B e l a H a m v a

Prijateljstvo
1.
Platon kae da je prare zajednice zakon, Aristotel kae Filija.
Obojica mog biti prav. Ono to jedno odrava zajedno, to je
zakon iznad bi!a. Ali ono to stvara zajednic, to je prijateljstvo koje
ivi bi!ima. "ilija znai prijateljstvo, ali ovo prijateljstvo nije ideja.
#nogo je vie samo bi!e. $de postoji razdor, pretpostavlja se da je
pristan Arej, oljni% gde postoji ljbav, pretpostavlja se da je
pristna A&rodita, ona koja razreava protivrenosti% gde postoji
prijateljstvo, pretpostavlja se da je pristna boginja "ilija. ' Aristotel
misli, ako mnogo (iljada i miliona ljdi stanje na jednom mest,
govore jednim jezikom, negj jedn batin, pridravaj se jednog
moralnog reda ) to je sve do boginje "ilije. Bez nje bi *a Brije bio
prav, jer on kae+ iznena,en sam to oveanstvo ne ivi jednoj
dravi, ne verje jedn religij, ne govori jednim jezikom ) ako
pogledam mnogovrsnost i raznovrsnost ljdski( karaktera,
temperamenata, talenata, inteligencija, ja sam pre iznena,en+ kako i
dva oveka mog da ive pod istim krovom a da do jtra jedan
drgog ne zadave. -do je boginje "ilije to me, bi!ima koja ree
jedna na drge postoji neto kao zajedniki stan i zajedniki jezik i
zajedniki obiaji. Bez nje bismo bili tek samljene zveri. .ajednic
stvara boginja Prijateljstva, i zato je prare zajednice+ "ilija.
/.
0 odnos na to o em se vodila re poslednji( stotin
godina, !tanje o prijateljstv je sasvim dno. Postoji samo jedno
znaajno delo, 1mersonovo. 0 antikom svet niko ga nije
zaboravljao. Ali to se danas tako malo pie o prijateljstv, zrok nije
sasvim tome to je ono klasina tema, a ovek je danas malen za
klasine teme. 0zrok !e pre biti tome to je prijateljstvo klasina
veza, a dananji ovek je malen za klasine veze. -oveanstvo jo
nikada nije bilo tako bliz tome da postoji samo nekoliko bi!a a da se
toliko mnotvo pretvorilo zveri i da iz zasede ree jedni na drge.
Povran je nasilni kolektivizam masovni( religija, ispod njega ivi
ovek koji je ve! skoro spreman da do jtra davi oveka koji ivi s
njim pod istim krovom, samo zato to se ovaj razlikje od njega.
2vako ko danas pra rk prema nekome, trebalo bi posti,eno da
proivi kako se ne razme pravo ono to je jedino bitno. Ali niko se
ne moe pozvati na odgovornost. 3e sam prema nekome isprio
rk, i nije je primetio% danas je neko prema meni isprio rk, i ja
sam onaj koji je nije primetio. 4ivimo ivot bez "ilije, i veze koje jo
postoje me, nama, moda s ostaci stari(, moda predjam za
bd!e% iz dananjice ne izvire prijateljstvo.
5.
Aristotel verovatno ipak grei kada kae da mog!nost
zajednice stvara "ilija. .ajednica nije vie ili manje. .ajednica je
drgo. Potpno i savreno i temeljno drgaiji ivot, bivstvo,
mog!nost, stvarnost, do i misterija. 0 poslednjim godinama je
na,en izraz za nj, ka da je veza 3a i 6i. .a zajednic s
neop(odna bar tri oveka. Ali tamo gde je troje, "ilije vie nema. 3a i
6i s dva. 0vek samo dva. 3edan vie nego kad je ovek sam, jedan
manje nego kad je ovek zajednici. 7eza 3a86i poseban je
egzistencijalni krg+ speci&ian krg bivstva izme, individe i
kolektiva. 'zme, samljenosti i zajednice. 'zme, osame i
mnotva. 'zmed 3edan i 6ri. Ovo 9va je mesto "ilije svet.
:.
Astrologija je prostor ovekove sdbine izdelila na dvanaest
delova, ili kako ona kae, pozornic ljdske sdbine deli na dvanaest
k!a. 6akve s k!e+ linost, imanje, enje, dom, brak i drgo. ;!a
je oznaena i za prijateljstvo. 0 ogromnoj literatri moderne
psi(ologije nema ni rei o prijateljstv ) iz ove jedine injenice
proizlazi koliko astrologija ima vie ose!aja za celin ljdskog
bivstva. Astrologija zna i da prijateljstvo nema nikakve veze sa
zajednicom, ni sa 3a, niti s ljbavlj. .a "ilij je oznaena posebna
k!a, ona ima isto tolik tein i znaaj kao poziv ili smrt.
Prijateljstvo nije prosto drenje, kao to prijatelj nije isto drg.
<ije saborac, nije kolega, nije partner. Ono to se doga,a k!i
prijateljstva nijedna drga veza ne moe da zameni. Prijatelj se
niim ne moe zameniti. Postoje ljdi nesposobni za prijateljstvo%
ima oni( koji s nepodesni za prijateljstvo% postoje oni oko koji(
vek ima neko% i ima oni( iji ivot prolazi gladi za prijateljstvom,
a da ni jednog jedinog nali nis.
=.
#ontenj pie da ljbav nikoga nema obiaj da pita. 9olazi kada
(o!e, i oveka nemilosrdno obara kao elementarna sila. .a
prijateljstvo je neop(odna saglasnost. Prijatelj mi je onaj koga
slobodno mog izabrati. 'stina, kada je ve! odabran, prinda je. 7ie
ne mog bez njega. "Il me semble n'estre plus q' demy" > izgleda
da sam neem samo polovina. Ali me ni onda ne obara. 0vek je
pitom i bez strasti. "ilija je najnenija boginja od svi( boanski(
bi!a. *jbavnik katkada me da oseti radost ili nevolj odstne
ljbavi, i katkada moe da joj pogodi elj. 0 ljbavi je to izzetak,
prijateljstv je prirodno. 0vek znam i moram da znam ta se s njim
doga,a i ta misli. <ita ne moe ostati skriveno ni pred njim, ni
preda mnom. Ali to nije slov prijateljstva% iskrenost ne pretie
prijateljstvo. 6o misli samo onaj ko nema pojma o prijateljstv. ;oga
je boginja povezala, s njega otpada svaka la i maska. <e izvire
prijateljstvo iz iskrenosti, nego iskrenost iz prijateljstva. Prvo je
"ilija, a ostalo s njeni darovi.
#ontenj govori o grkim oblicima kontakta i kae bili s
ovakvi+ prirodni, drtveni, ljbavni i gostinski. Ali "ilije nema ni
prirodi, ni drtv, ni ljbavi, ni gostima. Prijateljstvo je "ilija.
?.
1merson tvrdi da je prijatelj paradoks prirode, istovremeno
njeno remek8delo. 3edino bi!e, kae, od koga ne elim ono to ima,
nego elim ono to je on sam. 0koliko s se bavili prijateljstvom, to
tvrde i noviji atori. 6o s+ @eler, koji pie o oblicima simpatije,
Bber, koji je najlepe izrazio vez 3a ) 6i, 1bner, koji je na ovoj vezi
izgradio itav es(atologij, Bart, $ogarten, 3aspers, ;lages, koji je
napisao mnogo lepi( delova o .Aeisankeit8. Ali svaki od nji( negde
promai. 3edan misli da prijateljstvo, odnos 3a ) 6i nije nita drgo
do kopija odnosa Bog ) -ovek. 9rgi da je vitalna, tre!i da je
meta&izika, etvrti da je egzistencijalna veza. <ijedan ne vidi da je
ovde re o neem to je nesvodivo na drgo i to je neobjanjivo iz
drge pozicije. <ijedan ne vidi da je prijateljstvo stanje osve!eno od
vie 2ile.
#oda bi se ovako moglo de&inisati+ bivstvo se pomera prema
krg jedinke i t se ostvarje. 6o je obogotvoravanje 3a. -ovek
polazi od one meta&izike da samo 3a moe biti veno i besmrtno,
zbog toga ovamo stavlja teite.
Bivstvo se pak pomera i prema zajednici, i tamo moe da se
ostvari. 6o je obogotvoravanje zajednice. -ovek polazi od one
meta&izike da je samo zajednica, kao rod, nacija, religija, vena i
besmrtna, i zbog toga ovamo stavlja teite svoga ivota.
Prijateljstvo je onaj krg bivstva, gde ostaje i 3a, ostvarje se i
zajednica i ivi dalje netaknta, ali izme, nji( dvoje i nezavisno od
nji( nastaje sasvim nova, tre!a mog!nost bivstva, koja se ne moe
izvesti ni iz prve, niti iz drge. Otvara se nov oblik ivota. 6o je
prijateljstvo. Bi!e prijateljstva ne lii ni na jedan drgi oblik.
Potpno zaseban krg. .atoB 3er ima sasvim zasebnog boga. "ilija
stvara svet "ilije koji se ne moe pobrkati s drgim. 6o je svet
prijateljstva.
C.
.ajednici mkaraca jo niko nije posvetio posebn panj.
Pre svega savez, monakom red, drenj, vojsci.
#karac voli da sraste, i da bi podvkao vanost ovog
sra!ivanja, pronalazi ritaln spoljanjost. 7itezovi izmenjj
maeve i jedni drgima pola tajn zakletv. #onasi i vojnici nose
jednak ode!, sede red, stpaj korak. 0 svakom slaj
odre,j se obavezni propisi, i podre,j se naelima kao monaka
zakletva, viteki moralni zakoni ili vojni propisi slbe. Ako se
pogleda rast nain ivota ene koja ivi za sebe i gotovo raspolae
sopstvenim sreditem, pa!e oi koliko se mkarac vezje za svoj
klb, za svoj viteki klb, zato voli propise, ni&orm, izmen
maeva i stpanje korak. #og!e je, ako bi ene vrile poslove
oveanstva, nikada ne bi nastalo neto kao narod, zajednica, drava.
<ikada ne bi napisale zakone i ne bi nosile ni&orme. #og!e je da je
kolektiv delo mkarca, i drava nije nita drgo do narastao
monaki red ili malo mekana i olabavljena vojska.
@ta je ovome radost i ozbiljnost, to svaki mkarac zna.
3edanaest mkaraca povezje savez i stoji naspram drgi(
jedanaest mkaraca% zadatak je da se lopta pti gol protivnika.
6o je &dbal. 2ve je na okp to je karakteristino za mki
kolektiv+ propis, zavet, ni&orma, protivnik. ' igra je tako vana da
pedeset (iljada ljdi gleda zastavljaj!i da(.
' ako neko zna ta je biti rat, logor, pri(vatiti se opasnog
pod(vata, iveti na ratnom brod izme, ivota i smrti zajedno sa
etrdeset osam slini( mkaraca, ako preivi ono to Amndsen ili
@akleton govore o svojim drgovima, esnicima ekspedicije na
Antartik, o nadmo!i, o smirenosti, o odricanj, o solidarnosti, o
(mor, o slnosti, o samopregor, koje s ovi ljdi pokazali jedni
prema drgima, poe!e da s(vata ta je ono to tvori i odrava mki
kolektiv. ' poe!e da s(vata da je prijateljstvo mog!e samo me,
mkarcima.
D.
Prijateljstvo nastaje samo tamo gde dva mkarca ne samo da
jedan drgom vaj celovitost bi!a, nego istpaj iz sopstvenog 3a8
krga krg dvojice, jer znaj+ to je ono mesto gde se celovitosti
prijatelja sopstvena celovitost dvostrje. Eelina se samo celinom
moe dopniti. ;ao to tlaenje konano potisne i samo tlaenje. '
kao to se potpnost samo potpno! moe potpniti. Otvoren
mog biti samo otvorenosti svoga prijatelja, iskren samo
njegovoj iskrenosti. Prijatelj njegovom prijateljstv i on mome.
<ema (ijerar(ije, redosleda, zastopnosti. 7rednosti s potpno
priznavanje zajamne jednoobraznosti. Prijatelji s jednaki. 3er
tamo gde s oni, nema razlike. #esto gde ive, nalazi se izvan
konkrencije. Prijateljstvo raste i postoji i ivi i prolazi na
egzistenciji. ;rg prijateljstva nije krg ivota, nego bivstva.
Prijateljsko rkovanje znak je ssreta viem svet.
F.
2vako prijateljstvo poinje maglovitim ose!anjem da smo se
ve! negde sreli. ;ao da smo davno bili bra!a. -ak kao da smo bili
blizanci. ' zato je ssret ponovno vi,enje. A kada se ovek odvoji od
prijatelja zna da je taj odlazak samo privid. <egde ostaje s njim
zajedno, kao to je bio s njim zajedno i pre ssreta.
1G.
1lementarni 1ros je ona drevna povezj!a 2ila koja dri
zajedno atome, jednaava sprotnosti. 1lementarni 1ros ima dva
deteta, jedno je dobilo carstvo ljbavi, drgo prijateljstva. 6a dva
deteta s A&rodita, boginja ljbavi, i "ilija, boginja prijateljstva.
11.
*jbav izmami, probdi i raspali sve snage oveka. 9rgaije
reeno+ ljbav bdi sve strasti. 3o preciznije+ ljbav osloba,a sve
demone koji nastavaj ovek.
Prijateljstvo ovekove snage dovodi saglasje. 9rgaije
reeno+ prijateljstvo obzdava sve strasti. 3o preciznije+ "ilija je
jedina boginja ija pojava spokojava i pomirje elementarne
demone.
1/.
*jbav i prijateljstvo imaj samo jedn jedin srodn crt, a to
je+ ako se raspadn, zrok nikada nije 9rgi, nego vek 3a.
15.
6ajna ljbavi jeste da od dvoje postaje jedno, tajna prijateljstva
je da od dvojice bde jedan. .ato je ljbav obrnto prijateljstvo, tako
to iz jednog neto vek pre,e drgo. Ponekada je ljbav takva kao
da od jednog postaje dvoje, mada je odvek i bilo dvoje, i samo i( je
ljbav nainila jednim. A prijateljstvo je ponekada takvo kao da od
dvojice postaje jedan, iako s odvek bili jedan, samo i( je
prijateljstvo nainilo dvojicom.
1:.
4ena zaboravlja prijatelje, ljbavi nikada.
#karac zaboravlja ljbavi, prijatelje nikada.
1=.
Postoje istorije tampanja knjiga, kovanja novca, navigacije,
odevanja, potrebe droga i keramiki( posda. Prijateljstva ne
postoji. .atoB 'storija prijateljstva jeste+ *ao Ee i njegovi prijatelji,
Bda i njegovi prijatelji, prijateljstvo trojanskom rat, Harmodije i
Aristogiton, 2okratova prijateljstva, vitezovi $rala, prijateljstva
slikara, metnika i pesnika, $eorgeov krg.
1?.
'z prijateljstva s iskljena tri zroka+ tatina, o(olost i
ironija. 6o s tri osnovna oblika zdizanja 3a. 2va tri zatvaraj i
iskljj. 2va tri s atistiko ponaanje i koristi i( onaj ovek koji
po svak cen eli da se razlikje. 6atina drgom ovek trai i
nalazi samo ogledalo% o(olost (o!e samo slg i podre,enog koga
moe da prezire% ironija samo nesavrenost. .namo da je svako
ogledalo, slga i nesavren. Ali znamo i da to nije vano. Prijatelj
sam sebe ini ogledalom, slgom, nesavrenim. ' ko to ne razme, i
ne zvra!a slino, on ne povre,je oveka, nego prijateljstvo.
1C.
Prijateljstvo ima etiri oblika+ jnako, intimno, d(ovno i
igrako. Ali pravo prijateljstvo jedinjje sva etiri i zbog toga se
mirno moe re!i da s to etiri dimenzije prijateljstva. 3natvo je+
rtvjem za njega ivot% d(ovno je+ gde sam zajedno s njim, to je
svet d(a% igra je+ igram se veselo s njim kao dete% intimno je+
otvaram m se.
1D.
$ete kae da nije dovoljno ako je ovek sklon da rtvje ivot
za prijatelja ) treba se za njega odre!i svoji( be,enja.
1F.
;oliko je "ilija potovana antikom svet pokazje i to to je
ona samo tamo imala stat. ;asnije je stata predstavljala ili
jednog oveka, besmrtno 3a, ili grp, besmrtn zajednic.
.aboravljeno je besmrtno dva. Harmodije i Aristogiton, spomena
na dva Atinjanina, spomenik je prijateljstv. 0 njem se nalazi ono
to je bitno za prijateljstvo+ zagonetno dvajanje bivstva tolikoj
meri da bi ovek, ako bi tamo bio postavljen samo jedan mkarac,
znao da je on samo polovina neega.
*orens za prijateljstvo *ovca na medvede i poglavice
indijanskog plemena 9elavare kae+ dblje je od ro,atva, dblje je
od oinstva, dblje je od majinstva, dblje je od ljbavi ) tako je
dboko da njem nema ni ljbavi ) so deep that it is loveless.
<estala je iz njega svaka simpatija, naklonost, elja, dnja, strast,
ono je tako dboko da ovek tamo dosegne samo svojim najdbljim
ilama. 0 ovoj dbini vlada tiina, nepom!eno spokojstvo i
nepokretan mir. 6o je svet idile. 6o je zlatno doba. Ono to se
ljbavi samo retko, na tren ostvarje, sre!a koja blista bezgraninim
spokojem+ to je prijateljstv stalno pristno. Prijateljstvo
prepoznajem po tome to je idilino. .ajednica ne zna za ovaj mir.
.ajednica zlatnog doba jo se nije ostvarila na zemlji. #ir jednom
moe da proivi i samljenik, samo ako ga bogovi posebno vole. #ir
lebdi prijateljstv i onda ako dva prijatelja kre! boj, i onda ako
mezete pored vatre na ivici me, i onda ako se igraj, i onda ako
jedan ivi preko mora, a drgi s ove strane, na daljenosti od deset
(iljada milja. 'zgleda da se idilino bivstvo moe i sme stpiti
pojedinano samo po bojoj milosti% zajedniki, izgleda, bar za sada,
nije mog!e. #karac i ena nikada ne mog toliko srasti da bi im
se otvorilo zlatno doba ) vie od jednog trena. Prijateljstvo zapoinje
time to obojica stpaj idil. ' t nema potrebe za dnjom,
eljom, snagom, bitkom% idila ne zna za nedostatak i svak strast
zadovoljava. .ato je prijateljstvo dblje nego ljbav.
Ono to stpi onaj najvii krg bivstva, to se naziva zlatnim
dobom, ta je idila, to je sasvim savreno okonano, potpno i
gotovo. A to je potpno, savreno i gotovo, to je klasino.
Prijateljstvo je klasino reenje ivota. .ato je prijateljstvo potovano
antiko vreme, i zato se ne s(vata danas. ;lasino je ono gde se
osnova bivstva javlja kristalnoj svetlosti. .ato je tvorac klasinog
naina ivota i njegov var+ "ilija.
/G.
Postoji neka nerazmljiva veza izme, prijateljstva i zvezda.
.ato je prijatelj zvezdaB .ato je zvezda prijateljB 3er je tako daleko
pa ipak ivi meniB 3er je moja, pa ipak nedostinaB 3er prostor gde
se ssre!emo nije ljdski, nego kosmikiB 3er ne eli nita od mene,
ni ja od njegaB 2amo da bde i ovako kako postoji i on postoji i ja
postojim, to je nama dvojici savreno dovoljnoB <ema dogovora. ' ne
treba. Ali ako i ne treba odgovor, prema svom prijatelj ! vek
ose!ati da je zvezda, nerazmljivo blistanje svemira prema meni.
/1.
0 ljdskom svet prijateljstvo je bilo, bi!e i osta!e oblik
klasinog naina ivota. 'z (manog mtnog irealiteta, koji se na
neobjanjiv nain naziva realitetom, istpa prijateljstvo i ivot
razreava na pesniki nain. ;a da ljbav ini pesnikom. -esto.
Prijateljstvo ivot ini pesnikim i poetskim. 'z ljbavi se brzo gbi
poezija, jer je za ljbav sve samo sredstvo kako bi se dve najve!e
sprotnosti niverzm, mkarac i ena stopili jedno. 2amo
prijateljstvo je ova poetika veza. ' pesme ne piemo, nego i( ivimo.
#og!e je da je Aristotel to razmeo kada je rekao da je prare
zajednice+ Filija.