You are on page 1of 5

HROMOSOMI

- Gradja hromozoma je vrlo slozena. Hromosom je velika makro-molekula u kojoj je DNK


upakovan u sklopu elije. U najmalju ruku, homosom je veoma dugaak dio DNK koji sadri
gene, regulatorne elemente i druge nukleoidne sekvence.

Rije hromosom potie od grke rijei (hroma, boja) i (soma, tijelo).


Hromosomi se sastoje od spiralno isprepletanih lanaca DNK, delovi hromosoma koji nose
nasledne osobine se nazivaju GENI, a mesto na hromosomu gde se nalaze geni se naziva
lokus! Hromosomi se nalaze u jedru, sastoje od krakova koji se nazivaju telomere, suzenog
dela gde se ti krakovi spajaju, koji se naziva centromera

Da bi smo slikovito objasnili hromosome zamislite DNK kao biblioteku punu knjiga e sad
zamislite da se u toj biblioteci nalazi puno polica za drzanje tih knnjiga , te police mozemo
uporediti sa hromosomima, a same pojedinacne knjige sa genima.

Postoje dva tipa hromosoma X i Y.

Ljudi sadrze 23 para ovih hromosoma znaci 46 ukupno. Od kojih zadnji par odredjuje POL
ploda. Dakle ako plod ima zadnji par hromosoma XX u pitanju ce biti zenska osoba sa svim
sekundarnim karakteristikama zenskog pola. S druge strane ako plod ima XY kao zadnji par
hromosoma u pitanju ce biti muski pol sa svim svojim osobinama koje znamo, da ih ne
navodim(objasnicemo u podnaslovu spermogeneza kako dolazi do oplodnje
spermatozoidom koji sadrzi X ili Y hromosom). Skup hromosoma u jednoj celiji se naziva
kariotip, a skup hromosoma u celom organizmu kariogram. Hromosomi mogu biti haploidni
tj. pojedinacni i diplodini tj. u paru. Kod svih slozenijih organizama i coveka u
somatskim(telesnim) celijama su prisutni diploidni(u paru) hromosomi, a kod reproduktivnih
celija(spermatozoidi i jajne celije) prisutni su haploidni hromosomi.

X hromosom je mnogo veci od svog Y para i smatra se da pri preklapanju ova dva
hromosoma izmenjuju svoje sekvence(mesaju se) u procentu od 10-15% procenata. Ali sami
Y hromosomi nikad ne mogu da se mesaju sa Y hromosomom druge osobe jer nemogu da se
u isto vreme nadju u organizmu tako da oni ostaju cvrsti i bez uticaja vise miliona godina, ali
to se odnosi na samo jezgro odnosno 85-90% muskih gena na Y hromosomu
takodje naucnici smatraju da skoro ceo(85-90%) Y hromosom nema repeticije odnosno
ponavljanja koja su odlika X hromosoma. Dok je kod zenskih osoba tj. X hromosoma taj
slucaj drugaciji jer svaka zena u principu moze da ima X hromosome od dve razlicite bioloske
majke, i tada nastupa njihovo intenzivno mesanje. Sa muskim Y hromosomima to nije slucaj
jer se nikada kao sto smo vec napomenuli ne moze naci Y hromosomi od dva razlicita pretka
u istoj celiji prosto iz razloga da budem banalan sto muskarci ne mogu da radjaju decu!

Dakle rekapitulirajmo ono do sada nauceno.Osnovna gradja ljudkog bica je celija ona se
sastoji iz organela,citoplazme gde se organele nalaze, membrane i jedra u jedru se nalaze
hromosomi koji se sastoje iz isprepletanih lanca DNK. Sama DNK se sastoji iz secera
deoksiriboze fosfornih jedinjenja i baza od kojih je izradjena, a one odredjuju kakve ce od
nas ko imati osobine.

Ovde dolazimo do sustine, da bi izvrsili genetsku analizu moramo ovaj lanac DNK podeliti tj.
razbiti na vise delova. To se cini enzimima koji imaju takvu specificnu ulogu. Oni razbijaju
lanac DNK na cak do 1 000 000 parcica koje se nazivaju SEKVENCE DNK. Ispitivanjem
sekvenci dakle delova DNK i to posebno odredjenih mozemo utvrditi tip ponavljanja razlicitih
kodona. A kodoni predstavljaju parove ovih baza od kojih je izgradjena DNK naprimer
CGTAGGTAACT je kodon kod kojeg mozemo primetiti da se u ovoj specificnoj sekvenci DNK
nalazi CITOZIN, GUANIN, TIMIN i ADENIN u odredjenom rasporedu koji je fiksan i takav
raspored kod razlicitih rasa na primer moze odrediti boju koze koju imate i slicno. Ovaj
teorijski primer kodona je deo samo jednog lanca DNK dok bi se na drugom lancu nasle one
baze koje se specificno vezuju za gore pomenute i to Citozin za Guanin i Adenin za Timin.

Pa posto smo vec rekli koliko je znacajan Y i X hromosom za genetska istrazivanja, recimo i
jednu prostu cinjenicu posto se od 23 para hromosoma, 22 para plus jedan direktno
nasledjuje od majke mozete i sami predpostaviti da je uloga ocevih gena u samom izgledu i
fizickim osobinama ploda veoma mali, a kod zenskog pola taj uticaj i ne postoji to jest
izrazeno u procentima ocevi geni u telu i muskog deteta se svode na oko 2.2 %, a ostalo su
majcine osobine dok kod zenskog on nema uopste svoje muske gene izrazene preko
Y hromosoma!

Mnogi od vas ce se pitati pa kakvu to ulogu uopste imaju muskarci jer vec smo rekli da je Y
hromosom skoro kompletno neaktivan(mada po najnovijim istrazivanjima koja su
objavljena to nije tako ali se do sada smatralo da jeste) sto ce reci nema nekih zadataka koji
se ticu sinteze proteina koji su odgovorni za gradju misica itd. Medjutim prema poslednjim
istrazivanjima Y hromosoma pronadjeno je da on ima i te kako veliku ulogu koja se tice pre
svega muskog pola. Neki ljudi znaju i da zloupotrebe nedovoljnu razvijenost genetike kao
specificne nauke medju njima je svakako Brajan Sajks(profesor humane genetike na
oksfordskom Institutu za molekularnu medicinu) koji smatra da je Y hromosom
greska evolucije i da ce za 200 000 godina nestati i da ce zemljom hodati samo
zene. Sto je blago receno stupiditet ako uzmemo u obzir da ogroman broj ne samo sisara vec
i svih drugih visecelijskih organizama ima muski i zenski par. Medjutim ne lezi vraze profesor
Sajks je otkrio svoj identitet jednog obicnog avanturiste tvrdeci da je na tragu cuvenom
jetiju mitskom bicu za koga se smatra da zivi u polarnim krajevima, to svoje otkrice zasniva
na pronalasku samo jedne vlasi koja po njegovim istrazivanjima ne odgovara nijiednoj
drugoj vrsti na zemlji!?! Eto kao sto vidite ni Oksford vise nije mesto gde se obrazuje
intelektualna elita vec koliko se meni cini samo mesto za senzacionalisticke avanturiste koji
svuda trce sa svojim bombasticnim izjavama, a posle ih se stide. Zalosno ali isinito.........

Nastavimo zapocetu pricu o funkciji Y hromosoma dakle po novijim istrazivanjima
objavljenim u razlicitim naucnim casopisima smatra se da Y hromosom nije odgovoran samo
sa sekundarne muske karakteristike(polni organi i slicno) vec da 78 gena u hromosomu ima
ulogu u stvaranju posebnih proteinskih struktura u celijskim zivdoima! Zasto je ovo bitno? Iz
jednostavnog razloga jer se ti geni nalaze na mestima za koja se ranije smrtralo da su
neaktivni! Vidite ja sam gore na par mestima napisao da se smatra da su Y hromosomu
uglavnom neaktivni, i tu konstataciju cete naci u vecini knjiga koja se bave genetikom.
Medjutim morate usvojiti i ova NAJNOVIJA otkrica i saznanja koja se bave genima i koja
kazu da muskarci zapravo imaju svoje specificne proteine mada se jos nezna koje jos sve
osobine kod muskog pola zavise od ovih gena jer je ispitano jedan prakticno vrlo mali deo Y
hromosoma i njegovih gena, a istrazivaci se trude da zapoceto nastave tako da ce se
narednih godina sigurno znati koliko osobina proistice iz ovog hromosoma! Nauka zato i
postoji da bi se unapredjivala i menjala !

Posto nas ovde posebno zanima Y hromosom treba reci da on ima svoje tvrdo jezgro koje se
ne menja i ne mesa sa mnogo vecim X hromosomom pa s toga treba znati da su geni
odgovorni za muski pol uglavnom genetski cisti i da ih je nemoguce izmesati sa
zenskim jer 90% takvog gena ima svoj stalan i nepromenjen sastav! Vi se sigurno
pitate kako onda odrzava svoju stabilnost i funkciju jer nema s kim da izmeni svoje DNK
lance potrebne za stvaranje i sintezu hromosoma? Odgovor je jednostavan on to cini sa X
hromosomom u onih 10% svojeg potencijala gena, a sto se ostalog dela tice on to cini
prepletanjem SOPSTVENIH telomera ili kraka hromosoma pa na ovaj nacin on sam sebe
popravlja i odrzava funkcionalnost!

Kod X hromosoma je situacija mnogo drugacija jer se oni mesaju i preuzimaju citave
segmente jedni od drugih, ovo doprinosi mesanju genetskog materijala kod zena i izmedju
rasa ali samo u pogledu tih zenskih gena, medjutim posto takvih u organizmu
svakog coveka ima oko 97%, izgled prvenstveno zavisi od njih!


Smatra da je uloga samog muskog pola u toj takozvanoj evolutivnj lestvici. Jer preplitanje i
mesanje hromosoma u okviru jedne rase dovodi do boljeg funkcionisanja gena i njihovo
unaprdjenje, a to je jedino moguce sa muskarcima koji prenose genetski materijal ne samo
svoj Y hromosom vec i zenski X hromosom. Misljenje je dole potpisanih autora da
napredak i evoluciju u genima moze dovesti samo intenzivno mesanje u okviru jedne rase, a
ne mesanjem izmedju rasa sto bi bukvalno dovelo ne do napredka vec stagnacije i
nazadovanja.

Ovo se navodi iz prostog razloga jer je veliki broj oboljenja u modernom svetu uslovljen
mesanjem izmedju rasa sto su otkrili britanski naucnici. Objasnjenje ovakve pojave je
jednostavno jer jedna rasa se puno razlikuje od druge pa kad dodje do mesanja u pogledu
tih zenskih X hromosoma ostaju rupe u tim proteinskim zidovima celija sto
na globalnom planu citavog organizma dovodi do njegove slabosti usled nekompatibilnosti
tih proteina. Na taj nacin samo telo je oslabljeno ne samo u imunom pogledu vec i u pogledu
fizicke konstitucije i takva osoba nikada nece moci da postigne vrhunske rezultate,a o
intelektulanoj inferiornosti istih ne treba trositi reci!

Hromosomi Eukariota

Sastoje iz DNK , male koliine RNK, Histona, baznih i nehistonskih-rezidualnih Proteina.
Tj. Zajedno ovi molekuli ine Hromatin interfaznog jedra.

Histoni

Predstavljaju strukturni deo Hromatina i svi uestvuju u stabilizaciji pojedinanih
regiona dvostrukog Heliksa.
Bogati su amoinokiselinama Arginin i Lizin.
DNK svih Eukariota povezana je priblino istom koliinom Histona.
Zahvaljujui hemijskim promenama Histona (acetilacija i fosforilacija) razdvajaju se Histoni
od DNK i osloboena DNK poinje sa transpkripcijom RNK, ime se povecava i sinteza
Proteina (Translacija).


Nukleozom

Pravilna Strukura koja se sastoj iz 8 mol Histona i ca. 200 Nukleotidnih parova.
Tj. Predstavlja osnovnu repetitornu jedinicu Hromosoma koja se ponavlja svaki 100 nm.

Predpostavlja se da je jedan Gen, prosene veliine izgraen od 6-10 Nukleozoma to bi
odgovaralo 1500 baznih parova (nukleotida).
Euhromatin i HeterohromatinU Hromosomi Eukariota se mogu uoiti regioni razliitog
izgleda

Euhromatih
Svetliji, disperzniji i rano se replicira u S-fazi.

Heterohromatin
Tamniji, kondenzovani segmenti koji se kasno repliciraju u S-fazi i za kojih se smatra da
predstavljaju neaktivni deo u pogledu transkripcije.
Razlikuju se dva tipa Heterohromatina konstitutivni i fakultativni.

Genom Eukariota se karakterie pojavom tri tipa sekvenci nukleotida DNK
Single sekvence
Intermedijerne Repetitorne sekvence
Visoko repetitorne sekvence (Satelit)

Svaki ljudski Hromosom ima Centromeru koja deli Hromosoma na dva kraka kratki (p) i dugi
(q) krak
a prema poloaju Centromera hromosomi su podeljeni na tri grupe : metacenrini
(1,3,16,19,20) submetacentrini (2,4-12,17,1
akrocentrini (13-15,21-22,Y)

Telomeri su prirodne krajeve linearnog molekula DNK.
Jedna od najznaajnih fukcija je zatita od degradacije ili fuzije slobodnih krajeva DNK
Hromosoma.
Sastoje se od razliitog broja repetitivnih sekveci (minisatelitnih sekvenci) koje mogu
varirati od elije do elije
Kriptini Telomeri se nalaze unutar Hromosoma i u sluaju prekida Hromosoma su sposobni
da vre funkciju perifernih Telomera

Pod Replikacijom se podrazumeva process u toku kojeg iz jednog molekula DNK nastaju dva
identina molekula DNK.
Deoksiribonukleinska Kiselina predstavlja jedine poznate molekule sposobne za
autoreprodukciju autokatalitikom funkcijom.
Pre Replikacije, DNK se odvaja od Histona i vodonine veze izmeu baza jednostrukih lanca
pucaju.
Svaki jednostruki lanac slui kao model za formiranje novog komplementarnog
lanca(semikonservativna replikacija)
Enzim Replikacije je DNK-Polimeraza III koja nakon poetka RNK-Polimeraze nastavlja
replikaciju DNK lanca.
Nukleaza specifino prepoznaje region za koji je povezana RNK-Poetnica i koji biva
odklanjen istog enzima.
Tako nastale praznine (Gep) se dopunjavaju pomou katalitikoj aktivnosti DNK-
Polimeraza I
Replikacija se vri samo u 5->3pravcu, sbog ega se dobijaju Okazaki-fragmente koje
uz pomo enzima Ligaze bivaju povezani u kotinualni lanac.




http://www.freewebs.com/genetska_istrazivanja/

Evo ti i 1 PDF. file:
http://www.sendspace.com/file/ukcm51