: .

1.

( , "
", , . 3-4, 2001, V,
. 5-15. )

1.
.
metodos ,
, , , na
metodus,
, , ,
, . , .
, , .
, , . ,
( ,
).
. ,
() ,
.
.
.
.
( , ),
( ,
( ) (
, )
.
.
,
, , , , ,
.
k
. .
:
1) ,
2) .
.
.
.
(. metod + logos , )
.

, , .

 , .

.

.
.

.

. "
" .
.
.
. 17.
.
.
.
.
, ,
.
,
.
.
.
.
.
. ,

.


.
2.

. .
, ,
, , ,
, .


.
- ,
.


.
,
.
. , ,
.
.
2

 .
.
- :
1.
,
2.
,
3.
,
4.
,
. .

, ,

(, , ),
- .

.
,
.

, .

- .
: ,
.

.
.

.

,
. , .
.
, .
.
.
3. -

.

 .
. .
1a.
(. , ,
, , 712)

,
,
.
,
.
,
.

. ,
, , .

" "
, " "
,
,
, , .
" " ,
, ,
. ,
.
,
,
.


.


.
:
- ,
, , ,

.
-

.
- , ,
.

.

, .
,
.
,

 .

. ,

-

2.
(. , -
, , ,1317)
Meusobne veze znanstvenih disciplina (diferencijacija,
integracija)
U svremenoj nauci o nauci posebno se istie pitanje o povezanosti
naunih disciplina u okviru globalnih naunih sistema (sistema koji
prouava fizike pojave, sistema koji prouava bioloke pojave, sistema koji
prouava drutvene pojave, sistema koji prouava humanistike pojave) te
o meusobnim vezama tih sistema.
Metodolozi iz razliitih naunih podruja istrauju veze meu naunim
disciplinama interdisciplinarna metodologija, transdisciplinarna
metodologija), procese raslojavanja naunih podruja (diferencijacije)
te procese povezivanja (integracije) naunih disciplina.
Diferencijacija unutar globalnih sistema (prirodoslovnoga, drutvenoga,
humanistikoga, tehnikoga) temelji se na razgraniavanju predmeta
istraivanja i vodi prema svojevrsnoj spe-cijalizaciji. U kontekstu
diferencijacije naule posebno mesto zauzima diferencijacija peda-gogijske
znanosti (znanosti o odgoju i obrazovanju - edukologiji). Drugi smjer
oznaava inte-gracija naunih disciplina. Proces integracije naunih
disciplina otvara put metodologiji interdisciplinarnoga istraivanja.
Diferencijacija pedagogijske znanosti
Pedagogija je ula u fazu vlastite diferencijacije. U okviru pedagogije razvile
su se razliite naune discipline, koje su dobile i status akademskih disciplina
(predaju se kao samostalne discipline u visokokolskim ustanovama).
Diferencijacija se ostvaruje prema predmetnome kriteriju. Svaka disciplina
omeuje svoj predmet istraivanja i primjerava mu metodoloko-epistemoloku aparaturu. U toj diferencijaciji poseban poloaj dobija metodika,
koja je tradicionalno pripadala pedagogiji.

Metodika i pedagogija
Metodika knjievnoga vaspitanja i obrazovanja predmetno se povezuje s
pedagokim disciplinama, jer se bavi vaspitanjwm i obrazovanjem. Svoju
temeljnu predmetnost metodika pronalazi izvan podruja pedagogije.
Samosvojnost (autonomnost) utemeljuje na sadraju knjievne
umetnosti i nauke o knjievnosti.
identitet
metodike
na
temelju
njenog
ishodinog
sadraja
(knjievnoumetnikoga i knjievnonaunog). Ishodini sadraj, prema teoriji
didaktikoga prenosa, smjeta se u vaspitno-obrazovni proces u svim
njegovim pojavnim oblicima. U tom prenosu ostvaruje se susret razliitih
disciplina iz podruja pedagogije i drugih naunih podruja.
Odnos
metodike
knjievnoga
vaspitanja
i
obrazovanja
prema
pedagogijskim disciplinama prikazuje sljedea shema.
VASPITANJE I OBRAZOVANJE
Pedagogija - opteorijski sistem o vaspitanju i obrazovanju
Metodika - poseban teorijski sistem o nastavnom predmetu ili podruju
Didaktika - opti teorijski sistem o nastavi i pouavanju
Metodika - poseban teorijski sistem o nastavi i pouavanju u pojedinom
nastavnom predmet
Metodika uspostavlja suradnju i s drugim pedagogijskim disciplinama:
pedagokom
psihologijom,
istorijom
pedagogije,
andragogijom,
pedagogijom slobodnoga vremena, pedagokom antropologijom i dr.
Predmetni saodnosi
Predmetni saodnosi pedagogijskih disciplina i metodike knjievnoga
vaspitanja i obrazovanja ostvaruju se na vie nivoa. Pedagogija kao opti
teorijski sistem o vaspitanju i obrazovanju nudi metodici knjievnoga
vaspitanja i obrazovanja svoje teorijske sisteme koji se prilagouju
(prerauju) u skladu s posebnostima knjievnoga vaspitanja i obrazovanja.
Didaktika nudi optaa naela i pravila o nastavi i pouavanju, uenja
didaktikih smerova i kola o razliitim oblicima nastave i pouavanja koji se
prilagouju posebnostima knjievnoga vaspitanja i obrazovanja.
Meiodnosi metodike i pedagogijskih disciplina oituju se na
sljedeim razinama:
na nivou vaspitno-obrazovnih ciljeva (teleoloka razina)
na nivou programiranja (stvaranja kurikula)
na nivou organizacije o vaspitno-obrazovnoga procesa
na nivou vrednovanja vaspitno-obrazovnih postignua
na nivou promjena vaspitno-obrazovnoga sistema.
Metodika i psihologija
Knjievno vaspitanje i obrazovanje utemeljuje se na spoznajama koje
utvruju psihologijske discipline i teorije. Metodika preuzima psihologijske
spoznaje i ukljuuje ih u svoj sistem.

Na osnovu spoznaja razvojne psihologije utvruje literarni i itateljski

razvoj uenica/ uenika i tipologiju itatelja/itateljica. Iz psihologije
osobe i njenih teorija (psihoanalize, psihologije uenja, bihevioristike
psihologije, getalt-psihologije, kognitivne psihologije)
preuzima spoznaje koje ugrauje u metodike teorije. Na predloku
psihologijskih spoznaja utvruju se posebnosti percepcije knjievnih
sadraja (knjievnoumjetnikih i naunih), literarno miljenje i
spoznavanje, estetsko doivljavanje, literarno-estetska komunikacija,
samoaktualizacije i motivacije, imaginativni i emocionalni procesi i dr.
Metodika i komunikologija
Metodika itanja knjievnoumjetnikih tekstova utemeljuje se na
spoznajama psihologije i komunikologije (teorije informacije - obavijesne
teorije). Na zasadama tih disciplina oblikuje se literarno-estetska
komunikacija. U literarno-estetskoj komunikaciji knjievnoumjetniki tekst
pojavljuje se kao prenositelj obavijesti (informacija), a itatelj/itateljica
kao primatelj/ primateljica informacija.
Literarno-estetska komunikacija ukljuuje konotativnu recepciju, tj.
vieznanost rijei i iskaza.
Komunikacija ima posebnu primenu u oblikovanju nastave i naziva se
didaktikom komunikacijom. Didaktika komunikacija ostvaruje se u
razliitim pojavnim oblicima zavisno od sadraja, nastavnim uslova i
zadataka. Svaki metodiki sistem uspostavlja posebnu didaktiku
komunikaciju.
Faze knjievnoga odgoja i obrazovanja
Na temelju psihologijskih istraivanja (istraivanja razvojne psihologije) te
eksperimentainih istraivanja metodike utvrene su faze (periodizacija)
knjievnoga odgoja i obrazovanja.
Faze / odobine
1. faza
- predkolsko razdobije
Knjievno vaspitanje ostvaruje se u roditeljskome domu i u
predkolskim ustanovama. Deca izraavaju sposobnost doivljavanja
dogaaja i likova. Doivljaje iskazuju neverbalno i verbalno. Rado
sluaju itanje umjetnikih tekstova (stihova i kraih proznih
tekstova). Prevladava auditivna recepcija (sluno primanje) teksta.
Posebno zanimanje pokazuju za dramske igre i crtane filmove. Pamte
stihove i rado ih kazuju (razvijena lirska memorija). Likove mogu
likovno prikazati.
2. faza
- kolsko razdoblje
- prva tri razreda (od 6. do 9. godine)
3. faza
- razdoblje od 9. do 12. godine (4.,

Zapoinje sistematsko (didaktiko-metodiki), osmiljeno knjievn

vaspitanje i obrazovanje prema aktualnim nastavnim programima.
Uenice/uenici izraavaju u literarno-estetskoj komunikaciji ove
sposobnosti:
sposobnost estetskog percipiranja
sposobnost doivljavanja i uivljavanja
sposobnost zamiljanja (fantazijskoga miljenja)
sposobnost pamenja pojedinosti
sposobnost ponavljanja/reprodukcije fabule
sposobnost prepoznavanja teme
sposobnost razlikovanja vrste teksta (stih, proza)
sposobnost etike i socijalne karakterizacije likova
sposobnost ralanjivanja teksta
sposobnost opisivanja teksta naivno-realistika faza i 6. razred)
Sposobnosti iz prethodnog razdoblja doseu viu razinu. Naivno-realistiku
(mimetiku fazu) nadomjeta kritiko-moralistika faza. Literami opis
ukljuuje: naslov, ime i prezime autora, vrstu teksta, temu, jezik, osnovne
stilske znaajke.
4. faza
-razdoblje od 13. do 15. godine (7., 8. i 9. razred)
Faza literamoga moralizma. Knjievne likove
doivljavaju s moralnoga gledita. Izraavaju svoje
moralne ocene i stavove.
metodika pouavanja i prouavanja knjievnoumjetnikoga teksta
metodika knjievnih rodova i vrsta
metodika teorije knjievnosti
metodika povijesti knjievnosti
metodika knjievnoga odgoja u
Dobi
predkolskoj
metodika knjievnoga odgoja i obrazovanja osnovnokolskih
metodika knjievnoga odgoja i
rednjokolskoga stupnja
obrazovanja
s
metodika knjievnosti
visokokolske
nastave
komparativna metodika
Metametodika
metodika izvaninstitucionalnoga
knjievnoga
Istorijametodike

odgoja i obrazovanja

metodika kritika.

3.
(. , "
", : . , . , . :
, ,
1995, . 4952)


. ,
, ,
.
.

.
"
.

, , .
,
.

,
, ,
- .
. ,

, ,
.
,
, , , .,

- , .

.. , ,
, .,
, ,
.
,

.
, , ,
, , ,
.
,
. ,

.
,

,
.
,
.

. ,

.
9

 .
,
-
. ,
, ,
- ,
.
,
.

.

.
.

,
.

.
.

. ,
,
. ,
.
,
. ,

.

,
,
, ,
.

-.


.

,
.
-.
, .
, ,
.
, , .
.
- .

.
, .

10


,
.

,
- ,
.
.

.

. ,
,
.
: (1)
(2)
.
.
.
,
.

. ,
, .

. ,
,
,

.
.
.

,
, , ,
.

.
, ,
. - ,
, .

. .
? .

.
.
( ,
, 1995, . 49-52.)

11

4. ,

(. , , 13
25)
O
.
,
, . .
,
,
. . :
, (, , , , ,
, , , , ,
, ...

.
.
.
, ,
, .
,
.
12

 () , ,
c:
,

(, , , , ,
, , . .
.
5.
(. , , 183
190)
.
.
,
. :
, .
. ,
()
.
,

, .
,
(, , , )

(, , , )
(, . .).
- ,
, .
-
, .
-
. ,
.
- .

. ,
.
-
, , ,
, (, , )-
.
- ,
( )
,

13

. :
.
- ()
.
- (, ,
).
-
.
-

.

. , ,
.
6. I IV
( , ,

, ,
)
12 2004. -
3 - 10
-
-
- . , . ,

;
,

:
,
: ,
;
(, , );
; -

(, ); -

; - , ,

, ,
; -
; -

; - ,
; - ,

(,
,
, . .); -

14

 . ,
; -
, . : - ,
, ; -
; -
; - ,
; -
: -
; -
; -
,
.



( ,
, .
, );

(
,

);

, .

( ) -
: .
, , , , ,
; . ,
: , ,
.
( ) -
, ,
() , , .
.
:
; ,
, .

;
. , .
.
, - .
: ,
, .
- , .
: , ,
;
: -
; ,

, .
15



- .
( ,
, ,
, .),
:
, ,
- .
.

. ,
.
:
, :
.
.
.
() : , .
,
( .
.), ,
.


.

(
),
,
. ,
, ,

( , , )
, .

; ; - .
.
.
() . ,
, , , .

,
, (). (,
). .
.
4 - 10
- 12. 2004
16

: ; : ;
: , : ;
: ,
: , : ,
: , : ,
: e, : , ,
:
, ,
; (
)

: () :
, : , , :
, : , :
, : .
: (), : , :
( , , ,
)

: , : ,
: ()



, ;
(, . ).
. .
( ,
).
- , ,
.
(
).
( ).
: .


.
, , .

. , .
( , ).
17

 , .
(, , , , , , ).
.

.

: ; - .

; ; .
- ,
, - .

. ( ).


- :
, ,
, ,
.
- :
( .
, , , ; ,
; -
.
- :

; :
; ,

, .

: , ,
, . .
:
; .
. .
: ; : :
..
: ;
: :
.
( ).
/ .

(
- );
. ( )
- .
18

 .

- ;
;
; -
. - . ,
.
;
; -
; -

.
; -

.
- , 5 - 6,
2004.

- , .
. ( )
( : ,
, ).
(, ). ( ).
, ,
;
. .
, ; .
( ).

,
, , .
( ). .
( ).
. .
( ). ,
, . .
- .

: , :
; , ;
: , :
, : , :
, : .,
: , : ,
19

 : , : ,
: :

( )

: , :
; , : .
,
: ; , :

: , : ,
: (),
: () : ,
: , . :
, : ().
( , )

: , :
:




.
(, , ).
;
.
.

( ).
.

() .
.
.
.
. .
.
()
.
.

.

, ; ,

20

 - ().
, . . , ,
- .

. , , ; ,
- .


, ,
, -
; ;
(
).
-
: :
, /
; ,
, .
;
-
.
-
. ,

: , ,
.
:
;
.
:
.
: /
; - :
;
.

- , ,

, ,

21

... . .
.
: ; .
: ; : ,
, ; -
; , ;
.
.
. ,
.
, .

.
,
, , , . .
. .
, . . .
, ,
.
(
) - - / - ; :
., ., ., . .

, , , X.
: ;
( );
, ,
;
; .

: :
, : , :
, :
: , : ,
: , : , :
, :
: , :

, : , :
, : , :

(),

: ,
: ,

22

: , :
, : ;
, :
: , :
, : , . :
: ,
: . :
, : (), :
: , : .
: .

: , :
: .
,
,
.

,



(

).
/

/
.

(
/ ).

.
.
.


.
(, , ,
, ). .

-
.
/
.

( ).
.
.

; ; .
. 23

 . ,
, - .

: , .
: ; ;
. . , . .

. . .
-
/ .

: ,
, , ; , , ,
, ; , .


, ,
, (), ;

.
,
(
).
.
. .
:
( ), (
) (,
, ).
(, , , )

.
-
.

, ,
;
-
;
-
;
- ,
;
- ,

(,
,
,
,
.);

24

- ,
, ;
- ,
.

:
- ;
-
;
- ;
-

(, , , , ,
);
-
;
- .

.

( ) -
.
( )
.
- ( );
()
, . ;

( ). .
- ; - .
- - ,
.
- ; ;
- .
- () -
.
- , ;
, .

I IV .

:
; (. ) .
( ).
. .
(- / -,
- / -).

25

 -
.
: ., ., .
.
,
.

:
.
.

, , , , ; - - ( - , - .

.
() :
, .

: , :
, : ,
: , :
: , : ,
: , : ,
: , : ,
: , :
, :
, :

: , :
, : , , :
, : , :
, : , :
, : , . :
, : ,
: (), : ( , )
: , : ,
: , : ,
: ()
: ()

: , : ,
: ,

,
, .
26

- , :
(), :
(), ,
.

.
( ):
(, , , ), , ,
; - .
(, ,
, -, .).
,
.
: ,
, ,
.
.
.

, ,
.
( : , ,
, , ).
, ,
.
;
.
(
, - , , ).
,
, , ,
.

.
.
. . , , - .
.
.
- . .

. : ,
(, , ). ;
() .
, ; , , .
- .
- .

27

 . (). . .

: , ,
, , , , , ,
, ; , , , ,
, , ; , , (
, , , ); , ,
, .

.
.
- ,
.
; ,
- .
.
.
.
, , .
, .

- .

: , ,
, , , , ,
; ,
; ,
.
: , , , .
: -
; ,
; -
; .
:
, ;

7.

(. , , 26
31)
,
.
:

28


(),

()

().
,
.
()
.
. , o
, ,
.
: , (-).

. ,
.

.
.
, ,
.
,
. ()

().
metoda .
(, ,
) ,
.
, , ,
.

,
,
,
.
,
, ,
.

,
.

.

. : , ,
, ,
.
,
, .
, , , , ,
,
,
,
,
, , , ,
, - .
,
,
.

29

 c
.
( ),
( ).
( )

,
( ).

.
, ,
,
.
,
.

.
,
.
: , ,
`\z, , , , ,
,
,
,
-, , .
,
, ,
.
,
, .

.
,
: (), ,
(), (),
(), (),
(), ,
.

,
.
, ,
, .
, , , ,
, , , ,
,
,
,
,
, , , -
.

.
,
.
"
,
. :
- .
, ",

30

( ). ,
,
( ),
( ), (),
( ), , ,
, , , .

, : ,
(), , , ,
, ...
, :
, () ,

.
.
,
. ,
, :
( ), (),
().
, , ,
, .


.
,
.
( )
",
- .

. ,
,
, . ,
,
, .

.


. " ,
,
,
. "
"
.
,
,
.

.

31

 .
,
, , . ,

.
. "
( !)
" ,
,
. ,
, ",
.
,
,
, .

"
,
,
.

,
, .

.
8.
(. , , 33
42)
.
,
,
, ,
.
.


.
,
, , .

, ,

().
,
, ,
,
, ,
.

, .
-,

32


.

, .
() (),
,
.
( ).
,
.
9.
(. , , 43
50)

.
.
,

.


.

.
,
.

, ,
, , , ,
.

.
-
,
,
.

, ,
,
, ,
.
- () ,
,
.

10.

33

(. , , 51
59)

.
.

.
-
, . ,

,
, , , , .

.
,
.

-. ( )
,
,
. ,
,
, - ,

, , .
, ,
, , ,
.

( ).

:
, ,

. "
, ,

( ),
. ,
, .

,
.


.
:
1. ;
(, )
.
,
.
2.
34

 ;
, ,
, ,
.
3. ( )

.
4.
;
,
.
,
(
)
.
,
. ,
, ,

, .



.
.



11.
(. , , 60
67)
M

. ,
,
.
.
,
,
.

().
(), -
, .
,

.

35


,
.
.
.


(, ) .
.

.

,
() .
, ,

: ,
. ,
,
: , .
,
.
, ,
, ,

.

.

.

.
(, ,
), .

,
(., , , , ,
- ).

: ,
, ,
, ,
.


.
, ,
.
(
), , , , ,
, , ,
.
36


.
, ,
,
.

( ), .,
,
,
-,

,
, ,
" .
-
-
.

, .
(), ,

. ,
,
, ,
.
.
,
,
.

.

.
( )
.

. ,
.

,

.
,
,
.
,

( , , ,
).
( )
,
, ,

, , ,
.

.

37

 .

.

. , ,
( , )

,
, , .


.
" 1

()
.
,

.
,
,


( ),


,
- .
,
.


(), . 138.
12.
(. , , 68
75)
,
. ,
, ,
.

() (
),
().

, .,
( ).
.
,
, .
()

38

, ,
.
, ,

.
,
.

.
( :
, )
).


,
.
.

, ,
.
, ( ,
), ,
.
,
, ,
(
, ),
( ),
(,
) ,
( ). ,
., ,
, ,
- . ( ,

.)

.
,
. ,
,

.
,
,
. , ,

, .
39

 : ,
,
, ,
. ...,
, , - .



,
.

.
,
. , ,
.

.
,
,
. , ,
, ,
.

,
I,
,
.

13.
(. , , 76
89)
(),
, ,
.

.

. .
,
. .
. , - ,
.
.
.
.
. .

40

 ,
.

.
. ,
. .
.

.
-.
,
.

. ,
.
14.
(. , , 90
93)
-
. ,

.
:
.
,
.

,
.
, ,
,
.
,
.
,
() .


,
, . ,
:
-

,
,
,

41

,
,
() ,
() ,
,
,

. ,
, :
, ,
, .
,
,
.
:
( ), ,
.
, ,
. -

,
,

.
, ,
. , ,
,

. , ,
,
, (
).

,
, .
,

,

.

.

.
,
.
:
, .
( ) ,
.

42

 , , :
\ ;
;
; ,
.
. ,
,
; (, ,

...)

,
,
.
,
.
,
, .
, , ,
, .
, , ,
. ,
,
,
.
1RR
15.
(. , , 94
100)
o ., a
.
.
:
, , , .
: 1.
; 2.
, .
. 3.
( ).
. 4.
. 5.
. 6.
( .).

: (), ,
, , .
16.
(. , , 101
108)

43

 ,

. ( , , ).

.
. .

.
.
4.
.

(
).

17.
(. , , 109
116)
:
,
,
,
,
.
( )
( )

18.
(. , , 126
137)


.
,
.
,
-
.

, :
.
44

() , ,
,
. ,

. ,
, .
, , , ,
, , ...
, ,

.
.
.

.
,
" ,
, ,
.
,
, , ,
, .

,
, .

(, ,
); ,
, ,
; (,
), , ;
, , ;
;
...

,
.

:
-

( ),
,
,
, -
.

( )
,
,
. , ,
,
.
,

. ,
45

 ,
,
, .
:
- .
.
- - .
,
.
- .

.
-
.
,
,
, .
- .

.
-
.

.
-
. ,

.
- .


.
- , .

,
, , ,
; ,
; , .
19.
(. , , 138
148)

.
.
.
. , ,
.

.

46

 .
.
,
.

: .
.

20.
(. , , 193
200)
- ,
.
.
,
.


. .

. iga
.
.

.
, . ,

.

,
. .
, , ,
, .

21.

47

(. , , 387
401)
. , , , .
.. . .
.
. .
.
. .
, : , .
. .
:
( .
). ,
(
).
.
. ,
. .
, , .

.
. .
.
, . . . . , .
.
. , ,
.
. . ,
, .
.

............................_....-.---........0

22. : -,
-,
-,

(. , , 203209)
.-.- . ,
. ,
,
. . . e
. .
. . ,
. .

48

.-.- . . .
.
. , .
. .
.-.- . ,

, . ,
. .
, .
. . .
. . .
, .
.- - . . .
. . .
. , . .,
, , ,
.
. .

. .
. -

. . .
23. :

(. :
, , , 4151)
. :
. -
.
. .
,
. 2
.-.:
- ; . .
,
.
. . ( .
),
.

, , ,
. ,
,

49

 ,
- . ,
.

, .
, ,
,
, .
,
.

" - .
,
: , .
,
, .
, ,
.
, ,
.
.
:
1. ;
2. :
. ;
. ;
. ;
. ;
. .

, .

, ,
.
, , ".
,
. ,
" , ,
.

. ,
- , , , ,
, -
. . ,
, , ,
.
,
.
,
, . ,
.

,
, ,
, , ,

50


.
,
.

:
1. ;
2. ;
3. -
4. - ;
5. ;
6. - ;
7. - ;
8. ;
. - ;
. - ;
. - ;
. - .

-
,
. , .
.
, , , .
.
( , ,
, , .). , ,
,
, . .
.
, , .
, .
, .
, , . ,
, .
.

. .
,
." (, 1988: 208)
.
, . ,
. , .
,
. ,
-
, , : , ." (, 1962: 116)
.
1. ( ,
).
2. ( ,
, ).
3. (

51

 .).
4. (
).
5. (
, , .

).
6. ( ,
. , ).
7. ( ,
, .
).
8. ( ,
).
9. (
).
:
1. ( )
2.
3. ( )
4.
5.
6. -
7. - ()









8.
9. 10. .
-
:

. ,
.
1. ,
2.
3.
4. ,
5. - -







6. -
7.
8.

52

9. -
10. -
. :
12.
-
, ,
.
, . ,
,
.
. "
, ,
, .

.
.
- ,

.
-, ,
." (, 1988: 184)
, ,
.
.
.
, ,
.
.
:

.
? ?
. ? ?
- ? .

1. - ()
2.
3.
4.
5. -
6. -
. ?
? ?
. ,
.
. .
: (1)
(2) .
. ? ?
.
? ? ?
? ?

.

53

 . ,
- .
. ? :
." . ? ?

.
, .
():
- ,
- , (, , )
,
, .
. ,
.
7.
8.
9. :
-
. :
"
. ()
. , , .
, .

.


1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
?
? ? ?
? ?
. .
.
. : .
.
2.
?
? ? ?
?
?
.
, . ,
. :
. .
.
3.

54

 ? ?
?
?
. ,
. : ,
".
: , ,
, , .
. ,
, . ,
, , .
4.
. :
."
. ?
?
.
, .
, . - ,
. ?
5.
? ? ?
: . , , "?
. ?
. .
. :
"
.
6.
?
? .
?
.
? ?
.
: , , ,
".
, .

24.
(. : . , , 100124)
. - . -, ,
,
, : ): 2) . .; 3)
; 4) ; 5) , ()
: 6) ; 7)
; 8) :
, , , ; 9)
; 10) ; 11) - ; 12)
. 13) .
-
. .

55

-. . :
. , ,
, ,
,, ...
. .
.
, , . .
. (.) -
. . ,
. . ,
, ) . -

.
: .
- .
, . .
.
. . .
. .
, . -
. .
.
..
.
. - .
; ;
; ;.
- : . .
( , )
- .
,
. , .
, , .. 4
: , ; ;
. (.) . -
. . : ,
. . :
. . ,
. ,
( . ), .
, -

.

: .: .;
.; . -
.
. -
: ; ; ;
; ; ; ;
56

 (, ). ) -
., -
: . ,
,
, , .... . . -
. .
. .
. ., .
25.
(. : . , , 128129)
.
.
. ( .
. .
: , .
,
; .
;
., .
). .. .
(. )
.
. , .,
.
. . .
. .
, . . -
; . .
. . .
. ,
.

26.
(. : . , , 129134)

, .
57


, - .
( ):
- ( ,

),
- (
, , ),
- ( ,
, , ),
- (
() ,
-
),
- (
),
- (
, ).
,
,
.
, -
,
.
.
:
,
.
.
.

. , ,
:
1. ;
2. :
,
,
,
;
3. :
, ,
;
4. : ,
,
,
,
;
5. : ,
, ,
;
6.
.

58



,
-

.
, , - ,
. .

.

.

- , ,
.

,
.

, , ,
.
.
.
- , ,
, .

( )
1. -
2.
3.
4. -
5.
6.
7.
8.
27.
(. : . , , 134135)
,
.
,
.
,
,
, .

, .

.
,
, ,
.

59


- .
,
.
,
, -, ,
.
. ,
, , .
:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
28.
(. : . , , 135138)

(,
, ): -
, - -
.
,
,
.
,
, -
.

.
. ,


.
,
.
I

1.
2.
3.
4.
)
I
)
II
)III .
5.

60

6.
7. ( )
8.
9.
10.

11.
II
(
: ")
:
1.
.
.
2.
,
.
3. ()
. -
() , ?
4.
. - ? -
?
1. ? - ? .
2. ,
. -
?
3.
.
29.
(. : . , , 138139)

. ,
,
.

, .
,
, ."32
.
: , , ,

, .

,
- .
: , ,
, , ,
. - .

61

 ().
, ,
.
,
.
,
, ,
- , ,
. , ,
.
,
.


( - Lj)
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.

30.
(. :
, , , 5156)


. , , .
,
,
.

. , ,
()
.

: , , , ,
.
. -
.
,
.
.
.
. - , ,
, ,
.
62

 . ,
. ,
.
. -
( , , , ,
).
.
,
.
. -
.


, . .

. ,
() .
(
), ( ),
( ).

: () ,
, , , , ,
( ),
. ,
.


.

.

:
;
;
;
, ;
,
,
, ;
;
;
;
;
63

;
;
, ;
;
;
.

31.

1.
;
2.
;
3.
;
4. ;
5. ,
;
6.
:
) ;
) ;
)
):
) ;
()
:
;
;
- .
(:
, 272
283)
Problemsko-stvaralaki sistem
U svremenoj metodici nastave knjievnosti problemsko-stvaralaki
sistem poznat je pod imenom problemska nastava. To je takva nastava u
kojoj se uenik/uenica postavlja pred knjievni problem i potie na
samostalno istraivanje. Postavljeni problem pobuuje zanimanje, stvara
problemsku situaciju, izaziva dvojbe, iziskuje opredjeljivanje,
postavljanje teza. Psiholoka i pedagoka istraivanja pokazuju da je
sticanje spoznaja utemeljeno na takvim psiholokim pretpostavkama
mnogo dublje i intenzivnije. Uenik/uenica ne prima gotove spoznaje,
nego ih stie sam/sama. Ui znanstveno misliti, otkriva metode kojima se
dolazi do spoznaje. U celovitom ciklusu, tj. u celovitoj strukturi nastavnog
asa koji se temelji na naelima problemske nastave, ostvaruje se nekoliko
faza: stvaranje problemske situacije, definisanje problema i metode,
samostalan rad uenika/uenica, analiza i korekcija rezultata,
zadavanje novih zadataka.

64

Problemska nastava afirmie istraivaku metodu. Ako problem reava

sam uitelj/sama uiteljica, a uenici/uenice samo delimino uestvuju pri
reavanju problema, re je o delomino istraivakoj metodi. Ta metoda
pogoduje razvijanju sposobnosti usporeivanja i objanjavanja pojava,
otkrivanju uzrono-posljedinih odnosa i dokazivanju postavljenih teza. Ako
uenici/uenice samostalno reavaju postavljeni knjievni problem, do
izraaja dolazi potpuna istraivaka metoda. Uenici/uenice sami
stvaraju plan istraivanja, postavljaju hipotezu, odreuju postupak za njeno
dokazivanje, sprovode istraivanja na razliitim izvo-rima, izdvajaju
podatke, razvrstavaju ih i osmiljavaju. Primenom potpune istraivake
metode uenik/uenica se u svom radu pribliava spoznajnoj delatnosti
knjievnog naunika.
U sistemu problemske nastave do najjaeg izraaja dolazi
uenikov/ueniin kritiki stav. Obino se izdvajaju oni knjievni problemi
koji trae etiko opredeljivanje, suoavanje vlastitih spoznaja i iskustava sa
spoznajama i porukama koje nudi odreeno knjievno delo. Naime,
knjievna se problematika aktualizira, pieve poruke dovode se u kontekst
itateljeve savre-menosti i promatraju se s gledita pieva vremena i
itateljeva vremena. U takvoj konfrontaciji te se poruke dublje doivljavaju i
spoznaju.
Problemska nastava uspostavila je razliite metodike postupke kojima se
uenik/uenica suoava s problemom, tj. postupke kojima se stvara
problemska situacija kao poetni korak misaonog procesa. im
uenik/uenica poinje razmiljati o postavljenom problemu, znai da je
osjetio/osjetila potrebu da neto spozna, otkrije i rijei. Problemska se
situacija stvara postavljanjem problemskih pitanja i zadataka,
postavljanjem teza koje treba dokazati (potvrditi
ili nijekati), navoenjem aiternativa za koje se treba opredijeliti, itanjem
knjievnokritikih sudova s kojima se treba suoavati, citiranjem izvornoga
beletristikog teksta u kojem se pojavljuje odreeni problem, anketiranjem i
sl. U provedbi potpune istraivake metode uenici/ uenice postavljaju
problemska pitanja na koja pokuavaju odgovoriti istraujui izvorni
knjiwvni tekst i druge izvore knjievnih informacija, postavljaju teze koje
dokazuju potvrdno ili nijeno, polemiziraju s knjievnokritikim sudovima,
stvaraju plan za istraivanje problema, predlau metode kojima e
istraivati problem. Organizacija problemske nastave otvara velike
mogunosti razliitim oblicima nastave (pojedinano, u parovima i grupama).
Uenici/uenice se u okviru zadanog problema mogu sluiti razliitim
postupcima i usmeravati razliitim gleditima. U fazi korekcije i analize
rezultata do kojih dolaze u samostalnom radu iskazuju A razliite (esto i
oprene) stavove, koji dovode do polemikih situacija. Time se razvija jo
jedna vana sastavnica kritikog miljenja. Problemska nastava knjievnosti
razvija najvii stu-panj samostalnosti u radu na knjievnom tekstu, a pred
uitelja/uiteljicu postavlja nove obveze i zadatke u organizaciji nastavnog
procesa. Uz ve afirmirane sisteme nastave knjievnosti, problemsko-

65

stvaralaki sistem pridonosi usavravanju i obogaivanju nastavnog procesa,

otvara nove mogunosti u ostvarivanju obrazovnih i odgojnih ciljeva
nastave knjievnosti.
Koreiacijsko-integracijski sistem
Novi organizacijski model vaspitno-obrazovnog procesa utemeljuje
se na povezivanju srodnih predmeta u zajedniki didaktiki sistem.
Tako je oblikovano i jeziko-umetniko podruje kao samostalan
didaktiki sistem koji povezuje (integrira) dosadanje nastavne
predmete iz jezika i umetnosti. Ekvivalent je toga novog organizacijskog
modela
vaspitno-obrazovnog
procesa
korelacijsko-integracijski
metodiki sistem. On se temelji na povezivanju nastavnih podruja u
okviru nastavnoga predmeta (knjievnosti, scenske i filmske umetnosti,
jezika, izraavanja i stvaranja), nastavnih predmeta u okviru vaspitnoobrazovnog podruja (knjievnosti, filmske, scenske umjetnosti i jezika s
likovnom i kuzikom kulturom te nastavom stranih jezika), vaspitnoobrazovnih podruja (jezino-umjetnikog podruja s drutvenoistorijskim i drugim vaspitno-obrazovnim podrujima).
Korelacijsko-integracijski metodiki sistem uspostavlja pojam
korelata/ekvivalenata koji omoguuju uspostavljanje veza i odnosa
izmeu razliitih umjetnosti, tj. umetnikih djela iz razliitih podruja.
Ovisno o sistemu, korelacija uspostavlja odgovarajuu metodiku
strategiju i novi metodiki instrumentarij.
Komunikacijski sistem
Komunikacijski sistem utemeljuje se na teoriji didaktike i literarnoestetske komunikacije. Didaktika komunikacija obuhvata oblike i
metode koji se primjenjuju u nastavi. ematski prikaz didaktike
komunikacije izgleda kako je prikazano na str. 207.
U didaktikoj komunikaciji knjievni sadraj (umjetniki i nauni)
ralanjuje se na sadrajne celine koje se ukljuuju u nastavne
(komunikacijske) situacije. Nastavni proces ostvaruje se kao lanac
komunikacijskih situacija (didaktikih mikrostruktura) u kojima se
pojavljuju razliiti oblici (pojedinani, u parovima, skupni), razliite
nastavne situacije te razliita nastavna sredstva.
32. -
(. :
, , , 5663)

:
;
;

66

 ;
; ;


-


.
,
, .
,

. ",
", ",
" -

.

, .

- .
- ,
,
.

,
, ,
.
-
.
, .
, , -
,
.


j
, .
,

, , ,
,
. , , ,

.
.

67


, ,
.
- ,
.
"
,
.
, , , ,

O

- .
, ,
.
, ,
, . , ,

(, , , ,
, .).

.



.

, . ,

. , ,

.
.
, ,

.

:
- ;
- ( );
- (
).
(, ,
, , )

.
, , , .
, : , , ,

68

, , , .

-
.
, ,
. :
, , , , ,
- .
,
, , ,
,
.


.
,

.

.
:
.

,
. " ,
. , ,

.

. , ,
. ,
, .
" ,
.

.
-
, ,
,
.
,
.
,
.

69


,
.
, .
, , , , , ,
. , ,
,
,
.
.

.
, .
-
: :
-

1.
2.
3. ;
4.
5.


, ,
? .
?
?
?

.
.
,
?
?


. ?
?
?


? .
.
?

: , "
. :
, ".
. :
70

 , , ".
.
-
:
-
, ".
-"

. , ,
,
" ". , .
, ,

,
. , ,
,
.
33.
(. , , 332334)
Pesnika zbirka
Put do pesnike zbirke kree od pojedinane pesme preko
uporeivanja dv ili vie pjesama istog autora, ili razliitih autora.
Uporeivanjem dve ili vie pesama uenik/uenica ui da razlikuje
individualne karakteristike pesme, da uoava podudarnosti i razlike,
razvrstava pesme u odreene skupine. Time se stvaraju uslovi za itanje
pesnike zbirke.
Pesnika zbirka sadri vei broj pesama istog autora ili razlitih
autora. Zbirka pesama jednog autora sadri antologijski izbor pesama koji
prikazuje pesnikova tematska interesovanja, idejna opredjeljenja i stavove,
oblike i sredstva izraavanja. Pri oblikovanju pesnike zbirke uzimaju se u
obzir dva temeljna kriterija: knjievno-estetski i pedagoko-psiholoki.
Prema prvom kriteriju, u pesniku zbirku (izbor pesama) ulaze estetski
najvrednije pesme pojedinog autora. Izbor je, dakle, svojevrsna antologija.
Prema drugom kriteriju odabiru se pesme koje su dostupne doivljajnosaznajnim mogunostima uenika (psiholoki kriterijum) i koje e svojim
porukama delotvorno uticati na estetsku, moralnu i drutvenu svest
mladog itataoca, na njegove idejne stavove i pogled na svet.
Pesniki sadraj koji ulazi u pesniku zbirku (izbor) organizuje se na
hronolokoj, tematskoj ili tematsko-formalnoj osnovi. Hronoloko naelo u
organiziranju pesnikoga sadraja trai da se pesme poredaju prema
vremenu nastajanja, tj. u vremenskoj nizu. Takav izbor prua uvid u
pesnikovu razvojnu liniju, u faze stvaranja. Prema tematskom kriteriju
pesniki se sadraj organizuje u tematske krugove (cikluse). U odreeni
tematski krug ulaze pesme koje imaju zajedniku temu bez obzira na to u
kojoj su fazi pesnikova stvaranja nastale. Takvom se organizacijom lake
uoavaju temeljne tematske i idejne odrednice i pesniki izraz.

71

Prema tematsko-formalnom kriteriju pesniki se tekstovi rasporeuju u

odreene krugove prema srodnim tematskim i formalnim karakteristikama.
To se naelo ree primjenjuje.
Tematske pesnike zbirke obuhvaaju antologijski izbor pesama na
odreenu temu. Odabiru se pesme razliitih autora iz razliitih razdoblja.
Tematska pesnika zbirka moe se usmeriti samo na odreeno razdoblje, s
time da obuhvati pesnike tekstove veeg broja autora iz tog razdoblja.
Poseban je tip pesnike zbirke izbor pjesama odreenog broja pesnika iz
pojedinoga knjievnog razdoblja, npr. pesnika zbirka Srpski pesnici izmeu
dva rata. U takvoj se zbirci nalaze reprezentativne (antologijske) pjesme
razliite tematske usmerenosti i forme poznatijih pesnika tog razdoblja.
U kolskoj se lektiri pesnike zbirke pojavljuju od prvog razreda
osnovne kole. Odabiru se pesme jednog autora (npr. izbor iz poezije Jovana
Jovanovia Zmaja) ili tematske pesnike zbirke. U 6., 7. i 8. razredu
pojavljuju se pesnike zbirke vezane uz novija razdoblja knjievne istorije
(izbor novije i savremene lirike iz srpskervatske knjievnosti i knjievnosti
drugih naroda, izbor iz narodne lirike).
Metodiki pristup pesnikoj zbirci
U savremenoj metodici nastave poezije glavna pawa usmerena je
izgraivanju metodikih sistema u interpretaciji pojedine pjesme kao
autonomne umetnike stvarnosti. Nedostaju, meutim, razraeni sistemi u
interpretaciji pesnike zbirke. U novijim metodikim prirunicima pojavljuju
se prvi tekstovi koji pokuavaju uspostaviti metodike pristupe pesnikoj
zbirci. Pri uspostavljanju metodikog pristupa pesnikoj zbirci uzimaju se u
obzir ove glavne odrednice: karakter pesnikoga sadraja u zbirci,
doivljajno-spoznajne mogunosti uenika, didaktiko-metodika reenja
koja se mogu primeniti pri itanju i interpretaciji zbirke na asu lektire ili u
drugim nastavnim situacijama.
Na izbor metodikih pristupa utie sadraj koji sadri pesnika zbirka.
Uitelj/uiteljica paljivo prouava karakteristike zbirke (naela njene
organizacije, raspored pesama, motivsku i idejnu usmerenost, umetniki
izraz). Uporedo utvruje primerenost pesama doivljajno-spoznajnim
mogunostima uenika/uenica, naine itanja i zapisivanja zapaanja o
pesmama, odnosno ciklusima. Na osnovu takvih predradnji moe
uspostaviti odgovarajue metodike postupke i oblike rada u sprovoenju
interpretacije na nastavnom asu.
itanje zbirke
Pri prvom susretu s pesnikom zbirkom uenike/uenice upoznajemo
s pojmom zbirke i antologije i dajemo im upute kako treba itati zbirku,
motiviramo uenike/uenice za itanje. Afirmisani su ovi postupci u
motiviranju uenika za itanje pesnike zbirke:
1. Interpretacija pesme iz itanke ima zadatak da postakne
uenike/uenice na samostalno itanje ostalih pesama istog autora ili
pesama drugih autora koji govore o slinoj temi. Stoga se interpretacija
pesme uzima kao vaan posticaj za buenje interesovanja. Uitelj/uiteljica
uenike/uenice upoznaje s pesnikom zbirkom i usmerava ih kako e je
itati. Karakter usmeravanja zavisi o prirodi tekstova u zbirci, o doivljajnospoznajnim mogunostima i kulturi itanja.
U najavi pesnike zbirke obino se ita (interpretira) karakteristina
pesma koja pobuuje interesovanje i uvodi uenike/uenice u svet zbirke.
72

Uitelj/uiteljica sugerie uenicima kako e itati pjsme u zbirci. Pjesme se

mogu itati u sebi, naglas, poluglasno. Ista pesma ita se nekoliko puta.
Najpre se dtaju redom sve pesme da se obuhvati zbirka u cjelini. Pri prvom
itanju zapisujemo u dnevnik itanja spontane reakcije na pojedine pesme,
ispisujemo karakteristine rei i izreke, zapisujemo naslove najlepih pesama.
Pri drugom itanju vraamo se onim pesmama koje su nas najvie
impresionirale. Te pesme analiziramo. U analizi pesme primenjujemo tehniku
knjievne interpretacije koju uenici usvajaju u nastavnom procesu. Drugo
itanje - analitiko - trai due zaustavljanje i razmiljanje nad
pojedinostima u tekstovima. Pri treem itanju - sintetikom, izvode se
sudovi i zakljuci o pjesnikoj zbirci u celini. Prema tome, pesnika se zbirka
usvaja na tri nivoa. Prvi nivo obuhvata spontano itanje i doivljavanje
pesnikog svijeta koji je oivotvoren u pesnikoj zbirci, usvaja se njeno
emocionalno, misaono, motivsko i jezino ustrojstvo. Taj nivo komunikacije
oituje se kao uivanje (estetska naslada), zaudnost pred novim svetom
poezije, emocionalna angaovanost. Stoga prvo itanje nee rezultirati
bogatstvom usustavljenih beleaka. Uz pojedine pesme belee se prvi
utisci, jezine i druge pojedinosti.
Analitika razina ogleda se u istraivanju karakteristika pojedinih
pesama i pesnike zbirke u celini. Izdvajaju se uoene pojedinosti, opisuju
se, izriu se sudovi i zakljuci.
Sintetika razina ogleda se kao pokuaj usustavljivanja spoznaja,
sudova i zakljuaka koji se odnose na pesniku zbirku u celini. Razvijenost
pomenutih nivoa zavisi od razvijenosti uenika/uenica, njegovoj/njezinoj
senzibilnosti, knjievnoj kulturi i kulturi itanja.
U niim razredima osnovne kole analitika i sintetika razina imaju
skromniji karakter nego u viim razredima. U sprovoenju analize i sinteze
postoji odreeni vertikalni slijed.
U prvim pokuajima rada s pjesnikom zbirkom dovoljno) je da
uenici/uenice uoe njezinu strukturu, tj. da odrede motivsku usmjerenost
(o emu sve pjesnik pjeva), da odaberu najljepe pjesme (jednu tio dvije iz
svakog ciklusa) i da komentiraju svoj izbor. to su vii razredi, vei su i
zahtjevi.
1. Poticaj za itanje pjesnike zbirke moe biti radijska ili televizijska
emisija. Uenici/ uenice na satu sluaju (gledaju) emisiju o odredenom
pesniku ili odreenoj temi. Nakon toga uitelj/uiteljica usmjeruje na
itanje poezije (pjesnike zbirke) tog pesnika ili na itanje poezije koja
govori o odreenoj temi.
2. Poticaj za samostalno itanje moe biti film o pesniku. Uenici na asu
gledaju film, razgovaraju o njemu, a uitelj/uiteljica ih posle toga
usmerava na itanje poezije.
3. Podsticaj za itanje poezije moe biti sluanje muzikih dela koja su
inspirirana pesnikim tekstom.
4. Podsticaj za itanje moe biti knjievna godiwica. Povodom vanih
knjievnih godiica uenici/uenice itaju poeziju posveenu odreenoj
temi ili poeziju pesnika slavljenika.
5. Podsticaj za itanje pesnike zbirke moe biti intervju s pesnikom. U
koli se organizuje susret s pesnikom i za tu priliku uenici/uenice
itaju poeziju toga pesnika kako bi mogli s njim razgovarati.

73

6. Podsticaj za itanje pesnike zbirke (ili veeg broja zbirki) moe biti
organizovanje literarnog kviza na asu ili u slobodnim aktivnostima.
Literarni kviz moe biti posveen poeziji jednog pesnika ili odreenoj
knjievnoj temi.
7. Podsticaj za itanje pesnike zbirke moe biti objavljena pesma u
dnevnim listovima, dejim i knjievnim asopisima.
Ako su uenici primereno motivirani za itanje pesnike zbirke i upoznati
s izraavanjem zapaanja, sudova i zakljuaka, stavova i ocena,
udtelj/uiteljica moi e u organizaciji nastavnog sata iskoristiti rezultate
samostalnog itanja i ukljuiti ih u nastavni proces.
34.
(. , , 472475)
Metodika teorija odredila je razliite pristupe epskim (pripovednim)
vrstama: basni, bajci, noveli, romanu. Metodiko izuavawe pripovetke nije
sistematinije izuavano. Uprkos tome on je uslovljen:
karakterom zbirke, italakim iskustvom uenika/ uenice koje se temelji
na zbirci pripovedaka znaem iz teorije kwievnosti didaktikim
kontekstom u koji se uklapa itanje i interpretiranje zbirke.
italako iskustvo teorijsko znawe o pripovetci.
Moticacija moe se ostvariti interpretativnim itanjem najizrazitijih opisa
likova i dijaloga. Izborom odrenih delova teksta, epizoda.
Proveravanje recepcije teksta i rezultati samostalnog itanja - Na
osnovu pregleda i analize zabiljeki u dnevnicima itanja utvruju se
znaenja recepcijskih iskaza koji slue kao ishodite za razgovor o
pripovedakoj zbirci u celini. Recepcijski iskazi donose subjektivne doivljaje
teksta, zapaanja o likovima, opisima, dijalozima, jeziku i stilu. Tim
subjektivnim doivljajima i zapaanjima pridruuju se analitiki postupci
koji na neki nain objektiviu pristup tekstovima.
Grupna obrada ili obrada u parovima (tandemima) ostvaruje se na
sledei nain. Poto uenici/uenice izraze prve utiske o pojedinim priama i
zbirci u celini te kad odgovore na pitanja kojima se proverava poznavanje
teksta, organizuje se grupna obrada ili obrada u parovima kako bi
uenici/uenice u samostalnome radu to bolje i svestranije prikazali svet
novelistike zbirke. Za grupnu obradu ili obradu u parovima pripreme se
zadaci za samostalno istraivanje teksta, uenici/uenice se organizuju u
grupe ili tandeme i samostalno reavaju zadatke.
35.
. , , 456461)
Temeljna metodika naela u kolskoj interpretaciji romana proizlaze
iz v r s t i romana, recepcijskih zakonitosti (zakonitosti primanja poruka),
ciljeva i organizacije vaspitno-obrazovnog procesa.
1. Roman je velika (najvea) epska forma, koja itataocu/itateljici i
interpretatoru/ interpretatorici postavlja specifine zaheve. Svaki pokuaj
interpretacije romana otvara brojna knjievnoteorijska pitanja. kolska
interpretacija romana utemeljuje se na knjievnoteorijskim spoznajama o
romanu, tj. uvodi u interpretativni postupak kategorije teorije
knjievnosti. Kategorije teorije knjievnosti uvode se zavisno od

74

umjetnike prirode romana, od stupnja uenikovog knjievnog

obrazovanja, ciljevima interpretacije. Sistem knjievnoteorijskih
kategorija, pojmova i temin programski je vertikalno-spiralno utvren.
kolska se interpretacija romana oslanja i na knjievnokritiku
literaturt knjievnokritike literature preuzima odredene ocene i sudove,
metodoloke postupke i teorijska reenja. njievnokritiki tekst ukljuuje
se, na odredenim stupnjevima obrazovanja, u interpretativni postupak u
svom izvornom (nepreradenom) obliku. Bavei se interpretacijom
pojedinog romana, uenik/uenica upoznaje, na odreenoj razini, i
knjievnokritiku literaturu o romanu. Ta literatura im pomae da dublje i
svestranije upoznaju roman i metode kojima se roman moe tumaiti.
Ukljuivanje knjievnokritike literature u interpretativni postupak osobito
je zastupljeno u problemskoj nastavi romana. U problemskoj se nastavi
knjievnokritiki tekst uzima kao sredstvo stvaranja problemskih situacija.
Knjievnokritiki tekst, meutim, ne moe biti zamjena za neposredno
individualno kritiko itanje romana. Preuzimanje gotovih knjievnokritikih
sudova bez aktivnog itanja i izgraivanja vlastitih sudova i ocena, vodi u
verbalizam. Uenik/ uenica, naime, reproducira tua miljenja o djelu koja
nisu verifikovana i izgraena neposrednom komunikacijom s tekstom
romana. Knjievnokritiko posredovanje u kolskoj interpretaciji romana
ima pedagoke granice.
Teorija knjievnosti i knjievna kritika (umetnika i teoretiara)
ukljuuju se u interpretaciju romana na razliitim razinama i s razliitom
svrhom. Svako ukljuivanje i teorije i kritike mora imati svoje pedagokopsiholoko opravdanje. Knjievnoteorijski i knjievnokritiki elementi
ukljuuju se u vaspitno-obrazovni postupak nakon itanja romana.
Samostalno, individualno itanje otvara itatelju/ itateljici brojna pitanja
koja trae knjievnoteorijska tumaenja i knjievnokritika vrednovanja.
Knjievnoteorijski elementi ukljuuju se primjereno na svim stupnjevima
interpretacije, tj. na svim stupnjevima obrazovanja. Knjievnokritiki se
tekstovi ukljuuju u interpretativni postupak na viim stupnjevima
obrazovanja, tj. u srednjoj koli kad uenici/uenice upoznaju i knjievnu
kritiku kao posebnu vrstu teksta.
2. Interpretacija romana ostvaruje se u razliitim kontekstima.
Neposredno itanje romana, bez bilo kakva izravnog ili neizravnog
posredovanja,
ostvaruje
se
u
itateljevu
kontekstu.
Svaki
itatelj/itateljica uspostavlja svoj itateljski kod, svoj individualni
itateljski kontekst u koji ukljuuje svijet romana. Komunikacija sa
svijetom romana moe se iscrpsti samo u okviru toga individualnoga
itateljskog koda. To je subjektivno doivljavanje poruka romana koje
donosi estetske naslade.
Roman se, meutim, namee i kao predmet prouavanja. A to znai
da
se
bavljenje
romanom
odvija
u
okviru
znanosti.
Osim
knjievnoteorijskog i knjievnokritikog posredovanja u prouavanju
romana javlja se, na srednjokolskom stupnju, i knjievnopovijesni okvir
(knjievnopovijesni kontekst). Roman se prouava (promatra) s
gledita vremena u kojemu je nastao, s gledita knjievnopovijesnog
razdoblja ili stilske epohe kojoj pripada, s gledita nacionalne knjievnosti i
jezika kojim je pisan, s gledita autora i autorove stvaralake i povijesne
osobnosti. Na taj se nain u tumaenju romana otvara cijela Ijestvica
75

okvira u kojima se roman pojavljuje. Svaki taj okvir ima svoje teorijskometodoloke i pedagoko-psiholoke pretpostavke. S pedagokopsiholokog se gledita spomenuti okviri za interpretaciju romana razliito
oituju. Smjetanje romana u knjiev-nopovijesno (povijesno) vrijeme
pretpostavlja odreeni krug knjievnopovijesnih (povijesnih) spoznaja i
asocijacija. Bez spoznajno-asocijativne podloge svaka je lokalizacija
romana u povijesni (knjievnopovijesni) kontekstformalan in koji, u
pedagokom smislu, vodi u verbalizam i historicizam. Stoga se kolska
interpretacija romana mora se odrei knjievnoistorijske lokaliozacije na
osnovnokolskom nivou.
3. Roman se interpretira kao samostalna vrsta.
4. Samostalno itawe romana u celini (usmereno ili neusmereno).
5. itanje izvan nastave: stvaraju se subjektivni i objektivni uslovi
(probudjeno interesovanje, stepen . kulture, okw. senzibiliteta).
6. itanje romsns je estetsko uivanje, stvaralatvo i rad. itanje se
povezuje s pisanjem i stvaranjem beleaka o proitanom. Beleke su
priprema za interpretaciju na nastavnom asu.
7. Otklanjaju se prepreke samostalnom itanju preko motivacija.
8. itanje je povezano s ilustracijama koje obogauju tekst likovnim
vienjem.
9. Interpret r. se temelji na emocionalnom, socijalnom, moralnom i
intelektualnom iskustvu uenika.
10. Uptvruju se opte zakonitosti in. romana. Sve je prilagoeno
iejno.umetnikoj prirodi dela.
11. Interpret. romana ima vaspitno-obrazovnu svrhu.
12. In. r. usmerava se prema razvijanju knjievne i italake kulture.
13. Primenjuju se metodiki modeli koji podstiu uenika da
samostalno itanje romana.
14. Roman se ralanjuje na elemente, a polazite i predfmet
interpretacije mogu biti:
- idejno.tematski nivo romana,
- likovi,
fabularno-kompozicioni nivoi,
- jezik,
- romaneskna tehnika,
- stil,
- anr (vrsta romana)
- knjievnoistorijski kontekst u kojem je roman napisan,
- uporeuivawem dva ili vie romana iz istih ili razliitih epoha.
POLAZITA INTERPRETACIJE ROMANA
Uenikova recepcija romana i okolnosti koje na nju utiu Aktiviraju se,
obogauju, proiruju i preobraavaju individiualna iskustva u nove
vrednosti (1. Doivljaj romana, veseo, tragian, tuan).
Knjiwvbnoumetnika priroda romana
Knjevnoistorijski kontekst u kojem je roman nastao.
METODIKI MODELI ROMANA
1.
1. -

76

2. (fragmentarni)
4.
5.
6.
7.
8.
ANALIIKI
1.
2. ,
3. -
4.
5.
6.
7.
36. -,
-
(. , " " -
; . LVI, . 1-2, , 2009; .2534;
)


,
.
.
,
.


, , , , .
,
. , ,
.
,
, ,
, "
" ( 1983:
31).
,
( II-1987, 220).
,

.
.
,
. , ,
,


, ,
77

.
, ( II-1987,
220), .
, ,

" " ( II-1987,
220),
,
, .
(,
), - ,
,
( 1975: 129),
- .
-
.
-

,
.
. -
.
"

" ( II-1987, 230),

,
.
"
" ( 2002: 330).
" " ( 2002: 333).
: - .
, ,
. , ,
: , - -
( 2002: 330). :
- () - (,
) "
" ( 2002: 334).

, , .
.
, ,
.
.
, , ,
, , . (78

),
, .
, , "
, "
( 2002: 334). , ,
, . ,
,
, , ,
, , , ,
,
.

.
.
.
,
-
,
.
- ,
.

.
.
, ,
, , , .
,

, , .
, ,
. -
,
.

, .
- ,
,
,
, , , , -,
- .
,
- ,
.
(, ,
, )
( ). ,
- (
) ( ).

-
79

-, . ,
, .
differentia specifica -
-? , ,
, .

- .
, -
.
, ,
(
, 1983: 97100). , ,

,
,
.
-
.
, -

. - ( )
.
.
, -
, ,

.

. -
,
. ,
- ,

. - , ,
, , .,
.
, ,
.
,
( II1987, 223). ,
,
, , , ,
.

- .
, ,
, ,
, .
- .
informatio, - .

80

 ,
,
.
, ,
-
.

"-

" (
, 1983: 99).
- , , ,
.
, .
, ,
- ,
. ,
, - ,
-, - ( , 1983: 99).
, , , ,
.
36 . -
(. , , LVI/1 -2, , 2009, . 2534, " " : )

-

I.
I I .

I.
II.
III.
IV.

I. ( )
II. ,
III. ,
IV.
V.

81

 -,
-

. ,
,
. , ,
,
() .
, , ,

- .

",

" ( , ,

, 2006:
5). .
, ,
.
,
, ,
,
.
,

, .

, .


. -
,
.



- .

- - ,
.

, -
-

- .
, , - ?
, - ?

, ?
82

 ,

.

, , ,


, .
,
- .
.
,
,
. , ,
, .

, ,
, .

,
.

,
. ,
- ( ,
1983: 97100), -, -
-. ,
, , . ,
- .
, / ,
-

-.

-
. , ,
.
-

, .


-,
- -
- .

, -

83

 , ,
.

37.
(. , , 524)
Metodika nastave dramske knjievnosti afirmisala je dve koncepcije u
pristupu dramskom djelu. Prva je koncepcija knjievna. Ona pristupa
dramskom delu kao beletristikom (pisanom) tekstu i interpretira ga kao
posebnu vrstu knjievnosti, poseban knjievni rod. Teatroloka (scenska)
koncepcija pristupa dramskom djelu kao scenskoj umjetnosti i u svoj
sistem interpretacije ukljuuje i izvanknjievne, tj. scenske elemente
(scenografiju, kostimografiju, reiju, glumu). Obe koncepcije ravnopravno
egzistiraju u pristupu dramskom delu, samo se prilagouju posebnim
uvjetima.
Teatroloka (scenska) koncepcija postavlja nastavni proces u
posebne uslove, tj. iziskuje dodatna nastavna sredstva i drukije metodike
postupke. Literarna koncepcija pribliava uenicima/uenicama dramsko
delo kao knjievni tekst, a scenska ih koncepcija uvodi u doivljavanje i
spoznavanje zakonitosti scenske umetnosti. U kolskoj praksi jo prevladava
literarna koncepcija, koja katkad dovoljno ne afirmie posebnosti
dramskoga teksta, tj. svodi dramsko delo na epske elemente. Takav je
pristup definisan kao epizacija dramskoga djela". Ta koncepcija, meutim,
doputa izbor metodikih postupaka koji uenicima/uenicama pribliavaju
dramski tekst kao posebnu knjievnu strukturu.
37.
(. , , 524-425)
Zepalova predlae etiri faze u prouavanju dramske i scenske
umetnosti. U prvoj fazi nastava priprema uenike/uenice za itanje
dramskih dela. itanjem i interpretacijom odabranih primjerenih dramskih
tekstova uenik/uenica priprema se za scensku interpretaciju djela. Scensko
se delo ukljuuje u vaspitno-obrazovni proces i u prvoj, pripremnoj fazi kao
poetno sredstvo" na kojemu se upoznaje jezik scenske umetnosti.
U drugoj fazi (od 4. do 6. razreda) uenici/uenice potpunije
upoznaju jezik scenske umetnosti i iluzionistike znaajke teatra. Aktivno se
ukljuuju u praenje pozorinog programa, a pozoritno zbivanje (zbivanje na
sceni) doivljavaju naivno realistiki. Razdoblje od 11. do 13. godine
presudno je u formiranju zanimanja za pozorinu umetnost i odnos prema
pozoritu.
U treoj fazi (7. i 8. razred) uenici/uenice bez tekoa prihvaaju
pozoritnu istinu kao umetniku istinu, tj. razumijevaju scensko djelo kao
autonomnu umetniku stvarnost. U zavrnoj srednjokolskoj fazi
uenici/uenice samostalno interpretiraju dramsko i scensko djelo.
Za svako razdoblje (za svaku fazu) dramskog i scenskog odgoja i
obrazovanja Zepalova utvruje razine teorijskog pristupa i najvanije
metodike postupke i oblike rada.
U drugoj fazi, npr., zapoinje potpunije upoznavanje scenske
umjetnosti. Uenici usvajaju teatarski rjenik, koji obuhvaa ove pojmove
84

(termine): avanscena, in, glumac, glumica, amfiteatar, oglas, umetnik,

umetnica, artist, artistica, afi, dvogled, galerija, garderoba, minka,
parter, lik, predstava, program, drama, publika, rampa, dogaanje (prizor),
dramskil scenski lik, dekoracija, dijalog, dirigent, dramaturg, zavjesa,
gledatelj, gledalite, inscenacija, nositelj uloge, reditelj, rekvizit, replika,
didaskalija, uloga, komedija, kompozitor, kostim, kostimografija,
kostimograf, kulisa, libreto, loa, monolog, orkestar, apta, majstor
rasvjete, scena, epizoda.
Radi usvajanja pozorinog renika, predlae posebne zadatke i vebe:
1. Koja je razlika izmeu rei artist (artistica) i glumac (glumica)?
2. Sastavite abecedni renik za ove teme:
a) scena, b) gledalite, c) drama, d) likovi koji pripadaju pozoritu.
3. Pronaite u popisu rijei sinonime.
4. Tko stvara predstavu (spektakl)?
5. Koje znaenje imaju rijei: drama, in, nositelj uloge?
6. Koja je razlika izmeu drame i inscenacije?
7. Tko sudeluje u drami?
8. Opiite gledalite prije poetka predstave.
9. O emu nam govori dekoracija? 10. Koju ulogu imaju minka i kostimi?
37.
( ,
, , , )
(. , , 525-529)
Priroda dramskoga dela i nain upoznavanja s njim odreuje, u osnovi,
i metodiki sistem njegove interpretacije. Dramsko djelo uenici mogu
upoznati na vie naina:
- individualnim itanjem izvan nastave (domaa lektira)
- interpretativnim itanjem odreenih dramskih situacija na redovitom
asu knjievnosti ili na asu lektire
- gledanjem kazaline predstave
gledanjem televizijske dramske emisije -" sluanjem radioemisije
gledanjem dramskog ostvarenja u izvedbi dramske druine u koli.
Samostalno individualno itanje
Ako su uenici upoznali dramsko delo individualnim itanjem domae
lektire, interpretacija djela ostvaruje se na satu lektire. as se odvija u etiri
faze: pripremna faza, analitika faza, samostalni radovi uenika/uenica,
upute za samostalno itanje novih dramskih dela ili gledanje
interpretiranoga djela u pozoritu.
U pripremnoj se fazi proverava kako su uenici doiveli dramsko djelo u
celini (prepoznaju li osnovni ton djela - komian, tragian, ozbiljan,
tragikomian, satirian), prepoznaju li dramsku vrstu, koje su dramske
situacije najimpresivnije, koji su iikovi najvie zaokupili njihovu panju. U
pripremnoj se fazi primjenjuju ovi metodiki postupci: dijalog, anketa,
pregledavanje uenikih radova (pismenih), promatranje slikovnog
materijala koji se temelji na dramskom tekstu (rad s dramskim mapama).
-

85

U analitikoj se fazi analiziraju bitni problemi dramskoga djela

(ustrojstvo dramske radnje, likovi, idejni i tematski aspekt djela, mogunosti
scenske realizacije).
Faza samostalnih radova prua uenicima/uenicama mogunost
iznoenja vlastitih zapa-anja o dramskome tekstu, koja iznose u usmenoj ili
pismenoj formi. Zavrni dio nastavnog asa ima motivacijsku ulogu:
pripremiti, potaknuti i usmeriti uenike/uenice na itanje novoga dramskoga
dela.
Interpretativno (scensko) itanje
Ako su uenici/uenice upoznali samo prvi in dramskoga dela
individualnim itanjem, najprije e iznijeti doivljaje i zapaanja koja su
stekli itajud ga, a zatim e sluati interpretativno itanje novih dramskih
situacija (obino kljunih). Kao interpreti mogu nastupiti uenici/uenice lanovi dramske sekcije koji su za as pripremili odreene dramske situacije.
Odabrane se dramske scene mogu uti s gramofonske ploe ili
magnetofonske vrpce u inter-pretaciji glumaca. Tako se dramski tekst
usvaja itanjem u sebi i interpretativnim itanjem koje sadri elemente
scenskoga govora. Govorna interpretacija odreenih dramskih situacija
neposrednije i dublje uvodi uenike/uenice u doivljaj dramske situacije.
Ona ih istodobno motivira za dalje itanje teksta i samostalno govorno
interpretiranje novih scena. U opisanom se postupku dramsko djelo
obrauje po inovima. Za takvu se obradu predvia nekoliko nastavnih
asova. in se uzima kao zaokruena kompozicijska jedinica u kojoj je
ostvarena odreena faza u razvoju dramske radnje i u kojoj su likovi
predstavljeni u odreenim odnosima. Prvi in uenici itaju samostalno kod
kue, drugi dn itaju na satu (interpretativno itanje), trei in itaju kod
kue usmjereno. Uenici dobivaju zadatke koje e samostalno rijeiti nakon
itanja dramskoga teksta. Zadaci za usmjereno itanje odnose se na
objanjavanje pojedinih scena, postupaka likova, govora likova, didaskalija.
Kad uenici/uenice samostalno ree postavljene zadatke utemeljene na
usmerenom itanju teksta, nastavni e sat imati karakter samostalnog rada,
tj. uenici/uenice iznosit e svoja zapaanja i rezultate rada. U tom sluaju
sat e imati ovakvu strukturu:
- utvrivanje problema koje je trebalo istraiti
- usmeno ili pismeno iznoenje problema
- korekcije, dopune, generalizacije
- zadaci za domai rad.
Interpretacija dramske scene
Ako uenici/uenice nisu upoznali dramsko delo u celini ni pojedine
inove i scene, intrepretacija se ostvaruje ovako:
- intelektualno i doivljajno motiviranje uenika/uenica za primanje
dramskoga dela
- izbor dramske situacije i interpretativno itanje
- emocionalna stanka
- objavljivanje doivljaja, korekcija doivljaja
- interpretacija proitane dramske scene
- sistematizacija i generalizacija
- motivisanje uenika za samostalno itanje i analizu preostalih delova
teksta.

86

Intelektualna motivacija trai da se uenicima/uenicama objasne

pojmovi koji e biti vezani uz interpretaciju teksta. To su obino oni pojmovi s
kojima se susreu prvi put. Objanjavaju se elementi koji su vezani uz temu
djela, ako se pretpostavlja da ih uenici/uenice ne poznaju. Ako je rije o
socijalnoj ili povijesnoj temi, uenici/uenice e se u uvodnoj fazi asa
upoznati, u osnovnim crtama, s dhim tematskim elementima koji e biti
predmetom dramskog prika-zivanja. Doivljajna motivacija trai da se
osmisli sve ono to postoji u uenikovu/ueniinu emocionalnom i ivotnom
iskustvu to e olakati prihvaanje dramskoga djela. Time se interpretacija
povezuje s iskustvima i doivljajima te se tako otvara mogunost
neposrednijeg i dubljeg doivljavanja dramskoga dela. U pripremnoj fazi
treba ukloniti sve prepreke koje bi koile doivljaj dramskoga dela. To znai
da se i leksika interpretacija ostvaruje prije inter-pretativnog itanja.
Naime, nepoznate rijei i fraze koje e se pojaviti u dramskom tekstu
objanjavaju se prije itanja kako ne bi dolo do koenja, odnosno
rasprenosti doivljaja.
Ako se ita prva dramska scena iz djela, ne iznosi se pregled sadraja, tj.
ne iznosi se razvoj dramske radnje. Najavi se svijet dela, glavni likovi i
osnovne obavijesti o njima, a zatim se ita prva dramska scena. Nenim e se
itanjem pobuditi zanimanje za itanje (samostalno) ostalih inova. Ako se ita
dramska scena koja obiljeava vrhunac radnje (vrhunac zapleta), uenike/
uenice treba tzv. spojnim komentarom dovesti do te scene, tj. saeto iznijeti
razvoj dogaaja u drami do trenutka koji e biti objavljen interpretativnim
itanjem. To je tzv. lokalizacija teksta (odlomka) koji se ita. Takva je
lokalizacija potrebna da bi uenici/uenice mogli/mogle pratiti odreenu
dramsku scenu u kontekstu djela. Ako je koji uenik/koja uenica proitao/
proitala dramsko djelo koje se interpretira, moe iznijeti razvoj dogaaja do
scene koja e se itati.
Interpretativno itanje dramske situacije obiljeava svean
trenutak interpretativnog procesa. Uenici/uenice u toj fazi nastavnog sata
doivljavaju dramsku situaciju, intuitivno proniu u smisao autorovih
poruka. Tekst se moe itati na razliite naine. Interpretativno itanje
moe se ostvariti tako da itatelj nastupa kao promatra (oevidac)
zbivanja. Funk-cionalniji je oblik - itanje po ulogama. Takvo itanje
omoguuje uenicima/uenicama da doive i spoznaju bit dramske situacije
i da stvore iluziju kazaline predstave. itanje po ulo-gama trai od itatelja
temeljito poznavanje dramskoga teksta, sposobnost identifikacije s likom
koji se ostvaruje itanjem, sposobnost zamiljanja dramske situacije, tj.
okolnosti u kojima se ostvaruje dijalog. U takvu tipu itanja interpret
komunicira s drugom osobom i na taj nain sudjeluje u stvaranju odreene
dramske situacije. Za interpretativno itanje i itanje po ulogama
uenici/uenice posebno se pripremaju nakon interpretacije teksta na asu.
Osim interpretacije udtelja/uiteljice ili uenika/uenice, dramski tekst
uenici/uenice sluaju s gramofonske ploe ili magnetofonske vrpce.
Nakon interpretativnog itanja ostvaruje se emocionalna stanka. To je
trenutak obuzetosti doivljajem dramske situacije. Dok traje emocionalna
stanka, uitelj/udteljica smireno promatra uenike/uenice, prati njihov izraz
lica, ne obavlja nikakve druge radnje (ne ee razredom, ne prelistava
knjigu, nita ne zapisuje na plou, nita ne govori). Uenici/uenice moraju
nesmetano proivjeti trenutak estetske naslade.
87

Kad uitelj/uiteljica primijeti na izrazu lica da nastupa trenutak

oputanja, trai da uenice/ uenici izraze svoj doivljaj dramske situacije.
Time zapoinje nova faza sata - objavljivanje doivljaja i njegova korekcija.
Doivljaj se izraava usmeno ili pismeno. Ako se doivljaj objavljuje
usmeno, uitelj/uiteljica upuuje orijentacijsko pitanje kojim potie
iskazivanje doivljaja. Pitanje se moe odnositi na osnovni ton dramske
scene (Kako je intonirana ova scena ? Koje osjeaje u vama pobuuje ? to
vam je smijeno u ovoj situaciji? to vasje potreslo dok ste sluali ovu
dramsku situaciju?)
Prvo se pitanje moe odnositi na uoavanje sukoba, tj. odnosa meu
likovima. {Kako se likovi meusobno odnose? Zbog ega su likovi tako
uzbueni, uznemireni? Zbog ega se likovi sukobljuju ? to proivljavaju
likovi u ovoj situaciji? Kako se ponaaju ? Kako ih zamiljate na sceni?) Prvo
se pitanje moe odnositi na primjeivanje problema o kojemu govori autor.
(0 kojoj se ivotnoj pojavi govori u ovom dijalogu? Kako autor doivljava
Ijubav, drutvene odnose, Ijudskiporaz, pobjedu, Ijudsko stradanje...?)
Svoja prva zapaanja i doivljaje uenici/uenice mogu i pismeno
izraziti (na anketnim listiima ili u svojoj biljenici). Na anketnim listiima
biljee svoje doivljaje i zapaanja nizanjem asocijacija, emocija i misli.
Uitelj/uiteljica motivira ih na izraavanje poticajnim pitanjem ili
zadatkom. (Na primjer: Zabiljeite na priloene listie osjeaje koje je u
vama izazvala scena koju ste uli. to ste proivljavali sluajud tekst? Na
to ste pomiljali sluajud tekst? to ste predodvali? to ste pomislili? to
vasje najvie impresioniralo ? Koji biste lik eljeli glumiti na sceni? Koje su
vam reenice najuzbudljivije, najsmjenije, najtunijel)
Kad uenici/uenice zabiljee prve dojmove na anketne listie,
uitelj/uiteljica pokupi listie i proita nekoliko odgovora. Tako
uenici/uenice dobivaju povratnu informaciju. itanje odgovora povezuje
se s komentarom i korekcijama. Ako uenici/uenice iznose u anketnim
listiima odgovore koji odudaraju od karaktera teksta, odgovori se
ispravljaju. Odgovore ispravlja uitelj/uiteljica ili uenici/uenice. Na
osnovi odgovora (tj. na osnovi objavljenih doivljaja i zapaanja) stvara se
plan za interpretaciju dramske scene. Predmetom interpretacije mogu biti
dramski likovi, kompozicija dramske scene, idejno-tematska osnova dramske
scene. U toj se fazi nastavnog sata primjenjuje metoda heuristikog
razgovora, metoda rada na tekstu (glasno itanje, usmjereno itanje,
itanje s podcrtavanjem, citiranje teksta - izborno itanje), metoda
pismenih radova uenika (stvaranje plana za analizu lika, komentiranje
odreenih
replika,
ispisivanje
jezinih
podataka,
formuliranje
generalizacija, rjeavanje zadataka na nastavnim listiima koje je
pripremio nastavnik, popunjavanje karakterolokih tablica, grafiko
predoivanje kompozicije i odnosa meu likovima, interpretacija
didaskalija).
Kad se temeljni problem osmisli, sreuju se zapaanja, sudovi i zakljuci,
tj. izvode se genera-lizacije. U zavrnoj fazi sata uitelj/uiteljica motivira
uenike/uenice za itanje novoga dramskog djela, za gledanje u kazalitu
ili na televiziji.
Teatroloka (scenska) analiza
Ako su uenici/uenice upoznali dramsko delo gledanjem u kazalitu
ili na televiziji, interpretacija obuhvaa i scenske elemente.
88

Uenici/uenice najprije izraavaju doivljaj kazaline predstave, izdvajaju

najimpresivnije prizore i likove, opisuju scenu, analiziraju kreacije pojedinih
glumaca. Svoja zapaanja o izvedbi, tj. o scenskoj realizaciji dramskoga
teksta, usporeuju s izvornim dramskim tekstom. Pronalaze u tekstu
najimpresivnije situacije (dijaloge, monologe) i analiziraju postupke glumaca
u interpretaciji tih dramskih isjeaka. Pri tome opisuju izgled lika i izgled
scene te usporeuju s didaskalijama. Tako je kazalina predstava motivirala
uenike/uenice za drugo itanje dramskoga teksta. Sat se moe obogatiti
ako se pozovu glumci koji su interpretirali odreeno dramsko djelo.
Uenici/uenice e se pripremiti za razgovor s glumcima i tako provesti
zanimljivu analizu predstave i dramskoga djela. Na taj nain ostvaruje se
veza kazalita i kole. Ako su dramsko djelo izveli uenici/uenice lanovi
dramske druine u koli, s njima se razgovara o izvedbi. Oni objanjjavaju
koncepciju scenske realizacije pojedinih likova, a redatelj, scenograf i
kostimograf objanjavaju svoj udio i svoju koncepciju u ostvarivanju djela.
Takvim se postupcima uenici privikavaju na kritiko pro-suivanje
kazalinog ina i odgajaju za budue posjetitelje kazalinih predstava.
37.
(. , , 529-532)
U teoriji interpretacije istie se vanost polazita. Prema suvremenoj
teoriji interpretacije polazite mora biti svaki element knjievnoga teksta
koji se najimpresivnije namee, koji zaokuplja primateljev doivljajni i
spoznajni svijet. Element koji se prvi namee itateljevoj (primateljevoj)
panji moe biti vezan uz tematsko-idejno ustrojstvo dela, uz njegovu
kompoziciju, uz likove i jezik. I najsitnija pojedinost moe zaokupiti
itateljevu panju i trai objanjenje. U interpretaciji dramskih dela
polazite moe biti idejno-tematska osnova djela, struktura, likovi, jezik. Bez
obzira na to koje se polazite uzima, ono se promatra kao sastavni dio
cjelovitoga dela, tj. u kontekstu dela.
Tematsko-idejna analiza provodi se povezano s analizom
kompozicije, likova i jezika djela. Ako su uenici/uenice proitali ili gledali
djelo u pozoritu ili na televiziji, idejno-tematska interpretacija provodi se
dijalokom metodom (metodom heuristikog razgovora), postavlja-njem
teza koje uenici/uenice argumentiraju tekstom, kontrolnim zadacima.
Primjenom tih metodikih postupaka ustanovit e se mogu li
uenici/uenice odrediti o kojoj ivotnoj pojavi govori dramsko djelo i kako
autor doivljava svijet koji je prikazan. Autorova idejna pozicije otkriva se u
kompoziciji likova, u postavljanju sukoba i u njegovoj motivaciji, u izgradnji
djela, u izboru jezinih sredstava. Pri tematsko-idejnoj interpretaciji
uitelj/uiteljica obavjeuje uenike/uenice o onim pojavama koje su im
nepoznate. U interpretaciju idejno-tematske osnove ukljuuje se povijesni,
socioloki, politiki i biografski komentar. Istorijski se komentar ukljuuje u
tematsko-idejnu interpretaciju dramskih dela koja su inspirirana povijesnim
temama i linostima, socioloki komentar ukljuuje se u interpretaciju
socijalne drame, politiki u interpretaciju socijalno-politike drame, a
biografski se komentar ukljuuje u interpretaciju onih dramskih djela koja
su vezana uz autorovu biografiju. Osnovnokolska interpretacija ne smije
unositi previe elemenata u objanjavanje geneze teme jer time optereuje
uenike.
89

Otkrivanjem
tematsko-idejnih
osnova
dramskoga
dela
uenici/uenice proiruju krug spoznaja i izgrauju pogled na svet. Svaka
tematsko-idejna interpretacija omoguuje odreivanje stava, promatranje
autorove
vizije
svijeta
u
kontekstu
savremenog
ivota.
Uenicima/uenicama osnovne kole nije dostupna takva idejno-tematska
analiza koja u pojedinostima otkriva autorov povijesni i drutveni okvir.
Kompozicijska analiza otkriva ustrojstvo dramskoga dela. Tradicionalna
shema dramske radnje obuhvaa ekspoziciju, zaplet, kulminaciju i rasplet.
Ekspozicija obino obuhvaa prve scene, zaplet se pojavljuje u prvome inu,
kulminacija u finalu pretposljednjeg ili posljednjeg ina, rasplet u zavrnom
prizoru. Dogaaji u dramskom djelu odvijaju se uglavnom u uzrono--vremenskoj
postupnosti, tj. prevladava kronoloki princip kompozicije. Kompozicijska se analiza
ne provodi zato da bi se uspostavio sistem dogaaja. Ona tei otkrivanju sukoba i
polarizaciji likova koja je uvjetovana organizacijom sukoba. Otkriva tzv. vanjsku
dramatiku (vidljivu) i unatarnju (skrivenu) dramatiku koja proizlazi iz
meusobnih odnosa likova. Pri odreivanju kompozicije dramske radnje
primjenjuju se grafike kompozicijske sheme kojima se prikazuje raspored
likova po inovima, polarizacija likova i faze u razvoju dramske radnje.
Uzorak takve kompozicijske sheme prikazuje sljedei primer koji se odnosi
na Moliereovog Trvrdice:
U kompozicijskoj se analizi dramskoga dela primjenjuju ovi metodiki
postupci:
1. Uitelj/uiteljica ili uenik/uenica prepriava razvoj dramske radnje.
Obino se provodi saeto prepriavanje dramske radnje.
2. Naizmjenino prepriavanje dramske radnje po inovima. Svaki novi
in prepriava drugi uenik/druga uenica.
3. Prepriavanje dramske radnje po fazama. Svaku novu fazu prepriava
drugi uenik/ druga uenica.
4. Obrnuto prepriavanje dramske radnje - od zavrne scene (raspleta)
prema ekspoziciji.
5. Prepriavanje koje prati ulazak likova u dramsku radnju.
6. Citiranje teksta koji najavljuje odredenu fazu u razvoju dramske
radnje.
7. OdrecTivanje kompozicije na osnovi kompozicijske sheme.
Uitelj/uiteljica pre-douje uenicima/uenicama kompozicijsku shemu,
a oni/one odreuju koji doga-aji ulaze u okvir pojedine faze.
8. Uitelj/uiteljica iznosi uenicima/uenicama plan kompozicije dramske
radnje
u
poremeenu
redoslijedu
zbivanja.
Uenici/uenice
uspostavljaju
odgovarajui redoslijed i obiljeavaju faze u razvoju radnje.
9. Pokazuju se fotografije pojedinih scena. Uenici/uenice odreuju na
koje
se
scene odnose prikazane fotografije i koji trenutak u razvoju dramske
radnje
obiljeavaju.
10. Uenici/uenice rasporeuju likove u vezi s osnovnim sukobom.
10. Uitelj/uiteljica iznosi uenicima/uenicama najvanije dramske scene,
a oni/one odreuju koji likovi imaju sredinje mjesto u prikazanim
scenama.

90

11. Kompozicija se moe odreivati prema mjestu i vremenu radnje u

pojedinim inovima.
Odreujui mesto i vrijeme zbivanja radnje, mogu se usporedo
iznositi pojedinosti koje govore o tzv. scenskom okviru (detaljniji opis
prostora - interijera, eksterijera, opis pejzaa, ugoaja).
37
(. , , 532)
Veza nastave dramske knjievnosti i pozorita ostvaruje se
organiziranjem grupnih (kolektivnih) i pojedinanih poseta pozoritu, tj.
prisustvovanjem pozorinoj predstavi. Razvijena praksa saradnje kole i
kazalita biljei pet do est kolektivnih poseta pozoritu tokom kolske
godine.
Organizacija grupne posete pozoritu ima svoje metodike elemente.
U godinjim planovima rada utvruju se, na temelju pozorinog
repertoara, dramske predstave koje e se grupnoj posetiti. Pri izboru
dramskih predstava prednost imaju ona dramska dela koja se prouavaju u
nastavi knjievnosti. Termini poseta prilagouju se, tj. usklauju se s
vremenom prouavanja dela u nastavi.
Kolektivna poseta pozorinoj predstavi pretpostavlja pripremu uenika
za gledanje predstave. Karakter pripreme ovisi o prirodi djela i vaspitnoobrazovnim zadaama. Gledanje pozorine predstave moe imati razliite
vaspitno-obrazovne zadae: a) produbiti analizu dramskoga dela koje su
uenici/uenice itali i interpretirali u nastavi; b) upoznati scensku
postavu toga dramskoga dela; c) upoznavati zakonitosti scenskog
oblikovanja dramskoga teksta i izraajne mogunosti scenskoga jezika; d)
uvoditi uenike/uenice u teatroloku analizu i osposobljavati ih za
izraavanje zapaanja i ocjena kazalinog ina.
Zavisno o vaspitno-obrazovnim zadacima i nastavnim okolnostima,
provode se pripreme za kolektivno gledanje pozorine predstave.
Ve se pri samostalnom itanju i interpretaciji dramskoga teksta
uspostavljaju i teatroloki pristupi. Pri itanju i interpretaciji teksta afirmiu
se scenski zadaci koji postavljaju uenika/ uenicu u ulogu gledaoca.
37. (
)
(. , , 533-536)
1. itanje dramskoga teksta pretpostavlja odreeni stupanj
teatarskog (scenskog) zamiljanja. itatelj/itateljica zamilja scenski
prostor, likove u prostoru, njihov spoljni izgled i ponaanje. Prati kako se
mijenja izgled scene, zamilja zbivanje izvan scene. Scensko itanje
postupno se razvija primjenom razliitih metodikih postupaka: a)
uitelj/uiteljica na primjeru pokazuje uenicima/uenicama kako zamilja
scenski prostor, lik u scenskom prostoru; b) uitelj/uiteljica trai da
uenici/ uenice na temelju didaskalija iskau svoje zamlljanje scenskog
prostora i lika u scenskom prostoru; c) pokazivanjem fotografija scene i
glumaca u odreenoj sceni i sl. Pri izboru teksta za samostalno itanje
uenik/uenica moe dobiti poticaj za scensko itanje i zadatak koji
usmjerava na takav tip itanja.
91

A. Dnevnik itanja Krleine drame U agoniji

I. Podaci o itatelju
Ime i prezime:
Razred:
kola (usmjerenje): Ocjena iz knjievnosti:
II. Dramska dela koja sam itao/itala u tekuoj kolskoj godini (ime i
prezime
pisca, naslov dramskoga djela):
1._________________________________________________________________
2._________________________________________________________________
3.
_____________________________________
Dramska dela koja sam gledao/gledala u pozoritu ili na televiziji
(ime i prezime pisca, naslov dramskoga djela):
1._________________
2._________________________________________________________________
3._________________________________________________________________
III.
Pri itanju Radovieve drame pokuajte se drati ovih
naputaka:
U Dnevnik itanja zapisujte: a) probleme koje pisac otvara u
pojedinim dramskim situacijama; b) zapaanja o likovima (psiholoke,
etike injenice); c) zapaanja o govoru dramskih likova.
IV.
Na stranicu Dnevnika itanja upiite podatke koji se trae.
1. Naslovdjela, nakladnik, mjesto, godina.
2. Ime i prezime prireivaa, pisca predgovora, naslov pogovora,
predgovora.
2. Scensko itanje moe se usmjeriti prema posebnim scenskim
problemima to ih postavlja (otvara) dramski tekst. Tako se itanje moe
usmeriti prema scenskom zamiljanju dramskoga lika. Scensko zamiljanje
dramskoga lika obuhvaa otkrivanje podteksta svake replike, tj. otkrivanje
namjera, osjeaja, tenji i misli lika, naina govornog ostvarivanja lika,
ponaanje lika (gestova, mimika).
Zadatak uz samostalno itanje dramskoga teksta trai popunjavanje
karakteroloke tablice koja se odnosi na odabrane dramske situacije. Takvo
itanje priprema uenike/uenice za scensko doivljavanje lika na
pozornici, a istodobno ih priprema za itanje dramskoga teksta po
ulogama.
itanje dramskoga teksta po ulogama
itanje po ulogama metodiki je postupak koji se primjenjuje u
interpretaciji dramskoga dela s viestrukom namerom. Ono od
uenika/ucenica iziskuje intimniji odnos prema likovima, suivljavanje s
njihovim tenjama i proivljavanjima, sposobnost predoivanja. To su
psiholoke osnove toga metodikog postupka. Osim razvijanja stvaralakih
mogunosti uenika/uenica (razvijanja fantazije), itanje po ulogama
razvija izraajne (govorne) mogunosti, afirmie logiku i emocionalnu
izraajnost dramske rei.
itanje po ulogama zahteva posebne pripreme. U pripremnoj fazi,
koja nastupa nakon interpretacije teksta, uenici/uenice rjeavaju razliite
zadatke:
odgovaraju na postavljena pitanja

92

 piu biografiju lika u prvom licu

iznose karakteristike lika (zanimanja, sklonosti, svjetonazore, odnos
prema drugim likovima)
analiziraju govor
opisuju scenu
promatraju fotografije na kojima je prikazan lik ili scena.
Kad uitelj/uiteljica proveri kako su uenici/uenice rijeili zadatke
vezane uz odreene likove i dramske situacije, pristupa se itanju teksta
po ulogama. Kad se proita odreena dramska sekvencija, analizira se
realizacija interpretativnog itanja. Uenici/uenice koji/koje
nisu
sudjelovali/sudjelovale u itanju teksta nastupaju kao kritiari: analiziraju
govor u najsitnijim pojedinostima - posebnu panju pridaju vrednotama
govorenog jezika, odreuju stepen saivljenosti s likom, usporeuju
govornu interpretaciju uenika/uenica i glumca/ glumice. Time se razvija
jo jedna vana sastavnica u pristupu dramskome delu - razvijanje smisla za
scenski govor.
Razvijanje scenske imaginacije postie se na razliite naine. Prije nego
to uenici/uenice proitaju odreenu scenu po ulogama, opisat e izgled
pozornice, prostor u kojem se kreu, predmete s kojima dolaze u kontakt.
Poticaj za razvijanje scenske imaginacije moe se ostvariti
Uitelj/uiteljica zadaje zadatak da uenici/uenice kau to e ugledati
na
sceni
kad se digne zastor u kazalitu na poetku prvoga ina Krleine drame
Gospoda
Glembajevi.
(Uenici e, prisjeajui se teksta, opisati scenu.)
Za razvijanje scenske imaginacije mogu se upotrijebiti fotografije,
ilustracije
u
knjigama i drugi slikovni prilozi. Uenici/uenice najprije e itati tekst
(obino didaskalije), a zatim samostalno opisivati odreene situacije i
usporeivati ih sa slikovnim prilozima.
Postupci koji se primjenjuju za razvijanje scenske imaginacije
pridonose afirmaciji stva-ralakog odnosa prema dramskom tekstu. Zavrni je
in u interpretaciji dramskoga djela pokuaj dramatizacije, tj. scenskog
oblikovanja dramskoga dela. Time se otvara nova problematika u knjievnoestetskom odgoju uenika/uenica. Takav oblik rada izlazi iz okvira redovite
nastave i ukljuuje se u slobodne aktivnosti u kojima uenici razvijaju svoje
sklonosti za razliite oblike stvaralatva.
Nastava dramske knjievnosti i slobodne aktivnosti koje se povezuju uz
knjievno-estetsko obrazovanje osposobljavaju uenike/uenice za itanje
(doivljavanje i razumijevanje) dramskoga teksta, za primanje scenske
realizacije dramskoga dela (razvijanje scenske senzibilnosti) i za
samostalno stvaralatvo, koje se ogleda u dramskom izvoenju i
samostalnom stvaranju dramskih djela. Time nastava dramske knjievnosti
preuzima vanu ulogu u estetskom odgoju mlade generacije.
Osnovnokolska nastava dramske knjievnosti razvija zanimanje za
dramsko delo i omoguuje uenicima/uenicama dalje prouavanje drame
u srednjoj koli.

93

37.
(. , , 536)
Primanje dramskoga teksta u radiofonskoj realizaciji odreuje
posebnosti metodikih postupanja. Sluatelj prima dramski tekstauditivno,
posredovanjem zvukovnih signala (govora, umova, zvukova, glazbe...).
Auditivne signale sluatelj dopunjuje vizualnim predodbama, tj. na
temelju auditivnih poticaja razvija vizualne asocijacije.
Metodiki pristup dramskom tekstu u radiofonskoj prezentaciji
usmerava se prema scenskom govoru (govoru likova) i akustikim
scenskim znakovima. Na temelju primljenih akustikih scenskih znakova
aktiviraju se vizualni scenski znakovi. Radi uspjenije recepcije dramskog
teksta u radiofonskoj realizaciji, nuno je da uenici prethodno proitaju taj
dramski tekst. itanjem e upoznati tekst i uspostaviti scenski odnos prema
tekstu. Radiofonska postava teksta otvara nove mogunosti doivljavanja i
spoznavanja. Metodiki pristup radiofonskoj postavi dramskoga teksta
pretpostavlja usmeravajue zadatke koji upuuju sluatelje na akustike
scenske znakove i aktualizaciju vizualnih scenskih znakova koji se ne
iskazuju.
Usmeravajui zadaci odnose se na govor likova, muziku, umove,
zvukove i ostale akustike znakove. Isto tako usmjeravaju sluatelje na
scensko zamiljanje (zamiljanje scenskog prostora, izgleda likova,
postupaka...).
Kad uenici/uenice odsluaju dramski tekst, pristupa se proveravanju
recepcije teksta prema zahtjevima usmjeravajuih zadataka. U toj se fazi
ponovno ukljuuje pisani dramski tekst i utvruju se znaajke njegove
radiofonske postave. Povezivanjem sa izvorno pisanim.
38.
(. , , py,
, 2005, 4042)

o , .
. ,
, . ,
-
- . ,
,
,
- .

, .
.
.

,
.

. -
, .
,
-.

94

 ,
.

, , , .

, -.
,
. ,
, , ,
.

:

,
, .


, ,
.
:
. , ,
,
.
(- )

.
, ,
, .
" (,

.)

,
.
, .
:
;
;
;
- .
-
(
) (, ), -
.
:
) ( )

(, ) -
():
( + + +) () = ;
) (, , )

( ) - ():
() ( + + + ) =
.

95

 ,
, , ,
.

j,
, ,

. ,
, ,
, - ,
.

.
,
,
-
-
.
, ,
. .
,
;
, .
,

. .
, (
, , .), ,
.
,
.
, . ,
, . ,
.
. ,
.
.
, .
.

I
II III

1.
1. .
1.
2.
2. . .
2.
()
3. . .
3.
4. . .
4. .
5.
6.
7. ()
8.
9.

96

IV -
1. -
:
)

)

)

39.
(. , , py,
, 2005, 73)

.
,

.

, .
, ,
.
,
,
. , ,
, .

. ,
. :
- ( );
- ( );
- ( ).


.
, .
, , ,
,
.
,
.
,
,
,
.
, .
40. ( )
(. , , py,
, 2005, 7375)

( )

:

97


, .
,


.
, (
),
, ,
".
20 , .

.
, ,
.
,

.
10-20 , ,
.
,
, ,
.

.
.

. .
.
,
.
, .
10-15
, .
.

- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
,
- - ,
- ( ).
98

41.
(. , , py,
, 2005, 7580)
,
,
.
,
-
.

. , , .

.
, , .

.

,
- ,

,
.
,
.
,
. ,
, .
,
.
,
,
. ,
, , , , ,
.
:
, ,

(
).

.
.
, . .
,
. ,
- .
, , ,
, , , .
,
.


-. .
: .

99

 .
.
,
.
,
. , ,
, ., ,
, .
,
. , ,
.

(
: ,

,
,
, , .).
(, ,
.),
.
,
. ,
(, , , .).
,
.


,
.
.
,
.

.

.
(, , , , ).

, . .
().
: , , ,
, .
, ,
.
,
.
, , , .
,
, ,
, .

100

 .
: , ,
.
.
,
.
.
, ,
.
.
,
.
: ,
( ) , ,
( - ,
, ).

, .

.
,
, . ,

,
.
",
, . " ",
.
. ,
.
,
, ,

.


,
.
. , ,
, .
, ,

.
. : .
, , , . .
, . ,
; . ,
(
),
101

 .
( ),
.
, , : : (1) , (2)
(3) ().
,
,
.
, .
, , ,
"" . "
,
. ,
, . , ,
. , ,
, ( ) ".

. , , .
, ,
.
,
.
, .
:
, (
) . (, , .) . .
5 ,
5 5
. 10 , , 5
.
10 , 10 .
15 , 10 . , .

." , .
, , , .
,
.
,
.
102

42. ,
(. , , py,
, 2005, 84)

.
,
, , .
,
. , .
.
.
: , , . , . .
.
. , . , .
,
, . , ,
, .
, .
.
, , , ; , ,
. , .
,
.

, .
.

. , . , .
().
, , .
.
. , ..
. .
.
( ).

. 103

 . ,
, .
:
,
, , ,
. .
.

, . .
, , . , , ,
.
, ,
. ,
.
. , , ,
.
, ,
.
. , ,
, , , . , .
: (1), ()
(2), ) (3) (4).
, , .
: ,
, , . ,
. ? ? (). , ? ().
? , , , , .
, .
.
. , , . , , ,
. , ,
, . 104

 .
. ,
, .
(. )
,
. , , .
, ,

, , .

. ,

. () ,
-
. ,
. ''
, ,
,
, .
, .
, , .
( ), ( , )
( ), .
, , , , , .

.

. , , , .
. ( ),
, , , . .
. .
( )
.
, . , ,
. : , , , . , , . .
, .

105

 , .
, ,
. . . . . ,
(
) -, -, -, ( ,
-, -, - .).
, . .
. , , , , , , . , , .
43.
(. , , py,
, 2005, 8487)


.
.
.
. -
() .

. ,
.
( ) ,
. : ,
( ). ,
. ( : ,
, , .) ? ( ).
. (
: , , .).
. ( ; , , ,
.)."51
,
.
: (1)

,
.

(2)
, .
.

, -
. ()
. .
,

106

 , . ( , , , , , ; , , ,
, ; , , , , .) :
", , ?
", , , ,
? ( : , ,
, , , , .)
: ,
.
()
.
, . ,
() .
,
,
.

, . ,

.
. ,
, , ,
. :
. ? ( :
, .) , ?

, , . :
?" (,
, , , , , .)
", ,

.
, .
.
.
. .

, .
, , , . ,
" ",
" (
). "
: ( " ").
" : " "
", "
" " .
- .

. , " "
", ", - , .

107


.
.
- .
,

. ,
, ,
.
.
,
,

."52

.


(,
,
,
,

.).

,
,
.
,
: ,
. : (1)
(

) (
) (2)
.

,
, .

, .
, ,
, .
,
. ,
.
,
.
. , .
(. ),
.

, ,
.

108

 ()
,

.
- ,
.

.

.
,
. :
, ". (
.)
,
, .
- .
, ,
. ,
.

.
. -
.
, ,
, .
" .
44. -
(. , , py,
, 2005, 8992)

. , ,
.
;
.

.
:
- ( ,
;
);
- (
);
- ,
( );
- ( ,
, .).

109


. ,

.
,

. , ,
.

,
-,
- .
:
,
,
.
.
)


- . .
. - ,
,
, . .
.

,
.

, .
,
,
,
.
-
.
. ,
"
. : (
); : ; :
; .
.
.
,
. ( .
):

-.
1) .
5 6 ,
110

 .
, .
(), ()
( ), ()
( ) .
, .
.
2. .
, , .
3. .
-.
.
4. . :
.
5. .
,
.
6. .
: , , , , , , ,
.
7. .
: - ; - ; . .
8. .
, .
9. . ,
. ,
.
, .
45.
(. , , py,
, 2005, 9297)


. ,
,
, . , ,
, ,
-, .

, ,
- ."
.

.
, .
,
.

111

 ,
.
.
, .

(, , .)
.
, .
, ,
,
;
. , ,
. ",
. ,
.

.
, .

,
.
, .
,
.
,
.
. :
- , ;
- ;
- ;
- ;
- .
, ,
:
)- ! ! ! ! !
!

- ! - ! . ;
)
:
- ! ! ! ! !
!
- ! - ! ! !...
) : - - !

! - !
46.
(. , , py,
, 2005, 96101)

112

 ,
. ,
, , ,
.
-
,
. ,
,
, ,
.
:
- ,
;
- ,
;
- ;
- . ,
, :
,
;
;
,
;
;

.
,
, ,
. ,
,
,
.

,
.
,
. ,

:
) ;
) (, ) ;
) .
,
, .

.

. , ,
, :

113

(, , , .);
,
,
,
,
.

,
, , :
" .
.
"
,
". ,
( ) (
).
,
: "
.
.
" ( )
.
,
,
.
(
, ).
,
, .
,
1-2 . , ,
. ,
, .
, ,
.
, , ,
.
.
.
,
,
.
-
.
, ,
, .
,

114

 ,
.

:
- ,
, ,
;
-
,
;
-
,
.
,
;
-
,
.
, ;
- - ,

;
- .
, ,
, ;

:
,
.
.

.
-
.
(, )

.
,
.
.
, .
,
- .
, . ,

115

 . , .
, , , .
,
- .

. ,
.
,
.
,
.

.

.

.
(, ,
.).

:
- ,

;
-

;
,

;
-
, .

, .
,
;
-
( ) :
- ,
, ;
-
,
.

.

,
. -

116

,
, .
()
.
XIX .
.


.

.
.
, ,

.

. .
: 10-15
;
.
,
.
, .

, ,
. ,

.

.

. ,
, ,
,
.
.
,
.

.
.

,
.

,
.

.
117

47.
(. , , py,
, 2005,
101102)
-
, .
, .
.
, ,
, .
, .
.

:
- ,
- ,
-
.
, .
- .
,
.
. (
, , .).
,

.
. ,
.
,
, , ,
, - .
:
- ;
- ,
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
-

48.
(. , , py,
, 2005,
102105)
, ,
. , ,
.
, ,
. .
118

 , ,
.
,
. , ,
, , ,
. .

. , ,
,
.
, ,
,
.
.
. , .
,
. ,
, .
:
?
. ,
. , ,
.
.
.
.
, , ,
. ,

.
. , ,
,
. ,
, .
100
.
.
.
.

. ,
."5'1

.
,
. . ,

, . ,
, . , , .
: , , ,
,
. .
, ,

119

. ,
,
.
- ,
, .
,
. .

. , , .
,
- .
,
, .
.

( . , .)
, , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
(. . . . , .)
, , , , , , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
(.)
, , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
( . . . , )
Aa, Ii, Mm, Tt, Nn, Jj, Oo, Ee, Ss, , Uu, Ll, Gg, Cc, Pp, Kk, Rr, Dd, Bb, Vv,
, , lj, Zz, , , Njnj, Ff, Hh, Dd
, ,
.
.
, ,
, .

.

:
- ;
- ;
- , . ;
- ;
- , .

. , :
,
- .
,
. ,
.
.

120

 , ,
.
,
, , ,
. ,
.
, ,
. ,
, - , .
.
, .
, , . ,
, ",
, ".
, ,
.
, , , .
,
.

48.
(. , , py,
, 2005,
105110)
, :
,
(), , .
: .

(, . )
I
1. ( , )
2. (
)
3. (, ,
). -
.
4. ( ).
.
, .
.
5. (
).
II
1. (
.
, . .
.
).
2. (
. ).

121

3. (: ,
).
4. (
, , .)
5. ( ,
, , )
6. (
.
).
49.
(. , , py,
, 2005,
110120)
.
,
, (, , , , ).
,
.
1. (
.
,
.
. -
: , . ,
.
: ).
2. ( ,
).
.
) . .
)
) . (): ,
,
3. .
,
,
. .
, .
4.
)
) )
) () (, ,
).
)
)
) ( ,
)
) ()

122

V
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9. ,
VI ( "".
: , ,
...)
50.
(. , , py,
, 2005,
122127)
:
1)
2)
3)
4)
5)

;
;
- ;
- ;
- .

, ,
. ,
, . ,
, .
:
1. ,
.
2. ,
, ,
. ,
.
, .
:
- ;
- ;
- .

.
3. .
, .
.
4. .
,
.

:
123

1)
2)
3)
4)

;
. ;
:
.
,
.
.

. , , ,
.
, , .
.
:
1.
.
.
, .
,
.
2.

.
.
.
3.
, ,
. .
.
.
4.
.
, . .
( ).
,
.
5.
.
6. -
,
, .

.

-
:
1) ;
2) ;
3) () ;
4) ;
5) :
6) ;
7) ;
8) :
124

9) ;
10) ;
11) ;
12) ;
13) ;
14) " ;
15) ;
16) ;
17) ;
18) ;
19) ;
20) ;
21) ;
22) ;
23) ;
24) ;
25) ;
26) ;
27) (
);
28) ( ) (
,
, -
).
-
5-6, . .
-
, . -
,
.

51.
(. , , py,
, 2005,
133)
- ; 1.
, ,
. 2. -
. 3.
- , , . 4.
(
- ) 5.
( ) 6. .
: 1 :
( , ...) 2. (
) 3.

125

 ( ,...) 4. ,
. 5. 8
,
,..) 6. ( ). 7.
( ,
, ,
).
, .
, ,
.
.
,
, ,
.
: I. - -
.
,

'
2. -
. 1.
. :
,
, .
,
,
. :
1. -
.

, ,
]

. :
. ,
,
.
.
,
. ,
.
, .
. ,
,
. a
, ,
.
.
.

126

2. *- : (
) .
, ,
; * :
.
.
. *

: ,
, ,
.
.
.
.
.
,
. , .
,
; -* -
;* ".
,
,
, .

/ (, )
II
1.
2.
3.
4. ()
5.
///
1.
2.
3.
4.
5.
6.
IV
1.
2.
)
)
) ()
3.
4.

127

)
)
) ()
)
)
)
)
) ()
V
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.
,
VI

/
1. (
)
//
( , )
1. ///
IV
V
1.
VI
VII
1.
, ( )
2.
(
) - -,
, , -)
3.

4.
,
5.
( )
6.

VIII
1.
IX ( )
X
52.
128

(. , , py,
, 2005,
144154)
2 .
, ( ).
: .
, ;
, :

; , ,
, . .

.
. .

. .
. ,

, .
. .
, .
. . .
.
.
.
. .
2 :
. .
,
.
, , .
,
. .
. .
, .
,
, ,
. .
.
53.
(. , , py,
, 2005,
154165)
,
, I
, .
, , .
. .
.
129

 , .
, ' . -
.. .
4 : ;
;

.
: ;
; .
. (
),
. 7-10
.
. .

.

. .
, .

. .
.
: ;
; ;
.
-
. -
. ,
. , .
: ,
, . , . .
, .
. . .
,
.
.
: .
. ,
, ,
.
54.
(. , , py,
, 2005,
165170)
. ,
. 1. .
. . ,
n. , . .
. ,
.
:
, ,
130

 , , ,

, ,
.
- : * ,*
, * , *
.
. ,
.
,
.
: *
,* ,*
,*
. , ,
.
55.
(. , py,
, 2005, 171)
.
, , .

. ,
. .
. .
. .
.
, ( ).
... ,
.

.
,
. :
, , , ,
, ,
. ,
.
, .

. ,
,
. ,
.
56.
(. ,py,
, 2005, 172176)
. . . .
. . .
131

 : ,
( ) - - - - - - , - - ...;
:

.
. ; ,
:
; : .,
.
- - :
, .
:
. :
.
: : ,
.
(, . , , , , ). :
.
(, , , , , ).

,
,
. ,
, ,

.
.

, ,

.
:
1. .
2. ,
3. ,
4. .
1.
.
-. : (1)
, (2)
( ) (3)
, ,

-.

, , ,
.
.
.

132


-:
1. ,
2. ,
3. ,
4. ,
5. ,
6. ,
7. ,
8. .
.
, . .
,

, .

.

. ,
.
( ).
2.
,
.
.
,
.

. .
, ,
.
, ,

, .
,
, .

:
-
, -;
-
;
- ;
-
.

,
.
, ,
.

,
133

 ,
.
:
1. ;
2. ;
3.:
4. (, ,
, . -
).

12 16 , 3 4
4 .

,
.
,
2 3 .
3.
-
.
,
.

.
.

-:
(
-
);
, :
(1) , (2)
.

-
(, , , ).
.
4. ( )

.
- .
.

:
1. ,
2. ,
3. ,
4. ,
5. .
6. ,

134

7. .

, .
2 4, 5 . , ,
-
,
.
57.
(. , , py,
, 2005,
176179)

. 1.
. 2 .
, , .

.

,
.
.
( ). 2.
1, 2, . 3.
, (
,,,, ). .
: .
.

, : ,
, .

.
58.
(. , , py,
, 2005, 2530)
.

,
. . *
- :


. 5. . .
* .
.
. *
- 6 7 ,

135

 , ,

. * : , ; -


*
.
: .
,
.
, ,
. , ,
* ( )
,
.

. *
-
( ).*
- .
. : ,
. 30
- (), 5 () 25
(). . -
,
. .
,
().

.
: , , , ,
, ,
.
: , , .
59.
(. : . , , 140141)
,
, .
.
.
.
. ,
,
. , ,
.
,
. - ,

".34
136

 ,
.
,
. , .

, ,
, .
,
. ,
( , .),

, . .

-.
".
, , .
(, , .)
,
, , ,
, . "
, . . "
.

.
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
60.
(. : . , , 141150)
1.1.
( ,
, , , .),
.

. ,
. , ,
.
:
. . ,
,
, .

.
.
, , ,
. ,
.

.

137


. :
- ,
, ,
;
- , .
,
, -
;
-
.
. ,
,
;
- , ,
, .
,

.
, ,
.
() -
: , ,
, , ,
, , .
, ,
.
1.5. (
)
,

. : ,
(), .
,
.
.
.
.
.
, .
.

.
.
, .
1.6.
.
, .
, ,
. .
:
(
),

138

 (
),
(
),

(
,

).
:
1. . -
, , .
:
,
,
,
- ,
- ,
- ,
- .
2. . - , . :
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
,
, .
3. . - ,
, , .
.
4. . - - ,
. ,
.
, ,
.
5. . -
.
.
, .
, .
6. . - .
.
: ,
, , , .
,
. .
-

1.7.
, ,
.
.
1. . -
(, , .).
, .

.
139

2.
3. .
61.
(. : . , , 150154)

,
. . : :
, ,
. : ( , ,
, ) ( ,
,
...).
.
: , ,
, . , .
,
, .
. , ,
. : , ,
, , , .
1. - .

. 2 -
.
. . -
. 4. -
. 5.
-
:

, , . 6
-
. 7. -
, . 8.
,
.
,
.
, . ,
,
,
,
, ,...
: 1.
-
, 2. ,
, .
, 4.
, 5.
140

, 6.
,7. , 8.

, , 9.
, 10.
, 11.

, 12.
. 13.
, 14.
, 15.
. 16,
,
.
62.
(. : . , , 100124)
.,
, :
, . .
, ,
,
. . *
, ,
, ,
, . .
: ,
, ,
, ,
, , .
.
: , . ,
.
, ,
. *
.. :
.
, . , ,
,
. 4
. : .
, ,
, . .2
: - :
- .
: , .
. . ,
, (, , ,
).

141

63.
(. : . , , 158159)
1.
I -
-
-
-
-
II -
III -
1. -
-
-
-
-
- .
2. -
-
-
-
- .
3.
-
4.
5.
6.
IV -
V -
2. -
,
. , .

.

.
.
, . , ,

.
64.
(. : . , , . 160.
, ,
, , 546548)
- .,
.
. .
, ,
- ,

142

 -
, .
(gn) -
. . ,
, .
1. 2. ; : ,
a . e -
.

, .
- . ,
, , , ,
, , . -
, ,
. .
- . ,
.
, ,
, . -
, , .
.
.
65.
(. , , 770
781)
: (,
) (). (
. .
. . ,
: , .
. .
, ,

- . (
, .
, ,
. :
(). 1 .:
.
. .
2.:
() ,
. .
.
: . ,
. () .
. .
. .
. :
143

 .
; . ;
.,
;
.
66.
(. , , 752
770)
.

: . -
.
().
, j
. : , ,
, , , ,
,... .
, .
,
, , .
4.-5. ( ,
752-770)
(: .
,
)
1. , , , , ,
.
2. (, ,
)
3. : -
(), (), ( ); , ,
...
4. , ( - , , ,
, , ...)
5. ( ... )
6. : (), ()...
7. : (), (),
(), ()
8. : (-),
(-), (-),
(-, -, -)
9. : -
. () - , , . ! ,
. 1 :
144

 - (, , )
- .
12. () - ,
.
.
7. ,
, .
.
67.
( ,
, , , 551553)
- , ,
. ()

.
: () ,
. , .
.
,
.
.
,
. . ,

. :
, ,
, .
, .
.
.

. -
,
.
.
, .
68.
(. : . , , 161162)
.
( ), (
) ( ) .
*
()
. :
,;
, ,
;

145

. ; ;
; .
; ,
: , ,
, , ,
.
: 1. ( ), 2
3. ,
4. - , 5.
, 6. , 7.
( ) 8.
( ) 9. .
69.
(. : . , , 162)
: * .
, ;
, ,
;
; *
; * ;
;
; ; * .
; . ;
; *
;
; * .
70.
(. , , 5759)

.
.
. .
.
,
. . (, , .
,...). .
.
,
. ,
.
- . , ,
, ... .
. .
.
1. ; (,
146

 )
. ,

.
2.
;
, , ,
, .
3. ( )

.
4.
;
,
.
5. ,
(
)
.
,
. ,
, ,

, .
71.
(. , , 673
693).
.
, .
,
.
, .
. *
.

.
. . :

. , : 1.
: 2. ; 3. ;
4. : 5. . - .
,
. *
; (- - )
-.
. -
.
.

147

 ,
.
,
. ,
.
72.
(. : . , , 164)
- , .
. . .
, ,
, .
;
. .
. ,
.

. : .
. .
. .
, ,
,
.
73.
(. : . , , . 165. .
, 694699)
.

.
, .

, .
: ;
; ; ; ;
; ( .
); . ( );
. : : ;
; ; ;
().
74.
(. : . , , 166169)

-
.. .
, , .

.
. . .
148

( .

. . , ,
, ,
) : ,
,
, ,
, , ,
( ,
, , ),
, ,
.
. .
,
, ,
. .
: ( .
. . ,

); 1.
, : 2. ; II
- 1. ; 2. . .;
. , ; 4.
( , , ); 5.; .
7.;8. .
75. -
(. , : ,
, , 2007, 4557,
)

, .

. : , ,
, . , , . , ,
.

.
, .

. .
. . ,
.
, .
. .
. , .
76.
(. : . , , 169170)

149


. .
.
.
, .
, .
.

. ,
,
,
. .
: 1. -
, . . .
, . 2.
- .
. . .
, . .
,
, , ,
...
77.
I IV ( )
.

. *
.

. , .
, .
. .
( ),

. , .
. ,
. *.,
, , .
. .
,
, , . ,
() , ,
() ,
(). *
( ,
...).

150