbosa, Pycnoporus cinnabarinus,
Ramaria Formosa, Ramaria stricta, Rick-
enella fibula, Russula cyanoxantha, Rus-
sula delica, Russula emetica, Rusula fragi-
lis, Sarcoscypha coccinea, Schyzophyllum
commune, Scleroderma citrinum, Stereum
hirsutum, Stereum rugosum, Stropharia
aeruginosa, Suillus bovines, Suillus luteus,
Trametes hirsutum, Trametes multicolor,
Trametes versicolor, Trichaptum biforme,
Tricholoma acerbum, Tricholoma albo-
brunea, Tricholoma columbeta, Tricholoma
saponaceum, Tricholoma vaccinum, Tyro-
myces lacteus, Volvariella gloiocephala,
Xerocomus chrysenteron, Xilaria longipes,
Xylaria hypoxyllon, Xylaria polymorpha.
Izloene vrste gljiva u Banji Kovilja!i.
42
Svet gljiva
Izloba gljiva na Kosmaju

U saradnji sa O Mom"ilo ivo-
jinovi! iz Mladenovca i O iz
sela Vlaka postavljena je izloba
gljiva u lova"kom domu u
Kora!ici na padini Kosmaja
20.09.2002. Glavni koordinator
ovoga projekta bio je gospodin
Slobodan Joci!, nastavnik
biologije, zaposlen u obe nave-
dene kole.

U izuzetno prijatnom ambijentu
bilo je prikazano 79 razli"itih
vrsta gljiva na#enih delimi"no na
Kosmaju, a delimi"no na drugim
lokacijama (Obedska bara, Div"i-
bare, Boj"inska uma). Osim
navedenih vrsta bilo je prikazano
neto suvih primeraka "isto
prole!nih vrsta (smr"ci Mor-
chella spp., hr"ak Gyromitra gi-
gas), a tako#e i uvek atraktivne
razne zvezda"e, kao i suvi
primerak letnjeg tartufa (Tuber
aestivum).

Gostoljubivi doma!ini iz Mlade-
novca i Vlake su se potrudili da
atmosfera bude prijatna. Pripre-
mili su u velikom vojni"kom ka-
zanu gula od mesa i gljiva. Na
alost, posle izuzetno kinog av-
gusta, bogatog mnogim vrstama
gljiva, septembar je bio veoma
suan i topao. Stoga su se u gu-
lau umesto samoniklih delikates-
nih vrsta, kao to su vrganji i lisi-
"arke, koje ina"e rastu na ovoj
planini, u kazanu nale gajene
bukova"e.

Posetioci izlobe su bili zado-
voljni. Osim #aka, njihovih
nastavnika i roditelja, izlobu su
posetili i zaljubljenici prirode "ije
su vikendice razbacane po pod-
Abortiporus biennis, Agaricus arvensis, Aga-
ricus benesii, Agaricus bohusii, Amanita
caesarea, Amanita eliae, Amanita vaginata,
Auricularia auricula-judae, Boletus luridus,
Boletus queletii, Boletus satanoides, Collybia
fusipes, Coprinus lagopus, Craterellus cornu-
copioides, Daedalea quercina, Daedaleopsis
confragosa, Fomes fomentarius, Ganoderma
applanatum, Ganoderma lucidum, Gano-
derma resinaceum, Gymnopilus spectabilis,
Inonotus hispidus, Laetiporus sulphureus,
Langermania gigantea, Lenzites warnieri,
Lepiota clypeolaria, Lycoperdon perlatum,
Macrolepiota procera, Macrolepiota rickenii,
Marasmius rotula, Meripilus giganteus, Nec-
tria cinnabarina, Omphalotus olearius, Oxy-
porus latemarginatus, Panellus stypticus,
Phelinus fereus, Piptoporus betulinus, Pluteus
cervinus, Pluteus leoninus, Pluteus salicinus,
Polyporus mori, Polyporus squamosus,
Psathyrella sp., Pseudohydnum gelatinosum*,
Pseudotrametes gibbosa, Pycnoporus cinna-
barinus*, Russula lepida, Russula ochroleuca,
Russula olivacea, Russula pectinata, Russula
rubra, Schizophyllum commune, Scleroderma
verucosum, Stereum subtomentosum, Tram-
etes versicolor, Trichaptum biforme, Xero-
comus subtomentosus, Xylaria polymorpha.
MLADENOVAC KOSMAJ 20. 09. 2002.
Svet gljiva
43
kosmajskom podru"ju. Odrano
je i kratko predavanje o eko-
lokom zna"aju gljiva za prirodu i
"oveka, o njihovim konzumnim
kvalitetima, lekovitim svojstvima,
ali i o opasnostima od trovanja. O
tome su govorile Mirjana Davido-
vi! i Mirjana Pjevi!.

Izloba gljiva u Sarajevu
30.09.2002. u centru Skenderija

U okviru EKOBIH, Drutva za
zatitu i unapre#enje ivotne
sredine deluje sekcija Gljivara
Sarajeva, "ije je sedite na Pri-
rodno-matemati"kom fakultetu u
ulici Zmaja od Bosne br.33. Pred-
sednik drutva, njegov vode!i
"lan i organizator do sada ukupno
tri izlobe gljiva u Sarajevu je
Hajrudin Rudi Hasanbegovi!.
Svesrdnu pomo! mu pruaju i os-
tali, izuzetno aktivni "lanovi ove
organizacije: Branislava Pe-
ru"ini!, Irma Kolar, Fahrudin
Lomigori! i mnogi drugi.

Ova organizacija, od svoje prve
izlobe, najve!u saradnju je ost-
varila sa rije"kim gljivarskim
drutvom, kada je u pitanju sarad-
nja sli"nih ekolokih organizacija
u regionu. Pre dve godine, tokom
2000.-te, EKOBIH i MDS iz Beo-
grada su pokuali da rade na za-
jedni"kom projektu, ali nisu do-
bili odgovaraju!u matrijalnu pod-
ku.

Gos t i a kt i vni u"es ni k
ovogodinje, tre!e po redu
izlobe gljiva, bila je Mirjana
Davidovi! iz Beograda. Ovaj
kontakt je ostvaren zahvaljuju!i
prijateljima gljivarima iz
Mili!a, naro"ito Stanku Lazi!u,
koji svoj gljivarski doprinos prui
svake godine na izlobi u Banji
Kovilja"i.

U Sarajevu je vi#eno 124 vrste,
od kojih je bilo nekoliko za-
nimljivih, koje do sada nisu vi-
#ene u Srbiji na izlobama. To su
Catatelasma imperiale i Gom-
phidius maculatus. Tako#e je vi-
#ena i Ganoderma applanatum,
napadnuta parazitskom gljivicom
Agathomya wankowiczi. Ekspo-
nati sa izlobe su uglavnom stigli
sa Trebevi!a.

Rudi Hasanbegovi! napominje da
je drutvo pomoglo u formiranju
gljivarskih drutava u Biha!u,
Konjicu i Mostaru. Kroz drutvo
je do sada prolo 500-600 "la-
nova, ali onih pravih zaljubljenika
u prirodu i gljive, koji su istinski
aktivisti je otprilike 50. Tokom
prole!a 2002.-ge godine, or-
ganizovana je i kola gljivarenja u
Sarajevu, kroz koju je u dva ter-
mina prolo oko 200 ljudi. To je
svakako jedan od najboljih na"ina
44
Svet gljiva
da se ljudi upoznaju sa lepotom,
ali i opasnostima koje sobom nosi
Carstvo Fungi. To je i najbolji
na"in da se ljudi to vie okrenu
uzgajanju gljiva i time zatite
podjednako i sebe i prirodu.

Izloba gljiva na Sajmu pre-
hrane u Beogradu

Svake godine po"etkom decem-
bra MDS ima "ast da ulepa sa-
jamski prostor pre svega sa-
moniklim gljivama, kojih s obzi-
rom na nau klimu, ima sve do
prvih snegova. Sponzor mini-
izlobe MDS-a bila je firma
Marni iz Kruevca sa svojim sja-
jnim asortimanom mariniranih i
suvih gljiva.

Ovoga puta je bilo izloeno 77
eksponata, delimi"no svee
ubrannih, a delimi"no suvih
gljiva. Osim gljiva koje se ina"e
nalaze u najblioj okolini naega
grada, bili su prisutni i eksikati sa
Kopaonika, ali i ve!i broj sveih
primeraka iz Lozni"kog kraja.
Tako smo mogli da vidimo svee
gl j i ve i z r oda Amani t a
(pantherina; citrina), Hygropho-
rus agathosmus, Tulostoma bru-
male, Ascocoryne cylichnium, ali
i jednu prole!nu, koju je izma-
milo lepo vreme krajem novem-
bra Calocybe gambosa.

Kao i ranijih godina uzgajiva"i
gljiva su nam podarili supstrat sa
ampinjonima, ali je daleko ve!a
zanimljivost bio onaj sa i-take
gljivama. Ipak, najlepi deo
tanda je bila vitrina sa
uramljenim slikama otisaka spora
nekih gljiva i gipsanim odlivcima
gljiva Ibrahima Hadi!a.
Ve! "etvrtu sezonu pokrovitelj
izlobe gljiva u Kraljevu je Eko-
pokret Ibar iz ovoga grada. Kral-
jevo je poznato i po srednjoj u-
marskoj koli, "iji su profesori, na
"elu sa fitopatalogom Zorom
Dreni!, svake godine aktivno
u"estvovali u postavljanju
izlobe. Profesorka Dreni! je
svake godine bila prisutna i sa
svojom kolekcijom tvrdih, kopi-
tastih gljiva koje nemilosrdno
parazitiraju drve!e.

Upravo ova saradnja je podstakla
gospodina Aleksandra Vlaj"i!a,
Dani gljiva u kraljeva!kom kraju
Svet gljiva
45
diplomiranog inenjera umarstva
i upravnika nastavne baze umar-
skog fakulteta iz Beograda, da u
hotelskom objektu Piramida na
Go"u, 26.septembra 2002. godine
uz ve! oprobane "lanove kral-
jeva"ke ekipe, postavi izlobu
gljiva.

Ve! dobro uhodani tandem Mi-
roslav Pavlovi!-Kepa iz Kraljeva
i Tomislav Gladanac, Kaljev"anin
po ro#enju, ina"e Pan"evac, u
saradnji sa dr. Aleksandrom
Krapeom, gostom iz Beograda,
determinisali su oko 60 vrsta
gljiva na#enih na terenima Go"a.
Gostima je uprili"eno i malo pre-
davanje. Tomislav Gladanac je
govorio o tome kako gljive treba
brati, a da se ne oteti njihova
micelija i objasnio posetiocima
zato ih je neophodno sakupljati u
pletene korpe. Dr. Aleksandar
Krape je govorio o ekolokom
zna"aju gljiva za ivot ume i
potrebi zatite mikoriznih gljiva.

Zanimljivost ove izlobe je bila
zlatna titarka Phaeolepiota
aurea, po prvi put prikazana na
j ednom ovakvom s kupu.
Primerak je bio uistinu impozan-
tan: visine preko 30cm.

To je bilo tek zagrevanje. Budu!i
da je avgust bio izuzetno vlaan i
bogat gljivama, dogovoreno je da
TV Kraljevo prati akciju gljivara,
koja se uspeno zavrila 30. sep-
tembra u ve! "uvenoj brvnari na
obali Ibra. Tako su gljivari poveli
ljude sa televizije na %emerno,
vie Bogutovca, jer je upravo to-
kom avgusta tu na#ena jedna
ogromna polipovka Clathrus
archeri, "iji su kraci oprueni po
zemlji, zauzimali prostor od 50cm
u pre"niku! Polipi su na#eni, to
je prvi zvani"ni nalaz za ovaj
kraj, ali su bili maleni i neu-
gledni. Prizor je ipak bio kao iz
bajke: na vrhu grbena na dugim
nogama na"i"kane sun"anice
jedna do druge, a ispod njih mali,
crveni polipi, posejani kao cve-
tovi.

U brvnari Eko-pokreta Ibar, na
obali reke, bilo je prikazano prib-
lino isto toliko gljiva kao i na
Go"u, par dana ranije. Tu su se
nale gljive sa uobi"ajenih lo-
kacija: Go", manastir i"a, %e-
merno, Bogutova"ka banja. I
ovde je zlatna titarka (eksponat
sa izlobe na Go"u) zauzela cen-
tralno mesto, ali su novu za-
nimljivost predstavljale pol-
ipovke. Veti"ijeg srca ove se-
zone nije bilo na izlobi.

Tomislav Gladanac
46
Svet gljiva
Spisak gljiva sa izlobe na Go!u i u
Kraljevu Od 26.09.-30.09.2002.

Amanita aureola, Amanita citrina,
Amanita muscaria, Amanita rubescens,
Amanita vaginata var. alba, Auricu-
laria auricula-judae, Boletus aereus,
Boletus calopus, Boletus edulis, Boletus
radicans, Calocera viscosa, Cantharel-
lus cibarius, Cantharellus tubiformis
var. lutescens, Clathrus archeri,
Clavariadelphus truncatus, Clitocybe
dealbata, Clitocybe maxima, Craterel-
lus cornucopioides, Collybia acervata,
Collybia confluens, Coprinus angula-
tus, Coprinus plicatilis, Cortinarius
praestans, Cortinarius percomis, Dae-
daleopsis confragosa, Daedalea
quercina, Fistulina hepatica, Fomes
fomentarius, Ganoderma applanatum,
Ganoderma lucidum, Geastrum sessile,
Gyrodon lividus, Hericium erinaceum,
Hydnum repandum, Hydnum rufescens,
Hygrocybe punicea, Hygrophorus eb-
urneus, Hygrophorus pudorinus, Lac-
caria amethystina, Laccaria laccata,
Lactarius deterrimus, Lactarius sal-
monicolor, Lactarius uvidus, Lactarius
vellereus, Leccinum aurantiacum, Lec-
cinum variicolor, Lepista glaucocana,
Leucoagaricus leucothites, Lycoperdon
perlatum, Macrolepiota procera,
Marasmius alliaceus, Marasmius
oreades, Mycena pura, Mycena rosella,
Otidea onotica, Phaeolepiota aurea,
Piptoporus betulinus, Albatrellus
cristatus, Pseudohydnum gelatinosum,
Pycnoporus cinnabarinus, Ramaria
fennica, Ramaria flava, Ramaria pal-
lida, Russula adusta, Russula badia,
Russula lilacea, Russula sp., Rhizopo-
gon obtextus, Schizophyllum commune,
Scleroderma areolatum, Thelephora
pal mat a, Tramet es versi col or,
Tricholoma bufonium, Tricholoma
columbeta, Tricholoma sulfureum,
Tricholoma viridilutescens, Tricholo-
mopsis rutilans.
Svet gljiva
47
Otrio sam olovku za ovo javljanje, otrio pa sad evo, piem
patrljkom. Dugo se nismo "uli, bar ovako zvani"no i napismeno.
Evo po"injem.

Od maja 2001. u Kragujevcu postoji Gljivarsko drutvo umadije,
malo drutvo ali mnogo prgavo. Dve gljivarske izlobe su ve! iza
nas, izgurasmo, izdrasmo i jo pride otvorismo prozor na Internetu
(www.fungi-kg.org.yu). Prva izloba bee teka jer je prva, a druga
jer je septembar 2002. bio suan, vetrovit, bezgljiv. Da bi osvetlali
gljivarski obraz (lako je praviti izlobu kada gljive rastu iza ku!e),
dovukli smo gljive sa Mojkovca, sa Zlatibora, sa Obedske bare, iz
vlanih budaka oko Kragujevca, ... Pogurali su malo i nai
beogradski prijatelji i ispade na kraju 75 izloenih vrsta. One tee
kvarljive dadosmo dalje u Kraljevo, a na sam dan izlobe kia po"e
da pada, da se ruga. O toj septembarskoj muci povelikoj, moglo bi
se jo poneto re!i.

Udarila sua u semptembru,
pred izlobu kad joj vreme nije.
edna zemlja u nebesa gleda,
vetar cedi suvu drenovinu.
Pohitala tri gljivara mlada, (ovo je zbog deseterca, ina"e nisu ba
tako mladi)
Sugubini, umi nad umama...

Moglo bi jo da se gusla ali izgleda da sam se malo zaneo. Grebi i
seci razne gube sa panjeva ali za izlobu treba boja, treba vitkih
vratova, maljavih, "upavih, sa kragnom, sa velom, treba ubara,
fesova, ka"keta sa pegama, sa dlakama, krugovima i resama.
Tumaram po gudurama sugubinskim (selo na obroncima Gledi!kih
planina) sa Verom i Gagijem. Izloba je za dva dana, a beznadeno
je, bezgljivo je. Skotrljan u jarak skupljam jeevice koje prili"no
dobro podnose suu. Toliko su izobli"ene, da vie li"e na krompire,
ne zna gde je eir, a gde drka. Dakle, prevr!em ja te krompire u
" Pismo iz Kragujevca
48
Svet gljiva
ruci, okrenem se i ugledam zelenu pupavku. Jednu, tamnozelenu,
usamljenu do nebesa, me#u bukovim li!em. Tre!ina eira je
nedostajala, izgriena od kakvog pua. Kada nema ni jedne druge,
dobra je i zelena pupavka ali da biste to rekli morate biti gola!.
Noge bride, a koara zve"i, odosmo u drugu umu. Mnogo sam se
nadao od te ume. To je Lipar, mesto slubovanja &ure Jaki!a,
jedna crkvica, bista i umske vrleti. Tu se nalazi najvii vodopad u
umadiji, Kamidor, na samo desetak kilometara od Kragujevca.
Malo usmrdelih runjavki, malo lisi"arki to ne li"e na sebe, malo
ledenki (O. mucida), jedna zavodnica. Kamidor presuio, a mene
spopala neka muka, neka suva muka.

Posle ove sli"ice o pripremi nae izlobe odrane 22. septembra
2002. u prostorijama Prirodno-matemati"kog fakulteta u
Kragujevcu, ipak elim da budem malo i stru"an. Sve u svemu,
tokom protekle dve godine postali smo iskusniji, pametniji,
opremljeniji, lukaviji i gladniji. Odskora, svaki zanimljiv nalaz biva
digitalno ukljocan i arhiviran, "ekaju!i moda jedan umadijski
gljivlji vodi". Evo nekih zanimljivih nalaza u proteklih godinu dana.

Amanita vittadinii, "upava pupavka

Njen opis se retko nalazi u literaturi, to govori o retkosti ove vrste.
Foht je u svom Klju"u detaljno opisuje kao "isto mediteransku i
veoma retku vrstu.

Ovde nemam nameru da ponavljam ono to je Foht rekao, poto se
radi o vrlo specifi"noj amaniti, lako prepoznatljivoj i teko
nalaljivoj.

elim da naglasim da se radi o "isto mediteranskoj vrsti, ispravka,
mediteranskoj i umadijskoj (vidi sliku 1). Na samo 5 kilometara od
centra grada, u dvoritu jedne vikendice, na#eno je desetak
primeraka (polovina avgusta 2002.). Kada se uzmu u obzir i raniji
nalazi bele jajare (slika 2, gljivar Vlada iza bele jajare) i bockaste
pupavke (Amanita ovoidea i Amanita echinocephala), gljiva
prikazanih na Prvoj izlobi gljiva u Kragujevcu, 23.09.2001.,
Svet gljiva
49
dolazimo do zaklju"ka da ove mediteranske vrste i nisu ba
mediteranske, pomalo su i kontinentalne. O"igledno da !e
kartografisanje gljiva u Srbiji dati jako zanimljive rezultate.

Clitocybe (Leucopaxillus) gigantea, debela levka

U jednom vlanom useku brda Rujevice, u blizini Kragujevca,
pronaao sam, tada za mene veoma "udnu gljivu ogromnih
dimenzija. Pre"nik gigantsko drke je iznosio 8 cm (vidi sliku 3).
Pre"nik eira je bio oko 23 cm. Listi!i jako nepravilni, testerasti,
izobli"eni, ne ra"unaju!i jasno vidljive ugrize pueva. Opletenost
drke nije bila izrazita, gotovo da je nije ni bilo. Listi!i u!kasti,
miris jak, za mene neprijatan. Drka puna i tvrda, povrina eira
jako ispucana, izbrazdana, osnovna boja se vidi na slici, u!kasto-
oker. Posle dueg razmiljanja, potezanja literature i gljivara,
zaklju"ak je bio nedvosmislen. Ovaj gigant je vrsta Clitocybe
gigantea u literaturi dosta problemati"na vrsta, jer neki autori je
navode kao belu verziju u!kaste C. candida-e, a pak neki je navode
kao u!kastu verziju bele C. candida-e. U pojedinim navodima, C.
candida se smatra mladim i jo belim primercima C. gigantea-e. I
tako dalje i tako dublje. U svakom slu"aju, re" je o zanimljivom
nalazu gljive, koja se po literaturi pojavljuje u planinskim
predelima, dakle u hladnijim klimatskim uslovima. Eto jo jednog
gljivarskog iznena#enja. Za najlonsku kesu u kadru, ja nisam kriv,
takva je priroda u nas ekolokih drava.

Nadam se da nisam ugnjavio "itaoce. Ako nisam kupi!u novu
olovku, jer je ovaj patrljak odsluio svoje, naalost vie u otrenju
nego u troenju.

Gljivarski pozdrav iz Kragujevca,
Neboja Luki!.
50
Svet gljiva
Agaricus bohusii, Agaricus macro-
sporus, Agaricus silvicola, Agaricus
xanthoderma, Agarucus silvaticus,
Amanita phalloides, Armillaria tabes-
cens, Auricularia auricula-judae, Bo-
letus albidus, Boletus impolitus, Calva-
tia excipuliformis, Cantharellus ci-
barius, Chroogomphus rutilus, Clito-
cybe candicans, Clitocybe gibba,
Collybia driophylla, Collybia pero-
nata, Cortinarius semisanguinea, Cra-
terellus cornucopioides, Daedaleopsis
confragosa, Ganoderma applanatum,
Ganoderma lucidum, Hydnum repan-
dum, Hydnum rufescens, Hygrocybe
psittacina, Hygrophorus eburneus,
Hygrophorus poetarum, Hygrophorus
pudorinus, Hypholoma fasciculare,
Laccaria amethystina, Lactarius cili-
cioides, Lactarius pubescens, Lac-
tarius semisanguifluus, Lactarius vel-
lereus, Laetiporus sulphureus, Lec-
cinum scabrum, Lentinus tigrinus,
Lenzites betulinus, Leucopaxillus ama-
rus, Lycoperdon perlatum, Lycoperdon
piriforme, Macrolepiota gracilenta,
Macrolepiota procera, Marasmius
cohaerens, Marasmius rotula, Maras-
mius scorodonius, Meripilus giganteus,
Omphalotus olearius, Oudemansiella
mucida, Oudemensiella radicata,
Pholiota aurivella, Pleurotus ostrea-
tus, Pluteus atricapilus, Polyporus
squamosus, Pulveroboletus cramesi-
nus, Ramaria botrytis, Russula grisea,
Russula integra, Russula rubroalba,
Rusula torulosa, Suillus granulatus,
Suillus luteus, Trametes gibbosa,
Trametes versicolor, Trichaptum bi-
f or me, Tr i chol oma acer bum,
Tr i c h o l o ma a t r o s q u a mo s u m,
Tricholoma ustale.
68 vrsta gljiva prikupljenih u Kragujevcu i okolini i prikazanih
na izlobi
Ako ste pravi ljubitelj prirode i
zdrave hrane, preporu"ujem vam
da probate gljive spremljene na
druga"iji na"in od onoga
ustaljenog:

POHOVANO
U M S K O
PILE
Marinat : dve
velike kaike
soja sosa, jedna velika kaika
jabukovog sir!eta, jedna mala
kaika senfa, dva "ena belog luka
se"enog na kockice.

umsko pile ise!i na tanje ploke
i kratko obariti u vreloj vodi.
Ocediti. Preliti marinatom i
ostaviti da stoji bar 30 minuta.
Testo za pohovanje : 2 oljice
kukuruznog brana, 1 oljica
RECEPTI

Stomak
Svet gljiva
51
peni"nog brana, malo morske
soli, 3 oljice hladne vode.
Umakati svako par"e umskog
pileta u poh i priti u vrelom ulju.
Stavljati na salvete da bi se upio
viak ulja.

D J U R D J E V A # A S A
KOPRIVOM
2 glavice crnog luka, 2 "ena belog
luka, 200 grama rendane
argarepe, 250 gr iseckane
djurdjeva"e, 100 gr blanirane
koprive, 1 dl belog vina, 2 velike
kaike brana, malo margarina,
so, biber, za"inske trave.

Na malo margarina dinstati prvo
luk, dodati argarepu, pa pe"urke,
i posle 30 min koprivu. Dodati
brano i vino, ukr"kati jo 5 min.

PITA SA VRGANJIMA
100 gr suvih vrganja, 10 gr suve
crne trube, 200 gr integralnog
pirin"a, 200 gr praziluka se"enog
na koluti!e, 100 gr izlomljenog
pe"enog kikirikija, 500 gr kora,
malo ulja i vode.
Pirina" kuvati sa 4 dl vode, prvo
na najve!oj, a kad provri na
najnioj temperaturi, poklopljeno,
bez meanja (gotovo je kad upije
vodu, a ostane celo kuvano zrno).
Na malo ulja izdinstati praziluk,
dodati pe"urke prethodno
natopljene u vodi i ocedjene.
Dinstati jo 10 min, sve sjediniti,
dodati kikiriki. Filovati svaku
tre!u koru, izmedju kvasiti
meavinom ulja i vode. Pe!i 20
minuta u dobro zagrejanoj
pe!nici.

$UFTE OD PE#URAKA
500 gr meanih pe"uraka
(bukova"a, ampinjon, umsko
pile) samlevenih, 100 gr penice,
dve zemi"ke natopljene u vodi i
ocedjene, 2 glavice crnog luka i 3
"ena belog luka, malo peruna,
so, biber, kari, prezle i susam.

Skuvati penicu u 3 dl vode,
poklopljeno. Kad se ohladi
samleti. Dinstati na malo
margarina luk i pe"urke. Dodati
zemi"ke, perun, za"ine i penicu.
Izmesiti (po potrebi dodati malo
brana), praviti male !ufte,
uvaljati ih u meavinu prezli i
susama i priti u vrelom ulju.

Prijatno vam eli
Dragana Bokan
52
Svet gljiva
Majnhard Mozer se rodio u
Insbruku (Austrija) 13.03.1924.
godine. Ve! u ranoj mladosti
pokazuje interes za gljive za koje
!e ostati vezan tokom celog
ivota.

Studije zapo"inje 1942. u
Insbruku i odmah (1943.) ih
prekida zbog rata ali u svom
vojni"kom rancu nosi sva tri dela
Das System der Agaricales
Rolfa Singera. Od 1945. do 1948.
je u SSSR u logoru za ratne
zarobljenike. Doktorira 1950.
godine a 1953. izlazi prvo izdanje
(od ukupno pet na nema"kom
jeziku) njegove knjige klju"eva za
listi!avke Kleine Kryptogamen-
flora von Mitteleuropa "uvene
Mozerove biblije. Sve do
penzionisanja 1991. godine radi
na Univerzitetu u Insbruku.
Sara#ivao je sa mnogobrojnim
IN MEMORIAM
Majnhard MOZER (1924 2002)
Svet gljiva
53
kolegama irom sveta pa i sa
naim najpoznatijim mikologom
V. Lintnerom (videti "lanak B.
Ivan"evi!a u broju 8 Sveta
gljiva). Njegova briljantna
karijera oven"ana je brojnim
nagradama i priznanjima
pomenimo samo "lanstvo u
Austrijskoj akademiji nauka i
nagradu povodom sto godina
Britanskog mikolokog drutva
(Centenary fellow).

Objavio je vie od dve stotine
radova na teme ektomikorize,
otrova listi!avki i naro"ito
taksonomije. Opisao je preko pet
stotina novih vrsta gljiva, od toga
oko 420 iz roda koprenki
(Cort i nari us) za koj i se
specijalizovao, kao i tri nova
roda: Singeromyces, Stephanopus
i Anamika. Kao svojevrstan znak
priznanja, mikolozi su imenovali
25 vrsta i dva roda gljiva po
njemu.

Umro je od viestrukog sr"anog
udara, 30.9.2002. u Insbruku
ostavljaju!i za sobom veliku
prazninu i kao "ovek i kao vrstan
mikolog.

A. Krape
54
Svet gljiva
Prenumeranti
dr Milan Radovanovi!, Danijela Pu-
reevi!, Budo Bukili!, Duan
Ruseli!, Zoran Popovi!, Mirjana
Milojkovi!-&or#evi!, Nikola Na-
karadi!, Biljana Maksi!, Vlada
Valenti", dr &or#e Bara!, Vladimir
Bara!, Boidar Marinkovi!, Petar
Stevanovi!, Gojko Janjatovi!, Zoran
Moravac, Damjan Krstaji!, Mirjana
Veli!-Lintner, Predrag Stamen-
kovi !, Lj ubomi r &ukanovi!,
Dimitrije Ivan"evi!, Jasmina Zec,
Ljubivoje Rumovi!, Slobodanka
Kneevi!, Milena Radmilovi!, ak.
Dragoslav Mihajlovi!, dr Jelena
Vukojevi!, Jasmina Glamo"lija,
Tomislav Bohu, Gordana Popovi!,
Simonida &uki!, Aleksandar Pop-
ovi!, Sr#an Koji"in, Duan Pei!,
Sinia Radi!, Dragan Durakovi!,
Brana Petrovi!, dr Nadeda Ajda"i!,
dr Aleksandar Krape, Jelena
Beronja, Duan Mandi!, Mirjana
Pjevi!, Ivan Milovanovi!, Mia Vu-
joevi!, dr Petar Miloevi!, Slobo-
dan Risti!, Branislav Uzelac, dr
Milan Matavulj, Milomir Panti!,
Dragana Stojiljkovi!, dr Goran
Jankes, dr Vukman %ovi!, Sonja
%olnik, Mirko Petkovi!.
Sastanci MDS:
MDS odrava redovne otvorene
sastanke ponedeljkom od 18-20
"asova u Mesnoj zajednici Cvetni
trg Optine Vra"ar, Prote Mateje
36, Beograd.
Saradnicima!
Piite za Svet gljiva, ne previe
opirno, i po mogu!stvu na disketi
u TXT formatu. Ponudite nam i
svoje crtee, fotografije, ideje...
Zahvaljujemo se svim dosada-
njim saradnicima.
#itaocima!
Piite nam. Gljivarski poznavaoci
!e odgovoriti na svako Vae pi-
tanje.
dr Jelena Vukojevi!.
Praktikum iz mikologije i lihenologije,
Univerzitet u Beogradu, 1998.
Ibrahim Hadi!:
Drugi gljivarski korak
Prosveta, Beograd 2002.
Uzelac, dr Vukojevi!, Mili!ev,
dr Krape, dr Niki!, dr Lazarev:
Carstvo gljiva
Gra#evinska knjiga, Beograd, 1998.
Knjige
POSTANITE
PRENUMERANT

Pretplatnitvo omogu!uje
izlaenje gljivarskog glasnika Svet
gljiva!
56
Svet gljiva
The magazine is open to co-operation. If you are interested in any article
from previous issues you may contact us and we shall send you an offprint of
the article. Our telephone is:
+ 381 11 533 09 81, Thursday afternoon, contact person eljko iak.
Your contributions will be highly appreciated. Please send them to the
following address
Natural History Museum,
Mycological Department (for The World of Mushrooms)
Njegoeva 51, 11 000 Belgrade, Yugoslavia,
Tel: + 381 11 344 21 47, fax: + 381 11 344 22 65, contact person Boris
Ivan"evi!,
Or visit our Home page:
http//www.fungi.co.yu/yu-fungi

Mikoloko drutvo Srbije na internetu moete prona!i na adresi
http://www.fungi.co.yu/yu-fungi