You are on page 1of 46

1

Periodizacija: pregled
Ranodinastiki period I-II dinastija ca 3000-2686. p.n.e.*
Staro carstvo III-VI dinastija 2686-2160. p.n.e.
Prvi meuperiod VII-X dinastija 2160-2055. p.n.e.
Srednje carstvo XI-XIII dinastija 2055-1650. p.n.e.
Drugi meuperiod XIV- XVII dinastija 1650-1550. p.n.e.
Novo carstvo XVIII-XX- dinastija 1550-1069. p.n.e.
Trei meuperiod XXI-XXV dinastija 1069-664. p.n.e.
Pozno doba XXVI-XXXI dinastija 664-332. p.n.e.
Ptolemejsko doba 332-30. p.n.e.
Rimska vladavina 30. p.n.e.- 295. n.e.



* Apsolutna hronologija prema: Oksfordska istorija starog Egipta
2
Ranodinastiki period (I-II dinastija)
Ujedinjena drava
Paleta kralja Narmera
3
Ranodinastiki period (I-II dinastija)
Prestonica
novoosnovani Beli
zidovi (dananji
Memfis)
Uspostavljena
naslednost prestola
ujedinjene drave


Hasehemui, kraj II
dinastije. Hierakonpolis
4


5
Staro carstvo (2686-2160. p.n.e.)
III-VI dinastija (III-VIII
dinastija)
Hafre (Kefren), IV dinastija
Anhaf, sin kralja Snofrua, vezir u
doba Hufua (Keopsa). IV
dinastija
6
Staro carstvo
Kompleks Doserove piramide u Sakari; III dinastija.
J.-Ph.Lauer, Saqqara, London 1976, Pl.X.
7
Staro carstvo

Piramide Menkaurea, Hafrea i Hufua (s leva na desno). IV dinastija; Giza.
8
Staro carstvo
Piramide Neferirkarea, Niuserrea,
Sahurea (s leva na desno).
Rekonstrukcija. Abusir, V dinastija.
Ch.Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, 53.
Svetilite Sunca, Niuserre.
Abu Gurob, V din.
Za graenje hramova i svetilita se u Starom
carstvu koristi erpi.
9
Staro carstvo
Srednje carstvo
10
Staro carstvo
Spoljna politika
Trgovina sa istonim
Mediteranom
Kampanje protiv Nubije i
stanovnika Istone pustinje,

11
Staro carstvo
Za vreme VI dinastije vidno
opadanje uticaja centralne
vlasti.
Ostaci piramide Pepija II, juna Sakara. VI din.
(Ch. Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, S. 63.)
12
Prvi meuperiod
2160-2055. p.n.e.
Politika rasparanost drave:
Iz Memfisa nominalno vladaju
itavom zemljom VII i VIII
dinastija.
U Herakelopolisu potpuno
samostalno vladaju IX i X dinastija.
Slika o periodu dugo poivala na
knjievnom prikazu socijalnih
nemira i gladi u Jadikovkama
Ipuera i nekim drugim srodnim
tekstovima.


13
Prvi meuperiod
Arheoloka istraivanja iz
poslednjih decenija pokazuju
da u pogledu kulture i
administracije nema otrog
prekida izmeu starog carstva i
prvog meuperioda, nema
promene u ritualu ili
ideolokim postavkama.
Uoljivo jaanje lokalnih
tradicija i uspostavljanje novih
odnosa drutvene
meuzavisnosti sada se oko
pripadnika provincijske elite
okupljaju oni zavisni od njih.
Stela, verovatno iz Naga ed Dera.
Vlasnik: In-heret-naht
14
Prvi meuperiod
Vojnici. Iz grobnice Setka-a, Asuan.
Iz I. Shaw, Oxford History of Ancient Egypt, p. 132.
Vojnici, iz grobnice Anhtifija. Moala.
iz: Jaros-Deckert, jnj-jtj.f, Abb. 27
15

16
Srednje carstvo - 2055-1650. p.n.e.
Ponovno ujedinjenje
Oznaava se kao doba
napredovanja, mira,
Doba uspostavljanja novih odnosa
sa susednim oblastima
iroko je rasprostranjeno miljenje
da su uloga i status kralja manji
nego u starom carstvu
Konsolidovanje drave zapoeto pod
ujediniteljem, Mentuhotepom II
nastavlja prvi vladar XII dinastije,
Amenemhat I.

Mentuhotep II, bojeni krenjak.
Deir el Bahari. XI dinastija.
17
Srednje carstvo
Amenemhat I premeta prestonicu iz
Tebe u novoosnovani grad
(Amenemhat-) Iti-taui* (oblast Fajum)
smanjenje samostalnosti provincija i
nomarha.

* Amenemhat, osvaja Dve zemlje

18
Srednje carstvo
Hramovi za bogove se grade od erpia, od kamena samo
delovi (dovratnik, nadvratnik, prag) ili manje graevine


Kiosk za barku Senusreta I.
Karnak, XII dinastija.
19
Srednje carstvo

Piramida Senusreta II. Lahun. XII dinastija
Ch.Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, 66-67.
20
Srednje carstvo i Nubija
Kampanju protiv Nubije
vodio ve Mentuhotep.
Amenmehet I osvojio Nubiju
do 2. katarakte.
Senusret III u nekoliko
kampanja uspostavlja
kontrolu nad oblasti do 3.
katarakte

21
Srednje carstvo i Nubija

Tvrdjava alfak, kod II
katarakte. Izgradio
Senusret III. XII dinastija.
Kemp, Ancient Egypt. Anatomy of
a Civilization, fig. 62.
22
Drugi meuperiod - 1650-1550. p.n.e.

Kraljevi XIII dinastije vladali iz Iti-tauia, u tradiciji
prethodne dinastije; imali kontrolu nad Gornjim
Egiptom
Svoju vlast u Egiptu prvi put uspostavljaju stranci:
Severnim Egiptom vladaju stranci, poznati kao Hiksi
(od hekau-hasut, vladari stranih zemalja).
Hiksi = XV dinastija
Krajem XX veka, iskopavanja Avarisa, prestonice Hiksa
(lokalitet Tel el Daba u istonoj Delti)
Hiksi su sa sobom doneli konjska borna kola i
kompozitni luk, to je Egipanima u Novom carstvu
posluilo kao znaajno sredstvo prilikom osvajanja
23
Drugi meuperiod

Tel el Daba, grob Aamua,
zamenika riznicara.
o, Oksfordska istorija starog
Egipta, 279.
Posuda tipa Tel-el Jehudije, Tel el Daba.
XV dinastija.
o, Oksfordska istorija starog Egipta, 295.
24
Novo carstvo - 1550-1069. p.n.e.
Borbe za proterivanje Hiksa, koje je zapoeo Kamoze (XVII
dinastija), zavrio je Ahmose, koji je prvi vladar XVIII
dinastije, odnosno Novog carstva.
rezultate svog pohoda uvrstio trogodinjom opsadom
grada aruhen u Palestini, koji je bio uporite Hiksa.
potom vodio nekoliko kampanja protiv Nubije.

Mumija Ahmozea (naena
1881. u skrovitu mumija u
Deir el Bahariju (zapadna
Teba).
Fragment statue Ahmozea
I. MMA
Novo carstvo
XVIII-XX dinastija
Doba ekspanzije van granica Egipta;
Velike teritorije pod kontrolom,
ukljuujui Nubiju i vazalne dravice na
Levantu
Trgovaki i diplomatski kontakti sa nizom
zemalja na Bliskom istoku i sa Kiprom

25
26
Novo carstvo - XVIII dinastija

Prestonica preneta u Memfis
Teba je velika metropola i
teokratski centar, kojim
dominira mo hrama Amona
Amon postaje najvanije
boanstvo egipatskog panteona
Kraljevska dogma usko
povezana sa Amonom (
Uvedeni novi verski kultovi i
rituali koji naglaavaju vezu
kralja i Amona i jaaju status
kralja
27
Novo carstvo -XVIII dinastija
Bogatstvo drave se ogleda u
kontinuiranoj i obimnoj
gradnji brojnih novih i
dogradnji i obnovi postojeih
hramova (umesto hramova
od erpia, nove graevine
od kamena)
Radovi se izvode na itavoj
teritoriji, tj. u samom Egiptu,
na Sinaju i u severnoj Nubiji.

Hipostilna sala (detalj).
Hram Amona u Karnaku
28
Novo carstvo -XVIII dinastija

Raste ekonomska mo hramova,
posebno Amonovog u Karnaku,
XVIII dinastija: ene dobijaju
nove istaknute poloaje u
verskim kultovima:
visoki poloaj Boanska supruga
Amona za lanice kraljevske
porodice,
svetenike dunosti u hramu
Amona obavljaju i ene iz elite

29
Novo carstvo -XVIII dinastija
Spoljna politika XVIII dinastije Spoljna politika XVIII dinastije
ofanzivna i imeprijalistika (ranije preteno defanzivna).
Promenjena situacija na Bliskom istoku i iskustvo strane
vladavine (Hiksi)
30
Spoljna politika XVIII dinastije
Cilj vie nije neposredna
odbrana granica, ve
uspostavljanje tampon zona i
vazalskih drava u Palestini,
kao prve linije odbrane od
novih i jakih drava nastalih
na Bliskom istoku:
Hetiti u Anadoliji,
Mitani u severnoj Siriji,
Kasiti u Vaviloniji,
Asirci u severnoj Mesopotamiji
Tutmes III
31
Novo carstvo -XVIII dinastija

Vie vojnih kampanja u prvom
delu XVIII dinastije u Palestini i
protiv Mitanija: Tutmes I,
Tutmes III
Od Amenhotepa III raste znaaj
diplomatskih veza, ojaanih
diplomatskim brakovima,
naroito sa dravom Mitani
(vani izvor: Pisma iz Amarne).



32
Novo carstvo XVIII dinastija
Kraljevstvo Ku, sa seditem u
Napati* nije samo pretnja, nego
ometa neogranien pristup
sirovinama i nesmetan priliv
luksuznih roba
U doba Amenhotepa I, Ku
pobeen i anektiran. Novom
provincijom upravlja kraljevski sin
Kua, direktno podreen kralju.
Ipak i posle toga bile potrebne vojne
intervencije

Hatepsut ekspedicija u Punt
(verovatno Eritreja), predstavljena u
njenom posmrtnom hramu u Deir el
Bahariju (Teba)


*izmeu 3. i 4. katarakte
33
Novo carstvo XVIII dinastija
U doba Amenhotepa IV
verska reforma Aton kao
vrhovno boanstvo; progon
Amona.
34
Novo carstvo XVIII dinastija
Ubrzo po smrti Ehnatona, u vreme Tutanhatona, prestonica se vraa
u Tebu


Faraon Ej obavlja ritual za umrlog
Tutanhamona (iz grobnice Tutanhamona)
Horemheb pred Hathor (iz grobnice
Horemheba u Tebi)
35
Novo carstvo - Doba Ramezida (XIX i XX dinastija)
Spoljna politika:
Hetiti znaajna sila
Gradovi drave na Levantu
se priklanjaju as Hetitima,
as Egiptu.
Bitka kod Kadea (na reci
Oront) Ramzes II i
Muvatali
Mirovni ugovori Ramzes II i
Hatuili II: podela interesne
sfere; diplomatski brakovi.
Zajedniki neprijatelj,
pretnja: Asirci
36
Ramzes II
37
Novo carstvo - Doba Ramezida (XIX i XX dinastija)
Najvea pretnja u ovo
doba narodi s mora
konfederacija naroda iz
Egeje i/ili zapadne
Anadolije
Pomorski napadi na
Egipat poinju u vreme
Merneptaha i traju kroz
najvei deo vladavine
Ramzesa III.
38
Novo carstvo - Doba Ramezida (XIX i XX dinastija)
Unutranja politika
Oslanjanje na tradiciju
Administrativni centar postaje
novoizgraeni Pi-Rameze u
istonoj Delti (u blizini Avarisa)
Teba ostaje kultni centar
Znaajna graevinska delatnost
u Tebi i Nubiji, ali i na nizu
drugih lokaliteta u Egiptu
Sve vea ekonomske potrebe ali i
mo Amonovog hrama,
postepeno slabe kraljevsku vlast.
Na samom kraju doba Ramezida
ispoljena tendencija spajanja
vojnikih i prvosvetenikih
funkcija, iji je cilj obezbeivanje
presudnog politikog uticaja
39
Trei meuperiod 1069-664. p.n.e.
Nedovoljno prouen, mada dobro dokumentovan
Decentralizacija
Kraljevi XXI i XXII dinastije vladaju iz Tanisa (istona
Delta) u koji je premeten administrativni centar
Nominalno ih priznaju prvosvetenici Amona iz Tebe,
mada je kontrola nad junim delom zemlje u njihovim
rukama.
Brakovi izmeu Amonovih prvosvetenika i keri
taniskih kraljeva
Poloaj prvosvetenika Amona postaje nasledan
U drugoj polovini perioda jaaju nove dinastije u
Leontopolisu (XXIII) i Saisu (XXIV). Sukobi.

40
Trei meuperiod

Nubijski kralj Pije, pod
izgovorom da titi Amona iz
Tebe, osvaja zemlju i
ujedinjava je (XXV dinastija)



Upravljanje zemljom kraljevi
ove nove, nubijske dinastije,
preputaju svojim kerima,
koje nose titulu Boanska
supruga Amona



Ameniridis I, ki Kate -
boanska supruga Amona
41
Trei meuperiod
Spoljna politika
eonk (XXI dinastija; iak u Bibliji) ratuje protiv drava
Izrael i Juda
Asirija do XXI dinastije osvojila Palestinu do Gaze
Egipat nema snagu da se suprotstavi
674 p.n.e. Asirci pod Esarhadonom osvajaju Memfis
Neho, vladar kog su postavili Asirci je ubijen, to
provocira Asurbanipalove invazije 667. i 663. Teba
razorena.
Za vladara, svog vazala, postavljaju Psametiha, koji se
odmah po povlaenju Asiraca odbacuje vazalski odnos i
osniva novu, XXVI dinastiju
42
Pozni period 664-332. p.n.e.
Doba XXVI dinastije (iz
Saisa), koju je osnovao
Psametih, je doba kulturne
renesanse i znaajnih
umetnikih dostignua
Obnavljanje i ukraavanje
hramova
Svesno okretanje starijim
uzorima: arhaizirajui stil u
likovnoj umetnosti i
knjievnosti
Staro carstvo XXVI dinastija
43
Pozni period
Od 525. do 404. Egiptom ponovo vladaju stranci, ovog
puta sa malo interesovanja za egipatsku tradiciju i volje
da je prihvate XXVII dinastija persijska.

44
Pozni period
Egipat uiva samostalnost oko est decenija pod
XXVIII-XXX dinastijom, ali uz obnavljane
napade Persijanaca.
343. g. Artakserks III razara svete gradove, ubija
u njima potovane ivotinje.
Drugo doba persijske vlasti (= XXXI dinastija) je
okonao Aleksandar Makedonski 332. p.n.e.
Makedonski kraljevi do 305. p.n.e.

45
Pozni period
Nesreene prilike u zemlji traju sve do 305.g.,
kada general Ptolemej I Soter obnavlja kraljevsku
vlast, oslanjajui se pri tome na egipatsku
tradiciju.

46
Izvori ilustracija
Baines, J. And J. Malek, Cultural Atlas of Ancient Egypt,
New York 2000.
Egypt. The World of the Pharaohs, ed. By R. Schulz and M.
Seidel, Kairo 2001.
Kemp, B.J., Ancient Egypt. Anatomy of a Civilization,
London and New York 2000.
Lauer, J.-Ph., Saqqara, London 1976.
Manley, B., The Penguin Historical Atlas of Ancient Egypt,
London 1996.
Tietze, Ch., Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999.
o, I., Oksfordska istorija starog Egipta, Beograd, 2004.
Wildung, D., Egypt, Kln 1997.