1

"Slubeni list grada Beograda", br. 27/2003,

25/2005, 34/2007


Skuptina grada Beograda, na sednici odranoj 22.
septembra 2003. godine, na osnovu lana 36. i 54.
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", broj 47/2003) i l. 11. i 27. Statuta grada
Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/95
- preien tekst, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je


G E N E R A L N I P L A N B E O G R A D A
2 0 2 1.


1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA


1.1. Evropska dimenzija

U odnosu na period pre 1991. godine Beograd je u
znaajnoj meri danas snizio rang na skali evropskih
metropola. U ranijem periodu Beograd je tretiran
kao evropska metropola, veoma znaajna za itav
jugoistok Evrope. Danas je Beograd ocenjen kao
"glavni grad drave" dok su Be, Budimpeta ili
Solun evropske metropole u ovom regionu. Prema
"Studiji dunavskog podruja" Srbija, a sa njom i
Beograd nalazi se na perifernom delu Dunava uz
objanjenje na osnovu politikih kriterijuma.

Prema projektu ARGE DONAU, u kome zvanino
uestvuje i Srbija, Beograd je kandidovan da bude
jedan od lukih gradova u okviru zajednice lukih
gradova tzv. Donau Hansa.

U svakom sluaju Beograd danas ima drugaiju
ulogu i znaaj od onog koji je imao u vreme SFRJ,
to zahteva preispitivanje strategije njegovog
prostornog razvoja i novog orijentisanja u odnosu
na evropske metropole, posebno onih u centralnoj,
istonoj i jugoistonoj Evropi. Dve injenice su od
bitnog znaaja za Beograd:

- Mrea evropskih metropola sve vie dobija
osobine dinamike klasifikacije, gde gradovi
koriste konkurentnu sposobnost da zauzmu
odreen poloaj u mrei. Interesi i povezivanje
interesa, pre svega ekonomskih, su u tome
presudni te se umreavanje gradova sve vie
vri na partnerskoj interesnoj osnovi. Evropska
Unija u tom smislu podstie umreavanje
gradova centralne, istone i jugoistone Evrope
sa gradovima na zapadu, ali mrea se stalno
menja sa promenom interesa.

- Mrea evropskih saobraajnih koridora definisana
na konferenciji u Helsinkiju, pokriva sve zemlje
Evrope sa 10 koridora od kojih dva, koridor VII
i koridor X sa dva kraka, prelaze preko Srbije,
odnosno ukrtaju se u Beogradu.

Koncepcija prostornog razvoja, ureenja i zatite
grada Beograda, teritorije od 3000 km
2
, danas treba
da se zasniva na potovanju napred navedenih
injenica ali, pre svega, podiui planskim i
organizacionim reenjima stepen privlanosti
urbanog podruja grada Beograda. Naime, sam
poloaj u mrei evropskih gradova se menja
promenom politike i ekonomske konfiguracije dok
se prednost dva koridora i izuzetnog geografskog
poloaja Beograda mora opravdati kroz poveanu
privlanost za nove investicije i nove kulturne
poduhvate. Ovo e se postii:
- doslednom reformom politikog i ekonomskog
miljea koji e garantovati sigurnost investicija;

- paljivom socijalnom politikom koja e reiti
legalne predispozicije za reavanje stambenog
pitanja, spreavanje bespravne gradnje, razvoj
mree socijalnih usluga i sl.;

- mudrom kulturnom politikom koja e prirodne i
kulturne vrednosti grada Beograda umeti da
postavi kao osnov ukupnog razvoja Beograda,
potencirajui njegov identitet;

- razvojnom politikom koja e uspostaviti
neophodnu ekoloku i ekonomsku ravnoteu u
metropolitenskom podruju Beograda koristei
sve prirodne resurse na odriv nain uz pomo
komunalnih sistema;

- usavravanjem mehanizma upravljanja gradom
Beogradom kao jedinstvenom
metropolitenskom celinom u kojoj vlada
odreen stepen meuzavisnosti, uz razvoj
kvalitetnog informacionog sistema.

Promenom politike situacije stiu se predispozicije
za vraanje Beograda u centar Podunavlja,
podizanje njegovog ranga u konstelaciji evropskih
gradova, ali je perspektiva ekonomskog razvoja i
umreavanja Beograda sa drugim slinim
metropolama Evrope, pre svega centralne, istone i
jugoistone, i dalje neodreena. Izvan Evropske
unije, korelaciju treba traiti sa Bratislavom,
Budimpetom, Bukuretom i Sofijom, gradovima
koji su vie ili manje ozbiljno zakoraili u proces
evropskog regionalnog umreavanja, a u Evropskoj
uniji sa Beom i Solunom pre svih.

U svetlu ovog pitanja, kapitalnu ulogu ima poloaj
Beograda na ukrtanju dva od deset evropskih
koridora, koridora VII i koridora X. Koridor VII ili
"Dunavski koridor" ima specifinu ulogu u odnosu na
ostale jer mu je reka okosnica, a za Beograd, ima
kardinalni znaaj jer ga ekonomski, funkcionalno,
kulturno pa i duhovno povezuje sa Nemakom,
Austrijom, Maarskom i drugim dunavskim
zemljama, sa nesluenim i do sada neiskorienim
potencijalima razvoja na potezu Beograd-
Smederevo-Veliko Gradite. U tom pogledu posebno
treba istai da se Dunav u Evropi sve vie posmatra
sa stanovita transverzalnih veza, kao geografski
longitudinalni element koji trai premoavanje i
povezivanje. Primeri veza preko Dunava, Maarske i
Slovake upuuju na ideju o mostovima kao
prioritetu i u regionu Beograda, uz neophodne
funkcionalne i ekonomske dokaznice.

Koridor X Be-Zagreb-Beograd-Ni-Solun, i krak X
1

Beograd-Budimpeta predstavlja osnovnu kimu
2
razvoja Srbije, sa Beogradom kao epicentrom. Radi
toga ukrtanje ova dva koridora u zoni Beograda
treba posmatrati sa stanovita:

- povezivanja na saobraajne i infrastrukturne
mree gradskog i republikog znaaja;

- budueg Beograda kao potencijalno monog
multimodalnog vora, gde se ukrtaju putni,
elezniki, reni i vazduni saobraaj;

- rekonstrukcije i modernizacije postojee mree
pre definisanja novih stratekih pravaca;

- korienja zemljita pre svega oko magistralnih
koridora u okviru administrativnog podruja
Beograda, odnosno metropolitena Beograda.

Kapitalne strateke zone u metropolitenu Beograda,
kao to su poljoprivredna zona u Zemunu, na
Paliluli, u Grockoj ili Mladenovcu, zona Kolubarskog
ugljenog basena u Lazarevcu i Ubu, zona
termoenergetike u Obrenovcu i Lazarevcu ili zone
strateke industrije u apcu, Valjevu, Obrenovcu ili
Panevu treba strukturno redefinisati na
ekonomsko-ekolokoj osnovi. Jedan od prvih
zadataka u ovoj fazi razvoja predstavlja analiza
efekata zapoetih i planiranih objekata (industrija,
saobraaj, privreda, skladita i sl.), kao i bolje
korienje i modernizacija postojeih sistema
infrastrukture.

Koordinisano i sinhronizovano sa ovim treba
organizovati i pravce, kapacitete i dinamiku razvoja
drugih mrea infrastrukture. Ova tematika ima
svoju transnacionalnu (elektro, gas, nafta),
nacionalnu i regionalnu dimenziju (TT, voda, otpad),
i otvara znaajno pitanje za regionalni razvoj:
pristupanost infrastrukturi. Od odgovora na ovo
pitanje zavisi budue uravnoteenje razvoja APB
kao i odnos prema irem regionalnom okruenju.
Posebno je znaajno da se gradske institucije koje
brinu o vodama i sanitaciji grada ukljue u evropske
integracione projekte organizovane oko dunavskog
sliva.

Evropsku dimenziju Beograd e u budunosti da
afirmie:

- korienje prirodnih i stvorenih potencijala za
usklaen ekonomsko-ekoloki razvoj;
- povezivanje u mreu evropskih gradova preko
zajednikih projekata obnove grada i
modernizovanje urbanih i ruralnih tehnologija;
- rehabilitovanje kulturnih staza, kompleksa i
repera od evropskog znaaja kao i prirodno-
ekolokih sistema koji Beograd mogu da
afirmiu kao evropsku turistiku destinaciju;
- uvoenje vie reda u korienje zemljita u
gradskom graevinskom podruju, ali i u
poljoprivrednom ataru, uz nuno zaustavljanje
i regulisanje bespravne gradnje;
- potenciranje elemenata i repera koji doprinose
animaciji duha i identiteta grada Beograda kao
kompleksne urbano-ruralne celine sa veoma
specifinim i prepoznatljivim delovima
prostorne strukture u gradovima i prigradskom
delu.

Aktiviranjem razvojnih potencijala grada Beograda,
to u velikoj meri zavisi od kvaliteta upravljanja
gradom, odnosno od aktivne upotrebe svih
instrumenata kojima grad raspolae (normativni,
ekonomski, finansijski, organizacioni, tehniki),
Beograd u budunosti moe ponovo da konkurie za
kategoriju gradova evropskog znaaja konkurentan
drugim metropolama na Dunavu (Be, Budimpeta),
odnosno u regionu centralne, istone i jugoistone
Evrope kao to su Prag, Bukuret, Kijev, Solun ili
Atina.

1.2 Drutvo

1.2.1 Dananje stanje i problemi

U razvoju naeg drutva sa aspekta urbanizacije, u
prethodnom socijalistikom periodu, mogu se
razlikovati ruralno, industrijsko i urbano obeleje i
drutva i grada. Po stepenu urbanizacije nae
drutvo je i dalje na zaelju liste srednjeevropskih i
istonoevropskih zemalja. Uee gradskog
stanovnitva u ukupnom stanovnitvu SRJ, tek
poetkom devedesetih godina premailo je polovinu
(53%), kada smo, demografski gledano, postali
preteno urbano drutvo. Glavni akter nae
urbanizacije posle Drugog svetskog rata je drava.
Gradovi kao nosioci regionalnih i optinskih funkcija
bili su razvojni favoriti. U njima su gradsko
graevinsko zemljite, privatne stambene zgrade i
privredni objekti eksproprisani, konfiskovani i
nacionalizovani.

Industrijalizacija je bila preteno zasnovana na
ekstenzivnom zapoljavanju radne snage sa sela,
to je uslovljavalo migracije i brojne cirkulacije
(dnevne migracije). Osamdesetih godina migracije
selo-grad opadaju, dok cirkulacije jaaju. Jedan od
rezultata ovakvih trendova jeste predimenzionisan i
saobraajno neureen grad. Sa druge strane,
stihijske migracije selo-grad dovele su do
ruralizacije Beograda, to se vidi po njegovoj
morfologiji i po socioprofesionalnoj, odnosno
"polutanskoj" pripadnosti.

Krizi urbaniteta doprinela je i injenica da je u
razvoju naeg graanstva bilo drastinog
diskontinuiteta, tako da je ono malobrojno i
nestabilno i jo uvek ne predstavlja drutveno
konstituisan sloj. Relativno je mali broj onih koji
predstavljaju gradsko stanovnitvo u drugom ili
treem kolenu. Ovaj problem je posebno zaotren
devedesetih godina, zbog priliva seoskog i
polutanskog, naroito izbeglikog stanovnitva i
intenzivnog odliva gradskog visokoobrazovanog
stanovnitva.

Za postsocijalistiku transformaciju i tranziciju u
Beogradu moe se rei da je, u poreenju sa
centralnoevropskim drutvima i gradovima bila
usporena i blokirana. Prelazak sa jednog sistema na
drugi odlikovao se marginalizacijom privrede i
drutva unutar podele svetskog ekonomskog
sistema na centar, poluperiferiju i periferiju, kao i
3
podravljenjem velikog korpusa nekadanje
samoupravne drutvene svojine.

Sunovrat standarda poveavao je jaz izmeu
bogatih i siromanih, pogaajui i pripadnike
srednje klase. Pauperizacija je vie pogodila
gradove, odnosno urbano stanovnitvo, tako da na
prelazu dva veka postoji oko 40% siromanog
stanovnitva, oko 40% je na granici siromatva, oko
15% se moe svrstati u srednju klasu, dok je
bogatih oko 5% (0,5% su vrlo bogati). Vrh
drutvene lestvice bogatstva svedoi o rastu
diferencijacije, a na dnu se deava homogenizacija.

Prostorne posledice, u oblasti organizacije naselja
viestruko su negativne: masovno polulegalno i
ilegalno doziivanje i nadogradnja,
predimenzionisanost postavljanja "kioska",
podizanje nelegalnih stambenih (sirotinjskih i
luksuznih) i drugih objekata, ukljuujui i nove
gradske blokove i itava naselja.

1.2.2. Perspektive drutvenog razvoja

Perspektiva drutvenog razvoja Beograda vezuje se
za izgradnju novog drutva u celini sa ciljem da se
obezbedi ukljuivanje nae zemlje i grada u drutvo
modernih drava, pre svega Evrope. Konstituisanje
novog socioekonomskog sistema, izgradnja pravnog
poretka koji garantuje ostvarivanje osnovnih
ljudskih prava prihvaenih u savremenom svetu,
stvaranje konzistentnog privrednog ambijenta,
ukljuivanje u perspektivne svetske tokove, kao i
uspostavljanje saradnje sa drugim zemljama iz
okruenja u svim domenima drutvenog delovanja -
politikom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom,
sportskom, humanitarnom itd. osnova su za
integrisanje u meunarodnu zajednicu.

Korienje kako postignutih rezultata na planu
spoljne politike na poetku tranzicionih promena,
tako i geografskih i drugih prednosti kojima Beograd
raspolae preduslov su za jaanje sopstvenog
poloaja u krugu drugih gradova jugoistone Evrope
sa istim aspiracijama. Pri tome bi orijentacija bila na
izgradnji takvog imida grada koji je privlaan za
ulaganje stranog kapitala u svim njegovim pojavnim
oblicima, i shodno tome, promovisanje prednosti i
pogodnosti ove sredine za potencijalna ulaganja.

Na unutranjem planu, a s obzirom na sopstvene
raspoloive potencijale, merama iz gradske
nadlenosti neophodno je voditi politiku podsticanja
razvoja propulzivnih industrijskih grana i privrednih
sektora, sticanja i primene savremenih znanja u
proizvodnom i radnom procesu uopte. Grad takoe
treba da vodi rauna o zatiti opteg interesa
balansiranjem odnosa izmeu optih i pojedinanih
interesa, odnosno raspodeljivanjem javno
proizvedenog dobra izmeu vlasnika gradskog
zemljita i preduzetnika, izmeu lokalnih privrednih
aktera i nacionalnih i multinacionalnih kompanija,
izmeu proizvoaa i stanovnika, izmeu stanovnika
koji pripadaju razliitim drutvenim slojevima,
izmeu vlasnika i zakupaca, itd.

Zapoeta politika urbanih promena treba da bude
usmerena na dovrenje privatizacije stambenog i
poslovnog prostora, adekvatnu komercijalizaciju
gradskih istorijskih jezgara, zaokruivanje
rezidencijalnih celina, smanjivanje rezidencijalne i
komercijalne suburbanizacije i socioprostorne
segregacije. U cilju zaokruivanja organizacije
naselja preduzimae se mere za zaustavljanje
poluilegalnog i ilegalnog doziivanja i nadogradnje,
podizanja "divljih" stambenih (sirotinjskih i
luksuznih) i drugih zgrada, postavljanje
privremenih, montanih objekata i dr.

Izgradnja novog identiteta Beograda e se odvijati
na gradskom, nacionalnom i regionalnom nivou. Na
gradskom nivou to podrazumeva revitalizaciju
naslea predsocijalistikog Beograda i izgradnju
identiteta na prigradskom nivou, jaanjem saradnje
sa neposrednim gradskim i ruralnim susedstvom. Na
nacionalnom nivou, Beograd kao metropola, svoj
strateki identitet treba da formira na globalnoj
drutvenoj integraciji koja obuhvata saradnju sa
veim i srednjim gradovima u zemlji i gradovima sa
simbolinim ili istorijskim metropolskim obelejima.
Regionalni znaaj Beograda povezan je sa potrebom
isticanja njegovog identiteta kao internacionalnog,
srednjoevropskog ili balkanskog sredita.

1.3 Stanovnitvo

1.3.1. Dananje stanje i problemi

U periodu od 1948. do 1999. godine ukupno
stanovnitvo Beograda poveano je preko 2,5 puta
(sa 634.000 na 1.621.000). Kao posledica
natprosenog demografskog rasta, uzrokovanog pre
svega doseljavanjem, stalno je poveavan udeo
beogradskog u ukupnom stanovnitvu centralne
Srbije. Ono je 1948. godine iznosilo 15,3% od
populacije centralne Srbije, a u 1999. godine
poveano je na 28,25%.

Stopa nataliteta iznosila je 1999. godine 8,7 ,
dok je stopa mortaliteta bila 11,9 . To je razlog
to je stopa prirodnog prirataja bila negativna (-3,2
). Poslednja decenija dvadesetog veka
predstavlja izuzetno sloen period u demografskom
razvoju Beograda. Stanovnitvo se nije obnavljalo
prirodnim putem usled niskog nivoa raanja (pad
od 1,4 na 1,2 deteta po eni), tj. fertilitet je za 40%
nii od nivoa neophodnog za prostu reprodukciju.
Stanovnitvo je prvenstveno uveano po osnovu
mehanikog priliva, ime je ublaen tempo
smanjivanja stanovnitva Beograda. U 1999. godini,
broj stanovnika Beograda je uvean za oko 8.100
lica, ime je ublaen tempo smanjivanja
stanovnitva. Oekivano trajanje ivota pri
ivoroenju kod mukaraca ima tendenciju
stagnacije i iznosi 77,7 godina, dok kod ena belei
blagi pad sa proseno 75,8 godina.

Beogradska populacija moe se svrstati u grupu
demografski starih populacija. Promene u starosnoj
strukturi se ogledaju u stalnom opadanju udela
mladih uz istovremeno stalno i sve izraenije
poveanje udela starih. Prema procenama za 1999.
godinu broj stanovnika mlaih od 20 godina i broj
4
stanovnika starijih od 60 godina je gotovo isti,
odnosno svaki peti stanovnik je mlai od 20 godina,
ali je i svaki peti stariji od 60 godina. Udeo lica
starijih od 75 godina iznosi oko 5%. Promene u
polnoj strukturi su se kretale u smeru poveanja
udela enskog stanovnitva, dok je udeo mukog
gotovo stalno opadao. Tako je u posmatranom
periodu odnos mukaraca i ena bio oko 910 : 1000.
U 2001. godini na teritoriji GP ivelo je oko
1.320.000 hiljada stanovnika to ujedno predstavlja
osnovu za planiranje buduih vrednosti, kako
demografskih, tako i prostornih.

1.3.2. Prognoza budueg kretanja stanovnitva

Izuzetan znaaj razvoja stanovnitva Beograda, ne
samo kao demografskog nego i kao politikog,
ekonomskog, kulturnog i svakog drugog njegovog
izraza u prvi plan postavlja pravilnu procenu
tendencija njegovog budueg rasta. Meutim, ovde
se kao ozbiljno ogranienje pojavljuje nepotpuna i
nedovoljno precizna analitika osnova (poto je bio
odloen popis predvien za 2001. godinu) i
zasnovanost prognoze na procenjenom broju
stanovnika sa osloncem na popis iz 1991. godine,
kretanju vitalnih karakteristika, migracija, kao i
popisu izbeglih i raseljenih. Rezultati popisa
odranog prolea 2002. godine potvrdili su da nema
bitnijih odstupanja u odnosu na u polazu predvieni
broj stanovnika pretpostavke ove osnove.

Na prognozu budueg kretanja stanovnitva od
presudnog uticaja su dugorone tendencije
fertiliteta, mortaliteta i migracija. to se tie
fertiliteta i mortaliteta, oekuje se nastavljanje
tendencija iz prethodnog perioda. Predvia se da
stopa fertiliteta u 2021. god. dostigne nivo od 1,23
deteta po eni, a oekivano trajanje ivota sa 70,5
god. kod mukog i 75,5 god. kod enskog pola
ostvarenog na kraju devedesetih godina dvadesetog
veka produi na 73,3, odnosno 77,8 godina.
Migraciona kretanja, pod uticajem dogaaja iz
prethodnog perioda (ratni sukobi, politike promene
itd.) i normalizovanja politike i ekonomske situacije
u prvim godinama 21. veka, ponovo bi promovisala
Beograd kao imigraciono podruje sa neto
izmenjenom strukturom doseljavanja - pored
migranata iz drugih regiona zemlje, odvijao bi se i
proces useljavanja stranih dravljana.

U planskom periodu bi se nastavio proces ubrzanog
starenja stanovnitva, tako da e na kraju perioda
udeo starijih od 60 godina iznositi 27,3%, a mlaih
od 20 godina 19,5%, dok bi prosena starost
stanovnitva bila poveana na 43,6 godina.
Prognoze "Centara za demografska istraivanja"
zasnovane na prethodnim karakteristikama pokazale
su da e, shodno oekivanim trendovima kretanja
stanovnitva, na podruju GP u 2021. godini iveti
oko 1.322.000 stanovnika. Od presudne vanosti za
planiranje je pravilno dimenzionisati broj lica koja e
po raznim osnovama boraviti u gradu. Stoga je, za
ove potrebe, neophodno raunati sa neto veim od
procenjenog broja stanovnika, odnosno potrebno je
u kalkulaciju ukljuiti i privremene stanovnike
Beograda (studenti, zaposleni u stranim
predstavnitvima, vojna lica i dr.). Sa druge strane
poveanje broja stanovnika proizalo je i iz potrebe
da se predvide dovoljne rezerve prostora
namenjene razliitim gradskim sadrajima
(stanovanje, poslovanje i dr.) za sluaj
nepredvienih okolnosti. S obzirom da stanovnitvo
koje privremeno boravi u gradu, optereuje sve
socijalne, infrastrukturne i ostale fondove, u
planerskim projekcijama se raunalo sa 1.400.000
stanovnika na podruju GP u 2021. godini. Miljenje
je da poveanje od oko 5% u odnosu na projekciju
stalnog stanovnitva, predstavlja zadovoljavajuu
meru osiguranja pri razliitim proraunima (stepen
izgraenosti i dr.).

Tabela 1:

Projekcija broja stanovnika i broja zaposlenih
na podruju GP Beograda

Godine Broj stanovnika Broj zaposlenih
2001. 1.320.000 420.000
2002. 1.328.000 422.000
2003. 1.336.000 430.000
2004. 1.344.000 439.000
2005. 1.352.000 448.000
2006. 1.360.000 457.000
2007. 1.363.000 465.000
2008. 1.365.000 474.000
2009. 1.368.000 482.000
2010. 1.371.000 491.000
2011. 1.373.000 499.000
2012. 1.376.000 505.000
2013. 1.379.000 511.000
2014. 1.381.000 516.000
2015. 1.384.000 521.000
2016. 1.387.000 526.000
2017. 1.389.000 529.000
2018. 1.392.000 532.000
2019. 1.395.000 536.000
2020. 1.397.000 540.000
2021. 1.400.000 545.000

Iz projekcija stanovnitva za podruje GP i njegovog
uea u stanovnitvu centralne Srbije proizilazi da
e porasti uee stanovnitva koje ivi na teritoriji
GP u stanovnitvu centralne Srbije sa 22,6% koliko
je iznosilo u 2001. godini, na preko 24% u 2021.
godini.

1.4 Ekonomija

1.4.1. Dananje stanje i problemi

Privredni ambijent Beograda prethodne decenije u
ekonomskoj sferi karakteriu ista obeleja koja su
uticala na trendove i stanje u celoj zemlji. Uzroci
pojava su spoljanje i unutranje prirode. U prvoj
grupi od presudne vanosti su:

- smanjenje veliine dravnog i trinog prostora,

- ekonomske sankcije Evropske unije i Saveta
bezbednosti UN,

- tranziciona kriza zemalja bive istone Evrope,

5
- zatvaranje trita razvijenih zemalja uslovljenih
globalizacijom politikih i ekonomskih veza,

- stagnacija svetske privrede i zaotravanje
dunike krize.

U drugoj grupi, grupi unutranjih faktora koji su
uticali na oblikovanje dananjeg ekonomskog
stanja, najkrupniji su:

- nekonzistentnost i nedovrenost privrednog
ambijenta uz este promene institucionalnih
uslova privreivanja,

- suprotstavljenost dva modela - samoupravnog i
trinog,

- nestabilnost uslova privreivanja - kursa i cena,

- ratno okruenje, veliki priliv izbeglih i interno
raseljenih lica i odliv mladih strunih kadrova
sa savremenim tehnolokim znanjima.

U periodu od 1989. godine, kao godine nakon koje
je nastupila erozija ekonomskih i socijalnih prilika i
2000. godine izdvajaju se dva potperioda. Prvi do
1994. godine, pratilo je produbljivanje ekonomske i
socijalne krize. Drugi je vezan za donoenje
Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i
strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije, koji je
dao zapaene stabilizacione rezultate, ali na
strukturnom planu nije doveo do potrebnog
pomaka.

Na poetku novog planskog ciklusa, u 2000. godini
u odnosu na 1989. godinu ekonomsku situaciju na
podruju GP obeleavaju:

- pad ukupnog drutvenog proizvoda sa 4.400
miliona na 2.400 miliona evra;
- pad drutvenog proizvoda po stanovniku sa
3.400 na 1.780 evra;
- izmena privredne strukture: smanjenje uea
industrije u DP (sa 38,4% na 27,6%) i
graevinarstva (sa 8,3% na 6,5%), a
poveanje uea trgovine (sa 22,9% na
27,7%) i sektora usluga;
- smanjenje investicionih ulaganja sa 990 miliona
na 420 miliona evra;
- opadanje broja zaposlenih za oko 140.000 (sa
563.000 na 420.000);
- poveanje broja nezaposlenih lica za oko 30.000
(sa 73.000 na 103.000), to se odrazilo na
poveanje stope nezposlenosti koja iznosi oko
24% i pojava vika zaposlenih od oko 30%.

Ocena dostignutog nivoa rasta drutvenog proizvoda
obuhvata sve sektore svojine i tzv. sivu ekonomiju
koja je za ove potrebe ukalkulisana sa 20%
vrednosti DP. Istovremeno, tako obraunat DP
predstavlja osnovu za prognozu mogunosti
budueg razvoja.

1.4.2. Perspektive ekonomskog razvoja

Perspektiva ekonomskog razvoja Beograda oslanja
se na Koncepciju privrednog razvoja Beograda u
periodu 2002-2006-2021 konsalting firme FAKTIS i
razvojnu strategiju zasnivanu na korienju realnih
mogunosti. To znai da se polo od dostignutog
ukupnog nivoa razvoja, od postojee privredne
strukture, kao i od specifinosti Beograda, posebno
njegovog centralnog dela koji ima obeleja
administrativnog, obrazovnog i kulturnog sredita.
Imajui to u vidu, kao i ispoljene tendencije u
drugim evropskim gradovima i glavnim gradovima
zemalja u tranziciji, oekuje se da e doi do
postepene pozitivne promene privredne strukture.

Strategija sa kojom rauna ovaj GP opredeljena je
sledeim injenicama:

a) opti nivo ekonomske aktivnosti u Beogradu
egzogeno je izazvan, to znai da deo resursa,
razvojne aspiracije i potroake navike
stanovnitva odgovaraju viem nivou
drutvenog proizvoda po stanovniku, od onog
koji je zateen na poetku planskog perioda;

b) rast privredne aktivnosti u velikoj meri moe da
se osloni na postojee resurse, kao to su
radna snaga, poloaj grada i delom proizvodni i
drugi objekti;

v) navedeni faktori, kao i druga obeleja ovdanje
privrede (saobraajne veze, infrastrukturna
opremljenost, poznavanje trinog naina
poslovanja i sl.) predstavljaju osnovu za
privlaenje stranih investicija, ali uz sutinsku
promenu zakonodavnog i opteg privrednog i
drutvenog ambijenta;

g) vitalnost privatnog sektor sa fleksibilnim
proizvodnim programima i njegov dalji
organizovanospontan razvoj, predstavlja
dodatnu mogunost sveukupnog razvoja.

Opredeljivanje ciljeva razvoja u narednom periodu
bazira se i na injenici sporijeg tempa
transformacije privrede u odnosu na oekivanja, pre
svega u domenu privatizacije i transformacije
drutvenih i dravnih preduzea, kao i na sporijem
prilivu inostranih sredstava bez kojih nije mogue
aktiviranje razvojnih potencijala, niti ostvarivanje
ciljnog nivoa produkcije, posebno ne u kratkom
roku. Shodno tome, oekuje se da e razvoj
privrede ii u dva pravca. S jedne strane odvijae se
u pravcu prestrukturiranja postojee proizvodnje, a
s druge tei e proces breg razvoja malih i srednjih
(privatnih) preduzea.

Polazei od zateenog stanja i ocene mogunosti
razvoja na teritoriji GP izdvajaju se dva dominantna
strateka cilja:

1. ubrzanje rasta drutvenog proizvoda tako da on
sredinom planskog perioda dostigne nivo iz
1989. godine, to znai iznos od oko 8,100
miliona evra i
2. dostizanje, do 2021. godine, privredne
strukture sline onoj u glavnim gradovima
drugih evropskih zemalja (gde dominira
tercijarni sektor) i nivoa drutvenog proizvoda
od oko 5.700 evra po stanovniku.
6
Tabela 2:

Projekcija drutvenog proizvoda po oblastima na podruju
GP Beograda (u mil. evra)

Godine GDP
Indus-
trija
Poljopri-
vreda i
umar-
stvo
Grae-
vinarsto
Saobra-
aj
Trgovi-na
Ugosti-
teljstvo i
turizam
Usluge Ostalo
DP po
stanov-
niku

1989.
5.000 1.900 260
420
510 1.140 150
350
250 3.900

2000.
2.700 600 150
180
320 760 90 320 160 2.000

2002.
2.900 700 160
190
350 780 100 310 160 2.100

2003.
3.100 800 170
190
380 800 100 300 170 2.300

2004.
3.300 900 180
200
410 820 100 290 180 2.400

2005.
3.500 1.000 180
210
440 840 110 270 180 2.600

2006.
3.700 1.100 190
220
480 860 110 260 190 2.700

2007.
4.000 1.200 180
260
530 910 120 310 220 2.900

2008.
4.300 1.200 170
310
590 960 130 360 260 3.200

2009.
4.600 1.200 160
360
650 1.020 140 420 290 3.400

2010.
5.000 1.300 150
420
710 1.070 150 490 330 3.600

2011.
5.200 1.300 130
480
760 1.120 160 570 360 3.800

2012.
5.400 1.200 120
550
800 1.160 170 660 400 3.900

2013.
5.700 1.200 110
620
850 1.200 170 720 450 4.100

2014.
5.900 1.200 100
700
900 1.230 180 780 540 4.300

2015.
6.200 1.100 90
780
940 1.260 190 880 590 4.500

2016.
6.500 1.100 80
870
990 1.280 190 980 650 4.600

2017.
6.800 1.100 70
970
1.030 1.290 190 1.090 710 4.800

2018.
7.100 1.100 60
1.080
1.070 1.300 200 1.290 700 5.000

2019.
7.400 1.100 60
1.190
1.110 1.300 200 1.500 690 5.200

2020.
7.700 1.000 50
1.310
1.140 1.290 200 1.700 700 5.500

2021.
8.100 1.000 40
1.450
1.180 1.300 210 1.910 710 5.700
prose.
st. rasta
5,3 2,6 -6,0 10,5 6,4 2,6 3,9 8,9 7,5 5,2

Ostvarenje postavljenih ciljeva treba da obezbedi
porast drutvenog bogatstva, povratak beogradske
privrede na svetsko trite, vii nivo zaposlenosti i, kao
rezultat svega toga, podizanje linog standarda i
drutvenog blagostanja. U tom uslovima strukturu
privrede Beograda odlikovalo bi nisko uee industrije
7
i visoko uee graevinarstva (ukljuujui poslove sa
nekretninama), finansijskih usluga i komunalnih
delatnosti.

U tranzicionim uslovima otvara se prostor za bri
razvoj privatnog sektora, naroito malih i srednjih
preduzea. Proizvodni programi tako nastalih privatnih
preduzea su fleksibilniji i omoguavaju relativno lako
seljenje kapitala iz jedne industrijske grane u drugu ili
iz jedne oblasti u drugu. Pored toga, u sektoru usluga
ova preduzea nude vii kvalitet i tee da zadovolje
potrebe razliitih segmenata trita (stanovnitva sa
veim dohotkom; trgovinu proizvodima visoke
tehnologije; iri spektar finansijskih i drugih usluga).

Prilikom opredeljivanja za oblike privrednog razvoja
vodilo se rauna i o propulzivnosti pojedinih sektora i
industrijskih grana kako sa aspekta postojeeg i
perspektivnog nivoa domae tranje, tako i sa aspekta
mogunosti izvoza prilagoenog izmenjenoj izvoznoj
tranji. U okviru razvojnih podsticaja prednost e imati
upravo propulzivne industrijske grane i sektori. Na
osnovu kriterijuma kao to su visok nivo prodaje na
domaem tritu, zainteresovanost stranih investitora,
oekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemalja u
tranziciji, kao propulzivne izdvajaju se sledee
industrijske grane:

- prehrambena industrija (industrija mleka, mesa,
povra, konditorskih proizvoda i pia)

- hemijska industrija (farmaceutska industrija, bazna
hemija, boje i lakovi, kozmetika, industrija gume,
ulja i maziva)

- metalopreraivaka delatnost (kuglini leajevi,
odlivci)


- elektroindustrija (telekomunikacioni, rashladni i
merni ureaji)

- nemetali i graevinski materijal (blokovi i
keramika)

- industrija papira i grafika delatnost

- reciklaa sirovina.

Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivne
proizvodne sektore ubrajaju se saobraaj i veze,
ugostiteljstvo i turizam, graevinarstvo i komunalne
usluga. U veini ovih oblasti postoje pogodnosti za
ubrzanje razvoja, a te pogodnosti proistiu iz
geografskog poloaja, mree infrastrukturnih i
poslovnih objekata, kao i perspektivnih potreba.

Strategija privrednog razvoja pretpostavlja takav rast
drutvenog proizvoda koji e oko 2010/2011. godine
da obezbedi dostizanje nivoa iz 1989. godine, tj. nivo
pre nego to je zapoelo devastiranje privrednih
potencijala. Procenjuje se da e drutveni proizvod da
raste po prosenoj godinjoj stopi od oko 5,5%, s tim
to bi na poetku perioda porast bio bri (iznosio bi
oko 7% proseno godinje), a potom bi se usporavao
(proseni godinji rast iznosio bi oko 4,5%). U 2021.
godini DP, u iznosu od oko 8,100 miliona evra,
nadmaio bi onaj iz 2000. godine oko tri puta.
Drutveni proizvod po stanovniku rastao bi neto
sporije, odnosno po stopi od 5,2% godinje, tako da bi
nivo iz 1989. god. bio dostignut oko 2012. godine. Ta
stopa obezbeuje drutveni proizvod po stanovniku na
nivou od oko 5,700 evra to je, u odnosu na 2000.
godinu 2,8 puta vei iznos.
Na poetku perioda najvei doprinos privrednom
razvoju poticao bi od industrije - prosena stopa rasta
industrijske proizvodnje iznosila bi preko 8% u prvim
godinama, a potom bi se smanjivala tako da u proseku
za ceo period iznosi 2,9%. Dinamian rast industrije
mogu je jer u njoj ima najvie neiskorienih resursa,
a niska je i startna osnova. Orijentacija na industrijsku
proizvodnju potrebna je i zbog izgradnje neophodne
baze za razvoj tercijarnih delatnosti u budunosti, s
obzirom na to da se razvoj tercijara intenzivira nakon
dostizanja odreenog nivoa razvijenosti (nivo DP po
stanovniku u rasponu od 3,500-4,500 evra). Pored
toga, rast drutvenog proizvoda u industriji bio bi i
rezultat dinaminog rasta proizvodnje u propulzivnim
granama, posebno preraivakoj industriji. Korienje
ovih pogodnosti uticalo bi da na kraju projekcionog
perioda struktura industrije bude izmenjena -
propulzivne industrijske grane inile bi oko 90%
ukupne industrijske proizvodnje.

Prosena stopa rasta drutvenog proizvoda saobraaja
i veza iznosila bi 6,4% i to kao rezultat izrazitog rasta
fizikog obima usluga u drumskom, eleznikom i PTT
saobraaju. Kako je Beograd raskrsnica plovnih i
drumskih puteva, razvoju saobraaja treba dati visok
prioritet, a prvenstveno modernizaciji putne i
eleznike mree i razvoju luke i pristanine
infrastrukture.

Ugostiteljstvo i turizam ostvarivali bi godinju stopu
rasta drutvenog proizvoda od 3,9% po osnovu
poveanja obima prometa, broja noenja i
vanpansionske potronje. Ubudue bi trebalo ojaati
turistiku ponudu razvijanjem tzv. biznis turizma, kao i
irenjem regionalne turistike ponude. Tekua
turistika ponuda mora se uiniti raznovrsnijom - treba
poveati ponudu hotelskih usluga visoke kategorije
(izgradnja hotela poznatih svetskih kompanija) i
luksuznih ugostiteljskih objekata. Takoe, ona mora
biti znatno bolje medijski predstavljena, kako na
konvencionalnim tako i na interaktivnim medijima.

Rast drutvenog proizvoda graevinarstva iznosio bi
10,5% prosene godinje proizvodnje i bio bi rezultat
izgradnje novih trgovinskih i poslovnih objekata,
rekonstrukcije putne mree i razvoja novih usluga,
prvenstveno kompletnog opremanja pojedinih lokacija,
izgradnje i prodaje poslovnog i stambenog prostora.

Poveanje obima i kvaliteta usluga komunalnih
delatnosti osnovni je preduslov za rast drutvenog
proizvoda u ovoj delatnosti, a predstavlja i osnovu za
8
razvoj drugih oblasti i izgradnju dobrog imida
Beograda.

Na kraju planskog perioda, privredna struktura na
podruju GP bila bi sledea: industrija bi inila oko
16%, poljoprivreda 0,5%, graevinarstvo oko 18%,
saobraaj i veze 14,5%, trgovina 16%, finansijsko-
tehnike usluge oko 23,5% i turizam sa
ugostiteljstvom 2,%.

Projekcija broja zaposlenih bazira se na postojeem
stanju, planiranom sektorskom rastu drutvenog
proizvoda i ostalim razvojnim pretpostavkama. U
periodu do 2021. god. broj zaposlenih e se poveati
sa 420.000 na 545.000, to je porast od 125.000.
Planira se da ceo prirast bude ostvaren u privredi, dok
bi u neprivredi, uz meusektorska pomeranja,
uglavnom bio zadran postojei nivo. Stopa rasta
zaposlenosti iznosie 1,3% proseno godinje, to je
znatno ispod rasta drutvenog proizvoda. To znai da
e vei doprinos stvaranju drutvenog proizvoda dati
poveanje produktivnosti rada i tehniko-tehnoloki
progres. Predvieno kretanje broja zaposlenih dovelo
bi do porasta njihovog uea u stanovnitvu koje ivi
na podruju GP - to uee bi iznosilo oko 39% i
predstavljalo bi poveanje od 7,5 strukturnih poena u
odnosu na planski polaz. Posmatrano po sektorima
delatnosti, primarni sektor bi inio oko 0,5%,
sekundarni 26% i tercijarni 73,5%.




Tabela 3:

Ukupna zaposlenost po sektorima delatnosti

Godina Ukupno Privreda Neprivreda Primarni
sektor
Sekundarni
sektor
Tercijarni
sektor
2001. 420.000 293.000 127.000 5.900 138.200 275.900
2021. 545.000 418.000 127.000 2.200 142.000 401.000

Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je u sledeoj tabeli:


Tabela 4:

Zaposlenost po oblastima i delatnostima

Oblasti i delatnosti (sektori GP)

2001. 2021.
Privredne delatnosti i privredne zone 148.600 160.000
Komercijalne zone i gradski centri 86.500 174.500
Javne slube, javni objekti i kompleksi 124.500 124.500
Sport i sportski objekti i kompleksi 1.300 1.500
Sistem zelenih povrina 500 700
Poljoprivreda i poljoprivredne povrine 5.800 2.200
Aktivnosti na vodi i vodene povrine 350 500
Saobraajni sistemi 38.000 61.000
Infrastrukturni sistemi 14.500 20.000
PODRUJE GP 420.000 545.000

I pored brojnih nepoznanica u sferi drutvenog i
ekonomskog sistema, za potrebe ekonomske podrke
prostornom rasporedu, odnosno investiranja u dalje
ureivanje, izgradnju i opremanje na podruju GP
Beograda, pristupilo se projektovanju investicionih
sredstava. Pri tome se polo od oekivanih promena u
oblasti privreivanja, posebno u sferi podsticanja
privatne inicijative i davanja pogodnosti za strana
ulaganja. Procena investicionih sredstava data je na
bazi oekivanog rasta drutvenog proizvoda i
tendencija u zemljama koje su prole tranzicioni
period. Predvia se da e bruto investicije u osnovna
sredstva u 2021. godini iznositi 1,450 mlrd evra to je
oko 2,5 puta vie nego 2.000 godine. Taj nivo
sredstava obezbeuje stopa rasta od 4,3% proseno
godinje, s tim to bi ova sredstva prvih godina
planskog perioda ostvarivala uee od oko 22% u
drutvenom proizvodu, dok bi na kraju perioda njihovo
uee palo na oko 18%. U dvadesetogodinjem
periodu, procenjuje se, za investicione potrebe bilo bi
mogue izdvojiti oko 21 mlrd evra od ega oko 65% ili
oko 13,5 mlrd evra za potrebe privrede, a oko 35% ili
7,5 mlrd evra za neproizvodne delatnosti. Sledei
dosadanju praksu, oko 20% raspoloivih sredstava
bilo bi usmereno na odranje dostignutog nivoa
postojeih kapaciteta, odnosno sluie za revitalizaciju
postojeih objekata i pratee opreme, a gro
procenjenih sredstava bi se ulagao u nove investicione
programe.
9
Tabela 5:

Bruto investicije u osnovna sredstva u milionima evra

Bruto investicije

Kumulativ 2002-2021. Uee
Ukupno bruto investicije 21,000 100.0
Investicije u privredu 13,500 65.0
Investicije u neprivredu 7,500 35.0


Tabela 6:

Bruto investicije u neprivredu u milionima evra

Bruto investicije u neprivredi Kumulativ 2002-2021. Uee
Invest. u stambenu izgradnju 2,600 35.0
Inv. u komun. i saobra. infrast. 4,100 55.0
Inv. u javne slu., dr.org. i DPO 800 10.0
Ukupno 7,500 100.0

U ovom planskom periodu predvia se zaokret u
politici finansiranja neprivrednih investicija. Poto je
osnovni problem u gradu dotrajala komunalna
infrastruktura, planira se da se u njenu revitalizaciju i
proirenje utroi oko 55% raspoloivih neprivrednih
sredstava. Istovremeno, ulaganja u ureivanje
zemljita i komunalnu infrastrukturu doprinee
realizaciji opredeljenja ka unapreenju kvaliteta i
podizanju urbanog nivoa grada, i na taj nain postati
stimulans za njegov dalji ukupan razvoj.

Za realizaciju ciljeva razvoja neophodan je znatan
obim investicionih ulaganja, ali to ipak ne znai da bi
se budui razvoj odvijao samo irenjem i otvaranjem
novih privrednih zona. Nove zone e se formirati u
skladu sa zahtevima, pre svega, krupnih investitora.
Investiranje u industriju, pored ostalog, znaie i
ponovno kapitalno opremanje radnih mesta za ve
zaposlene radnike, uz ulaganja u radna mesta za nove
radnike. Nakon 5-6 godina investiranja, promenie se
oblik, opremljenost, a esto i vrsta radnog mesta
gotovo svih zaposlenih u industriji. U narednom
periodu investirae se prvenstveno u novu opremu
onih postojeih industrijskih preduzea ija proizvodnja
ima perspektivu, samostalno ili inkorporirana u sisteme
meunarodnih kompanija. Objekti i infrastruktura
preduzea koji nemaju perspektivu bie rekonstruisani
i dobijae nove namene.

Ubudue treba nastojati da se prvenstveno nastavi
dalje ureivanje i infrastrukturno opremanje postojeih
privrednih zona u kojima e se kao investitori javljati
najpre strani, a postepeno i sve vie, domai
investitori. Uporedo sa ovim potrebno je i otvaranje
novih privrednih zona. Kod stranih ulaganja
(ukljuujui i ona koja e imati oblik kupovine domaih
drutvenih preduzea) treba insistirati na potovanju
propisa koji se odnose na zatitu okoline, odnosno
interesa drugih privrednih subjekata i graana.
Znaajnija izgradnja u Beogradu moe se oekivati u
okviru razvoja saobraajnih i tercijarnih delatnosti gde
e takoe dominirati strane investicije. Izgradnju novih
poslovnih objekata - hotela, trgovinskih objekata i sl. -
po pravilu treba razvijati u gradskom tkivu, dok u
privredne zone treba usmeravati izgradnju skladita i
celovitih distributivnih centara.

Kljuni preduslovi za strana ulaganja stvaraju se, pre
svega, na saveznom i republikom nivou i odnose se
na liberalan trini reim, stabilnost novca i
liberalizaciju spoljne trgovine, jednak tretman stranih i
domaih ulagaa to su uslovi koji se sve vie
ostvaruju. Reavanje pitanja privatizacije, a naroito
omoguavanje kupovine graevinskog zemljita u
dravnoj svojini, dodatno treba da doprinese
privlaenju stranog kapitala.

Sam grad, sa svoje strane, treba da se orijentie na
ureivanje privrednih zona i podizanje kvaliteta i
efikasnosti komunalne privrede. U tom smislu
maksimalno treba pojednostaviti nain dodele lokacija i
proceduru pribavljanja graevinskih dozvola, a nain
dodele lokacija mora biti transparentan i javan. U
pogledu budue stambene izgradnje, ocenjuje se, da je
malo verovatno da e biti potrebne nove lokacije za
masovniju stambenu izgradnju (jer se broj stanovnika
prema demografskim prognozama vie nee
uveavati). Mada se jedan deo njih mora obezbediti
zbog promena u stambenoj tranji. Pored toga, u
Beogradu se vie nee razvijati delatnosti kojima je
potrebna radna snaga niih kvalifikacija, a koja je
ranije dolazila iz unutranjosti.

Umesto irenja stambenih podruja, u budunosti e
od prvorazrednog znaaja biti pitanje odravanja
postojeih velikih stambenih zgrada za kolektivno
stanovanje, poto veliki broj tih zgrada ve sada
iziskuje znatne graevinske intervencije. Na drugoj
strani, novi privredni sistem produkovae na irem
planu nove socijalne razlike, tako da e imunije
stanovnitvo u budunosti ispoljavati tranju za
kvalitetnijim stanovanjem. Na drugoj strani potrebno
10
je razvijanje socijalnog i ekonomski pristupanog
stanovanja. Poseban sistem mera za ostvarenje
strategije razvoja odnosi se na promenu imida grada i
nain njegovog predstavljanja u svetu. Osnovna mera
u tom sklopu jeste izgradnja i prezentacija novog
imida grada, ne samo kao glavnog grada, ve i kao
znaajnog grada jugoistone Evrope. U tom smislu je
potrebna strategija koja u prvi plan stavlja
kosmopolitski i evropski duh grada, uz zadravanje
tradicionalnih elemenata koji ga ine posebnim u
odnosu na druge.

Kako inostrana iskustva govore da se razvoj svakog
velikog grada bazira na nekom velikom dogaaju ili
manifestaciji koja se periodino ponavlja, treba jednom
reju i dalje podravati postojee kulturne, sportske i
druge manifestacije i nastaviti, ali i iskoristiti
postojee potencijale i za popularizaciju novih koje e
Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u
okruenju i privui investitore i turiste.


1.5. Graevinsko zemljite

Prethodni zakoni o graevinskom zemljitu prestali su
da vae i zamenjeni su odredbama poglavlja IV Zakona
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike
Srbije", br. 47/2003). Meutim, donoenje
odgovarajuih novih propisa i akata tek predstoji, pa
se i problemi i povoljnosti u vezi sa ovim promenama
moraju aktivno prevazilaziti i koristiti, a injenice i
podaci o dosadanjoj strukturi graevinskog zemljita
e u tome biti vaan inilac. Gradsko graevinsko i
graevinsko zemljite u duem periodu proglaavano
je drutvenim, odlukama grada i optina Beograda, ali
jo ne postoji digitalizovana predstava o poloaju tog
zemljita u GP. Takoe, ne postoji jasno razdvojeno
zemljite u javnom sektoru (po ulicama i javnim
objektima) od ostalog gradskog (dravnog)
graevinskog zemljita. Ustav SRJ dozvoljavao je da
gradsko graevinsko zemljite bude u svim oblicima
svojine, to Ustav SR Srbije nije tako definisao, te i
Ustav Srbije i Zakon o graevinskom zemljitu gradsko
graevinsko zemljite tretiraju samo kao dravno, pa
se ne moe privatizovati. Takva odredba onemoguava
kvalitetno gazdovanje zemljitem i suava okvire
zemljine politike.

Osnovni podaci o stanju zemljita na teritoriji GP su:
- GP zahvata oko 77.600 ha sa 296.000 parcela, od
ega je 84% gradsko graevinsko - dravno.
Samo 1% je graevinsko - meovite svojine, a
15% ostalo zemljite - negraevinske namene;

- od 77.600 ha, optine koriste 6%, razne direkcije
2%, grad 2% (ukupno grad 10%), TP 2%, PKB
11%, dok su ostalo razni drutveni i privatni
korisnici koji imaju pravo korienja kao status;

- od 77.600 ha, vodno zemljite je 5%, umsko 7%,
pod putevima je 5%, pod objektima 3%, dok je
poljoprivredno, kao i prethodno, preklopljeno sa
graevinskim, i obuhvata 70% korienja;
- kontinualno izgraeno podruje obuhvata oko
22.000 ha ili blizu 30% prostora GP;

- graevinskim zemljitem gazduje JP Direkcija za
graevinsko zemljite i izgradnju Beograda u ime
grada;

- Direkcija za graevinsko zemljite delimino
ureuje zemljite i ustupa ga korisnicima
konkursom na neogranieni rok (u svetu se
zemljite daje u zakup na 49,99 ili vie godina);

- grad Beograd, kao ni ostale lokalne samouprave u
Republici, nemaju pravo vlasnitva nad
graevinskim zemljitem poto je ukupno
zemljite (u ranijem statusu drutveno)
prevedeno u svojinu Republike Srbije, koja je i
uknjiena kao vlasnik tog zemljita;

- javna komunalna preduzea gazduju komunalnim
fondovima, a odgovorna su gradskoj upravi.

Rezime stanja graevinskog zemljita u GP upuuje na
brojne probleme meu kojim su najvei:

- posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom,
konfiskacijom i drugim oblicima podravljenja
proglaen je dravnim veliki deo zemljita u
podruju GP dok je Ustavom zabranjeno otuenje
istog;

- crno trite, nedostatak zakupa zemljita,
simboline cene komunalija i stanarina,
administrativno gazdovanje infrastrukturom,
nepoznavanje rente, a posebno neekonomski
mehanizmi njenog zahvatanja omoguili su
privatizaciju ovih sredstava od strane korisnika,
to je uslovilo opstanak niskoprofitnih firmi u
centru grada, posebno na najatraktivnijim
lokacijama, zbog ega su graevinsko zemljite i
infrastruktura postali usko grlo razvoja Beograda,
sa brojnim negativnim posledicama;

- u perifernim zonama GP i okruju, vlasnici i
korisnici zemljita neovlaeno ga parceliu i
prodaju privatizujui rentu, ime podstiu
bespravnu izgradnju, to je poprimilo velike
razmere;

- nemogunost kapitalizacije zemljita u postojeem
sistemu oteava domainsko poslovanje jer
svojina na graevinskom zemljitu nije adekvatno
reena, te predstoji veliki problem
denacionalizacije i restitucije, to e biti
neophodno hitno reavati uz sve posledice koje to
nosi;

- nije afirmisan zakup zemljita, niti brojne druge
transakcije svojinskih prava - hipoteke i sl., to
sve znatno umanjuje pozitivne efekte koji se
inae mogu realizovati aktiviranjem ovih
mogunosti;

11
- poseban problem je veliki broj lokacija koje je
Direkcija za graevinsko zemljite ustupila
investitorima na podruju GP u poslednjih 5
godina (za preko 4 miliona m
2
stambenog i
poslovnog prostora, to je veliina od preko
50.000 stanova), a od toga je realizovano svega
18% dok je 82% nerealizovano, to je jedan od
razloga zbog ega nema dovoljno slobodnih
lokacija u Beogradu (prilog tabela ustupljenih a
nerealizovanih lokacija po namenama i
optinama).

Osnovni cilj razvoja oblasti gazdovanja zemljitem
moe se ostvariti takvim modelom upravljanja
zemljitem, koji uvaava trite, sa jedne, i potuje
princip poslovanja javnog sektora, sa druge strane.
Opti interes i javni sektor su korektori trita, koje
razvijaju neke strane zemlje, gde ovaj sektor zahvata
do 30% ekonomskog ivota, dok u evropskim
zemljama javni sektor zahvata od 40% - 60%, to
ukazuje na model tranzicije sistema koji je Srbiji
najblii. U tom smislu strategija gazdovanja
nekretninama i zemljine politike moe se definisati:

- denacionalizacijom graevinskog zemljita kao
pretpostavkom razvijanja trita u ovoj oblasti i
brzim preobraajem naeg dosadanjeg sistema
gazdovanja zemljitem u trini;

- zatitom socijalnih kategorija graana od trinog
delovanja putem posebnih mehanizama;

- afirmacijom potencijalne rente i uvaavanjem svih
uesnika u njenom efektuiranju (vlasnik zemljita,
graditelj, zakupac objekta i lokalna zajednica), to
e omoguiti domainsko ponaanje;

- demetropolizacijom Beograda koja e se postii
posebnim merama, naroito realnim cenama i
instrumentima gazdovanja zemljitem bez
socijalizacije trokova kao do sada, osim za
kategorije graana koji svojim ekonomskim
stanjem stvarno to zahtevaju;

- razradom mehanizama za aktiviranje do sada
ustupljenih a nerealizovanih lokacija (kako bi se
obezbedio dovoljan broj parcela za novogradnju i
rekonstrukciju grada);

- razdvajanjem javnog od ostalog graevinskog
zemljita za koje se hitno mora stvoriti
elektronska baza podataka;

- zajednikom razvojnom, poreskom, urbanom i
zemljinom politikom grada i svih gradskih
optina.

U ovom generalnom planu obraeno je vie oblasti i
obezbeeno je dovoljno poetnih osnova za ispunjenje
zakonskih odredaba u propisanim rokovima datim za
transformaciju i ureenje sistema graevinskog
zemljita, to e omoguiti organizaciju detaljnog i
operativnog odreivanja javnog graevinskog
zemljita, ostalog graevinskog zemljita, graevinskih
rejona, reprivatizacije i deeksproprijacije i formiranje
racionalno ureenog trita graevinskog zemljita u
Beograd.

1.6. ivotna sredina

Stanje ivotne sredine Beograda odreeno je njegovim
prirodnim uslovima, urbanom fizikom strukturom,
privrednim aktivnostima, saobraajem i drutveno-
ekonomskim procesima koji se odvijaju u gradu i
njegovom okruenju. Srednje godinje koncentracije
zagaujuih gasova u vazduhu 2000. godine bile su
ispod graninih vrednosti imisije (GVI) i kretale su se
od 6 do 22 /m
3
sumpordioksida, 13-57 /m
3
ai i
12-45 //m
3
azotdioksida. Na veini mernih mesta
postoji opadajui trend. Emisija iz industrije stagnira
zbog smanjenog obima proizvodnje. Ukupne talone
materije u posmatranom periodu iznose 142 - 313
/m
2
/dan. Karakteristina je neujednaenost kvaliteta
vazduha na pojedinim delovima grada zavisno od
prisutnosti izvora emisije. Glavni zagaiva vazduha i
izvor buke je drumski saobraaj koji najvie ugroava
stanovnitvo u centralnim zonama grada i u
pojasevima magistralnih saobraajnica. Prosene
godinje koncentracije CO (7,9 /m
3
), HO
x
(125
/m
3
) i olova (1,1 /m
3
) vee su od GVI na glavnim
gradskim raskrsnicama. Rezultati merenja komunalne
buke na 16 mernih mesta u gradu pokazali su visoke
vrednosti i danju /56-80 dB(A)/ i nou /53-73 dB(A)/,
koje su znatno iznad dozvoljenih 55 dB(A), odnosno 45
dB(A).
Iako rezultati merenja posle 1991. godine pokazuju
poboljanje, najznaajniji vodotoci grada, Sava i
Dunav, nominalno svrstani u vodotoke III klase, ne
zadovoljavaju propisanu klasu kvaliteta u 51%,
odnosno 75% uzoraka (u 2000. godini), kvalitet vode u
malim rekama i kanalima je van propisane klase.
Vrednosti biolokih i fiziko-hemijskih parametara
kvaliteta voda ukazuju na prisustvo mikrobiolokih
zagaenja, velike koliine otpadnih voda bogatih
organskim materijama, kao i intenzivnih erozionih
procesa u slivu. U kanalima Panevakog rita
konstantno je veliko zagaenje organskim i
mikrobiolokim materijama, amonijakom, nitratima i
nitritima, zbog otpadinih voda sa farmi. Kontrola
kvaliteta voda za pie pokazuje da oko 95% uzoraka
vode iz centralnog vodovoda odgovara propisanom
kvalitetu i oko 80% uzoraka iz lokalnih vodovoda, dok
kvalitet voda iz individualnih izvora pijae vode i javnih
esmi nije dobar, to se moe povezati sa zagaenjem
zemljita. O zagaenju zemljita ne postoje
sistematizovani podaci. Zapaeno je da do zagaivanja
tla dolazi u mnogim delovima grada usled isputanja
otpadnih voda iz domainstava i privrednih
organizacija, zbog brojnih divljih deponija vrstog
otpada, kao i u koridorima magistralnih saobraajnica.
Zagaivanju i degradaciji zemljita znatno doprinose
brojni bespravno podignuti objekti, kako zbog toga to
su podignuti na plodnim poljoprivrednim i zelenim
povrinama, tako i zbog nedostatka odgovarajue
infrastrukture. Za grad su kritini procesi zagaivanja
12
zemljita usled aktivnosti u zoni zatite izvorita
vodosnabdevanja u Makiu.

Na teritoriji Beograda postoji vie desetina hazardnih
industrija i postrojenja, koje koriste, skladite ili
proizvode opasne materije. Neke od njih se nalaze u
gradskom tkivu ("Duga", "Galenika", "Jugopetrol" -
ukarica itd.). Na podruju grada u periodu od 1991.
do 2000. godine dogodilo se oko 80 hemijskih udesa,
od kojih je oko polovine bilo tokom transporta opasnih
materija. Veliki hemijski kompleksi u Panevu i Bariu,
zbog svoje blizine predstavljaju znatnu, jo uvek
nekvantifikovanu opasnost za pojedine delove
Beograda. Nepovoljan i do sada nepotpuno
identifikovan uticaj na ivotnu sredinu vre brojni novi
hemijski pogoni "male" privrede zastupljeni u
stambenim zonama kako u rubnim naseljima, tako i u
nekim delovima centralnog podruja grada. Reaktori i
privremena deponija nuklearnog otpada u Institutu
nuklearnih nauka "Vina" predstavljaju opasnost od
nuklearne havarije, naroito za susedna naselja.

Na osnovu prikaza stanja ivotne sredine zakljuuje se
da su prioritetni problemi i njihovi neposredni uzroci
sledei:

- zagaen vazduh i povieni nivo buke u centralnim
zonama grada,

- degradiranost zemljita zbog bespravne gradnje,

- zagaenost zemljita otpadnim vodama i vrstim
otpadom,

- zagaenost vodotoka usled uputanja nepreienih
voda iz kanalizacione mree,

- rizik od udesa pri korienju i transportu opasnih
materija u centralnim zonama grada.

Treba naglasiti da su navedeni problemi bili i ranije
identifikovani i da su prethodnim Generalnim
urbanistikim planom (1985.) i Globalnim projektom
zatite ivotne sredine Beograda (1991) bila ponuena
reenja i projekti za veinu navedenih problema, koji
nisu realizovani. Pored toga, urbani razvoj grada
odvijao se izvan normi i standarda i esto u suprotnosti
sa odredbama Zakona o planiranju i ureenju prostora
i naselja, Zakona o zatiti ivotne sredine i drugih.
Tome je doprinosio nezadovoljavajui sistem
upravljanja ivotnom sredinom, koji nije obezbedio
integrisanje politike zatite ivotne sredine u sektorsko
planiranje, zatim neodgovorno ponaanje nadlenih
organa i pojedinaca i odsustvo demokratskog naina
donoenja odluka od znaaja za ivotnu sredinu.

Nova koncepcija zatite ivotne sredine od
zagaivanja, zasniva se na opredeljenju za odrivi
razvoj Beograda. Odrivost se ne shvata kao vizija niti
kao neko poeljno stanje grada, ve kao kreativan
proces uspostavljanja ravnotee izmeu prirodnih
resursa i urbanih funkcija grada u partnerskom odnosu
svih interesnih grupa u gradu. Strategija odrivog
razvoja obezbeuje irok okvir za integrisanje
aspekata zatite ivotne sredine u sve sektore plana,
poev od namene zemljita, preko zemljine i
stambene politike, planiranja unapreenja saobraaja,
upravljanja tokovima vode, energije, otpadaka, itd. Pri
izradi i sprovoenju plana uspostavlja se aktivna
politika preventivne zatite ivotne sredine, koja
podrazumeva procenjivanje ekolokog uinka svih
planskih reenja, programa i aktivnosti, to nije samo
uslov za unapreenje kvaliteta ivota, ve i znaajan
podsticajni faktor ekonomskog razvoja.

Osnovni ciljevi zatite ivotne sredine u planskom
periodu su:

- smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke u
centralnim zonama;

- efikasna zatitita izvorita vodosnabdevanja,
zatienih prirodnih i kulturnih dobara;

- racionalno korienje prirodnih resursa, naroito
vode, energije i sirovina za graevinske
materijale;

- racionalno i kontrolisano korienje graevinskog
zemljita;

- izbegavanje stvaranja ekolokih konflikata izmeu
privrednih aktivnosti i saobraaja sa jedne strane,
i stanovanja, rekreacije i zatienih dobara, sa
druge;

- zatita poljoprivrednog i umskog zemljita;

- smanjenje koliine otpada, poveanje stepena
recikliranja i bezbedno deponovanje svih vrsta
otpada i

- smanjenje rizika od hemijskih udesa u opasnim
industrijskim postrojenjima i pri transportu
opasnih i otrovnih materija.


1.7. Gradsko tkivo


1.7.1. Glavni problemi dananjeg stanja

Ispitivanje urbanih procesa i dananjeg stanja
Beograda, pokazae da je tokom zadnje decenije
prolog veka, pod udarom mnogih nedaa, beogradska
zajednica izgubila kontrolu nad gradskim razvojem.
Grad je, zajedno sa njom, dospeo do vrlo niskog nivoa
svakodnevnog funkcionisanja koji se na nemalom
broju taaka granii sa haosom, anarhijom ili
kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodiranja urbanog
sistema jeste uporedno izrastanje jednog
neregulisanog, na mnogim mestima stihijskog,
neplanskog i runog Beograda. Danas praktino uz
svaki sektor gradskog ivota i uz svaku od
urbanistikih struktura postoji i jedan, na nelegalnim
osnovama izrastao tok, koji ivi uporedo sa onim
13
prvim, legalnim. Ureeni i neureeni grad meusobno
se dodiruju, prepliu, ponegde podravaju, prelaze
jedan u drugi.

Iza sivog Beograda stoje isti takvi privredni tokovi,
drutvena struktura i socijalni odnosi. Danas, nakon
deset godina uruavanja drutva, moemo da
govorimo o nekoliko razliitih loih aspekata razvoja
Beograda. Iako njihova analiza nije izvrena - jer,
jednostavno, decenija koja ih je kreirala nije, po prirodi
stvari, ni mogla da ih sagledava - oni se jasno
uoavaju:

- slaba realizacija urbanistikih planova,

- stihijska i nelegalna stambena izgradnja,

- polulegalna stambena izgradnja,

- dodeljeno, ali neizgraeno gradsko zemljite,

- nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova,

- zamiranje postojeih industrijskih zona,

- irenja "kiosk-privrede",

- devastiranost saobraajnog sistema,

- neregulisana gradska poljoprivreda,

- enormno umnoavanje nehigijenskih deponija
smea,

- nedozvoljeno prikljuivanje na komunalne
instalacije,

- nesvesno ruenje grada.

Na osnovu saznanja i iskustava kod nas i u svetu moe
se konstatovati da sprovoenje urbanistikih planova
ima ograniene rezultate koji, zavisno od pristupa
planiranju, nainu odluivanja, finansiranja i drugih
instrumenata sprovoenja mogu da variraju ali su
svakako, delimini i manji od oekivanih. Praenje
realizacije planova u nas i rezultata primene skopano
je sa sistemskim nedostatkom podataka i
dokumentima koji nisu raeni za ove potrebe, nego za
praenje realizacije politikih odluka. Tradicionalni
urbanistiki planovi su uglavnom statine prirode,
nainjeni prema scenariju sporog urbanog rasta i
nemaju odgovor za mnogo dinaminiji planerski proces
u kome prioriteti treba da se ocenjuju kontinualno, kao
i da se kontinualno vri izmena ovih ocena u svetlu
raspoloivih resursa. Urbanistiki planovi ne sadre
nain i etapnost izvoenja i finansiranja komunalne
infrastrukture i saobraaja. Nisu raeni srednjoroni
programi ureivanja graevinskog zemljita, a ovaj
nedostatak dinamike razrade doprineo je
heterogenom razvoju grada bez jasno definisanih
razvojnih pravaca. Sistem urbanog planiranja
razdvojen je od javnog investiranja i ekonomskog
planiranja od strane dravnih i lokalnih vlasti. Najzad,
privoenje nameni graevinskog zemljita odvija se
veoma usporeno sa nizom problema.
Stihijska i nelegalna stambena izgradnja prvi put je
ozbiljnije zabeleena sredinom sedamdesetih godina. U
to vreme je doivljavana ne kao ozbiljna posledica
neravnopravnog stambenog sistema, ve prvenstveno
kao kriminalno ponaanje pojedinaca. Krajem
osamdesetih godina u Beogradu je na teritoriji 10
optina evidentirano 23 lokaliteta sa preko 9.000
bespravno podignutih stambenih objekata.
Godine1993. nakon privatizacije drutvenog
stambenog fonda, stan postaje privatna stvar
domainstva i pojedinca, gubi se iz nadlenosti
preduzea, prestaje da biva drutvena briga. Uporedo
sa ovom privatizacijom odvija se i proces raspadanja
Jugoslavije koji kroz nekoliko talasa dovodi u Srbiju, a
time i u Beograd, ukupno oko 166.000 izbeglih i
raseljenih lica. Nepostojanje stambene politike
spremne da prihvati ovaj priliv, ostavlja veliki deo tih
porodica nezbrinutih. Deo njih poinje da gradi svoje
domove bez dozvola. Godine 1994. procenjuje se da
Beograd ima oko 35.000 do 40.000 bespravno
podignutih stambenih objekata to odgovara broju od
oko 100.000 stanovnika. Godinu dana kasnije donosi
se "Zakon o legalizaciji" ija je namera bila da
zaustavi nelegalnu izgradnju, ali koji taj zadatak nije
uspeo da izvri. Beograd danas po procenama na
teritoriji 10 optina ima preko 22.000 bespravno
izgraenih objekata. Iako je taj fond vrlo raznovrstan
po svojim lokacijskim, aglomeracionim, graevinskom,
upotrebnom i drugim kvalitetima, izvesno je da je on
postao tokom devedesetih jedan od dominantnih oblika
reavanja stambenog problema.

Polulegalna stambena izgradnja nastala je kao
posledica svesne institucionalne podrke stambenoj
izgradnji bez kompletne dokumentacije. Re je o tome
da je izgradnja obavljana na osnovu vrlo razliitih
dokumenata koji jesu deo dokumentacije za dobijanje
graevinske dozvole, ali ne ine ukupnu
dokumentaciju. Zapravo, vrlo je verovatno da najvei
deo zgrada koje smo u prethodnom paragrafu oznaili
kao bespravno podignute, pripada ovoj drugoj
kategoriji. Jedna analiza vrste dokumenata za gradnju
izvedena 1993-94. godine u Orlovskom naselju u
Mirijevu, pokazala je da oko 73% bespravnih graditelja
poseduje neku vrstu "dozvole". Ova je praksa dugo
vremena poivala na dozvolama komunalnih radnih
organizacija za prikljuivanje na komunalne instalacije
kua koje su bile podizane bez graevinske dozvole.
Naime, veina gradova u Srbiji, ukljuujui i Beograd,
bila je protiv ove prakse koja nije mogla da se prekine
zbog svojevremene Odluke Ustavnog suda, koja je
potvrdila obaveznost komunalnih kua za izdavanje
ovih dozvola. Praksa je trajala sve donedavno. Na
drugoj strani, veliki korisnici gradskog graevinskog
zemljita ilegalno su prodavali razliitim interesentima
pravo korienja zemljita. Ovakvi ugovori su naizgled
oslobaali kupca od dobijanja graevinske dozvole
dajui mu izvesnu sigurnost pred sudom koji je trebalo
da donese odluku o ruenju njihovog bespravno
podignutog objekta. U ovoj skali je sasvim specifian
sluaj optine Zemun koja je u periodu od 1995. do
14
2000. godine podelila veliki broj parcela za izgradnju, a
da te podele nisu bile zasnovane na kompletnoj
urbanistikoj dokumentaciji.

Dodeljeno ali neizgraeno gradsko zemljite jeste
poseban gradski problem. Naime, veliki broj lokacija
koje je Direkcija za gradsko graevinsko zemljite
ustupila investitorima na podruju GP u skorije vreme,
ostao je neizgraen. U poslednjih 5 godina Direkcija je
ustupila zemljite za izgradnju preko 4 miliona m
2

stambenog i poslovnog prostora. Od ove brojke je
izgraeno svega 18%, dok je 82% nerealizovano.
Mereno samo u broju stanova, investitori danas dre
zemljite na kome je mogue podii oko 50.000
stanova, to odgovara broju od nekih 120.000 do
150.000 ekvivalentnih stanovnika. Imajui u vidu ovaj
podatak, mogue je rei da bi izgradnja na ovim
lokacijama bila dovoljna da prihvati praktino
celokupan prirast stanovnitva do 2021. godine. Ovo je
ozbiljan argument koji govori u prilog teze da grad ne
treba iriti ve da treba unapreivati njegovu
unutranjost, njegov "enterijer". Deo ustupljenog
zemljita je neizgraen, a deo se nalazi pod razliitim
vrstama objekata koje tek treba sruiti da bi se na tim
mestima zatim gradilo. injenica da na 82%
ustupljenog zemljita nije graeno govori o finasijskoj
nemogunosti investitora da ustupljeno zemljite
pretvore u parcele za novu izgradnju. Iako postoji
obaveza investitora da u odreenom roku zapone
izgradnju ili, u suprotnom, da vrati ustupljenu lokaciju,
ona se ipak najee ne izvrava iz razliitih razloga:
otvoreno gradilite, delimino izvrene obaveze prema
gradu i sl., su neki od momenata koji spreavaju
vraanje ustupljenih i neizgraenih lokacija.

Nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova
predstavlja relativno novi proces koji je bio skoro
nepozant Beogradu iz osamdesetih. U jednom
istraivanju iz 1996. godine utvreno je da u
Beogradu postoji oko 220 siromanih gradskih
podruja u kojima ivi preko 120.000 stanovnika. Re
je o podrujima koja zauzimaju razliiti tipovi
stambenog tkiva od partaja, preko radnikih kolonija,
nehigijenskih naselja, zaputenih periferijskih sela pa
do slamova. Prema jednom drugom istraivanju iz
2000. godine, u Beogradu je registrovano oko 120
romskih naselja svih tipova, ija je zajednika odlika
da pripadaju siromanim naseljima. U njima ivi oko
40.000 Roma. Siromana i romska naselja se proteu
od centralnih delova grada pa do same ivice podruja
Generalnog plana. Njihova opta odlika je loa
komunalna infrastruktura, nedovoljne veliine parcela,
skromne kue koje su neretko straare, zagaena
ivotna sredina, nedostatak zelenila, nepostojanje
javnih sadraja. Nepostojanje gradske strategije i
politike reavanja siromanih naselja jo vie oteava
ovaj problem.
Zamiranje industrije i propadanje proizvodnih
industrijskih zona je proces koji se nalazio u ii
privrednog opadanja Beograda tokom devedesetih.
Aktuelni problemi privrede negativno su se odrazili na
industriju pasivizirajui ili u nekim sluajevima,
potpuno zaustavljajui njen ivot i razvoj. Danas je
stepen otpisanosti osnovnih sredstava u beogradskoj
industriji oko 72%. Pad industrijske proizvodnje
poreen sa 1990. godinom iznosi oko 54%, dok je pad
zaposlenosti oko 44%. Proces zamiranja proizvodnje
ostavljao je za sobom zaputene i neodravane
industrijske objekte i prazne fabrike hale. Treina
skladinog prostora bila je izdavana u zakup da bi se
nekako preivelo. Danas je najvei broj industrijskih
zona Beograda ozbiljno oteen dugogodinjim
neradom. Ceni se da je oko 63% industrijskih povrina
koje su nekada bile aktivne, danas preputen
propadanju. Zakorovljene manipulativne platforme,
derutni prilazni putevi, od nekorienja zarale
eleznike ine, oronule fasade i polupani prozori - sve
to ulazi u realnu sliku jedne propale industrije.

irenje "kiosk privrede" je bio normalan odgovor na
propadanje proizvodnje i smanjenje radnih mogunosti
tokom devedesetih. Deo onih koji su iz razliitih
razloga ostali bez posla pronaao je novo radno mesto
u skromnim, manje-vie privremenim, trgovinskim,
uslunim i ugostiteljskim objektima. Montani objekti
(povrine do 30 m
2
) i kisoci (povrine do 9 m
2
)
smetaju se na trotoarima najprometnijih ulica centra
Beograda stvarajui jedan haotian i zatrpan ambijent
sasvim neprimeren lokacijskim mogunostima ulica.
Procenjuje se da na podruju deset gradskih optina
ima oko 4.000 kioska i manjih montanih objekata i da
je oko 75% njih locirano u centralnoj zoni grada. Ulice
Sremska, Balkanska, Prizrenska, Bulevar kralja
Aleksandra i Ulica kralja Milana, zatim peaka Knez
Mihailova ulica, trgovi na Zelenom vencu, kod
eleznike stanice, Slavija, zona Sajmita, zatim Ulica
29. novembra, okretnica u Ulici Salvadora Aljendea,
kod Bogoslovije, 27. marta, Glavna u Zemunu,
Mauraniev trg, Zemunski kej, Save Kovaevia,
Prvomajska, na Novom Beogradu oko Merkatora, du
Jurija Gagarina, oko "Fontane" oko "buvljaka" i Centra
"Sava", zatim na ukarici u Poekoj i Trgovakoj ulici,
u Rakovici u Borskoj ulici, na Kanarevom i Petlovom
brdu, u Ulici pilota Mihajla Petrovia, Ratka Vujovia
oe i u Partizanskoj, sve su to ambijenti narueni
postavljanjem ovih objekata. Javni prostor, preteno
trotoari koje oni okupiraju dug je oko 23 kilometra, a
njegova povrina iznosi oko 8 ha. Procenjuje se da je
oko 50% njih, znai u duini od oko 10 km podignuto,
ili montirano bez dozvole.

Nesvesno ruenje grada je proces u kome podjednako
uestvuju skoro svi koji danas u Beogradu ive.
Naputanje nekadanjih modela podele rada u
razliitim poslovima koji odreuju gradski lik i prelazak
na model "sam svoj majstor" uinili su od Beograda
poprite neukusa i kia. Priterani sa jedne strane
nematinom i sa druge potrebom da se ipak u gradu i
na njegovim zgradama poneto i radi i odrava, ljudi
su se veinom oslanjali na sopstveno graevinarsko
umee. Umesto nekadanjeg razvijenog niza u kome
su uestvovali investitor, urbanista, projektant,
bankar, sekretarijat, korisnik i graevinar, tokom
devedesetih formirana je uproena ema u kojoj
nema mesta za izdavanje uslova, za projektovanje, za
podizanje kredita, za profesionalno zidanje. Taj
15
ispranjeni prostor je ispunjen neukou i neukusom.
On se protee od neprihvatljivih kombinacija poput
neprirodne stilske veze predratnog art dekoa sa
planinskim kosim krovom ezdesetih, pa do stilski
neutanaenih i estetski neprihvatljivih vila u
najluksuznijim zonama Beograda. Svi krajevi grada, od
centra do periferije podloni su opasnom ruenju. Neki
od popularnih primera pripadaju finansijskoj, medijskoj
i nekadanjoj politikoj eliti zemlje.
irenje po poljoprivrednom zemljitu jedan je od
starijih vidova rasta Beograda. Zapravo itavu njegovu
modernu istoriju obeleava neprestani rast grada na
raun okolnog plodnog zemljita. Ova osobina
Beograda nije drugaija od one koja se sree i u
ostalim savremenim gradovima. irenje izgraenog
tkiva i, uporedo sa tim, unutranje transformacije koje
se ire od centra ka periferiji i u kojima poslovanje
preteno tercijarnih delatnosti potiskuje proizvodnju i
stanovanje, dva su procesa koji se dobro uoavaju na
rastu Beograda du Bulevara kralja Aleksandra. Ipak,
zaposedanje poljoprivrednog zemljita u poslednjoj
deceniji 20. veka umnogome je drugaije od irenja
koje je Beograd ranije poznavao. Naime, dok su
prethodne ekspanzije bivale planski pripremane, dotle
su ove koje su se dogaale u poslednjoj deceniji, ili
neto due, izazvane stihijskom i neplaniranom
gradnjom. Tako je Beograd u pomenutom razdoblju
izgubio oko 2.800 ha plodnog zemljita. To plodno
zemljite je zaposednuto relativno malim brojem
porodica koje ive u naseljima ija gustina ne prelazi
20 do 30 st. po ha. Drugim reima svo to stanovnitvo
je moglo da bude prihvaeno i sa upola manjim
gubicima zemljita, ak i sa svega jednom treinom.

Nerealni detaljni urbanistiki planovi su jedna od
sasvim loginih posledica planiranja socijalistikog
perioda koje je verovalo da je mogue da se
povezivanjem efikasnog prognoziranja demografsko-
ekonomske budunosti i rigidnog sistema realizacije
programa razvoja postigne uspena planska izgradnja
grada. Od ukupno 278 za potrebe ovog GP posebno
pregledanih detaljnih i regulacionih planova koji su
tokom godina sainjeni za Beograd, utvreno je da
samo 52 mogu da budu predmet dalje realizacije bez
izmena. Razlog tome su pre svega razlike koje postoje
u vrednosnim sistemima planske dokumentacije i
samog drutva. Naime ve od sredine osamdesetih
postoji jako protivljenje javnosti masovnim
rekonstrukcijama u kojima se, koristei eksproprijaciju,
itavi kvartovi relativno niskog tkiva zamenjuju
viespratnom stambenom izgradnjom. Jedan od
poslednjih ovakvih poduhvata bila je rekonstrukcija
du ulice Vojislava Ilia u kojoj je na povrini od oko 2
ha partajska i individualna izgradnja zamenjena
viespratnicama. Nakon toga, itavu deceniju, ovakva
praksa vie nije mogla da bude sprovedena. Uprkos
tome planovi za obimne rekonstrukcije su i dalje
uvani bez ikakvog izgleda da ikada budu realizovani.
Jedan od zadataka ovog GP je da ove nerealne
detaljne planove stavi van snage.

Centar bez ureenog parkiranja je osobina dananjeg
Beograda. Beogradski centar nikada se nije odlikovao
reenim sistemom parkiranja. Nekoliko garaa koje su
izgraene osamdesetih godina nisu bile dovoljne da
zadovolje potrebe ni u godinama u kojima su
izgraene. Iako je u mnogim planovima, na vie
razliitih nivoa, bila predviena izgradnja preko 30
garaa u centru, one nisu nikada izgraene. Problem
sa zemljitem, opiranjem stanara susednih blokova da
se u njihovoj sredini podigne masovno parkiralite,
realni nedostatak novca, nepostojanje svesti o potrebi
pravinog i ozbiljnog reavanja parkiranja i sl., bili su
realni problemi osamdesetih. Pri tom, kada je re o
novoj izgradnji ona nikada nije imala ozbiljnu obavezu
da se parkiranje izvede na parceli na kojoj se i gradi.
Nije postojala ni obaveza da se umesto parkiranja na
sopstvenoj parceli izvri plaanje neke vrste
nadoknade, sline onoj koja postoji i sa obavezom
finansiranja javnih sklonita. Ovo nasleeno stanje
samo se pogoravalo tokom devedesetih. Potrebe za
parkiranjem vozila viestruko premauju danas
ponuene kapacitete. Raspodela parkiranih vozila u
zavisnosti od mesta parkiranja u centralnoj zoni
pokazuje da se samo 8% vozila parkira u garaama,
2% na ureenim otvorenim parkiralitima, a 90% na
ulinim frontovima.

Saobraaj pred kolapsom je posledica sprege loeg
sistema ulica, loeg javnog saobraaja i jo gorih
uslova parkiranja. Broj registrovanih putnikih
automobila u periodu od 1990. do 2001. godine na
podruju grada Beograda (16 gradskih optina) kretao
se u rasponu od 308.000 do 319.000. Stepen
motorizacije za 2000. godinu dostigao je vrednost, za
celo podruje Beograda, od 200 PA/1000 stanovnika a
za 10 gradskih optina od 210 PA/1000 stanovnika.
Stanje uline mree je takvo da, sa porastom stepena
motorizacije pa i u sluaju samo poveanog stepena
korienja putnikog automobila, to je danas vrlo
prisutno na beogradskim ulicama, nee biti u stanju da
prihvati sve vee zahteve transportnog sistema. Od
617 km primarne uline mree u gradu, oko 67% je sa
jednom trakom po smeru. Pored neizgraenosti i
sistem upravljanja saobraajem zastareo je i ne
odgovara saobraajnim zahtevima. Prosena brzina u
centralnoj zoni grada kree se u rasponu od 12-18
km/h to dovodi do vremenskih gubitaka koji na
pojedinim deonicama iznose i 45% od ukupnog
vremena putovanja. Poslednjih godina stanje u javnom
gradskom saobraaju sve je loije. Vozni park je
zastareo, ukinut je jedinstven tarifni sistem,
infrastruktura, posebno tramvajska, u izuzetno loem
je stanju, to je sve zajedno uticalo na pad kvaliteta
javnog prevoza. Beogradski javni saobraaj oslonjen je
na etiri podsistema: autobus, tramvaj, trolejbus i
gradsko-prigradsku eleznicu. Danas prevoz u javnom
gradskom saobraaju obavljaju javno preduzee GSP
"Beograd" i grupacija od oko 100 privatnih preduzea
ije je angaovanje u sistemu javnog prevoza zapoeto
1997. godine. Vozni park GSP-a sastoji se od 206
zglobnih tramvaja, 124 trolejbusa i 757 autobusa dok
privatni prevoznici raspolau sa oko 620 autobusa od
kojih oko 60% radi u vrnim periodima. Treba istai da
javni saobraaj, osmiljen po modelu postojeeg
stanja, nee moi da prihvati i zadovolji sve veu
16
potranju ukoliko se radikalno ne promeni odnos
prema njemu i u sistem ne uvedu savremeni gradski
kapacitetni inski sistemi.

1.8. Prikaz i ocena dosadanjih planova Beograda

Beograd je tokom svoje moderne istorije, poev od
sredine 19. veka umnogome razvijan planski. Danas
postoje dva kljuna dokumenta - Prostorni plan
Beograda iz 1981. godine sa dopunom iz 1999. godine
i GUP iz 1985. godine koji ine osnovu i za izradu ovog
Generalnog plana i ovde emo ih prikazati. Tu je
takoe i Prostorni plan Republike Srbije kao dokument
koji nudi znaajna usmerenja.


1.8.1. Prostorni plan grada Beograda iz 1981.
godine

Po donoenju GUP-a Beograda 1972. godine, ispoljene
su potrebe i interesi Beograda za intenzivnijim
prostornim i funkcionalnim povezivanjem sa irim
podrujem grada, Srbijom i zemljom u celini, i to u
svim oblastima privrednog i drutvenog razvoja.
Zakonom o planiranju i ureenju prostora iz 1974.
godine otvorena je mogunost za planiranje prostornog
i ukupnog razvoja na celoj teritoriji grada Beograda. Po
ovim osnovama, Skuptina grada Beograda donela je
1981. godine "Prostorni plan grada Beograda" (PPGB) -
kao dugoroni plan razvoja teritorije 16 optina grada
Beograda do 2000. i 2010. godine.

Polazei od specifinosti Beograda - koje su bile
izraene sloenou i znaajem metropolitenskog
podruja, kao najveeg pola rasta u poratnom periodu
i oblasti najvee koncentracije stanovnitva i aktivnosti
u zemlji i, ujedno, funkcijama glavnog grada Srbije i
DZ Srbije i Crne Gore - zadatak ovog prostornog plana
bio je da usmeri prostorni razvoj i integrie interese na
podruju 16 optina grada Beograda, usaglaeno sa
odgovarajuim potrebama i interesima irih prostora
republike i SFRJ.

U tom smislu, osnovne postavke i opredeljenja PPGB
kao dugoronog plana, kojim se usklauju sadraji i
nain organizacije i ureivanja prostora, bile su
uravnoteenje i integracija razvoja na celom podruju
grada, humanizacija uslova ivota i rada, usaglaenost
fizikih i prirodnih struktura, infrastrukturno
usmeravanje i saobraajno povezivanje i dr.
Uravnoteenje razvoja kojim bi se obezbedili uslovi i
osnove za sprovoenje politike usklaenog korienja
prostora, izgraivanje i opremanje naselja, ureivanje
predela, ouvanje i unapreivanje ivotne sredine na
celoj teritoriji grada, planirano je u dve osnovne take.
To su funkcionalna i prostorna decentralizacija
kompaktnog tkiva gradskog naselja Beograd, kao i
funkcionalna integracija naselja na irem podruju
grada u zajednice naselja.

Ovaj plan, iako nikada nije sluio za direktan prostorni
razvoj ukupnog administrativnog podruja Beograda,
ipak je imao znaajnu strategijsku usmeravajuu i
vrednosnu ulogu. Prilikom izrade planova nieg reda,
znai i generalnog plana za sam Beograd 1985. godine,
kao i planova okolnih gradskih centara, ovaj plan je
usmeravao insistirajui na voenju rauna o prirodi,
ekolokim pojavama i procesima, ivotnoj sredini,
njenim segmentima, o tenji ka distribuciji funkcija i
stanovnika i sl. Tu je ulogu on imao i prilikom izrade
ovog generalnog plana.


1.8.2. Izmena u dopuna GUP-a Beograda iz 1985.
godine

Izmene i dopune GUP-a Beograda usvojene 1985.
godine imale su za cilj da se na osnovu analize
neusklaenosti aktuelnog razvoja u odnosu na reenja
iz GUP-a iz 1972. godine utvrde takva planska reenja
koja bi bila realnija za ostvarivanje.

Koncepcijska opredeljenja ovih izmena i dopuna GUP-a
zasnivala su se na osnovnim opredeljenjima i
smernicama prostornog plana grada Beograda i Nacrta
Prostornog plana Srbije. Ova koncepcijska opredeljenja
takoe su se bazirala na analizama, istraivanjima i
studijama za pojedine oblasti koje su bile od znaaja
za razvoj grada. Najvanija koncepcijska opredeljenja
bila su sledea:

- promene namena odreenih i po pravilu
nerealizovanih povrina u bilansu povrina
obuhvaenih GUP-om smanjene su povrine
namenjene za ureivanje i izgradnju urbanih
struktura sa 43.904 ha na 29.147 ha, a poveane
povrine namenjene za zatitno zelenilo,
poljoprivredu i ume za 14.757 ha;

- izmene parametara i kategorija gustina naseljenosti
u sedam tipova razliite gradnje;

- promene u sistemu saobraaja - usklaivanje
mree saobraajnica sa izmenjenom namenom
povrina, uz zadravanje koridora prve faze
metrosistema i ostavljanja otvorenog pitanja za
deonicu unutranjeg magistralnog prstena;

- promene u gradskom javnom prevozu, a naroito u
intenziviranju razvoja tramvajskog saobraaja u
centralnoj zoni grada i ka Novom Beogradu;

- izmena namena i utvrivanje prostorno-radnih
jedinica za razvoj industrije, graevinarstva,
proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti;

- promene u sistemu centara.

Ostvarivanje GUP predvieno je programima
drutveno-ekonomskog i prostornog razvoja i izgradnje
Beograda i DUP, saglasno etapnim akcijama razvoja.
Meutim, ni ovaj znatno realniji i odreeniji Generalni
plan od prethodnih, nije realizovan u oekivanoj meri
do 2000. godine, iako je sadravao niz prioritetnih
planskih reenja u urbanom razvoju i funkcionisanju
grada. Enormni pritisak razliitih vidova pojedinane
17
gradnje, drugaije od nekadanje masovne izgradnje,
kao i zakonska mogunost direktnog izdavanja
urbanistikih uslova na osnovu GUP-a, doveli su 1999.
godine do Dopuna GUP-a Beograda. Ova dopuna imala
je za cilj da se omogui neposrednija primena planskih
reenja GUP-a kako bi se zadovoljile obimne potrebe
graana. Razlog tome je bilo, pre svega, okretanje
ukupne dravne politike, a time i gradske, ka nekim
drugim ciljevima, a ne ka sistematskom urbanom
napretku Beograda. Svakako je tu, izmeu ostalog,
bilo i nasleeno stanje jedne relativno krute
urbanistike prakse, kao i nedovoljno efikasan nain
realizacije planova. Nastale drutveno-politike
okolnosti devedesetih, sa nepotpuno definisanom
ulogom i mestom institucije planiranja, u novim
uslovima dodatno su obezvreivale urbanizam. Ove
okolnosti, pod uticajem naglog mehanikog priliva
stanovnitva - uzrokovanog burnim i vanrednim
politikim zbivanjima i problematinim ekonomskim
kretanjima, dovele su u poslednjoj deceniji planskog
veka do pojave enormne stihijske i neplanske,
privremene i bespravne gradnje.


1.8.3. Dopune Generalnog urbanistikog plana
Beograda iz 1999. godine

Kljune postavke koje su sadrale Dopune GUP-a, kako
bi bio sprovodiv, bile su: definisanje intervencija koje
se mogu izvoditi na osnovu plana i definisanje zona i
namena povrina u okviru teritorije GUP-a na kojima je
mogue sprovesti planirane intervencije, kao i
definisanje zona za koje to nije mogue i za koje je
neophodna izrada odgovarajuih urbanistikih planova.

Za neposredno sprovoenje odredbi ovih dopuna u
pojedinanim sluajevima rekonstrukcije, nadziivanja,
dogradnje ili nove izgradnje, kada planovi uih celina
ne postoje ili ne odreuju dovoljno podataka za
odgovarajue planiranje odnosa u neposrednom
susedstvu, pristupalo se izradi prethodnih urbanistikih
analiza, kojima su se proveravali kvalitet promena
prostornih i funkcionalnih odnosa, optereenje prostora
i infrastruktura, usklaenost radova sa namenama,
parametrima i urbanistikim pokazateljima utvrenim
planom iz 1985. godine, kao i usklaenost sa optim i
posebnim uslovljenostima utvrenim ovim planom.

Najvea primena ovih dopuna odvijala se u kombinaciji
sa Zakonom o odravanju stambenih zgrada ("Slubeni
list grada Beograda", broj 44/95).

U periodu od 1999. godine do danas realizovano je oko
3.000 pojedinanih zahteva za intervencije
obuhvaenih ovim planom.


1.8.4 Prostorni plan Republike Srbije (PPRS) iz
1996. godine

Osnovno strategijsko opredeljenje PPRS je postizanje
veeg stepena funkcionalne integrisanosti podruja
Beograda, kao i obezbeivanje uslova znatno vee
saobraajne i ekonomske integracije sa susednim
funkcionalnim podrujima.

U prostornom modelu mree naselja Srbije do 2010.
godine predvia se:

- jaanje funkcionalnih veza Beograda sa centrima u
okruenju, naroito sa Panevom, Starom i
Novom Pazovom i dr.;

- jaanje privrednih veza i infrastrukturnih sistema
izmeu susednih gradova (Beograd - Panevo),
kao i meusobna razmena usluga i organizovanje
zajednikih aktivnosti u susednim gradovima i

- demetropolizacija dislociranjem pojedinih tercijarnih
delatnosti republikog znaaja iz Beograda u
gradske centre makroregionalnog znaaja.

U oblasti saobraaja, autoputski koridori od znaaja za
Beograd su:

- granica Maarske - Subotica - Novi Sad - Beograd
(E-75) i dalje sa dva paralelna pravca (a) Beograd
- Ni -Skoplje - Atina (E-75) sa vezom Ni -
Dimitrovgrad - Sofija - Istanbul (E-80) i (b)
Beograd - Juni Jadran (E-763) i trajektna veza sa
Italijom (Bar - Bari);

- koridor koji prati pravac meunarodnog puta E-70
(Zagreb - Beograd - Vrac - granica Rumunije),
odnosno pravac magistralnih puteva M-1 (Zagreb
- Beograd) i M-19 (Beograd - Vrac - granica
Rumunije);

- zapadnomoravski koridor koji se poklapa pravcem
evropskog puta E-761, odnosno magistralnog
puta M-5, veza Autoputa Beograd - Ni i budueg
Autoputa Beograd - Juni Jadran (veza na poziciji
aak - Poega). Koridor pravca za Juni Jadran
naglaava funkciju ove saobraajnice, a u GP
Beograda potrebno je pronai odgovarajue
reenje poteza (koridora);

- vezni koridor Batoina - Kragujevac -
zapadnomoravski region, povezuje Autoput
Beograd - Ni sa zapadnomoravskim koridorom i

- mrea magistralnih puteva predstavljena je
severnom obilaznicom Beograda na poziciji
Banovci - Padinska Skela - PK "Beograd" - veza
ka Panevu (E-75), to ostaje kao jedno od
otvorenih pitanja.

U oblasti eleznikog saobraaja, pruni koridori od
znaaja za Beograd su:

- Beograd - Stara Pazova - Ruma - id (veza sa
Hrvatskom)

- Beograd - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica (veza
sa Maarskom)

18
- Beograd - Lapovo - Ni - Preevo (veza sa
Makedonijom)

- Beograd - Valjevo - Podgorica

- Beograd - Panevo - Zrenjanin - Kikinda (veza sa
Rumunijom)

- Batajnica - Ostrunica - Beograd Ranirna

- Beograd Ranirna - Jajinci - Beli potok - Vina -
Panevo.

Razvoj renog saobraaja planiran je sa etiri glavne
luke, i to u Beogradu, Panevu, Novom Sadu i Prahovu
sa svojom infrastrukturom, pretovarnim i skladinim
kapacitetima.

Vazduni saobraaj planiran je u smislu rekonstrukcije
poletno-sletnih staza i rulnih pista, dogradnje druge
poletno-sletne staze i uvoenja novih tehnologija na
aerodromu "Beograd". Lokacije na kojima se ve
obavljaju neke aktivnosti, kao i pojedine nove lokacije
sa ciljem da se rezervie i sauva prostor za budue
aerodrome, jesu Lisiji jarak i Batajnica.

U oblasti industrijskog razvoja, uz neophodno
prestrukturiranje, dalje specijalizacije proizvodnje i
privrednog povezivanja sa drugim industrijskim
centrima, Beograd i dalje ostaje okosnica razvoja.
Osnovni dugoroni cilj je potpunije korienje resursa i
uravnoteenija teritorijalna struktura. Posebni cilj je
selektivnost u alokaciji pojedinih industrijskih grana i
usmeravanje manje efikasnih i lokaciono fleksibilnih
grana u druga podruja.

Potencijalni pojasevi industrijskog razvoja sa
industrijskim centrima su:

- dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Panevo,
Smederevo, Obrenovac);

- velikomoravski i junomoravski (Beograd,
Smederevo, Poarevac);

- pojas od Beograda, preko Paneva, Alibunara i
Vrca, do rumunske granice;

- ibarski (Beograd, Lazarevac) i

- pojas Zajear - Bor - Majdanpek - Poarevac -
Beograd.

U smislu vodosnabdevanja, preko savsko-beogradskog
sistema e sve beogradske optine do Mladenovca biti
povezane u jedinstven sistem.

U sferi turizma Beograd spada u grupu prioriteta kao
glavni turistiki centar Srbije i evropski tranzitni i
turistiki centar.

1.8.5. Potreba za novim generalnim planom

Sada ulazimo u nov period drutvenog i ekonomskog
razvoja koji e traiti drugaije urbanistike odgovore
za prostorne zahteve, ali i drugaiji urbanizam koji e
na novi nain reagovati na zateene i nasleene
prostorne izazove Beograda. Tri osnovna razloga za
pristupanje izradi novog generalnog plana Beograda
su:

- novi drutveni sistem, koji se postepeno raa i koji
zahteva novi plan kojim e se usmeravati gradski
razvoj;

- postojanje realne potrebe da se na aktuelne
privredne i socijalne zahteve odgovori novim
urbanistikim reenjima i

- tree, nuno je da se preispitaju i ocene instrumenti
sprovoenja Generalnog plana, da se aktuelizuju,
srede, ak i ponite brojni detaljni planovi,
razliite odluke i postupci i da se prilagode ili
uvedu novi koji odgovaraju stvarnim potrebama
privrede i graana.

Sve ovo to je prethodno nabrojano nije mogue bez
potpune obnove, odnosno izrade novog generalnog
plana Beograda. Skuptina grada Beograda je, polazei
od sagledane potrebe za hitnim reavanjem niza
znaajnih urbanistikih pitanja, na sednici 14. februara
2001. godine donela Odluku o pristupanju izradi
generalnog plana Beograda, a Izvrni odbor Skuptine
grada je svojim Zakljukom od 6. aprila 2001. godine
dao pozitivno miljenje o Programu izrade generalnog
plana.

U okviru postojeeg zakonskog okvira mogue je
razviti nekoliko tipova generalnih planova. Ovakvim
reenjem data je mogunost svakom gradu da
pronalazi sebi primeren osnovni urbanistiki
dokumenat. Kakav e on biti zavisi od konkretne
gradske situacije i odlika grada. U sluaju plana za
Beograd opredeljenje je usmereno na kombinaciju
vizije i operativnog dokumenta.


2. PRAVNI OSNOV, CILJEVI, METOD, KONCEPCIJA


2.1. Pravni osnov

Generalni plan Beograda 2021. (u daljem tekstu
Generalni plan Beograda, Generalni plan i GP) jeste
opti urbanistiki plan odreen kao plan koji se donosi
za grad Beograd Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003)
posebno u l. 2, 35, 36, 40, 41, 42, 43, 69, 169, 170,
173, pripremljen u saglasnosti sa "Pravilnikom o
sadrini i izradi urbanistikog plana" ("Slubeni glasnik
Republike Srbije", broj 53/99), a na osnovu "Odluke o
pristupanju izradi Generalnog plana Beograda"
Skuptine grada Beograda ("Slubeni list grada
Beograda", broj 4 /2001).

19
Poto je priprema plana otpoela i Nacrt plana je
utvren, struna rasprava i javni uvid okonani su do
27. marta 2003. godine, a novi zakon je stupio na
snagu 13. maja 2003, to je Generalni plan po
prethodnom zakonu nastavljen, usklaen i zasnovan i
na vaeem zakonu.


2.2. Opti urbanistiki ciljevi Beograda


U ovom delu izloen je najpre predlog optih
urbanistikih ciljeva Beograda koji proizilaze iz ocene
sadanjeg stanja i procene budueg razvoja.

2.2.1. Beograd, grad nae zemlje

Beograd je tokom istorije uspeo da zauzme mesto
vodeeg grada u nekadanjoj Jugoslaviji, a i u naoj
dananjoj zemlji. To nije argument svekolike
dominacije. Suprotno tome Beograd treba, a to i moe,
da svoje vostvo po veliini i neretko po kvalitetu
pretvori u paljivu podrku gradovima nae zemlje.
Razmene na regionalnom nivou, udruivanja i
saradnje, mogu da budu osnov prenosa znanja,
kulturnih obrazaca, graanskih i gradskih vrednosti, i
naroito privredne saradnje. Taj proces ne moe da
ima jednosmerni karakter. Beograd je neretko uio i
preuzimao iz drugih sredita kakvi su Novi Sad, Ni,
Kragujevac ili Subotica, ali i mnogih drugih.

Meutim, kao i drugi nai gradovi, Beograd ima
obavezu da podnese i teret opteg siromatva,
nezaposlenosti i privredne umrtvljenosti. Svoje
nesumnjive komparativne prednosti Beograd ne sme
da koristi za prebacivanje tereta obnove u druge
centre. Smiljena regionalna politika sa visokim
ueem lokalne samouprave, svesno decentralizovana
u poljima koja se svuda u svetu raunaju za stvar
manjih zajednica, treba da pomogne da se korak po
korak izvuemo iz tekoa. Beograd, susedni gradovi i
udaljeniji gradovi, treba da se razvijaju na osnovama
regionalizma.


2.2.2. Beograd, evropska metropola

Pre samo jedne decenije Beograd je bio sredite
Balkana i jedan od vanih evropskih gradova.
Uruavanje ukupnog sistema teko je otetilo i urbani
sistem Beograda. Danas su prisutne tekoe, od
kulturne marginalizacije i ekonomske neatraktivnosti,
preko privredne i saobraajne neefikasnosti, do
naruene lepote i identiteta grada. Opta urbana
oteenost jedan je od dominantnih problema sa
kojima e Beograd da se sukobljava u narednim
godinama. Poseban aspekt ove tekoe je mogunost
daljeg zaostajanja u odnosu na druge glavne gradove
centralne i istone Evrope. Beograd je evropska
metropola koja treba da iskoristi specifinosti i
prednosti svog povoljnog stratekog poloaja u odnosu
na ostale evropske metropole kao i blizinu vanih
meunarodnih koridora. Ulogu metropole, Beograd
ostvaruje razvijanjem funkcija i delatnosti koji
odgovaraju takvom rangu grada (usluge, tercijarne
delatnosti, turizam, nauni i obrazovni centri, reni
saobraaj, tranzitni saobraaj itd.), a razvoj treba da
se zasniva na stvarnim komparativnim vrednostima uz
poboljanje kvaliteta fizikih struktura i ivotne
sredine, kao i identifikacijom, afirmacijom i
unapreenjem specifinih elemenata identiteta grada.
Kao jedan od vanih gradova Evrope, Beograd treba da
ue u mree koje ovi gradovi danas formiraju, ali i u
utakmicu sa njima na polju prestinosti, ekonomske
efikasnosti i lepote.


2.2.3. Dunavska orijentacija Beograda

Poseban strategijski cilj GP jeste orijentacija Beograda
ka Dunavu koji je jedan od dva najznaajnija
saobraajna koridora koji prolaze kroz na grad i
zemlju. Ta orijentacija se ogleda u nizanju razliitih
privrednih, maritimnih, turistikih, rekreativnih, ali i
centralnih i stambenih sadraja du desne obale
Dunava, kao i znaajnijoj raznovrsnijoj izgradnji na
levoj obali Dunava poev sa novog rekreativnog
ostrva, pa zakljuno sa novim pristanitem. Novost u
ovome planu jeste predlog smanjenja industrijskih
kapaciteta na podruju Ade Huje u korist centralnih
delatnosti i predlog kompletiranja novih lokacija u zoni
Reve. Tu se planira izgradnja jednog novog bazenskog
pristanita opsluenog industrijskim kolosecima iz
stanice Ova. Protezanje novih centralnih sadraja sa
desne obale Dunava, dublje ka unutranjosti gradskog
tkiva bie najdominantnije na Dorolu i du Ruzveltove
ulice.


2.2.4. Beograd u dosluhu sa prirodom

Nekontrolisani rast i zaostalost privredne osnove, imali
su posledicu i u postepenom gubitku vrednih zelenih
prostora, poev od onih najmanjih skverova, do
parkova i uma. Grad jeste vetaka struktura, ali su
elementi prirode zbog toga meu najbitnijim. Postoje i
negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih povrina,
divlje gradnje na poljoprivrednom zemljitu,
zauzimanja visokih bonitetnih klasa zemljita za
industrijske objekte. Sve ovo pokazuje nedostatak
svesti o vanosti ovih prostora za ekosistem, klimatske
uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba
svi zajedno da uivamo. Rekonstrukcija ove svesti i
obnova elemenata prirode u gradu ogleda se u
afirmaciji postojeih ada i stvaranju novih, kao zelenih
oaza u naselju, provlaenju zelenih klinova kroz
gradsko tkivo, ouvanju razliitih vrsta biotopa: uma,
ritova, itd. Zelene zone treba raspodeliti ravnomerno,
planirati zatitno zelenilo oko postojeih i planiranih
privrednih zona kao i prema poljoprivrednom zemljitu.
Poljoprivredna zemljita najviih bonitetnih klasa kao i
ono opremljeno melioracionim kanalima treba uvati u
istoj nameni. Treba, osim planskih, definisati i uvesti i
druge mehanizme za ouvanje poljoprivrednih,
umskih i slobodnih povrina, postojeih zelenih
20
kompleksa, kao to su Ratno ostrvo, leva obala
Dunava, Zvezdara, Topider, Koutnjak, Avala i drugi.


2.2.5. Beograd, grad po meri odrivosti

Odrivi razvoj je preduslov kvalitetnog ivota u gradu.
On podrazumeva identifikaciju, sanaciju i uvanje
neobnovljivih prirodnih resursa i stvaranje uslova za
formiranje kvalitetnog okruenja dugoronim
sagledavanjem trokova i koristi od razvoja pojedinih
funkcija grada ili graditeljskih poduhvata. Efikasno
upravljanje i optimalno korienje pogodnosti i
potencijala Beograda tako da se stvore uslovi za
potovanje javne dobrobiti i usklaivanjem optih i
pojedinanih interesa, jeste jedan od vanih ciljeva
plana. Izgradnja grada je prvenstveno usmerena ka
postojeem tkivu, zaokruivanju postojeih i
opremljenih stambenih i radnih zona, uz ogranieno
linearno irenje. Unapreenje uslova ivota na
prostorima nelegalne stambene izgradnje, na
privatnim parcelama, za koje se utvrdi da je to
mogue, a javni interes nije ugroen, integrisanje ovih
naselja u tkivo grada, jedan je od zadataka plana.
Unapreenje uslova ivota u siromanim naseljima,
utvrivanjem specifinih uslova za njihovu
transformaciju ili sanaciju, takoe.


2.2.6. Beograd, urbanistiki regulisan grad

Obimna bespravna izgradnja, koja je do pre jedne
decenije pokrivala samo periferne delove, proirila se
na veliki deo gradskog tkiva, a zahvatila je i sam
centar grada. Znaajne tete ovakvog razvoja proteu
se od irenja arhitektonskog neukusa i graevinske
nevinosti do elementarnog nepotovanja i
zaposedanja javnih prostora i ulica. Svi akteri
izgradnje grada (nekoliko sekretarijata, Direkcija za
gradsko graevinsko zemljite i izgradnju Beograda i
Urbanistiki zavod), treba da izrade odgovarajue
procedure breg reagovanja na zahteve graditelja.
Beograd treba da se vrati urbanizmu kao jednom od
stoera prostornog regulisanja grada.


2.2.7. Beograd, grad sloenih uspomena

Uvaavanje urbane memorije Beograda i afirmisanje
diferencirane kulturno istorijske urbane matrice tri
osobena prostorna entiteta Beograda, Zemuna i Novog
Beograda, sa njihovim specifinim centralnim zonama,
predstavlja jedan od vanih stratekih okvira urbane
obnove i rekonstrukcije. Generalni plan, orijentisan na
korienje potencijala postojeeg grada, treba da
omogui mehanizme za bre, efikasnije i
uravnoteenije ostvarivanje uloge i znaaja postojeeg
graevinskog fonda, primenom koncepcije integralne
zatite graditeljskog naslea. Afirmacija javnih
prostora i ambijentalnih celina, isticanje i uvanje
kvalitetnih vizura i silueta grada, unapreuju identitet
Beograda i predstavljaju okosnicu kvalitetne
transformacije gradskog okruenja.

2.2.8. Beograd, grad zaokruenog izgleda

Poslednja decenija je uinila da fiziki izgled grada
postane obeleen atributima zaputenosti,
nedovrenosti, neodravanosti, siromake
improvizovanosti, jeftinog izgleda, profiterskog
neukusa. Postupno, sredstvima urbanistike regulacije,
pravilima graenja (ali i pravilima za postizanje
gradske lepote), odgovarajuim merama gradske
politike i angaovanjem svojih stanovnika, Beograd
treba da oplemeni svoja zaputena zemljita, da
popravi svoje ulice i instalacije, da obnovi svoje
parkove i zelene oaze, da okrei svoje fasade i vrati
ukrase, da obnovi nadmetanja za "najlepi balkon u
kraju". Lep izgled grada, njegova upristojenost i
uljuenost su vrednosti koje imaju i svoju naglaenu
materijalnu dimenziju, koje se u skupu znaajnih
gradova uvaavaju.


2.2.9. Beograd, grad privredne vitalnosti

Generalni plan treba da prui osnov za aktiviranje
postojeih proizvodnih potencijala i zaokruenje
postojeih radnih zona, kao i prostorni i urbano
tehniki okvir za perspektivne privredne aktivnosti koje
su u skladu sa izabranom drutveno-ekonomskom
strategijom razvoja Beograda. Vee proizvodne
privredne aktivnosti treba razvijati du Dunava (kao
veze sa Severnim i Crnim morem) nizvodno od grada,
koristei postojee luke kapacitete. Tei se
ravnomernoj raspodeli radnih mesta, kako u
centralnim, tako i u ostalim privrednim zonama, koja
odgovara prostornoj distribuciji stanovnitva,
saobraajnoj dostupnosti, postojeoj infrastrukturnoj
opremljenosti, klimatskim i mikroklimatskim uslovima,
uz postepeno prenoenje manje zavisnih aktivnosti u
prigradske optine i ostale regione Srbije. Privredne
aktivnosti treba razvijati selektivno, tako da se izbegnu
opasnosti ugroavanja ivotne sredine. Zakonsku
regulativu u domenu zatite ivotne sredine treba
prilagoditi i usaglasiti sa jedinstvenim zakonima
Evropske unije, primeniti pravila o neophodnim
zatitnim zonama u zavisnosti od vrste proizvodnje i
uvesti neophodni monitoring uz konkretne akcione
mere. Projekti za aktiviranje znaajnih lokacija i
programa kao to su, na primer, Savski amfiteatar,
centar Novog Beograda - novi poslovni city, reke i
rene obale, sastavni su deo GP-a.

2.2.10. Beograd, grad za sve ljude

Prostorni i programski predlozi i reenja Generalnog
plana saglasni su sa oekivanom transformacijom
upravljanja i korienja graevinskog zemljita na
trinim osnovama. Trina orijentacija treba da bude
praena odgovarajuom socijalnom politikom koja e
zastupati potrebe manje monih i manje
privilegovanih. Definisanje drutveno prihvatljivih
urbanistikih parametara, standarda i normativa za
trinu stambenu izgradnju, za drutveno finansirano
stanovanje, sanaciju slamova i nehigijenskih etvrti, za
21
izgradnju prostora za javne sadraje, slobodnih
povrina i javnog zelenila treba da bude zasnovano na
efikasnoj kombinaciji trinih i planerskih mera i
instrumenata. Unapreivanje postojeih mrea i
usklaeno infrastrukturno opremanje prostora
tehnikim, komunalnim i saobraajnim sistemima
nuna je pretpostavka ostvarivanja prava na stan,
zaposlenje, kolovanje i zdravlje, a Beograd treba da
bude grad za sve ljude bez obzira na njihovo poreklo i
rasu, kolovanost i materijalni status, uzrast i pol, veru
i uverenje.


2.2.11. Beograd, povezan i pristupaan grad

Saobraajni sistem Beograda treba obnoviti
uspostavljanjem harmoninog odnosa korienja
zemljita i prevoznih zahteva i kapaciteta, kao i
meusobne usklaenosti u razvoju svih vidova
daljinskog, regionalnog i unutargradskog saobraaja.
On treba, pre svega, da se zasniva na efikasnom i
racionalnom korienju raspoloivih prevoznih
kapaciteta ime se na dostupan i odriv nain
poveava nivo usluge i bezbednosti saobraaja. Sa
druge strane, gradsko izgraeno tkivo, sastavljeno od
pojedinanih parcela i zgrada, sa svojim pojedinanim
interesima ne bi trebalo da bude konica otvaranju
mogunosti vee i prirodnije prohodnosti. Kretanje iz
dela u deo grada, danas skoro blokirano u vrnim
asovima, moe se poboljati samo uvoenjem jaih
sistema javnog prevoza, pre svega inskim sistemima.
Ono treba i moe da bude praeno i daljim razvijanjem
i kompletiranjem uline mree, koja na nekim
delovima centralne zone poiva na matricama s kraja
pretprolog veka. U daljem procesu ostvarivanja,
nadlene slube i graani treba da pronau prave
dogovore za otvaranje novih ulica i zaokruivanje onih
koje su zapoete pre vie decenija.


2.2.12. Beograd, grad kulture

Struktura sadraja Beograda treba da bude u skladu sa
strukturom velikih evropskih gradova. Beograd treba
da postigne strukturu javnih sadraja koju danas imaju
gradovi njegove veliine i nacionalnog znaaja.
Potrebna je rezervacija prostora za ove namene - od
prostora Muzeja grada, Opere, Filharmonije, do
komercijalnih sportskih sadraja, kao to su golf
tereni, staze za auto-moto trke i slini sadraji.
Beograd moe i treba da bude ponovo kulturni centar
Balkana, uvanjem i daljim razvojem kulturnih
specifinosti, jaanjem svog identiteta i
prepoznatljivosti. Postojee kulturne manifestacije, iji
znaaj je preao domae granice, moraju da imaju
svoja utemeljena mesta dogaanja, svoje prostore,
zgrade kao simbole gradskih manifestacija.






2.3. Metod izrade plana


2.3.1. Glavni koraci izrade GP

Osnovne odlike metoda kojim je izraen Generalni plan
su: transparentnost postupka i ukljuivanje velikog
broja razliitih zainteresovanih subjekata, profesionalni
rad sproveden u etiri ciklusa u kojima se insistiralo na
sintezi rezultata - urbanistikih reenja, znatno
oslonjene na savremene kompjuterske alate u
reavanju razliitih zadataka tokom rada, timski rad sa
naglaenom ulogom sinteznog tima, kao i stalna
saradnja sa Sekretarijatom za urbanizam i Direkcijom
za gradsko graevinsko zemljite.

Metod rada za izradu Generalnog plana sastoji se iz
sledeih radnih linija:

- rad na osnovnom bloku profesionalnih aktivnosti
koji je dao Hipotezu, Koncepciju, Prednacrt i Nacrt
plana, kao glavne korake;

- ocenjivanje meuizvetaja od strane strunog
saveta GP, politiara, strunjaka i graana;

- saradnja sa graanima i optinama, kao i
profesionalnom i kulturnom javnou;

- saradnja sa sekretarijatima, zavodima, JKP i
Direkcijom za graevinsko zemljite;

- saradnja sa stranim konsultantom za saobraaj;

- saradnja na dva posebna zadatka koji su uporedo
raeni sa izradom GP - Prostornom planu
Beograda i Regulacionom planu centralne zone -
Prostorna celina optine Vraar.

2.3.2. Funkcionalni obuhvat

Osnovna tematska podruja kojima se Generalni plan
bavio definisana su Odlukom o pristupanju izradi
plana. Ova tematska podruja sadre odgovarajue
potceline koje Plan obrauje. To su Priroda:
morfologija, hidrologija, geologija, seizmologija, klima,
pedologija; Drutvo: stanovnitvo, socijalne pojave i
procesi, ekonomija, pravo; Gradsko graevinsko
zemljite: povrine, katastar, status svojine, status
korienja, trite, zemljina politika; Gradsko tkivo:
stanovanje, centri, komercijalni sadraji, javne slube,
privredne zone, javni prostori; Gradsko zelenilo i
pejza: elementi prirode, zeleni prostori grada;
Saobraaj: javni, individualni, elezniki, vazduni,
reni, peaki, biciklistiki, saobraajnice, ulice;
Infrastruktura: energetska, telekomunikaciona, vodna,
komunalna.

Veliki projekti i definisanje prioritetnih razvojnih celina
deo su plana. Generalni plan takoe obuhvata i zatitu
prirode, pitanja ivotne sredine, kulturne batine,
odrivog razvoja, racionalne upotrebe resursa itd.

22

2.3.3. Vremenski obuhvat Generalnog plana

Generalni plan daje predloge razvoja Beograda za dva
perioda. On je kombinacija vizije budunosti do 2021.
godine i operativno znaajnih akcija, koje mogu poeti
ili se realizovati do 2006. godine.


2.3.4. Izvori za rad na Generalnom planu

Reenja koja su ponuena formirana su na osnovu
nekoliko izvora. Na prvom mestu tu su domae ideje i
na njima zasnovana iskustva o planiranju razvoja
Beograda. Treba pomenuti postojei Generalni
urbanistiki plan iz 1985. godine i neka od reenja koja
su razvijena u okviru rada na Prostornom planu Srbije.
Pojedinani koncepti i reenja, koja su tokom vremena
dobila potvrdu profesionalne javnosti, takoe su jedan
od vanih izvora za rad na ovom planu. Pojedina
reenja, saobraajna, fizike strukture, zelenila i sl.,
koja su stvorena u okviru regulacionog planiranja u
Urbanistikom zavodu, takoe su vaan izvor. Veliki
broj radova u vezi sa planiranjem i ureivanjem grada,
iznetih na brojnim strunim i naunim skupovima,
takoe su bili u vidu prilikom ovog rada. Pored
domaih izvora, koriena su i najvanija dokumenta
konferencija "Habitat II" i "Istanbul plus 5", koji daju
najvaniji doktrinarni okvir za sagledavanje razvoja
gradova u narednom periodu. Koriene su i evropske
povelje i uputstva za tretman gradova, kao to je
Evropska urbanistika povelja ili dokumenti
specijalizovanih profesionalnih organizacija.


2.3.5. Kvalitet ulaznih informacija

Generalni plan Beograda zapoeo je da se radi sa
informacionom osnovom kojom su Urbanistiki zavod i
druge slube grada poetkom 2001. godine
raspolagale. U cilju osveavanja informacione osnove
dopuna podataka bila je obavljena tokom izrade Plana
u nekoliko navrata. Izvreno je sakupljanje i obrada
postojee statistike grae na nivou optina i
statistikih krugova za 1971, 1981. i 1991. godinu.

Stanje informacione osnove za infrastrukturu,
saobraaj, deo fizike strukture Beograda, deo
delatnosti i funkcija, jeste relativno zadovoljavajue i
dalo je mogunosti da se sa radom na GP napreduje
kao i da se on zavri.


2.3.6. Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R
1:20.000.

Poseban problem, koji je na poetku izrade Plana bio
vrlo izraen, bio je nedostatak aktuelne kartografske
podloge. Sredinom 2001. godine izraen je ortofoto
materijal u R 1:5.000. Ortofoto snimak je
georeferencirana podloga sa rezolucijom od 35 cm, to
daje mogunost poveanja i kontrole reenja do
priblino R 1:2.500. Na osnovu ortofoto materijala,
formirana je Karta blokova kao osnovna kartografska
podloga za Generalni plan.

2.4. Dugorona koncepcija organizacije i
ureenja prostora

Dugorona koncepcija organizacije i ureivanja
prostora koji pokriva Generalni plan Beograda
zasnovana je na strategiji i odgovarajuim planskim
reenjima i merama koji su definisani u ovom GP kao
odgovori na probleme sa kojima se grad danas
susree.

Glavna zamisao koja je ugraena u koncepciju
organizacije i ureenja prostora ovom GP jeste
unutranja transformacija gradskog tkiva uz
odgovarajuu spoljnu izgradnju za sektore za koje je
ocenjeno da e imati izraenu potrebu za novim
lokacijama. To su privreda kao pokreta razvoja,
sistem javnog zelenila kao svojevrsni rekreativni resurs
i ekoloka infrastruktura, kao i nova stambena
izgradnja kao odgovor na nove potrebe stanovnika
grada.

Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih
projekata uz potovanje potrebe malih investitora da
grade praktino u skoro svakoj taki gradskog tkiva.
Veliki razvojni projekti definisani su za dva vremenska
horizonta - za prvu fazu koju uslovno moemo da
odredimo kao period do 2006, i za dalji razvoj do
2021. godine.

Trea zamisao jeste da svaka obimnija izgradnja
obavezno mora da se oslanja na odgovarajuu
komunalnu i saobraajnu infrastrukturu ime ne samo
da se titi sredina, ve se obezbeuje da ona postane
deo ukupnog sistema Beograda. Privredna, stambena,
rekreativna, tercijarna i sl. obimna gradnja nije
mogua bez uporedne gradnje potrebne komunalne
infrastrukture i odgovarajuih saobraajnica.

etvrta zamisao dugorone koncepcije je da se
ostvarivanjem ovog GP osigura snano povezivanje
izgraenog tkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je
grad iznikao. Ova zamisao sprovedena je u nekoliko
razliitih segmenata i sektora. Sistem javnog zelenila,
striktno izbegavanje gradnje na nepovoljnim terenima,
zoniranje moguih privrednih delatnosti, jaka
orijentacija ka rekama i pre svega Dunavu, uputstva
da se koriste lokalni vodni resursi, organizovano
uvoenje autonomnih izvora bioklimatske energije,
energije Sunca, vetra, geotermalnog potencijala, uz
neophodne mere tednje kod domainstava u zonama
sa niskim gustinama naseljenosti, su najvaniji delovi
realizacije ove zamisli.

Peta zamisao jeste plansko uvanje za budunost
transportnih koridora kao i zemljita koje je pogodno
za razliite namene. Povrine za gradske aktivnosti
vee su od trenutnih potreba da bi se omoguio razvoj
grada i posle ovog planskog perioda. Definisanjem ovih
podruja u GP otvorena je mogunosti da grad aktivira,
23
pored planskih i druge oblike zatite ovakvih terena
(kupovina zemljita, eksproprijacija, itd.).

Prethodno opisani razvojni zadaci ostvarivae se u
uslovima koje namee tranzicija drutva. Novi
drutveni okvir, trite i demokratski odnosi,
postavljaju pred Generalni plan nekoliko novih
zahteva, a tri najvanija su: fleksibilnost umesto
krutosti, dinaminost umesto statinosti, kao i plan koji
podrava procese umesto plana koji podrava "sliku".

Imajui prethodno na umu, moemo rei da je, takoe,
bitna zamisao da GP mora da bude otvoren za svaku
investiciju, pogotovu za one znaajne koje pokreu i
privredni ivot i doprinose boljitku graana. Ovaj GP
zato poseduje visok stepen fleksibilnosti koja
omoguava da se investicioni zahtevi izvedu tako da
zadovolje privatne potrebe ali ne i da ugroze zajedniki
i javni interes grada kao celine.

Osnovne koncepcijske zamisli o prostornoj organizaciji
i ureivanju grada date su u narednim takama. Tu se
na saet nain iskazuje kako zamiljamo Beograd u
godinama i decenijama koje dolaze.

Koncepcija GP do 2021. godine predstavlja sasvim
prirodni kontinuitet sa planom iz 1985. godine. Taj
kontinuitet je ostvaren u sledeih nekoliko osnovnih
elemenata:

- uvaavanju postojee izgraenosti grada i realnih
procena fizikih mogunosti daljih intervencija u
gradu;

- kontinuitetu u planiranju saobraaja i infrastrukture
u skladu sa postojeim i planiranim namenama
povrina;

- integraciji razliitih sadraja, ukoliko se meusobno
ne ugroavaju, umesto njihovog razdvajanja;

- planiranju zatite i razvoja preostalih prirodnih
zelenih masiva duboko urezanih u gradsko jezgro,
kao i negovanje unutar gradskog zelenila.

Promene u odnosu na plan iz 1985. godine jesu
sledee:

- poveanje planiranog izgraenog podruja grada;

- promene u socijalnim i ekonomskim okolnostima
budueg razvoja;

- planiranje nekoliko kljunih velikih razvojnih
projekata;

- planiranje povrina za individualnu izgradnju
naroito u kontinualno izgraenom tkivu grada
kao oekivanog dominantnog vida reavanja
stambenih potreba u budunosti;

- intenzivnije ureivanje prigradskih naselja po obodu
grada radi ravnomernijeg ukupnog razvoja;
- racionalnije planiranje intervencija u saobraaju i
infrastrukturi;

- isticanje tri kraka prirodnog koridora Dunava i Save
sa Velikim ratnim ostrvom kao glavnog motiva
prostorne organizacije.


3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA


3.1. Povrina podruja Generalnog plana

Planska reenja odnose se na prostor unutar granice
koja je ustanovljena prethodnim generalnim planovima
Beograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povrine, uz
aktuelna preciziranja granice itavom duinom i uz
dodatak 255 ha povrine u optinama Zemun i Grocka,
koje su dodate radi obezbeivanja jedinstvenog reima
planiranja i realizacije u privrednim zonama u KO
Dobanovci (199 ha) i KO Vrin (55 ha), tako da ukupna
povrina podruja Generalnog plana Beograda iznosi
77.602 ha.

3.2. Opis granice Generalnog plana

Granica podruja obuhvaenog Generalnim planom
Beograda (GP) obeleena je na grafikim prikazima i
obuhvata granine linije kako sledi:

Na istoku, poev od ua Dunavca u Dunav, prua se
nizvodno Dunavom du spoljnih granica KO Vina i KO
Ritopek, prema optini Panevo do KO Grocka. Ovde
granica GP izlazi na kopno i ide spoljnim granicama KO
Ritopek, KO Bole, KO Letane, KO Zuce do preseka sa
zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd
- Ni. Ovde granica GP zalazi u KO Vrin, ide na jug
zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd
- Ni, sve do puta kp 8670/4 koji preseca i dolazi do
njegove granine linije blie Autoputu. Graninom
linijom, levom stranom ovog puta, idui na jugoistok,
granica GP dolazi do granine linije kp 3268, a zatim
dalje nastavlja na jugoistok graninim linijama kp
3268, kp 3243, kp 3242 i kp 3270/15, tako da ove
katastarske parcele ukljuuje u podruje plana. U
severoistonoj menoj taki kp 3270/15 granica GP
skree na jug, do granine linije puta kp 3270/9, prati
tu graninu liniju u pravcu zapada, preseca put kp
8312, zatim nastavlja graninim linijama kp 3263/1,
kp 3262/1, kp 3262/2, kp 3262/3, kp 8616/2 (put) i
obuhvatajui navedene parcele granica GP dolazi do kp
3519/1. Dalje granica GP pravcem jugozapad - zapad
ide graninim linijama parcela koje obuhvata, i to: kp
3519/1, kp 3520/1, kp 3520/3, kp 3520/4, kp 3520/6,
kp 3520/5, kp 3524/1, kp 3526/2, kp 3168/1, kp
3167/4, kp 3167/3, kp 3167/2, kp 3166/4. kp 3166/3,
kp 3164, preseca put kp 8516/1, a zatim nastavlja
graninim linijama parcela kp 3159/4, kp 3159/3, kp
3159/2 i kp 3159/1 i ukljuujui ih u podruje GP stie
do puta kp 8466. Nastavljajui dalje, granica plana
preseca put kp 8466, skree na sever graninom
linijom ovog puta do granine linije kp 3007/9, a zatim
skree na severozapad, ide graninom linijom ove
24
parcele, koju obuhvata, sve do preseka sa
eksproprijacionom linijom pruge Beograd - Poarevac
kp 8652 KO Vrin. Istonom eksproprijacionom linijom
pruge, granica GP ide na sever do preseka sa granicom
KO Zuce i dalje nastavlja na zapad spoljnom granicom
KO Zuce. Zatim nastavlja spoljnim granicama KO Beli
Potok, KO Pinosava, KO Ruanj, KO Sremica, KO
Velika Motanica i KO Rucka, do reke Save. Odatle
granica GP vodi nizvodno Savom du spoljnih granica
KO Rucka, KO Umka, KO Peani i KO Ostrunica do KO
Surin kod eleznikog mosta kod Ostrunice. Ovde
granica GP ponovo izlazi na kopno i ide spoljnom
granicom KO Surin do preseka sa graninom linijom
izmeu kp 5370 i kp 5369/1 KO Dobanovci. Ovde
granica GP zalazi u KO Dobanovci i ide pomenutom
graninom linijom kp 5370 i kp 5369/1 na sever,
preseca put kp 5307/1 i stie do granine linije kp
5368. Zatim granica GP skree na istok idui
graninom linijom kp 5368 i puta kp 5307/1 stie do
zajednike granine linije izmeu kp 5368 i kp 5367,
kp 5366/1, gde skree na severozapad, nastavlja
pomenutom zajednikom granicom, preseca put kp
5506/3 i stie do granine linije kp 5506/3, kp 5382/1.
Sada granica GP skree na jugozapad pratei graninu
liniju izmeu kp 5382/1 i kp 5506/3 (put) do preseka
sa graninom linijom kp 5381 i kp 5382/1 kojom
nastavlja u pravcu severozapada, sve do preseka sa
graninom linijom (istona) kanala Galovica kp 6073.
Istonom graninom linijom kanala Galovica granica
GP skree na sever i ide do preseka sa produetkom
granine linije kp 5404/3 i kp 5421/1 kojom nastavlja,
kreui se na istok, prelazi preko kp 5421/2 i dolazi do
granine linije puta kp 6599. Zapadnom graninom
linijom, levom stranom puta kp 6599, granica GP
pravcem severoistok, ide sve do eksproprijacione linije
puta A III Batajnica - Progar (produetak ulice Marala
Tita). Eksproprijacionom linijom puta A III kp 5503,
granica skree na severozapad, do preseka sa
produetkom zapadne granine linije ulice Beogradske
kp 3454. Zapadnom graninom linijom ul. Beogradske
kp 3454 granica GP ide na sever, sve do ulice
Zemunske kp 3448/1 koju preseca i produava dalje
graninom linijom izmeu kp 4983 i kp 3430, kp 3431 i
kp 3453/1 (zavretak Ul. proleterske). Graninom
linijom Ulice proleterske kp 3453/1 i kp 4978/2,
granica GP, idui na severozapad, dolazi do puta kp
5020, kojim skree na severoistok, ide graninom
linijom pomenutog puta kp 5020 i kp 4978/2 i 4978/1
KO Dobanovci do preseka ove granine linije i zapadne
eksproprijacione linije pruge Ostrunica - Batajnica i
ide zapadnom eksproprijacionom linijom ove pruge na
sever do izlaska na granicu KO Dobanovci. Nadalje ide
spoljnom granicom KO Dobanovci i KO Batajnica i,
izlazei na granicu prema optini Stara Pazova, izbija
na Dunav. Zatim granica GP ide nizvodno Dunavom
du spoljnih granica KO Batajnica i KO Zemun Polje do
ua Dunavca u Dunav. Ovde granica GP ponovo izlazi
na kopno i najkraim putem skree na severoistok u
podruje KO Kovilovo do najjunije mene take kp
2110 KO Kovilovo. Dalje, menom linijom izmeu kp
2110 i Dunavca, obuhvatajui Dunavac, granica GP
nastavlja na sever do kanala kp 2299. Graninom
linijom izmeu kanala kp 2299, koji ukljuuje i kp
2130 i kp 2131 koje iskljuuje, granica GP nastavlja na
severoistok obuhvatajui kanal kp 2299, skree na
istok presecajui kanal kp 2299, ide do izlomljene
mene linije kp 2300. Graninom linijom kp 2300 i kp
2518, koje iskljuuje, granica GP preseca nasip kp
2460/1 menom linijom izmeu kp 2524, koju
iskljuuje i kp 2525, koju ukljuuje, izlazi na put kp
2159. Levom stranom ovog puta, iskljuujui kp
2158/1, granica GP dolazi do preseka sa graninom
zapadnom linijom kanala broj 2-123, kp 2576. Od ove
presene take granica GP nastavlja na sever
zapadnom linijom kanala, ukljuujui kanal i dolazi do
kanala 2-89, kp 2576. Severnom graninom linijom
kanala 2-89 idui na istok, obuhvatajui isti kanal,
granica GP dolazi do granine linije izmeu Glavnog
kanala kp 2544, koji ukljuuje i kp 2094, koju
iskljuuje. Granica GP dalje nastavlja na jugoistok
graninom linijom Glavnog kanala, kp 2544,
obuhvatajui ga, sve do preseka ove granine linije sa
graninom linijom kanala 4-29, kp 2581. Od ove
presene take, kreui na severoistok izlomljenom
graninom linijom kanala 4-29, kp 2581 i kanala 4-30,
kp 2580 KO Kovilovo, ukljuujui obe ove parcele,
granica GP dolazi do granice KO Bora, na zapadnoj
obali kanala Vizelja. Kreui na sever, granica GP
nastavlja spoljnom granicom KO Bora i KO Ova,
izlazei na granicu prema optini Panevo i ide dalje
spoljnom granicom KO Ova i KO Krnjaa. Ovde
granica GP izbija na Dunav, pratei granicu prema
Panevu, kree uzvodno, preseca Dunav, ulazi u
Dunavac i pratei spoljne granice KO Vinjica i KO
Veliko Selo, granica Generalnog plana Beograda dolazi
do polazne take - ua Dunavca u Dunav. Povrina od
199 ha, koja se dodaje u katastarskoj optini
Dobanovci i povrina od 55 ha, koja se dodaje u
katastarskoj optini Vrin obeleena je na grafikim
prikazima.

3.3. Graevinski rejoni i gradsko graevinsko
zemljite


3.3.1. Graevinski rejoni

Graevinski rejoni unutar podruja Generalnog plana
obuhvataju javno i ostalo graevinsko zemljite, i to
kao jedan povezani graevinski rejon i vie manjih
enklava odvojenih zemljitem koje nije namenjeno
izgradnji, sa ukupno 53.940 ha.

U graevinski rejon nije ukljuen deo poljoprivrednog,
umskog i vodnog zemljita, kao i koridori
infrastruktura i puteva koji kroz njih prolaze, u
delovima u kojima neposredno korienje ovih
povrina nije u funkciji gradskih aktivnosti. Meutim,
ukljuene su one granine poljoprivredne i umske
povrine u kojima se nalaze grupe objekata na koje se
mogu posle izrade planova regulacije proiriti granice
susednih namena, zatiena vodoizvorita i povrine
reka i obala od posebnog znaaja za ureivanje
Beograda na rekama.

25
Granice graevinskih rejona prikazane su
odgovarajuom linijom na grafikom prilogu 1.
"Granice". Poloaj date linije moe se koordinatno
odrediti i georeferencirati sa tanou svojstvenom
razmeri 1:20.000, ali on je usmeravajui a ne
definitivan jer ga treba precizirati i odrediti i posebnom
gradskom odlukom u skladu sa zakonom.


3.3.2. Gradsko graevinsko zemljite

Unutar podruja Generalnog plana nalazi se i prostor
gradskog graevinskog zemljita koje je u 2001. godini
obuhvatalo 45.692 ha, i koji je prikazan na grafikom
prilogu 1. "Granice". Poto je potrebno doneti niz
gradskih odluka u vezi sa prestankom vaenja ove
kategorije zemljita, ovaj prikaz granice ima karakter
informacije a ne planske odredbe.


3.4. Prostorne zone

U podruju Generalnog plana, ukupne povrine od
77.602 ha, definisane su etiri prostorne celine, koje
ine glavne prostorno-funkcionalne, urbanistiko-
arhitektonske i predeonoekoloke zone Beograda u
kojima se mogu oekivati razliite intervencije u
periodu primene plana:

- I centralna zona (3.206 ha);

- II srednja zona (8.532 ha);

- III spoljna zona (21.962 ha);

- IV rubna zona (43.902 ha).

3.5. Urbanistike celine

Unutar prostornih zona odreeno je 57 urbanistikih
celina u kojima se posebne karakteristike jo blie
grupiu.

U Centralnoj zoni su: Varo u ancu (1); Centar Novog
Beograda (2); Centar Zemuna (3); Terazije, Slavija,
Svetosavski plato (4); Luka Beograd (5); Groblje,
Bulevar, Neimar (6); Savski amfiteatar, Prokop (7);
Prvobitni Novi Beograd (8); Veliko ratno ostrvo (9).

U srednjoj zoni: Karaburma, Ada Huja (10); Zvezdara
(11); Lion, Juni bulevar (12); Duanovac, umice,
Konjarnik (13); Vodovac (14); Banjica (15); Senjak,
Dedinje, Topider (16); Rakovica (17); Banovo brdo
(18); Ada Ciganlija (19); Posavski deo Novog
Beograda (20); Beanija (21); Gornji Zemun (22).

U spoljnoj zoni: Krnjaa (23); Privredna zona Krnjaa
(24); Vinjica (25); Mirijevo (26); Mali Mokri Lug (27);
Veliki Mokri Lug (28); Kumodra, Jajinci (29); Resnik
(30); Labudovo brdo (31); eleznik (32); Veliki Maki
(33); Dr Ivan Ribar (34); Aerodrom zona Autoput
(35); Zona Autoput, Zemun polje (36); Altina,
Kamendin (37).
U rubnoj zoni: Crvenka (38); Bora (39); Ova (40);
Privredna zona Panevaki rit (41); Slanci, Veliko selo
(42); Vina, Ritopek (43); Kaluerica (44); Bole (45);
Zuce (46); Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47);
Ruanj (48); Sremica (49); Velika Motanica (50);
Peani, Umka (51); Ostrunica (52); Uzvodni Mali
Maki (53); Leva obala Save (54); Naselje Surin (55);
Surin, Dobanovci (56); Batajnica (57).

Granice Generalnog plana, prostornih zona i
urbanistikih celina usklaene su sa statistikim
krugovima radi informatike organizacije planskih
iskaza.


3.6. Javno graevinsko zemljite

U skladu sa lanom 41. stav 2. taka 1. Zakona o
planiranju i izgradnji neophodno je planirati podelu
zemljita obuhvaenog Generalnim planom na javno i
ostalo graevinsko zemljite. Javno graevinsko
zemljite obuhvata sve javne povrine definisane
lanom 2. istog zakona, odnosno objekte i komplekse
definisane propisima o eksproprijaciji i drugim
propisima.

U Generalnom planu Beograda te povrine i objekti
planirani su u odgovarajuim poglavljima teksta i
prikazani na odgovarajuim listovima grafikog prikaza
Generalnog plana.

Kao skup planiranog javnog graevinskog zemljita,
ove povrine date su na karti koja prikazuje granice i
podele podruja Generalnog plana - Planirano javno i
ostalo graevinsko zemljite (2021).

Javnim povrinama u podruju Generalnog plana
pripadaju planirane lokacije, kompleksi i prostori: za
objekte i aktivnosti od opteg interesa; za parkove i
javno zelenilo; za saobraaj i saobraajne povrine; za
vodne povrine i retenzije, kao i sve postojee
povrine za prethodne namene koje su evidentirane i
knjiene u skladu sa propisima, a ije su dimenzije i
suvie male za prikaz u podlogama i razmerama
Generalnog plana.

1. Skupu javnih povrina za objekte i aktivnosti od
opteg interesa pripadaju sledee namene prikazane i
planirane u prilozima Generalnog plana:

- Komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine -
Planirano korienje zemljita (2021).

- Sport, sportski objekti i kompleksi - Planirano
korienje zemljita (2021).

- Groblja - Planirano korienje zemljita (2021).

- Socijalno stanovanje - Planirano stambeno tkivo
(2021).

- Ogledna poljoprivredna polja - Planirano korienje
zemljita (2021).
26

- Deje ustanove - Planirane javne slube, javni
objekti i kompleksi (2021).

- Osnovne kole - Planirane javne slube, javni
objekti i kompleksi (2021).

- Oblast obrazovanja standardni nivo - Planirane
javne slube, javni objekti i kompleksi (2021).

- Ustanove primarne medicinske zatite - Planirane
javne slube, javni objekti i kompleksi (2021).

- Specijalizovana zdravstvena zatita - Planirane
javne slube, javni objekti i kompleksi (2021).

- Specijalizovani centri - Planirane javne slube, javni
objekti i kompleksi (2021).

- Kultura - Planirane javne slube, javni objekti i
kompleksi (2021).

2. Skupu javnih povrina za parkove i javno zelenilo
pripadaju sledee namene prikazane i planirane u
prilozima Generalnog plana:

- Parkovi - Planirane zelene povrine (2021).

- Skverovi - Planirane zelene povrine (2021).

- Zooloki vrt i Botanika bata "Jevremovac" -
Planirane zelene povrine (2021).

- Gradske ume - Planirane zelene povrine (2021).

- Forland - Planirane zelene povrine (2021).

- ume ada - planirane zelene povrine (2021).

- Gradska uma Avala - kompleks prigradskih uma -
Planirane zelene povrine (2021).

3. Skupu javnih povrina za saobraaj pripadaju
sledee namene prikazane i planirane u prilozima
Generalnog plana:

- Saobraaj i saobraajne povrine - Planirano
korienje zemljita (2021).

4. Skupu javnih povrina za vodene povrine i
retenzije pripadaju sledee namene prikazane i
planirane u prilozima Generalnog plana:

- Vodene povrine - Planirano korienje zemljita
voda (2021).

- Retenzija - Planirani sistem kanalisanja
atmosferskih i otpadnih voda (2021).

Dalja razrada i detaljnije opredeljenje za donoenje
optinskih odluka o javnom graevinskom zemljitu
zasniva se na generalno definisanim povrinama iz
ovog plana i na detaljnijoj proveri i razgranienju na
nivou pojedinanih kompleksa i parcela.


3.7. Ostalo graevinsko zemljite

U okviru graevinskog rejona, kao i u prostorima van
graevinskog rejona a u podruju Generalnog plana,
zemljite koje nije planirano za javne povrine opisane
u prethodnom delu teksta i dato na grafikim prilozima
ovog plana predstavlja ostalo graevinsko zemljite.

Planirano ostalo graevinsko zemljite moe u sluaju
potrebe javnih slubi grada i republike da se pretvori u
javno graevinsko zemljite, uz izradu odgovarajueg
plana generalne ili detaljne regulacije (i po potrebi
urbanistikog projekta) u skladu sa propisima.

Planirano javno graevinsko zemljite moe u sluaju
prestanka potrebe za korienjem objekata i povrina
kao javnih povrina i objekata od opteg interesa da se
pretvori u ostalo graevinsko zemljite u skladu sa
propisima i zakonom.

Za javne povrine koje su u ovom planu oznaene kao
trajna dobra Beograda, potrebna je i izmena ovog
Generalnog plana.

4. OSNOVNA NAMENA OBUHVAENOG PROSTORA


4.1 Planirane namene i povrine zemljita u
2001. i 2021. godini

Prostor koji pokriva ovaj GP planiran je za odreeni
broj namena, odnosno delatnosti i prostorno fizikih
struktura koje im odgovaraju. Saobraaj i
saobraajnice kao i komunalne delatnosti i
infrastruktura imaju dve vrste struktura - linijske i
povrinske. Ove druge su takoe ukljuene u planirane
namene prostora.

Ukupna povrina zemljita unutar granice GP je 76.602
ha. Generalnim planom se predvia da e se u 2021.
godini najvei deo ove povrine, ukupno oko 23.200 ha
koristiti za poljoprivredu. Vodene povrine, meu
kojima dominiraju tokovi Save i Dunava iznosie oko
4.200 ha. Planirana povrina za groblja je oko 500 ha.
Zemljite predvieno za stanovanje bie oko 14.200
ha, a zemljite za privredu oko 3.500 ha. Gradski
centri e imati oko 1.800 ha, javni objekti oko 1.400
ha, sportski objekti i kompleksi oko 1.200 ha.
Saobraajni sistem i saobraajne povrine zauzimae
oko 6.000 ha.






27
Tabela 7:

Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021.

Postojee 2021.
(ha)
Planirani prirast
2021-2001. (ha)
Ukupno planirano
(ha)
Stanovanje i stambeno tkivo 12.571,65 1.570,25 14.141,90
Privredne delatnosti i privredne zone 1.595,22 1.929,35 3.524,57
Komercijalne zone i gradski centri 667,98 1.147,60 1.815,58
Javne slube, javni objekti i kompleksi 1.123,10 279,24 1.402,64
Sport, sportski objekti i kompleksi 685,87 502,01 1.187,88
Zelene povrine 11.365,27 9.040,24 20.405,71
Poljoprivredne povrine i objekti 39.657,32 -16.463,32 23.194,00
Vodne povrine 4.071,05 101,16 4.172,21
Groblja 344,69 144,51 489,20
Saobraaj i saobraajne povrine 4.424,15 1.503,56 5.927,71
Komunalne delatn. i infrastrukt. povr. 345,30 436,40 781,70
Neizgraeno zemljite 750,39 -750,39
Ukupno 77.602 77.602

Iz prethodne tabele se vidi da e najvei prirataj
povrina biti u sektoru zelenilo i da iznosi oko 9.000
ha. Stanovanje e imati prirast od oko 1.600 ha.
Privreda e takoe imati znaajan prirataj i on je oko
1.900 ha. tabela takoe pokazuje da je najvee
smanjenje zemljita u poljoprivredi i da e ono iznositi
oko 16.400 ha. Najvei deo te povrine transformie
se u umsko zemljite, a znatan deo dananjeg
poljoprivrednog zemljita treba da pree u izgraeno
tkivo. U daljem tekstu prikazane su pojedinane
namene koje se javljaju na podruju GP Beograda.


4.2 Definicije pokazatelja za odreivanje
kapaciteta izgradnje

U daljem tekstu bie prikazana planska reenja za
pojedine namene zemljita. U tim opisima koriste se
pokazatelji za odreivanje kapaciteta izgradnje. Radi
preciznog razumevanja planskih reenja daju se
definicije pojmova koji se koriste.

Pokazatelji za odreivanje kapaciteta izgradnje, ije su
vrednosti date u osnovnim namenama prostora ovog
GP, jesu sledei:

- stepen zauzetosti (Z)

- indeks izgraenosti (I).

Ovi pokazatelji primenjuju se zajedno sa drugim
pravilima iz "Pravila graenja". Ta pravila se odnose na
regulacije ulice, bloka, parcele, graevinske linije,
visinu i poloaj objekta na parceli i u bloku, kapaciteti
za parkiranje, zelene povrine. Njihovom primenom se
kapacitet dobijen na osnovu pokazatelja definitivno
odreuje na stvarni iznos za odreenu lokaciju.

Kod izrade detaljnijih urbanistikih planova ovi
pokazatelji su za parcele orijentacioni i usmeravajui,
pa se pokazatelji na nivou pojedinane parcele mogu
poveati tako da na nivou bloka, odnosno skupa
blokova ostanu u rasponima datim u osnovnim
namenama ovog GP.

28
Ostali usmeravajui pokazatelji za detaljniju plansku
razradu su:

- gustina stanovanja,

- gustina zaposlenosti,

- gustina korisnika,

- odnos BRGP stanovanja i komercijalnih delatnosti,

- normativi za slobodne i zelene povrine po
stanovniku ili u odnosu na povrinu bloka.

Ovi pokazatelji daju se za nivo bloka ili prostorne
celine za svaki tip posebno i treba da usmere odluke
prilikom izrade analiza i reenja tokom pripreme
detaljnijih planova.


4.2.1 Bruto razvijena graevinska povrina
(BRGP)

Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP) parcele
(bloka) je zbir povrina i redukovanih povrina svih
korisnih etaa svih zgrada parcele (bloka). U
proraunu, potkrovlje se rauna kao 60% povrine,
dok se ostale nadzemne etae ne redukuju. Podzemne
korisne etae redukuju se kao i potkrovlje. Podzemne
garae i podzemne podstanice grejanja, kotlarnice,
stanarske ostave, trafostanice itd., ne raunaju se u
povrine korisnih etaa. Bruto razvijena povrina etae
je povrina unutar spoljne konture zidova, odnosno
zbir povrina svih prostorija i povrina pod
konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi,
stepenita i sl.). Odnos neto i bruto povrine se rauna
kao 1 : 1,25, a detaljnijom razradom ovaj odnos moe
se i drugaije definisati, u zavisnosti od prirode
objekta.

4.2.2 Neto razvijena graevinska povrina
(NRGP)

Neto graevinska razvijena povrina (NRGP) jeste
veliina ogranienja samo na upotrebu u planerske
svrhe i odnosi se na BRGP umanjenu za spoljne i
unutranje zidove, zajednike i pomone prostorije i
druge povrine koje ne slue za neposredno
korienje.


4.2.3 Stepen zauzetosti (Z)

Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % jeste kolinik
povrine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita
objekta na parceli i povrine parcele.

Planirani stepen zauzetosti parcele na uglu moe se
uveati ukoliko je re o arhitektonskim akcentima u
prostoru.

U sluaju da je postojei stepen zauzetosti parcele vei
od maksimalne vrednosti za taj tip izgraenosti,
zadrava se postojei, bez mogunosti uveanja.

U sluaju zamene objekta novim, stepen zauzetosti
mora biti definisan na osnovu vrednosti iz pravila.


4.2.4. Indeks izgraenosti (I)

Indeks izgraenosti (I) za postojee objekte je kolinik
BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povrine
parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata
na parceli je proizvod planiranog indeksa izgraenosti i
povrine parcele.

Podzemne korisne etae ulaze u obraun indeksa
izgraenosti, osim povrina za parkiranje vozila,
podzemnih garaa, smetaj neophodne infrastrukture i
stanarskih ostava.


4.3 Stanovanje i stambeno tkivo

Ova namena prostora obuhvata u planu stanovanje
kao osnovnu funkciju, ali i sve druge delatnosti koje su
sa stanovanjem kompatibilne i koje se prirodno u
stanovanju nalaze. To su deije ustanove, kole,
zdravstvene ustanove, prodavnice, manji lokali za
razliitu zanatsku proizvodnju, preduzea ija delatnost
nije opasna po susedstvo, usluge, kancelarijsko
poslovanje i sl. Pored toga u zonama stanovanja
prirodno se nalaze i saobraajne povrine, ulice,
skverovi i sl. kao i komunalne infrastrukture i zelenilo.
U ovom GP tereni koji imaju stambenu namenu jesu
oni u kojima preovlauju stambene povrine nad
drugim kompatibilnim namenama (vie od 50%).
Parcele i zgrade koje su namenjene stanovanju i
kompatibilnim namenama ine stambeno tkivo koje je
podeljeno na gradske blokove.

Pod terminima stanovanje i stan podrazumevaju se oni
koji su definisani Habitat Agendom. To je "... krov nad
glavom... sa adekvatnom privatnou, adekvatnim
prostorom, fizikom pristupanou, adekvatnom
bezbednou, sigurnou stanara, koji je graevinski
stabilan i otporan, adekvatno osvetljen i provetren, sa
adekvatnom osnovnom infrastrukturom,... sa
odgovarajuim kvalitetima ivotne sredine i
odgovarajuim zdravstvenim iniocima... to sve skupa
mora da bude dostupno po prihvatljivoj ceni". Za
ovakvo odreenje u ovom GP e se koristiti izraz
"stan".
4.3.1 Postojee stanje

Dananja stambena izgradnja unutar granica GP,
podeljena je u dva osnovna dela: prvi je kontinualno
izgraeno tkivo grada sa trendom irenja du
postojeih saobraajnih pravaca i srastanja sa
naseljima u neposrednoj blizini, drugi je rubna zona sa
naseljima po obodu grada koja su relativno samostalna
u pogledu razvoja stanovanja, delatnosti, centara i sl.

29
Na teritoriji GP zakljuno sa 2000. godinom bilo je oko
426.500 stanova korisne povrine od oko 24.522.000
m
2
. Prosena veliina stana iznosi oko 57,50 m
2
to
predstavlja blago poveanje u odnosu na 1981. godinu
kad je ona iznosila oko 53,40 m
2
. Dve treine
stambenog fonda inili su dvosobni (43%) i trosobni
stanovi (22%). Uee ovih stanova u strukturi
stambenog fonda postepeno se poveavalo (od oko
51% u 1972. god. na oko 65% u 2000.). U odnosu na
period od pre 28 godina, smanjivao se broj garsonjera
i jednosobnih stanova (od oko 43,5% na oko 25%),
delom i u korist etvorosobnih i viesobnih stanova (od
oko 5,5% na oko 10%). U odnosu na period od pre 28
godina znatno je unapreena opremljenost stambenog
fonda. Stanovi kompletno opremljeni instalacijama
(struja, voda, kanalizacija, centralno grejanje), inili su
oko 57% stambenog fonda na podruju GUP-a
(241.000 stanova). Oko 98% stanova imalo je struju,
vodu i kanalizaciju. Oko 15% stanova je starije od 50
godina to upuuje na potrebu njihove zamene.

Na teritoriji GP 2001. godine identifikovano je vie
tipova stambenih blokova i zona, i to zatvoreni blokovi
u starim delovima grada, otvoreni blokovi novih
naselja iz druge polovine 20. veka, individualno
stanovanje koje je urbanistiki regulisano ali sa
razliitim odlikama, stanovanje u meovitim
blokovima, blokovima ija je fizika struktura
sastavljena od raziitih kombinacija prethodnih tipova,
stanovanje u blokovima sa partajama, u prigradskim
naseljima a nekadanjim selima, kao i stanovanje u
spontano nastalim naseljima kao to su bespravno
podignuta naselja, ostaci starih sela.

Analiza prethodne stambene izgradnje pokazala je da
je u okviru organizovanih formi (zadruge, izgradnja za
trite, solidarna stambena izgradnja i sl.) dominiralo
takozvano kolektivno stanovanje. Organizovana i
kontrolisana individualna stambena izgradnja praktino
i nije postojala jer planovima nije bila predviena. Na
drugoj strani velika potranja za stanovima u periodu
devedesetih, izazvana ozbiljnim drutvenim
poremeajima, otvorila je masovnu izgradnju bez
graevinskih dozvola, takozvanu "divlju gradnju".

Pored niza nereenih drutvenih i ekonomskih pitanja
vezanih za ovu oblast, Beograd e se u narednom
periodu sresti i sa tri krupna zadatka u stambenoj
izgradnji: sa otvaranjem mogunosti nove stambene
individualne izgradnje na novim lokacijama kao i u ve
formiranim podrujima i naseljima preteno nie
spratnosti, zatim sa tenjom dela stanovnitva da kroz
rekonstrukcije starijih i centralnijih delova grada dolazi
do novih stanova i, najzad sa drutvenom potrebom da
se stihijsko nastali delovi grada (sa znaajnim ueem
bespravne izgradnje) pretvore u standardne krajeve
grada sa individualnim stanovanjem.

4.3.2. Ciljevi

Koncepcija razvoja stambenog tkiva i ciljevi koji se za
to postavljaju u ovom GP zasnivaju se na
pretpostavljenim promenama koje se oekuju u
narednom periodu. Oekivane promene su:

- celovita reforma stambenog sistema koja treba da
obuhvati reformu svojinskih prava i privatizaciju,
reformu stambenog finansijskog sistema, reforma
u pogledu odravanja i reprodukcije postojeeg
stambenog fonda;

- reforma gradskog graevinskog zemljita i sistema
planiranja, uspostavljanje trita zemljita;

- uvoenje jasne stambene politike za socijalno,
ekonomski i zdravstveno povredive kategorije, u
skladu sa evropskim standardima;

- pojednostavljenje planerske procedure i prihvatanja
aktivnosti privatnog sektora na osnovu vlasnikih
prava.

U skladu sa ovim oekivanjima u ovom GP postavljeni
su odgovarajui ciljevi. Deo njih je preuzet iz
prethodnog GUP-a, ali sa drugaijim mehanizmima za
realizaciju. Ti ciljevi se tiu zdrave stambene sredine,
izbora mesta i naina stanovanja, kao i pravilnog
usmeravanja stambene izgradnje na prirodno i
funkcionalno povoljne lokacije. Ciljevi koje ovde kao
nove istiemo su:

- urbana obnova kao jedno od bitnih stratekih
opredeljenja i u tom smislu prihvatanje svake
graevinske inicijative koja je u skladu sa ovim
GP;

- promenu povrina koje su svojevremeno bile
planirane GUP-om iz 1985;

- obuhvatanje povrina koje su u prethodnom
periodu bile predviene za stambenu izgradnju na
kojima je zapoeta izgradnja ili su izvrene
pripreme za izgradnju;

- ukljuivanje evidentiranih zona bespravne gradnje
pod uslovom da nisu u okviru postojeih i
planiranih povrina od javnog interesa, postojeih
i planiranih koridora infrastrukturne i saobraajne
mree i objekata, kao i pod uslovom da formiraju
prostorno funkcionalnu celinu i da zadovoljavaju
uslove stanovanja sa aspekta stabilnosti terena,
kao i higijenskih i ekolokih parametara;

- zaokruivanje izgraenih stambenih celina u
funkcionalnom pogledu, na osnovu odabranih
steenih urbanistikih obaveza i na pravcima
irenja izgraenog tkiva;

- obezbeivanje povrina dovoljnih za stanovanje
ukoliko doe do nepredvienog porasta potreba
za stambenim fondom i mogunosti za njegovu
realizaciju, odnosno ukoliko se ispolji interes za
gradnju;

30
- omoguavanje razmetaja planiranih delatnosti i
dela radnih mesta u okviru povrina za
stanovanje sa ciljem ostvarivanja meovitosti
namena;

- omoguavanje porodicama u rubnoj i spoljnoj zoni
da popravljaju svoje stambene uslove postupno, u
skladu sa planskom dokumentacijom;

- korienje svake graanske intervencije, od
formiranja itavih novih naselja ili blokova, pa do
malih adaptacija za poboljanje kvaliteta grada u
pogledu ivotne sredine, kao i u socijalnom,
ekonomskom i estetskom pogledu.


4.3.3. Koncepcija razvoja

Do 2021. godine predviena je izgradnja oko 50.000
novih stanova sa oko 4.000.000 m
2
novog prostora.
Do 2006. godine predvieno oko 10.700 stanova, sa
oko 857.000 m
2
korisne povrine, to je godinja
proizvodnja od oko 2.500 stanova.

Programske prosene veliine za 2021:

- veliina domainstva
2,9

- NRGP po lanu domainstva
22 m
2
/lanu

- odnos NRGP i BRGP
1,25

- prosean stan NRGP (sa 22 m
2
/lanu)
63,8 m
2

- prosean stan BRGP
80,0 m
2

Stanovanje e se razvijati preteno na postojeim i ve
isplaniranim povrinama, kako bi se kontrolisao rast
grada i sauvalo neizgraeno zemljite. Lokacije koje
su isplanirane za novu stambenu izgradnju razliitog
tipa nalaze se, kako u kompaktno izgraenom tkivu,
tako i na periferiji grada.

Izvesno je da e biti potrebne nove lokacije, ali ne za
masovu stambenu izgradnju, ve da bi se zadovoljile
potrebe za stanovanjem u naseljima niih gustina.
Kako se stanovnitvo Beograda nee znaajnije
uveavati, to e razvoj novih stambenih podruja biti
prvenstveno zasnovan na postepenom porastu
standarda stanovnitva.

Na drugoj strani, kada je u pitanju rekonstrukcija,
treba oekivati da e sa stabilizacijom trita zemljita
i uvoenjem jasnih urbanistikih pravila, postepeno
rasti interes za zamenu ruiniranog fonda koji je
godinama bio zaputan. U tom smislu ovim planom
omoguava se znaajna rekonstrukcija du najvanijih
gradskih ulica i u podrujima koja ulaze u sastav
Centralne zone. Predvia se transfromacija blokova
niih gustina, i sa slabijim fondom, u blokove nove
izgradnje viih gustina.

Dalja izgradnja stanova u formiranim blokovima novih
naselja bie arhitektonski kontrolisana, to znai da e
biti preispitivani programski kapaciteti, infrastruktura,
parkiranje, zelenilo i sl. kako se ne bi naruili
prethodno postignuti standardi.

Ovim planom predvia se i uvoenje jedne sasvim
nove stambene kategorije - socijalnog stanovanja,
koja treba da pokrije potrebe mnogih grupa osoba koje
su se nale ili e se nai u nepovoljnom socijalnom i
ekonomskom poloaju.

Reavae se i problemi bespravne gradnje,
nehigijenskih naselja i siromanih podruja grada.


4.3.4. Tipologija stambenog tkiva

Tipovi stambenog tkiva - blokova - koji su obuhvaeni
u ovom GP definisani su na osnovu morfolokog
kriterijuma.

Planirano je da se stanovanje razvija unutar nekoliko
tipova blokova:

- stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima;

- stanovanje u otvorenim gradskim blokovima;

- individualno stanovanje;

- stanovanje u prigradskim naseljima i

- stanovanje u meovitim gradskim blokovima.

Stanovanje e se u ovim blokovima prvenstveno
realizovati putem razliitih oblika rekonstrukcije,
obnove, revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene
potrebe, novi stanovi koji e se tek graditi i za koje su
planirane nove stambene zone u ovom GP, mogu da
pripadaju praktino svim planiranim tipovima. U veini
gore pomenutih tipova blokova mogue je da se u
budunosti nae i socijalno i pristupano stanovanje.
Pored ovoga predviene su i nove lokacije na kojima
e se podizati samo ovaj tip stanovanja sa specifinim
mogunostima opreme, tako da je u daljem tekstu
prikazan i ovaj vid stanovanja.

4.3.5. Planirane transformacije unutar stambenih
tkiva

Predvieno je da se veina dananjih blokova koji ine
stambeno tkivo Beograda postepeno unapreuje i
transformie u bolju sredinu. Taj proces e biti spor i
deavae se jednovremeno na velikom broju lokacija u
gradu. Proces transformacije prikazan je u narednoj
tabeli. Komentar uz pojedine situacije je sledei.
Kompaktni stambeni blokovi se danas nalaze uglavnom
u centralnoj zoni grada. Predvieno je da se jedan
31
manji deo ovih blokova transformie u tipino
centralne blokove, one u kojima e skoro 1/2 povrine
(bloka BRGP) biti namenjeno centralnim sadrajima.
Drugi, vei deo ovih blokova ostati e sa
karakteristikama koje ima i danas ali uz poboljanje
parkiranja i sl. Planom je predvieno da se partaje u
zavisnosti od pozicije u gradu, transfromiu u
kompaktne blokove, individualne, meovite, trgovake
i u blokove javnih namena. Blokovi sa individualnim
kuama ili ostaju u toj kategoriji ili se u svojim
delovima transformiu u javne namene, komercijalne
zone ili male proizvodne pogone. Blokovi sa seoskim
stanovanjem ostaju u toj kategoriji, a mogu da se
transformiu u individualno stanovanje, blokove javnih
namena ili u blokove sa trgovakim ulicama. Meoviti
blokovi, osim toga to mogu da ostanu u ovoj
kategoriji, mogu da se transformiu i u kompaktne,
otvorene, individualne, blokove sa centralnim
funkcijama, blokove sa javnim namenama i blokove sa
trgovakim ulicama. Spontano nastali blokovi
transformirae se u blokove sa individualnim kuama,
blokove prigradskog i seoskog stanovanja, socijalno
stanovanje, blokove trgovakih ulica i blokove sa
javnom namenom, a mogu i da ostanu u stanju u
kakvom su, koje bi se donekle popravilo.





Tabela 8:

Planirane transformacije unutar stambenih tkiva

Postojee
Planirano

Kompaktni

Otvoreni

Individualni Prigradski Meoviti
Kompaktni O
Otvoreni O
Individualni O
Prigradski X O
Meoviti X X X O
Partaje X X X
Spontani X X

x - mogua transformacija


4.3.6. Stanovanje u kompaktnim gradskim
blokovima

Kompaktni blokovi su skupovi pojedinano izgraenih
zgrada na odgovarajuim parcelama koje potuju
uslove meusobne povezanosti i regulacije. Kompaktni
blokovi oivieni su ulicama ili drugim javnim
prostorima. Kompaktni blok se u najveoj meri
pojavljuje u centralnoj zoni grada, a delimino u
srednjem prstenu. Objekti su izgraeni po obodu
bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka
postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Po pravilu
dvojno su uzidani sa retkim izuzecima kada je
uspostavljeno odstojanje izmeu dva objekta. Svakom
objektu pripada deo ulinog fronta i deo zalea sve do
parcele susednih objekata. U kompaktnim blokovima
centralne zone grada izraena je izgraenost i u dubini
parcele preteno stambenim i pomonim zgradama.
Ovaj tip tkiva karakterie visok indeks izgraenosti i
stepen zauzetosti na parceli, neureenost unutranjih
delova bloka, nedostatak parking mesta kako za
stanovnike zgrada, tako i za korisnike poslovnog
prostora i nedovoljna povrina pod zelenilom.

Cilj je da se vremenom unapredi i znatno uvea
standard korienja prostora kompaktnih blokova i to
izgradnjom garaa i parkinga, oslobaanje
unutranjosti blokova gde god je to mogue i stvaranje
novih zelenih povrina, boljim provetravanjem i
osvetljenje blokova, poboljanje uslova stanovanja u
objektima (nove instalacije, termo i zvuna izolacija),
kao kvalitetno poboljanje infrastrukturnom
opremljenou blokova u celini i svakog pojedinanog
objekta (kvalitetna elektrina instalacija, kanalizacija
vezana za gradski sistem, grejanje vezano na sistem
daljinskog grejanja, energetske sanacije, korienje
alternativnih izvora energije i dr.).

Predvieno je da se kompaktni blokovi sa jasno
oformljenom parcelacijom, gabaritima i celinom urbane
matrice u centralnoj zoni grada i srednjem prstenu, i
dalje razvijaju i unapreuju kao kompaktni blokovi. Oni
se na osnovu ovog GP mogu i transformisati u blokove
sa centralnim funkcijama, u blokove trgovakih ulica ili
u blokove sa javnom namenom, ako se radi o javnim
sadrajima nacionalnog znaaja.

Po svojoj formi kompaktni blokovi mogu da budu
zatvoreni sa svih strana, mogu da imaju manji procep,
mogu da budu bez jedne strane, ili da imaju neku
drugu loginu formu koju utvrdi RP.

Meoviti blokovi, u kojima dominira kompaktno tkivo,
sa manjim brojem objekata pojedinanog porodinog
stanovanja i partajama, prema ovom GP treba da se
transformiu u kompaktni blok. Partaje u centralnoj
32
zoni, u trgovakim ulicama, ulicama I reda i
magistralama, takoe treba da se transformiu u
kompaktne blokove.

Koncepcija kompaktnog bloka omoguuje bez veeg
uticaja na celinu i susedne objekte zamenu
pojedinanih objekata, faznu izgradnju i
rekonstrukciju, kao i transformaciju namene objekata.
U cilju dovrenja i unapreenja bloka potrebno je
omoguiti izgradnju pojedinih zgrada na neizgraenim
parcelama ili zamenu dotrajalih objekata.

Tenja da se sve vie prostora pretvara u poslovni
prostor generalno je pozitivna ali zadravanje
stanovanja na nivou jednog bloka je poeljno. Opte
pravilo bi bilo da se stanovanje u prizemlju sasvim
iskljui, da se isto dogodi i sa stanovanjem na prvom
spratu, posebno u prometnim saobraajnicama.

Problem parkiranja za potrebe bloka treba reiti
izgradnjom novih javnih ili blokovskih garaa
postavljenih na regulaciji bloka ili izuzetno, ako za to
postoje prostorne i tehnike mogunosti, kao
podzemne garae u unutranjem delu bloka. Krov
garae treba ozeleniti. Za izgradnju novog stambenog
ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju
postojeih objekata kada se formira novi stambeni ili
poslovni prostor parkiranje reiti u objektu, na parceli
ili u garai predvienoj posebnim reenjima.
Neophodan parking, odnosno garani prostor mora se
obezbediti istovremeno sa izgradnjom objekta.

Prilikom detaljnije regulacione razrade kompaktnih
stambenih blokova teiti ka obezbeenju zajednikih
ozelenjenih prostora u unutranjosti bloka za decu i
stanare bloka kao sukorisnike povrine, ukoliko nije
mogue ostvariti odgovarajue normative za zelene
povrine na nivou pojedinanih parcela.



Tabela 9:

Urbanistiki parametri za nivo bloka ili ire celine u kompaktnim gradskim blokovima

Blok
Odnos BRGP
stanovanja i
delatnosti
Max.
gustina
stanovn.
st/ha
Max.
gustina
zaposlen.
zap/ha
Max.
gustina
korisnika
(st+ zp) /
ha
% zelenih i
nezastrtih
povrina u
odnosu na
P bloka
Deija igralita
uzrast 3-11 god.
m
2
/st
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
50 - 90% /
50 - 10%
400 - 800 500 1000 10 %
1 m
2
/st.
(najmanje 100
m
2
)
Postojei blokovi
van CZ
Preko 70%/
do 30%
250-450 200 500 20 % 1 m
2
/st.
(vie od 100 m
2
)
Novi blokovi Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova RP

Na 5,5 m
2
BRGP bloka u detaljnom urbanistikom planu obavezno je obezbediti 1 m
2
neizgraene slobodne
povrine.


Tabela 10:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima

do 300 m
2
3.5
do 400 m
2
3.5
do 500 m
2
3.5
do 600 m
2
3
Indeks izgraenosti parcele
preko 600 m
2
3
Indeks izgraenosti ugaonih objekata I x 1,15
do 300 m
2
60%
do 400 m
2
55 %
do 500 m
2
50 %
do 600 m
2
45 %
Stepen zauzetosti parcele
preko 600 m
2
40 %
Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15
postojei blokovi u centralnoj zoni 10% do 20%
postojei blokovi van centralne zone 20% do 30%
Procenat ozelenjenih povrina na parceli
novi blokovi 30%
33
u izgraenom tkivu 1.5 ir. ulice
Visina novih objekata
(u odnosu na irinu ulice) u novim blokovima 1 ir. ulice
Broj parking mesta za stanovanje 0,7 -1,1 PM/ 1 stan
Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/ 80 m
2
BGP


Tabela 11:

Rastojanja objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u kompaktnim gradskim
blokovima

Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije
(preporuka za nove objekte)
0 m, 3 m ili 5 m
u neprekinutom nizu 0 m
u prekinutom nizu (novi i postojei) merodavno je rastojanje izmeu
objekta ali ne manje od 1.5 m
u prekinutom nizu novih objekata 1/5 h vieg objekta, ali ne manje od
2,5 m
Rastojanja objekta od bonih
granica parcele
atrijumski 0 m
u neprekinutom nizu 0 m
u prekinutom nizu (novi i postojei) 1/3 h vieg objekta, ali ne manje
od 4 m
u prekinutom nizu prvi i poslednji -
novoplanirani
2/5 h, ali ne manje od 5 m
Rastojanje objekta od bonog
susednog objekta
atrijumski 0 m
Izgradnja unutar postojeih blokova 1/3 h, ali ne manje od 5 m
Za objekte u novim blokovima 0,5 - 1,5 h, ali ne manje od 7m
Rastojanje objekta od zadnje
granice parcele
Atrijumski i poluatrijumski 0 m
Izgradnja unutar postojeih blokova 2/3 h, ali ne manje od 10 m
Za objekte u novim blokovima 1 - 3 h, ali ne manje od 14 m
Rastojanje objekta od
naspramnog objekta
Atrijumski i poluatrijumski 0 m


Tabela 12:

Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u kompaktnim gradskim blokovima


Vodovod
Kanali-
zacija
fekal.
Kanali-
zacija
kina
Elektro
Toplo-
vod
Tele-
fon
Kablov-
ska tel.
Topla voda Gasovod
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
+ + + + prepo-
ruka
+ prepo-
ruka
preporuka
Postojei blokovi van
CZ
+ + + + prepo-
ruka
+ prepo-
ruka
preporuka
Novi blokovi
+ + + + prepo-
ruka
+ prepo-
ruka
preporuka

Za sve intervencije na parceli vae opta pravila.


4.3.7. Stanovanje u otvorenim gradskim
blokovima

Otvoreni blokovi se karakteriu slobodno postavljenim
viespratnim objektima koji su povueni u odnosu na
regulacionu liniju bloka, izgraeni na jedinstvenoj
zajednikoj povrini bez parcelacije. Slobodni prostori
ureeni su kao velike blokovske zelene povrine sa
prostorima za deiju igru, sport i rekreaciju.

Otvoreni gradski blokovi se u najveoj meri pojavljuju
na prostoru Novog Beograda i u novim delovima grada
nastalim na ranije neizgraenim povrinama ili
rekonstrukcijom gradskih tkiva niske gustine. Graeni
su masovno i brzo po unificiranim projektima i
savremenim tehnologijama. Otvoren blok oivien je
34
jakim saobraajnicama sa uvoenjem saobraaja u
unutranjost bloka (stambene ulice, slepe pristupne
ulice i parkinzi).

Sve ovo uslovilo je da ovaj tip blokova zahvata vee
prostore, sa urbanistikim parametrima koji su
predstavljali ravnoteu izmeu izraeno velikog
slobodnog prostora i velike spratnosti objekata.

Otvoreni blokovi, prema ovom GP, ocenjuju se kao
vredan doprinos jednog perioda moderne arhitekture i
urbanizma razvoju Beograda. Tokom vremena koncept
otvorenog bloka pokazao je mnoge prednosti. Stoga
otvaranje blokova treba uvati i unaprediti. Otvoreni
blokovi ne omoguavaju velike promene u
transformacionom smislu, kako unutar bloka, tako i na
obodu prema saobraajnicama. Znaajna remodulacija
prostora i objekata koja bi naruila karakter otvorenih
blokova ovim GP nije dozvoljena. Otvorene blokove
treba razvijati sa istim konceptom, s tim to se uz
vane saobraajne pravce mogu formirati trgovake
ulice.

Intervencije u postojeim otvorenim blokovima planom
detaljnije razrade za blok u celini, definisae se
mogunost dogradnje, nadgradnje ili izuzetno nove
izgradnje, u kontekstu postojee visinske i
horizontalne regulacije. Pri tome se posebno mora
voditi rauna o kompoziciji bloka, ostvarenim
prostornim vrednostima i kapacitetima, objektima
javnih slubi i infrastrukture, parkiranju i postojeem
zelenilu.

U slobodnim parkovskim delovima otvorenih blokova
nije dozvoljena izgradnja novih objekata. Prostori
planirani za javne namene ne mogu se koristiti u druge
svrhe. Ove povrine, do privoenja zemljita planiranoj
nameni mogu se privremeno koristiti iskljuivo kao
zelene povrine, deija ili sportska igralita, bez
izgradnje vrstih objekata.

U otvorenim blokovima, kad god je to mogue,
potrebno je planirati i dodatno parkiranje, ali tako da
visoki masivi zelenila ne smeju biti ugroeni. U tom
kontekstu mogue je da se izvri preparcelacija
otvorenih blokova ali uz potovanje logike
samostojeih zgrada i njihovih potreba.

Meovite blokove u kojima dominira tkivo otvorenih
blokova tretirati dvojako, iskljuivo u zavisnosti od
makrolokacijskih uslova (uticaj prostora u
neposrednom okruenju), interesa potencijalnih
investitora i imovinsko-pravnih odnosa, i to: a) blok
se daljom rekonstrukcijom definie u otvoreni blok; b)
deo bloka otvorenog tipa zadrava postojee stanje, a
drugi deo bloka realizuje se u konceptu jednog od
tipova planiranih tkiva.



Tabela 13:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima

Blok
Odnos BRGP
stanovanja i
delatnosti
Max.
gustina
stanovnika
St/ha
Max.
gustina
zaposlenih
Zap/ha
Mak. Gustina
korisnika
(St+ Zp) / ha
% zelenih i nezastrtih povrina
u odnosu na P bloka
blokovi u centralnoj
zoni
50 - 90%/50 - 10% 300 - 600 300 700 30%
blokovi van
centralne zone
Preko 70%/ do 30% 250- 450 200 600 20 %
Novi blokovi Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaljnije razrade



Tabela 14:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima

Indeks izgraenosti u centalnoj zoni 1.2 do 2.2
Indeks izgraenosti van centralne zone 1.0 do 2.0
Stepen zauzetosti blokova niske izgradnje, do P+4+Pk 35%
Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradnje 30%
Procenat ozelenjenih povrina na parceli 30% do 40%
Deja igralita (3-11 godina) 1 m
2
/stan (min. 100-150 m
2
)
Visina za nove stambene objekte P+6+(Ps)*
Visina za nove poslovne objekte P+12+Ps (max 43m)
Broj parking mesta za stanovanje 0,7 - 1,1 PM/ 1 stan
Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/ 80 m
2
*Ukoliko je na 6. spratu i povuenom spratu stan tipa dupleks.
35
Tabela 15:

Rastojanja objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima

U udnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vieg objekta
U odnosu na fasadu sa pomonim prostorijama 1/2 h vieg objekta


Tabela 16:

Stepen infrastrukturne opremljenosti otvorenog gradskog bloka


Vodo-
vod
Kanali-
zacija
fekal.
Kanali-
zacija
kina
Elektro
Toplo-
vod
Tele-
fon
Kab-
lovska
televi-
zija
Topla
voda
Gaso-
vod
Ostalo
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
+ + + +
prepo-
ruka
+
prepo-
ruka
prepo-
ruka

Postojei blokovi
van CZ
+ + + +
prepo-
ruka
+
prepo-
ruka
prepo-
ruka

Novi blokovi + + + +
prepo-
ruka
+
prepo-
ruka
prepo-
ruka


Za sve intervencije na postojeim objektima i na parceli vae opta pravila.


4.3.8. Individualno stanovanje

Blok sa individualnim stanovanjem je skup pojedinano
izgraenih zgrada na parcelama veliine preteno od
300 m
2
do 600 m
2
, a izuzetno i preko 2000 m
2
, oivien
je ulicama ili drugim javnim prostorima. Objekti su
izgraeni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu
liniju bloka postavljeni su na nju ili su povueni.
Objekti su stambene namene, sa jednim i vie
stanova, pretene spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum
ili suteren+prizemlje+sprat+potkrovlje), izgraeni kao
slobodno stojei objekti, retko kao dvojni ili zgrade u
nizu. Objekti postavljeni na regulacionoj liniji
karakteristika su naselja u ravniarskom delu grada, a
sa povuenom graevinskom linijom za prostore juno
od Save i Dunava. U ovom sluaju izraena je
izgraenost u prednjem delu parcele. U dubini parcele
prostor je uraen kao dvorini vrt. Na ovim delovima
parcele ponekad se pojavljuju manji pomoni, a u
poslednje vreme i manji poslovni objekti. Izraena je
tendencija transformacije naroito prizemnih i
suterenskih delova objekta u poslovni prostor.

Blokovi sa individualnim stanovanjem pojavljuju se na
irokom prostoru grada od centralne zone grada, preko
srednjeg prstena sve do krajnih granica perifernih
delova grada. Razvoj naselja sa individualnim
stanovanjem zapoinje u periodu izmeu dva svetska
rata (Zvezdara, Vraar, deo Vodovca, deo Zemuna i
dr.), a ezdesetih godina 20. veka intenzivno i planski
grade se novi veliki kompleksi na junom delu
gradskog prostora na Banovom brdu, delovima
Vodovca i Zvezdare, arkova, Petlovog brda, Belih
voda i dr. Ovaj tip tkiva karekterie nizak indeks
izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli, ureenost
prednjih i unutranjih delova parcele, sa parkiranjem u
objektu ili zasebnoj garai na parceli i dovoljno
zelenila.

Veliki deo blokova sa individualnom stambenom
izgradnjom koji su planirani u ovom GP izgraen je u
prethodnim decenijama ili ak i pre Drugog svetskog
rata. Ne postoji razlog za strukturalnom i morfolokom
transformacijom blokova sa individualnim
stanovanjem. U centralnoj zoni, na magistralama ili
ulicama I reda, objekti ovog tipa mogu dobiti veu
spratnost (Po (Su) +P+2+Pk), i postati gradske vile.
Mogue je da se u ovakvim blokovima podiu novi
javni objekti, kole, jasle i sl.

Planirano je da jedan deo blokova i zona sa
individualnim stanovanjem nastane u planskom
periodu transformacijom dananjih manje komfornih
formi stanovanja - stihijsko stanovanje i partaje, u
pravo individualno stanovanje.

U nekim delovima grada nuno je racionalnije
korienje zemljita i transformacija stambenog u
poslovni prostor, planiranje objekata javnih delatnosti
u funkciji podizanja nivoa kvaliteta ivota, kao i
poboljanje infrastrukturnom opremljenou
pojedinanih ili grupe blokova i itavih naselja. S druge
strane, kvalitetne zelene povrine koje se nalaze
unutar ovog tipa tkiva, mogu da ublae nedostatak
javnih zelenih povrina.

Za izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta,
rekonstrukciju i dogradnju postojeih objekata kada se
36
formira novi stambeni ili poslovni prostor, parkiranje
reiti iskljuivo na parceli, prema normativima za
izgradnju novog objekta. Izuzetno je dozvoljeno
parkiranje na stambenim ulicama i ulicama II reda.


Tabela 17:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u individualnom stanovanju

Blok
Odnos BRGP
stanovanja i delatnosti
Mak. gustina
stanovnika
St/ha
Mak. gustina
zaposlenih
Zap/ha
Mak. gustina
korisnika
(St+ Zp) / ha
% zelenih i nezastrtih povrina u
odnosu na P bloka

Preko 80%/ do 20 % 100 - 300 50 300 30-70 %



Tabela 18:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovanjem

P+1+Pk do P+2+Pk
do 300 m
2
maks. 0.8 - 1.2
do 400 m
2
maks. 0.75 - 1.05
do 500 m
2
maks. 0.7- 1
do 600 m
2
maks. 0.65 - 0.9
preko 600 m
2
maks. 0.6 - 0.85
Indeks izgraenosti na parceli
(Raspon podrazumeva maks.
kapacitete u zavisnosti od tipa
individualnog stana)
atrijumski i poluatrijumski maks. 1.2 -1.5
Indeks izgraenosti ugaonih parcela I x 1,15
do 300 m
2
50%
do 400 m
2
45%
do 500 m
2
40%
do 600 m
2
35%
preko 600 m
2
30%
Stepen zauzetosti parcele
atrijumski i poluatrijumski 65%
Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15
Procenat ozelenjenih povrina na parceli 30%
Visina objekta u centralnoj zoni i du magistralnih i ulica I reda max 11.5 m (do kote venca)
max 15.0 m (od kote slemena)
Visina objekta van centralne zone i du magistralnih i ulica I reda max 8.5 m (do kote venca)
max 12.0 m (od kote slemena)
Visina pomonih objekata max 5.0 m
Broj parking mesta za stanovanje 1 PM/ 1 stan
Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/ 80 m
2

















37
Tabela 19:

Rastojanja objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u individualnom
stanovanju

Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije
(preporuka za nove objekte)
0 m, 5 m ili 10 m
slobodnostojei objekti 1,5 - 2,5 m
dvojni objekti 4 m
u prekinutom nizu prvi i
poslednji
1,5 - 4 m
Rastojanje objekta od bonih
granica parcele
atrijumski i poluatrijumski 0
slobodnostojei objekti 4 m
dvojni 5,5 m
u prekinutom nizu prvi i
poslednji
4 m
Rastojanje objekta od bonog
susednog objekta
atrijumski i poluatrijumski 0
predbata 5 m 1 h, ali ne manje od 8 m
predbata vea od 5 m 1/2 h, ali ne manje od 4 m
Rastojanje objekta od zadnje
granice parcele
atrijumski i poluatrijumski 0 - 4 m
Rastojanje objekta od naspramnog objekta 1 - 2 h, ali ne manje od 8 m
Rastojanje objekta od naspramnog objekta (atrijumski i
poluatrijumski)
0 - 4


Tabela 20:

Urbanistiki pokazatelji za parcele za nove objekte na parceli u individualnom stanovanju

Min. irina parcele Min. povrina parcele
Za slobodnostojei objekat 12 m 300 m
2
Za dvojne objekte 20 m 400 m
2
Za objekte u nizu 6 m 200 (150) m
2



Tabela 21:

Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u individualnom stanovanju


Vodo-
vod
Kanaliza-
cija
fekal.
Kanali-
zacija
kina
Elek-
tro
Toplo-
vod
Tele-
fon
Kablov
ska
televi-
zija
Topla
voda
Gaso-
vod
Osta-lo
Novi blokovi +

+

+ +
prepo-
ruka
+
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
+ + + +
prepo-
ruka
+
Van centralne zone +
+
sengrup*
+ + +
prepo-
ruka


* Do realizacije gradske kanalizacione mree na parcelama se za potrebe evakuacije otpadnih voda dozvoljava
izgradnja pojedinanih ili zajednikih sengrupa (septikih jama) u svemu prema tehnikim normativima
propisanim za ovu vrstu objekata.

Za sve intervencije na postojeim objektima i parcelama vae pravila graenja.

38
4.3.9. Stanovanje u meovitim gradskim
blokovima

Pojedini blokovi, naroito u centralnoj zoni i prvom
prstenu gradskog tkiva, koji su u procesu
rekonstrukcije, definisani su kao meoviti. Meoviti
blokovi mogu biti sastavljeni od sledeih tkiva:

- kompaktno + otvoreno,

- kompaktno + partaje,

- kompaktno + individualno stanovanje,

- otvoreni gradski blok + partaje,

- otvoreni gradski blok + individualno stanovanje,

- partaje + individualno stanovanje,

- individualno stanovanje + stanovanje u prigradskim
naseljima,

- spontano nastala naselja + individualno stanovanje,



- spontano nastala naselja + stanovanje u
prigradskim naseljima

Meoviti blokovi su naroito vidni u prostoru prvog
prstena, gde su usled drutvene i ekonomske situacije
zapoete rekonstrukcije zaustavljene, tako da su
mnogi blokovi ostali nedefinisani, ni niski ni potpuno
rekonstruisani u visoke.

Meoviti blokovi su kombinacija drugih tipova
stambenih blokova, pa za njih vae svi parametri,
urbanistiki pokazatelji i uslovi za odgovarajue tipove.
Pri izradi planova detaljnije razrade kao i drugih
dokumenata, mora se voditi rauna o sloenoj
morfologiji ovih blokova, a parametre i uslove
regulacije prilagoavati svakom pojedinanom podtipu.

U novim kompleksima organizovane stambene
izgradnje mogue je planirati meovite blokove, u
zavisnosti od steenih obaveza, odnosa prema makro i
mikrolokacijskim uslovima i okruenju.

Meoviti blokovi u daljem razvoju reavaju se na
sledee naine: a) blok se transformie u kompaktan,
ili poluotvoren, i b) zadrava se zateeno stanje i svaki
deo bloka se razvija u smeru svoje tipologije, ili u
okviru svojih razvojnih mogunosti, u zavisnosti od
poloaja bloka.


4.3.10. Stanovanje u prigradskim naseljima

Nukleus razvoja prigradskih naselja su bila manja sela,
ija je nagla urbanizacija zapoela ezdesetih godina
20. veka pred naletom velike potranje za gradnjom.
Tako su se naglo razvile Batajnica, Surin i Bora sa
vojvoanske, kao i Umka, Sremica, Ruanj i Beli
potok u umadijskom delu Beograda. To su sada mesta
od 10.000 - 20.000 stanovnika, sa promenjenom
strukturom stanovnitva i time i stambenih potreba.

Blok u prigradskom i seoskom naselju ine pojedinano
izgraene zgrade na parcelama veliine od 600 m
2
do
1000 m
2
izuzetno veim i od 3000 m
2
, na kojima se
razvila specifina meavina ivota gradsko-
poljoprivrednog domainstva. Objekti su izgraeni po
obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka
postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Objekti su
stambene namene, sa jednim i vie stanova, pretene
spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili suteren +
prizemlje +sprat + potkrovlje), izgraeni kao
samostojei objekti, retko kao dvojni ili zgrade u nizu.
Objekti postavljeni na regulacionoj liniji karakteristini
su za naselja u ravniarskom delu grada, a sa
povuenom graevinskom linijom karakteristika za
naselja na prostoru juno od Save i Dunava.

U ovim blokovima izraena je izgraenost u prednjem
delu parcele, sa predbatom ili bez nje. U dubini
parcele prostor je uraen kao dvorini vrt ili je u
funkciji poljoprivrede sa batom, vonjakom,
vinogradom i dr. Aproksimativni odnos povrina na
parceli veoj od 600 m
2
je 1 : 1 : 2 (kuno dvorite,
ekonomski deo, okunica), pri tom kuno dvorite i
ekonomski deo mogu biti maksimalne povrine po 500
m
2
za parcele vee od 2000 m
2
. Za postojee parcele
vee od 2000 m
2
mogua je izgradnja objekata
(stambenog, pomonih i ekonomskih) ukupne BRGP
maksimalno do 750 m
2
. Na ovim delovima parcele
ponekad se pojavljuju manji pomoni poljoprivredni, a
u poslednje vreme i manji poslovni objekti. Izraena je
tendencija transformacije prizemnih i suterenskih
delova objekta u poslovni prostor, kao i izgradnja
poslovnih objekata u prostoru izmeu regulacione i
graevinske linije. Posebnu specifinost, ali i problem,
predstavljaju tale, staje, svinjci i sl. ekonomski
objekti. Navedene ekonomske objekte mogue je
planirati pod uslovima da ekonomski objekat bude
projektovan prema svim higijenskim zahtevima i
propisima za ovu vrstu objekata. Otpadne vode iz
staje, svinjca ili tale otiu u zatvorenu septiku jamu,
koja e se redovno prazniti i da sve bude realizovano u
skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine.

Ovaj tip tkiva karekterie nizak koeficijent izgraenosti
i stepen zauzetosti na parceli i reen problem
parkiranja. Ulini koridori, vrtovi ispred objekata i u
dubini parcele obiluju zelenim povrinama. U delovima
prigradskih naselja nuno je racionalnije korienje
zemljita i transformacija stambenog u poslovni
prostor, planiranje objekata javnih delatnosti u funkciji
podizanja nivoa kvaliteta ivota, kao i poboljanje
infrastrukture opremljenosti pojedinanih ili grupe
blokova i itavih naselja, ali i uvanje zelenih povrina
parcela i naselja.

Stanovanje u prigradskim naseljima moe da se razvija
u istom tipu, ili da preraste u stambene blokove
gradskog izgleda i funkcije. Urbanizacija ovih prostora
39
omoguena je transformacijom u trgovake ulice ili u
blokove sa javnom namenom u delovima naselja gde
je zapoet proces stvaranja centralnih sadraja ili uz
jake saobraajnice. Treba oekivati da e veliki deo
seoskih blokova na kojima su danas okunice sa
poljoprivrednim objektima, postepeno da se
transformiu u individualno stanovanje. U tom procesu
mogue je da se parcele postepeno smanjuju, a da se
poljoprivredni objekti zamenjuju drugim ili treim
stambenim objektom na parceli.



Tabela 22:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u prigradskim naseljima

Blok
Odnos BRGP
stanovanja i delatnosti
Max. gustina
stanovnika
st/ha
Max. gustina
zaposlenih
zap/ha
Mak. gustina
korisnika
(st+ zp) / ha
% zelenih i nezastrtih povrina u
odnosu na P bloka

Preko 80% / do 20 % 60 - 200 30 200 30-50 %


Tabela 23:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte za stanovanje u prigradskim naseljima

do 400 m
2
0.6 (0.8 za niz, atrij. i poluatrij.)
do 500 m
2
0.5
do 600 m
2
0.4
preko 600 m
2
0.35
preko 1000 m
2
0.3
Indeks izgraenosti na parceli
preko 1000 m
2

(sa poslovnim objektom)
0.5
Indeks izgraenosti ugaonih objekata I x 1,15
do 400 m
2
40%
do 500 m
2
35%
do 600 m
2
30%
preko 600 m
2
30%
preko 1000 m
2
25%
Stepen zauzetosti parcele
preko 1000 m
2

(sa poslovnim objektom)
40%
Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15
Procenat ozelenjenih povrina na parceli 20% do 50%
Visina stambenih objekata max 8.5 m (do kote venca)
max 12 m (do kote slemena)
Visina objekta uslunog zanatstva na parcelama viim od
1000m
2
prema uslovima za privredne objekte
Visina pomonih objekata max 4 m (do kote venca)
max 6 m (do kote slemena)
Broj parking mesta za stanovanje* 1 PM/ 1 stan
Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/ 80 m
2
*Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poljoprivredna mehanizacija.











40
Tabela 24:

Rastojanja objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseljima

Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za
nove objekte)
0 m, 5 m ili 10 m
slobodnostojei objekti 1,5 - 2,5 m
dvojni objekti 4 m
Rastojanja graevinske linije
objekta od regulacione linije
u prekinutom nizu prvi i poslednji 1,5 - 4 m
slobodnostojei objekti 4 m
dvojni 5,5 m
Rastojanje objekta od bonog
susednog objekta
u prekinutom nizu prvi i poslednji 4 m
predbata 5 m 1 h Rastojanje objekta od bonog
susednog objekta predbata vea od 5 m 1/2 h
Rastojanje objekta od naspramnog objekta 1 - 2 h, ali ne manje od 8 m


Tabela 25:

Dimenzija parcele za nove objekte na parceli u prigradskim naseljima

Min. irina parcele Min. povrina parcele
Za slobodnostojei objekat 12 m 400 m
2
Za dvojne objekte 20 m 400 m
2
Za objekte u nizu 6 m 250 m
2
Za kompaktne male jedinice
(niz)
6 m 150 m
2

Tabela 26:

Organizacija parcele seoskog domainstva* u prigradskim naseljima

Parcela Kuno dvorite Ekonomski deo Okunica BRGP
> 600 m
2
Maks. 250 Maks. 250 500 m
2
> 2000 m
2
Maks. 500 m
2
Maks. 500 m
2
750 m
2
*Vae opti uslovi za intervencije na parceli.

Tabela 27:

Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u prigradskim naseljima


V
o
d
o
-

v
o
d

K
a
n
a
l
i
z
a
-
c
i
j
a

f
e
k
a
l
.

K
a
n
a
l
i
-
z
a
c
i
j
a

k
i

n
a

E
l
e
k
t
r
o

T
o
p
l
o
-
v
o
d

T
e
l
e
-

f
o
n

K
a
b
l
o
v
s
k
a

t
e
l
e
v
i
-
z
i
j
a

T
o
p
l
a

v
o
d
a

G
a
s
o
-

v
o
d

O
s
t
a
l
o

+

+ sengrup

+ + +
prepo-
ruke


Za individualne objekte u prigradskim naseljima
moe, izuzetno, parcela da se organizuje i tako da se
prihvate dva porodina objekta na istoj parceli ali je
potrebno obezbediti prilaz do svakog objekta kao i
prilaz do ekonomskog dela i okunice.
Za sve intervencije na postojeim objektima i
parcelama vae opta pravila.










41
4.3.11. Nove lokacije za stambenu izgradnju i
nova kompleksna stambena izgradnja

Ovim Generalnim planom za novu stambenu
izgradnju planirani su delovi stambenih naselja koji
nisu realizovani, a za koje postoje detaljni ili
regulacioni planovi, kao i novi kompleksi. Lokacije
koje pripadaju prvoj grupi realizovae se na osnovu
vaeih planova. Za lokacije za novu kompleksnu
stambenu izgradnju potrebna je izrada planova
detaljnje regulacije ili urbanistikih projekata, na
osnovu kojih e se ovi kompleksi realizovati. U GP
planirano je ukupno 486 novih lokacija sa ukupnom
povrinom od 1982 ha. Preko polovine ove povrine
nalazi se u tkivima koja su spontano nastala i ija je
dananja gustina stanovanja izuzetno niska. Ne
treba oekivati da e u tim zonama (Krnjaa, Ova,
delovi Gornjeg Zemuna i sl.) ove gustine prei bruto
gustinu od 50 do 70 st/ha. U zonama koje se
planiraju za organizovane oblike izgradnje (Savska i
Jezerska terasa, lokacija Trudbenik, Lisiiji potok,
Slanci, i sl.) ne treba raunati na gustine preko 90 do
110. Imajui sve ovo u vidu nove lokacije daju
mogunost za naseljavanje jo oko 200.000
stanovnika.

Svaka od ovih lokacija, bez obzira to joj je osnovna
namena stanovanje, treba da bude izgraena kao
kompletna urbana celina, kao svojevrstan gradi sa
naglaenom stambenom ulogom. Deo stanovanja
treba da bude angaovan za socijalne potrebe.


Najvanije lokacije za nove stambene komplekse su
Lisiiji potok, Savska terasa, "Trudbenik", Majdan i
Banjiki vis. Za nove lokacije za stambenu izgradnju,
primenjuju se iz opteg pravila i normativi i uslovi za
pojedine primenjene tipove stambenog tkiva, a novo
stanovanje moe da pripada svim planiranima
tipovima i njihovim indeksima izgraenosti i stepenu
zauzetosti. Nain aktiviranja do donoenja
odgovarajueg plana podrazumeva reenja koja
obezbeuju naknadni razvoj kompleksne stambene
izgradnje na iroj lokaciji.


4.3.12. Socijalno i pristupano stanovanje

Socijalno stanovanje je stanovanje koje je
namenjeno reavanju stambenih potreba socijalno
ugroenih i lako povredivih grupa. Socijalno
ugroene i lako povredive grupe kojima je potrebno
pruiti posebnu pomo pri obezbeivanju adekvatnih
uslova stanovanja su:

- mlade porodice sa prihodima nedovoljnim za
nabavku stana,

- samohrani roditelji,

- porodice sa puno dece i sa niskim prihodima,

- izbeglice,

- privremeno raseljena lica,

- Romi,

- ratni i mirnodopski invalidi,

- stare osobe i staraka domainstva,

- fiziki i mentalno hendikepirane osobe,

- dugo nezaposleni bez prihoda i

- druge drutveno ranjive kategorije stanovnika.

Svi pripadnici ovih grupa ne ulaze u kategoriju kojoj
je potrebna pomo pri reavanju stambenog pitanja.
U tu kategoriju spadaju samo oni pripadnici ovih
grupa koji imaju izuzetne ekonomske, socijalne,
etnike, zdravstvene i dobne tekoe. Socijalni
stan, prema ovom GP, mora da bude konstruktivno
siguran, siguran sa zdravstvenog i sanitetskog
stanovita, kao i pravno regulisan. Nia povrina
stana po osobi, skromnija opta i zajednika oprema
koji su u sklopu ire shvaenog stanovanja, kao i
jeftinija finalna obrada enterijera i eksterijera jesu
odlike socijalnog stana. U svom pojavnom vidu
socijalni stan i zgrada su manje komforni od
prosenog stana i zgrade. Pored manje sobnosti
dozvoljena je i manja prosena povrina po
stanovniku koja je u ovom planu utvrena kao
raspon izmeu 5 i 15 m
2
/st. Manja sobnost, manja
povrina i skromnija obrada i oprema ine socijalno
stanovanje umnogome jeftinije od prosenog.
Posebnu mogunost u ovoj grupi mogu da ine
etapno graeni i postepeno unapreivani stanovi u
kojima drutvo podie poetnu jedinicu a korisnik je
dalje razvija.

Osnovni kriterijumi za odreivanje lokacija za
socijalno stanovanje, koji su primenjeni u ovom GP i
koje treba koristiti i u daljim postupcima su:

- zdravo i za stanovanje prirodno prihvatljivo
mesto,

- lokacija u relativnoj blizini postojeeg stanovanja

- relativno laka dostupnost javnom prevozu,

- postojanje mogunosti za povezivanje na
odgovarajuu infrastrukturu,

- postojanje osnovnih socijalnih servisa (kola,
deija ustanova, snabdevanje, zdravstvena
ustanova, i sl.).

Ovim GP se planira da se za potrebe socijalnog
stanovanja obezbede dve vrste lokacija. Jedna vrsta
lokacija za podizanje socijalnih stanova jeste unutar
stambenih grupacija koje su vee od 250 stanova u
kojima treba obezbediti od 5 do 8% stanova za ove
potrebe. Planom detaljne regulacije treba jasno
42
definisati zemljite namenjeno socijalnom stanovanju
i zemljite namenjeno obinom vidu stanovanja.
Mogue je i da se unutar jedne zgrade ili lamele,
takoe, izvri meanje socijalnog sa drugim
stanovanjem. Drugi vid organizovanja socijalnih
stanova je na zasebnim lokacijama. U ovom GP one
su razliitih veliina, s tim to sve zadovoljavaju
prethodne iznete kriterijume. Koje e se lokacije
koristiti za koje grupe korisnika zavisi od gradske
politike. Spisak od 58 lokacija za socijalno
stanovanje koji je dat u dokumentaciji ovog GP treba
i moe da bude dopunjavan i menjan.

injenica da je stan manje sobnosti, manje prosene
povrine i skromnije opreme i obrade jeftiniji od
prosenog stana ini ga prihvatljivim i za druge,
socijalno neugroene i tee povredive grupe
stanovnitva. Re je o grupama koje su bilo slabije
ekonomske moi, bilo da su mlae i jo uvek na putu
stvaranja karijere. Stoga se u ovom delu GP predlae
da se vid stanovanja koji smo ovde definisali
organizuje i kao pristupano koje moe da zadovolji
potrebe mladih, onih kojima je potreban pristojan ali
skromniji stan i sl.

Vrednosti indeksa izgraenosti, stepena zauzetosti,
maksimalnih visina objekata, spratnosti, kao i ostalih
elemenata kojima se regulie izgradnja na parceli za
tip socijalnog stanovanja preuzimaju se za
odgovarajui tip tkiva.

Tabela 28:

Uslovi za ulinu mreu* za socijalno stanovanje

irina ulice / staze(m) tip ulice
min max
Glavne ulice 10 15
Sporedne ulice 6 9
Peake staze 1,5 4,5
*Nije potrebno formiranje posebnih povrina za
parkiranje ve se parkiranje ostvaruje u glavnim i
sporednim ulicama i unutar dvorita.


Tabela 29:

Opta pravila parcelacije za socijalno
stanovanje

Veliina parcele za individualno
socijalno stanovanje
80 m
2
do 150 m
2
irina fronta parcele za individualno
socijalno stanovanje
6 m do 10 m
Dubina parcele za individualno
socijalno stanovanje
12 m do 15 m



Tabela 30:

Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) za socijalno stanovanje

Voda
esme
na 250
m
Voda
esme
u sva-
kom
dvori-
tu
Vo-
da u
kui
Komun
alni
punkto
vi
Polj-
ski
nu-
nik sa
sep-
ti-
kom
ja-
mom
Ka-
na-
liza-
cija
Uli-
ca
ma-
ka-
dam
Tvrda
podlo-ga
za
glavne
ulice, za
ostale
maka-
dam
Asfalt Drena-
a otvo-
reni
kanali
Za-
tvo-
reni i
otvo-
reni
kanali
Ka-
nali-
zacija
Lokacija opremljena
osnovnom
infrastrukturom
+ + + + +
Lokacija opremljena
poboljanom
infrastrukturom u odnosu
na osnovnu
+ + + +
Lokacija potpuno
opremljena
infrastrukturom
+ + + +














43
4.3.13. Stanovanje u blokovima sa partajama
(koje se postepeno transformie u druge
oblike stanovanja)

Izrazom partaja oznaava se uska i duboka stambena
parcela na kojoj se nalazi niz najee prizemnih, ree
i spratnih kua koje su podeljene na male stanove,
sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se niu du tesnog
dvorita. U prednjoj zoni dvorita, po pravilu se
nalazila esma zajednika za vie stanova, a u dnu
nunici i po koja upa. One su nastale prvenstveno u
periodu izmeu dva svetska rata kao odgovor vlasti na
potrebe brzog i odgovarajueg reavanja stambenih
potreba siromanijih slojeva stanovnitva. Partaje
formiraju gradske blokove koji se u tkivu grada jasno
prepoznaju po svojoj uskoj parcelaciji. Meutim
partaje mogu da budu pomeane i sa drugim oblicima
parcela - irim - na kojima su podizane stambene
slobodnostojee porodine kue. Ukoliko je uee
ovog drugog tipa stambenog tkiva manje, tada i takve
blokove moemo da oznaimo kao partajske blokove.
Vei broj blokova partaja ini posebna i u gradskom
tkivu sasvim prepoznatljiva podruja, kao to su ona
na uburi, na Lekinom brdu, oko Crvenog krsta, u iroj
zoni du Bulevara kralja Aleksandra, ili du Ulice
vojvode Stepe. U prethodnim decenijama nije bilo
dozvoljeno znaajnije unapreivanje ovog oblika
stambenih zgrada od dodavanja po koje nune ili
sanitarne prostorije. Tokom vremena one su postepeno
propadale i zgunjavale se tako da danas iziskuju
znaajna sredstva za podizanje kvaliteta ivota.

Ovim GP je planirano da se parcele i blokovi sa
partajama postepeno transformiu u vrednije oblike
stambenog i stambeno poslovnog tkiva, da dananje
partaje mogu da se transformiu u parcele sa
individualnim stanovanjem (niz, atrijum, poluatrijum i


sl.), kao i da mogu da se transformiu u parcele sa
viespratnim zgradama. Njihov glavni resurs u toj
transformaciji jeste njihova relativno prestina lokacija
u starom Beogradu, u njegovom sredinjem prstenu.
Na drugoj strani njihova osnovna mana jeste relativno
mala parcela sa relativno velikim brojem stanova. No
uprkos tome proces transformacije partaja ve je
uveliko zapoet tako to se zgrade rue i mesto njih
podiu komfornije. Period transformacije moe da se
protegne na vie decenija tako da e dananji blokovi
sa partajama u prelaznom periodu prerasti u blokove
meovitog tipa. U ovoj transformaciji treba koristiti
parametre, uslove, kapacitete itd. tkiva i namena u
koje se partaje transformiu.

4.3.14. Stanovanje u spontano nastalim
naseljima
(koje se postepeno transformie u druge
oblike stanovanja i nestaje)

Izrazom spontano nastala naselja oznaava se jedan
skup naselja, stanita, zaseoka, mahala i sl. koji ima
nekoliko zajednikih odlika koje dozvoljavaju da ih
svrstamo u jednu grupu. Te odlike su sledee:
autarhinost u nastanku i delimino u razvoju,
odsustvo ili slaba oslonjenost na pravni sistem
Beograda, poloaj na aktuelnoj ili bivoj periferiji,
samogradnja naselja (parcelacija, regulacija, izgradnja
kua, neretko infrastrukture i ulica), loa komunalna
opremljenost, niske gustine i niska spratnost, preteno
stambena namena pomeana sa malom privredom. Na
parcelama je mogue da postoji vei broj objekata,
stambenih ili i za druge namene. Objekti su mahom
graeni u sopstvenoj organizaciji domainstva i
neretko bez graevinskih dozvola.

U prethodnom periodu razvoja Beograda nije postojala
drutvena briga da se ova naselja pretvore u pristojna
mesta stanovanja i ivota. Veina njih je umnogome
na ilegalan nain i u granicama mogunosti
samogradnje unapreivala svoju sredinu. To je razlog
da su neka od njih, kao to je to sluaj sa naseljem
Vojni put u Zemunu, prerasla iz mekih u tvrde
betonirane slamove. Na drugoj strani su naselja u
zaetku, niskih gustina, bez elementarne
infrastrukture, koja ponekad nisu jo uvek ni
nastanjena, kao to je sluaj sa blokovima na
Zrenjaninskom putu.

Spontano nastala naselja, posmatrano sa urbanistikog
stanovita, u fizikom, prostornom, ambijentalnom
smislu treba postepeno da prerastu u razliite tipove
naselja individualnog stanovanja. Jasno je da spontana
naselja ne mogu da dostignu kvalitete individulanih,
jer ni polazna fizika osnova tih naselja nije ista. U tom
smislu nadalje e biti predloeni diferencirani prostorni
standardi za dalju transformaciju ovih naselja. Izvesna
spontano nastala naselja morae da budu preseljena iz
razliitih razloga na nove lokacije gde tada treba
primeniti one urbanistike pokazatelje koji odgovaraju
i pristojnom ivotu i ekonomskoj moi stanovnitva.

Osnovni principi na kojima se planira transformacija
svih spontano nastalih podruja Beograda u skladu su
sa principima i praksom koja je u nas proveravana na
nekim od lokaliteta i koja se preporuuje od strane
evropskih i meunarodnih organizacija. Ti principi su
sledei:

- Nuno je pre zapoinjanja bilo kakvog programa
transformacije izvriti odgovarajua evidentiranja
stvarnog stanja pojedinih naselja (broj
stanovnika, mesto stalnog boravka, bespravna
gradnja, imovinsko stanje, socijalna karta i sl.).

- Sreivanje stanja spontano nastalih naselja
podrazumeva u mnogim sluajevima da e pravni
status tih naselja kao celine, kao i objekata u
njima morati da bude reen.

- U procesu sreivanja spontanih naselja nee moi
da budu legalizovani objekti podignuti na
koridorima infrastruktura, saobraajnicama,
kanalima, kulturno-istorijskim podrujima,
prirodno vrednim podrujima, javnim povrinama
i parcelama javnih objekata, na zemljitima iji je
korinsnik drava, republika, grad, optina ili neko
44
tree privatno lice, kao ni na svim onim mestima
koja su od znaaja za gradsku zajednicu i grad
kao jedinstven organizam.

- Potrebno je u reavanju problema ovih podruja
koordinirano delovanje ekonomskih i socijalnih
programa, kao i programa unapreenja ivotne
sredine.

- Razliite kombinacije ovih programa i mere unutar
njih, treba da odgovaraju razliitim tipovima
podruja imajui u vidu njihove odlike. Razlog za
ovo je injenica da teina i vrsta problema u
svakom od tipova nije ni podjednaka niti ista.
Individualizirani pristup je nuan s obzirom da je
akcioni kapacitet u razliitim podrujima razliit.

- Programi treba da se zasnivaju na kombinaciji
samofinansiranja (sredstva domainstava,
samodoprinosi, krediti) i razumne finansijske
pomoi sa strane (raspoloiva sredstva drave,
grada, javni fondovi, sredstva fondacija i sl.).

- Kooperacijom razliitih aktera potrebno je da se
pronau reenja za svaki konkretan sluaj.
Dosadanje samostalno delovanje bilo grada, bilo
lokalne zajednice nije dalo dobre rezultate.

- Celovit program unapreenja spontanih naselja,
pogotovu ako je re o siromanim podrujima,
zahteva odgovarajuu organizaciju za upravljanje
koja e ovaj proces voditi. To podrazumeva ne
samo odreivanje nadlenog sekretarijata i samo
formiranje upravljake grupe, ve i razradu
odgovarajuih formi udruivanja graana, kao i
ukljuivanja postojeih i novih nevladinih i
neprofitnih organizacija.

- Transformacija spontano nastalih naselja nije
jednostavan posao, niti se moe reiti u kratkom
roku. On je jo tei u uslovima kada je ukupno
drutvo realno osiromailo. Posmatrano u ovom
svetlu, unapreenje siromanih podruja treba
prihvatiti kao dugoroan zadatak.




Tabela 35:

Pregled kljunih mera unapreenja u spontano nastalim naseljima

U narednoj tablici prikazani su osnovni programi u zavisnosti od tipa podruja i njegovog poloaja u Beogradu.

Slamovi i
nehigijenska
naselja
Siromani delovi
starih prigradskih
sela
Radnike
kolonije
Romska naselja Retka
ravniarska i
ostala naselja
Centralna zona i
podruja
magistralnih
saobraajnica
Integralno
unapreenje sa
preseljavanjem
- Ne postoje Ne postoje -
Srednji prsten
Integralno
unapreenje sa ili
bez preseljenja
Sanirano u
prethodnom
periodu
Integralno
unapreenje sa
ili bez
preseljenja
Obnova uz promenu
gustina i uvoenje
infrastrukture


-
Periferija
Integralno
unapreenje sa ili
bez preseljenja
Obnova uz
promenu gustina i
uvoenje
infrastrukt.
Integralno
unapreenje
Obnova uz promenu
gustina i uvoenje
infrastrukture
Promena gustina
i uvoenje
infrastrukt.
Rubni predeo
Integralno
unapreenje sa ili
bez preseljenja
Sanirano u
prethodnom
periodu
Integralno
unapreenje
Obnova uz promenu
gustina i uvoenje
infrastrukture
Promena gustina
i uvoenje
infrastrukt.


Objanjenja izraza iz prethodne tabele su sledea:

Integralno unapreenje je proces u kome se
kombinovanim sredstvima podie blagostanje ljudi,
njihova socijalna sredina i njihova ivotna sredina.
Ova vrsta unapreenja je odgovor na stanje svih
slamova i velikog broja nehigijenskih naselja.

Preseljenje pojedinih naselja je mera koja treba da
bude primenjena u sluajevima kada se ona nalaze
na izrazito nezdravim mestima, ili sa druge strane,
na gradskim lokacijama centralne zone i srednjeg
prstena koje su od vitalnog znaaja za grad, ili pak
koje e u novim ekonomskim okolnostima biti toliko
skupe za korienje i eksploataciju da siromani
slojevi nee moi da izdre trokove ivota na takvim
lokacijama.

Uvoenje infrastrukture je parcijalna, ali izuzetno
bitna mera o emu svedoe podaci o problemima
siromanih podruja. Ona treba da bude primenjena
45
odmah na onim lokalitetima ije se strukture nee
bitnije menjati.

Promena gustina je mera koju je potrebno
primeniti u sluajevima izuzetno niskih ili visokih
gustina. Kod novih naselja u ravniarskim delovima
gustine su niske i njih treba kroz novu izgradnju
postepeno podizati. Kod nekih starih naselja gustine
su prevelike i njih treba postepeno kroz
rekonstrukciju smanjivati ukoliko je to mogue.

Obnova je proces u kome se postojee strukture
kue, dvorita, radnje i sl. umerenim i skromnim
sredstvima dovode ili u prethodno stanje, ili
poboljavaju, delimino proiruju i sl.



Delovi spontano nastalih naselja kod kojih su
mogue intervencije mogu se rekonstruisati u tip
blokova i to: sa individualnim stanovanjem, sa
stanovanjem u prigradskim naseljima, sa javnim
namenama, mogu ostati u istom tipu ili mogu biti
tretirani kao socijalno stanovanje. Za potrebe izrade
planske dokumentacije za rekonstrukciju spontano
nastalih naselja preuzimaju se sva pravila regulacije
za jedan od predloenih tipova urbanog tkiva.

Za delove spontano nastalih naselja kod kojih se ne
mogu primeniti pravila, planom detaljne regulacije e
se na osnovu pravog stanja na terenu definisati
substandardna pravila i uspostaviti kriterijumi za
mogue intervencije.

4.3.15. Opta pravila za stambeno tkivo

Urbanistika pravila odnose se na zgrade u bloku i
ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavljaju
akcenat u prostoru podrazumeva provera i
definisanje posebnih uslova u skladu sa njihovim
znaajem za iri ambijent.




4.3.16. Dozvoljeni radovi

Tabela 36:

Dozvoljeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseljima

kom-
paktni
blokovi
otvoreni
blokovi
individual
no stano-
vanje
prigrad-
sko i
seosko
stano-
vanje
meoviti
blokovi
sponta-
no
nastala
naselja
Nadgradnja novih etaa/ krova do visine suseda u
skladu sa ambijentom bloka ili ulice
x - x x - x
Nadgradnja novih etaa/krova preko visine suseda x - - - x -
Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez
potkrovlja
x x x o x o
Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom sa
korisnim potkrovljem
x +- x x +- x
Zamena postojeeg krova novim radi dodavanja
potkrovlja
- - x x x x
Energetska sanacija fasade i/ili krova x x x x x x
Zatvaranja prizemlja koja imaju stubove
Zatvaranje kolonada
Pregraivanje pasaa javnih prolaza u
unutranjost bloka

Otvaranje podruma sa prilazom na sopstvenoj
parceli
x o x x x -
Dogradnja novog dela zgrade x x x x x
Dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita,
liftovi)
x * x x x x
Dogradnja na otvorenim terasama - - - o - o
Nadgradnja i dogradnja novih prostorija x x x
Zatvaranje balkona, loa, terasa - x x x x o
Ruenja starog i izgradnja planiranog objekta x o x x x x
46

O praktino nepostojee ili nemogue
X prihvatljiva mera
- neprihvatljiva mera
+- uslovno neprihvatljiva (kada je sam objekt ili okruenje sa takvim arhitektonskim karakteristikama da
pojava kosih i mansardnih krovova naruava karakter objekta ili celine)


4.3.17. Rekapitulacija planiranih povrina po
tipovima stambenih tkiva

U narednoj tabeli dat je pregled povrina koje se
2001. godine, koriste za stanovanje kao i onih koje su
planirane za 2021. Prvo to treba naglasiti jeste da u
ovom trenutku nije mogue sastaviti taan pregled po
tipovima stambenog tkiva jer se u ovom trenutku ne
zna kakvo e stanovanje biti na nekoliko znaajnih
lokacija. Uoava se da praktino ne postoji promena u
tipu kompaktnih blokova. Jedan broj ovih blokova
transformie se u centralne blokove, ali se i jedna tip
partaja pretvara u kompaktne blokove, tako da je
njihov ukupan broj na nivou dananjeg. Druga vana
napomena jeste da partaje praktino nestaju i da se
transformiu u razliito druge oblike. Taj proces
transformacije ovog tkiva uveliko je u toku. Zatim,
treba oekivati da e se broj blokova sa individualnim
stanovanjem poveati.

Blokovi koji su spontano nastali treba da se
transformiu u druge razliite tipove, tako da se ova
vrsta u 2021. godini i ne pojavljuje. Blokovi
prigradskog stanovanja poveavaju se jer je to proces
koji e morati da se dogodi u ravniarskom delu
Beograda. U odnosu na sadanje stanje po prvi put se
ovde javljaju i blokovi sa socijalnim stanovanjem.


Tabela 37:

Preliminarni pregled povrina stambenih zona i drugih lokacija u 2001. i 2021. godini u ha.

2001. 2021.
Tipovi stambenih blokova
Broj blokova Povrina ha Broj blokova Povrina
ha
Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima 366 292 358 294
Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima 667 1636 765 1813
Individualno stanovanje 1168 1564 2856 5483
Stanovanje u prigradskim naseljima 1088 3128 1386 3780
Stanovanje u meovitim gradskim blokovima 307 468 153 282
Nove lokacije i kompleksi - - 486* 2224
Socijalno stanovanje - - 58 228
Stanovanje u blokovima sa partajama 163 143 - -
Stanovanje u spontano nastalim naseljima 2408 5343 - -
UKUPNO 6117 12.575 6072 14.140

* Re je o blokovima koji su kao prostorna podela prikazani u Karti postojeeg stanja, tako da e budui broj
blokova u ovoj vrsti biti znatno vei.



4.4. Privredne delatnosti i privredne zone

Privredne zone obuhvataju vrlo irok spektar
privrednih delatnosti poev od industrijske,
manufakturne i zanatske proizvodnje, objekata
saobraajne privrede, preko skladitenja, prodaje na
otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje koji
zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa.

Pri analizi podataka za proizvodne zone i njihovom
planiranju uzete su primarne i sekundarne delatnosti
(industrija, graevinarstvo, skladita i proizvodno
zanatstvo) iz ifarnika delatnosti, koje se u daljem
tekstu pojavljuju pod zajednikim nazivom proizvodne
zone, privredno-tehnoloke zone, pogoni ili
proizvodnja. Na teritoriji GP ne predvia se obavljanje
sledeih privrednih delatnosti: elektroprivreda,
proizvodnja hidroelektrine energije, proizvodnja
termoelektrine energije, proizvodnja nuklearne
elektrine energije, proizvodnja uglja, prerada uglja,
proizvodnja nafte i zemnog gasa, proizvodnja derivata
nafte, proizvodnja rude gvoa, crna metalurgija,
proizvodnja ruda obojenih metala, proizvodnja
obojenih metala, prerada obojenih metala, proizvodnja
nemetalnih minerala, prerada nemetalnih minerala,
proizvodnja baznih hemijskih proizvoda, a naroito
proizvodnja i prerada kancerogenih, mutagenih i
teratogenih materija.

U privredne zone mogu da budu ukljueni i objekti
visoko komercijalizovanih sportskih aktivnosti ili
masovnih oblika zabave tipa luna parkova. Namene
koje se mogu javiti u okviru privrednih lokacija, pored
navedenih delatnosti jesu i pogoni i baze graevinskih
preduzea, skladita robe, graevinskog materijala,
skladita tenih i vrstih goriva, robni terminali i robno
47
transportni centri, veliki kompleksi trgovine, posebne
vrste trnih i uslunih centara i sl., sa naglaenim
obimnim saobraajem, velikom posetom, znatnijim
optereenjem i sl. Tehnoloki parkovi, nauno
istraivaki kompleksi, slobodne zone i dr. takoe su
mogui u sastavu ovih zona, kao i minimalno uee
stanova za slubene potrebe.


4.4.1. Postojee stanje

Na teritoriji Generalnog plana popunjenost prostora
namenjenog za proizvodnju, u 2001. godini, iznosilo je
oko 1.600 ha, od ega su proizvodne zone zauzimale
1.200 ha, dok je ostatak od 400 ha pripadao
pojedinanim privrednim i proizvodnim pogonima.

Ukupnu zaposlenost u privredi ini 420.000 zaposlenih,
od kojih u primarnim i sekundarnim delatnostima
143.000 (34%), u industrijskim zonama 62.000 i
81.000 u privrednim pogonima u disperziji. Broj
zaposlenih se moe uzeti kao relativan s obzirom na
postojee stanje proizvodnje i fiktivnu zaposlenost.





Tabela 38:

Povrine zemljita u ha, bruto razvijene graevinske povrine, stepen zauzetosti i broj zaposlenih u
proizvodnim zonama u 2001. godini

2001.
Proizvodnja i proizvodne zone
PK/ha BRGP/m
2
% izgr. Broj zap. Zap./ha
1. GORNJI ZEMUN 275 337.385 12,3 7.990 29
2. AUTOPUT 124 361.275 29,1 5.050 41
3. MALI MAKI 17 54.527 32,1 1.490 88
4. RAKOVICA 79 584.931 74,0 9.507 120
5. BOLE (NOVI) 31 57.000 18,4 930 30
6. VRIN-BELI POTOK
7. PANEVAKI RIT 146 512.420 35,1 4.370 30
8. NOVI BEOGRAD 94 269.798 28,7 5.560 59
9. ELEZNIK 48 113.202 23,6 4.300 90
10. SURIN - DOBANOVCI 115 345.000 30,0 2.500 22
11. NOVI ELEZNIK 6 11.710 19,5 420 70
12. BANJICA 15 45.083 30,1 850 57
13. KUMODRA 43 103.478 24,1 5.550 129
14. BATAJNICA 2 (nije realizovana)
15. VRBIN POTOK (nije realizovana)
16. VRIN 10 4.000 4,0 500 50
17. BEOGRAD - NI 25 9.020 3,6 340 14
18. VRIN-BELI POTOK
19. LUKA BEOGRAD 84 199.821 23,8 12.870 153
20. ADA HUJA 71 396.913 55,9 2.750 39
21. SURIN - RTC (CARGO)

UKUPNO ZONE: 1112 3.008.650 27,1 62.227 56
22. POJEDINANE LOKACIJE 483,22 2.041.350 41,0 80.773 162

UKUPNO: 1595,22 5.050.000 31,4 143.000 89

Globalan raspored industrijskih zona pokazuje
neracionalno korienje i raubovanja zemljita. To se
posebno odnosi na nasleenu industriju u centralnim
delovima grada koja zauzima najbolje lokacije
(skladita u savskom pristanitu, pivara u Cetinjskoj).
Na drugoj strani, postoji nedostatak ponude slobodnih,
opremljenih lokacija na razliitim lokalitetima dovoljno
fleksibilnih i prihvatljivih za razliite vrste privrednih i
proizvodnih delatnosti. Nasleeni proizvodni pogoni i
industrija zateeni u centralnim podrujima grada su u
sukobu sa okolinom ("Duga", IKL) jer zastarela
tehnologija nepovoljno utie na ivotnu sredinu.

Neravnomeran prostorni raspored radnih mesta
(odsustvo veze mesta rada i mesta stanovanja) jo je
vie otean industrijom zateenom u centru, koja
nepovoljno utie na saobraajno optereenje (Luka
"Beograd", "Beko", Pamuni kombinat). Objekti i
mrea infrastrukture ne zadovoljavaju potrebe
savremene industrije: prevaziena koncepcija razvoja
48
(putna i eleznika mrea); konstantno propadanje
jednog dela infrastrukture (vodovod, deo
elektromree), neusaglaen razvoj dravnih sistema
(eleznica, gas, elektrika).


4.4.2. Ciljevi

U koncepciji dugoronog razvoja i razmetaja
privrednih delatnosti i privrednih zona postavljeni su
sledei ciljevi:

- revitalizacija i modernizacija postojeih i izgradnja
novih proizvodnih kapaciteta,

- rast uea industrije u DP Beograda (po preporuci
MMF predvien rast DP u poetku je 5% godinje
a kasnije 4%, dok je Svetska banka jo
konzervativnija. Uee industrije i rudarstva u DP
Beograda 1999. godine iznosilo je 23,72% ),

- minimalno poveanje zaposlenosti u industriji ili
zadravanje sadanje stope nezaposlenosti (u
2021. godini, oekuje se povratak na nivo iz
1989. god.),

- transformacija iz proizvodne u poslovnu delatnost ili
stanovanje (izmetanje odreenih proizvodnih
pogona u jednu od planiranih privrednih zona
ime bi se oslobodio prostor za profitabilne
centralne sadraje - kao to su: Industrija obue
"Beograd", "Brodotehnika", Pivara BIP, "Beko"
konfekcija, Pamuni kombinat, IKL, Elektronska
industrija i dr. ),

- prilagoavanje veliine i strukture industrije
stvarnim potrebama trita. Teite bi trebalo da
bude na izgradnji malih i srednjih preduzea u
disperziji, posebno u gradskim i prigradskim
naseljima i,

- obezbediti ponudu lokacija razliitih veliina, radi
racionalnog korienja zemljita i prilagoavanja
potrebama potencijalnih investitora.

4.4.3. Koncepcija razvoja

Prostor namenjen privredi i proizvodnji u 2021. godini
planiran je na oko 3.500 ha, od ega 3.050 ha u
proizvodnim zonama i oko 500 ha na pojedinanim
privrednim lokacijama. Planirano je proirenje
postojeih zona za novih 770 ha, kao i pet potpuno
novih lokacija sa oko 1.100 ha. Poveanje povrina za
razvoj proizvodnje planirano je prvenstveno u
privredno-tehnolokim zonama. Poveanje povrina
namenjenih za razvoj privredno-proizvodnih delatnosti
predstavlja oko 1100 ha, to iznosi oko 70% u odnosu
na postojee stanje.

Neizvesnost sadanjeg stanja privrede i oekivanih
trendova razvoja kako u strukturi tako i u veliini i
oblicima organizovanja, uticali su na to da su povrine
namenjene privredno-proizvodnim delatnostima
planirane u veem obimu nego to su realne
mogunosti za njihovu realizaciju. Ove povrine svesno
su uveane i treba ih uzeti alternativno, kao
raznovrsnu ponudu lokacija na razliitim stranama i
saobraajnim pravcima, posebno u kontekstu razvoja
robnih terminala i robno-transportnih centara za koje
postoje pretpostavke da imaju perspektivu u
narednom periodu.

Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda
odvijae se revitalizacijom privrede na postojeim
lokacijama i otvaranjem novih privrednih zona.

irenje postojeih i formiranje novih privrednih zona
bie motivisano potrebom domaih i stranih investitora
da na istim lokacijama, onima koje nisu optereene
nedefinisanim vlasnikim odnosima, starim zgradama i
dotrajalom infrastrukturom, zaponu nove privredne
cikluse. Ovakvih lokacija danas u Beogradu praktino
nema i one tek treba da se otvore. Ureivanje
podruja autoputa izmeu aerodroma i Beanije,
poteza izmeu Gornjeg Zemuna i Batajnice, zatim, na
banatskoj strani izmeu Krnjae i Reve du
Panevakog puta, inicijalno otvaranje Velikoselskog
rita, kao i otvaranje niza manjih zona oko novog
zaobilaznog autoputa i na izvodnim pravcima iz grada
(Ibarska magistrala, Autoput ka Niu, Smederevski
put) predstavlja formiranje glavnog dela ponude
usmerenih lokacija ka privredi. U ovom GP su
obuhvaene sve privredne zone koje su kao potencijali
prouavane u razliitim studijama i planovima. Deo tih
lokacija se planira da bude aktiviran odmah, deo e biti
aktivan u periodu do 2021.

Za oekivani razvoj robnih, robno-transportnih i
distributivnih centara predviene su nove lokacije sa
lokacionim prednostima, pre svega sa provereno
dobrim saobraajnim vezama. Predvia se izmena
privredne strukture ka novim tehnologijama, to
podrazumeva bolje opremanje komunalnom
infrastrukturom i poveanje ekoloke pouzdanosti
proizvodnih lokacija.

Da bi se ostvario razvoj, to blii jednoj optimistikoj
varijanti, potreban je veliki obim ulaganja u privredu
Beograda. To podrazumeva i ulaganje u revitalizaciju
dananjih preduzea, ali i u irenje postojeih i
formiranje novih privrednih zona. Objekti i
infrastruktura preduzea koja nemaju perspektivu bie
rekonstruisani i dobijae nove namene. Investicije u
industriju Beograda praktino e znaiti velikim delom
novo kapitalno opremanje radnih mesta za ve
zaposlene radnike i ulaganja u radna mesta za nove
radnike. Nakon pet-est godina investiranja,
promenie se oblik, opremljenost, a esto i vrsta
radnog mesta gotovo svih zaposlenih u industriji
Beograda.

Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove lokacije
tipa D. U privrednim zonama Gornji Zemun i Autoput,
zbog blizine velikih stambenih zona, pravca
dominantnog vetra i optih klimatskih uslova, mogue
je planirati samo delatnosti iz kategorija A, B i V.
49
Meutim, na teritoriji GP postoji izvestan broj
preduzea koja treba da usklade svoju namenu zato
to se u njima obavljaju delatnosti sa poveanim
ekolokim rizikom.

Postojea privreda koja ima negativne uticaje na
okolno gradsko tkivo treba da svoj rad uskladi sa
sredinom ili da se preseli na drugu lokaciju. Spisak
preduzea sa poveanim ekolokim rizikom dat je u
prilogu 5.6 Zatita ivotne sredine. Postojee lokacije
namenjene privredi i proizvodnji generalno se mogu
transformisati u sve privredne delatnosti koje su
ekoloki povoljnije od postojeeg stanja kao i u sve
tercijarne delatnosti. Nove lokacije namenjene privredi
mogu da se projektuju i grade u skladu sa odredbama
ovog plana i drugih odgovarajuih propisa.

Postojee privredne lokacije koje su u tkivu grada, a
na Planu namene povrina prikazane crvenom i utom
takom, transformiu se u komercijalne zone, odnosno
stanovanje.

Novoplanirane zone vee od 100 ha i povrine i zone
na geolokim podlogama osetljivim na naknadno
provlaivanje (les), mogu se aktivirati tek po izgradnji
osnovne komunalne infrastrukture. Industrijski pogoni
sa tehnologijom korienja vee koliine vode ili sa
dinamikim optereenjem i velika podna skladita
moraju problem fundiranja i zatitu lesnog tla posebno
obraditi.
Prema potencijalnom ekolokom optereenju utvruje
se pet kategorija privrednih preduzea:

Kategorija A - male firme koje prema nivou ekolokog
optereenja mogu biti locirane unutar stambenog
naselja i ne izazivaju neprijatnosti susednom
stanovnitvu, kao to su pekarske i poslastiarske
radnje, tehniki servisi;

Kategorija B - male i srednje firme koje prema nivou
ekolokog optereenja mogu biti locirane na rubnim
delovima stambenog naselja tako da njihova funkcija
ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su vee
elektromehanike radionice, skladita graevinskog
materijala, prerada plastinih masa, fabrike hleba i
drugo;

Kategorija V - firme koje prema nivou ekolokog
optereenja mogu biti locirane na odreenom
odstojanju od stambenog naselja tako da njihova
funkcija na tom rastojanju ne izaziva neprijatnosti
susedstvu, kao to su trni centri i vea skladita
(bruto povrine vee od 5000 m
2
), prehrambena
industrija, tekstilna industrija, itd. Moraju se sprovoditi
tehniko-tehnoloke, urbanistike i organizacione mere
zatite ivotne sredine;

Kategorija G - firme koje prema nivou ekolokog
optereenja mogu biti locirane na veem odstojanju od
stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom
rastojanju ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to
su metalopreraivaka industrija, pojedinani pogoni
hemijske industrije, vee klanice, prehrambena
industrija, itd. Moraju se sprovoditi tehniko-
tehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite u
skladu sa zahtevima Zakona o zatiti ivotne sredine;

Kategorija D - firme koje prema nivou ekolokog
optereenja mogu biti locirane na velikom odstojanju
od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom
rastojanju ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to
su vee industrije bazne hemije, rafinerije nafte,
petrohemija, vee industrije lekova i druge. Moraju se
sprovoditi tehniko-tehnoloke, urbanistike i
organizacione mere zatite u skladu sa zahtevima
Zakona o zatiti ivotne sredine.

Prilikom formiranja novih privrednih objekata i zona
utvruju se urbanistika pravila i uslovi zatite ivotne
sredine za odreene ekoloke kategorije preduzea,
koja se zasnivaju na minimalnim planskim povrinama
kruga preduzea i obaveznim zatitnim rastojanjima
izmeu potencijalnih izvora opasnosti u krugu i
stambenih naselja, kao to sledi:


Tabela 39:

Opta pravila zatite ivotne sredine

Ekoloka kartegorija preduzea prema dokumentaciji

KATEGORIJA PREDUZEA* A B V G D
ZATITNO ODSTOJANJE** < 50 50 - 100 100 -500 500 - 1000 > 1500
Potrebna urbanistika
dokumentacija za zatitu ivotne
sredine***
- AU
AU
PO
AU, PO
SPU
AU,PO
SPU

* Kada je prisutno vie rizika, kategorija preduzea se odreuje prema najveem riziku.
** Zatitna odstojanja izmeu industrije i stambenih naselja.
Po pravilu zatitno odstojanje obezbeuje se unutar granica privrednog objekta ili kompleksa.
*** AU - analiza uticaja objekta na ivotnu sredinu
PO - procena opasnosti od hemijskog udesa
SPU - strateka procena uticaja kompleksa na ivotnu sredinu

50


4.4.4. Planirane povrine privrednih zona

U narednoj tabeli prikazane su postojee i planirane
povrine privrednih zona. Kao to se iz tabele vidi,
17 velikih zona imaju prirast od ukupno 1.159 ha u
2001. godini na planiranih 2.949 ha u 2021. godini.
Ovakav prirast treba da omogui veliki izbor ponude
lokacija, ali u isto vreme, zahvaljujui oekivanoj
znaajnoj koncentraciji privrednih preduzea i
snanu podrku zatiti sredine. Ostale lokacije, koje
su rasute po itavom gradu i koje su relativno male,
imaju sasvim skroman prirast od 436 ha u 2001.
godini na 575 ha u 2021. godini.


Tabela 40:

Pregled povrina privrednih zona i drugih privrednih lokacija u 2001. godini i 2021. godini u ha

2001. 2021.
Naziv zone
Pk/
ha
BRGP/
m
2
%
izg.
Broj
zap.
Zap/
ha
Pk/
ha
BRGP/
m
2
%
izg
Broj
zap.
Zap/
ha
1. GORNJI ZEMUN 283 337385 11,9 7789 28 437 1182000 30 11075 28
2. AUTOPUT 138 361275 26,2 4923 36 597 1323000 30 13536 31
3. SURIN -
DOBANOVCI
102 345000 33,8 2437 24 272 816000 30 8614 32
4. BATAJNICA 58 174000 30 3076 53
5. SURIN-RTC 70 450000 25 3692 53
6. NOVI BEOGRAD 77 269708 35 5420 70 70 196000 28 4922 70
7. BRODOGRADILITE 65 117000 18 3899 60 44 95000 25 3076 70
8. REVA 133 512420 38,5 4260 32 610 1085000 35 17228 56
9. VELIKOSELSKI RIT 203 5000 25 1046 32
10. VRIN 11 4000 3,6 487 44 135 405000 30 4307 32
11. BOLE 19 57000 30 907 48 112 336000 30 1477 13
12. ELEZNIK 39 113202 29 4192 107 39 97500 25 3938 101
13. LUKA BEOGRAD 104 199821 19,2 12546 121 97 291000 30 11075 114
14. KUMODRA 54 103478 19,2 5410 100 56 168000 30 6153 110
15. RAKOVICA 76 584931 77 9268 122 72 500000 30 10460 145
16. ADA HUJA 58 140000 24,1 2681 46 38 300000 30 2461 65
17. STOJINO BRDO 32 80000 30 2461 77
ukupno zone: 1159 3005310 25,9 64220 55 2949 7123500 31,3 108596 48
25. POJEDINANE
LOKAC.
436 2113587 52,4 84380 209 575 1218000 40 51404 112
UKUPNO 1595 5118897 32,8 148600 95 3524 8341500 30,5 160000 59


4.4.5. Vrste privrednih lokacija

Unutar podruja GP identifikovane su i planirane
sledee vrste privrednih lokacija:

- mali proizvodni pogoni,

- proizvodni pogoni,

- industrijske zone, i

- privredne zone.


4.4.6. Mali proizvodni pogoni

Mali proizvodni pogoni su najmanje proizvodne jedinice
koje se mogu locirati u sklopu stanovanja ili drugih
namena. To su kategorije A i B iz pravila zatite
ivotne sredine. Pod malim proizvodnim pogonima se
podrazumevaju privredne lokacije veliine do 0,5 ha.
Lokacije za razvoj malih pogona nisu naznaene na
karti.

Male proizvodne pogone mogue je podizati u optim
centrima, stambenim zonama, a pogotovu ako
pripadaju preduzeima sa delatnostima iz kategorije A.
Mali proizvodni pogoni najee su samostalni objekti
locirani u sklopu drugih namena, najee u okviru
stambenog tkiva.

U malim proizvodnim pogonima dozvoljene su
delatnosti iz klase A i B, kao na primer: male firme,
pekarska i poslastiarska proizvodnja,
elektromehaniarske radionice, manja skladita
graevinskog materijala, prerada plastinih masa,
fabrike hleba i sl.

51
Transformacija postojeih pogona, posebno ukoliko su
u centralnoj zoni i srednjem prstenu, mogua je i
poeljna ka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi
pogoni najee u simbiozi, kao to su trgovina, manja
skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Izuzetno,
postojei pogoni, ukoliko se nalaze na periferiji i u
rubnom podruju, mogu da se transformiu u ozbiljnije
firme koje spadaju u kategoriju B, pod uslovom da
dobiju saglasnost na Analizu uticaja na ivotnu
sredinu.



Tabela 41:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u malim proizvodnim pogonima

Stepen zauzetosti 50%
Indeks izgraenosti 0.35 - 1.0
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli (bez parkinga) 20%
Visina objekta m 9 m
Gustina zaposlenih / ha 50 - 200
Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije 5 m
Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele 1/2 h
Nezastrte povrine - minimum 20 %
Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele
Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija, promena namene
+


Tabela 42:

Stepen infrastrukturne opremljenosti malih proizvodnih pogona

Vodovod Fekalna Kina Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produ-
ktovod
Tehnika
voda
+ + + + + poeljno poeljno +


4.4.7. Proizvodni pogoni

Proizvodni pogoni su manje proizvodne jedinice koje
mogu postojati samostalno ili se grupiu u privredne i
industrijske zone. Pod proizvodnim pogonima se
podrazumevaju privredne lokacije veliine od 0,5 do 50
ha.

Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mogu
podizati pored stanovanja, centara i drugih namena
ako zadovoljavaju kriterijume zatite ivotne sredine.
Proizvodni pogoni, takoe mogu biti i delovi
industrijskih ili privrednih zona. U proizvodnim
pogonima, ukoliko egzistiraju samostalno, dozvoljene
su delatnosti iz klase A, B i V, kao na primer: male i
srednje firme, trni centri, vea skladita,
prehrambena industrija, tekstilna industrija i dr.
Proizvodni pogoni iz klase G mogui su samo u sastavu
industrijskih i privrednih zona.

Postojei proizvodni pogoni u centralnoj zoni i
srednjem prstenu mogu se transformisati u tercijarne
delatnosti: poslovanje, trgovina, manja skladita,
ugostiteljstvo i sl. Za nove pogone obavezna je
saglasnost na Analizu uticaja na ivotnu sredinu.
Samostalni proizvodni pogoni u rubnom podruju mogu
se grupisati u industrijske i privredne zone kao skup
samostalnih firmi ili kao deo nekog tehnolokog lanca.

Postojee industrijske zone u centralnoj zoni i
srednjem prstenu planirane su za transformaciju ka
tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita,
poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Mogua je i
transformacija samo pojedinih proizvodnih pogona u
okviru industrijske zone (na primer, livnica u Rakovici i
FOB Novi Beograd) u ekoloki povoljnije delatnosti.




Tabela 43:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u proizvodnim pogonima

Stepen zauzetosti 50 %
Indeks izgraenosti 0.35 - 1.0
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1 ha - bez parkinga 20%
52
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1- 5 ha - bez parkinga 25%
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do > 5 ha - bez parkinga 30 - 50%
Visina objekta m 12 m
Gustina zaposlenih / ha 50 - 200
Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije 5 m
Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele 1/2 h
Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele
Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija, promena namene
+


Tabela 44:

Stepen infrastrukturne opremljenosti proizvodnih pogona

Vodovod Fekalna Kina Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehn.
voda
+ + + + + poeljno poeljno poeljno +

4.4.8. Industrijske zone

Industrijske zone su proizvodno-tehnoloki kompleksi
po pravilu meusobno tehnoloki i proizvodno
povezani, obino istom ili slinom industrijskom
granom. Industrijske zone obuhvataju zemljite
veliine od 50 do 100 ha.

Ovim generalnim planom ne planiraju se nove
industrijske zone. Postojee industrijske zone na
periferiji i u rubnom pojasu predviene su za
unapreivanje razliitim prostorno-urbanistikim,
arhitektonskim, graevinskim i komunalno-
infrastrukturnim merama. U postojeim industrijskim
zonama dozvoljene su delatnosti iz klase A, B i V.
Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G moraju se
transformisati u ekoloki povoljnije kategorije ili
preseliti. Lokacije industrijskih zona su Novi Beograd i
eleznik.




Tabela 45:
Urbanistiki parametri za nivo bloka u industrijskim zonama

Stepen zauzetosti 50 %
Indeks izgraenosti 0.35- 1.0
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha 20%
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1-5 ha 25%
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 - 50%
Visina objekta m 12 m
Gustina zaposlenih / ha 30 - 150
Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije 5 m
Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele 1/2 h
Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele
Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija, promena namene
+


Tabela 46:

Stepen infrastrukturne opremljenosti u industrijskim zonama

Vodovod Fekalna Kina Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehn.
voda
+ + + + + poeljno poeljno poeljno +












53
4.4.9. Privredne zone

Privredne zone su vee lokacije namenjene
raznovrsnim privrednim aktivnostima u okviru kojih se
mogu formirati industrijske zone, proizvodni i
graevinski pogoni, skladita, robno-transportni centri
i druge delatnosti pomenute u poglavlju Namena
privrednih zona. Proizvodni pogoni u okviru privrednih
zona meusobno mogu ali i ne moraju biti tehnoloki
povezani. Privredne zone obuhvataju zemljite veliine
od 50 do 500 ha. U sutini, to su pravi privredni



gradovi. Privredne zone, kao najvanija radna podruja
grada u ovom GP, imaju posebno mesto u smislu
otvaranja novih lokacija.

Nove privredne zone i one koje su planirane za
proirenje i intenzivan razvoj su: Gornji Zemun,
Autoput, Bole, Panevaki rit, Surin - Dobanovci,
Batajnica, Vrin, Surin RTC. U postojeim privrednim
zonama dozvoljene su delatnosti iz klase B, V i G,
ukoliko su na periferiji i rubnom pojasu. Pojedini
pogoni koji ulaze u klasu G i D moraju se
transformisati u ekoloki povoljnije kategorije ili
preseliti, posebno u zonama zateenim u centralnom
pojasu i srednjem prstenu. Na teritoriji GP Beograda
ne planiraju se nove lokacije tipa D.

Postojee privredne lokacije u centralnoj zoni i
srednjem prstenu planirane su za transformaciju ka
tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita,
poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Obavezna je
transformacija onih proizvodnih pogona u sastavu
privrednih zona u kojima se obavljaju delatnosti sa
poveanim ekolokim rizikom.

Privredne zone su planirane na sledeim lokacijama:
Gornji Zemun, Autoput, Surin - Dobanovci, Batajnica,
Surin RTC, Brodogradilite "Beograd", Panevaki rit,
Velikoselski rit, Vrin, Bole, Luka "Beograd",
Kumodra, Rakovica, Ada Huja i Stojino brdo.




Tabela 47:

Urbanistiki parametri za nivo bloka u privrednim zonama

Stepen zauzetosti 50 %
Indeks izgraenosti 0.35 - 1.0
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha 20%
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1- 5 ha 25%
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 - 50%
Visina objekta m 12 m
Gustina zaposlenih / ha 30 - 150
Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije 5 m
Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele 1/2 h
Broj potrebnih parkinga, prema normativima za svaku delatnost, a proseno jedno parking
mesto na m
2
100
(1/3 zaposlenih )
Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija, promena namene
+


Tabela 48:

Stepen infrastrukturne opremljenosti u privrednim zonama

Vodovod Fekalna Kina Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehn.
voda
+ + + + + poeljno poeljno poeljno +


4.5. Komercijalne zone i gradski centri

Centri su kompleksni gradski prostori javnog karaktera
na niim etaama, jasnog identiteta, koji pored
komercijalnih sadraja, zavisno od funkcije, znaaja i
mesta, sadre u velikoj meri i druge javne objekte
(kultura, visoko kolstvo, razliite uprave, verski
objekti itd.) i javne povrine (trgovi, parkovi) uz
mogue stanovanje na viim spratovima. Iako i javni
sadraji, stanovanje i komercijalni sadraji ine
specifinu meavinu centara, u ovom poglavlju je
akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadraji i
stanovanje su obraeni u zasebnim poglavljima.

Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prostora
preteno komercijalnih delatnosti koje zauzimaju
gradske prostore visokog stepena javnosti i
komunikativnosi naroito u sredinjim podrujima
grada. To su trgovina, ugostiteljstvo i turizam,
54
zanatstvo (usluni deo) i poslovne i finansijske usluge
i drugi poslovni prostor. Komercijalne zone sadre i
druge kompatibilne namene (definisane u tabeli
kompatibilnosti namena u "Pravilima graenja").
Delatnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu
zagaenjem vazduha ili bukom, stare fabrike u centru,
koje generiu veliki obim kretanja i zahtevaju direktan
pristup automobilom i promet kabastom robom (kao
na primer skladita, prodaja nametaja), sve ee se
iseljavaju iz centralnih komercijalnih podruja.


4.5.1. Postojee stanje

Beograd je u 2001. godini u komercijalnim
delatnostima raspolagao sa oko 3.000.000 m
2

poslovnog prostora i 113.000 zaposlenih. GUP-om iz
1985. godine u komercijalnom delu tercijarnog sektora
planirano je 3.290.000 m
2
sa oko 150.000 zaposlenih
u 2000. godini. Uee sektora komercijalnih delatnosti
u drutvenom proizvodu na podruju GP danas iznosi
43%, a u broju zaposlenih 27%.

Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih godina kada je
Beograd teio izuzetno jakoj centralizaciji sadraja u
novijem periodu uoena je pozitivna promena u
decentralizaciji poslovnog prostora na podruju grada.
Relativno uee trgovine na malo u samom jezgru
(Stari grad, Savski venac i Vraar) opalo je sa 38% na
31%, u prvom pojasu oko jezgra (Vodovac, Zvezdara
i Palilula) stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim
jezgrima - ukarica i Rakovica sa 12% na 15% i,
posebno, Zemun i Novi Beograd sa 22% na 29%.
Nedostatak kapitala i smanjena tranja roba vieg
kvaliteta imaju za posledicu irenje poslovanja na
otvorenim atraktivnim delovima grada (Bulevar kralja
Aleksandra, OTC) ili nekontrolisanu izgradnju (na
potezima Prvomajska, Vinjika, autoput, Partizanski
put, Zrenjaninski put), postavljanje velikog broja
kioska na javnim povrinama (oko 3000 u centralnoj
zoni). Istovremeno, postojei poslovni prostori u
centru grada, a pre svega robne kue, nisu dovoljno
iskorieni.

Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatnosti u
Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelost
objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak
sopstvenog poslovnog prostora, s obzirom da je blizu
60% poslovnog prostora u reimu zakupa, usitnjenost
poslovnog prostora i tehnoloka inferiornost, naroito
kod trgovine, gde samo jednu treinu ine veliki,
moderni, prodajni, skladini i poslovni kapaciteti.
Delimino je obavljen proces privatizacije, s obzirom
da 90% preduzea u privatnoj svojini ine mala
preduzea, koja obavljaju manje od 30% ukupnog
poslovanja. Dalje, evidentni su nedefinisanost
turistike ponude, niska konkurentnost turistikog
proizvoda i zaputenost smetajnih kapaciteta,
predimenzioniranost finansijskih organizacija i njihov
mali kreditni potencijal, kao i veliki deficit skladinog
prostora u gradu.


4.5.2. Ciljevi

Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih
delatnosti zasnovana je na sledeim ciljevima:

- Sa poveanjem ekonomske moi grada
komercijalne delatnosti e imati pokretaku ulogu
u promeni privredne strukture i pribliavanju
stepenu razvoja u Evropi.

- Formiranje kvalitativne i realne prostorne
organizacije za dinamian privredni razvoj
tercijarnog komercijalnog sektora i za
policentrian sistem koji e smanjiti trokove
komuniciranja i funkcionisanja u gradu i omoguiti
potpuni spektar aktivnosti na itavom prostoru
grada.

- Uravnoteen razvoj na itavom prostoru grada
podravanjem procesa decentralizacije poslovnog
prostora daljim razvojem centara gradskih
podcelina na ulaznim pravcima grada i jaanjem
lokalnih centara u okolnim samostalnim
naseljima.

- Poveanje atraktivnosti i pristupanosti starih
jezgara Beograda i Zemuna poboljanjem
dostupnosti javnim gradskim saobraajem i
novom politikom parkiranja i smanjenja motornog
saobraaja u njima.

- Potreba ogranienja individualnog motornog
saobraaja i znatno poboljanje uslova peakog i
biciklistikog saobraaja pre svega u gradskim
jezgrima nuna je tim pre to ova unapreenja ne
trae velika ulaganja u uslovima ogranienih
ekonomskih mogunosti.




Tabela 48:

Stepen infrastrukturne opremljenosti u privrednim zonama

Vodovod Fekalna Kina Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehn.
voda
+ + + + + poeljno poeljno poeljno +





55
4.5. Komercijalne zone i gradski centri

Centri su kompleksni gradski prostori javnog karaktera
na niim etaama, jasnog identiteta, koji pored
komercijalnih sadraja, zavisno od funkcije, znaaja i
mesta, sadre u velikoj meri i druge javne objekte
(kultura, visoko kolstvo, razliite uprave, verski
objekti itd.) i javne povrine (trgovi, parkovi) uz
mogue stanovanje na viim spratovima. Iako i javni
sadraji, stanovanje i komercijalni sadraji ine
specifinu meavinu centara, u ovom poglavlju je
akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadraji i
stanovanje su obraeni u zasebnim poglavljima.

Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prostora
preteno komercijalnih delatnosti koje zauzimaju
gradske prostore visokog stepena javnosti i
komunikativnosi naroito u sredinjim podrujima
grada. To su trgovina, ugostiteljstvo i turizam,
zanatstvo (usluni deo) i poslovne i finansijske usluge
i drugi poslovni prostor. Komercijalne zone sadre i
druge kompatibilne namene (definisane u tabeli
kompatibilnosti namena u "Pravilima graenja").
Delatnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu
zagaenjem vazduha ili bukom, stare fabrike u centru,
koje generiu veliki obim kretanja i zahtevaju direktan
pristup automobilom i promet kabastom robom (kao
na primer skladita, prodaja nametaja), sve ee se
iseljavaju iz centralnih komercijalnih podruja.


4.5.1. Postojee stanje

Beograd je u 2001. godini u komercijalnim
delatnostima raspolagao sa oko 3.000.000 m
2

poslovnog prostora i 113.000 zaposlenih. GUP-om iz
1985. godine u komercijalnom delu tercijarnog sektora
planirano je 3.290.000 m
2
sa oko 150.000 zaposlenih
u 2000. godini. Uee sektora komercijalnih delatnosti
u drutvenom proizvodu na podruju GP danas iznosi
43%, a u broju zaposlenih 27%.

Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih godina kada je
Beograd teio izuzetno jakoj centralizaciji sadraja u
novijem periodu uoena je pozitivna promena u
decentralizaciji poslovnog prostora na podruju grada.
Relativno uee trgovine na malo u samom jezgru
(Stari grad, Savski venac i Vraar) opalo je sa 38% na
31%, u prvom pojasu oko jezgra (Vodovac, Zvezdara
i Palilula) stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim
jezgrima - ukarica i Rakovica sa 12% na 15% i,
posebno, Zemun i Novi Beograd sa 22% na 29%.
Nedostatak kapitala i smanjena tranja roba vieg
kvaliteta imaju za posledicu irenje poslovanja na
otvorenim atraktivnim delovima grada (Bulevar kralja
Aleksandra, OTC) ili nekontrolisanu izgradnju (na
potezima Prvomajska, Vinjika, autoput, Partizanski
put, Zrenjaninski put), postavljanje velikog broja
kioska na javnim povrinama (oko 3000 u centralnoj
zoni). Istovremeno, postojei poslovni prostori u
centru grada, a pre svega robne kue, nisu dovoljno
iskorieni.

Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatnosti u
Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelost
objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak
sopstvenog poslovnog prostora, s obzirom da je blizu
60% poslovnog prostora u reimu zakupa, usitnjenost
poslovnog prostora i tehnoloka inferiornost, naroito
kod trgovine, gde samo jednu treinu ine veliki,
moderni, prodajni, skladini i poslovni kapaciteti.
Delimino je obavljen proces privatizacije, s obzirom
da 90% preduzea u privatnoj svojini ine mala
preduzea, koja obavljaju manje od 30% ukupnog
poslovanja. Dalje, evidentni su nedefinisanost
turistike ponude, niska konkurentnost turistikog
proizvoda i zaputenost smetajnih kapaciteta,
predimenzioniranost finansijskih organizacija i njihov
mali kreditni potencijal, kao i veliki deficit skladinog
prostora u gradu.


4.5.2. Ciljevi

Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih
delatnosti zasnovana je na sledeim ciljevima:

- Sa poveanjem ekonomske moi grada
komercijalne delatnosti e imati pokretaku ulogu
u promeni privredne strukture i pribliavanju
stepenu razvoja u Evropi.

- Formiranje kvalitativne i realne prostorne
organizacije za dinamian privredni razvoj
tercijarnog komercijalnog sektora i za
policentrian sistem koji e smanjiti trokove
komuniciranja i funkcionisanja u gradu i omoguiti
potpuni spektar aktivnosti na itavom prostoru
grada.

- Uravnoteen razvoj na itavom prostoru grada
podravanjem procesa decentralizacije poslovnog
prostora daljim razvojem centara gradskih
podcelina na ulaznim pravcima grada i jaanjem
lokalnih centara u okolnim samostalnim
naseljima.

- Poveanje atraktivnosti i pristupanosti starih
jezgara Beograda i Zemuna poboljanjem
dostupnosti javnim gradskim saobraajem i
novom politikom parkiranja i smanjenja motornog
saobraaja u njima.

- Potreba ogranienja individualnog motornog
saobraaja i znatno poboljanje uslova peakog i
biciklistikog saobraaja pre svega u gradskim
jezgrima nuna je tim pre to ova unapreenja ne
trae velika ulaganja u uslovima ogranienih
ekonomskih mogunosti.


4.5.3. Koncepcija razvoja

Glavna koncepcija razvoja gradskih cenatara i
komercijalnih delatnosti obuhvata nekoliko polja
aktivnosti. Jedno je afirmacija i razvoj Centralne zone,
56
koja je u prethodnom periodu usled nedostatka
kapitala i smanjene tranje roba vieg kvaliteta i cena,
pretrpela odliv velikog dela prometa. Njena
atraktivnost, meutim, nije smanjena i ona predstavlja
osnov za znaajne projekte.

Formiranje veeg broja centara gradskih podcelina,
dalji razvoj lokalnih centara koji izrastaju iz
nekadanjih centara mesnih zajednica, kao i
oblikovanje nekih sasvim posebnih centralnih poteza -
du sadanjeg autoputa ili du svih gradskih trgovakih
ulica, dopunie sistem komercijalnih i
komplementarnih lokacija. U privrednim zonama treba
oekivati vei interes za izgradnju skladita i celovitih
distributivnih centara, velikih trgovinskih jedinica
poput hipermarketa, posebnih trgovinskih i uslunih
centara i sl. Kod ove izgradnje mogue je oekivati
dominirajui interes stranih investitora.

Ovim generalnim planom se takoe predvia obimna
izgradnja na ulaznim pravcima u Beograd. Zona
autoputa sa severa i juga, pojas uz novu obilaznicu i
njihova ukrtanja sa mreom nieg reda pruaju vie
izuzetno atraktivnih lokacija za izgradnju velikih
kapaciteta (kao to su trni centri, hipermarketi, itd.).
Turistika ponuda Beograda je u ovom GP planirana
kao osnova za ekspanziju mnogih grana privrede u
celini. Planirani prostori za komercijalne sadraje,
razvoj specijalizovanih slubi - vanstandardnih i
unikatnih sadraja, posebno razvoj sadraja uz reke,
mrea marina, omoguie razvoj ove privredne grane.
Gradski prostori primarne turistike vrednosti u
Beogradu vezuju se za staro jezgro Beograda i
Zemuna. Planira se ekonomski opravdano i kulturno
istorijski svrsishodno ureenje Beogradske tvrave i
Gardoa, pristanita na Savi i proirenje peakih
zona. U tom kontekstu, a oslanjanjem na standardni i
poslovni turizam, treba raunati i na ozbiljno
unapreenje mree hotela sa akcentom na malim
smetajnim jedinicama porodine organizacije, uz
nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskih mrea.
Ureivanje obala i ada, marina i nautiki turizam
ostaju specifino obeleje Beograda. Tu se takoe,
misli na privredno aktiviranje podruja kao to su
obale Save i Dunava, Adu Ciganliju, Koutnjak,
Topider i Avalu. Oni se moraju potpuno komunalno
urediti, mora se istai njihov karakter kao delova
grada ouvane prirode, a moraju se obogatiti i novim
sadrajima, tako da turistika ponuda bude kompletna.

Poseban, a svakako centralni beogradski motiv ine
ue Save u Dunav i Veliko Ratno ostrvo. Ono ima
prirodni, vizuelni, naturistiki, kulturni, ekoloki i
kupalini karakter i funkciju i jedan je od najznaajnijih
identifikacionih i simbolikih elemenata Beograda.
itavo podruje Ua bie formirano kao velika
akvatorija pogona za razvoj sportova, rekreacije i
turizma na vodi. Izgradnjom kanala koji je planiran na
levoj obali uz nasip ka Krnjai i formiranjem novih ada
i vodenih povrina stvorie se novi turistiki motivi.
Novo ostrvo "aplja", koje e se formirati na ovaj
nain, planirano je podjednako za turizam i rekreaciju.
Arheoloki motiv Vine promovisae se novim
turistikim centrom sa marinom.

Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog
grada bazira na nekim velikim dogaajima ili
manifestacijama koje imaju tradiciju. U tom smislu
treba maksimalno iskoristiti postojee kulturne i
sportske aktivnosti, a i neke nove manifestacije, koje
e Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u
okruenju i privui investitore i turiste. Zavravanje
nekoliko sportskih objekata i Beogradske arene je u
skladu sa ovom idejom.

Osim pomenutih hotelskih kapaciteta, planiraju se i
smetajni kapaciteti uz marine a posebno na Ada Huji,
na levoj obali Dunava - novo ostrvo "aplja" i na
desnoj obali Dunava kod arheolokog nalazita Vina i
u ostalim komercijalnim zonama posebno u centralnoj
zoni i u centrima gradskih podcelina.

4.5.4. Planirane povrine novih gradskih centara

Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine
realizovae se izgradnjom novog poslovnog prostora,
zatim rekonstrukcijom i promenom namene postojeih
prostora privrednih preduzea i stanovanja, kao i
oslobaanjem novih lokacija u centru grada ruenjem
neadekvatnog fonda. Za razvoj novih komercijalnih
sadraja planirano je ukupno oko 1.231 ha zemljita.
Od toga je oko 500 ha planirano na etiri lokacije za
veletrnice i distributivne centre (povrine ukupno oko
100 ha), za 10 hipermarketa gradskih i vangradskih u
centrima gradskih podcelina (ukupno oko 100 ha), za
15 lokacija u centralnoj zoni i izvan nje za oping
molove i vee trgovinske centre (ukupno oko 100 ha),
za vee hotele oko 10 ha, za tri zabavna parka oko 40
ha i za lokacije planirane za transformaciju
neodgovarajuih namena u preteno komercijalne zone
oko 50 ha. Pored navedenog, na veem broju lokacija
na oko 250 ha planirani su poslovni kompleksi razliitih
namena iz oblasti trgovine, turizma i ugostiteljstva i
poslovanja u najirem smislu. Najvee lokacije u
Centralnoj zoni grada su Savski amfiteatar, a u Novom
Beogradu Blok 26 i blok izmeu mosta Gazela i mosta
kod eleznike stanice. Pojedinane jedinice zauzimae
jo oko 200 ha. Ukoliko se pokae potreba, postoji
raspoloiva rezerva od oko 110 ha za razvoj preteno
komercijalnih sadraja i u privrednim zonama. Planira
se razvoj receptivnog turizma - izgradnjom 10 novih
veih hotela i velikog broja malih hotela. Ovakav rast u
poslovnom prostoru pratilo bi i poveanje broja
zaposlenih u ovom sektoru sa priblino 113.000 na oko
174.500. Da bi planirani rast bio ostvariv, potrebna su
nova ulaganja od oko 1,3 milijardi EUR, odnosno
proseno godinje oko 70 miliona EUR, to se moe
smatrati dostinim, s obzirom na atraktivnost i
isplativost ovih investicija za domae i strane ulagae.


4.5.5. Planirani sistem centara Beograda

Prema znaaju i poloaju u gradu, funkciji i karakteru,
gustini poslovnog prostora, veliini i odnosu prema
57
susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa
kompatibilnim namenama, formiraju sistem centara u
Beogradu. Sistem centara obuhvata opte i lokalne
centre. Opti centri su: glavni gradski centar (smeten
u centralnoj zoni), centri gradskih podcelina i pojedini
ulazni pravci i poslovni kompleksi. Centralna zona
obuhvata dva stara jezgra Beograda i Zemuna i centar
Novog Beograda. Lokalni centri su centri mesnih
zajednica u novim naseljima i lokalni centri u
samostalnim naseljima izvan kontinualno izgraenog
tkiva.

U sastavu sistema centara nalaze se sledee celine i
tipovi zona i kompleksa:

- centralna zona i glavni gradski centar (centar
Beograda, centar Zemuna, centar Novog
Beograda)

- centri gradskih podcelina

- poslovno trgovake ulice

- zone ulaznih pravaca u grad

- posebni poslovni kompleksi

- centri u novim naseljima

- centri samostalnih naselja i

- pojedinani sadraji u tkivu.

Opti centri zadovoljavaju potrebe vieg nivoa i
povremene potrebe stanovnika grada i irih podruja.
Lokalni centri zadovoljavaju svakodnevne potrebe
lokalnog stanovnitva.

U svim tipovima centara komercijalne zone imaju
razliitu gustinu poslovnog prostora i mogu biti:

- blokovske - kada je dominantna namena itavog
bloka za poslovanje, predstavljeno u planu
povrinom;

- linearne - kada je du ulica i bulevara veina
objekata na regulaciji poslovna, odnosno
najmanje jedna (prizemna) etaa je poslovna,
predstavljeno u planu linijom du odgovarajue
ulice;

- punktalne - kada su poslovni kompleksi deo bloka ili
zone neke druge namene, to je predstavljeno u
planu povrinom.

Detaljnija struktura i karakteristike pojedinih
komercijalnih zona ili njihovih skupova odreene su u
okviru sistema centara.

4.5.6. Centralna zona i Glavni gradski centar

Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo
Novog Beograda - koji je danas jo u formiranju -
najvaniji su delovi Centralne zone Beograda. Ova tri
centralna jezgra sa planiranom novom gradnjim na obe
obale Save, izmeu Beograda i Novog Beograda, inie
jedno od najmonijih centralnih podruja Beograda i
zemlje. U istorijskom, funkcionalnom i ambijentalnom
smislu ova tri jezgra su posebni entiteti. Oni poseduju
razliite razvojne mogunosti. Dalji razvoj i
unapreenje ove zone e zahvatiti i one njene delove
koji su danas nestrukturirani, zaputeni ili
neodgovarajue namene. Realizacija saobraajnog
sistema i sistema za parkiranje, infrastrukture i
kapacitetnog inskog sistema pretpostavka su za
potpunu realizaciju planiranu unapreenjima i
transformacijom Centralne zone. Centar starog
Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog
Beograda dataljnije su obrazloeni u delu koji
obrauje urbanstike celine. U narednoj tabeli dati su
osnovni urbanistiki parametri i uslovi koje treba
primenjivati u daljoj detaljnijoj urbanistikoj razradi
centra.




Tabela 49:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru

Centar Beograda Centar Zemuna Centar Novog Beograda
Indeks izgraenosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2,5) 3.5 (izuzetno 5)
Stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60% (izuzetno 80%)
Visina slemena (spratnost)
22 (25) (P+6 do P+6+Pk)
izuzetno 32 (p+8+Pk)
12 m
32 (P+8+Pk)
(u zoni visokih objekata
nije limitirana visina)
Nain parkiranja*
garae na obodu jezgra i
u jezgru
garae na obodu
jezgra i podzemne u
jezgru
posebni parkinzi i garae
van ulice
Zelenilo
Drvoredi, parkovi i dr.
forme zelenila
Drvoredi; javno i
zelenilo na parceli
drvoredi , parkovi i
blokovsko zelenilo
*Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje.
58
4.5.7. Centri gradskih potcelina

Centri gradskih potcelina su po pravilu poslovno-
trgovake ulice koje se formiraju na glavnim radijalnim
pravcima od centralne zone do spoja radijalnih pravaca
i veznih saobraajnih poluprstenova.

Planira se osam centara gradskih podcelina i to: potez
Ugrinovake i Prvomajske ulice u Zemunu, Bulevar
Jurija Gagarina u Novom Beogradu, Poeka ulica na
Banovom brdu, Bulevar kralja Aleksandra, Vojvode
Stepe - Banjica, Vinjika ulica, Rakovica i Krnjaa.




4.5.8. Poslovno-trgovake ulice

Poslovno-trgovake ulice su komercijalni potezi
izmeu atraktivnih taaka u gradu (Kalemegdan i
Slavija, veliki trgovi, veliki terminali, znaajni javni
objekti, pijace, parkovi). Po pravilu to su ulice sa
velikom gustinom poslovnog prostora preko 10 m
2
/m
1

ulice, sa znaajnim objektima kulturno istorijskog i
arhitektonskog naslea i intenzivnim javnim gradskim
saobraajem.

Ovaj tip ulica je po pravilu oformljen u tradicionalno
oblikovanim delovima grada sa preteno formiranom
matricom kompaktnih blokova, ali i dananjih partaja i
meovitih blokova sa preteno formiranom
parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada i neto veim
poprenim profilom. Pored trgovakih ulica koje su
razvijane u starim gradskim jezgrima (Kralja Milana,
Glavna, Cara Duana, Karaoreva...) postoje i ulice u
centrima gradskih podcelina kao osovina razvoja
komercijalnih sadraja na uvodno izvodnim pravcima
grada (Poeka, Bulevar kralja Aleksandra...). Zona
ovih ulica obuhvata, pre svega objekte i pripadajue
parcele ivine izgradnje, ali na pojedinim deonicama i
itave kontaktne blokove uz ulicu.

Bulevari su preteno komercijalni potezi velike gustine
poslovnog prostora (preko 30 m
2
/m
1
ulice) i velikog
poprenog profila. U centru Novog Beograda i
preteno u novim delovima grada razvijaju se veliki
centralni potezi - bulevari u formiranoj matrici
otvorenih blokova sa slobodnostojeim objektima
jednostavne geometrijske forme (kula i trakt). To su
potezi velikog poprenog profila sa velikim javnim
reprezentativnim i poslovnim objektima, potezi sa
intenzivnim javnim i individualnim saobraajem velikog
kapaciteta i dometa. Bulevari u tradicionalnim
delovima grada sa formiranom ili delimino formiranom
matricom kompaktnih i meovitih blokova i partaja
imaju neto manji popreni profil (Dimitrija Tucovia,
Bulevar kralja Aleksandra, Ustanika...). Bulevari ne
moraju uvek imati komercijalnu dominantu ve mogu
imati reprezentativni javni karakter (Nemanjina,
Kneza Miloa...).

Kod pojedinih ulica u odreenoj meri u budunosti
mogu se oekivati povremena ogranienja i smirivanje
individualnog motornog saobraaja (Kralja Milana,
Glavna...). To se postie segregacijom ulinog prostora
za sve vidove saobraaja ili smanjenjem brzine
motornih vozila, uz zadravanje prednosti direktnog
pristupa automobilom.

U postojeim objektima planira se transformacija
prizemlja, suterena i prve etae u poslovne i javne
sadraje. Nova izgradnja na pojedinanim parcelama
podrazumeva i izgradnju isto poslovnih objekata, koji
treba da budu graeni kao arhitektonsko-urbanistike
celine. Stimulisae se dogradnja solidnih postojeih
zgrada do visine suseda, dovravanje, ureenje i
promena neodgovarajue strukture trgovakih ulica,
kroz celovite rekonstrukcije (Bulevar kralja Aleksandra,
Cara Duana, Karaoreva, Balkanska, u Zemunu:
Zmaj Jovina, Beanijska i dr.). Nove poslovno
trgovake ulice planirane su du Vinjikog bulevara
(preko Ulice 29. novembar) i Ruzveltove kojima treba
da se poveu tradicionalni centar Beograda sa novim
centrom Ada Huja na obali Dunava. Du planirane
saobraajnice izmeu Jezerske i Savske terase u
regulacionoj razradi treba predvideti odgovarajue
centralne sadraje koji e tako biti postavljeni da
oblikuju novu trgovaku ulicu. Blagovremenom
izradom planova sa lokacijama prilagoenim po
nameni i veliini strukturi realne tranje,
organizovanom pripremom i opremanjem lokacija u
koordinaciji sa privatnim inicijativama ove ulice e
dobijati postepeno svoj karakter.

Za organizaciju razvoja trgovakih ulica preporuuju se
prostorno-programska istraivanja u okviru irih
funkcionalno prostornih celina.















59
Tabela 50:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u poslovno-trgovakim ulicama

Glavni bulevari Poslovno-trgovake ulice
Indeks izgraenosti (I) 3.5 (izuzetno 5) 3.5 (izuzetno 4.5)
Stepen zauzetosti (Z) 60% (izuzetno 80%) 75%
Visina slemena (spratnost)
32 (P+8+Pk)
(u zoni visokih objekata nije
limitirana visina)
22 (25) (P+6 do P+6+Pk)
izuzetno 32 (p+8+Pk)
Nain parkiranja*
posebni parkinzi i garae van
ulice
ulino parkiranje ili ivine
garae na 800 - 1500 m
Zelenilo min 2 drvoreda u profilu min 1 drvored u profilu
* Broj parking mesta
za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje.

Kolski pristup za snabdevanje (utovar i istovar robe)
na glavnim trgovakim ulicama po pravilu reava se
direktno sa ulice pri emu je mogue vremensko
ogranienje. Parkiranje na javnim prostorima
trgovakih ulica i peakim zonama treba planirati
samo za posebno registrovana vozila lokalnih korisnika
(prvenstveno stanovnika), za parkiranje vozila za
snabdevanje sa fiksnim vremenom zadravanja i za
parkiranje bicikla.

U okviru ovih istraivanja mogue je da se du
bulevara planiraju vrlo visoki objekti, koji su po
pravilu reperi u gradskom tkivu. Njihova spratnost se
odreuje na osnovu konkretnih uslova i limitirana je
vizurama i siluetom Beograda kao trajnim gradskim
vrednostima.




4.5.9. Zona ulaznih pravaca u grad

Na spoju glavnih radijalnih pravaca ka centralnoj zoni i
veznih saobraajnih poluprstena razvija se poslovanje
na ulaznim pravcima grada. Danas su to najee
potezi u formiranju kao Smedervski, Batajniki,
Ibarski, Panevaki, Zagrebaki, Niki, Zrenjaninski. U
podrujima izvan srednjeg prstena zona poslovanja na
ulaznim pravcima se poklapa sa privrednim zonama na
istom podruju.

U zonama ulaznih pravaca u grad tipine namene su
specijalizovane velike prodavnice odreenih vrsta roba,
servisi, skladita sa direktnom prodajom na malo i
veliko i poslovanje bilo koje posebne vrste. U ovim
zonama mogu se locirati turistiki sadraji za potrebe
tranzita. Stanovanje u delu prema glavnoj komunikaciji
se ne preporuuje dok je u povuenom delu mogua i
takva namena ukoliko je u skladu sa poslovanjem.

Na ulaznim pravcima autoputa treba organizovati
lokacije za vee korisnike zemljita i vei spektar
moguih delatnosti (hipermarketi, oping molovi,
veletrnice i drugi veliki posebni poslovni kompleksi).
Osnovna ogranienja u ovim zonama postavljaju se u
funkciji zatite ivotne sredine i nekompatibilnost sa
susednim delatnostima.

To su po pravilu veliki komercijalni objekti sa
trgovinom kao dominantnom funkcijom,
kombinovanom sa nizom prateih funkcija. Mogu biti
gradski i vangradski. Zahtevaju lokacije velikog
stepena komunikativnosti koje se po pravilu nalaze na
preseku uvodnih pravaca u grad i obilaznih
poluprstenova. Ukoliko su u gradskom tkivu mogu da
zauzimaju itav blok, a za centralnu zonu potrebno je
posebno ispitivanje uticaja ovog sadraja na okolno
tkivo zbog izuzetne saobraajne frekvencije koju
generie ova namena.

Planira se takva transformacija koja e u budunosti
omoguiti racionalno korienje graevinskog
zemljita, plansko formiranje blokova i organizovano
infrastrukturno dopremanje spontano zapoetih
pravaca (Smederevski put, Zrenjaninski put), i
infrastrukturno opremanje planiranih i delimino
realizovanih lokacija (Batajniki drum).

Planirane nove zone poslovanja na ulaznim pravcima
su Autoput, Ibarska magistrala, Krnjaa (planirana
povrina izmeu postojeeg i novog mosta na Dunavu
u kontekstu nove luke u zoni i dunavske orijentacije
Beograda), Vrin - kruni put.


Tabela 51:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u
zonama ulaznih pravaca u grad

Indeks izgraenosti (I) 0.5 - 1
Stepen zauzetosti (Z) 50%
Visina slemena (spratnost) u skladu sa
zonom u kojoj se
nalazi
Nain parkiranja* parking prema
ulici
Zelenilo min. 20% i
ozelenjen
parking
*Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za
parkiranje.

60
4.5.10. Posebni poslovni kompleksi

Posebni poslovni kompleksi (u daljem tekstu PPK) jesu
viefunkcionalni kompleksi razliite veliine od 2 do 40
ha sa dominantnom komercijalnom namenom koja
moe sadrati ostale kompatibilne namene (prema
Tabeli kompatibilnosti u Pravilima graenja) kao
sekundarne, ukljuujui i poslovno stanovanje
(poslovno stanovanje je poseban oblik slubenog
stanovanja u funkciji osnovne namene poslovanja,
koje ne podrazumeva socijalne infrastrukture -
snabdevanje, kole, obdanita itd.). PPK sa veim
ueem javnih sadraja i dobrim poloajem u
gradskom tkivu moe postati i gradski centar za to
podruje. PPK se, po pravilu, nalaze van centralne
zone, a po poloaju dele se na gradske i vangradske i
mogu u ambijentalnom smislu biti posebne celine u
odnosu na kontaktne zone.

Posebni kompleksi mogu biti:

- preteno distributivni (distributivni centri);

- preteno u funkciji trgovine na veliko (veletrnice,
skladita, kvantake pijace-prelazni oblik);

- preteno u funkciji saobraaja (pratei sadraji
autoputa motel, kamp, pumpa, parkiranje
kamiona);

- preteno u funkciji trgovine na malo (hipermarketi,
oping centri i oping molovi, pijace, otvoreni
trni centri - prelazni oblik, pijace starih stvari);

- preteno kancelarijsko istraivaki (poslovni
parkovi);

- preteno zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi,
veliki akvarijumi, rolerkoster, kuglane...);

- preteno izlobeni (sajmovi);

- postojei kopleksi u transformaciji u preteno
komercijalne sadraje (vojni objekti, naputena
saobraajna infrastruktura i komunalni objekti,
industrijski objekti...) i

- meoviti (ostali).

Gradski posebni poslovni kompleksi najee e svoju
fizionomiju ostvariti transformacijom postojeeg
nestambenog prostora, bilo da se radi o rekonstrukciji i
promeni namene postojeih privrednih preduzea ili
drugih namena koje zbog tehnolokog progresa,
nepoeljnog uticaja na okolinu ili malog stepena
iskorienosti zemljita ne mogu vie zauzimati
gradske lokacije (industrijska, saobraajna i
infrastrukturna postrojenja, lokacije vojnih i dravnih
ustanova). Mogunost transformacije kree se od
zadravanja i rekonstrukcije postojeih objekata za
novu namenu, do potpune zamene objekata novom
strukturom, u skladu sa buduom namenom. Iako su
ovo posebni kompleksi u odnosu na okolno tkivo,
njihova namena, volumen, saobraajni pristup i
potrebe za parkiranjem ne smeju ni na koji nain da
ugroze kontaktnu zonu. Ve formiran gradski
kompleks kod koga se oekuju samo manje
transformacije u kontekstu povezivanja sa buduim
centrom u Savskom amfiteatru je Beogradski sajam.
Veliki kompleksi su i neizgraeni blokovi van centralne
zone na Novom Beogradu planirani za preteno
komercijalne namene (kao to su blokovi 41, 41a i
drugi).

Vangradski posebni poslovni kompleksi su uglavnom
blokovi ili kompleksi oivieni jakim saobraajnicama,
za koje treba definisati program, prostornu
organizaciju i blie odreenu namenu. To su po pravilu
lokacije rezervisane za vangradske hipermarkete,
oping molove, veletrnice. Novi poslovni kompleks na
Ada Huji, izmeu lokoteretne stanice i obale Dunava,
ima mogunost da, sa odgovarajuim sadrajem,
postane centar ovog dela grada sa posebnom ulogom
unapreenja izgleda grada sa Dunava. Visinska
regulacija ne sme da ugrozi siluetu Zvezdare u
pozadini.



Tabela 52:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksima

Posebni poslovni kompleksi u CZ Posebni poslovni kompleksi
van CZ
Indeks izgraenosti (I) 3.5 (izuzetno 5) 0.5
Stepen zauzetosti (Z) 60% (izuzetno 75%) 50%
Visina slemena (spratnost) 32 maks. (P+8+Pk) 12 (P+1)
18 (maks. P+3) u zonama
planiranim za vosoke objekte
Nain parkiranja* na svojoj parceli u garai parkinzi na svojoj parceli
Zelenilo 10 % i ozelenjen parkinng min. 20% i ozelenjen parking
*Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje.





61


4.5.11. Centri u novim naseljima

Lokalni centri obuhvataju koncentracije sadraja koji
omoguavaju lokalno snabdevanje i usluge u centrima
mesnih zajednica i glavnim ulicama u novoizgraenim
stambenim zonama, ali i sadraje koji zadovoljavaju
potrebe osnovnog obrazovanja deije zatite, osnovne
zdravstvene potrebe i potrebe kulture i zabave
gravitirajueg stanovnitva.

Ovi centri imaju tipian sadraj centara mesnih
zajednica koji obuhvata komercijalni deo i deo koji
zadovoljava javne potrebe lokalnog nivoa.
Komercijalne namene su samo u prizemlju dok su na
spratu mogue javne namene (biblioteka,
vienamenska sala) ali i stanovanje. Poeljan je
kontinuitet trgovakih radnji i zanatskih lokala u
prizemlju. Servisi koji su buni nisu dozvoljeni.

Potrebno je postojee centre oblikovno zavriti i
sadrajno dopuniti savremenim uslugama koje
zadovoljavaju potrebe gradskog stanovnitva u
funkciji slobodnog vremena, zabave, sporta i
rekreacije. Oblikovanje ovih centara uskladiti sa ve
formiranim elementima arhitektonskog pristupa.




Tabela 53:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u centrima novih naselja

Indeks izgraenosti (I) 1-2 zavisno od stambenog tkiva
Stepen zauzetosti (Z) 50%
Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk)
Nain parkiranja* parkinzi
Zelenilo min. 20 %, ozelenjeni parking i javno zelenilo
* Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za parkiranje.

4.5.12. Centri prigradskih naselja i pojedinani
sadraji u tkivu

Lokalni centri prigradskih naselja obuhvataju manje i
vee koncentracije sadraja lokalnog snabdevanja i
usluga u glavnim ulicama. Pored komercijalnih
obuhvataju i javne sadraje, kole, deije ustanove,
usluge socijalne i zdravstvene zatite, sadraje
kulture, verske objekte. Veliina ovih centara je u
funkciji veliine naselja. Re je prvenstveno o
naseljima: Batajnica, Dobanovci, Surin, eleznik,
Ostrunica, Sremica, Umka, Motanica, Ruanj,
Resnik, Zuce, Kaluerica, Bole, Bora, Ova i
drugim manjim naseljima.

Tipine delatnosti u manjim lokalnim centrima su:
razne prodavnice, kafane i restorani, kao i razne
zanatske usluge koje zadovoljavaju lokalne potrebe.
Tipine komercijalne delatnosti su i mala robna kua,
pijaca, poslovni prostor za prodaju specifinih roba
poput nametaja, zabava i razonode. Komercijalne
namene su samo u prizemlju dok je na spratu
stanovanje. Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji.
Buni servisi nisu dozvoljeni. U veim lokalnim
centrima iri je raspon trgovine i poslovnih usluga
koje opsluuju iru stambenu zonu ali i sadraja
koji zadovoljavaju javne potrebe lokalnog
stanovnitva.

Lokalni centri su izraz koncepta decentralizacije. Za
aktivno unapreenje stanja u prigradskim naseljima
na obodu kontinualnog gradskog tkiva potreban je
organizovaniji pristup nego do sada. Izgradnjom
novog poslovnog prostora planira se izjednaavanje
uslova ivota i rada u malim sredinama u kojima su
uslovi ivotne sredine neuporedivo bolji nego u
velikom gradu. Pri tome treba iskoristiti sve
prednosti naselja na domaku velikog grada i smanjiti
nepotrebna kretanja prema gradu. U funkciji
specifine turistike ponude, koja je sve aktuelnija u
naseljima u blizini velikih gradova, u lokalnim
centrima posebno je vano negovati specifine
delatnosti konkretnog prostora (zanati, domaa
radinost, ugostiteljstvo) i time unapreivati identitet
i samostalnost naselja. Oblikovanje ovih centara
treba uskladiti sa tradicionalnim elementima
arhitektonskog pristupa.



Tabela 54:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u
centrima prigradskih naselja

Indeks izgraenosti (I) 1-2 zavisno od
stambenog tkiva
Stepen zauzetosti (Z) 50%
Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk)
Nain parkiranja* parkinzi
Zelenilo ozelenjeni parking i
javno zelenilo

* Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima
za parkiranje.


62
U svim vrstama gradskog tkiva planirani su manji
komercijalni i srodni sadraji. Njihov dananji raspored
uglavnom je usaglaen sa potrebama okolnog
stanovnitva ili korisnika. Takav raspored oekuje se i
u budunosti. Gustina ovih sadraja u centralnoj zoni
dvostruko je vea nego izvan centralne zone.


Tabela 55:

Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte koji
postoje kao pojedinani sadraji u tkivu

Indeks izgraenosti (I) prema okolnom
tkivu
Stepen zauzetosti (Z) prema okolnom
tkivu
Visina slemena (spratnost) prema okolnom
tkivu
Nain parkiranja* na parceli

* Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za
parkiranje.

Na pojedinanim lokacijama komercijalnih i centralnih
sadraja manjih od 0,5 ha, planiranih u okruju drugih
namena u istom bloku, mogue je planirati i graditi i te
preovlaujue i njima kompatibilne namene kao
osnovne.

4.5.13. Turizam

Na osnovu pravila transformacije i kompatibilne
namene, turistiki kapaciteti mogu se razvijati u
privrednim zonama, uz stanovanje, javne objekte,
sportske objekte i komplekse, zelene povrine,
saobraajne povrine i terminale uz arheoloka
nalazita a pre svega u komercijalnim zonama i
gradskim centrima.

Ovim planom predvia se i transformacija velikih
privrednih, administrativnih, saobraajnih i drugih
kompleksa koji su izgubili svoju funkciju u centralnoj
zoni grada, u komercijalne zone i gradske centre od
kojih znaajan deo moe biti u funkciji ugostiteljstva,
turizma i zabave. Takav razvoj oekuje se na prostoru
Starog sajmita, na prostoru Savskog amfiteatra, na
Dorolu, u sklopu novog centra gradske podceline na
Adi Huji i na drugim privlanim lokacijama.

Znaajni kapaciteti ugostiteljsko-turistikog karaktera
oekuju se u buduim velikim viefunkcionalnim
centrima u posebnim poslovnim kompleksima.

Kao nove inicijative koje e u prostoru grada dobijati
preteno turistiko-ugostiteljski karakter do 2021.
godine su:

- potez autoputa od Aerodroma "Beograd" do petlje
"Lasta", kao gradska avenija koja ve sada
objedinjuje najznaajnije turistike kapacitete i
gradske terminale, moe se formirati kao jaka
koncentracija zabavnih funkcija i poslovanja;

- vodeni bulevari Beograda - Dunav i Sava posebno u
centralnoj zoni (sa restoranima, kulturnim,
sportskim i zabavnim manifestacijama i revijalnim
programima na vodi, uz razvoj renog gradskog
putnikog i taksi saobraaja;

- tranzitni nautiki centri na Evropskom koridoru VII
Dunav - rukavci Dunava sa velikim marinama van
plovnog puta;

- tranzitni turistiki centar na koridoru X u zoni
Bubanj potoka. Ovaj turistiki centar se oslanja
direktno na Zuko polje i belopotoke padine
Avale kao memorijalni, izletniki i rekreativni
kompleks Beograda i kao najznaajniji prostor za
prihvat tranzitnih turista (sa sadrajima:
etnokompleks Srbije, autokamp "Avala", iara za
Avalu, termoakvatiki kompleks za potrebe
rekreacije, omladinski prihvatni centar, kompleks
"arapievog bresta" sa sportskim zabavnim
centrom, turistika stajalita regionalne eleznice
u Belom potoku i Bubanj potoku, turistiko-
apartmanski kompleks sa vezom na deje
odmaralite na upljoj steni;

- park minijatura kao muzej - Srbija kroz prostor i
vreme, za ta treba uraditi istraivanje
najpogodnije lokacije;

- turistika biciklistika transferzala od Ade Ciganlije
preko Topidera, Jelezovakim potokom do
Spomenparka "Jajinci" i tranzitnog turistikog
centra Avala.

Nove lokacije za vee hotele planirane su u starim
jezgrima (okretnica u Rajievoj ulici, "Tri lista
duvana"), uz obale reka (Karaoreva ulica,
Kosaniev venac, dorolska marina, Savski
amfiteatar, centar na Adi Huji, zemunsko jezgro, Blok
12), uz velike terminale (Aerodrom "Beograd",
eleznika stanica Novi Beograd, eleznika stanica
"Centar") i uz sportske i zabavne objekte. Manji
smetajni kapaciteti, koji nedostaju Beogradu, kao
komplementarni sadraji mogu se razvijati na itavom
prostoru grada.

Pored rekonstrukcije i kompletiranja sadraja u
postojeim velikim marinama, planirane su i druge
marine u toku i bazenske marine (beanijski zimovnik,
ukariki rukavac, marina "Dorol", rukavac Ade Huje,
ue Boleice, uz planirane mostove na levoj obali
Dunava, na novoj adi "aplja" i druge).

Planirana su nova i proirena kupalita i izletita na
rekama (Veliko ratno ostrvo, Veliko blato, Koara,
Beljarica, Ada Ciganlija, Maki, Ostrunica i Umka,
Duboko). Odreene su lokacije za tri zabavna parka,
od kojih dve na umadijskom i jedna na banatskom
delu grada (juno od toplane "Cerak", u Rakovici i u
Krnjai). Planirane su tri lokacije za vee golf terene od
kojih su takoe dve u umadijskom i jedna na
banatskom delu grada (Resnik, Umka i Crvenka).
63

Raznovrsna ponuda nacionalnih restorana upotpunie
se razvojem brodova restorana na vodi koji, pored
ugostiteljske, treba da prihvate i kulturne, sportske i
zabavne namene.

Planiraju se etiri nova auto-kampa od kojih dva u
umadijskom delu, uz obilazni autoput a po jedan na
banatskom i sremskom delu grada.


4.5.14 Opta pravila za komercijalne delatnosti

Pravila za stepen zauzetosti (Z)


Parcela poslovanja moe biti izgraena i 100% pod
posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada
je potpuno usaglaena sa svim susedima, kada
zauzima celu povrinu bloka ili ako se naslanja na
postojee (ili planirane) kalkane susednih zgrada na
zajednikim meama. Visina delova objekta na
zajednikim meama moe se razlikovati za 1 m za isti
nivo.


Pravila za parkiranje

Kod veih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradnja
podzemnih garaa u bloku mogua je u funkciji garae
za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da
je dominantna namena bloka poslovanje, da je ukupna
povrina zajednikog dvorita velika i da je pristup
mogu iz sporedne ulice. Mogue je da garaa u
sreditu bloka bude podzemna a izuzetno do 2,5 m
iznad zemlje. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garae
po pravilu treba da budu viespratne. Krovne povrine
podzemnih garaa moraju se urediti kao peake
povrine sa znatnim ueem specijalnog krovnog
zelenila. Vieetane nadzemne garae treba graditi kao
ivine objekte koji se ne mogu graditi u unutranjosti
kompaktnih blokova, osim kada je blok jedinstvena
organizaciona celina.

Za novoizgraene objekte potrebno je obezbediti po
jedno parking mesto na povrini (zoni, bloku,
kompleksu, parceli) na koju se odnosi plan.

Uslovi za izgradnju parking mesta odreuju se po
sledeoj tabeli.













Tabela 56:

Kapaciteti parking mesta za komercijalne
delatnosti (za novoizgraene objekte)

Namena 1 parking mesto na m
2

Trgovina 50 m
2
prodajnog prostora
Administrativno poslovni
objekti
60 m
2
neto etane povrine
Ugostiteljski objekti 2 postavljena stola sa etiri
stolice
Hoteli 2-10 kreveta zavisno od
kategorije
oping molovi, hiper
marketi
50 m
2
prodajnog prostora


Pravila za arhitektonsko oblikovanje

Osnovni princip oblikovanja kod izgradnje novih
poslovnih objekata u komercijalnim zonama u centru
Beograda i peakim ulicama jeste prilagoavanje
postojeoj fizikoj strukturi bloka i zadravanje
formirane parcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju
samo specifina pravila za poslovne objekte a za sve
ostalo vae pravila za blokove u delu pravilnika koji se
odnosi na stanovanje.

Oblikovanje objekta prilagoava se karakteru
ambijenta. Za vee objekte preporuuje se da se
idejno reenje dobija konkursom.

Za izloge koji su na izrazito osunanoj strani,
preporuuje se otvaranje kolonada, nadstrenice ili
povlaenje sa regulacione linije (arkade, kolonade).

4.6. Javne slube, javni objekti i kompleksi

Ova namena obuhvata skalu razliitih tercijarnih
delatnosti koje su znaajne za drutvo u celini. Javne
slube i njihovi objekti formiraju u gradu mree koje se
kombinuju sa ostalim vrstama sadraja i funkcija i
javnih zgrada. Zahvaljujui tome zavreuju da budu
prepoznate kao javne zgrade i vee grupacije a koje su
u ovom GP oznaene kao specijalizovani centri.

Po zakonskom odreenju javne slube su ustanove u
kojima se obezbeuje ostvarivanje prava, odnosno
zadovoljenje potreba i interesa graana i organizacija
u oblastima obrazovanja, uenikog i studentskog
standarda, nauke, kulture, fizike kulture, zdravstva i
socijalnog osiguranja, socijalne zatite, drutvene brige
o deci i zdravstvene zatite ivotinja.

Povrine namenjene za javne slube (ustanove)
obuhvataju obrazovanje, nauku, kulturu i informacije,
zdravstvenu zatitu i drutvenu zatitu dece i omladine
i socijalnu zatitu, objekte dravnih organa i lokalne
samouprave, udruenja i komore, organizacije i
udruenja graana.


64
4.6.1. Postojee stanje

Postojea prostorna distribucija javnih slubi
(ustanova) je sledea: u centralnoj zoni ostvarena je
zadovoljavajua koncentracija svih tipova javnih slubi,
od obaveznih do elitnih; u formiranim podrujima na
osnovnim pravcima razvoja (zone Banovo brdo,
Duanovac, Vodovac, deo Novog Beograda, Zemun i
Karaburma) formirana su jezgra-zone javnih slubi
koja uz manje korekcije u stepenu opremljenosti i
kapacitetima mogu da zadovolje obavezne i
standardne potrebe gravitacionog podruja;
novorazvijeni pravci i zone (Beanijska kosa, deo
Novog Beograda, Mirijevo, Rakovica i ukarica) zbog
ubrzanog razvoja nisu uspeli da razviju osnovne i
standardne javne slube, a postojei objekti i
kapaciteti nisu dovoljni da bi podmirili potrebe
novodoseljenog stanovnitva; u perifernim zonama
Beograda, koje su poslednjih decenija imale intenzivan
razvoj i ekspanziju stanovnitva (naselja leve obale
Dunava, Kaluerica, Altina), nedostaju objekti i slube
elementarnog drutvenog standarda (55% od
potrebnih kapaciteta osnovnih kola, predkolskih
ustanova, ustanova primarne zdravstvene zatite i
naseljskih drutvenih centara).

Osnovno obeleje razvijenosti javnih slubi (ustanova)
na podruju GP jeste injenica da poslednjih 15 godina
nije izgraen gotovo nijedan objekat ovog tipa, a samo
neznatan broj je pretrpeo manja unapreenja u
opremljenosti i kapacitetima.


4.6.2. Ciljevi

Ciljevi socijalnog razvoja moraju se dovesti u vezu sa
ekonomskim mogunostima i redefinisanim socijalnim i
kulturnim pravima.

Treba oekivati da e se obezbediti kvalitetnije
ostvarivanje zagarantovanih prava, dok e ostala
socijalna i kulturna prava biti ostvarivana srazmerno
ekonomskim mogunostima korisnika i drugih aktera
(lokalna i centralna vlast, meunarodne institucije,
nevladin sektor, donacije itd.).

Oekivane promene u politikim i drutvenim
odnosima, redefinisana zakonska regulativa, svakako
e prouzrokovati promene i na planu organizacije
javnih slubi, ali i njihovog prostornog rasporeda.

Imajui u vidu oekivane promene u razradi ove oblasti
u okviru GP postavljeni su sledei ciljevi:

- poboljanje (prostorne) dostupnosti javnih slubi za
graane, odnosno sprovoenje koncepta njihove
decentralizacije;

- fleksibilna organizacija i modaliteti organizovanja
javnih slubi, odnosno ukidanje monopolske
pozicije dravnih ustanova u javnim slubama;

- pribliavanje normama i kriterijumima organizacije
javnih slubi u Evropskoj uniji;

- usklaivanje organizacije javnih slubi sa
prostorno-fizikim obelejima podruja, to
podrazumeva naputanje uniformnih modela
organizacije i uvaavanje drugih kriterijuma, kao
to su gustina naseljenosti, tipovi izgraenosti,
starosna struktura stanovnitva, socio-
profesionalna struktura, obeleja domainstava i
sl.;

- podsticanje ulaganja u javne slube putem
fondacija, dobrovoljnog i dobrotvornog rada i
priloga, podravanjem neprofitnog sektora,
razvijanjem samoinicijativa graana i udruenja
graana, povezivanjem javnih slubi sa treim
sektorom, itd. (poreske i druge olakice,
beskamatni ili subvencionirani krediti, pogodnosti
prilikom davanja prostora u zakup, itd.).


4.6.3. Koncepcija razvoja

Javne slube se razvijaju u okviru drugih gradskih
povrina sa kojima su u funkcionalnoj vezi, kao i u
okviru specijalizovanih centara. U sektor javnih slubi
u Generalnom planu uvrene su i verske ustanove,
koje nisu obuhvaene prethodnim Generalnim planom.

Javne slube svrstane su u tri grupe:

- obavezne/osnovne,

- standardne, i

- elitne (specifine, nestandardne, jedinstvene,
unikatne).

U obavezne i standardne ustanove spadaju:
predkolska zatita dece, osnovno obrazovanje,
osnovna zdravstvena i socijalna zatita i osnovni
kulturno-zabavni sadraji, srednje obrazovanje,
ustanove kulture gradskog nivoa, ustanove socijalne
zatite, sakralne graevine i sline. Elitne - specifine
ustanove i centri su javne slube koje prevazilaze
karakter gradskog a grad ine kompetetivnim na
nacionalnom i meunarodnom nivou.

U granicama GP njihova prostorna distribucija je
trojaka:

- u centrima (prema naznaenim hijerarhijskim
nivoima);

- u kompleksima specijalizovanih centara (strukture
koje koncentriu objekte jedne delatnosti ili su
prostorna sinteza srodnih i komplementarnih
funkcija);

- ravnomerno rasporeena mrea sadraja
naseljskog programa.

65
Namena javnih sadraja kompatibilna je sa drugim
namenama i moe se javiti u okviru povrina tih
namena.
Planskim reenjem se postojei kapaciteti zadravaju,
uz obavezu njihovog daljeg razvoja i unapreivanja.
Kada se radi o postupku transformacije i privatizacije
objekata i kompleksa javnih slubi po organizovanim
programima dravne uprave i kompleksi i objekti
javnih slubi mogu se transformisati i u poslovne, uz
potovanje njihovog znaaja za ambijent, tradiciju i
potrebe grada kojima treba dati prioritet.

Obavezne i standardne ustanove javnih slubi e se, u
okviru stambenih naselja, realizovati i dalje proirivati.
Ranije planirane lokacije su, gde je bilo mogue i
planski realno, zadrane, i ine bitan prostorni resurs,
a izradom novih regulacionih planova definisae se i
potrebne nove lokacije. Predviena je izgradnja novih
oko 500.000 m
2
neto obaveznih i standardnih javnih
slubi.

Specifini centri i sedita unikatnih i nestandardnih
aktivnosti, kao i sve prostorne celine, treba da dobiju
poseban status u prostoru grada. Re je o Klinikom
centru i specijalizovanim bolnicama, fakultetskim
kompleksima, najviim naunim ustanovama, Narodnoj
biblioteci Srbije, muzejima, pozoritima, itd. Ovim
Generalnim planom predvia se obnova i
rekonstrukcija postojeih duhovnih objekata kako bi se
poboljao kvalitet usluga i poveao kapacitet ovih
sadraja. Rekonstrukcije i adaptacije meutim ne
znae prekomerno korienje prostora. Zbog toga e
biti potrebno da se otvore nove lokacije za ovu vrstu
sadraja, koje treba da poseduju reprezentativnost i
ekskluzivnost prostora. Za razvoj specijalizovanih
centara i javnih objekata od najvieg nacionalnog
znaaja predvieno je vie lokaliteta, kao to su
mikrolokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmitu,
Bloku 26, Donjem gradu, Kosanievom vencu, na
Terazijskoj terasi, Trgu Republike, na prostoru Stare
centrale, u zoni Bogoslovije, Vraarskog platoa, na
vrhu Zvezdare, u Vini, itd. Za razvoj ovih slubi
planirano je novih oko 100.000 m
2
neto prostora.

Postojei objekti dravne, republike i gradske
administracije mogu promeniti namenu. Oekuje se
poboljanje i reavanje smetaja (posebno u kategoriji
kulturnih institucija) preuzimanjem objekata iz fonda
republikih i saveznih organa. Objekti javnih slubi
lokalnog znaaja i drugi koji se grade u namenama
stanovanja i gradskim centrima prilagoavaju se tim
preovlaujuim namenama, a prema normativima i
programima koje donose institucije nadlene za njihov
razvoj. Mrea (prostorni raspored) objekata koji
pripadaju grupi "obaveznih" (osnovne kole i ustanove
primarne zdravstvene zatite, socijalna i predkolska
zatita dece) prilikom regulacione razrade novih
stambenih naselja mora biti adekvatno zastupljena. Za
nove stambene komplekse planirane na neizgraenom
terenu, opremanje naselja objektima obaveznog nivoa
izvriti prema maksimalnim normativima.

Prostori definisani ovim planom za javne namene
odreene kategorije, kao steene obaveze prethodne
regulacione razrade, ukoliko naknadne provere to
pokau, mogu promeniti prvobitnu namenu ali
iskljuivo u okviru grupe javnih slubi. Izgradnja
objekata javnih slubi koje finansira privatni sektor
mogua je i izvan utvrene mree. Ostali objekti iz
kategorije standardnih i unikatnih ustanova (srednje
obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa,
ustanove socijalne zatite, sakralni objekti i prostori i
dr.) kao i sadraji koji se razvijaju u okviru
specijalizovanih centara (visoko obrazovanje, nauka i
zdravstvo, duhovni centri, kompleksi sporta i
rekreacije) grade se i ureuju prema posebnim
programima, a razrauju urbanistikim projektima,
ukoliko se radi o veim objektima i kompleksima.

4.6.4. Lokacije i kompleksi javnih slubi

U GP identifikovane su i planirane sledee lokacije i
kompleksi za javne slube:

- deije ustanove,

- osnovne kole,

- oblast obrazovanja - standardni nivo,

- ustanove primarne medicinske zatite,

- ustanove socijalne zatite,

- specijalizovana zdravstvena zatita,

- specijalizovani centri,

- ambasade,

- verski objekti i njihovi centri, i

- kultura - rejonski (naseljski) sadraj.


4.6.5. Deje ustanove

Deije ustanove su objekti organizovanog boravka,
vaspitanja, obrazovanja i zdravstvene zatite dece
predkolskog uzrasta.

Iako na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 211
objekata deijih ustanova (45% kombinovanih
ustanova, 30% vrtia i 25% jaslica), uoen je manjak
kapaciteta i preoptereenost postojeih ustanova.
Najugroenija su podruja intenzivne izgradnje u
optinama: ukarica (u objektima je 67% vie dece od
normiranog), Palilula i Novi Beograd (49%), Zemun
(46%) i Vodovac (44%). Privatizacija ovog segmenta
obaveznih javnih slubi je u povoju, a gotovo nijedan
od ovih punktova nije registrovan.

Za lokacije novih deijih ustanova koristiti one lokacije
koje su ve utvrene vaeom planskom regulativom
sa proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo
66
gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i
blokovi u rubnim zonama). Za nove stambene
komplekse planirane na neizgaenom terenu,
opremanje naselja predkolskim ustanovama izvriti
prema maksimalnim normativima. U objektima deijih
ustanova dozvoljene su iskljuivo namene vezane za
deije ustanove propisane zakonom i drugim
propisima.

Objekti deijih ustanova mogu se transformisati u
objekte iste ili sline namene u kategoriji javnih slubi
pod uslovom da se ne umanjuju dostignuti standardi
deije zatite na tom podruju.

Veliina deije ustanove (kapacitet) ogranien je na
270 mesta; objekat i parcela treba da zadovolje
normative 6,5 - 7,5 m
2
BGP/detetu, a parcela 15,0-
18,0 m
2
zemlj./detetu pri emu e se raditi na
usklaivanju sa normativima EU. U cilju bolje
opsluenosti predlau se depandansi DU (grupe do 80
dece sa obezbeenom slobodnom povrinom od 8,00
m
2
/detetu u bliskom okruenju, u okviru stambenih
blokova i drugih odgovarajuih zelenih povrina
blokova. Parkiranje i garairanje obezbediti van
kompleksa predkolske ustanove, a prema optim
uslovima za parkiranje za javne slube. Uslovljava se
ograniavanje spratnosti na maks. P+1. Sastavni deo
funkcije i likovnosti objekata je ozelenjavanje
kompleksa. Za kompaktne blokove u centralnoj zoni
treba preispitati navedene normative definisane
zakonom, u smislu njihovog smanjivanja, zbog
ogranienih prostornih mogunosti.

Tabela 57:

Rekapitulacija potrebnih kapacita

Objekat m
2
/korisniku 6,5-7,5
Kapacitet maks. 270 dece
Parcela m
2
/korisniku 15-18
Spratnost P+1
van parcele Parking mesto na m
2
objekta
ili zap. 100


Tabela 58:

Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta

Vodo-
vod
Kanaliza
cija
fekal.
Kanaliza
cija
kina
Elektro Telefon Toplo-
vod
+ + + + + +

4.6.6. Osnovne kole

Osnovne kole su vaspitno-obrazovne devetogodinje
ustanove koje treba da obezbede potpuni obuhvat
mladih od 7-14 godina u priblino istim uslovima
nastave i boravka dece. Planira se da do 2006. godine
celodnevnim boravkom bude obuhvaeno 30%, a do
kraja planskog perioda najmanje 66% uenika.

Na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje 143
osnovne kole, od ega je 35 specijalnih. Veina
objekata nije modernizovana, niti tehniki prilagoena
zahtevima savremenog obrazovanja. Interesovanje za
pojedine struke i zanimanja je promenjeno. Nastava se
odvija u vie smena, i neretko na vie mesta, to vai i
za sportsko-rekreativne prostore uz objekte
obrazovanja.

U okviru mree postojeih kola izvriti preraspodelu
kako bi se za uzrast I-IV razreda obezbedila peaka
distanca (300-600 m), dok bi se stariji razredi upisivali
u kole na veoj udaljenosti. Mogua je dogradnja sala
za fiziko vaspitanje, otvorenih terena, kao i dogradnja
jedne etae, radi poboljanja uslova nastave i
ostvarenih normativa.

Za lociranje novih kola treba koristiti one lokacije koje
su utvrene vaeom planskom regulativom sa
proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo
gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i
naselja u rubnim zonama). Za nove stambene
komplekse planirane na neizgraenom terenu,
opremanje naselja objektima osnovnih kola izvriti
prema maksimalnim vrednostima normativa.

Prema vaeim zakonskim propisima optimalan
kapacitet kole je 24 odeljenja, to se za uslove
Beograda smatra minimumom (raspon je 24 do 40
odeljenja). Zemljite se rauna sa 20 - 25 m
2
/ueniku
u smeni (2,15 - 2,7 m
2
po stanovniku gravitirajueg
prostora) to obezbeuje izgradnju povrina za fizike
aktivnosti, kolski vrt i deo terena rezervisan za
neophodno proirenje kapaciteta kole. Za potrebe
zaposlenih i posetilaca u granicama parcele obezbediti
parkinge za 10% radnika.

Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba
preispitati navedene normative definisane zakonom, u
smislu njihovog smanjivanja zbog ogranienih
prostornih mogunosti, tj. prilagoditi normative i
kapacitete novim promenama u vaspitno-obrazovnom
sistemu (devetorazrednoj O, srednjoj koli u
transformaciji)...









67
Tabela 59:

Rekapitulacija potrebnih kapacita

Objekat: m
2
/korisniku 6,5-7,5
Objekat: m
2
/stanovniku gravitirajueg podruja
0,4 - 0,64 (1,5 smena)
0,6 - 0,96 ( 1 smena)
Kapacitet 24-40 odeljenja
Parcela m
2
/korisniku min. 25 m
2
/ueniku u jednoj smeni
Parcela m
2
/stanovniku gravitirajueg podruja
1 - 2 (1,5 smena)
1,5 - 3 (1 smena)
Spratnost P+2 (P+3)
Parking mesto na m
2
min. broj zaposlenih na parceli za 10% zaposlenih


Tabela 60:

Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta

Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija
kina
Elektro Telefon Toplovod
+ + + + + +


4.6.7. Oblast obrazovanja - standardni nivo

Na nivou standardnih javnih slubi oblast obrazovanja
ine ustanove srednjeg obrazovanja i vaspitanja
osnovane kao gimnazije, srednje i umetnike kole (u
trajanju od 4 godine), strune kole (u trajanju od 3
godine) i vie kole (od 2-3 godine kolovanja),
specijalizovane javne ustanove, visoke kole u sastavu
Beogradskog univerziteta i grupacije AAOM.

Na teritoriji GP ima 45 srednjih kola, 16 viih kola od
kojih samo 10 imaju svoje objekte i tri univerziteta koji
koriste 35 objekata. Izmetanje nekih od fakulteta na
nove lokacije nije realizovano (Elektrotehniki, deo
biveg Prirodno-matematikog fakulteta i Veterinarski
fakultet), a i dalje ostaje aktuelna ideja formiranja
univerzitetskih centara na lokacijama na Novom
Beogradu i u zonama nauno-istraivakih centara.

Za planiranu izgradnju novih obrazovnih kompleksa
treba preispitati lokacije javnih namena koje su
utvrene vaeom planskom dokumentacijom, a koje
nisu realizovane. Ukoliko se pokae da je mogua
prenamena, koristiti ih za komplekse koji nisu
teritorijalno uslovljeni. Na teritoriji Generalnog plana a
posebno Novog Beograda postoji vie slobodnih
lokacija ovog tipa.

Mreu srednjih kola treba ravnomerno distribuirati na
ekspanzivnim pravcima prostornog razvoja grada
(zona Trgovake i Kneza Vieslava, Cerak i Vidikovac,
prostori Zemuna-Gornjeg grada, blokovi uz ulicu Jurija
Gagarina na Novom Beogradu, stambena zona Mitrovo
brdo, potez uz stambenu aglomeraciju Kaluerica-
Vina-Letane).

U okviru kompleksa kola treba predvideti propisima
utvrene sadraje, s tim to su u granicama
kompleksa specijalizovanih visokokolskih centara
mogue i poeljne i druge kompatibilne namene:
nauno-istraivake ustanove, studentski domovi i
internati, sportsko-rekreativni poligoni i pratei
komercijalni, ugostiteljski i zabavni sadraji.

Postojee lokacije vaspitno-obrazovnih ustanova mogu
se transformisati u okvirima iste delatnosti ukoliko se
pri tome zadovolje osnovni urbanistiko-tehniki
parametri i propisi utvreni zakonskom regulativom.

Pod pretpostavkom da e 50%-80% populacije od 7-
15 god. pohaati srednje kole utvrene su i potrebe
za prostorom:

- pod uionicama 2
m
2
/uen.

- ukupno izraenog m
2
BGP 10-12
m
2
/ uen. u smeni

- kolski kompleks 15-30
m
2
/uen. u smeni

Kod dimenzionisanja novih i rekonstrukcije postojeih
visokokolskih centara primenjivae se normativ od
14-18 m
2
/studentu korisnog izgraenog prostora.

Kod dimenzionisanja parcele fakulteta javljaju se dva
osnovna tipa:

a) lokacije u kompaktno izgraenom tkivu gde e se
potovati urbanistiki pokazatelji te zone, i

b) u novoformiranim centrima i ree nasleenim
delovima grada gde se moe primeniti standard
35-40 m
2
/studentu.

68
Zavisno od toga da li je lokacija u gusto izgraenom
delu grada sa dobrom opsluenou JP ili je
organizovana na periferiji, planira se 1 PM na 5-10
(20) studenata. Parkiranje obezbediti sa 40%
potrebnih mesta u okviru svoje parcele.



Tabela 61:

Rekapitulacija potrebnih kapacita

Srednje kole Visokokolske ustanove
Objekat m
2
/korisniku 10-12 m
2
/ueniku u smeni 14-18 m
2
/studentu
Kapacitet 16-32 *
Parcela m
2
/korisniku 15-30 m
2
/ ueniku u smeni 35-40 m
2
/studentu
Spratnost P - P+3 *
40% na parceli
Parking mesto na m
2
objekta ili zap.
5-10 (20) studenata
* Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani su prostorno-programskim faktorima u drutvenim
okruenjima i potrebama.


Tabela 62:

Stepen infrastrukturne opremljenosti

Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija
kina
Elektro Telefon Toplovod
+ + + + + +


4.6.8. Ustanove primarne medicinske zatite

Ove ustanove sprovode osnovnu zdravstvenu zatitu
za sve kategorije stanovnitva preko timova lekara -
specijalista za oblast opte medicine, pedijatrije,
ginekologije, medicine rada i stomatologije, a
formirane su od: jedinice doma zdravlja (opsluuje
podruje optina sa 30.000 - 80.000 stanovnika u
radijusu 2 - 2,5 km); zdravstvene stanice (locirane u
vee ili od centralnog objekta udaljenije mesne
zajednice), ambulante u ree izgraenim delovima
grada i jedinice medicine rada vezane za pojedine
radne zone ili grupacije delatnosti.

Mrea objekata osnovne zdravstvene zatite (135
punktova) relativno ravnomerno pokriva gradsku
teritoriju, ali postoji potreba poboljanja opremljenosti
i poveanja kapaciteta u zonama koje su poslednjih
decenija imale intenzivan razvoj i ekspanziju
stanovnitva. Postojei objekti domova zdravlja i
drugih objekata primarne zatite mogu se, u cilju
postizanja boljeg funkcionisanja, transformisati i
unaprediti. Kao jedan od vidova moe se obezbediti
formiranje mobilnih zdravstvenih ekipa u perifernim
delovima niskih gustina naseljenosti.

Za lokacije novih ustanova primarne medicinske zatite
treba koristiti one lokacije koje su utvrene vaeom
planskom regulativom za javnu namenu, sa proverom
kapaciteta a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki
priliv novih stanovnika (nova naselja i blokovi u rubnim
zonama) i u postojeim naseljima sa velikim
optereenjem ustanova primarne medicinske zatite.

Dimenzionisanje doma zdravlja i njegovih
organizacionih jedinica je preko standarda:

- za objekte 0,003 - 0,09 m
2
BGP po stanovniku
grav. podruja,

- za parcelu 0,05 - 0,12 m
2
PP po stanovniku grav.
podruja.

Rasponom se kontrolie stepen pokrivenosti kako bi se
obezbedio priblino jednak komfor pruanja usluga
svim stanovnicima podruja GP. Veliina doma i
njegovog ogranka e zavisiti u budunosti od
demografske i patoloke strukture i planiranja
zdravstvene zatite na makro nivou. Za nove
stambene kao i radne komplekse planirane na
neizgraenom terenu, opremanje naselja objektima
ustanova primarne zatite izvriti prema maksimalnim
normativima. Unutar parcele obezbediti prostor za 20-
25% parking mesta u odnosu na broj zaposlenih.







69
Tabela 63:

Rekapitulacija potrebnih kapacita

Objekat m
2
/gravitirajueg stanovnika 0,003-0,09
Kapacitet P+1 - P+2*
Parcela m
2
/stanovn. gravitirajueg podruja 0,05-0,12
Spratnost P+1 - P+2
na parceli
Parking mesto na m
2
objekta ili zap.
20-25% zaposlenih
* Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani su prostorno-programskim faktorima u drutvenim
okruenjima i potrebama.


Tabela 64:

Stepen infrastrukturne opremljenosti

Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija
kina
Elektro Telefon Toplovod
+ + + + + +

4.6.9. Ustanove socijalne zatite

Ustanove socijalne zatite podrazumevaju objekte za
smetaj dece bez roditeljskog staranja, domove za
stare, kole i ustanove za retardirana lica, centre za
socijalni rad, kolektivne centre i izbeglike kampove,
dnevne centre i sl. Najvei deficit je u ustanovama za
zatitu starih, nepokretnih lica, kao i u ustanovama za
smetaj invalidne dece, a potrebe se mogu reiti samo
izgradnjom novih kapaciteta, jer trenutni kapacitet,
broj od 36 punktova (etiri deija, 14 optih, 10
dnevnih, osam za stara lica) i kvalitet prostora na
teritoriji Beograda ne odgovaraju potrebama.

Potrebno je poveanje kapaciteta i poboljanje uslova
smetaja u ustanovama socijalne zatite, raznovrsnost
modaliteta i ponude prostornog organizovanja za
ekonomski razliite kategorije korisnika, organizovanje
sistema centara za socijalni rad na perifernim zonama,
sa niim trokovima izgradnje, jeftinijim trokovima
ivljenja, ekoloki pogodnijih, uz jaanje
specijalizovanih zdravstvenih slubi na tim podrujima.

U sadrajima lociranim u tri gradska jezgra i drugim
gusto izgraenim delovima centralne zone, propisana
veliina kompleksa po korisniku moe se smanjiti na
realno dostupnu meru.


Tabela 65:

Rekapitulacija potrebnih kapaciteta


Punktovi socijalne
zatite
Domovi
socijalne zatite
Objekat
m
2
/korisniku
3 m
2
/korisniku 20-25
m
2
/korisniku
Kompleksa
m
2
/korisniku
5 m
2
/korisniku 40-50
m
2
/korisniku
Spratnost P - P+3 *


Tabela 66:

Stepen infrastrukturne opremljenosti

Vodo-
vod
Kanaliza
cija
fekal.
Kanaliza
cija
kina
Elektro Telefon Toplo-
vod
+ + + + + +


4.6.10. Specijalizovana zdravstvena zatita

Ovom kategorijom standardnih javnih slubi u
zdravstvu obuhvaene su: opte bolnice, specijalne
bolnice, klinike, medicinski centri, specijalni zavodi,
instituti i kliniko-bolniki centri. Na teritoriji
Generalnog plana Beograda ima 7 kliniko-bolnikih
centara i 25 specijalizovanih bolnica i instituta, ije bi
kapacitete i opremljenost trebalo poboljati. Kliniki
centar Srbije i kompleks specijalizovane zdravstvene
ustanove VMA pripadaju ovoj grupi, ali su zbog veliine
i posebnog karaktera izdvojeni u specijalizovane
zdravstvene centre.

Po vaeim propisima svrstane su u dve grupe:

- bolnice, zavodi, klinike, instituti, zdravstveni centri,
kliniko-bolniki centri, Kliniki centar Srbije i
apotekarske ustanove i

- drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti
(privatna praksa): dispanzeri i klinike.

Donoenjem novih organizacionih mera i njihovom
primenom, rekonstruisae se i poboljati postojei fond
objekata stacionarne zdravstvene zatite. U fazi
strukturalnih transformacija na lokacijama se mora
zadrati primarna namena eventualno dopunjena
70
sadrajima koji funkcionalno zaokruuju delatnost
zdravstvene ustanove.

U celini posmatrano za Beograd bi vaili sledei
standardi:

- 9 - 12 boln. postelja/000 stanovnika

- 25-40 m
2
BGP/1 bolesn. postelji

- 80-150 m
2
PP/1 bolesn. postelji

Spratnost i arhitekturu objekata vratiti u humane
srazmere, kako u pogledu unutranjeg prostora, tako i
kod organizacije parcele. Prema u praksi
primenjivanim standardima, za opti tip
specijalizovanih zdravstvenih ustanova 20% parcele je
pod zgradama, 15% su komunikacije i dvorita, 60%
su parkovske povrine, 5-10% za potrebe rehabilitacije
i proirenja kapaciteta. Unutar kompleksa veih
stacionarnih zdravstvenih centara treba obezbediti 1
PM na 4-6 bolnikih postelja. Obezbediti prikljuenje
na vodovod, kanalizaciju, elektro i TT mreu i grejanje.

Tabela 67:

Rekapitulacija potrebnih kapaciteta

Objekat m
2
/korisniku
25-40 m
2
/bol. post.
9-12 bol. postelja/1000
stanovnika
Parcela m
2
/korisniku 80-150 m
2
/bol. postelj.
Parcela m
2
/stanovn.
gravitirajueg podruja
0,05-0,12
Spratnost *
na parceli Parking mesto na m
2
objekta
ili zap. 4-6 bol. postelja
Pod objektima 20% parcele
Komunikacije 15% parcele
Zelenilo 60%
Rezerva 5%
* Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani
su prostorno-programskim faktorima u drutvenim
okruenjima i potrebama.


Tabela 68:

Stepen infrastrukturne opremljenosti

Vodo-
vod
Kanaliza
cija
fekal.
Kanaliza
cija
kina
Elektro Telefon Toplo-
vod
+ + + + + +


4.6.11. Specijalizovani centri

Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne celine
koje koncentriu objekte jedne delatnosti ali mogu
predstavljati i skup srodnih komplementarnih funkcija
makroregionalnog i republikog znaaja kao to su:

- visokokolski centri u kombinaciji sa naunim
ustanovama;

- specijalizovani zdravstveni centri - kompleksi
specijalistiko-konsultativne i stacionarne
zdravstvene zatite sa srodnim institucijama
socijalne zatite.

Ovi prostori imaju status javnih povrina a veina je od
opteg interesa. Ne iskljuuje se mogunost formiranja
ovih centara i kao privatnih preduzea sa povrinama
kompleksa koje nemaju javni karakter, ali po pravilu
izvan centralne zone grada. Specijalizovani centri
razvijae se u okviru postojeih i planom predvienih
kompleksa a u skladu sa programima razvoja pojedinih
oblasti.

Generalnim planom planirano je vie lokacija za
specijalizovane centre, bez blieg odreivanja njihove
prirode. Namena specijalizovanog centra kompatibilna
je sa stanovanjem, komercijalnim centrima,
proizvodnim zonama i moe se u planskoj razradi
planirati i na povrinama ovih namena.

Specifino organizovani i usmereni specijalizovani
centri mogu da se organizuju i u okviru zona za sport i
rekreaciju, saobraajne i komunalne zone,
poljoprivredne povrine i druge povrine ukoliko je
njihov karakter i intenzitet korienja prostora takav
da poboljava osnovnu namenu.

Novim visokokolskim centrima mogue je prikljuiti
vie i srednje kole i sadraje akog i studentskog
standarda (internate, domove, sportske terene) kao i
manje naune - proizvodne jedinice srodne delatnosti.

Planirane namene e se graditi i ureivati prema
posebnim programima. Ureenje kompleksa treba da
bude prilagoeno osnovnoj funkciji centra. Poeljno je
da se po obodu nau atraktivni optegradski sadraji
da bi se obezbedila kompaktna struktura grada. Pri
formiranju novih specijalizovanih centara optimalno
uee zelenih povrina je 40% od ukupne povrine
kompleksa, pri emu ih treba prilagoditi raspoloivom
prostoru i vrsti specijalizovanog centra.

Planirati visok procenat zelenih povrina i
univerzitetskog kampusa,pri istraivakim centrima, u
srednjoj i perifernoj zoni grada, uz domove starih,
verske objekte u specijalizovanim zdravstvenim
centrima. Uz pomo zelenila i bioininjerskih mera
treba reavati vizuelne konflikte sa susednim
namenama kao i zatitu od praine i buke. Parkiranje i
garairanje reavae se na parceli kao otvorena ili
pokrivena povrina za stacionarni saobraaj. Normativi
kojima se raunaju njihovi kapaciteti bie predmet
programa celine specijalizovanog centra.

Postojei i planirani specijalizovani centri su:

1. Dravna uprava, odbrana, drutvene, verske i
politike organizacije
71

- Trg Nikole Paia, Pionirski park (Dvorska
bata), Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog
fakulteta,

- Potez Slavija, Bulevar JNA - Vraarski plato,

- Savski amfiteatar sa koridorima Nemanjine i
Kneza Miloa ul.,

- Sajmite - Senjak,

- Novi Beograd - zone poslovnih i javnih funkcija
u centralnom jezgru (blokovi 31, 32),

- Zemun - Karaorev trg, Glavna ulica sa svojim
ograncima,

- blokovi du Bulevara Jurija Gagarina - gde dolazi
do preplitanja i javnih slubi i funkcija
komercijalnih delatnosti.

2. Istorijsko-kulturni centri

- zatieni kompleks Beogradske tvrave se
rekonstruie i dobija sadraje namenjene
kulturno-obrazovnim i zabavnim
manifestacijama sa prateim programom,

- Spomen-park "Jajinci",

- kompleks arheolokog nalazita "Vina",

- Staro Sajmite,

- kompleks etnoparka na Avali.

3. Visokokolski vaspitno-obrazovni centri

Zadravaju se u svojim granicama postojei
univerzitetski i fakultetski kompleksi utopljeni u tkivo
optegradskih funkcija: SC "Studentski trg", "Bulevar -
Vukov Spomenik", "Zemun-Centar", Banovo brdo-
Koutnjak, zona Vojvode Stepe - Jove Ilia i Botanika
bata "Jevremovac". Dalje se kompletiraju ili grade
novi:

- kompleks "Torlak", uz Avalski put,

- Blok 39, izmeu ul. Omladinskih brigada, Bulevara
umetnosti i Bulevara Arsenija arnojevia u
Novom Beogradu,

- Blok 32 (naspram njega), interpolacija fakultetskog
kompleksa uz postojee blokove stanovanja,

- Blok 67 na Novom Beogradu.

4. Nauni centri

U okviru veih koncentracija naunih ustanova
formiraju se prostorno zaokrueni nauni centri. Oni
sadre i potrebne elemente za edukaciju,
eksperimentalne i promotivne aktivnosti za svoje
specifine oblasti, sa nunim sadrajima internatskog
ili drugog dopunskog programa:

- kompleksna celina Zemun polja (batajniki razvojni
pravac);

- kompleks Instituta za nuklearne nauke "Vina";

- Institut "Mihajlo Pupin" i opservatorija "Zvezdara";

- Institut "Jaroslav erni" u Pinosavi;

- Vojnotehniki institut u arkovu;

- kompleks "Torlak", Vodovac;

- kompleksi novih centara na Novom Beogradu (blok
67-a).

Vee koncentracije ustanova prostorno se integriu u
linearne centre du ul. Vojvode Stepe, Bulevara
vojvode Miia, Duanove u Zemunu itd.

5. Kliniko-bolniki centri

Ovi subregionalni zdravstveni centri razvijaju se kao
moderni, savremeno organizovani, sa objedinjenom
poliklinikom i stacionarnom zdravstvenom slubom u
okviru gravitacionih celina:

- Kliniki centar Srbije na Vraaru,

- KBC "Zvezdara",

- KBC "Dedinje",

- KBC "Beanijska kosa",

- KBC "Zemun",

- novi SZC za podruje ibarskog razvojnog pravca u
zoni atara eleznika,

- novi gerontoloki centri u okviru kompleksa
odreenih za primarnu ili specijalizovanu
zdravstvenu zatitu, kao prioritet u otklanjanju
deficita.

4.6.12. Ambasade

Ambasada je zvanini predstavniki sadraj jedne
drave u drugoj, u kojoj se obavljaju osnovne
diplomatske aktivnosti. Pored prostora namenjenog
ambasadoru i zaposlenom osoblju, ona obezbeuje
povrine za posetioce, ceremonijalne funkcije,
poslovne funkcije i druge, sa veim stepenom
bezbednosti. Kompleks ambasade moe da ukljui i
rezidencije ambasadora i stanove zaposlenih.

irim pojmom diplomatske aktivnosti obuhvaene su
osnovne grupe:

72
- konzularna odeljenja, koja se bave javnim
kontaktima i uslugama,

- komercijalna (trgovinska) odeljenja koja promoviu
poslove svoje matine zemlje,

- kancelarije koje se bave politikim i odbrambenim
problemima i pitanjima.

Prema iskustvenim normama, pri dimenzionisanju
lokacije se mogu grupisati na:

- male rezidencije sa povrinom zgrade do 300 m
2
na
parceli do 3000 m
2
,

- rezidencije ija se korisna povrina kree u rasponu
od 300 do 800 m
2
na parceli do 10000 m
2
,

- velike rezidencije ija je graevinska parcela vea
od 10.000 m
2
.

Pitanja lokacija novih ambasada reavaju se u skladu
sa propisima i posebnim sporazumima nadlenih
institucija na raspoloivom javnom ili ostalom zemljitu
svih kompatibilnih namena osim na javnim zelenim
povrinama (parkovi, skverovi, zeleni koridori, posebni
zeleni kompleksi) i povrinama koje nain i stepen
zatite iskljuuje. Zemljite na kome se nalaze
ambasade i kompleksi i objekti iz njihovog sastava ne
spada u javno graevinsko zemljite, nego pripada
ostalom graevinskom zemljitu.


4.6.13. Verski objekti i njihovi centri

Verske graevine pripadaju kategoriji javnih sadraja u
kojima religiozni deo stanovnitva ispunjava duhovne
potrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali
istovremeno treba da budu mesta pruanja kulturno-
obrazovnih programa i usluga socijalnog staranja za
stanovnike u svojim sredinama, i da se prilagode
savremenim obavezama u svojoj oblasti delovanja.
Mrea postojeih sakralnih graevina i njihovih
proirenih prostora treba da se transformie, zavisno
od propisivanja utvrenih mera i programa samih
konfesionalnih zajednica.

Na teritoriji Generalnog plana registrovane su brojne
lokacije namenjene sakralnim objektima odreene
prethodnom regulacionom razradom. Nove lokacije e
se definisati buduom regulacionom razradom ili
urbanistikim projektom na osnovu sledeih
funkcionalnih, lokacionih i ambijentalnih uslova:

- generalna podobnost mesta (broj i koncentracija
vernika, gravitaciono podruje, veza sa
sadrajima centara, saobraajna pristupanost),

- karakter funkcionalnog okruenja (mesta gde se
sustiu kretanje i interes itelja, u blizini sadraja
koji im po tradiciji, funkciji i obeleju pripadaju),

- povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama,

- vizure i sagledivost u slici kraja.

U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomolje
treba obezbediti prostor za izgradnju prateih
sadraja: upravno-administrativnih sadraja,
drutvene prostorije u centrima sa veim gravitacionim
zaleem (30.000 - 50.000 stanovnika) i seditima
arhijerejskog namesnitva, biskupskih sedita i sl.
Sadraje kompletirati sa obrazovno-kulturnim,
rezidencijalnim i prateim (komercijalnim) izgraenim
prostorom i slobodnim povrinama za odmor i
rekreaciju.

Normativi za dimenzionisanje povrina za sakralne
ustanove, centre i objekte zavise od toga o kojoj se
konfesionalnoj zajednici radi. Pravoslavna crkva koja je
u procentu vernika najzastupljenija, iskazala je svoje
potrebe za povrinom objekata oko 0,10 m
2
po
stanovniku gravitacionog podruja parohijske optine i
parcelom od 0,3 - 0,5 m
2
/stanovniku. Ukoliko je to
sedite vieg reda u crkvenoj hijerarhiji, povrina
parcele se poveava za 120-150% u odnosu na nivo
parohije.

Zavisno od makropoloaja lokacije i zahteva pojedinih
konfesionalnih zajednica u pogledu organizacije
pripadajueg prostora, potrebe za povrinama
stacioniranog saobraaja reavae se pojedinano po
zahtevima, ali obavezno u kompleksu.

Prioritet u sprovoenju Generalnog plana treba da
bude priprema studijskog i planskog dokumenta koji bi
definisao posebnu mreu postojeih verskih objekata
svih znaajno zastupljenih konfesija, a imajui posebno
u vidu odreivanje lokacije za verske objekte i groblja
ili deo groblja Islamske verske zajednice.

Zemljite na kome se nalaze verski objekti i objekti iz
njihovog sastava ne spada u javno graevinsko
zemljite, nego pripada ostalom graevinskom
zemljitu.

4.6.14. Kultura

Objekti od opteg interesa u oblasti kulture i umetnosti
(finansirane sredstvima Republike Srbije) jesu:
Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Narodni muzej,
Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej, Muzej
savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti,
Prirodnjaki muzej, Republiki zavod za zatitu
spomenika kulture, Jugoslovenska kinoteka, Narodno
pozorite, Beogradska filharmonija i Ansambl narodnih
igara "Kolo". Ove i druge institucije od opteg interesa
zadravaju postojee lokacije. Posebni programi
razvoja nadlenih republikih organa realizovae se na
teritoriji Generalnog plana na prostorima planiranim za
te namene.

Ustanove kulture koje finansira grad su: pet pozorita
(Pozorite na Terazijama, BDP, JDP, "Zvezdara teatar",
"Atelje 212", "Boko Buha", "Duko Radovi", "Pu",
"Bitef-teatar" i "Pinokio"), "Jugokoncert", Kulturni
73
centar Beograd, Deiji kulturni centar, Ustanova
kulturno-obrazovnih delatnosti, Dom omladine
Beograd; pet muzeja (Muzej grada Beograda,
Pedagoki muzej, Muzej Nikole Tesle, Muzej afrike
umetnosti, Muzej automobila), Zavod za zatitu
spomenika kulture Beograd, Prodajna galerija
"Beograd", Centar za likovno obrazovanje; etiri
biblioteke ustanove (Biblioteka grada Beograd,
"Milutin Boji", "Vlada Aksentijevi", "Dimitrije
Tucovi") i Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica.
Planira se zadravanje i njihov dalji razvoj i
unapreivanje kako bi se obezbedila:

- bolja dostupnost kulturnih dobara, aktivnosti i
stvaralatva kroz funkcionalno primeren prostorni
razmetaj institucija kulture na svim nivoima: od
centara stambenih aglomeracija do unikatnih (elitnih)
sadraja lociranih u delovima istorijskog jezgra
Beograda i Zemuna;

- odrivost sadraja kulture u centralnim zonama,
bez obzira na pritisak komercijalizacije;

- mogunost transformacije postojeih sadraja u
okvirima istih kategorija;

- fleksibilnost u korienju postojeih kapaciteta,
ukljuujui i sportsko-rekreativne i turistiko-
zabavne objekte i prostore;

- mogunost razvoja svih oblika samodelatnosti na
nivou kola, centara lokalne samouprave i
poslovno privrednih zona.

U razdoblju do 2021. prioritet dobijaju:

- dograivanje postojeih i formiranje novih
polivalentnih struktura u okviru gradskih centara;

- formiranje muzejsko-kompleksnih celina i
obezbeenje adekvatnih depoa za smetaj
eksponata;

- izgradnja objekata opere i baleta i

- korienje starih privrednih, komunalnih i vojnih
objekata za transformaciju u sadraje kulture.

Ustanove od najvieg znaaja za razvoj kulture u
Beogradu i Srbiji (nacinalni muzeji, pozorita, opera,
balet, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej
savremene umetnosti i druge nove uporedive
institucije), mogu da se unapreuju i grade na
povrinama svih namena, ukljuujui zelenilo, uz
odgovarajue strune i javne provere, pogodnosti
lokacije i reenja.

U dimenzionisanju ukupnih potreba primenjuju se
sledee orijentacione vrednosti:




Tabela 69:

Kapaciteti objekata kulture

Normativ
Kategorija Kapacitet na
1000 stan.
m2
gr.pov./kapa
c.
I. Polifunkcionalni
kulturno-obrazovni centar
10 sedita 4,6 m
2
II. Bioskopi i pozorita 14 sedita 5 m
2
III. Biblioteke i itaonice 2000 knjiga 0,012 m
2

Zbog izraene centralne funkcije treba da su
zadovoljeni visoki kriterijumi u arhitekturi i
uspostavljen dobar odnos sa neposrednim
graevinskim okruenjem. Povrine stacionarnog
saobraaja reavati na svojoj parceli ili na za to
namenski rezervisanim povrinama u susednim
blokovima.

Za pozorita, bioskope i koncertne dvorane treba
obezbediti jedno parking mesto (25 - 30 m) na sedam
sedita; za druge institucije kulture projekcije e se
raditi zavisno u kojoj se zoni grada nalaze.

U granicama kompleksa dozvoljeni su svi radovi, kao i
na povrinama sa drugim namenama (ruenje,
izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija), uz strogo potovanje uslova i
programa razvoja nadlenih institucija za ovu delatnost
(ministarstva, zavodi za zatitu spomenika i sl.).


4.6.15. Primarne zone za razvoj javnih objekata
izuzetnog gradskog i nacionalnog znaaja
(pregled lokacija oznaenih u Generalnom planu
na karti) jesu:

1. zona Manje
2. zona Cvetni trg
3. zona Trg republike
4. zona Terazijska terasa
5. zona Slavija
6. zona Svetosavski plato
7. zona Kosaniev venac - gornji plato
8. zona Kosaniev venac - donji plato
9. zona Pristanite na Savi ("Beton hala")
10. zona Pariske ulice
11. zona Rajieve ulice
12. kompleks "Beko" na Dorolu
13. zona marina "Dorol" i Stara centrala
14. kompleks GSB na Dorolu
15. zona Cvijieve ulice
16. zona Crveni krst
17. zona Skadarlija (Stara pivara)
18. zona Karaoreve ulice
19. kompleks Kneza Miloa - Takovska
20. zona Nemanjina - gornji deo
21. zona Nemanjina - donji deo
22. zona Kneza Miloa ulice
23. zona Savsko pristanite, I deo
74
24. zona Donji Kalemegdan
25. zona Savski amfiteatar I deo
26. zona Savski amfiteatar II deo
27. zona Kliniko-bolniki centar
28. zona elezniki trg (bolnica "Sveti Sava")
29. zona "Mostara"
30. zona "eerane"
31. zona Dedinje I
32. zona Senjak I
33. zona hale "Pionir"
34. zona Staro sajmite
35. zona centralnih blokova 25 i 26 u Novom Beogradu
36. zona okoline Bloka 9a u Novom Beogradu
37. zona okoline Bloka 39 u Novom Beogradu
38. zona 66 i 67 Novi Beograd V (blok 66, 67, 67a i
okolina)
39. zona Beanijska kosa
40. zona Gardo - kula i letnja pozornica
41. zona Zemun - Tvornika ulica
42. zona Zemun - Kej osloboenja
43. zona Stara kapetanija
44. zona Topider
45. zona Zvezdara
46. zona Dunava - novo ostrvo na levoj obali, i
47. zona Avala


4.7. Sport i sportski objekti i kompleksi

Sport je definisan kao: sportsko obrazovanje
(obuavanje u fizikom vebanju, razvoj fizikih
sposobnosti i sticanje sportskih navika); takmiarski
sport (aktivnosti usmerene na postizanje sportskih
rezultata); rekreativni sport (sportske aktivnosti
usmerene na rekreaciju koja se izvodi samostalno ili u
sportskim i drugim organizacijama, kao i kolska
sportska takmienja (sportska takmienja uenika i
studenata).

Sportski objekat je graevina, odnosno prostor
(graevinski objekat, odnosno njegov deo ili ureena
povrina), namenjen za sportske aktivnosti, koji moe
da ima pratei prostor (sanitarni, garderobni,
spremini, gledalini i drugi) i ugraenu opremu
(graevinsku i sportsku).


4.7.1. Postojee stanje

Materijalnu bazu i potencijal za dalji razvoj, kako
amaterskog i vrhunskog sporta, tako i sportsko-
rekreativnih aktivnosti graana svih uzrasta, na
teritoriji 16 beogradskih optina ini 17 sportsko-
rekreativnih centara, oko 600 objekata i oko 1.000
terena i borilita za razliite sportove. Ukupna povrina
sportskih objekata i terena krajem 1996. godine u
Beogradu iznosila je oko 2.046.300 m
2
. Po vrstama
sportskih aktivnosti najvie su zastupljeni fudbalski
tereni (20%) i tereni za tenis (20%), a slede i tereni za
koarku (18%). Od svih vrsta podloga najvie je
zastupljena trava (74%). Tehnika opremljenost
postojeih sportskih objekata uglavnom ne zadovoljava
potrebne standarde jer je najvei broj kako sportskih
centara i objekata izgraen do 1976. godine. Stanje
sportskih terena i objekata izraeno u m
2
po
pojedinim optinama ne zadovoljava potrebe
potencijalnih korisnika. Od ostalih sportskih povrina,
postoji 211 sportskih sala u sastavu kolskih ustanova
to prema raspoloivim podacima, ukazuje da oko 22%
kola nemaju svoju sportsku salu, te imaju potrebu za
korienjem raspoloivih sportskih objekata u
najbliem okruenju.

Izuzimajui izgradnju nekoliko objekata u privatnom
sektoru i sportske hale "Limes" na Novom Beogradu
moe se zakljuiti da je u proteklom viegodinjem
periodu nepovoljna ekonomska situacija onemoguila
izgradnju znaajnih i sportskih objekata (atletski
stadion, velodrom, autodrom, golf tereni, potrebne
sportske hale i dvorane i dr.), a rezultirala je
uruavanjem prostorne, funkcionalne i tehnike
opremljenosti postojeih sportsko-rekreativnih
objekata tako da su na gotovo svim znaajnim
objektima potrebne manje ili vie opsene intervencije
da bi se u skladu sa meunarodnim standardima,
doveli u stanje spremnosti za odravanje vrhunskih
takmienja, treninga i kondicionih priprema.

4.7.2. Ciljevi

Osnovni ciljevi su:

- obezbeivanje mree raznorodno opremljenih i
ureenih sportskih objekata i prostora za
masovnije ukljuivanje stanovnika u sportsko-
rekreativne aktivnosti,

- njihova ravnomernija distribucija u prostoru,

- jaanje komparativnih prednosti Beograda
unapreivanjem kvaliteta prirodnih potencijala
(ume, jezera, lekovite vode, kulturno-istorijski
sadraji i dr.) za raznovrsne oblike rekreativnih
aktivnosti (lov, ribolom, turizam, kole sportova,
kampusi i sl.),

- ouvanje, proirenje i revitalizacija, podizanje nivoa
kvaliteta i tehnike opremljenosti postojeih
sportskih objekata, centara, terena, igralita i
sadraja u objektima, a svuda gde je to mogue
postizanje nivoa koji omoguava meunarodna
takmienja,

- usaglaenost sa regulativom zemalja Evropske
unije.

Znaajni zadaci su:

- ouvanje, rekonstrukcija i vraanje u funkciju svih
postojeih objekata i terena deijih igralita u
okviru drugih namena (u okviru stambenih
blokova, zona poslovanja, specijalizovanih
ustanova i centara),

- zavretak zapoetih objekata,

75
- realizacija novih objekata i sadraja koji imaju za
cilj pravilan razvoj dece i omladine, dalju
afirmaciju vrhunskog sporta, a pri tome su
ekonomski isplativi,

- usmeravanje razvoja novih sportskih centara i
objekata ka korienju prirodnih resursa i
njihovom daljem unapreenju, i

- ukljuivanjem obala reka i jezera afirmisati razvoj
sportova i rekreaciju na vodi.


4.7.3. Koncepcija razvoja

Ovim planom se zadravaju postojei sportski objekti i
kompleksi, uz mogunost rekonstrukcije i poveanja
tehnike i prostorne opremljenosti, u skladu sa
meunarodnim pravilima i propisima za pojedine
kategorije sportskih objekata. Planskim reenjem
formirana je mrea sportsko-rekreativnih objekta i
centara na optinskom i gradskom nivou koji treba da
relativno ravnomerno pokriju teritoriju grada i
omogue omasovljavanje rekreativnog, takmiarskog i
kolskog sporta. Ukupno su planirana oko 32 sportska
centra sa ukupnom povrinom od oko 2003 ha. Ovde
se mora napomenuti da su uraunati i specifino veliki
prostori zelenila i akvatorije koje zauzimaju ostrvo
"aplja", (oko 580 ha), sportsko-rekreativni centar
"Veliko blato" (oko 250 ha), kao i tri planirana golf
terena ukupne povrine od oko 300 ha i novi hipodrom
od oko 50 ha.

Nove sportske povrine i objekti, kao i deija igralita,
planiraju se u okviru prostora posebno opredeljenih za
tu namenu kao i uz sve budue deije ustanove,
kolske objekte, stambene zone, zone delatnosti i
treba ih obezbediti regulacionim planovima i uslovima
za ureivanje prostora.

Specijalizovani sportsko-rekreativni centri i objekti
predstavljaju kategoriju specijalizovanih prostora
planiranih za takmiarski sport, koji imaju gradski i
republiki znaaj, a mogu biti polivalentni sa
vienamenskim sportskim objektima ili specijalizovani
za pojedine grane sporta, (atletski kompleks, nova
ledena dvorana, autodrom, kartodrom, golf tereni,
strelita i velodrom, dvorane za male sportove i
drugo).

Nedostatak sportsko-rekreativnih centara u gradskom
prostoru na desnoj obali Save i Dunava nadoknadie se
na Banatskoj strani formiranjem novih znaajnih zona,
kao to je formiranje sportsko-rekreativnog centra na
lokaciji "Veliko blato" kojim bi se afirmisali prirodni
sadraji za sve oblike neorganizovane rekreacije,
stvaranje turistiko-rekreativnog kompleksa "aplja"
na levoj obali Dunava, kao i aktiviranjem priobalja
Save i Dunava razliitim vidovima rekreacije i sportova
na vodi. Planira se i organizacija SRC u zaleu
"Makikog polja", SRC na Milievom brdu, mogueg
prostora rezervisanog za golf izmeu planirane
obilaznice i naselja Ruanj i izmeu naselja Kote i
Bora (ukupno 200 ha), koji su prikazani kao povrine
za sport i rekreaciju, atletski kompleks i SRC u Novom
Beogradu (iza naselja u ul. Dr Ivana Ribara) i
turistiko-rekreativni kompleks Sremaki rt (28 ha).

U prvom planskom periodu razvoj sportsko-
rekreativnih objekata treba usmeriti ka rekonstrukciji,
obnovi, dogradnji postojeih kapaciteta i to tako da
objekti koji ve imaju za to preduslove dovedu do
standarda propisanih za meunarodna takmienja, a
ostali da prue mogunost kvalitetnih treninga,
priprema, lokalnih takmienja i razliitih sportskih kao i
rekreativnih aktivnosti. Prenamenom "naputenih" ili
neaktivnih industrijskih hala ili hangara dobili bi se
prostori za borilake sportove, gimnastike sale i sale
za stoni tenis, kuglanje i drugo. U istom periodu treba
stvoriti planske preduslove za izgradnju novih
sportsko-rekreativnih centara i kapitalnih sportskih
objekata (atletski kompleks, kuglana, veslaki
kompleks na Adi Ciganliji i dr.).


4.7.4. Vrste prostora namenjenih sportu

U ovom GP postoje, posmatrano sa morfolokog
stanovita, dve osnovne vrste fizikih struktura koje su
namenjene sportu. Jedno su sportski objekti i
kompleksi u gradskom tkivu u kome dominiraju
izgraene strukture (stadioni, sportski centri, sportske
dvorane, kompleksi bazena i sl.) a drugo su kompleksi
u kojima dominira zelenilo (kao to su Koutnjak, Ada
Ciganlija i sl.).

Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu
organizovanja sportskih aktivnosti, na:

- rekreativne sportske objekte,

- takmiarske sportske objekte, i

- kolske sportske objekte.

4.7.5. Rekreativni sportski objekti

U zavisnosti od oblika rekreativne odnosno sportske
aktivnosti graana (potencijalnih korisnika) ovi objekti
se dele u dve kategorije:

- sportske povrine za aktivnosti usmerene na
rekreaciju koja se izvodi samostalno - spontana
rekreacija: etnja, zabava, igra, razonoda, odmor
u prirodi, plivanje i sunanje i sl.);

- sportske povrine za aktivne oblike rekreacije
odnosno sporta, koji se odvijaju u sportskim i
drugim organizacijama ili za to posebno
ureenim povrinama, prostorijama i objektima.

U prvu kategoriju spadaju one sportske povrine i
prostori koji ne iziskuju posebno izgraene i
opremljene povrine i objekte. Ove aktivnosti se
odvijaju u okviru: javnih zelenih povrina, uma,
parkova, rezervata prirode, izletita u rubnoj i
76
vangradskoj zoni, priobalju, obalama reka i jezera. Po
pravilu se ne normiraju. Za sve navedene prostore
imperativ je ouvanje prirode. Za potencijalne
korisnike stepen atraktivnosti kvalitativno se uveava
paljivo odabranim sadrajima koji bi se inkorporirali ili
afirmisanjem zateenih prirodnih potencijala koji bi se
uinili lako dostupnim: vidikovci i osmatranice,
peane plae, tereni za lov i ribolov, kaptirani izvori,
lekovite vode, istorijski i etnografski znaajna mesta,
spomenici prirode, trim staze, staze zdravlja, staze za
rekreativni biciklizam, nacionalni restorani, planinarski
i lovaki domovi, ureeni kampovi. Za ovaj oblik
sportsko-rekreativnih aktivnosti posebno su znaajni
umski kompleksi. Od gradskih uma posebno su
znaajne: Manastirska uma, Banjika uma, Topider,
Koutnjak, Zvezdarska uma, ume u priobalju Save i
Dunava, od prigradskih uma za rekreaciju i sport
posebno treba aktivirati Lipovaku umu, Sremaki rt,
Stepin gaj, umu Gorica kao i podruje Avale. ume u
dubljem zaleu Beograda podesne su za sportski,
privredni i turistiki lov (Guberevake ume...).

U drugu kategoriju spadaju sportski objekti, sportska
igralita, fitnes centri i sale, teretane i prostori za
rekreaciju, obuavanje, treninge, pripreme za
takmienja, kao i takmienja na lokalnom nivou ili
optinska, gradska i meugradska. Mogu biti otvoreni,
zatvoreni, specijalizovani za odreeni sport ili
polivalentni. Mogu biti u okviru sportsko-rekreativnih
centara ili drugih namena (stanovanje, delatnosti) i
sadre igralita za fudbal, ragbi, hokej, tenis, koarku,
rukomet i sl., sportske hale, bazene, objekte za
gimnastiku, borilake sportove, stoni tenis, kuglanje i
drugo. Sportsko-rekreativni centri su u funkciji
sportskih aktivnosti graana, treninga, priprema i
takmienja sportista, nastava fizikog obrazovanja i
sportske kole, korektivne gimnastike, sportske akcije i
manifestacije, zdravstvene zatite za korisnike
sportskih centara. Mogu ih osnivati pravna ili fizika
lica a imaju javni ili selektivni (klupski) reim
korienja. Ove jedinice mogu se kombinovati sa svim
vrstama namena i objekata.

Postojei sportsko-rekreativni centri se zadravaju.
Planirani sportsko-rekreativni centri na nivou optina
normiraju se sa minimum ukupne povrine 4 m
2
po
stanovniku i 1,2 m
2
po stanovniku korisne povrine, a
preporuuje se i vie, ukoliko se ukae potreba, interes
ili mogunosti.

Dozvoljava se ruenje dotrajalih objekata, izgradnja
novih objekata, dogradnja, nadgradnja, rekonstrukcija,
adaptacija, upotpunjavanje potrebnim sportskim
sadrajima - otvorenim ili zatvorenim sportskim
objektima. Na lokacijama predvienim za sportske
komplekse ili objekte ne dozvoljava se privremena
izgradnja objekata druge namene koja nije u funkciji
sporta. Do privoenja konanoj nameni na lokacijama
za sport i rekreaciju mogu se privremeno ureivati i
graditi samo sportska igralita i objekti.

Postojee sportsko-rekreativne povrine i deija
igralita u okviru ureenja stambenih blokova se
zadravaju i ne dozvoljava se njihova prenamena u
druge namene. Postojee sportske povrine i deija
igralita ili one koje su planirane vaeim planskim
dokumentima, a nisu realizovane, treba definisati u
okviru javne ili posebne parcele sa javnim reimom
korienja. Dozvoljeni su izgradnja, rekonstrukcija,
adaptacija i popravka dejih i sportsko-rekreativnih
igralita u stambenom bloku. Omoguava se i
izgradnja sportskih terena u privatnom vlasnitvu
(fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni i dr). U
zavisnosti od potreba potencijalnih korisnika, mogue
je sportske terene i objekte realizovati i u okviru
komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa,
turistikih objekata i kompleksa i dr.





Tabela 70:

Pregled minimalnih standarda za deija igralita i sportske povrine u zoni kolektivnog stanovanja

Naziv povrine Maksimalno udaljenje
Minimalno potrebna
povrina
m m
2
/stan.
Igralita za decu od 3-6 god. 50 - 300 0,40
Igralita za decu od 6-11 god. 50 - 500 0,60
Igralita i sportske povrine za decu od 11-14 god. 100 - 1.000 1
Igralita i sportske povrine za uzrast iznad 14 god. 1.000 - 1.500 4

Normativi su dati na nivou preporuka za minimalne standarde i odnose se na pratee rekreativne sadraje
stambenih celina.










77
4.7.6. Takmiarski sportski objekti

Takmiarski sportski objekti odnosno prostori ili
kompleksi, dele se u dve podvrste specijalizovanih
objekata, odnosno kompleksa i to:

- specijalizovane sportske komplekse na otvorenom
prostoru koji zahtevaju velike ureene komplekse koji
omoguavaju sportske i takmiarske aktivnosti, ali ne
zahtevaju velike posebno ureene prostore za publiku,
i

- specijalizovane sportske objekte za organizovanje
sportskih takmienja i sportskih manifestacija na
nacionalnom i internacionalnom nivou koji zahtevaju
veliki kapacitet prostora za publiku i sloene graevine
i infrastrukturu.

U prvu kategoriju spadaju: golf tereni, strelita,
lovita, akvatorije za nautike sportove i sl.

Golf tereni su predvieni na lokaciji izmeu naselja
Resnik i Ruanj, na lokaciji Peani - Umka i levoj obali
Dunava izmeu naselja Kote i Bora. Imajui u vidu
da su golf tereni prevashodno zelene povrine,
podizanje i ureenje ovih terena moe se vriti u
okviru drugih odgovarajuih zelenih povrina koje e
se naknadno utvrditi izradom posebnih studija
podobnosti.

Strelita. Zadrava se postojee strelite kod Careve
uprije. Postojee strelite u Mirijevu se zadrava i
predvia potpuna obnova i osavremenivanje uz uslove
ostvarivanja maksimalnih mera bezbednosti. Centralno
strelite u zoni izmeu ume Sremaki rt i Ibarske
magistrale treba da zadovolji sve oblike sportskih i
takmiarskih zahteva.

Akvatorije i pristani za nautike i motonautike
sportove (veslanje, kajakatvo, jedrenje jedrilicama,
jedrenje na dasci, skijanje na vodi, jet-ski) formirae
se ureenjem priobalnog pojasa Zemuna, Novog
Beograda, Dorola, Vinjike banje i dalje prema
Grockoj.

Sportski ribolov odvijae se u okviru kanala u rubnoj
zoni grada na postojeim jezerima i Savi i Dunavu.

Ovi kompleksi se normiraju i definiu prema sportskim
propisima i pravilima za datu kategoriju sportskih
borilita u skladu sa pravilnicima nadlenih sportskih
organizacija, nacionalnih i meunarodnih saveza u
oblasti datog sporta.

Svojom organizacijom, sadrajima i nainom
korienja ne smeju ugroziti ili pogorati ivotnu ili
prirodnu sredinu (npr. za strelita je obavezna izrada
balistikih projekata overena od nadlenih institucija,
za golf igralite analiza uticaja na ivotnu sredinu).

Sadraj, veliina, kapacitet, oprema i sl. za planirane
sportske objekte definiu se na osnovu Zakona o
sportu, sportskim propisima i pravilima nadlenih
sportskih organizacija, nacionalni, odnosno
meunarodnih saveza u oblasti date kategorije sporta.
Objekti i kompleksi moraju biti snabdeveni
odgovarajuom infrastrukturom, povrinama za
parkiranje ili garairanje. Zelenilo u kompleksu iznosi
minimum 40% od ukupne povrine. Ovo pravilo vai za
nove sportske centre sa preteno otvorenim sportskim
terenima.

Dozvoljeni radovi na postojeim objektima i parceli su:
ruenje neodgovarajuih objekata, izgradnja novih
objekata, rekonstrukcija, adaptacija i popravka,
nadziivanje objekata, dogradnja postojeih objekata,
izgradnja otvorenih sportskih terena, ureivanje
zelenih povrina, izgradnja podzemnih garaa ili
parkinga.

Specijalizovani sportski objekti koji zahtevaju sloene
graevine i infrastrukturu su: stadioni za atletiku,
fudbal, ragbi, hokej na travi, tenis i sl., dvorane i
palate sportova za koarku, rukomet, odbojku, stoni
tenis, gimnastiku, borilake sportove i drugo,
veledromi, autodromi, hipodromi, piste za karting,
olimpijski bazeni, ledene dvorane i drugo.

Predvieni novi specijalizovani objekti i kompleksi su:

Atletski kompleks - specijalizovani kompleks za razvoj
vrhunskog sporta - atletike (na lokaciji zapadno od
Ulice Dr. Ivana Ribara), sadri: atletski stadion,
pomoni teren sa atletskom stazom, bacalite, halu za
atletiku, hotel i sve potrebne sadraje u funkciji
sporta;

Nova ledena dvorana i kuglana - na lokaciji u delu
Bloka 67, pored kolskog centra u Novom Beogradu;

Autodrom - manji kompleks staza za trke automobila i
razvoj automobilskog i motociklistikog sporta,
mogue je organizovati u zoni izmeu Aerodroma
"Beograd" i autoputa u okviru kompleksa predvienog
za sport i rekreaciju. U okviru kompleksa, mogua je
izgradnja kartodroma, kao i staza za ostale auto-moto
trke sa svim prateim sadrajima prema propisanim
standardima.

Za formiranje kompleksa autodroma ranga evropskih i
svetskih takmienja najvie klase, potrebno je odrediti
i opremiti lokaciju izvan podruja Generalnog plana
Beograda a u okviru podruja grada Beograda, ukoliko
se prui mogunost za preuzimanje i ovog nivoa.

Kartodrom - jedna od lokacija je u okviru,
specijalizovanih centara kod Aerodroma "Beograd".
Druga lokacija je u okviru planiranog SRC na Ada Huji.

Velodrom - biciklistika pista mogua je na lokciji SRC
"Vidikovac" ili u okviru drugog sportsko-rekreativnog
centra gde za to postoje prostorne mogunosti;

Centar za konjiki sport i trke - zadrava se postojei
hopodrom kod Careve uprije. Lokacija drugog centra
za konjiki sport i trke planirana je na banatskom
78
pravcu u zoni Sportsko-rekreativnog kompleksa "Veliko
blato".


4.7.7. kolski sportski objekti

Uz osnovne, srednje i visoke kole planirane su
pokrivene i otvorene povrine za kolski sport.

Izrazit je deficit sportskih objekata u okviru
visokokolskih ustanova. Studenti za sport i rekreaciju
koriste objekte u Sportskom centru "Koutnjak" za
koji se planira izgradnja, dogradnja, rekonstrukcija i
proirenje sadraja. Postojei Studentski centar na
Beanijskoj kosi planira se za proirenje do Ulice Toin
bunar uz mogunost izgradnje otvorenih i zatvorenih
sportskih objekata i prateih sadraja u funkciji sporta.

Sportski kampovi se planiraju u podruju kvalitetne
ivotne sredine (umskih kompleksa, obala reka,
podruja sa termalnim i lekovitim vodama i sl.). U
funkciji su sportskog obrazovanja, kondicionih
prirprema sportista, rekreacije, rekreativnog turizma i
sl. Mogu biti specijalizovani za odreene sportske
discipline ili polivalentni. Mogu imati lokalni ili
regionalni znaaj. Dozvoljena izgradnja sportskih
objekata, terena i prateih sadraja: medicinski centar,
hotel, centar za snabdevanje i sl.

kolski objekti se tako normiraju da omogue redovno
odvijanje nastave fizikog vaspitanja. U skladu sa
kapacitetom kole (broja razreda), minimalna
pokrivena povrina za fiziku kulturu mora da se
sastoji iz prostora za vebanje minimum 32 x 18 x 7
m visine i prateih pomonih prostorija.


Tabela 71:

Rekapitulacija povrina planiranih sportsko-rekreativni centara

Red br. Naziv lokacije
SRC
Namena Povr.
ha
Napomena
1. Kamendin Polivalentni sdaraj 26 Naseljski SRC
2. Belarica Marina, sport. na vodi 0,8 Naseljski SRC
3. Blok 44 Polivalentni sadraj 7 Naseljski SRC
4. Zapadno od ulice Dr. Ivana
Ribara
Polivalentni sadraj 34,6 Gradski SRC
5. Surin Polivalentni sadraj 28,3 Naseljski SRC
6. Pregrevica Polivalentni sadraj 3,8 Naseljski SRC
7. eleznik Polivalentni sadraj 33 Gradski SRC
8. Sremaki rt Polivalentni sadraj 28 GradskiT SRC
9. Cerak Polivalentni sadraj 6,3 Naseljski SRC
10. Vidikovac Polivalentni sadraj 47 Gradski SRC
11. Miljakovac Polivalentni sadraj 15 Naseljski SRC
12. Sremica Polivalentni sadraj 8 Naseljski SRC
13. Kumodra-Torlak Polivalentni sadraj 7,7
14. Resnik - akumulacija Polivalentni sadraj 10
15. Ada Huja Motonautiki centar, marina i sl. 10 Specijaliz.SC
16. Milievo brdo Polivalentni sadraj 46,4 Gradski SRC
17. Rakovica-Skojevska Polivalentni sadraj 9 Naseljski SRC
18. Rakovica Polivalentni sadraj 3,5 Naseljski SRC
19. Ostrunica Polivalentni sadraj 4 Naseljski SRC
20. Umka Polivalentni sadraj 5 Naseljski SRC
21. Ruanj-Resnik Golf teren 90 Specijaliz.SC
22. Peani-Umka Golf teren 116 Specijaliz.SC
23. Kote-Bora Golf teren 103 Specijaliz.SC
24. Kote Polivalentni sadraj 12 Naseljski SRC
25. Strelite Sremaki rt Sportsko strelite 28 Specijaliz. SC
26. Radmilovac Polivalentni sadraj 1,4 Turist.-rekr. C
27. Ova Polivalentni sadraj 16 Gradski SRC
28. Bora Polivalentni sadraj 20 Naseljski SRC
29. Veliko blato Rekreacija 350 Gradski SRC
30. Ostrvo aplja Polivalentni sadraj 582 Gradski SRC
31. Krnjaa Centar za konjiki sport i trke 51,6 Specijaliz. SC
32. Blok 67 Ledena dvorana 5 Gradski SRC


79
Osim pomenutih lokacija i planiranih sportsko-
rekreativnih centara, veliki potencijal za razvoj sporta i
rekreacije planiran je u sportsko-rekreacionim zonama
na velikom broju lokacija. Poto u ovim zonama
dominira zelenilo u raznim oblicima, one su kao
povrine prikazane i bilansirane u okviru zelenila, ali su
posebnom oznakom na grafikim prilozima oznaene
kao sportsko-rekreativne zone u sektorskoj karti.
Planirano je 15 ovakvih lokacija sa ukupno 2.003 ha a
najznaajnije i najkarakteristinije su: Ada Ciganlija,
Veliko ratno ostrvo, Ada Huja, novo ostrvo "aplja",
Veliko blato izmeu Krnjae i Ove, zone sa obe strane
autoputa, zona u Batajnici, Resniku i na Savskoj terasi.
Lokacije predviene za mogue golf terene prikazane
su u ovoj kategoriji povrina.

4.8. Sistem zelenih povrina

Poseban sistem, koji je predloen u Generalnom planu
Beograda, jeste sistem zelenila. Njega ine delovi u
razliitom vlasnitvu, poev od prigradskih uma,
privatnih uma i ikara, gradskih uma, gradskih bati,
preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim
ulicama. Za razliku od mnogih drugih gradskih sektora,
iji su finansiranje i izgradnja regulisani razliitim
merama, sistem javnog zelenila, mada predstavlja
klimatsku infrastrukturu, nema iza sebe ni finansijske
ni pravne mehanizme realizacije. U tom smislu
Beograd e morati da donese niz propisa kako bi se
obezbedila realizacija ovog sistema. Realizacija dela
sistema moe da bude na komercijalnoj bazi, ali jedan
deo mora da bude ugraen u razliite pravne i
finansijske procedure grada.

Ova namena je definisana prvenstveno sa stanovita
zemljinog pokrivaa - zelenila, a ne sa stanovita
aktivnosti koje se na tim zemljitima obavljaju. U tom
smislu je ova namena drugaija od ostalih koje u sebi
spajaju i odreenu delatnost i odreene fizike
strukture koje toj delatnosti slue.


4.8.1. Postojee stanje

Brojani podaci postojeih zelenih povrina su sledei:
samostalnih gradskih zelenih povrina ima oko 1557
ha, od ega parkova oko 311 ha, skverova oko 19 ha,
zoovrt i botanika bata 9 ha, gradskih uma oko 748
ha i grobalja oko 470 ha. Zelenilo du putne mree
zauzima povrinu od 554 ha. Drugih prigradskih i
vangradskih zelenih povrina ima oko 9655 ha, od
ega rasadnika oko 152 ha, prigradskih uma oko
3610 ha, uma i ikara oko 2462 ha, zatitnih uma
oko 729 ha, uma forlanda oko 1466 ha, uma ada
oko 518 ha, neureenog zemljita, kopova, deponija
oko 398 ha, zamovarenog zemljita oko 320 ha.
Prema brojanim podacima JKP "Zelenilo"- Beograd,
zelenila stambenih naselja ima oko 1082 ha, drvoredi
su zastupljeni u 576 ulica, a ulini travnjaci u 143
ulice.

Koncepcija i organizacija dananjeg sistema zelenih
povrina grada postavljena je prethodnim generalnim
urbanistikim planovima. Realizacija ovih planova
odvijala se veoma neujednaeno, tako da do danas
nije ostvaren planovima predvien celoviti sistem
zelenih povrina grada. Postojei sistem karakterie
usitnjenost, nepovezanost i neravnomeran raspored
zelenih povrina. Prodori zelenila u grad nemaju veze
sa umama u zaleu, a i same ume u zaleu nisu
meusobno povezane. Takoe, u dugom vremenskom
periodu zapostavljeno je njihovo odravanje i
podizanje. Izgradnja trajnih i privremenih objekata
gotovo na svim postojeim ili planom predvienim
zelenim povrinama ima za posledicu njihovu
degradaciju i gubitak anse za realizaciju celovitog
sistema zelenila grada, to je pretpostavka za
ostvarivanje njegovih mnogobrojnih funkcija.

U Beogradu danas ima 18,45 m
2
/st. zelenih povrina.
Obraunom m
2
/st. obuhvaeni su parkovi i skverovi,
zelenilo stambenih naselja i zelenilo sa rekreacijom u
odnosu na 1.320.000 stanovnika Beograda.
Pretpostavka je da je stvarni odnos nii od
obraunatog usled izgradnje privremenih i trajnih
objekata na njima, to zbog nedostatka pouzdanih
podataka nije uzeto u obzir. Takoe u centralnim
delovima grada taj odnos je znatno nii. Na optini
Vraar, na primer, ima svaga 2,41 m
2
/st. zelenih
povrina.





4.8.2. Ciljevi

Opti ciljevi razvoja sistema zelenila su:

- zatita unutargradskih zelenih povrina i
vangradskih uma u njihovim postojeim
granicama;

- zatita uma forlanda i renih ada;

- zatita ostataka movara, bara i vlanih podruja;

- povezivanje postojee ume u zeleni prsten oko
grada;

- ostvariti vezu prstena sa uom teritorijom grada;

- ostvariti umreeni sistem zelenih povrina
korienjem linijskih veza izmeu postojeih i
planiranih zelenih povrina;

- povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim
umama;

- izdvojiti nova podruja zatite prirode;

- u podrujima intenzivne poljoprivrede predvideti
poumljavanja u funkciji vetrozatite, zatite od
emisija i integralne zatite prirode;

80
- u zonama vodozatite postii visok procenat
poumljavanja;

- revitalizovati male gradske vodotokove uz njihovo
viefunkcionalno korienje (retenzije, zelene
veze sa rekreacionim podrujima u okolini grada i
dr.);

- sanirati ire priobalno podruje Save i Dunava, uz
oslobaanje od neodgovarajuih namena i
sadraja i formirati kontinualno linijsko zelenilo na
delovima obale gde je to mogue;

- na uoj teritoriji grada kroz urbanu obnovu
formirati nove manje zelene povrine i linijsko
zelenilo;

- gradske neureene povrine koje nisu namenjene
izgradnji urediti kao javne zelene povrine.


4.8.3. Koncepcija razvoja

Ukupno se planira oko 9000 ha novih zelenih povrina,
od ega parkova oko 86 ha, gradskih uma oko 2432
ha, groblja oko 90 ha, zelenila du putne mree oko 50
ha, prigradskih uma oko 3802 ha i zatitnih uma oko
5644 ha. Brojani podaci postojeih i novoplaniranih
zelenih povrina su sledei: samostalnih gradskih
zelenih povrina planira se oko 4165 ha, od ega
parkova oko 397 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt i
botanika bata 9 ha, gradskih uma oko 3180 ha i
groblja oko 560 ha. Zelenilo du putne mree
zauzimae povrinu od 600 ha. Drugih prigradskih i
vangradskih zelenih povrina, zajedno sa postojeim,
bie oko 16.102 ha, od ega rasadnika oko 87 ha,
prigradskih uma oko 7412 ha, zatitnih uma oko
6373 ha, uma forlanda oko 1715 ha, uma ada oko
518 ha.

Najvei procenat novopodignutih zelenih povrina i
uma predvia se u umadijskom delu Beograda, gde
je planirano podizanje oko 5143 ha ili 57%. U
banatskom delu Beograda novoplanirane zelene
povrine zauzimaju oko 406 ha ili 4,5%, a u sremskom
delu Beograda 2670 ha ili 29,6%. U priobalju Dunava i
Save planirano je novih oko 803 ha ili 8,9 %. U
Centralnoj zoni grada, pored planiranih parkova,
predvia se podizanje novih drvoreda, zelenih veza,
manjih zelenih povrina, ureenje peakih zona i dr.

Koncepcija i organizacija sistema zelenih povrina koja
je postavljena u prethodnim generalnim planovima u
ovom GP podrana je i proirena. Naime, formiranje
sistema zelenih povrina, za razliku od nekih drugih
sektora, zahteva decenije usmerenog rada. Glavna
odlika zamisli ureivanja sistema zelenila jeste
formiranje zatitnog zelenog prstena oko grada i
njegovo povezivanje, preko zelenih prodora, sa
zelenim povrinama ue teritorije grada. Planskim
reenjem predvieno je povezivanje postojeih zelenih
povrina i njihovo dopunjavanje u cilju formiranja
sistema zelenila grada.

Nova poumljavanja van kontinualno izgraenog dela
grada predviena su na erodiranim, strmim,
neplodnim, nestabilnim i terenima znaajnim za
podizanje vetrozatitnih pojaseva kao i na pravcima
divlje izgradnje. Postojee ume dobijaju status
gradskih i prigradskih uma sa prioritetnom zatitnom i
rekreacionom funkcijom. U severnim ravniarskim
podrujima predvieno je formiranje mree
poljozatitnih pojaseva, zatitnih pojaseva du
saobraajnica i oko industrijskih zona. Du obala Save,
Dunava i krune zemunskog lesnog odseka, gde je to
mogue, planira se novo linijsko zelenilo i zeleni
koridori. U zonama zatite voda predvieno je
podizanje novih zatitnih uma. Du dolina malih
gradskih vodotokova planirani su prodori zelenila sa
vienamenskim korienjem.

U okviru kontinualno izgraene teritorije grada
neravnomerni raspored zelenih povrina delimino e
se uravnoteiti urbanom obnovom i prenamenom
prostora - formiranjem novih parkova, skverova,
manjih zelenih povrina, linijskog zelenila kao i
objedinjavanjem i ureenjem unutranjih dvorita
zatvorenih blokova. Gradske neureene povrine, koje
nisu namenjene izgradnji ili e u dugom periodu biti
neizgraene, uredie se kao javne zelene povrine.

Planom je predvieno da kategorija uma i ikara
dobije status prigradskih, gradskih ili zatitnih uma.
Neureeno zemljite dobija nove namene.
Zamovarena zemljita se nalaze u kategoriji forlanda i
zatitnog zelenila.

Stanje degradacije sistema zelenih povrina grada
namee potrebu sprovoenja urgentnih mera kao to
su: uklanjanje privremenih objekata i divljih deponija
sa svih kategorija zelenih povrina; revitalizacija i nega
ve postojeih gradskih zelenih povrina; pripreme za
sprovoenje mera nege i konverzije izdanakih uma u
vii uzgojni oblik; saniranje klizita; poumljavanje na
pravcu divlje izgradnje i poumljavanje u zonama
zatite voda. U prvom planskom periodu planirano je
podizanje 1000 ha novih zatitnih i rekreacionih uma.

Realizacija sistema zelenih povrina podrazumeva
promenu njihovog statusa od podreene u primarnu
gradsku infrastrukturu. Pored normativa koji kontroliu
sistem planiranja neophodna je izrada gradske "zelene
regulative". Koncepcija i organizacija sistema zelenih
povrina realizovae se kroz dalje planske razrade,
detaljne studije, snimanje i valorizaciju postojeih i
potencijalnih zelenih povrina i stanja ivotne sredine.


4.8.4. Tipovi zelenih povrina

Zelene povrine grada obuhvataju vrlo iroki spektar
tipova. U razvijenim urbanim sredinama ti razliiti
tipovi su meusobno povezani tako da ine jedinstvenu
mreu gradskog zelenila. Pored ovih, manje ili vie
javnih prostora, postoji i vrlo znaajne zelene povrine
koje su vezane za stanovanje, industriju,
81
specijalizovane centre, opte gradske centre, sportske
objekte, saobraaj i poljoprivredu. Tu su takoe i
posebni zeleni kompleksi u koje ulaze zooloki vrt,
Botanika bata "Jevremovac" kao ogledna povrina
Biolokog fakulteta, rasadnici, izlobe cvea,
arboretum umarskog fakulteta, ostale ogledne
povrine Biolokog fakulteta i Instituta za kukuruz i sl.

Planirani sistem zelenih povrina grada organizuje se
takoe i uz pomo drugih tipova zelenih povrina koje
se nalaze uz neki od osnovnih gradskih sektora:

- zelene povrine uz objekte kolektivnog i
individualnog stanovanja;

- zelene povrine uz javne slube, specijalizovane
centre i objekte;

- zelene povrine uz komercijalne delatnosti i opte
gradske centre;

- zelene povrine uz industrijske i proizvodne zone;

- zelene povrine du kolskog, peakog i
biciklistikog saobraaja;

- druge prigradske i vangradske zelene povrine
(podruja zatite prirode, poljozatitni pojasevi,
rasadnici).

U GP Beograda identifikovani su i planirani sledei
tipovi zelenih povrina koje ulaze u jednistven sistem:

- rena ostrva ili ade

- movare

- parkovi

- skverovi

- drvoredi

- zeleni koridori

- ume

- groblja

- posebni zeleni kompleksi

- neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim
stanjem zelenila

- tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim
obavezama rekultivacije.


4.8.5. Rena ostrva ili ade


Pod renim ostrvima ili adama podrazumevaju se oblici
nastali nagomilavanjem renog nanosa u koritima
ravniarskih reka. Na teritoriji Generalnog plana u
koritu Dunava i Save nalazi se vie takvih ostrva:

- Veliko i Malo Ratno ostrvo (u statusu prethodne
zatite kao rezervat i/ili predeo izuzetnih odlika);

- Ada Ciganlija - rekreaciono podruje grada
(evidentirana povrina od strane Zavoda za
zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim
vrednostima);

- Ada Meica - rekreaciono podruje grada
(evidentirana povrina od strane Zavoda za
zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim
vrednostima) od znaaja za ouvanje kvaliteta
ivotne sredine;

- Ada Huja - deo ade deponija sa industrijom i deo
pod autohtonom vegetacijom (evidentirana
povrina od strane Zavoda za zatitu prirode
Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima) od
znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine;

- ostale ade na Savi i Dunavu (evidentirana povrina
od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao
podruje sa prirodnim vrednostima) od znaaja za
ouvanje kvaliteta ivotne sredine.

Predloeno je da Malo i Veliko ratno ostrvo dobiju
status predela izuzetnih odlika (u saglasnosti sa
statusom njegove prethodne zatite). Ogranieno je
irenje plae i prateih objekata na ostrvu. Na Adi
Ciganliji zadravaju se postojei sportski objekti i
tereni uz mogunost deliminog irenja sportskih
sadraja. Ada Meica zadrava postojee namene. Na
Adi Huji planira se izgradnja centra za motonautike
sportove, kartodroma, manje marine i dr. Ostale ade
na Savi i povremene na Dunavu zadravaju se u
prirodnom stanju i njihovoj prirodnoj dinamici. Planom
je predvieno i formiranje novog ostrva na levoj obali
Dunava sa sportskim, zabavnim i rekereacionim
sadrajima.

Pri planiranju renih ostrva ili ada, kao i novog ostrva
vae sledei uslovi:

Malo i Veliko ratno ostrvo - predvideti mere obnove
postojeih bara i movara (produbljivanje i spajanje sa
Dunavom); zatititi postojeu priobalnu vegetaciju,
reiti preiavanje otpadnih voda sa objekata
kupalita na samom mestu izliva odgovarajuim
sistemima za preiavanje.

Ada Ciganlija i Ada Meica - poveati atraktivnost ade
u zimskom periodu, umu obnavljati vrstama koje
pripadaju dananjoj potencijalnoj vegetaciji ade, reiti
problem otpadnih voda.

Ada Huja - zatititi postojeu autohtonu vegetaciju
ade.

Novo ostrvo "aplja" - prilikom formiranja novih
namena maksimalno zadrati i zatititi postojeu
82
autohtonu vegetaciju i postojee barske i movarne
ekosisteme; umu obnavljati vrstama koje pripadaju
dananjoj potencijalnoj vegetaciji forlanda, zatititi
postojeu vegetaciju forlanda u maksimalno moguoj
irini kako bi se zadrao dananji izgled leve obale
Dunava, predvideti postepenu zamenu plantaa topola
vrstama dananje prirodne potencijalne vegetacije,
planirati minimalni odnos povrinama pod umom i
slobodnim povrinama od 60: 40 %.

Na postojeim i novoplaniranim renim ostrvima ili
adama mogua je rekonstrukcija, modernizacija i
delimina izgradnja novih sportskih objekata (Ada
Ciganlija i Ada Huja). Tehnike intervencije (npr.
produbljivanje i ienje zaraslih bara) obavljati
iskljuivo u funkciji njihovog odravanja i zatite;
odstranjivanje bagremca (Amorpha fruticosa).
Dozvoljeno je ureenje saglasno predvienoj nameni i
opremanje objektima iskljuivo u funkciji zatite,
rekreacije i odravanja. Ostali uslovi definiu se
odgovarajuim planskim aktom.

4.8.6. Movare, bare i ritovi

Pod barama se podrazumevaju stajae vode u kojima
nije izraena dubinska zona. itava povrina moe da
bude naseljena vegetacijom litorala. Bare su
postojane; samo izuzetno, delimino ili potpuno
presuuju. Pod movarama se podrazumevaju
zemljita iji su gornji slojevi, usled prisustva stajae ili
sporotekue vode, stalno vlani. U njima se razvija
specifina higrofilna vegetacija prilagoena ivotu u
uslovima veoma vlane i anaerobne podloge. Pod
ritovima se podrazumevaju povrine koje su samo
povremeno pod vodom. U stvari ritovi pripadaju
plavnim livadama na kojima se razvija zemljite sa vrlo
izrazitim humusnim akumulativnim slojem.

U vodoplavnim nizijskim podrujima Dunava i Save
danas se nalaze samo ostaci nekadanjih bara,
movara i ritova, kao to su:

- Veliko blato, movarna depresija u trouglu izmeu
Ove, Bore i Krnjae, ostatak Panevakog rita
povrine 200 ha. Movara je pretvorena u ribnjak
i prihranjuje se vodom iz stalnih dovodnih
kanala;

- Bara Reva nalazi se istono od Krnjae, ostatak
Panevakog rita. Prihranjuje se vodom iz
oblinjih kanala i podzemnih voda. Bara je
okruena plantaama topola povrine oko 33 ha;

- bare i movare u forlandu leve obale Dunava, jo
ouvani movarni biotopi. Te bare i movare
tokom leta presuuju;

- kubici, nekadanja pozajmita zemljita za
podizanje odbrambenih nasipa, pruaju se celom
duinom nasipa u forlandu leve obale Dunava,
dubine do 2 m;

- Galijaka bara, movarna depresija na Velikom
ratnom ostrvu povrine 24 ha;

- melioracioni kanali i depresije u nizijskim
podrujima Save i Dunava, obrasli trskom i
evarom.

Planom je predviena delimina prenamena ovih
prostora. U zoni movarne depresije Veliko blato
predvia se formiranje sportsko-rekreativnog centra sa
razliitim oblicima neorganizovane rekreacije. Deo
forlanda, na levoj obali Dunava, preko puta Ratnog
ostrva, formira se u novo ostrvo sa turistiko-
sportskim sadrajima na vodi. Na podruju Bare Reve
planom je predvieno formiranje pristanita u
industrijskoj zoni uz formiranje nove bare u forlandu
juno od postojee. Galijaka bara na Ratnom ostrvu
ovim planom bie sauvana. Planom je predvieno da
se zarasli melioracioni kanali oiste i prodube.

Sve navedene bare, movare i ritovi predstavljaju
znaajne biotope za raznoliku faunu ptica koje ive na
prostoru Velikog ratnog ostrva, Malog ratnog ostrva i
priobalnim delovima Dunava i Save. Kubici i movare
forlanda su znaajna mrestilita ihtiofaune. Ovim
planom trajno se zadrava namena navedenih
lokaliteta jer predstavljaju posebne prirodne
vrednosti. Ukoliko se proceni da je neophodno izvesti
odreene intervencije potrebno je uvaiti sledee
uslove:

- postojee bare, movare i ritove zadrati i zatititi u
najveem moguem obimu;

- ukoliko doe do smanjenja povrina, obavezno je
formirati nove vlane biotope kao kompenzaciju
za razorene;

- predvideti odgovarajue mere zatite bara i
movara (npr. od otpadnih voda, intenzivne
poljoprivrede i dr.); i

- prema potrebi predvideti sisteme za preiavanje
voda kojima se bare i movare prihranjuju.

Dozvoljeni radovi na postojeim lokalitetima bara,
movara i ritova jesu: formiranje prirodnih ribnjaka;
izlov ribe iz prirodnih mrestilita saglasno Zakonu o
ribarstvu, ukoliko se ne radi o posebno zatienim
prirodnim dobrima; produbljivanje kubika i njihovo
povezivanje radi obezbeivanja protonosti i otvaranja
ribljeg puta i odstranjivanje bagremca (Amorpha
fruticosa). Dozvoljeno je ureenje saglasno
predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u
funkciji zatite, rekreacije i odravanja. Tehnike
intervencije (npr. produbljivanje i ienje zaraslih
bara) obavljati iskljuivo u funkciji njihovog
odravanja, zatite i eventualne prenamene u
rekreativne svrhe. Preporuuje se postepena
konverzija plantaa topola sa vrstama prirodne
potencijalne vegetacije. Ostali uslovi definiu se
odgovarajuim planskim aktom.

83
4.8.7. Parkovi

Pod pojmom parka obuhvaene su zelene povrine
koje se nalaze u izgraenom gradskom tkivu, veliine
su preko 1 ha i koriste se za odmor, etnju i igru. Na
osnovu veliine, stila i vremena nastanka mogue je
izdvojiti vie tipova parkova:

- tip gradskog parka s kraja XIX i poetka XX veka,
reen u klasinom stilu, sa dejim igralitima i
mestima za odmor - Akademski park (1,5 ha),
Karaorev park (2,8 ha), Park Manje (2,65 ha)
ili Gradski park u Zemuni (7,72 ha);

- parkovi nastali krajem XIX veka, meavina
klasinog i pejsanog stila sa bogatim kulturno-
istorijskim sadrajima - Kalemegdanski park (60,5
ha) i Topiderski park (12,83 ha);

- Hajd park podignut 30-tih godina XX veka - danas
slian park-umi;

- tip rezidencijalnih parkova - park oko Starog dvora
- Pionirski park (3,02 ha), danas gradski park;

- tip gradskih parkova podignutnutih 50-tih godina
XX veka u pejsanom stilu, u Centralnoj zoni
grada, sa mreom etnih staza, dejim
igralitima, restoranima i kulturno-istorijskim
sadrajima kao to je Tamajdanski park (10,96
ha) ili sa mnogo skromnijim sadrajima kakav je
park Terazijska terasa (1,5 ha);

- parkovi u priobalju Dunava i Save, podignuti 60-tih
do 80-tih godina XX veka sa kulturnim i
rekreacionim sadrajima, reeni u pejsanom stilu
i velikih dimenzija - Park prijateljstva (41 ha) ili
Park Kej na Novom Beogradu (18,5 ha);

- tip spomen-parka, kao to je spomen-park Jajinci
(57 ha) podignut 60-tih godina XX veka, pejsano
oblikovan, veim delom pod umom.

Lokacije za nove parkove u Centralnoj zoni grada treba
obezbediti prenamenom prostora, kao to su elezniki
i industrijski pogoni i bolniki kompleksi. U Srednjoj i
Spoljnoj zoni lokacije za nove parkove planirati u
sklopu hidrotehnikih regulacija malih gradskih
vodotoka, prenamenom prostora vojnih objekata,
ureenjem neureenih zelenih povrina i u okvirima
planiranih novih naselja.

Kod rekonstrukcije parkova vae sledei uslovi:

- sauvati park u postojeim granicama;

- ukloniti privremene objekte;

- izgradnja novih objekata nije dozvoljena;

- rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut.

Kod podizanja novih parkova vae sledei uslovi:

- potrebno je da postoji projekat parka u
odgovrajuoj razmeri sa precizno odreenom
granicom parka, unutranjim saobraajnicama i
parkovskim objektima;

- zelenilo treba da bude reprezentativno;

- planirati mesta za postavljanje spomenika;

- planirati vodene povrine (vetaka jezera,
fontane);

- sadraji treba da budu koncentrisani (miran odmor,
igra, sportski objekti i dr.);

- sadraj sportskih objekata treba da obuhvati sve
starosne grupe;

- u parku mogu da budu podignuti sledei objekti:
ugostiteljski sa otvorenim batama, pratei
objekti sportskih sadraja, objekti u funkciji
odravanja parka, objekti kulture, manji otvoreni
amfiteatri za kulturne manifestacije i
infrastrukturni objekti od opteg interesa utvreni
na osnovu zakona;

- mogua je izgradnja manjih pojedinanih javnih ili
komercijalnih objekata u kompleksima zelenila na
osnovu planova detaljnije razrade. Pri tome treba
voditi rauna o veliini zelene povrine,
mikrolokaciji, njenom znaaju za prostornu celinu
ili grad, statusu trajnog dobra i drugim uticajnim
iniocima.

U postojeim parkovima dozvoljeni su sledei radovi:
sanitarna sea stabala, rekonstrukcija cvetnjaka, nova
sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata,
rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postojeih
objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih
elemenata, podizanje fontana, rekonstrukcija i
popravka raznih objekata i deijih igralita,
ograivanje parka. Parkove treba opremiti
standardnom infrastrukturom i sistemom za
navodnjavanje.

4.8.8. Skverovi

Pod pojmom skvera obuhvaene su zelene povrine
koje se nalaze u izgraenom gradskom tkivu, veliine
ispod 1 ha i koriste se za peaki tranzit, kratkotrajan
odmor i igru. Skverovi u Centralnoj zoni grada datiraju
od sredine XIX . Meu najstarijima su Skver Prolee
(kod hotela Palas) 0,37 ha i Skver kod Centralnog
doma vojske Jugoslavije (0,09 ha).

Razlikuje se vie tipova skverova: skver u
administrativno-poslovnom centru grada; skver ispred
javnih objekata; skver u stambenim naseljima, skver u
okviru saobraajnica i dr. U odnosu na nain
ozelenjavanja mogu da budu: parternog tipa
(travnjaci, cvetnjaci), poluotvoreni (parterni prostori sa
84
sadnicama drvea i bunja) i zatvoreni (gde
preovlauje visoko drvee i iblje).

Lokacije za nove skverove treba obezbediti: u sklopu
peakih zona, novih saobraajnih reenja,
ureivanjem neureenih prostora grada, prenamenom
graevinskog bloka ili graevinske parcele u sklopu
rekonstrukcije delova grada.

Kod rekonstrukcije skverova vae sledei uslovi:

- sauvati skver u postojeim granicama,

- ukloniti privremene objekte,

- rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut, i

- uvaavati pravce peakog kretanja.

Kod podizanja novih skverova vae sledei uslovi:

- uvaavati pravce peakog kretanja,

- staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije
skvera,

- poeljno je da izbor materijala i kompozicija zastora
bude reprezentativna,

- objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera,

- na skveru mogu da budu podignuti ugostiteljski
objekti i infrastrukturni objekti od opteg interesa
utvreni na osnovu zakona,

- planirati deija igralita saglasno tipu skvera,

- zelenilo treba da bude reprezentativno,

- planirati uee cvetnih povrina od 2-4%,

- planirati vodene povrine (fontane, kaskade i dr.),

- vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera
prilagoditi tipu skvera.

Dozvoljeni su sledei radovi u postojeim skverovima:
sanitarna sea stabala, rekonstrukcija cvetnjaka, nova
sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata,
rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postojeih
objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih
elemenata, podizanje fontana, rekonstrukcija i
popravka dejih igralita, ograivanje skverova.
Skverove treba opremiti standardnom infrastrukturom
i prema potrebi sistemom za navodnjavanje.

4.8.9. Drvoredi

Pod pojmom drvoreda podrazumeva se linijski oblik
zelenila iji je osnovni gradivni element drvo. Na
teritoriji grada postoje razliiti tipovi drvoreda: po
poloaju (jednostrani, dvostrani, drvoredi sredinom
saobraajnice), po strukturi (jednoredni, dvoredni i
vieredni), po broju vrsta u drvoredu (homogeni i
heterogeni), po kompoziciji (drvoredi sa travnim
baticama i drugim biljnim elementima). Drvoredi
Beograda potiu iz razliitih perioda, ali je najvie
drvoreda podignuto izmeu dva svetska rata.

Postojee drvorede treba zadrati uz postepenu
zamenu prestarelih i suvih stabala. U ulicama
Centralne i Srednje zone, gde je to mogue, treba
proiriti mreu drvoreda. Du saobraajnica u novim
naseljima planirati drvorede.

Kod obnove drvoreda vae sledei uslovi:

- drvorede obnavljati vrstom drvea koja dominira u
drvoredu ukoliko se pokazala adekvatnom u datim
uslovima;

- predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina
sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do visine od
2,5 m i prsnog prenika najmanje 10 cm).

Kod podizanja novih drvoreda u Centralnoj i Srednjoj
zoni vae sledei uslovi:

- profil ulice preko 12 m;

- sadnju uskladiti sa orijentacijom ulice;

- izbor vrsta prilagoditi visini zgrada;

- sagledati mogunost sadnje u jednosmernim
ulicama;

- sagledati mogunost sadnje u peakim ulicama i
zonama;

- sagledati mogunost formiranja travnih batica sa
drvoredima;

- sadnju usaglasiti sa sinhron planom;

- najmanje rastojanje izmeu sadnica prilagoditi vrsti
drvea u drvoredu i staninim uslovima;

- predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina
sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do visine od
2,5 m i prsnog prenika najmanje 10 cm).

Kod podizanja drvoreda u novim naseljima vae sledei
uslovi:

- prioritet dati vierednim drvoredima sa travnim
baticama;

- najmanje rastojanje izmeu sadnica je 5 m;

- predvideti sadnju kolovanih sadnica.

Dozvoljeni radovi u postojeim drvoredima su:
uklanjanje suvih i bolesnih stabala; uklanjanje stabala
u sluaju kada to zahteva opti interes utvren na
osnovu zakona, sadnja novog drvea i standardne
85
mere nege stabala. U Centralnoj i Srednjoj zoni grada
potrebno je postaviti titnike oko debla i zatititi sadne
jame. Prema potrebi postaviti instalacije za podzemno
navodnjavanje i prihranu.


4.8.10. Zeleni koridori

Pod zelenim koridorima oznaene su ire trake zelenila,
koje u sistemu zelenih povrina grada treba da
obezbede povezivanje zelenih povrina. Zeleni koridori
mogu da sadre peake i biciklistike staze sa
prateom opremom i objektima. U zavisnosti od
prostornih mogunosti oni mogu da sadre sportske
objekte, retenzije ili niz parkovski ureenih povrina i
drugo. Popularnost ovog tipa zelenih povrina u velikim
gradovima sveta raste s obzirom na ograniene
mogunosti izdvajanja velikih povrina za zelenilo
naroito u izgraenim centralnim delovima grada.

Ovaj tip zelenih povrina je jo uvek nedovoljno
zastupljen na teritoriji Beograda. Zelene povrine na
zemunskom keju su primer jednog tipa zelenog
koridora. Postojee biciklistike staze uz obalu Dunava
i Save, van parkova i sportsko-rekreativnih centara,
gotovo da nemaju prateih zelenih povrina.

Zelene koridore mogue je postaviti du odseka i obala
Dunava i Save, du saobraajnica, du malih gradskih
vodotoka, kanala u sremskom i banatskom delu
Beograda. Budua mrea peakih i biciklistikih staza
treba da koristi postojee kao i planirane zelene
koridore.

Kod rekonstrukcije postojeih zelenih koridora vae
sledei uslovi:

- sauvati zelene koridore u postojeim granicama;

- ukloniti privremene objekte; i

- uvaavati pravce peakog i biciklistikog kretanja.

Kod podizanja novih zelenih koridora vae sledei
uslovi:

- kod vienamenskog korienja zelenog koridora
izbor vrsta i nain sadnje prilagoditi primarnoj
nameni (zatitni pojasevi, zatitne ume, nizovi
parkova i dr.)

U novim zelenim koridorima dozvoljeni su sledei
radovi: sadnja, provlaenje peakih i biciklistikih
staza, podizanje prateih objekata (mesta za odmor,
ugostiteljskih objekata, nadstrenica i dr.) na povrini
do 5% povrine koridora, izgradnja sportskih objekata,
izgradnja retenzija i podizanje parkova. Zelene
koridore treba opremiti standardnom infrastrukturom i
prema potrebi sistemom za navodnjavanje.




4.8.11. ume

Pod umama se podrazumeva zemljite povrine preko
5 ari koje je obraslo umskim drveem. Pod opte
korisnim funkcijama uma podrazumeva se pozitivan
uticaj uma na ivotnu sredinu, a naroito zatitne,
hidroloke, klimatske, higijensko-zdravstvene,
turistiko-rekreativne, privredne, nastavne i nauno
istraivake funkcije. Pod umskim zemljitem
smatrae se zemljite na kojem se gaji uma ili
zemljite na kojem je zbog njegovih prirodnih osobina
racionalnije da se gaji uma, kao i zemljite koje je
ovim GP namenjeno za podizanje novih uma.

Na teritoriji grada u odnosu na poloaj, prioritetne
funkcije, vlasnitvo i nain gazdovanja umama
razlikuju se sledei tipovi uma:

- gradske ume,

- prigradske ume,

- zatitne ume, i

- privatne ume.

Gradske ume predstavljaju prostorni segment grada i
nalaze se u Srednjoj i Spoljnoj zoni grada. Po pravilu
gazdovanje ovim umama ima za cilj prioritetno
rekreaciono korienje. Pored rekreacionih funkcija
znaajan je njihov pozitivan uticaj na poboljanje
gradske ivotne sredine. Ovom tipu pripadaju
Zvezdarska uma, Koutnjak, Topiderska uma,
Manastirska uma, Banjika uma, novobeogradske
ume i dr. Prigradske ume nalaze se u Spoljnoj i
Rubnoj zoni grada i predstavljaju vana bliska podruja
rekreacije. Po pravilu gazdovanje ovim umama, kao i
kod gradskih uma, ima za cilj rekreaciono i zatitno
korienje. Rekreaciono korienje je sa neto slabijim
intenzitetom u odnosu na prethodnu kategoriju uma.
Pored ovih funkcija one treba da predstavljaju "branu"
za dalje irenje naselja. Ovom tipu uma pripadaju
Avala, Stepin gaj, Gorica, Sremaki rt, Lipovaka
uma i dr. Zatitne ume su ume ija je prioritetna
funkcija zatita (zatita forlanda, zatita podzemnih
voda, protiveroziona zatita, zatita od vetra,
rekultivacija jalovita i odlagalita). Ovom tipu
pripadaju forland leve obale Dunava i Save,
vodozatitne ume u vodoizvoritima kao to je
Makika uma, umski zatitni pojas na Milievom
brdu, ume u jarugama beogradskog pobra i dr.
Plantae topola koje se nalaze u vodozatitnim
umama pripadaju takoe ovom tipu uma. Privatne
ume su ume u privatnom vlasnitvu i zauzimaju
povrinu veu od 5 ari.

Nove ume podizati na terenima ugroenim erozijom i
klizitima, na zemljitima loijih bonitetnih klasa (VI i
VII), u vodozatitnim zonama i drugim GP odreenim
podrujima. Pri rekonstrukciji i podizanju novih uma
sa preteno rekreacionom funkcijom vae sledei
principi: funkcionalno ralanjavanje, pristupanost i
vrsta vegetacije.
86

Funkcionalno ralanjavanje. Gradske i prigradske
ume mogu da sadre sledee zone:

- zonu pasivne rekreacije udaljenu od zone aktivne
rekreacije i od glavnih saobraajnica najmanje
250 - 300 m. U ovim zonama planirati samo
osnovnu opremu (npr. etne i planinarske staze,
rekreacione livade i dr.). Dozvoljeni kapacitet
podruja je 1-3 posetioca/ha. Maksimalno uee
zastrtih i izgraenih povrina je 2,5 %;

- zonu aktivnog odmora koja moe da sadri dodatnu
opremu (npr. jahae staze, biciklistike staze,
trim staze, igralita za decu, golf, mini golf,
restorane, kamping placeve i dr.). Dozvoljeni
kapacitet u ovim zonama je 5-9 posetilaca/ha.
Maksimalno uee zastrtih i izgraenih povrina
je 5% ukupne povrine zone;

- zonu sa teitem rekreacionih aktivnosti (npr. zone
sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni
bazeni, zone kupalita, restorani, hoteli, marine,
sport na vodi i dr.). Dozvoljeni kapacitet je 100
posetilaca/ha. Ova zona ne moe da zauzme vie
od 5% od ukupne teritorije pred metne ume sa
odnosom zastrtih, izgraenih povrina i zelenih
povrina, unutar ove zone, od 60:40%.

Deo ume moe da bude parkovski ureen.

Pristupanost. Potrebno je obezbediti laku
pristupanost iz grada; parkiralita locirati na glavnim
prilazima umi; teiti da kroz kompleks ume bude
obezbeeno samo peako kretanje; za lociranje novih
staza koristiti postojee umske puteve i progale;
mrea puteva treba da omoguava kruno kretanje
razliitih duina sa primarnim, sekundarnim i
tercijarnim stazama i obezbediti neophodne staze za
snabdevanje objekata.

Vegetacija. Formirati progale i livada unutar veih
podruja pod gradskim i prigradskim umama. Teiti
sledeim odnosima: otvorene povrine 15 - 20%,
poluotvorene 10 - 15 % i zatvorene povrine 65 - 70
%; teiti formiranju strukturno raznorodnih,
viespratnih sastojina; planirati due trajanje
ophodnje; izbor preovlaujuih vrsta drvea i iblja
treba da odgovara prirodnoj potencijalnoj vegetaciji;
du staza, progala i na rekreacionim livadama koristiti
raznovrsniji izbor vrsta drvea i iblja; na mestima gde
je to mogue formirati vizurne take (iz ume i unutar
ume); planirati stepenastu, harmonino izgraenu
unutranju i spoljanju ivicu ume sa velikim ueem
listopadnog drvea i iblja, naroito cvetnih vrsta,
vrsta sa jestivim plodovima i vrsta sa bogatim
prolenim i jesenjim koloritom; planirati progale i
livade irine od dvostruke do desetostruke visine
okolnog drvea; u sklopu ume mogu da se zadre ili
planiraju vonjaci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i
podizanju novih zatitnih uma planirati sadnju
pionirskih vrsta na klizitima i erodiranom zemljitu;
planirati postepenu zamenu ovih pionirskih vrsta
vrstama, koje odgovaraju prirodnoj vegetaciji stanita;
plantae topola postepeno zameniti vrednijim vrstama
i vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj
vegetaciji stanita.

Krenje uma je dozvoljeno u sledeim sluajevima:

- radi promene vrsta drvea ili uzgojnih oblika,

- otvaranje rekreacionih livada,

- otvaranja vizura,

- izgradnja razliitih tipova staza,

- izgradnja objekata koji slue gazdovanju umama,

- izgradnja objekata koji obezbeuju unapreivanje
korienja svih funkcija uma (rekreacionih
objekata, retenzija i dr.),

- sprovoenja komasacije i arondacije
poljoprivrednog zemljita i uma, i

- u sluajevima kada to zahteva opti interes utvren
na osnovu zakona.

Sanitarne see ume podrazumavaju se kao mera nege
ume.

Radi obnove postojeeg i stvaranja novog fonda
poeljne su sledee intrervencije:

- pretvaranje monokultura u meovitu umu,

- sadnja bunja naroito na ivici ume, i

- sadnja dekorativnog drvea i iblja (na ivici ume,
na okukama puta, na livadama kao pojedinani
primerci ili grupe).

Uslovi za izgradnju objekata:

- izgradnja novih objekata u funkciji prioritetnog
korienja,

- postojei pojedinani stambeni i poljoprivredni
objekti na umskom zemljitu, osim u park-
umama, zadravaju se ali nije dozvoljeno njihovo
proirenje,

- popravka i dogradnja postojeih sportskih i
smetajnih objekata, i

- u sluaju krenja ume za podizanje novih ili
dogradnju postojeih sportskih i smetajnih
objekata plaa se jednokratna naknada za
iskrenu umu u visini desetostruke vrednosti
ume. Nadoknada se uplauje na raun javnog
preduzea koje gazduje umom.

87
U zoni parkovski ureenih povrina i teita
rekreacionih aktivnosti, ume treba opremati
standardnom infrastrukturom.

4.8.12. Groblja

Grobljem se smatra zemljite koje je odgovarajuim
urbanistikim planom ili odlukom skuptine optine
odreeno za sahranjivanje umrlih (Zakon o
sahranjivanju i grobljima, "Slubeni glasnik RS", br.
20/77, 24/85, 53/93, 67/93, 48/94).

U zakonu se pominje da se sahranjivanje umrlih moe
vriti samo na groblju, a da se van groblja mogu
izvriti sahrane samo u sluajevima predvienim
posebnim zakonom ili na zakonu zasnovanom odlukom
skuptine optine. Meutim, imajui u vidu obiajno
pravo, mogue je i sahranjivanje pri verskim
objektima, u hramu, u porti ili na groblju odreenom
za itelje manastira i to izuzetno za lica koja dobiju
odobrenje po izriitoj odluci uprave manastira ili
hrama.

Pruanje pogrebnih usluga i odravanje gradskih
groblja i krematorijuma obavlja javno komunalno
preduzee koje je osnovano za obavljanje te
komunalne delatnosti, drugo preduzee ili samostalni
preduzetnik kome su ti poslovi povereni. Postupak
poveravanja poslova regulie se posebnim aktom
Skuptine grada Beograda (Odluka o sahranjivanju i
grobljima, "Slubeni list grada Beograda", br. 22/90,
15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 20/94, 2/95,
6/99).

Beograd ima decentralizovani sistem od est starih
grobalja zatvorenog tipa (Novo groblje, u iji sastav
ulazi i Jevrejsko,Centralno, Topidersko, Zemunsko,
Staro Beanijsko i Banjiko) i etiri nova gradska
groblja (Novo Beanijsko, "Orlovaa", "Lee" i
"Zbeg"), koja su ravnomerno rasporeena na teritoriji
grada. Jedino avalski pravac grada u gravitacionom
podruju nema gradsko groblje, ve svoje potrebe za
sahranjivanjem zadovoljava na grobljima "Lee" i
"Orlovaa" kao i na pripadajuim grobljima seoskog
karaktera.

Na deset gradskih grobalja godinje se obavi oko
12.000 sahrana. Od ovog broja oko 17% su kremacije,
oko 33% sahrana obavi se na starim grobljima dok se
oko 50% sahrana obavi na novim gradskim grobljima.
Sahrane na grobljima zatvorenog tipa vre se
uglavnom u postojea grobna mesta i u manjem broju
na ekshumiranim grobnim mestima. Kremacija se vri
jedino na groblju "Lee" a smetaj urni, za sada, na
svim grobljima u odgovarajue kolumbarijume i
rozarijume i u vrt seanja, s tim to su na grobljima
zatvorenog tipa kapaciteti ogranieni. Vea gradska
groblja zatvorenog tipa opsluuju celu teritoriju grada
a manja ire gravitaciono podruje. Nova gradska
groblja opsluuju ire gravitaciono podruje a sahrane
se vre kako u nova, tako i u postojea grobna mesta.

Sahranjivanje e se na teritoriji grada obavljati
prvenstveno na postojeim i ve planiranim
povrinama za sahranjivanje, a na novoplaniranim
grobljima obezbedie se dodatni kapaciteti dovoljni za
sahranjivanje do 2021. godine.

Radi to ravnomernije pokrivenosti teritorije grada
odnosno upotpunjavanja decentralizovanog sistema
gradskih grobalja i njihovog racionalnijeg korienja,
potrebno je otvoriti nova gradska groblja na sremskom
i avalskom pravcu kao i u istonom podruju grada i
seoska groblja za potrebe naselja Kaluerica i Letane,
Ritopek, Batajnicu i Surin.

Radi racionalnog korienja postojeih kapaciteta i
smanjenja broja i povrina novih grobalja, u svakom
pojedinom sluaju treba sagledati mogunosti
optimalnog proirenja postojeih grobalja.

U cilju zadovoljavanja potreba grada dovoljnim
kapacitetima za sahranjivanje do 2021. godine
potrebno je planirati sledee:

- Na Novom beanijskom groblju realizovae se
planiranih 10.000 novih grobnih mesta.

- Za Sremsko podruje grada otvorie se novo groblje
na povrini od oko 60-70ha. Lokacija novog groblja
obuhvata lesni plato sa kotama od 77.585 mnv. Nivo
podzemne vode je u intervalu od 5-10 m i pripada
povoljnim terenima bez ogranienja.

- Na groblju "Lee" zapoee se realizacija oko 4.000
novih grobnih mesta u toku 2009. godine.

- Za istono podruje grada otvorie se novo groblje
na povrini od oko 20 ha, koje treba da pone s radom
2013. godine. Lokacija novog groblja obuhvata teren
sa nagibom 5-100, nivo podzemne vode je manji od 5
m. Teren je uslovno stabilan.

- Na avalskom pravcu grada otvorie se novo groblje
na povrini od oko 15-20 ha. Lokacija novog groblja
pripada povoljnim terenima. Obuhvata zaravnjeni
teren nagiba do 50. Teren je sa nivoom podzemne
vode veim od 5 m.

- Izmeu naselja Kaluerica i Letane otvorie se novo
groblje na povrini od oko 5 ha. Lokacija novog groblja
pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5-
100, nivo podzemne vode je manji od 5 m i teren je
uslovno stabilan. Korienje ovog terena uslovljava
nivelaciono prilagoavanje prirodnim uslovima.

- Za potrebe naselja Ritopek otvorie se novo groblje
na povrini od oko 2 ha. Lokacija novog groblja
pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5-
100, a nivo podzemne vode je oko 5 m.

- Za potrebe naselja Surin otvorie se novo groblje na
povrini od oko 2 ha. Lokacija novog groblja, sa
inenjersko-geolokog aspekta pripada uslovno
povoljnim terenima, koji uslovljavaju odreena
88
ogranienja pri korienju ovog prostora (nivo
podzemne vode je na oko 5 m). Nalazi se na delovima
lesne zaravni od kote 77.5-85.0 mnv.

- Za potrebe naselja Batajnica otvorie se novo groblje
na povrini od oko 10 ha. Lokacija novog groblja, sa
inenjersko-geolokog aspekta pripada najpogodnijim
terenima, bez ogranienja u korienju. Nalazi se na
lesnoj zaravni iznad kote 85.0 mnv. Teren je sa
nivoom podzemne vode veim od 10 m.

U prvom planskom periodu neophodno je preduzeti
sledee: na Novom beanijskom groblju aktivirati u
toku 2002. godine minimum 2.000 novih grobnih
mesta (prva faza od ukupno planiranih 10.000 novih
grobnih mesta zakljuno sa 2006. godinom). Za
sremsko podruje grada otvoriti novo groblje na
povrini od oko 60-70 ha koje bi trebalo da pone s
radom 2006. godine. Na groblju "Lee" planirati
realizaciju oko 5.600 novih grobnih mesta do 2006.
godine.

Kao poseban sadraj koji postoji u veini evropskih
gradova potrebno je obezbediti i mesto za
sahranjivanje ivotinja - kunih ljubimaca. Lokacija
novog groblja za kune ljubimce predviena je u Bloku
51 u Novom Beogradu na povrini od oko 4 ha. Sa
inenjersko-geolokog aspekta pripada najpovoljnijim
terenima, bez ogranienja u korienju.

Lokacije za stona groblja e se, u skladu sa
potrebama, a u saradnji sa relevantnim institucijama,
razmatrati na nivou optina ili naselja.

Pre izrade planske dokumentacije za novoplanirana
groblja potrebno je, u skladu sa veeom zakonskom
regulativom, izraditi prethodnu analizu uticaja groblja
na ivotnu sredinu.

Tabela 72:

Osnovni elementi za dimenzionisanje povrina za
sahranjivanje

vrste grobnica dimenzija (m) bruto povrina
grobnice -dvojne 2.50 x 2.75 oko 12 m
2
grobovi u nizu 2.20 x 1 i 2,30 x
1,10
oko 5 m
2
grobovi za urne oko 1,2 m
2


4.8.13. Posebni zeleni kompleksi

Pod pojmom posebnih zelenih kompleksa u
Generalnom planu obuhvaene su botanike bate,
zooloki vrtovi, arboretumi, rasadnici, izlobe cvea.
Botanike bate predstavljaju naune i kulturne
ustanove u kojima se nalaze nauni centri botanikih
disciplina. Zooloki vrtovi, kako im samo ime kae, pre
svega su mesta gde se uvaju ivotinje. Oni su pored
toga znaajni edukativni i istraivaki centri.
Arboretumi su zbirke dendroflore na otvorenom, dok
su rasadnici pogoni za proizvodnju sadnog materijala.

Botanika bata "Jevremovac" koja je zatiena kao
spomenik prirode botanikog karaktera jedina je
botanika bata u Beogradu. Zooloki vrt se nalazi na
Beogradskoj tvravi, u okviru nepokretnog kulturnog
dobra od izuzetnog znaaja. Arboretum umarskog
fakulteta poseduje vrednu zbirku dendroflore. Na
teritoriji grada postoji vei broj rasadnika u
drutvenom i privatnom vlasnitvu.

Generalnim planom su predviene dve lokacije za novu
botaniki batu: kamenolom Straevica i Topider. Kao
mogue lokacije za novi zooloki vrt predlau se dve
lokacije: Veliko blato i Jelezovac. Planom nije
predviena nova lokacija za arboretum. Veina
rasadnika se zadrava sa mogunou podizanja novih
na lokacijama koje su namenjene zelenim povrinama.
Izlobe cvea (lokalne i meunarodne) je mogue
organizovati na nekoj od lokacija novih parkova ili u
sklopu postojeih (npr. park na Uu ili park Kej
izmeu dva mosta na Savi).

U kompleksima Botanike bate "Jevremovac" i
Zoolokog vrta dozvoljeno je ureivanje saglasno
predvienoj nameni, kao i opremanje i izgradnja
objekata iskljuivo u funkciji odravanja, istraivanja i
edukacije, a u skladu sa kategorijom njihove zatite.
Za podizanje novih specijalnih zelenih kompleksa vae
sledei uslovi:

Botanika bata "Jevremovac":

- obezbediti dobru spoljnu pristupanost Botanikoj
bati;

- irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sadnica;

- mogue su sledee namene: izlobeni deo, parcele
za eksperimente, rasadnik, oranerija i ekonomski
deo;

- batu planirati tako da je mogua etapna realizacija
i proirenje.

Zooloki vrt:

- ureenje vrta prilagoditi osnovnim ciljevima
podizanja zoolokog vrta, a to su: edukacija,
nauka, rekreacija i zatita prirode;

- planirati procentualno uee od ukupne povrine:
izlobenog dela 50 - 60 %, parka 30 - 40% i
ekonomsko-administrativnog dela 10 %;

- zooloki vrt planirati tako da je mogua etapna
realizacija i proirenje;

- planirati prirodne prepreke kao to su: rovovi,
voda, mree u kombinaciji sa ivim ogradama i
dr.

Dozvoljeni su sledei radovi (Botanika bata, Zooloki
vrt, Arboretum):
89

- ureivanje saglasno predvienoj nameni i
opremanje objektima iskljuivo u funkciji
odravanja, istraivanja i edukacije;

- rekonstrukcija i obnova postojeih staza i
objekata;

- sanitarna sea stabala;

- rekonstrukcija i podizanje novih vrtno-
arhitektonskih elemenata i opreme;

- ograivanje.

U rasadnicima je dozvoljeno podizanje objekata koji su
u funkciji rasadnike proizvodnje. Posebne zelene
komplekse treba opremiti standardnom
infrastrukturom i sistemom za navodnjavanje.


4.8.14. Neureena zemljita, kopovi, deponije sa
posebnim stanjem zelenila

Pod neureenim zemljitima u Generalnom planu
podrazumevaju se naputeni povrinski kopovi,
naputene deponije smea, zaparloena zemljita koja
nisu privedena nameni i drugo. Na teritoriji grada
nalazi se vie povrinskih kopova gline i kamena od
kojih su neki jo aktivni. Odlaganje smea na
naputenim kao i na aktivnim deponijama bilo je, a i
sada je, neadekvatno. Na teritoriji grada, pa i u
samom centru, ima dosta zaparloenog zemljita.
Planom je predviena nova namena na podrujima
veih povrinskih kopova kao to su kopovi gline iznad
Vinjice ili povrinski kop kamena Straevice. Manje
povrinske kopove treba rekultivisati. Zaparloena
zemljita dobijaju novim planom novu namenu. Jedan
deo ovih zemljita namenjen je za nove parkove ili za
zatitno zelenilo.

Na neureenom zemljitu dozvoljeno je: sanacija
deponija, sprovoenje mera rekultivacije, sadnja i
podizanje objekata.

4.8.15. Tretman komunalnog vrstog otpada sa
posebnim obavezama rekultivacije

Postojei sistem upravljanja komunalnim vrstim
otpadom (KO) Beograda svodi se, gotovo iskljuivo,
na njegovo sakupljanje i deponovanje. Kljuni problemi
ovog sistema su: nedovoljna reciklaa (oko 5% ukupne
koliine KO, koja se uglavnom sprovodi izvan
komunalnog servisa grada), nehigijensko odlaganje
otpada na gradskoj deponiji "Vina", nelegalno
deponovanje otpada irom grada i neregulisane
obaveze otkupljivaa reciklabila prema gradu. Do
2021. godine planira se odrivi sistem upravljanja KO
Beograda na principu "sakupljanje-reciklaa-
deponovanje". To podrazumeva organizovano
sakupljanje, preradu i prodaju sekundarnih sirovina
(reciklabila) i sakupljanje i deponovanje preostalog
integralnog KO. Time se, osim zatite ivotne sredine
i prirodnih resursa, ostvaruje dobit od reciklae i
smanjuje koliina otpada za odlaganje, to produava
vek trajanja deponije.

U cilju obezbeivanja dugorone pouzdanosti u
tretmanu KO neophodno je istraiti lokaciju za
deponiju na levoj obali reke Save. Lokacija
potencijalne deponije treba da zadovolji uslove iz
"Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i
ureenje deponije otpadnih materija" ("Slubeni
glasnik RS", broj 54, 1992. god.) i treba da predstavlja
rezervat za dalji razvoj sistema deponovanja otpada.

Otvaranjem nove lokacije produio bi se vek trajanja
deponije "Vina" i smanjili trokovi transporta otpada.
Planirana deponija bi bila regionalnog karaktera, jer bi
se na njoj deponovao i otpad prikupljen na
teritorijama susednih optina i najverovatnije bi bila
locirana van teritorije GP.

Organizovano sakupljanje profitabilnih reciklabila
(papir, metal i staklo) posredstvom gradskog
komunalnog servisa, vrie se sukcesivno, do
maksimalno mogue koliine od oko 21% u odnosu na
ukupnu koliinu KO. Predviena su tri naina
sakupljanja reciklabila: 30% sistemom donoenja u
otkupne stanice ravnomerno rasporeene u tkivu
grada, 30% sa gradske deponije i 40% "od vrata do
vrata". Otkupne stanice za odreene reciklabile
locirae se u okviru zelenih pijaca i pored veih
samousluga, dok e za druge biti odreena posebna
mesta i mrea stanica za prijem i otkup.

Obrada prikupljenih reciklabila predvia se u ureaju
za obnavljanje materijalnih resursa (OMR) niske
tehnologije sa preovlaujuim manuelnim radom,
kapaciteta 300 tona na dan na lokaciji deponije
"Vina". Deponovanje preostalog otpada nakon
reciklae, planirano je na lokaciji postojee deponije
"Vina" koja nehigijenski radi poslednjih 25 godina
formirajui depo smea, na povrini od 40 ha.
Korienje ove lokacije za budue potrebe Beograda,
uslovljeno je njenom sanacijom i proirenjem na
ukupnu povrinu od 70 ha.

Prioritetni sanacioni radovi postojee deponije "Vina"
jesu realizacija objekata zatite ivotne sredine od
proizvedenih gasova i procedne vode iz deponije.
Sistem degazacije deponije podrazumeva izgradnju 17
bunara za kontrolisano odvoenje deponijskih gasova.
Sistem za preiavanje procedne vode iz deponije
podrazumeva izgradnju drenane mree duine 1.200
m, oksidacione lagune povrine 5.000 m
2
i podloge za
uzgoj akvatine vegetacije povrine 10.000 m
2
. Treba
izvriti i sukcesivnu izgradnju ostalih objekata za
zatitu ivotne sredine i za normalno funkcionisanje
proirene deponije (potporna graevina, obodni kanal,
putna i komunalna infrastruktura, otvaranje pozajmita
zemlje za prekrivanje smea, formiranje zatitnih
zelenih pojaseva, dogradnja degazacionih bunara,
izgradnja prateih objekata itd). Takoe je potrebno
saniranje nelegalnih deponija irom grada uz
preduzimanje adekvatnih mera za njihovo suzbijanje,
90
prvenstveno uvoenjem regularnog servisa za
sakupljanje KO na celom podruju GP Beograda pa i
ire.

Osnovna prostorna jedinica za planiranje upravljanja
KO je zona stvaranja otpadaka (ZSO) ija koliina ne
prelazi 3-4% od ukupno godinje sakupljenog otpada.
Prag racionalnosti transporta otpadaka vozilima za
njihovo sakupljanje je 20 km do tzv. "urbane deponije"
i "urbanog postrojenja". Preko te granice uvode se
pretovarne stanice za prevoz otpada vozilima velikog
kapaciteta do "regionalne deponije" i "regionalnog
postrojenja". Otkupni odnosno prihvatni centri za
reciklau lociraju se u okviru svake ZSO na visoko
frekventnim mestima.

Kljune norme za lokaciju deponije (Pravilnik o
deponiji, Sl. glasnik RS, br. 54/92) jesu:

- oblik reljefa lokacije deponije po pravilu je u
uvalama zaklonjenim bonim reljefom;

- vek trajanja deponije je 20 godina;

- udaljenost geomorfoloki zaklonjene deponije od
naselja je minimum 400 m;

- udaljenost deponije od stajaih voda je minimum
0,5 km;

- udaljenost deponije od tekuih voda - reka je
minimum 0,5 km;

- geoloka podloga deponije vodopropusnosti ispod K
1x10
-5
cm/sec, minimalne debljine 2 m.

Postojee i planirano stanje u Beogradu:

- Na podruju GP Beograda formirano je 34 zone
stvaranja otpadaka (ZSO).

- Na lokaciji "Vina" planirana je tzv. "urbana
deponija" i "urbano postrojenje" za obnavljanje
materijalnih resursa iz KO i deponovanje ostatka
otpada. Lokacija "Vina" je udaljena proseno 20
km od 34 ZSO.

- Centri za donoenje reciklabila (sekundarnih
sirovina) planirani su u svakoj ZSO u okviru
zelenih pijaca i pored veih samousluga.

- Lokacija deponije "Vina" je na padini Dunava u
zaklonjenoj kotlini povrine 200 ha, iju osnovicu
ini postojea deponija povrine 40 ha.

- Raspoloivi kapacitet lokacije "Vina" je za preko 80
godina deponovanja otpadaka, a planirana je za
20 godina.

- Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,6 do 2,7 km
od okolnih naselja.

- Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 0,75 km od
Oljanske bare u Velikoselskom ritu.

- Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,3 km od
Dunava.

- Geoloka podloga deponije sastavljena je od
prainastih glina debljine 20 m vodopropusnosti K
1x10
-5
do 1x10
-7
cm/sec.

Za sprovoenje predloenog koncepta upravljanja KO
neophodno je, do 2006. godine, donoenje gradske
odluke o sprovoenju reciklae kojom bi se, pored
ostalog regulisale i finansijske i druge obaveze
postojeih i buduih otkupljivaa i preraivaa
reciklabila prema gradu, u smislu plaanja naknade
(deoba dobiti) za pravo na reciklau, kao i usvajanje
plansko - projektne dokumentacije za deponiju smea
"Vina" i za druge elemente sistema za reciklau.

4.9. Poljoprivredne povrine i objekti

Poljoprivredno zemljite obuhvata sve povrine koje su
neposredno namenjene proizvodnji biljnih, a posredno
i stonih proizvoda, radi obezbeenja hrane, agrarnih
sirovina i drugih proizvoda biolokog porekla.

Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske,
predeone prostore, kao i zone neposredno uz
prigradska sela. U ovom GP poljoprivredna zemljita su
izmeana u vangradskom predelu sa drugim prirodi
bliskim sistemima kao to su ume, movare, zalenila
na forlandima i sl. sa kojima ine jedinstveni
poljoprivredni predeo.

Pod primarnom biljnom proizvodnjom (na osnovu
Zakona o poljoprivrednom zemljitu l. 10-12) smatra
se: ratarska, voarsko-vinogradarska, povrtarska i
rasadnika proizvodnja, zatim proizvodnja lekovitog,
aromatinog i ukrasnog bilja, proizvodnja gljiva i
proizvodnja ubriva.


4.9.1. Postojee stanje

Uestvujui sa 62,3% u ukupnim povrinama,
poljoprivredno zemljite ini jednu od glavnih
komponenti usklaivanja ekonomskih, ekolokih i
socijalnih aspekata razvoja podruja Plana na
principima odrivosti. Od ukupno 39.500 ha
poljoprivrednih povrina, na oranice i bate otpada
85,6%, vonjake - 4,9%, vinograde - 1,6%, livade -
2,6%, panjake - 4%, ribnjake - 0,4%, bare i trstike -
0,9%.

Zastupljenost navedenih kategorija pokazuje visoku
prostornu diferencijaciju, u zavisnosti od stepena
urbanizovanosti, reljefa i pedolokih uslova. Struktura
korienja oranica i bata, takoe je neujednaena.
Primetno je prilagoavanje trinim pogodnostima i
lokalnim nauno-istraivakim i tehnolokim
kapacitetima za proizvodnju semenskog i rasadnog
materijala. Prema podacima statistike, koja primenjuje
91
kriterijum korienja po osnovnim organizacionim
oblicima, danas se 68,9% ukupnih poljoprivrednih
povrina Plana nalazi u individualnom sektoru
(umadija - 86,3%; Banat - 53,4%, Srem - 51,1%).
Ostali oblici korienja obuhvataju drutveni sektor
(poljoprivredne organizacije - 26,7% i zadruge - 0,7%)
i tzv. neorganizovanu zemljinu svojinu (3,7%), koja
se javlja na jednoj treini panjaka (oko 650 ha) i 80%
bara i trstika (oko 320 ha).

Prema popisu 1991, udeo isto poljoprivrednih
gazdinstava iznosio je svega 3,6%, a proseno
gazdinstvo je imalo 1,08 ha obradivog zemljita i 0,1
aktivnog poljoprivrednika, starosti 57,6 godina, dok je
broj drane stoke bio daleko ispod potencijala krmne
baze. Izvesne razlike po naseljima bitnije ne menjaju
nepovoljnu sliku osnovnih resursa porodinih
gazdinstava. Tokom poslednje decenije stanje u ovoj
oblasti se jo vie pogoralo, o emu govori:
sukcesivno smanjivanje obradivog zemljita,
uglavnom, usled irenja divlje gradnje; preovlaivanje
negativnih trendova u stoarstvu, naroito
govedarstvu; primetna zaputenost znatnog dela njiva,
vonjaka, vinograda i seoskih dvorita i gotovo
patoloko okretanje mlaih lanova poljoprivrednih
domainstava od obraivanja zemlje i obavljanja
drugih poslova na gazdinstvu. Beogradu je potrebna
nova vizija poljoprivrede, kao delatnosti koja prua
ekonomski prosperitet, drutveni ugled i linu
satisfakciju.

4.9.2. Ciljevi

Plan korienja i zatite poljoprivrednog zemljita
podreen je poboljanju ekonomskih uslova
poljoprivredne proizvodnje, poveanju ambijentalne i
pejzane vrednosti poljoprivredno-ruralnog podruja i
unapreenju ekolokih i socijalnih uslova ivljenja na
celom podruju grada Beograda. Ostvarivanje ovih
zadataka zasnivae se na razradi kompleksnih
programa ureenja poljoprivrednog proizvodnog
prostora u meuzavisnosti sa umama i izgraenim
tkivom na nivou naselja, odnosno prema principu
jedinstva naselja i atara, a prema sledeim optim
principima:

- uspostavljanje ekoloki optimalnih odnosa izmeu
poljoprivrednih, umskih i drugih zelenih
povrina;

- usklaivanje ekonomskih interesa korisnika /
vlasnika pojedinih zemljinih parcela sa eljama i
interesima lokalnih zajednica na nivou naselja i
grada u celini;

- obezbeenje materijalne podrke za sprovoenje
programa iz javnih fondova, inostranih
finansijskih institucija i drugih izvora;

- obavezujui kriterijum racionalnog korienja
poljoprivrednog zemljita predstavlja uvaavanje
tesnih meuzavisnosti u razvoju biljaka i
stoarske proizvodnje.

Za unapreenje stanja ureenosti i naina korienja
poljoprivrednog zemljita na nivou grada, naselja i
pojedinanih gazdinstava/preduzea, potrebno je:

- inovirati katastarski premer i aurirati podatke o
korienim povrinama po katastarskim
kulturama i vlasnicima zemljita;

- obezbediti zakonske garancije za dugoroni zakup
zemljita, kao jednog od osnovnih modaliteta
poboljanja agrarne strukture, ukrupnjavanjem
koriene povrine na ekonomski i bioloki
vitalnim porodinim gazdinstvima;

- obezbediti informatiku i strunu podrku
poljoprivrednicima pri izradi investicione
dokumentacije za osnivanje viegodinjih zasada,
stonih farmi i drugih proizvodnih objekata,
ukljuujui i pripremu tipskih modela optimizacije
poljoprivredne proizvodnje;

- uspostaviti redovno ispitivanje i kontrolu kvaliteta
zemljita, vode i drugih elemenata ivotne
sredine;

- uspostaviti sistem aurnih informacija i prognoza o
stanju na tritu pojedinih poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda; i

- uspostaviti sistem poljoprivrednog raunovodstva
na porodinim gazdinstvima, prema reenjima
koja se primenjuju u zemljama Evropske unije.


4.9.3. Koncepcija razvoja

Poljoprivredno zemljite je integralni resurs koji se,
pored pedolokog sloja i drugih elemenata biosfere,
sastoji i od stvorenih dobara u vidu hidrotehnikih
ureaja, putne mree, zatitnog zelenila, pomonih
zgrada i drugih objekata od zanaaja za njegovo
budue korienje. Bitno je da se u procesima
intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje potuje ne
samo prag ekonomske rentabilnosti, ve i ekoloki
prag supstitucije, ime se spreava smanjenje
obnovljivog potencijala poljoprivrednog zemljita, a
ujedno obezbeuje i ouvanje ekoloke ravnotee na
irem prostoru.

Polazei od kriterijuma poloaja u odnosu na osnovne
tipove gradskog tkiva, s jedne, i prirodnih socio-
ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, s druge
strane, odreuju se sledea klasifikacija
poljoprivrednog zemljita i drugih agrarnih resursa po
osnovnim podrujima grada:

- poljoprivredno-ruralne enklave oko gradskog
jezgra,

- banatski i sremski deo rubnog pojasa, i

- umadijski deo rubnog pojasa.
92

U okviru poljoprivredno-ruralnih enklava oko gradskog
jezgra i drugih preteno stambenih zona, prioritet ima
eliminisanje zaparloenih i neobraivanih povrina,
podsticanje planskog ureenja okunice, osnivanja
vonjaka, vinograda, rasadnika cvea i drugih
viegodinjih zasada, odnosno sejanih livada i
panjaka; posebnu podrku treba obezbediti izradom
programa za osnivanje zajednikih gradskih bati,
podeljenih na sitne parcele za viegodinje individualno
korienje. U pojedinanim sluajevima, takoe, na
osnovu posebnih programa i dozvola, podravae se
podizanje manjih stoarskih farmi, ukoliko to doprinosi
obogaivanju ambijentalnih, ekolokih, etnolokih ili
istorijskih sadraja pojedinih delova grada (na primer,
farme ponija, jahaih konja, retkih sojeva goveda,
nekih egzotinih ili starih autohtonih vrsta stoke i
ivine i sl.).

U banatskom i sremskom delu rubnoh pojasa grada
prioritetno je trajno ouvanje visoke prirodne plodnosti
preovlaujueg dela poljoprivrednog zemljita,
poboljanjem ekolokih uslova poljoprivredne
proizvodnje, sa osloncem na sledee mere:
ogranienje primene hemijskih sredstava,
promovisanjem metoda integralnog prihranjivanja i
zatite bilja, na izradu i sprovoenje programa
osnivanja poljozatitnih pojaseva, uz istovremeno
ouvanje prirodnih ili poljoprivrednih enklava (bare,
movare, umarci, zabrani i sl.) na podrujima naroito
intenzivne poljoprivrede, na poveanje stepena
divezivikacije poljoprivredne proizvodnje, primenom
raznovrsnijih plodoroda i plodosemena; agrotehnike
melioracije kiselih, sabijenih i drugih degradiranih
zemljita, na osnivanje i racionalno korienje
savremenih sistema za navodnjavanje, prema ekoloki
bezbednim i ekonomski rentabilnim tehnolokim
reenjima.

U umadijskom delu rubnog pojasa grada prioriteno je:
potpunije i efikasnije iskoriavanje prirodnih i trinih
pogodnosti za inteziviranje proizvodnje odgovarajuih
vrsta i sorti kontinentalnog voa, stonog i vinskog
groa, sveeg povra, lekovitog bilja i drugih
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, mestimino
primenom metoda organske, odnosno biodinamike
proizvodnje, zatim poboljanje tehnolokih i
ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje,
ukrupnjavanjem poseda i parcela gazdinstava
sposobnih za prilagoavanje promenama na tritu i
socio-ekonomskom okruenju; spreavanje erozije,
poboljanje prorodne plodnosti zemljita i ouvanje
pejzanih vrednosti primenom odgovarajuih
poljoprivrednih i umskih operacija.

4.9.4. Planirana namena poljoprivrednog
zemljita

Osim primarne poljoprivredne proizvodnje, na
poljoprivrednom zemljitu se mogu graditi i sledei
objekti primarne poljoprivredne proizvodnje: magacini
za repromaterijal (seme, vetaka ubriva, sadnice i
sl.), objekti za proizvodnju povra u zatvorenom
prostoru (staklenici), objekti za proizvodnju gljiva,
glistenjaci, tresetite, aerodrom za poljoprivrednu
avijaciju, prosecanje poljskih puteva, ribnjaci i objekti
u stoarstvu (stone farme, ergele i hipodromi i sl.)
kao i objekti od opteg interesa utveeni na osnovu
zakona.

Zatitno odstojanje izmeu stambenih objekata i
oranica, odnosno plantanih vonjaka koji se
intenzivno tretiraju vetakim ubrivom i pesticidima
je najmanje 800 m. U zatitnom pojasu izmeu
granice poljoprivrednih parcela i obale vodotoka od 10
m nije dozvoljeno korienje pesticida i vetakih
ubriva. Minimalna zatitna odstojanja izmeu granice
kompleksa stonih farmi i objekata u susedstvu su: od
stambenih zgrada 200 m, od magistralnih puteva 200
m, od renih tokova 200 m i od izvorita
vodosnabdevanja 800 m. Navedena rastojanja mogu
biti i vea ako to pokae "Analiza uticaja na ivotnu
sredinu" za farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i
objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona.

Korienje poljoprivrednog zemljita za druge namene
dozvoljeno je samo za podizanje zatitnih uma i
drugog zelenila, kao i za zaokrueno ureenje
stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata na
lokacijama koje su definisane odgovarajuim planskim
reenjima. Na poljoprivrednom zemljitu dozvoljeni su
svi radovi koji doprinose poveanju njegove vrednosti
kao faktora pljoprivredne proizvodnje, pod uslovom
strogog potovanja ekolokih ogranienja za trajno
ouvanje biokapaciteta ukupnog prostora, a naroito:

- sprovoenje hidrotehnikih melioracija na bazi
odgovarajuih programa koji su usklaeni sa
vodoprivrednim osnovama,

- umreavanje poljoprivrednog zemljita u razne
vidove zatitnog zelenila, to se ne odraava na
smanjenje povrina korienih u poljoprivredne
svrhe,

- opremanje poljoprivrednog zemljita putnom
mreom i drugim vidovima tehnike
infrastrukture, u funkciji unapreenja ekonomskih
uslova poljoprivredne proizvodnje,

- promena namena korienja pojedinih kategorija
poljoprivrednog zemljita na osnovu detaljnog
ispitivanja prirodnih i trinih pogodnosti i
ogranienja,

- podizanje stoarskih farmi i drugih ekonomskih
zgrada na poljoprivrednim povrinama u skladu sa
sanitarnim standardima i drugim uslovima
utvrenih zakonom,

- postojei pojedinani stambeni objekti na
poljoprivrednom zemljitu se zadravaju.




93
4.9.5. Tipovi poljoprivrednih povrina

U GP identifikovane su i planirane, prema nainu
korienja sledee poljoprivredne povrine:

- oranice i bate (ukljuujui okunice, plantae
lekovitog i viegodinjeg bilja, vono-lozne
rasadnike, rasadnike cvea i ukrasnog iblja,
staklenike i plastenike, manje skupine umskog
drvea na oranicama, poljozatitne pojaseve,
mee, ugare i sl.)

- viegodinji zasadi (vonjaci i vinogradi)

- trajni travnjaci (livade i panjci)

- ribnjaci, trstici, bare i

- plastenici i staklenici


4.9.6. Oranice i bate

Osnovna pravila korienja su:

- primena plodoreda i plodosemena, u skladu sa
prirodnim uslovima i trinom tranjom, redovno
organsko ubrenje stajnjakom, a u izuzetnim
sluajevima zaoravanjem zelene mase;

- usklaivanje naina obrade zemljita sa stepenom
erodabilnosti zemljita, uz obaveznu konturnu obradu i
spovoenje drugih zatitnih mera na terenima sa
nagibom iznad 15%;

- umereno i kontolisano korienje hemijskih
sredstava, prema principima integralne zatite i
prihranjivanja bilja;

- ouvanje mea, ivica i drugih prirodnih stanita
divlje flore i faune, destimulisanje intenzivnog
korienja marginalnih oranica, iznad 6. katastarske
klase, koje su prirodno predisponirane za
poumljavanje ili zatravnjavanje.

4.9.7. Viegodinji zasadi

Jedan od osnovnih planskih prioriteta je ouvanje,
obnova i osnivanje novih zasada na tradicionalnim
voarskim i vinogradarskim podrujima grada. Pri tome
e se naroito podsticati:

- osnivanje vinograda na poloajima od posebne
pejsano-istorijske vrednosti;

- osavremenjavanje sortimenata pojedinih vrsta
voa, prema otpornosti na bolesti i tetoine,
vremenu sazrevanja, pogodnosti za transport i
zahtevima potroaa;

- primena metoda integralne zatite i prihranjivanja;
i

- proizvodnja radno intenzivnih vrsta voa za izvoz,
radi ublaavanja problema nezaposlenosti na
itavom podruju grada.


4.9.8. Trajni travnjaci

Poveanje proizvodnog potencijala livada i panjaka,
predstavlja osnovni element delovanja unapreenja
krmne baze za rentabilnu proizvodnju goveda, ovaca,
koza, konja i drugih preivara. Travni pokriva ima,
takoe, veliku antierozivnu mo i ekoloko-pejzanu
vrednost u mozainoj strukturi predela, tipinih za
umadijsko pobre. Jedno od ogranienja za plansko
ureivanje ove kategorije poljoprivrednog zemljita
ine nedovoljno precizirana vlasniko-korisnika prava
i obaveze nad delom panjaka. Potrebno je da se
pravila ureenja i korienja ovih povrina jasno
definiu u sklopu kompleksnih programa ureenja
poljoprivredno-umskog prostora na nivou naselja.


4.9.9. Ribnjaci, trstici i bare

Ekoloki imperativ je da se ouvaju postojei trstici,
bare i drugi movarni tereni. U procesima
poljoprivredne proizvodnje oni mogu da budu korieni
za osnivanje toplovodnih ribnjaka. U sklopu
osposobljavanja irih podruja za sport i rekreaciju,
dozvoljena je njihova transformacija u vetaka jezera,
sa prateim infrastrukturnim sadrajima.


4.9.10. Plastenici i staklenici

Proizvodnja u staklenicima i plastenicima predstavlja
jedan od vanijih vodova supstitucije poljoprivrednog
zemljita, kojim se obezbeuje visoka produktivnost
korienog prostora i ljudskog rada. Osnovno pravilo je
da se objekti te vrste mogu podizati iskljuivo izvan
podruja od posebne kulturno-istorijske, pejzane,
ambijentalne i religijske vrednosti i to na terenima
posebno namenjenim u te svrhe, odnosno na osnovu
posebnih dozvola odgovarajuih komunalnih slubi.


4.10. Vodne povrine i objekti

Vodne povrine u GP oznaene su na jedinstven nain.
Unutar njih postoje posebni delovi koji su namenjeni
za razliite vrste korienja kao to su plovni putevi,
obala i priobalne zone za razliite rekreativne i druge
aktivnosti i sl.

4.10.1. Postojee stanje

Plovni put je pojas reke u zoni matice sa obezbeenim
dubinama od 2,5-3,5 m pri najniim plovidbenim
vodostajima. irina plovnog puta za Dunav je 200 m a
za Savu 80-100 m. Prosena irina Dunava kod
Beograda je oko 550 m, a Save 200-300 m, a preostali
deo van saobraajnog koridora na Dunavu, oko 350 m,
odnosno 100-200 m na Savi. Gradske obale su
94
branjene i nebranjene. Branjene obale su ureene
(gradske obaloutvrde) i neureene (forlandi ispred
nasipa). Objekti za pristajanje plovila su mesta na
obalama sa robnim i putnikim terminalom,
snabdevakim punktom i remontom za brodove
(Savsko pristanite, Luka Beograd, operativne obale,
Brodogradilite, plovna radionica, desna obala Save - 2
km i "Brodotehnika" na 12 km toka Save).

Uz obale Save i Dunava privezano je preko 100
restorana na vodi, u vie od 20 privezita uva se
preko 3000 amaca i privezano je oko 900 rekreativnih
splavova. Postavljeno je preko 600 sojenica, a uz obale
je usidreno ili privezano mnotvo brodova, bagera,
tegljaa, bari i drugih plovnih objekata beogradskih
preduzea, kao i desetak pontona ili stepenica za
pristup amaca prevoznika. Obala je okupirana
mnogim drugim neadekvatnim i ekoloki
neprihvatljivim sadrajima (pretakalita, deponije
peska i ljunka, asfaltne baze, skladita rasutog tereta,
divlje deponije smea, istakalita gradske kanalizacije i
izlivi kolektora). Iako takvo stanje traje ve
decenijama, u periodu realizacije GP neophodno je
ureivanjem postii puno korienje beogradskih
obala. Od izuzetnog znaaja je revitalizacija
Zemunskog pristanita (Kapetanija), rekonstrukcije
Savskog pristanita, kao i etapno unapreenje Luke
"Beograd" na Dunavu.


4.10.2. Koncepcija razvoja

Obale Save i Dunava mogu se koristi za sledee
potrebe:

- reni saobraaj (pretovar, manevrisanje,
rastavljanje, sastavljanje konvoja, privez plovnih
objekata u tranzitu, pristajanje plovila, zimovnici i
sidrita);

- lokalne potrebe vezane za saobraaj, sport,
rekreaciju, odmor (privez plovnih objekata,
eksploatacija materijala iz renog korita, marine,
restorani i sportovi na vodi, splavovi, itd.).

Izgradnjom obaloutvrda i ureenjem priobalnih
povrina u gradskom jezgru planira se ostvarenje
urboekonomskog potencijala atraktivnih i profitabilnih
lokacija grada na rekama. Planira se da se objekati na
vodi (brodovi restorani, splavovi, sojenice) zadre, uz
potrebu posebnog ureenja tih prostora. Potrebno je
da se maksimalno sauvaju prirodni kvaliteti a
istovremeno prate potrebe razvoja grada, pa se planira
korienje priobalne akvatorije i postavljanje objekata
na vodi i u priobalju kao ujednaen i jednoobrazan
tretman. Ureenje obala i ada, marine i nautiki
turizam treba da postanu specifino obeleje
Beograda. Novi smetajni kapaciteti planiraju se uz
marine, a posebno na Adi Huji i na novoj adi na levoj
obali Dunava, kao i izletniki hotel i marina kod
arheolokog nalazita u Vini.

Gradski prostori primarne turistike vrednosti u
Beogradu su stara jezgra Beograda i Zemuna,
privredne i rekreativne zone, ali njihova vrednost kao i
nove mogunosti i potrebe vezuju se naroito za
prostore uz obale Save i Dunava. Planira se ureenje
Kalemegdana i Gardoa, pristanita na Savi i
proirenje peakih zona. Kontakt novih gradskih zona
sa renim obalama treba realizovati u Gornjem
Zemunu, kod Brodogradilita u Savskom amfiteatru,
na Starom sajmitu, u Karaorevoj ulici ispod
Kosanievog venca, na Kalemegdanu (Donji grad), u
dunavskom centru na Dorolu (marina, Stara centrala,
prostor eleznice i stovarita), u novom dunavskom
centru na Adi Huji, u privrednoj zoni Velikoselski rit,
kod arheolokog centra u Vini, u novoj privrednoj i
pristaninoj zoni "Reva" na levoj obali Dunava i u
novom centru u Krnjai, kao i na novoj dunavskoj adi
"aplja" naspram Velikog ratnog ostrva i Novog
Beograda.

Treba obezbediti saobraajne prilaze i parking mesta u
neposrednom zaleu obale uz istovremenu zabranu
kolskog prilaza na ureene staze i nasipe do reke. Uz
samu obalu planirane su peaka i biciklistika staza u
kontinuitetu (biciklistike staze se planiraju odvojeno
od peakih); planira se veza renim saobraajem sa
okolnim lokacijama (uvoenje renih tramvaja); za
dopremanje robe i odnoenje otpada planira se samo
interna kolsko peaka staza; u zoni stepenita nema
stacioniranja kako bi se obezbedio slobodan pristup i
sa teritorije i sa akvatorije. Infrastrukturnu opremu na
neureenim obalama treba reiti instalacijom du
nasipa a u okviru izgraenih obaloutvrda reavati
urbanistikim aktima za pojedine lokacije i grupe
objekata.

Uslovi za korienje ue zone priobalja su sledei:
obala treba da bude dostupna u svakom gradskom
segmentu (peaka i biciklistika staza); ukoliko se na
donjem nivou obaloutvrde nalaze sportski tereni, visina
njihovih elemenata (ograda) ne sme prei visinu
gornjeg nivoa obaloutvrde. Oblikovanje obaloutvrda
usaglasiti sa detaljnijom namenom i ambijentom
kontaktnog podruja. Sauvati karakter i autentini
izgled pojedinih segmenata postojeih kejova, prilikom
neophodnih rekonstrukcija radi postizanja jedinstvenog
stepena zatite (Staro jezgro Zemuna, pristanie, zona
Savskog amfiteatra). Delove obala u kontaktu sa
veim zelenim povrinama, gde je to mogue, treba
naturalno urediti uz uvanje autohtone vegetacije (od
hotela Jugoslavije do Ua itd.). Kontinuirano urediti
prelaze preko rukavaca i marina i omoguiti prelazak
biciklistike i etne staze (kao na planiranom reenju
ispred Toplane i Brodogradilita na Novom Beogradu).
Predvia se uklanjanje objekata od mostova
uzvodno/nizvodno 100/50 m i obalnih rampi 50/50 m.
Nije dozvoljeno postavljanje brodova restorana ispred
Starog sajmita.





95
4.10.3. Tipovi objekata priobalne zone

Za korienje vodenih povrina u GP planirani su
sledei tipovi objekata:

- marine,

- vezovi u toku,

- brodovi restorani,

- rekreativni splavovi, i

- sojenice.

4.10.4. Marine

Marina je osnovni objekat nautikog turizma i
specijalizovana turistika luka na obali sa sadrajima
namenjenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe
nautikih turista, sa skupom objekata, ureaja i
opreme na vodenoj i kopnenoj povrini.

Postojee marine su:

- Zemun do Ua: Klub "iroka staza", Klub
"Radecki", Kajak-kanu klub "Zemun", Veslaki
klub "Galeb", Nautiki klub "Gardo", Motonautiki
klub "Zemun", Sportsko-ribolovaki klub "Dunav",
Udruenje prijatelja Save i Dunava

- "4 jul", pristan. "Sv.Nikola" (10 klubova);

- Ue do Vinjice: Motonautiki klub "Dorol 1" i
"Dorol 2", Udruenje ribolovaca "Mika Alas", "7
juli" i "Karaburma", klub "Ada Huja" i "Alasko
drutvo" (7 klubova) sa desetak veih lokacija za
privez plovila u funkciji marina, od kojih su dve
bazenskog tipa (Marina Dorol i rukavac Ade
Huje);

- Marina "Gemaks", Kajakaki klub "Brodarac",
Marina "Sava", Klub "Savski Biser" i jo pet
pojedinanih lokacija (oko 9 klubova) sa oko pet
manjih lokacija za privez plovila;

- Sportsko-ribolovako drutvo "Stenka", Jedriliarski
klub "Brodarac", ribolovaki klubovi u ukarikom
rukavcu, na Makiu i Ribolovaki klub "elezniar"
(oko 11 klubova), sa oko tri vee lokacije za
privez plovila u funkciji marina, od kojih jedna u
rukavcu Ade Ciganlije.

Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sa
grupom osnovnih sadraja (uprava, uvanje,
odravanje amaca i motora, sanitarni vor), oko kojih
se formiraju zone za organizovano sidrenje sa
odgovarajuim vodenim prilazima i prolazima, a u
neposrednoj vezi su i ostali objekti i delatnosti
proirenih funkcija marine.

Rang marine propisuje nadleni dravni organ
(nacionalna kategorizacija) i u zavisnosti od kategorije
potrebni su razliiti sadraji od drutvenih, preko
rekreativnih, uslunih, trgovakih i administrativnih
delatnosti:

- prihvatanje, uvanje, otpremanje i rentiranje plovila
sa servisnom slubom - snabdevanje gorivom,
rezervnim delovima i popravka plovila

- carinska, policijska, zdravstvena, radio i
meteoroloka sluba, menjanice, banke, PTT -
usluge, turistike agencije

- hotelsko-ugostiteljske usluge sa trgovinom (prodaja
nautike i sportske opreme, amaca)

- drutveno-klubske i nautike promotivne delatnosti
vezane za nautiki sportski klub i sportsko-
rekreativne i zabavne sadraje.

Marine na renim tokovima formiraju se u dva tipa:

a) bazenska marina i

b) marina u toku.

U Generalnom planu predvieno je da se odri veina
postojeih marina i klubova za dranje amaca ali i
izgradi vei broj novih u razliitim visokim
kategorijama.

Postojee lokacije marina ostaju i dalje aktivne ali ih
treba uskladiti sa propisanim uslovima.

Bogatstvo sadanjih klubova koji su pristupani
graanima Beograda i sa skromnim ekonomskim
mogunostima, treba odrati uz nune promene i
unapreenja, ali je znaajno uvesti na vie mesta nove
savremene marine veeg kapaciteta i visokog
standarda usluge radi ukljuenja u meunarodni
turistiki sistem na Dunavu.

Mesta prirodno zatienih bazena sa dobrim pristupom
gradskom centru (reni rukavci i zimovnici), bie
iskorieni za izgradnju ili rekonstrukciju bazenskih
marina. Planirane lokacije bazenskih marina u prostoru
GP jesu: Beanijski zimovnik, ukariki rukavac,
marina Dorol, rukavac Ade Huje i ue Boleice, kao i
mogue lokacije na levoj obali Dunava u vezi sa
koridorima planiranih mostova i naroito na novoj adi,
gde su mogue nove marine na vie mesta i velikog
kapaciteta i kvaliteta.

Podrazumeva se odravanje i unapreivanje
pomenutih postojeih i izgradnja novih marina na
desnoj obali Dunava u Batajnici, SRC "13. maj" spojen
sa lokacijom vila "Vukoji", lokacija "Govei brod" i
vei broj novih punktova na levoj i desnoj obali Save.

Za razliite veliine amaca potrebno je predvideti
sledee dimenzije vezova (povrina veza - minimalna
povrina koju zauzima plovilo u najnepovoljnijim
prilikama):

96
Tabela 73:

Dimenzije vezova

duina
amaca
dimenzije veza (m)
do 4,5 m 5,7x 3 (50% zastupljenosti na naim
rekama)
do 6,5 m 7,5x 3,7 (36% zastupljenosti na naim
rekama)
do 7,5 m 9,3x 4,3 (12% zastupljenosti na naim
rekama)
preko 7,5 m (2% zastupljenosti na naim rekama)


Prema elementima osnovnih sadraja koje marina
ispunjava moe se ustanoviti vie kategorija po
uslugama (standardne, luksuzno-ugostiteljske,
rekreativno-sportske) i veliini (prvog reda sa
kapacitetom preko 300 amaca, drugog reda za 100-
300 i treeg reda za oko 100 amaca).

Akvatorija marine koristi se povrinski i zavisi od
prirodno-stvorenih preduslova i broja predvienih
plovila koji se vezuju upravno na obalu. Plovila se
vezuju za gatove (elementi za vezivanje: oko 2 m
irine za 100 m duine) koji mogu biti: stabilni gatovi
(ako su oscilacije vode manje) i plivajui.

Osnovni uslovi prilagoeni beogradskim marinama:

- pristup marini potpuno ureen u saobraajnom
smislu uz obezbeeno parkiranje srazmerno
njenom kapacitetu;

- potpuno opremljena infrastrukturno (vodovod,
kanalizacija, elektrina energija / rasveta,
telefon);

- baza sidrita (obino lep) treba da bude privezan
sa obalom pokretnim mostom tako da ne ometa
korienje niih platoa na obaloutvrdi i zonu
prilaza du obaloutvrde;

- u sluaju formiranja vie marina du obale
predvideti jednu rampu za opsluivanje susednih
marina sa odgovarajuom irinom vodenog
prilaza.


4.10.5. Vezovi u toku

Vezovi u toku predstavljaju povrine du renog toka
namenjene vezivanju manjih plovnih objekata. U ovom
delu su definisani jo i:

- zimovnici,

- sidrita, i

- pristajalita.

U sadanjem trenutku vezovi u toku postoje na
mnotvu malih lokacija du obala Save i Dunava, to
ukazuje na hitnost reavanja organizovanih
pristajalita i marina. Uoljiv je nedostatak planiranih
zona sa ugraenim vezovima na obali, to dovodi do
pojavljivanja vezova i tamo gde ih nikako ne bi smelo
biti. Na akvatoriji postoji est gradskih pontona-
pristana (predvienih za gradski reni saobraaj) od
kojih tri slue za pristan, dva za teatar i jedan za
restoran. Ima i nekoliko privatnih pristana sa vezovima
u toku.

Zimovnici mogu biti mesta du reke pogodna za
bezbedan boravak plovila u toku zime, tj. akvatorija
zatiena od leda sa dovoljnom dubinom pri svakom
vodostaju (najee reni rukavci). Zimovnici su na
Dunavu rukavac Ade Huje, bazen Luke "Beograd" i
Dunavac, a na Savi Beanijski zimovnik i ukariki
rukavac, kao i neka zatiena mesta pored obala. Kao
nove lokacije zimovnika treba aktivirati neureene
rukavce forlanda i uz minimalno ureenje uvesti u
funkciju zimovnika na levoj obali Dunava (preko puta
Batajnice, Goveeg broda, u Crvenki i preko puta
Vinjice). Gradske rukavce privremenim ureivanjem
treba planirati kao zimovnike do privoenja nameni
ureenog pristanita (Ada Huja, Mala Ada, Ada
Ciganlija i Jocina ada). Mala ada planirana kao sastavni
deo zimovnika (kupalita, bazeni, umetnike kolonije,
park skulptura i letnja pozornica).

Sidrita su vodene povrine za stacioniranje plovila bez
sopstvenog pogona dok ekaju na pretovar ili ponovnu
plovidbu. Lokacije za sidrita odreuje kapetanija.
Postojea sidrita su na Dunavu kod Ade Huje i
Vinjice (od 1162-1166 km) i na Savi (na 2-3 km).
Postojea sidrita zadravaju se ukoliko zadovaljavaju
propisane uslove.

Pristajalita su vodene povrine za privremeno
stacioniranje manjih renih plovila, koje se vri
vezivanjem za ponton u vodi ili vezova na obali.
Predvideti lokacije za vezivanje amaca ispred
pojedinanih urbanih celina kojima nisu predvieni
drugi vidovi vezivanja plovila. Njihova mesta treba
locirati blizu mesta stepenita i na propisanoj
udaljenosti od susednih plovnih objekata.

4.10.6. Restorani na vodi

Restorani na vodi (brodovi - restorani) su plovei
objekti (plovea postrojenja) na vodi, koji nisu
predvieni za esta premetanja, a ija je osnovna
namena pruanje ugostiteljskih usluga. Oko 110
brodova restorana se nalazi du obala Save i Dunava:
na desnoj obali Dunava - od "Radeckog" u Zemunu do
Ua oko 20 restorana i od Ua do Vinjice oko 5; na
levoj obali Save - od Ua do blokova oko 25 restorana
i du blokova 24 restorana; na desnoj obali Save - od
Ua do ukarikog rukavca 9 restorana i do
nizvodnog vrha Ade Ciganlije jo 25 restorana.

Odlikuje ih siromanost i jednolinost sadraja i
prevelika bliskost i gustina koja onemoguava
97
neposredan vizuelni i fiziki kontakt sa rekom, a dovodi
do stvaranja sprudova i naplavina. Evakuacija otpadnih
voda (suprotno propisima) ide direktno u reku bez
preiavanja, a snabdevanje, skladitenje ambalae i
vrstih otpadaka ugroava obalu. Za saobraajne
potrebe koriste se peake povrine, bez kolskih i
parking prostora. Infrastrukturne instalacije
improvizovano su prikljuene na javnu rasvetu i
hidrante, bez kanalizacionih odvoda. Fiksiranje
prilaznog mosta esto je proizvoljno uz nedostatak
vezova i nia za vezivanje objekta a ugroava etae i
obaloutvrdu. Uprkos nedostacima, planira se
zadravanje postojeih deonica na Savi i Dunavu (uz
ispunjavanje uslova prema planu i pravilniku
postavljanja ovih objekata koji donosi Skuptina
grada), s tim to su nove lokacije na istim deonicama
vodotoka, ali uz smanjivanje broja plovila, podizanje
kvaliteta, preorganizaciju mesta vezivanja prema istim
uslovima, i reavanje problema prisutnih u postojeem
stanju na svim pozicijama.

Planira se proirenje namena brodova na kulturne
(kamerna pozorita, izlobeni prostori...), turistike
(kulturno - revijske manifestacije, hoteli), sportske
(rekreativni centri i klubovi ...) kao i kombinovane
namene.

Brodovi - restorani moraju imati neophodne estetske
kvalitete. Postavljanje i izgled brodova-restorana su
posebno uslovljeni za odreenje prostorne zone:

- U zonama sa posebnim kulturno istorijskim
vrednostima mogu se postaviti samo restorani sa
brodskim koritom i nadgradnjom prema uslovima
Zavoda za zatitu spomenika kulture.

- U zonama bez posebnih istorijskih i kulturnih
vrednosti mogue je postavljanje brodova-
restorana i sa drugim konstruktivnim
karakteristikama sa nadgradnjom primerenom
ambijentu.

- Nije dozvoljeno postavljanje brodova-restorana
ispred Starog sajmita, i ue zone Zemunskog
keja.

Uslovi za postavljanje restorana na vodi su:

- planirana maksimalna veliina restorana na vodi od
250 m
2
sa razmakom izmeu objekata je minimum 15
m;

- dubina vode pri postavljanju restorana mora biti vea
od dubine gaza pri minimalnom vodostaju;

- na lokacijama uz plovne puteve postaviti
deplasmanske objekte tako da ne ugroavaju
bezbednost plovidbe;

- prilaz objektu preko pristupnog mosta koji je sa
obalom vezan zglobnom vezom, a sajle i podupirai ne
smeju ometati kretanje obaloutvrdom;

- za privez plovila neophodne bitve i nie za zatitu
obale od oteenja;

- sve pristupne staze moraju biti potpuno osvetljene;

- obezbediti prikljuke za vodu, struju i telefon;

- restorani moraju da poseduju ureaj za preiavanje
otpadnih voda (sanitarnih i fekalnih) ili nepropusni
tank koji mora da ispunjava vaee sanitarno-tehnike
uslove.


4.10.7. Rekreativni splavovi

Rekreativni splavovi su stacionirana plovila sastavljena
od plutajuih tela sa malim gazom, koja nisu
predviena za esto premetanje, a sadre platforme
za sunanje i kabinu za smetaj opreme i rekreacioni
boravak ljudi.

Veliina splavova se kree od 4 x 4 m do 9 x 9 m,
nekad i na dva nivoa. Gustina varira u odnosu na
lokaciju i najvea je na Adi Ciganliji i Adi Meici. Sa
ekspanzijom rekreativnih splavova raste ugroenost
okruenja u funkcionalnom i ekolokom smislu, jer ne
postoje odgovarajui uslovi za postavku i opremanje
splavova, te su direktni zagaivai voda.

Na obalama Dunava i Save ima oko 900 splavova i
preteno se nalaze na desnoj i levoj obali Save u
uem podruju grada. Rekreativni splavovi zauzimaju
oko 20 km obale Save, od toga: Ada Ciganlija oko 6
km, Veliki Maki oko 9 km, Ada Meica celim obodom
ostrva oko 2,2 km, sa manjim brojem u zoni
Ostrunice i Umke. Du novobeogradskih blokova su
pojedinani splavovi (oko 2 km) i na lokaciji Jocina ada
(1,8 km u kontinuitetu).

Na Savi u zonama neposredne i ue sanitarne zatite
izvorita (gde nisu dozvoljene aktivnosti koje
ugroavaju vodozahvate i reni bunare) treba iskljuiti
oko 3,5 km duine obale za vezivanje splavova, a nove
lokacije mogu da se organizuju na potezu od
Ostrunike ade do Umke, Ada Huja i Ada Vojna bata.

Definitivna namena i organizacija pojedinih deonica
proistei e iz regulacionog plana obala za pojedine
vrste objekata posle sinhronizacije sa ostalim
namenama u GP uz propisivanje uslova i standarda u
pogledu korienja obale, priveza, izgleda, veliine,
tehnikih elemenata, potrebne infrastrukture,
sanitarnih, uslova pristupa i dr.

Uslovi za postavljanje rekreativnih splavova:

- planira se da lokacija rekreativnog splava u proseku
obuhvata oko 20 m vodenog ogledala po duini
toka, oko 30 m obale u zaleu obale sa
prosenom duinom zauzea obale od 15 m;

- splavove planirati u meusobnom osovinskom
razmaku od 30 m;
98

- prosena veliina 6 x 6 m, sa jednom etaom u
odnosu otvoreno / zatvoreno 2:1;

- obezbediti organizovanu evakuaciju vrstog otpada
u zaleu;

- za sanitarno upotrebljene vode koristiti montane
sanitarne vorove sa samorazgradnjom

4.10.8. Sojenice

Sojenice su drveni objekti uz obalu ili iznad vode,
rekreativne namene, podignuti na stubove radi zatite
od poplava.

Veinom su locirane pored otvorenog toka i kanala u
forlandu ispred odbrambenog nasipa, i to: od Bloka 45
do ostrunikog mosta (preko 100 objekata); du Ade
Meice, uzvodni deo Ade Ciganlije i u Velikom Makiu u
dva reda u zaleu, a na Ostrunici i Umci (oko 200
objekata); uz naselje "Crvenka" (od 1171-1173 km
leve obale Dunava); u najstarijem naselju "Mika Alas"
u Jojkievom rukavcu na izvodnom kanalu MCS Bora
(oko 1168,5 km) i u naselju "apljan" (1159 km), oko
250 objekata. Na desnoj obali Dunava, sojenice su
postavljene samo u delu Ritopeka.

Na najugroenijim lokacijama, od kanala Galovica do
ostrunikog mosta i na Velikom ratnom ostrvu,
planira se potpuno uklanjanje niza sojenica i slinih
objekata iz zone zatite izvorita. Na lokaciji nove ade
na levoj obali Dunava nije dozvoljena izgradnja novih
sojenica do izrade odgovarajuih planova razvoja i
ureenja, kada e se reiti i tretman postojeih.
Postojee lokacije e se koristiti uz prethodna
ogranienja i smanjenja, na osnovu privremenog
statusa korienja uz unapreenje zatite okoline i
zatite vode od zagaenja.

Uslovi za postavljanje sojenica su:

- planirani gabarit sojenice je oko 20 m
2
sa
minimalnim razmakom od 10 m,

- planirati montane sojenice od prirodnog materijala
(iznad kote plavljenja),

- planirati jednu etau i zastupljenost zatvorenih i
otvorenih prostora u odnosu 2:1.


4.11. Dalji tretman neizgraenih gradskih
povrina

Ovde je re o terenima koji se nalaze unutar gradskog
tkiva ali koji nisu angaovani ni za kakvu posebnu
namenu. U izvesnim sluajevima, kao na Novom
Beogradu re je o povrinama na kojima se oekuje
relativno skora izgradnja. Ove povrine se pojavljuju
samo u postojeem stanju, dok ih u planiranom stanju
nema.


4.12. Dalji tretman povrina i objekata razliitih
namena neusklaenih sa okolinom

Na vie mesta na teritoriji Generalnog plana Beograda
postoje razliite povrine i objekti ija delatnost ili
samo postojanje nisu usklaeni sa okolinom, sa
osnovnom delatnou te okoline ili sa nekim bitnim
njenim svojstvima. Povrine i objekti koji nisu
usklaeni sa okolinom pripadaju razliitim, praktino
svim namenama koje su prethodno prikazane. Postoji
znaajna potreba za usklaivanjem takvih
neusklaenih namena bilo to e se takvi sadraji
ukloniti, izvriti izvesne transformacije u samoj okolini,
bilo to e se kroz transformaciju neusklaenih
namena ili kroz njihovo izmetanje, izvriti smanjenje
rizika. U ovom GP identifikovane su i locirane sledee
povrine i objekti koji su neusklaeni sa svojom
okolinom i koji prema odredbama ovog plana treba da
se u procesu implementacije plana usklade ili uklone:

- povrine i objekti stanovanja, optih gradskih
centara, specijalizovanih centara, privrede, sporta
i saobraaja i drugog u podruju izvorita na
Makiu, a koji su podignuti bez dozvole (grafiki
definisano).

- povrine i objekti stanovanja, rekreacije, sporta,
poljoprivrede, saobraaja i drugog u podruju
izvorita u zoni kanala Galovica na levoj obali
Save, koji su podignuti bez dozvole (grafiki
definisano).

- povrine i objekti stanovanja, rekreacije,
saobraaja i drugog u podruju izvorita na
Koari, na levoj obali Dunava, koji su podignuti
bez dozvole (grafiki definisano).

- povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti u
zatitnoj zoni aerodroma Beograd koji su
podignuti bez dozvole (grafiki definisano).

- povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti
na aktivnim i potencijalnim klizitima na razliitim
lokacijama u granicama GP koji su podignuti bez
dozvole (nije grafiki definisano).

- povrine i objekti stanovanja, privrede, saobraaja i
drugih delatnosti u podruju park-ume Zvezdara
i drugih vrednih zelenih prostora grada koji su
podignuti bez dozvole (nije grafiki definisano).

- povrine i objekti industrijskih preduzea ija je
delatnost visokorizina za okolinu jer svoje
proizvodne procese nisu modernizovali prema
aktuelnim propisima o zatiti ivotne sredine
(identifikovani posebnim spiskom).

- povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji
su podignuti bez dozvole unutar zone zabrane
izgradnje oko Instituta "Vina" (grafiki
definisano).

99
- povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji
su podignuti bez dozvole na trasama primarnih
gradskih saobraajnica (grafiki definisano).

Za svaku od neusklaenih situacija potrebno je da se
izradi odgovarajua studija koja e odgovoriti na
pitanje na koji nain e se izvriti usklaivanje. Takve
studije su osnov za dalju urbanistiku razradu u
regulacionim planovima.

U planu namene povrina za 2021. godinu prikazane
su tri posebne vrste povrina iz ove grupe:

- povrine privrednih delatnosti i privrednih zona koje
se transformiu u komercijalne delatnosti i
gradske centre (ili drugu kompatibilnu namenu),

- namene zemljita koje e se odrediti nakon
usklaivanja postojeih namena sa posebnim
propisima, i

- podruja za detaljnu analizu uticaja i postojeih
namena i objekata na uu zonu zatite izvorita.

Generalni stav je da je eksploatacija nemetalnih
sirovina, zbog neminovne erozije izgleda i kvaliteta
zemljita i pejzaa u neposrednoj okolini, nepoeljna
na teritoriji Generalnog plana Beograda.


5. ZATITA PROSTORA

Poto su u narednom periodu mogue manje promene
Generalnog plana, ili izmene propisa sa
pojednostavljenim procedurama za izmene i promene
plana - izdvajaju se prostori, objekti i uslovi koji ne
mogu biti predmet takvih izmena. To su prostori koji
su definisani kao fiksni elementi ili trajne vrednosti
grada: graditeljsko naslee (kulturna dobra,
ambijentalne celine i prostori znaajni za identitet
grada, objekti moderne arhitekture), prirodne
vrednosti, zelene povrine. U ovom planu e se
definisati preporuke i uslovi za ova dobra, s obzirom na
karakter koji imaju: negde nije dozvoljena gradnja (na
primer, na Velikom ratnom ostrvu), a negde je upravo
kapacitet za gradnju vrednost prostora (na primer, na
prostoru Savskog amfiteatra). Isto tako, postoji jedan
broj infrastrukturnih, saobraajnih i srodnih gradskih
elemenata koji su do te mere vredni za grad da se
moraju raunati kao fiksni.


5.1. Zatita nepokretnih kulturnih dobara

Vrednost istorijskog Beograda sadrana je u
materijalnom svedoenju njegovog graditeljskog
naslea, tragovima i znacima vie istorijskih perioda,
specifinim socijalnim, kulturnim, antropolokim,
geografskim vezama i kontinuitetom ostvarenim
izmeu pojedinanih istorijskih graevina i urbanog
konteksta. Istorijska stratigrafija, harmonija stvarana
tradicionalnim graevinskim materijalima i metodama
graenja - deo su njegove autentinosti koji mora biti
potovan. S obzirom da se radi o jednom
multifunkcionalnom organizmu, koji ima rezidencijalne,
socijalne, politike i ekonomske aktivnosti, prostori sa
valorizovanim nasleem su definisani, razmatrani i
tretirani sa ciljem identifikovanja autentinih istorijskih
graevina i prostora ali i njihovih modernih
transformacija.

Zabrinutost za sudbinu graditeljskog naslea ukazuje
na potrebu za aktivnim, blagovremenim i
profesionalnim ukljuivanjem sektora zatite u procese
razvoja. To podrazumeva uee u procesima
planiranja, ureenja okoline, novim odnosima izmeu
javnog i privatnog sektora, novoj argumentaciji i
stavovima prema planiranju uopte. U nastojanju
obezbeivanja dugoronih rezultata projekti
integrativne konzervacije izvode se u dobro
koordiniranoj i funkcionalnoj interdisciplinarnoj
saradnji, planera i konzervatora, uz jasne zakonske
okvire.

Osnovno polazite Generalnog plana je afirmacija
urbanog kontinuiteta, tokom kojeg se graditeljsko
naslee postavlja kao neobnovljivi resurs i stimulans
razvoja. Planom se, zato, tite i promoviu spomenici
kulture, prostorne kulturno-istorijske celine,
arheoloka nalazita i znamenita mesta, prirodni
preseci terena sa istorijski potvrenim i estetski
vrednovanim izgraenim reperima, vizurama i
siluetama, sa ciljem da se ouva duh i krakter urbanog
prostora, trajno naznae i prezentuju svi vredni
elementi gradske strukture i definiu putevi
uspostavljanja kontinuiteta sa onim aspektima grada
koji dalje rastu i razvijaju se.




Zato se planskim reenjima eli postii:

- ouvanje kulturne batine i zaustavljanje dalje
degradacije postojeih prostora i fizike strukture,

- usklaivanje politike razvoja zatite kulturno-
istorijskog naslea sa kompleksnim razvojem
grada u celini,

- usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturno-
istorijskog naslea sa programima drugih oblasti
koje uestvuju u planiranju, kako bi se stvorili
optimalni uslovi za integrativnu konzervaciju i
urbanu obnovu u pojedinim delovima grada,

- usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturno-
istorijskog naslea sa zahtevima i tempom
savremenog razvoja i uslovima drutveno-
ekonomskih promena drutva u tranziciji,

- obezbeivanje ravnomerne realizacije programa
zatite kulturno-istorijskog naslea u etapama,
ime se stvaraju uslovi za delovanje od opteg i
trajnog drutvenog interesa;

100
- definisanje smernica za podizanje kvaliteta ivotne
sredine u prostornim kulturno-istorijskim
celinama,

- definisanje metoda i postupaka rada na urbanoj
konzervaciji i obnovi u konkretnim sluajevima.

Prostorna reenja u Generalnom planu tee
zaokruivanju, dopunjavanju i korekciji postavki
kojima su se odreeni delovi Beograda formirali kao
prepoznatljive i za ivot grada dragocene strukture. U
irokom spektru oblika zastupljenih u graditeljskom
nasleu prioritet se daje izrazito vrednim i atraktivnim
urbanim strukturama. One su kroz istoriju Beograda
trajno opstale i predstavljaju prostorne kulturno-
istorijske celine izuzetnog i velikog znaaja, kulturna
dobra ili dobra koja uivaju prethodnu zatitu, odnosno
delove sa karakteristinim svojstvima po kojima se
grad pamti.

Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se definiu
granice podruja sa razliitim kategorijama vrednosti
nepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se
planirane aktivnosti moraju sprovoditi uz posebne
mere opreza i u saradnji sa institucijama zatite
spomenika kulture. (Grafiki prilog:Trajna dobra)

Graditeljsko naslee Beograda titi se primenom mera
definisanih Zakonom o kulturnim dobrima ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 71/1994) i
urbanistikom zatitom koja se, takoe, stara da
ukupno urbanistiko i arhitektonsko naslee bude, u
onoj meri koja odgovara njegovoj vrednosti,
integrisano u savremene tokove ivota grada kao
faktor njegovog ukupnog razvoja.

Planom se predviaju mehanizmi zatite u okviru
zakonskih instrumenata. Generalni plan tei
uravnoteenom kompromisu izmeu zatite i obnove
graditeljskog naslea, svakodnevnih ivotnih potreba i
zakonitosti ekonomskog razvoja. Takva zatita
kulturnog naslea pretpostavlja postepeno stvaranje
onoga to se civilizacijski prepoznaje kao "kulturno
drutvo" u kojem se ovaj segment prepoznaje i kao
ekonomski isplativ.

Analizom postojeeg stanja i vrednovanjem svih
raspoloivih podataka definisana su podruja sa etiri
razliita nivoa tretmana graditeljskog naslea.

Osnovni uslov za tretman nepokretnih kulturnih dobara
u Generalnom planu Beograda jeste potovanje
njihovih vrednosti i statusa prema Zakonu o kulturnim
dobrima.

U Generalnom planu Beograda nepokretna kulturna
dobra dele se na: spomenike kulture, prostorno
kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i
znamenita mesta. Oni su razvrstani u tri kategorije:
kulturna dobra od izuzetnog znaaja, kulturna dobra
od velikog znaaja i kulturna dobra. Kulturna dobra
koja uivaju prethodnu zatitu po Zakonu o kulturnim
dobrima imaju isti tretman kao i proglaena kulturna
dobra.

5.1.1. Podruja integrativne konzervacije

Pod Integrativnom konzervacijom podrazumeva se
skup metoda kojima se koristi sluba zatite
spomenika kulture prema odredbama Zakona
kulturnim dobrima (tehnika konzervacija,
rekonstrukcija, restauracija, revitalizacija) kao i
metoda kojima se koristi urbanistika zatita
(horizontalna i visinska regulacija, uvanje silueta i
vizura, primena materijala, boje i arhitektonskih
elemenata kojima se definie i prepoznaje prostor i
fizika struktura odreenog podruja). Pod odreenim
uslovima, definisanim Zakonom o kulturnim dobrima,
podrazumeva se i preraspodela namene u korist
ekonomski isplativih, a za graditeljsko naslee
najprihvatljivijih oblika.

U saradnji sa institucijama zatite i uslovima zatite
nepokretnih kulturnih dobara, ovi prostori moraju se u
estetskom i funkcionalnom smislu dovriti u cilju
postizanja opteg ivotnog sklada i likovno-
ambijentalnog kontinuiteta novog (koje e biti u
manjoj meri) i starijeg (postojee - dominantno).

Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture
izuzetnog znaaja, pojedine prostorne kulturno-
istorijske celine i spomenici kulture velikog znaaja,
kao i najvei broj kulturnih dobara skoncentrisani su
na podrujima na kojima se primenjuje integrativna
konzervacija (prilog lista).

Svi projekti i sve intervencije (nova gradnja, prerade
postojeih zgrada, urbanistike, saobraajne,
infrastrukturne promene) u okviru prostornih kulturno-
istorijskih celina i nepokretnih spomenika kulture
podleu konzervatorskim uslovima, prema Zakonu o
kulturnim dobrima: za Beogradsku tvravu i Topider
obavezna je izrada regulacionog plana posebne
namene uz odgovarajue prethodne studije; podruje
Knez Mihailove ulice, podruje oko Dositejevog liceja
obuhvaeni su regulacionim planom Centralne zone
Beograda; za Kosaniev venac i Staro jezgro Zemuna
u toku je izrada detaljne regulacije planova kojima se
potuju metode integrativne konzervacije.

Pravilo se odnosi na:

- Beogradsku tvravu (omeenu Dunavom i Savom,
ulicama Pariskom, Tadeua Kouka i
Donjogradskim bulevarom);

- podruje Knez Mihailove ulice (omeeno ulicama
Uzun-Mirkovom, Vasinom, Kolarevom, Obilievim
vencem, Graanikom, Pariskom i Tadeua
Koukog);

- podruje oko Dositejevog liceja (izmeu ulica kralja
Petra, Gospodar Jovanove, Vinjieve i Brae
Jugovia);

101
- podruje Topidera;

- Kosaniev venac (sa potezom Karaoreve ulice,
izmeu Save, Pariske, Sime Markovia, Pop-
Lukine i Brankove);

- Staro jezgro Zemuna;

- Belo brdo u Vini.


5.1.2. Podruja opte obnove

Pod optom obnovom podrazumeva se kombinovana
primena integrativne konzervacije, urbane obnove i
ureenja prostora, usaglaena prema obimu i nivou
vrednosti graditeljskog naslea.

Ovo je iroka zona koja obuhvata delove urbano-
arhitektonskog tkiva Beograda i Zemuna koji su
nastajali do 1941. godine na bazi tradicionalistikog
pristupa u oblikovanju i organizaciji prostora. Radi se o
iroj zoni starog Beograda u kojoj bi sluba zatite
imala interesa da trai proglaenje pojedinih ulica,
blokova, grupacija objekata i sl. Ovo bi dovelo do
cepanja urbanog prostora na zatiene enklave i
meuprostor i kao posledicu imalo bi neuravnoteen i
neravnomeran tretman prostora, to svakako nije
interes efikasne urbane politike.

Praktini okvir postupaka konzervacije i obnove
definisae odgovarajui programi, urbanistiki planovi
posebne namene i pratei pravilnici o ponaanju i
obavezama u prostoru.





Pravila za podruje opte obnove

Podruje opte obnove obuhvata prostore na kojima je
koncentrisan vei broj kulturnih dobara, kao i celine
koje uivaju prethodnu zatitu (prilog lista).

Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima
podleu konzervatorskim uslovima. Nove graevine,
urbanistika, saobraajna i infrastrukturna reenja
rade se u skladu sa principima urbanistike zatite, uz
primenu metoda integrativne konzervacije na osnovu
planova detaljne regulacije i urbanistikih projekata.

Pravilo se odnosi na:

- Kopitarevu gradinu, izmeu ulica Hilandarske,
Dorda Vaingtona, Vlajkovieve i Palmotieve;

- Skadarliju, izmeu ulice 29 novembra i Dorda
Vaingtona;

- Stari Beograd, omeen ulicama Dunavskom,
Cvijievom, Takovskom, Drae Pavlovia, Starine
Novaka, 27. marta, Bulevarom kralja Aleksandra,
Golsvortijevom, Baba Vinjinom, Katanievom,
Kruedolskom, Bulevarom Jugoslovenske armije,
Bulevarom Frane D Eperea, obalom Save i Dunava i
ulicom Tadeua Kouka do Dunavske;

- Senjak - Topidersko brdo - Dedinje, omeeno
ulicama Bulevar vojvode Miia, granica prostorne
celine Topider, Banjikih rtava, Pukinova, upana
aslava, Mila Milunovia, severnom granicom
prostorne celine Topider do ulice Teodora Drajzera,
Bulevar mira, Mihajla Avramovia, Krupanjska, olina,
Mladena Stojanovia, Neznanog junaka do granice
parcele u pravcu ulice Mladena Stojanovia, zatim do
ulice Heroja Milana Tepia, Ljutice Bogdana, Pukovnika
Bacia, Sime Luke Lazia, Ruieva, Maglajska, Bulevar
mira, trasa eleznike pruge u Prokopu, Vase Pelagia,
Senjaka, Vojislava Vukovia, Laze Simia, Ruska,
Viktora Igoa, zatvarajui prostor ponovo Bulevarom
vojvode Miia;

- Vraarski plato, omeen ulicama: Nebojina,
Jovana Skerlia, Bore Stankovia i Katanieva;

- Profesorsku koloniju (omeena ulicama Drae
Pavlovia, Cvijieva, Zdravka elara, Mitropolita
Petra, Sterijina, 29. novembra do Cvijieve;

- Kote Neimar u okviru ulica Internacionalnih
brigada, Janka Veselinovia, Mitrovia, Juni
bulevar i Nebojina;

- potez Krunske ulice, sa pripadajuim parcelama na
obe strane ulice od Kneza Miloa do raskrsnice
Save Kovaevia i Maksima Gorkog;

- stambeni blok u Smiljanievoj ulici izmeu
Njegoeve, Kraljice Zorke i Krunske sa
katastarskim parc. 537/1,2, 536, 534, 533, 532 u
ulici Kraljice Zorke (osim kat. parc. 521, 520, 522
i parcela 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 316
du Smiljanieve);

- Centralna zona Novog Beograda sa blokovima 21,
22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30;

- Podruje Zemuna sa modernistikom arhitekturom
nastalom izmeu dva svetska rata (izmeu ulica
22. oktobra, Karaorevog trga, Karaoreve,
Nikolaja Ostrovskog i trga JNA);

- Prostor starog aerodroma "Beograd" iz 1927.
godine, omeen ulicama Milutina Milankovia,
Omladinskih brigada, Toin bunar i eleznikom
prugom;

- Prostor novog Beogradskog sajma sa priobaljem na
potezu izmeu Bulevara vojvode Miia i Save;

- Industrijsko-privredna zona starog Beograda na
Dunavu;

- Prostor Starog sajmita na Novom Beogradu.

102

5.1.3. Podruja usmerene urbane obnove

Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se
programsko objedinjavanje akcija iz domena zatite,
obnove i ureenja prostora kao i metodoloko-plansko
usaglaavanje aktivnosti u realizaciji urbanistikih
planova koji proistiu iz Generalnog plana. Odreene
zone, potezi, osovine, vorita, ispoljavaju na razliite
naine duh grada i ine njegovu sutinu.

Prostorno povezivanje postojeih vrednosti u logine
kulturno-funkcionalne celine, u kojima vlada urbani
sklad, moraju rezultirati doivljajem lepote. Neto
slino je moda kao prvi, osetio Emilijan Josimovi,
koji je imao evropske urbane ambicije svoga vremena,
ali potujui, i umnogome ugraujui urbano-genetske
elemente starog grada u ancu u novu prostornu
strukturu. Tako je Josimovieva regulacija zadrala i
time dala snaan impuls na pravcima ulica: Kneza
Mihaila prema Terazijama i ulice cara Duana ka Paliluli
i Zvezdari i otvorila izlaz za ureenje varoi u
Savamali. Pokazalo se i u budunosti da su se na ovim
potezima, ranije putnim pravcima, razvijali najvredniji
urbani elementi grada, gradili najznaajniji objekti, na
ovim osovinama se odvijala urbano-kulturna istorija a
povremeno i politika drama Beograda.

Ove injenice se ne zanemaruju s obzirom da se
poklapaju i nadovezuju sa dobrim idejama iz
prethodnih generalnih planova, to podrazumeva
plansko ouvanje park-uma Koutnjaka, Topidera,
Zvezdare, Ade Ciganlije, Velikog ratnog ostrva,
priobalnog zelenila oko Ua, u kojima se prethodno
navedene osovine utapaju vezujui, simbolino,
gradski skelet za njegov prirodni bioloki okvir.



Pravila za podruja usmerene urbane obnove

Na podrujima usmerene urbane obnove nalazi se
manji broj kulturnih dobara i kulturnih dobara koja
uivaju prethodnu zatitu fragmentarno rasprenih u
okviru postojeeg graevinskog fonda.

Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima
podleu konzervatorskim uslovima. Obnova i
ureivanje prostora planiraju se prema optim
pravilima Generalnog plana i urbanistike zatite uz
usaglaavanje aktivnosti sa slubom zatite samo u
neposrednom okruenju kulturnih dobara.

Pravilo se odnosi na karakteristine gradske poteze
koji polaze iz centra, Beogradske tvrave, a
identifikujemo ih kao elemente urbane strukture u
epicentralnim koridorima izvan zona integrativne
konzervacije:

- terazijskog grebena,

- vidinske osovine,

- savsko-varoke osovine.

Kao posebne elemente identifikujemo poprene
osovine starog Beograda i novobeogradsku osovinu.

Poprene osovine:

- ulica kralja Petra Prvog,

- ulica Brankova,

- potez Terazijske terase,

- ulica Balkanska,

- ulica Nemanjina,

- ulica Kneza Miloa - Takovska,

- ulica 29. novembra,

- ulica Cvijieva - Dimitrija Tucovia,

- ulica Ruzveltova - Mije Kovaevia,

- Beogradska - Bulevar JA - Avalski put.


5.1.4. Podruja povremenih usaglaenih
intervencija u graenom tkivu

Pod povremenim usaglaenim intervencijama u
graenom tkivu podrazumevaju se konsultacije i
usaglaavanje stavova slube zatite spomenika
kulture i urbanistikih slubi oko radova u
neposrednom okruenju kulturnih dobara koja se
nalaze izvan tri prethodno navedena podruja.

Na podrujima na kojima se primenjuju povremene
usaglaene intervencije u graenom tkivu nalaze se
uglavnom kulturna dobra ruralnog karaktera,
znamenita mesta i delovi urbanih matrica ili poteza koji
svedoe o razvoju prigradskih i seoskih naselja.


Pravila za podruja povremene usaglaene
intervencije

Planirane intervencije u prostoru, nova izgradnja,
saobraajnice i infrastruktura, projektuju se prema
optim pravilima, osim u neposrednom okruenju
kulturnih dobara, gde se reenja postiu
usaglaavanjem stavova nadlene slube zatite
spomenika kulture i urbanistikih slubi. Sutina
usaglaavanja je uvanje izvornih svojstava kulturnih
dobara i prostornih celina kojima se definiu
prepoznatljive karakteristike arhitekture i prostorne
strukture odreenih tipova naselja.

Pravilo se odnosi na:

- naselje Ova - glavna sredinja komunikacija sa
gusto izgraenim nizovima uz obe strane ulice,
103

- naselje Umka - stari administrativno-poslovni
centar,

- naselje Kumodra - prostor oko torlake crkve i
stare osnovne kole,

- naselje Batajnica-prostor centra sa crkvom, kolom
i kafanom,

- gradska i seoska groblja koja su proglaena
kulturnim dobrima ili uivaju prethodnu zatitu -
manastiri Rakovica, Rajinovac, kao i sve sakralne
graevine koje su proglaene za kulturna dobra ili
uivaju prethodnu zatitu (prema listi u
priloenom spisku),

- arheoloka nalazita "Ramadan" i "Ad Octavum" u
Vinjici i

- Spomenik neznanom junaku na Avali.

5.1.5. Arheoloko spomeniko naslee

Tokom protekle tri decenije rezultati istraivanja nisu
bitno izmenili saznanja o stanju arheolokog naslea
na podruju grada Beograda. U tom smislu, arheoloka
faktografija stanja na terenu ostaje ista, te se svi
materijali te vrste, koji su korieni prilikom rada na
ranijem GUP, mogu koristiti i prilikom izrade novog
planskog dokumenta. Ograniiemo se stoga, i
posebno istai samo neka bitna opredeljenja, koja su
ugraena u novi GP Beograda.

Na podruju grada Beograda evidentirana su ukupno
674 arheoloka lokaliteta i to: preistorijskih 155,
antikih 327, srednjovekovnih 81, iz poznog srednjeg
veka 40, dok je 26 lokaliteta hronoloki neodreeno.
Ova hronoloka podela moe se prihvatiti samo
uslovno budui da su brojni lokaliteti vieslojni, te
obuhvataju arheoloke ostatke iz vie razliitih epoha.
Meu evidentiranim lokalitetima 20 ih je proglaeno za
kulturna dobra, odnosno stavljena su pod zatitu, dok
su dva - Beogradska tvrava sa Kalemegdanom i "Belo
brdo" u Vini, u kategoriji kulturnih dobara od
izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju. Od zatienih
lokaliteta u zoni novog GP nalazi se osam, i to:

- lokacija "Belo brdo" u Vini, optina Grocka,

- lokacija "Usek" na Banjici, optina Vodovac,

- lokacija preistorijska Karaburma, optina Palilula,

- lokacija Beogradska tvrava sa Kalemegdanom,
optina Stari grad,

- lokacija rimski Singidunum (naselje i nekropola)
optine Stari grad, Vraar, Savski venac, Palilula,

- lokacija rimski Taurunum, optina Zemun,

- lokacija utvrenje "Ad Octavum" u Vinjici, optina
Palilula,
- lokacija "Ramadan" u Vinjici, optina Palilula.

Treba napomenuti da se dobar deo lokacije rimskog
Singidunuma nalazi u okviru zatienih prostornih
kulturno-istorijskih celina Knez Mihailove ulice i
Kosanievog venca.

U uslovima kada se arheoloki lokaliteti nalaze na
urbanizovanom podruju ili prostorima ka kojima se
planira irenje grada, pristup njihovoj zatiti mora biti
prilagoen realnim uslovima i specifinostima koje se
odnose na svako zatieno ili potencijalno nalazite.

Za lokalitete na jo neurbanizovanim podrujima, bez
obzira da li su proglaeni za kulturna dobra ili ne,
postoji mogunost pune zatite i izradom planskog
dokumenta. Na tim prostorima, a to je bilo
opredeljenje i ranije, ne moe se planirati nikakva
gradnja niti ukopavanja infrastrukture (lok. "Belo brdo"
u Vini, "Ramadan" u Vinjici i sl.). Budui da su
najee u pitanju neistraeni lokaliteti preliminarnim
arheolokim istraivanjima mogle bi im se preciznije
odrediti granice rasprostiranja, to bi bilo od znaaja i
za dalje urbano planiranje ("Ad Octavum" i "Ramadan"
u Vinjici).

Neophodno je da se zatiena arheoloka podruja
obuhvate prostornim planiranjem bilo kao zeleni pojas
bez saenja visoke vegetacije ili parkovska povrina u
okviru novog naseobinskog kompleksa. Pri tome treba
izbei ponavljanje negativnog iskustva sa lokacije
"Usek" na Banjici, gde je u planskim dokumentima
lokalitet ukljuen kao zelena povrina unutar novog
naselja, dok je u stvarnosti ostao iskljuen, neureen i
izloen divljoj gradnji.

Poseban problem u smislu zatite predstavljaju
lokaliteti na urbanizovanom podruju, gde svaki novi
graditeljski zahvat neminovno vodi ka unitavanju
arheolokih tragova. U takvim sluajevima preostaju
jedino prethodna zatitna arheoloka istraivanja, kao
to je to jasno zakonski definisano i ugraeno u
dosadanja planska dokumenta. Naalost sve to se u
praksi retko sprovodi pa bi tu problematiku trebalo
reavati striktnijom kontrolom i u procesu izdavanja
graevinskih dozvola. Meutim, kada je re o
zatienim zonama antikih naseobina, posebna panja
bi se morala posvetiti prostorima sa nepovreenim
arheolokim kulturnim slojevima koji bi se mogli
sauvati za budunost. U okviru urbane zone rimskog
Singidunuma to je prostor Studentskog parka i dela
istoimenog trga, kao i parka izmeu ulica Carice Milice,
Topliinog venca i Vuka Karadia. U zoni antike
nekropole za trajno uvanje mora se izdvojiti prostor
oko Savezne skuptine, ukljuujui parkove prema
Takovskoj i Vlajkovievoj ulici. U Zemunu to bi bio
prostor pijace-trga ispred katolike crkve, gde se mogu
oekivati ouvani slojevi sa tragovima rimskog
Taurunuma. Na ovim mikrolokacijama zatienih
lokaliteta u planskim dokumentima mora se jasno
zatititi podzemljite, to iskljuuje ukopavanje
104
infrastrukture ili gradnju podzemnih objekata poput
garaa i sl. Isti tretman trebalo bi primeniti i na ceo
prostor parka Tamajdan gde pored tragova antike
nekropole, postoji staro beogradsko groblje iz 19.
veka.

U novom planskom dokumentu Beogradska tvrava sa
Kalemegdanom mora se posebno tretirati budui da
predstavlja spomeniki kompleks sa najviim
stepenom zatite. Ceo kompleks predstavlja arheoloki
rezervat, to iskljuuje bilo kakvu gradnju na
prostorima gde postoje sauvani arheoloki kulturni
slojevi. Zatitna arheoloka iskopavanja u cilju
oslobaanja pojedinih lokacija za novu gradnju, to se
u zateenoj realnosti mogu vriti u urbanizovanom
podruju grada, na prostorima Beogradske tvrave
neprimenjiva su i protivna osnovnim interesima zatite
spomenikog naslea. Uz izvoenje sistematskih
arheolokih iskopavanja tu se mora posebno voditi
rauna o uvanju nepovreenih slojeva za dalja
istraivanja u budunosti. Ovde valja napomenuti da je
jedan od bitnih elemenata zatite arheolokog naslea
adekvatno ureenje Beogradske tvrave u skladu sa
njenim istorijskim znaajem.

Prezentacija arheolokog naslea u urbanom tkivu
grada predstavlja atraktivnu obavezu. Kada su u
pitanju praistorijska nalazita to, najee, nije
izvodljivo. Izuzetak predstavlja arheoloki kompleks u
Vini, kao nalazite evropskog znaaja, gde je mogue
formirati znaajan arheoloki park sa muzejskom
zgradom i prateim programom. Za prezentaciju
antikih urbanih ostataka mogunosti su veoma
ograniene. Prezentaciju na otvorenom prostoru u
naim klimatskim uslovima, ali imajui u vidu i
strukturu eventualnih ostataka graevina, ne bi trebalo
planirati. Na to ukazuje negativno iskustvo sa
iskopinama u Studentskom parku, koje su bile
prezentovane i ureene, a potom, usled nemogunosti
uvanja, zatrpane. Eventualna mogunost postoji u
okviru novopodignutih ili adaptiranih zdanja, kao to to
pokazuje dobar primer Rimske dvorane u Biblioteci
grada Beograda. Na osnovu dosadanjih saznanja o
arhitekturi antikih gradova Singidunuma i Taurunuma,
ona je minimalna. Rustini, slabo graeni ostaci malih
objekata nemaju znaenje naslea koje bi zavreivalo
prezentaciju, niti bi bili atraktivni savremenim
posetiocima.

Poseban problem sa kojim se suoavaju slube zatite
spomenikog naslea predstavljaju indikativne lokacije
na kojima usled nedovoljne istraenosti za sada nije
mogue jasno definisati arheoloke lokalitete. Takav
sluaj je sa irom lokacijom na Zvezdari, gde se mogu
oekivati ostaci znaajnog keltskog opiduma -
utvrenja, koje bi hronoloki i funkcionalno bilo u
neposrednoj vezi sa zatienim lokalitetom na
Karaburmi. Slino je i sa utvrivanjem pravaca antikih
komunikacija na prilazima Singidunumu, kao i
lokaliteta koji ih prate.

Grafiki prikaz arheolokih lokaliteta nalazi se na karti
trajnih dobara. Svaki lokalitet ima svoj broj koji
odgovara spisku "VI Arheoloka nalazita", a nalazi se
u okviru spiska "Kulturno-istorijskog naslea" u
dokumentaciji GP.

5.2. Zatita i ureivanje znaajnih javnih urbanih
prostora

Mrea javnih urbanih prostora predstavlja jedan od
bitnih inilaca u konstituisanju urbanog identiteta
Beograda i u ostvarivanju neposrednog kontakta ljudi
sa njegovim likovno-ambijentalnim karakterom. U
principu, ona obuhvata: zone reprezentativnih dravnih
objekata, uline poteze, trgove, skverove, parkove,
raskra, kejove-etalita, kao i neke prostore sa
specifinim reimom korienja: otvorene pijace,
botaniki i zooloki vrt, komplekse nekih sakralnih
objekata. Javni urbani prostori javljaju se u vidu
jednostavnih ili sloenih ambijentalnih sklopova, koji
obuhvataju primarni, nosei sadraj i pratee delove
obodnih saobraajnica, ograniene fizikim
strukturama okolnih blokova.

Znaajni postojei javni urbani prostori Beograda
nalaze se uglavnom u sklopu njegove Centralne zone,
koja obuhvata tradicionalno, istorijski nastalo tkivo
jezgara Beograda i Zemuna i centralni deo Novog
Beograda. Specifinost prirodnih uslova (konfiguracija
terena, odnos prema rekama), kao i osobenosti
dosadanjeg kulturno-istorijskog razvoja ova tri
konstitutivna dela Centralne zone Beograda uslovili su i
postojei karakter njihovnih javnih urbanih prostora,
njihove probleme, potrebe i mogunosti budueg
razvoja.

Tradicionalno, istorijski formirano urbano tkivo (stari
Beograd, izgraen do 1941. godine, stari Zemun) ima
raznovrsnu artikulaciju mree javnih urbanih prostora,
manje ili vie nepravilnu i nestandardnu, koja na
zanimljiv nain odslikava individualitet pojedinih delova
grada. Tu se javljaju, poloeni u sklopu razliitih ulinih
rastera, nepravilni, esto nedovoljno definisani trgovi,
parkovi i skverovi raznih oblika i veliina, etalita na
kejovima razliite starosti i konfiguracije, raskra po
nekoliko ulinih pravaca, pristupi sa renih mostova,
denivelisane raskrsnice. esto neureeni, zakreni
parazitskim strukturama privremenih objekata,
nezavrenih ili neodgovarajuih ambijentalnih okvira,
ovi prostori predstavljaju podsticaj u traganju za
pravim korenima i odgovarajuim formama.

Podruje starog Beograda odlikuje se najprostranijom,
najsloenijom, ali i najraznorodnijom mreom svih
vrsta javnih urbanih prostora, iju okosnicu ine
krupni, istorijski zasnovani ulini potezi, podrani
ulinom mreom razliitih tipova. Ovde se, u sasvim
osobenim formama, koje esto nisu dovedene do
potpunog izraaja, javljaju i trgovi, i skverovi, i
parkovi, i drugi tipovi ovih prostora, pa ak i ureeni
kejovi-etalita. Fiziki okvir ovih javnih urbanih
prostora veoma je raznovrstan: od celovitih sklopova
graditeljskog naslea, preko skladnih sklopova
elemenata razliite starosti i karaktera, do ambijenta
naruenog bilo planskim intervencijama u drugoj
105
polovini 20. veka bilo haotinom izgradnjom poslednje
decenije. U ovom poslednjem periodu je i javni urbani
prostor, a posebno neka njegova vana vorita,
zakren neprimerenim privremenim objektima i
bespravnim intervencijama.

Podruje starog Zemuna ima znatno manju, ali
konzistentnu i raznovrsnu mreu javnih urbanih
prostora - uline poteze, splet trgova, stari kej-
etalite - koji su razvijeni u tradicionalnom tkivu sa
mirnijim elementima tipinim za vojvoanske gradove,
mestimino naruenom planskim intervencijama u
drugoj polovini 20. veka, kao i razliitim dogradnjama
poslednje decenije. Tada je i sam javni urbani prostor
bio izloen devastaciji zbog divlje izgradnje i
privremenih objekata.

Novoizgraeno, funkcionalistiki koncipirano urbano
tkivo (Novi Beograd, kao i skoro sva nova naselja van
Centralne zone) ima ukrupnjenu mreu glavnih
saobraajnica koje formiraju velike otvorene blokove
sa krupnim visokim objektima postavljenim u
slobodnom prostoru neizdiferenciranom na javni i
pratei uz odreene sadraje. Stoga tu nema
tradicionalnih oblika javnog urbanog prostora (lokalnih
ulica, trgova, skverova...) kao ni odgovarajuih
ambijentalnih okvira koji nude primerene sadraje i
vizuelni doivljaj dovoljno prepoznatljiv i u meri
individualne percepcije. Meutim, iroko koncipirani
slobodni prostori i nedovoljno artikulisano gradsko
prizemlje nude dovoljno mogunosti za restrukturiranje
u cilju ugraivanja tradicionalnih oblika javnog
urbanog prostora.

Podruje Novog Beograda, formirano u prostranoj
aluvijalnoj ravni Save u drugoj polovini 20. veka
doslovnom primenom funkcionalistike doktrine Le
Korbizjea, sa veoma ukrupnjenim, ematizovanim
elementima fizike strukture, ima danas javni urbani
prostor sveden na iroke saobraajne poteze, na
kejove-etalita i na blokovske slobodne i zelene
povrine bez prave urbane artikulacije, a ne sadri
tradicionalne elemente u meri oveka - ulicu, trg,
skver, gradski park. Ovo podruje je tokom poslednje
decenije takoe bilo izloeno izvesnim intervencijama
graenja van konteksta znaajnih arhitektonskih
ostvarenja koja se nalaze u njegovom okviru.

Specifinost Beograda da u samom sreditu, svojoj
Centralnoj zoni, izmeu dva istorijski razvijana, veoma
stara grada, sadri potpuno novo tkivo, iji je
ematizam i doslovna primena Le Korbizjeove doktrine
omoguen i podstaknut potpuno ravnim terenom,
prua mogunost da se koordiniranim akcijama
istraivanja, planiranja i realizacije nae put do
njihovog uzajamnog prilagoavanja i objedinjavanja u
svojevrsnu zanimljivu celinu.






5.2.1. Preporuke za planske intervencije u
ambijentalnim sklopovima najznaajnijih urbanih
prostora

Planerske, projektantske i graditeljske intervencije u
cilju afirmacije ambijentalnih potencijala javnih urbanih
prostora u skladu sa njihovim karakterom, znaajem i
ulogom u ukupnoj slici grada trebalo bi u narednom
periodu da se kreu u domenu njihovog oslobaanja od
parazitskih struktura, opremanja primerenim
elementima ureivanja slobodnih zelenih, peakih i
kolskih povrina, kao i u domenu odgovarajuih
intervencija na fizikoj strukturi u okolnim blokovima,
a uz obavezno opremanje odgovarajuim elementima
komunalne infrastrukture. Takve intervencije trebalo bi
da budu zasnovane na svestrano razmotrenim i
paljivo definisanim programsko-prostornim reenjima
za pojedina vorita, poteze ili podruja, uz verifikaciju
u odgovarajuim planskim dokumentima.

Ovde date preporuke odnose se na potrebne, mogue i
poeljne intervencije vezane za najznaajnije postojee
i potencijalne javne urbane prostore i zone u
Centralnoj zoni Beograda, koje, zajedno sa uslovima
datim u poglavlju 2.4. Komercijalne zone i gradski
centri, predstavljaju osnov budue planske razrade.

U starom Beogradu najznaajniji javni urbani prostori i
posebne zone bitne za karakter i lik grada javljaju se
du tri geografsko-istorijske osovine, koje se radijalno
pruaju od jezgra Beogradske tvrave sa Velikim
ratnim ostrvom (terazijski greben, savska osovina i
dunavska osovina).

U starom Zemunu ovi prostori se nalaze uglavnom u
Starom jezgru Zemuna razvijenom oko ose Glavne
ulice.

Kako su podruje Beogradske tvrave i Starog jezgra
Zemuna, kao kulturna dobra od izuzetnog, odnosno od
velikog znaaja, predmet posebnog razmatranja,
konzervatorskih uslova i planerskog tretmana,
preporuke koje se ovde navode obuhvataju samo
podruje starog Beograda, van kompleksa Beogradske
tvrave i podruja Novog Beograda.


5.3. Zatita i tretman moderne arhitekture

Moderna arhitektura u Beogradu predstavlja kategoriju
materijalne i kulturne batine. Ona je predstavljena
nizom objekata, kao znaajnim potencijalom koji nosi
peat autorskog ostvarenja, koji su vrednovani
drutvenim priznanjima ili imaju ambijentalni znaaj.
Ona obuhvata ranu modernu, zrelu modernu, kasnu
modernu, postmodernu, neomodernu, kao i prelazne
oblike ka modernoj. U ovom planu, poseban akcenat je
stavljen na pojedinana dela, grupe objekata i
ansamble, sa preporukama za njihov dalji tretman.




106
5.3.1. Kriterijumi za vrednovanje moderne
arhitekture

Za izbor objekata i arhitektonsko-urbanistikih celina
definisane su dve osnovne grupe kriterijuma: opte
vrednosti dela i posebne vrednosti dela.


5.3.2. Opte vrednosti dela


Objekti:

- primeran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj
situaciji - odnos prema prirodnim i stvorenim
odrednicama mesta u urbanoj, semiurbanoj ili
prirodnoj sredini (K-1);

- visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcije i
konstrukcije objekata (K-2);

- specifian doprinos oblasti arhitekture (K-3).

Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti:

- visoke ambijentalne vrednosti - prostor izmeu
objekata sadri kvalitativne atribute relacije
objekata i meuprostora kao i duha mesta (K4);

- jasan identitet u mentalnoj mapi grada i u njegovoj
memoriji ili uestvovanje u veduti grada (K-5);

- specifian doprinos oblasti ( K-6).


5.3.3. Posebne vrednosti dela

Objekti:

- stilska reprezentativnost - objekat je reprezent
odreenog stilskog perioda u okviru epohe
moderne (ranomoderna, zrelomoderna,
kasnomoderna, postmoderna, neomoderna, kao i
prelazni oblici ka modernoj)- (K-7);

- ambijentalna vrednost - objekat znaajno odreuje
kvalitetni gradski ambijent ili sudeluje svojim
stilskim vrednostima u karakterizaciji lokalnog
ambijenta (K-8);

- autorska arhitektura - objekti koje karakterie
originalni autorski izraz i prepoznatljivost, a
izmiu klasifikaciji odreene stilske grupe (K-9);

- unikatnost dela - objekti koje odlikuje autentinost i
jedinstvenost arhitektonskog izraza u celini, po
osnovu specifinog programa ili po pojavnosti u
prostoru (K-10).

Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti:

- stilska reprezentativnost (K-11);

- ambijentalna vrednost - posebne vrednosti i
specifinosti osim onih vrednosti koje su
navedene pod K-4 (K-12).


5.3.4. Nagrade, priznanja i afirmativni prikazi u
publicistici

Pri vrednovanju mnogih objekata i urbanih celina uzeto
je u obzir da su ta dela ili njihovi autori za njih dobili
nagrade i priznanja strukovnih organizacija ili drugih
institucija kao to su: Velika nagrada SAS,
Sedmojulska nagrada, Oktobarska nagrada, Godinja
nagrada SAS, nagrade i priznanja Salona arhitekture.
Takoe su uzeti u obzir i afirmativni prikazi u strunoj i
ostaloj publicistici i u medijima. Ovaj kriterijum, kao
dodatni, nije posebno indeksiran poput gore
navedenih.


5.3.5. Definicije pojmova

Reim potpune zatite za objekte podrazumeva
ouvanje izvorne arhitekture objekta. Ne iskljuuje se
mogunost delimine izmene namene unutar objekta,
uz uslov ouvanja autentinosti i arhitektonskih
kvaliteta objekta.

Reim delimine zatite za objekte podrazumeva
mogunost izvesnih intervencija na objektima, koje ne
bi ugrozile osnovne prepoznate vrednosti samog
objekta i njegovog okruenja.

Reim potpune zatite za arhitektonsko-urbanistike
celine podrazumeva ouvanje izgraenog fonda u
celosti bez ikakvih intervencija. Ne iskljuuje se
mogunost delimine izmene namene unutar
pojedinanih objekata u okviru celine uz uslov
ouvanja autentinosti i arhitektonskih kvaliteta
objekta.

Reim delimine zatite arhitektonsko-urbanistikih
celina podrazumeva ouvanje postojeih vrednosti
urbanistiko-arhitektonskog koncepta i njegovo dalje
unapreivanje u smislu remodelacije i poboljanja
standarda komplementarnih sadraja stanovanja,
obavezno potujui autentine vrednosti urbanizma i
arhitekture moderne.

Kriterijumi za izbor objekata i arhitektonsko-
urbanistikih celina, arhitektonska pravila za
eventualne intervencije na objektima i urbanistike
preporuke za intervencije u okviru arhitektonsko-
urbanistikih celina dati su uz spisak objekata i
arhitektonsko-urbanistikih celina.

Poseban tretman neposrednog okruenja se primenjuje
za pojedinane objekte moderne arhitekture koji se
nalaze u ulinom nizu. Takvi objekti ne treba da budu
ugroeni izgradnjom susednih objekata.



107
5.3.6. Urbanistike preporuke za pojedine celine
u reimu delimine zatite

Urbanistike preporuke za dalji tretman vrednih
urbanistiko-arhitektonskih celina koje treba delimino
tititi ugraene su u odgovarajue delove teksta. Ovde
se daju preporuke za sledee celine:

Staro Sajmite, Novi Beograd - K-5; afirmacija
memorije mesta. Rekonstrukcija urbane matrice u
smislu horizontalne i vertikalne regulacije.
Revitalizacija postojeih objekata i izgradnja novih
objekata savremenog sadraja i oblikovanja.

Centralna zona Novog Beograda - blokovi 21-26 i 28-
30 - K-6; K-11; ouvanje i unapreenje autentinih
vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. Obavezan
javni anketni urbanistiko-arhitektonski konkurs za
idejno programsko-prostorno reenje.

Blok 16 na Novom Beogradu (palata "Ue") - K-5; K-
11; ouvanje karaktera bloka sa objektom repernog
znaaja uz mogunost dogradnje aneksnog dela.
Obavezan javni urbanistiko-arhitektonski konkurs za
idejno reenje.

Potez ulice Jurija Gagarina - K-5; uobliavanje
karaktera gradskog bulevara. Obavezan javni anketni
urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno
programsko-prostorno reenje.

Blokovi 44, 45 i 70 u Novom Beogradu - K-4; K-5; K-
11; ouvanje postojeih vrednosti urbanistiko-
arhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapreivanje
u smislu remodelacije i poboljanja standarda
komplementarnih sadraja stanovanja obavezno
potujui autentine vrednosti urbanizma i arhitekture
moderne.

Sredinji pojas blokova 61-64 u Novom Beogradu - K-
12; park sa javnim sadrajima u sredinjem delu
blokova. Obavezan javni anketni urbanistiko-
arhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno
reenje.

Radniko naselje u elezniku - K-11; K-12; ouvanje
urbane matrice uz revitalizaciju postojeih objekata.

Beogradski sajam - K-5; K-6; K-12; ouvanje
postojeih arhitektonsko-urbanistikih vrednosti i
nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu.

Kompleks astronomske opservatorije na Zvezdari, K-1;
K-10; K-8; ouvanje postojeih arhitektonsko-
urbanistikih vrednosti i nastavak izgradnje u
paviljonskom sistemu.

Filmski grad u Koutnjaku - K-6; ouvanje postojeih
arhitektonsko-urbanistikih vrednosti, uklanjanje dela
graevinskog fonda i nastavak izgradnje u
paviljonskom sistemu.

inovnika kolonija, Bulevar JA - K-1; K-4; K12;
ouvanje postojeih arhitektonsko-urbanistikih
vrednosti i intervencije sa potovanjem autentinosti
autorske arhitekture individualne izgradnje.

U ovom generalnom planu predloeno je 128 objekata
epohe moderne u reimu potpune zatite i 14 objekata
epohe moderne u reimu delimine zatite, kao i 14
urbanistiko-arhitektonskih celina epohe moderne u
raimu potpune zatite i 11 urbanistiko-arhitektonskih
celina epohe moderne u reimu delimine zatite.

Da bi se sa dovoljnom pouzdanou koristili estetski
kriterijumi u okviru ovih arhitektonskih dela, uveden je
i dodatan kriterijum obavezne vremenske distance od
10 godina za primenu kriterijuma zatite. U 2002.
godini, poslednja godina iz koje se dela vrednuju i tite
je 1993. godina, a ima ukupno 126 dela.

Spisak objekata (koji je dat u dokumentaciji
Generalnog plana, deo 7) nije konaan nego inicijalan.
Mogue je da, na osnovu kriterijuma postavljenih u
ovom planu, kako vreme bude proticalo, u spisak budu
uneti i novi objekti.

5.4. Zatita prirode i prirodnih dobara

Na podruju Generalnog plana Beograda nalazi se
relativno mali broj prirodnih specifinosti i retkosti
koje, prema klasinom gleditu o zatiti prirode, treba
staviti pod zatitu. Ova konstatacija navedena je jo
1970. godine u Studiji o zatiti prirode i prirodnih
objekata na uem i irem podruju grada Beograda,
koju je izradio Republiki zavod za zatitu prirode SR
Srbije. Naime, tri velike ekoloke grupe predela -
bioma, ija podruja obuhvata teritorija GP, danas su
visoko modifikovane.

U biomu stepa i umostepa, u severnom ravniarskom
delu gradskog podruja, zastupljene su ratarske
kulture intenzivne poljoprivrede. Od izvorne vegetacije,
posebno umske, gotovo da nema nikakvih ostataka.
Pejsa je jednolian i ima srazmerno malo elemenata
koji ga bar donekle oivljavaju.

Biom junoevropskih listopadnih uma vodoplavnog i
nizijskog tipa, u nizinama pored reka, u znatnoj meri je
modifikovan. Pre izgradnje nasipa i izvoenja
melioracionih radova ovi predeli su najveim delom
predstavljali ritove i bare, ostatke starih renih korita i
rukavaca (mrtvaje i starae) sa movarnom i barskom
vegetacijom i faunom. Melioracionim radovima su u
najveem delu osposobljeni za intenzivnu
poljoprivredu, ime je izgubljen njihovi izvorni
karakter.

U biomu submediteranskih uma sa hrastom sladunom
i cerom, u junom delu gradskog podruja, razvijena je
gusta mrea naselja. Dominira usitnjen posed i
ekstenzivna poljoprivreda. U niim podrujima
zastupljeno je ratarstvo i voarstvo, a delimino i
vinogradarstvo. Na zemljitima nepovoljnim za
poljoprivredu zadrale su se ume. Za razliku od
108
drugih tipova predela, predeli ovog bioma obiluju
raznovrsnou, izrazitim vizurama i kontrastima.

Stepen modifikacije prirode i predela na podruju GP
Beograda namee potrebu primene savremeno
shvaene zatite prirode tj. integralne ili integrisane
zatite prirode. Njen zadatak je profilisati, odnosno
uticati na sve namene prostora, u smislu integracije
mera zatite prirode i zatite ivotne sredine.
Formiranje sistema slobodnih i zelenih povrina je
jedan od znaajnih instrumenata integralne zatite
prirode na nivou grada.


5.4.1. Zatiena prirodna dobra

Prema podacima iz Centralnog registra zatienih
prirodnih dobara, saglasno Zakonu o zatiti ivotne
sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92,
53/93, 67/93, 48/94, 25/95 i 53/95) na teritoriji grada
zatieni su sledei objekti:

- Spomenici prirode. Botanikog karaktera: Savski
venac (12 lokaliteta sa zatienim pojedinanim
stablima), Stari grad (sedam lokaliteta sa
zatienim pojedinanim stablima i Botanika
bata "Jevremovac"), Vraar (dva lokaliteta sa
zatienim pojedinanim stablima), Zemun (jedan
lokalitet sa zatienim pojedinanim stablima);.
Geolokog karaktera: Savski venac (jedan
lokalitet), Stari grad (jedan lokalitet), Palilula
(jedan lokalitet).

- Rezervati prirode: ukarica (2 rezervata prirode).

- Prostorne kulturno-istorijske celine: dve celine.

- Zatiena okolina nepokretnog kulturnog dobra: 5
zatienih okolina.

5.4.2. Evidentirane lokacije za koje nisu doneta
reenja o zatiti

Pored zatienih prirodnih dobara, evidentirane su
prirodne vrednosti za lokacije / objekte koji se nalaze
na teritoriji GP, za koje jo nisu doneta reenja o
zatiti.

- Spomenici prirode. Geoloko - morfolokog
karaktera: Geoloki profili (ukarica 7 lokaliteta,
Vodovac etiri lokaliteta, Grocka jedan lokalitet,
Savski venac dva lokaliteta, Zemun jedan lokalitet,
Novi Beograd jedan lokalitet, Rakovica etiri
lokaliteta); Peine (Sremica jedan lokalitet, ukarica
jedan lokalitet); Jezera (Sremica jedan lokalitet);
Botanikog karaktera: Stari grad (dva lokaliteta sa
zatienim pojedinanim stablima), ukarica (dva
lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima); Vraar
(dva lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima).

- Rezervati i / ili predeo izuzetnih odlika: etiri
lokaliteta.

5.4.3. Evidentirane povrine sa posebnim
prirodnim vrednostima:

- Park ume: Palilula (jedan lokalitet), Vodovac (jedan
lokalitet), Zvezdara (jedan lokalitet), Savski venac
(devet lokaliteta), ukarica (etiri lokaliteta).

- Parkovi: Stari grad (tri lokaliteta), Palilula (jedan
lokalitet), Zvezdara (dva lokaliteta), Vraar (tri
lokaliteta), Vodovac (etiri lokaliteta), Savski venac
(deset lokaliteta), Novi Beograd (tri lokaliteta), Zemun
(est lokaliteta).

- Ritovi: tri lokaliteta.

- Ade: tri ade i manje ade na Savi.

Gotovo svi navedeni zatieni i evidentirani objekti
kartirani su u Karti trajnih dobara Beograda. Spisak sa
nazivima lokaliteta i vrstom dobra dat je u
dokumentaciji plana.

Prirodna dobra, koja su danas pod zatitom, razliitog
su znaaja i neujednaenog stepena ouvanosti. Bez
obzira na stepen ouvanosti, utvreni nain i mere
zatite se moraju konsekventno sprovoditi za svako
pojedinano dobro. Posebno treba obezbediti dodatne
uslove zatite za ona prirodna dobra koja su ugroena
raznim spoljnim uticajima. Ovo se odnosi na vee
prostorne celine gde se osea uticaj drugih korisnika
istog prostora i gde se vienamensko delovanje
odraava trajno na stanje i vitalnosti prirodnog dobra.


5.4.4. Strateko opredeljenje zatite prirode

U kontekstu metropolitenskog podruja Beograda
strateko opredeljenje zatite prirode i predela odnosi
se na zatitu nizijskih, movarnih i vlanih predela
Save i Dunava kao i umovitog podruja centralne
umadijske grede. U budunosti se oekuju dalja
optereenja urbo-industrijskih i agrarnih ekosistema,
te e stoga ovi predeli, sa jo uvek visokim ueem
prirodi bliskih ekosistema, biti nosioci efekata
regulacije i uspostavljanja ekoloke ravnotee na
podruju metropolitena Beograda. Shodno usvojenoj
strategiji, na uem podruju Beograda planirano je
izdvajanje novih podruja pod ogranienim reimom
zatite:

Predeo izuzetnih odlika: Veliko ratno ostrvo. Kategorija
zatite predela izuzetnih odlika obuhvata zakonom
zatien predeo koji se titi radi odravanja njegove
jedinstvenosti, rekreacionih i turistikih potencijala.

Spomenik prirode geoloko-geomorfolokog karaktera:
Zemunski lesni odsek.

Park prirode: Planom je predloeno i izdvajanje veeg
podruja, poev od Stepinog luga, Jajinaca preko
Lipovice i Guberevakih uma do Sopota, kao Parka
prirode. Deo planiranog parka prirode nalazi se na
teritoriji GP. Kategorija Parkova prirode obuhvata
109
podruja sa visokim potencijalima za turizam i
rekreaciju.

Predloge za stavljanje ovih podruja pod odreenu
vrstu zatite treba preispitati putem naknadne
inventarizacije stanja i valorizacije potencijala za
zatitu.


5.4.5. Integralna zatita prirode

Integralna zatita prirode na nivou GP realizovae se
primenom sledeih principa:

- umreavanje zatienih prirodnih dobara i vrednih
prostornih celina i njihovo integrisanje sa
sistemom slobodnih i zelenih povrina grada,

- integracija mera zatite prirode i ivotne sredine u
sve namene prostora,

- sprovoenje interesa zatite prirode na svim
nivoima planiranja.

Sva zatiena prirodna dobra i evidentirane prirodne
vrednosti za lokacije/objekte za koje jo nisu doneta
reenja o zatiti, predstavljaju fiksne elemente GP i
uneti su u Kartu trajnih dobara grada Beograda. Kao
fiksni elementi naznaena su i podruja koja su GP
predloena za stavljanje pod zatitu. Iako izdvojena
kao fiksni elementi, zatiena podruja ne smatraju se
izolovanim entitetima. Ona su ekoloki, ekonomski i
kulturno povezana sa okolinom. Zbog toga upravljanje
zatienim podrujima mora biti inkorporirano i
podrano u usvojenoj politici razvoja ireg podruja.

Pored zatienih i evidentiranih prirodnih dobara od
strane Zavoda za zatitu prirode, kao fiksni elementi
oznaeni su u ovom GP i ostali parkovi, skverovi,
prigradske i zatitne ume, tj. znaajni elementi
sistema zelenih povrina grada. Zatita ve postojeih,
formiranih zelenih povrina u njihovim postojeim
granicama je od vitalnog znaaja upravo za ivot ljudi
u gradu.

Urbanistikim pravilnikom dati su parametri i planirani
uslovi za integraciju zelenih povrina u sve namene
prostora kao i parametri, planerski uslovi i dozvoljeni
radovi za ume, bare, movare i ritove, ade,
neureena zemljita, kopove i deponije, parkove,
skverove, zelene veze - koridore, drvorede, groblja i
posebne zelene komplekse (zooloke vrtove, botanike
bate, rasadnike, izlobe cvea, arboretume i dr.).

5.5. Zatita vizura

S obzirom na dananju, veoma realnu mogunost
vizuelnog naruavanja, pa i potpunog unitavanja
ambijenata bitnih za sliku grada, izdvojene su
najvanije take sa kojih se ti ambijenti doivljavaju.
Beograd je grad sa jasno prepoznatljivom
kombinacijom reljefa i vodenih povrina. Savremena
izgradnja, sa visokim objektima koji mogu potpuno da
unite i sliku Beograda kao i sliku bilo kog drugog
grada, zahteva odgovarajua ogranienja. Dosadanje
zapostavljanje zatite bitnih gradskih panorama dovelo
je do toga da je samo puka sluajnost to se, na
primer, banjiki soliteri nisu nali ispred Avale, a i to
se neto slino "Beograanki" nije nalo u zaleu
Saborne crkve. Zbog toga neosporno i odreene uline
vizure zahtevaju zatitu. Na primer vizura pravcem
ulice Resavske ka Crkvi Svetog Marka. U ovoj fazi rada
uline vizure nisu tretirane, nego je prednost data
onim panoramama kojima je prirodni okvir, pre svega
reljef, osnovna odrednica.

U sledeem spisku navedene su stajne take koje
obavezno zahtevaju zatitu kao vidikovci, kao i glavni
pravci i uglovi vizura sa njih:

1. Kalemegdan "Pobednik" (kota 113,4);
alternativno: bastion na zavretku bedema od
Sahat kule ka Savi (kota 124). Najvaniji od svih
beogradskih vidikovaca, sa sagledavanjem dveju
klasinih gradskih panorama. Prva je panorama
Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom na
levoj strani i Savom na desnoj, do zelenila
Topiderskog brda i Koutnjaka i do Avale. Druga
panorama je ue Save sa Malim i Velikim ratnim
ostrvom reprezentativnim i zelenim prostorom
Novog Beograda i Zemunom u pozadini. S
obzirom na svoj izuzetan znaaj, ova lokacija
zahteva odgovarajue intervencije u parkovskoj
obradi neposredne okoline vidikovca.

2. Zemun - Gardo (kota 111). Najvaniji od
vidikovaca u delu grada levo od Save, sa
pogledom preko starog jezgra Zemuna
(spomenika celina), na Dunav i Beograd iza
njega, i sa Zvezdarom i vinjikim brdima u
pozadini.

3. Topider - ugao Bulevara vojvode Putnika i
naputene trase tramvaja za Dedinje (priblino
kota 122). Pogled na topidersku dolinu i okolna
uzvienja, sa dvorom na Dedinju. Nesvakidanji
ambijent nadomak centra grada, potpuno nalik na
brdovit i umom obrastao predeo, tipian za
mnogo dalje umadijsko zalee.

4. Banovo brdo - ski staza iznad Topiderskog
groblja. Pogled na beogradsku centralnu kotu sa
njenim najtipinijim delovima: Kalemegdanom,
novobeogradskom stranom i sa rekama do
Zemuna, zatim na Zvezdaru. U prvom planu je
posebno ivopisan ambijent topiderskog brda.

5. Koutnjak - kafana "Rubin" kod Filmskog grada.
Pogled na rakoviku dolinu, Manastirsku umu,
Avalu i Kosmaj.

6. Dedinje - Lisiji potok (poetak ulice Mihaila
Avramovia, kota oko 200). Pogled na Avalu
preko Manastirske ume, sa bonih strana
zatvoren uzvienjima, to lokalitetu daje posebnu
110
intimnost. Mesto je inae jako degradirano
izgradnjom zanatskih radnji i drugih objekata.

7. Zvezdara - kota 237 (kafane "Beli bagrem" i novija
"Vrh Beograda"). Lokalitet izuzetno vaan i kao
visinska dominanta. Pogled na Dunav.

8. Milievo brdo (kota 279). Izuzetna panorama
Dunava sa visine od 200 m naroito uzvodno ka
Zemunu i dalje, ali isto tako i ka jugu, ka okolini
Manastira Slanci, sa tipino umadijskim
smenjivanjem obradivih povrina i poumljenih
delova na uzvienjima.

9. Prevoj na autoputu Beograd - Ni iznad tzv.
"mokrolukih pumpi". Zanimljiva granica izmeu
intenzivno urbanizovane gradske teritorije i
umom obrasle, jasno definisane predeone celine
Bubanj potoka (Stepin lug). Pogled je podjednako
atraktivan i na jednu i na drugu stranu, ka severu
i ka jugu, sa poznatim "faktorom iznenaenja",
naroito kada se iz grada silazi u Bubanj potok.

10. Avala sa ve poznatim kvalitetima vidika,
neometanog bilo na koju stranu da se gleda.

11. Lokalitet vidikovca utvren DUP-om poteza du
ulice Vojvode Stepe.

5.6. Zatita ivotne sredine

Strategija zatite ivotne sredine u ovom planu zasniva
se na naelima integralnosti i prevencije prilikom
privoenja prostora nameni i izgradnje novih objekata
na osnovu procene uticaja na ivotnu sredinu svih
glavnih planskih reenja, programa, projekata i
aktivnosti za sprovoenje plana, naroito u odnosu na
racionalnost korienja resusa, mogue ugroavanje
ivotne sredine i efektivnost sprovoenja mera zatite.

Mere za smanjenje zagaenosti ivotne sredine
utvruju se putem integralno planiranje namene
zemljita u cilju prostornog razdvajanja zagaivaa i
osetljivih namena, primenu zakonske regulative iz
oblasti zatite ivotne sredine u cilju primene istijih
proizvodnih tehnologija i smanjenja emisije otpadnih
materija, poboljanje efikasnosti kontrole kvaliteta
inilaca ivotne sredine i kroz ukljuivanje javnosti u
donoenje odluka po pitanjima zatite ivotne sredine.


5.6.1. Zatita vazduha i zatita od buke

Lokacije za razvoj privrednih delatnosti planirane su
utvrivanjem zatitnih odstojanja izmeu stanovanja i
privrednih zona za potrebe industrije, graevinarstva,
saobraajnih usluga, skladitenja i drugih delatnosti
koje u veoj meri mogu negativno uticati na ivotnu
sredinu. Za konkretne objekte obavezna je izrada
detaljne procene uticaja na ivotnu sredinu, a za
privredne zone strateka kumulativna procena uticaja
na ivotnu sredinu u okviru dokumentacije za
regulacioni plan zone.

Smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke planira
se kroz izgradnju autoputske obilaznice oko grada,
istone tangente unutranjeg magistalnog prstena,
novog prelaza preko Save i istone deonice spoljnje
magistralne tangente. U okviru regulacionih planova i
urbanistikih projekata za nove ili rekonstruisane
deonice autoputeva, magistralnih puteva i sabirnih
ulica prvog reda, kao i za nove trase inskih linija,
obezbediti zatitne pojaseve i druge mere zatite na
osnovu procene uticaja saobraaja na ivotnu sredinu.

Nastavkom realizacije programa toplifikacije i
gasifikacije obezbediti smanjenje emisije iz
individualnih loita. Posebnim programom tednje i
efikasnijeg korienja energije u domainstvima i
zgradama obezbediti uslove za razvoj proizvodnje
kvalitetnih izolacionih materijala i graevinske
stolarije, ukljuujui i podsticajne uslove za njihovu
nabavku i ugradnju u postojee i nove zgrade.

Uskladiti standarde za kvalitet vazduha sa evropskim
standardima. Posebnim projektom obezbediti uslove za
metodoloko i tehnoloko unapreenje sistema
monitoringa kvaliteta ivotne sredine u skladu sa
evropskom praksom i standardima.

Na osnovu lokalnih potencijala za korienje
obnovljivih oblika energije (Suneva energija,
geotermalna energija, vetar) odgovarajuim
programima treba stimulisati upotrebu ovih izvora
energije kao bitnu komponentu odrivog razvoja
grada.


5.6.2. Zatita voda i zemljita

Zemljite i vodene povrine u podruju zatite izvorita
vodosnabdevanja, u skladu sa lanom 45. Zakona o
vodama, moraju biti zatieni od namernog ili
sluajnog zagaivanja i drugih uticaja koji mogu
nepovoljno delovati na izdanost izvorita i
zdravstvenu ispravnost vode.

Zbog brojnih zagaivaa na podruju ue i ire zone
zatite izvorita, posebnim programom utvrditi
probleme ugroavanja kvaliteta ivotne sedine u tom
podruju, sa predlozima za novo utvrivanje zona
zatite izvorita, mera zatite ivotne sredine od
prisutnih zagaivaa i obezbediti uspostavljanje
sistema monitoringa kvaliteta zemljita i podzemnih
voda.

Zona neposredne zatite izvorita ograuje se
odgovarajuim tipom ograde i du ograde postavljaju
se table sa tekstom upozorenja. Dozvoljeno je da se
pojas neposredne zatite zaseje travom i rastinjem
plitkog korena, bez upotrebe hemijskih sredstava i
vetakih ubriva.

Obavezno je ureenje i odravanje ue zone zatite
izvorita koje obuhvata:

111
- povrinsko ureenje terena,

- uklanjanje nehigijenskih objekata,

- rekonstrukciju, dogradnju ili izmetanje postojeih
stambenih, infrastrukturnih i privrednih objekata
radi obezbeivanja potrebnog stepena zatite
okoline izvorita,

- zabranu graenja novih investicionih objekata koji
nisu u funkciji vodosnabdevanja,

- zabranu skladitenja vrstog, industrijskog i
opasnog otpada,

- zabranu transporta opasnih i tetnih materija,

- zabranu upotrebe vetakih ubriva i hemijskih
sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, i

- redovnu kontrolu namenskog korienja zemljita.

Na podruju ire zone zatite vodoizvorita uspostavlja
se reim selektivnog sanitarnog nadzora i zatite od
zagaivanja ivotne sredine primenom sledeih
preventivnih mera:

- nije dozvoljena izgradnja objekata koji na bilo koji
nain mogu zagaditi vodu ili zemljite ili ugroziti
bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata,

- zabrana izgradnje industrijskih i drugih objekata
ije otpadne materije mogu zagaditi vodu i
zemljite,

- ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi
pod uslovom da se u njihovom projektovanju i
izvoenju obezbedi kanalisanje i preiavanje
otpadnih voda u skladu sa standardima
propisanim zakonom,

- postojei industrijski objekti moraju u skladu sa
zakonom obezbediti kanalisanje i preiavanje
otpadnih voda,

- u podruju ire zone zatite dozvoljena je izgradnja
objekata namenjenih za rekreaciju i turizam, pod
uslovima zatite ivotne sredine propisane
zakonom,

- vrsti otpad sakupljati samo na vodonepropusnim
povrinama, a trajno odlaganje otpada obezbediti
na sanitarnim deponijama izvan ire zone zatite,

- nije dozvoljena intenzivna upotrebe pesticida,
herbicida i vetakih ubriva na zemljitu koje se
koristi u poljoprivredne svrhe,

- zabranjuje se transportovanje i skladitenje opasnih
i otrovnih materija.

U pojasu zatite irine 2,5 m sa svake strane du
cevovoda sirove vode zabranjuje se izgradnja
objekata i druge aktivnosti koje mogu zagaditi
zemljite ili ugroziti bezbednost cevovoda.

Na podrujima grada bez gradske kanalizacione mree
za prikupljanje otpadnih voda koristiti vodonepropusne
septike jame. Pri izdavanju akta o urbanistikim
uslovima, odnosno izvoda iz plana, dimenzije svake
pojedinane jame odrediti na osnovu potronje vode i
kapaciteta raspoloivih cisterni za odvoenje otpadnih
voda. Posebnom studijom definisati lokacije za istovar
cisterni sa otpadnim vodama.

Posebnim programima sanacije reiti problem divljih
deponija komunalnog, graevinskog i industrijskog
otpada. Planom detaljne regulacije i projektom
sanacije deponije u Vini obezbediti ispunjenje
domaih i evropskih propisa i standarda za gradske
deponije i zatitu zemljita, voda i vazduha u irem
podruju lokacije deponije.

5.6.3. Zatita od hemijskih udesa i jonizujueg
zraenja

Zatitu od hemijskih udesa i zagaivanja ivotne
sredine pri proizvodnji, prevozu i skladitenju opasnih
materija u postojeim i novim postrojenjima i
instalacijama ostvariti preventivnim merama koje
obuhvataju: izbor adekvatne lokacije koja zadovoljava
uslove za zatitno odstojanje, primenu tehnologija sa
manje toksinim materijama, poboljanje tehnoloke
pouzdanosti i sigurnosti postrojenja, izradu analize
opasnosti i plana zatite od udesa. Primenom
standarda JUS-ISO 14000 obezbediti unapreenje
ekoloke politike u preduzeima, u okviru koje treba
reavati i probleme upravljanja ekolokim rizikom u
regularnim uslovima proizvodnje i u sluaju hemijskih
udesa.

Reavanje problema upravljanja ekolokim rizikom pri
transportu opasnih materija kroz Beograd zavisie od
dinamike privoenja industrijskih zona nameni, te e
se trase prevoza opasnih materija utvrivati posebnim
odlukama u skladu sa novim lokacijama rizinih
pogona i postrojenja, te izgraenosti novih
magistralnih saobraajnica na ulinoj mrei. U naelu
za prevoz opasnih i tetnih materija dozvoljeno je
koristiti deonice autoputeva i magistralnih puteva koji
prolaze kroz podruja nie gustine naseljenosti. Ovo
ogranienje se ne odnosi na prevoz naftnih derivata u
cisternama kapaciteta do 10 tona.

Posebnim programima obezbediti uslove za reavanje
problema tretmana i odlaganja opasnog i medicinskog
otpada.

Unapreenje upravljanja rizikom od udesa veih
razmera obezbediti kroz izradu studije za integralnu
procenu rizika od udesa pri skladitenju, prevozu i
korienju opasnih i tetnih materija na teritoriji grada,
ukljuujui i izradu planova zatite od udesa veih
razmera na nivou grada i optina.

112
Izraditi studiju o radijacionoj i hemijskoj opasnosti po
okolinu iz Instituta za nuklearne nauke u Vini, u
okviru nje odrediti zone ugroenosti ivotne sredine,
mere za smanjenje radijacione i hemijske opasnosti i
uslove zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi pri izradi
urbanistike i tehnike dokumentacije za igradnju
objekata unutar kompleksa instituta i izgradnju
objekata u zonama ugroenosti izvan instituta.







5.6.4. Privredne lokacije sa poveanim rizikom

Privredne lokacije sa poveanim rizikom treba da
usklade svoju delatnost sa okolinom. To su
prvenstveno privredni pogoni iz kategorija G i D iz
kategorizacije Zajednikih pravila ivotne sredine. U
ovu grupu spadaju privredne zone i proizvodni pogoni,
bez obzira na veliinu i strukturu, koje su u Centralnoj
zoni i srednjem prstenu. Grupa privrednih lokacija
zateenih u uoj zoni zatite beogradskog izvorita,
razmatrae se posebnom studijom koja je predloena
ovim GP za celokupan prostor postojee ue zone
zatite.



Tabela 74:
Preduzea i delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom (postojee stanje)

Naziv Optina Lokacija Ekoloki rizik Tip
del.
Napo-
mena
1 JAT N. Beograd Surin buka, toksine mater. D
2 Institut NN "VINA" Grocka Vina r-zraenje, r-otpad D *
3 Deponija "VINA" Grocka Vina poar, zag. voda G *
4 DUGA Palilula Viline vode poar, ekspl., toks. m. G *
5 GALENIKA Zemun Batajniki drum poar, ekspl., toks. G *
6 JUGOPETROL-ukarica Savski venac Radnika poar, ekspl. zag. voda G **
7 Toplana Novi Beograd N. Beograd Savski nasip poar, ekspl. zag. voda G
8 Toplana Dorol Stari grad Dorol poar, ekspl. zag. voda G
9 TEHNOGAS Rakovica R. Vujovia poar i eksplozija G
10 BEOPETROL-Ostrunica ukarica Savska poar, ekspl. zag. voda G
11 GRME Zemun Autoput poar, ekspl., toks. m. G
12 Rafinerija nafte "BGD" Palilula Panevaki put poar, ekspl., toks. m. G *
13 GRME-Balkan Palilula Panevaki put poar, ekspl., toks. m. G +
14 TEHNOHEMIJA Palilula Viline vode poar, ekspl., toks. m. V *
15 FOB N. Beograd Savski nasip toksine materije V *
16 BIP - Mostar Savski venac Bul. V. Putnika toks. mat. (amonijak) V **
17 BIP - Skadarlija Stari grad Cetinjska toks. mat. (amonijak) V **
18 REKORD Rakovica Patr. Dimitrija poar, ekspl., toks. m. V *
19 Beogradski vodovod ukarica Maki toks. mat. (hlor) V
20 Beogradski vodovod N. Beograd Beanija toks. mat. (hlor) V
21 Beogradski vodovod ukarica Banovo Brdo toks. mat. (hlor) V
22 eerana-Vrenje Savski venac Radnika zag. voda, toks. mat. V **
23 Petrolgas Palilula Ova poar i eksplozija V
24 F. hartije Avala-ada Palilula Ada Huja zagaivanje voda V
25 Hempro Zemun Autoput poar, ekspl., toks. m. V
26 Bukulja Zvezdara V. Kosanovia poar, ekspl., toks. m. V **
27 Ranirna stanica ukarica Maki poar, ekspl., toks. m. V *
28 el. stanica Dunav Palilula Viline vode poar, ekspl., toks. m. V *
29 el. stanica, Bgd Savski venac Savski most poar, ekspl., toks. m. V *
30 el. stanica, Ova Palilula Ova poar, ekspl., toks. m. V
31 el. stanica, Zemun Zemun Zemun poar, ekspl., toks. m. V
32 Kafilerija, krematorijum Palilula Ova mirisi, toks. mat. V *

* Uskladiti delatnost sa zakonskim odredbama za zatitu ivotne sredine
** Premetanje delatnosti na ekoloki povoljniju lokaciju.








113
5.7. Geotehniki aspekti zatite prirodne sredine

Geotehniki uslovi zatite prirodne sredine odnose se
pre svega na zatitu tla i podzemnih voda od
zagaenja, zatim fizike degradacije tla (pod uticajem
kako tehnogenih, tako i prirodnih procesa) i zatite
ljudi i materijalnih dobara od dejstva endogenih i
egzogenih procesa. Problemi ugroavanja i
naruavanja prirodne sredine intenzivniji su u urbanim
sredinama vie nego bilo gde drugde u njima, osim
najgue naseljenosti stanovnitva, dolazi i do
superponiranja uticaja tehnogenih i prirodnih procesa.
Prirodni procesi pod uticajem urbanizacije mogu biti
intenzivirani, ali i zaustavljeni ili mogu se javiti na
sasvim novim lokacijama. Na taj nain dolazi do
promena u geolokoj sredini koje mogu biti fizikog,
hemijskog ili dinamikog karaktera. Ovim promenama
su pre svega zahvaene povrine terena, plitko
podzemlje i podzemne vode, a savremenim zahtevima
urbanizacije i dublji delovi terena.

Promene u geolokoj sredini koje su posledica
urbanizacije ilustruju brojni primeri. esto dolazi do
aktiviranja klizita, kako fosilnih, tako i novih. Tipian
primer je Dunavska padina sa brojnim primirenim
klizitima, koja su intenzivnom izgradnjom ponovo
aktivirana (klizita u Mirijevu, na Karaburmi, u Vinjici i
dr.). Dotrajala vodovodna i kanalizaciona mrea je
uzrok nekontrolisanog uputanja veih koliina vode u
tlo, to za posledicu ima neravnomerno sleganje
terena, naroito u lesu (propadanje laguma u
Zemunu, propadanje objekata u centralnom delu grada
u ul. Zmaj Jovinoj - tedionica Beobanke i na
Kosanievom vencu - Saborna crkva, kao i vei broj
stambenih objekata u gradu). Na prostoru lesnog
odseka registrovani su odroni i osetljivost lesa na visok
vodostaj Dunava. Izgradnja se ne dozvoljava 50 m od
Dunava i 20 m od ivice lesnog odseka u gradskom
podruju. Ukoliko se planira gradnja u neposrednoj
blizini ovih granica, detljanim istraivanjima definisati
uslove gradnje. Lagumi, koji su registrovani kao
zatieni objekti u odseku ili su naputeni, obavezuju
poseban reim i uslove gradnje.

Urbanizacija je dosta uticala i na promenu reima i
kvaliteta podzemnih voda. Na promenu reima uticali
su: crpenje vode, izgradnja podzemnih objekata,
duboko fundiranje. Kvalitet vode su oslabili mnogi
zagaivai, prvenstveno industrijski otpaci, zatim
kanalizacija, povrinska voda koja je puna nafte, tekih
metala i masti i drugo. Zato je kvalitet vode doveden
do granice upotrebljivosti. U dubljim izdanima voda je
hemijski ista. Tehnogeni uticaji na urbanom prostoru
mogu da dovedu i do stihijskih ili akcedentnih
promena, koje nastaju kao posledica havarije ili greke
na objektima ili instalacijama, kao to je sluaj
izlivanja opasnih materija u aluvijalne sedimente Save
nadomak beogradskog izvorita Maki, ili isputanje
piralena na Beaniji. Osim ovih, postoje i pozitivni
uticaji urbanizacije na razvoj prirodnih procesa.
Nestabilne padine saniraju se izgradnjom zatitnih
objekata i dreniranjem terena, tetni uticaji
podzemnih voda ublaavaju se nasipanjem terena i
eksploatacijom voda bunarskim sistemima i izradom
betonskih povrina i saobraajnica, erozija se
zaustavlja izgradnjom obaloutvrdne mree i nasipima.

Geoloka sredina u urbanim prostorima je, moe se
zakljuiti, izloena brojnim i vrlo intenzivnim uticajima,
koji je u manjoj ili veoj meri degradiraju. Zbog toga
njeno korienje, ali i mere zatite moraju biti
adekvatno pripremljene i primenjene. Uslov uspene
zatite i unapreenje geoloke sredine je u
organizovanom istraivanju, evidentiranju i kontroli
(monitoring) procesa koji se u njoj dogaaju ili na nju
deluju kao spoljni agensi.


5.8. Ogranienja urbanog razvoja u odnosu na
vodozahvatna podruja i njihove zatitne zone

Izmeu ostalih problema najbitniji problemi vezani su
za izvorita Beograda i kontaktna podruja:

- izvorita pokazuju sve znakove preterane
eksploatacije;

- kvalitet sirove vode pribliava se kvalitetu rene
vode;

- u sluaju izuzetnih situacija (udarnih zagaenja) u
Savi i Dunavu, grad nema mogunost da aktivira
neko rezervno izvorite;

- postojea izvorita vode za pie izrazito su
ugroena nekontrolisanom izgradnjom
industrijskih pogona, divljom gradnjom, irenjem
smetlita i drugim negativnim uticajima iz
neposredne i ire urbane u suburbane zone.

Gradske vode, pogotovu one koje se koriste za
vodosnabdevanje iz podzemnih i povrinskih izvorita,
moraju se posmatrati kao resurs i kao indikator
zdravlja graana grada Beograda.

Korienje i zatita voda koje slue za
vodosnabdevanje pokriva zakonska regulativa od
Republikih zakona i propisa do gradskih i to:

Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS" br. 46/91)

Ovaj zakon u lanu 9. definie oblast koju ureuje, a to
je: zatita od tetnog dejstva vode, korienje i
upravljanje vodama kao dobrima od opteg interesa,
uslovi i nain obavljanja vodoprivredne delatnosti,
organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i
nadzor nad sprovoenjem ovog zakona.

Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i
podzemne vode, ukljuujui vodu za pie, termalnu i
mineralnu vodu.

Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona i
pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje
vodom za pie ("Slubeni glasnik RS", br. 33/78)

114
Ovaj pravilnik u l. 1, 2, 5. i 6. blie propisuje nain
odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne
zatite objekata za snabdevanje vodom za pie.

U cilju zatite vode za pie od namernog ili sluajnog
zagaivanja, kao i od drugih tetnih dejstava koja
mogu trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za
pie i izdanost izvorita, odreene su zone i pojasevi
sanitarne zatite:

- zona neposredne zatite (zona strogog nadzora);

- ua zona zatite (zona ogranienja);

- ira zona zatite (zona nadzora); i

- pojas zatite.

Zona neposredne zatite sa svim objektima,
postrojenjima i instalacijama obezbeuje se
ograivanjem. U ovoj zoni zatite, dozvoljen je pristup
samo licima zaposlenim u vodovodu koji su pod
zdravstvenim nadzorom. Ova zona moe se koristiti
samo kao senokos, ali bez upotrebe ubriva, pesticida i
herbicida ija upotreba moe zagaditi vodu.

Uu zonu zatite ini povrina zemljita pod
specijalnim nadzorom na kojoj nije dozvoljena
izgradnja objekata, postavljanje ureaja i vrenje
radnji koje mogu na bilo koji nain zagaditi vodu i
mora biti vidno oznaena.

U uoj zoni zatite, koja se ne ograuje, zemljite se
moe koristiti u poljoprivredne svrhe. U ovoj zoni
moe se ograniiti upotreba pojedinih vrsta ubriva,
pesticida i herbicida.

Reenjem o odreivanju zona i pojaseva sanitarne
zatite za izvorita koja se koriste za snabdevanje
vodom za pie na podruju grada Beograda ("Slubeni
list grada Beograda", br. 44/88) definiu se zone i
pojasevi sanitarne zatite beogradskog izvorita -
opisno i preko brojeva parcela.
Reenje o nainu i merama zatite u uoj zoni
sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda
("Slubeni list grada Beograda", broj 8/86)

Ovim reenjem odreuje se nain odravanja i mere
zatite u uoj zoni sanitarne zatite za izvorita koja se
koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju
grada Beograda.

U ovoj zoni sanitarne zatite izvorita zabranjeno je
graenje svih investicionih objekata, skladitenje
vrstih otpadaka, jalovine, tenih goriva i maziva,
otrova i drugih tetnih materija (kiseline, baze, soli,
razreivai i sl.) koje mogu zagaditi povrinske ili
podzemne vode, sidrenje plovnih objekata za prevoz
opasnih materija van sidrita koja su za reku Savu
odreena u skladu sa Zakonom o unutranjoj plovidbi i
Odlukom kapetanije pristanita, iskljuivo za sidrenje
tih polovnih objekata, isputanje i prosipanje materija
koje su po svom sastavu opasne i tetne za podzemnu
vodu i otvorene vodotoke, izgradnja senkrupa,
drenanih i infiltrirajuih bazena i bunara kao i
isputanje otpadnih voda i drugih materijala opasnih
za zagaivanje podzemnih voda i renih tokova,
isputanje otpadnih voda i materijala iz medicinskih i
drugih organizacija koje koriste radioizotope; zatim
isputanje voda iz klanica, fabrika koa i tutkala; voda
iz industrije crne i obojene metalurgije i proizvodnje i
prerade nafte; hemijske industrije; industrije papira i
celuloze i elektroindustrije; tekstilne industrije i
industrije gume i brodogradnje kao i voda iz
industrijske proizvodnje i prerade nemetala,
skladitenja ljunka i peska, kopanje i odvoenje
pokrovnog sloja zemlje kao i zamena ljunkovitih i
peakih slojeva zemljom ili drugim materijalom,
proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda na zanatski i
industrijski nain, pruanje usluga, upotrebom
hemikalija, upotreba pesticida koji sadre sledee
aktivne supstance, aldikarb, endosulfan, cinkfosfid,
HCH, DDT i jedinjenja na bazi ive, zatim garairanje i
servisiranje motornih vozila i maina sa pogonom na
naftu i naftne derivate, gajenje stoke i pernate ivine
na industrijski nain, prerada mesa i ivotinjskih
otpadaka, sahranjivanje i zakopavanje uginulih
ivotinja.

Zabrana iz prethodnog stava ne odnosi se na objekte
sportskog-rekreacionog centra za dnevni boravak na
Adi Ciganliji izgraenih u skladu sa DUP i
rekonstrukciju postojeih objekata u cilju poboljanja
tehnolokog procesa i obezbeivanja uslova za zatitu
povrinskih i podzemnih voda od zagaivanja, bez
prostornog irenja postojeih kompleksa i uz
prethodno sprovoenje pojedinanih mera zatite
(odnosi se na postojee objekte u vreme donoenja
ovog pravilnika).

Postojei objekti koji su prikljueni na gradski
kanalizacioni sistem, moraju ugraditi ureaje za
preiavanje otpadnih i atmosferskih voda.

Reenje o nainu odravanja i merama zatite u iroj
zoni sanitarne zatite izvorita Beogradskog vodovoda
("Slubeni list grada Beograda", broj 29/87)

ira zona zatite prema ovom pravilniku definie se
dvema zonama, zonom pojaanog nadzora koja se
granii sa uom zonom zatite i zonom nadzora.

U zoni pojaanog nadzora zabranjuje se proizvodnja
nafte i naftnih derivata, proizvodnja i prerada crne i
obojene metalurgije, proizvodnja lekova,
farmaceutskih hemikalija i ostalih hemijskih proizvoda,
skladitenje opasnih materija, izgradnja deponija i
odlagalita mulja iz ureaja za preiavanje,
uputanje otpadnih voda, izgardnja farmi bez
posebnih mera zatite i drugo.

Analizirajui postojee stanje izgraenosti teritorije
grada Beograda, pri izradi GP, uoen je veliki broj,
uglavnom privrednih objekata, po celoj teritoriji ue
zone zatite. Ovi objekti na lokacijama sagraeni su u
razliitim periodima, ak i u neposrednoj prolosti.
115

Tako sa jedne strane imamo strogu zakonsku
regulativu, a sa druge veliki broj objekata visokog
rizika sa stanovita mogunosti zagaenja izvorita (u
tabeli dato 39 lokacija sa 47 korisnika, bez
kanalizacionih ispusta na ovoj teritoriji).

S obzirom da je problem evidentan, predlaemo da se
izradi detaljna analiza uticaja ovih objekata na
izvorite, sa sanacionim programom zatite izvorita i
predlogom redefinisanja postojee zakonske
regulative, a u skladu sa zakonima Evropske unije.

Detaljna analiza uticaja objekata na uu zonu zatite
izvorita trebalo bi da sadri:

- uporednu analizu kvaliteta sirove vode za period u
kome se merenje i kontrola vri i to za vodu u
Savi i za sirovu vodu na izvoritu, tj. na mestima
crpljenja;

- kvalitet sirove vode u neposrednoj blizini pomenutih
objekata - lokacija;

- popis svih izgraenih objekata na lokacijama u
uoj zoni zatite, kao i onih na samoj granici ue
zone, sa opisom tehnolokih procesa za svaku
pojedinanu lokaciju. Podaci o lokacijama morali
bi da sadre koliinu i kvalitet isputenih voda,
tehnolokih, sanitarnih i zaprljanih atmosferskih,
kao i nain i mesta evakuacije istih;

- mogunost akutnog i trajnog zagaenja izvorita u
vanrednim, havarijskim, situacijama, kao i drugih
analiza potrebnih za sagledavanje problema.

Sanacioni program trebalo bi da sadri, pored osnovnih
mere zatite izvorita i stav prema svakoj pojedinanoj
lokaciji, sa merama zatite koje garantuju sigurnost
kako u redovnim, tako i u vanrednim situacijama,
ukoliko se predlae zadravanje objekata u ovoj zoni
zatite.

Stavovi i zakljuci iz analize postojeeg stanja i
sanacionog programa zatite izvorita, trebalo bi da
budu osnov za redefinisanje vaee zakonske
regulative, koja u svom konanom obliku mora
uvaavati stavove zakonske regulative Evropske unije.
Konani zakljuci i stavovi, dobijeni detaljnom
analizom ovog problema, bili bi elementi za
urbanistiko sagledavanje prostora ue zone zatite i
postali sastavni deo Generalnog urbansitikog plana
Beograda. U sledeoj tabeli dati su izgraeni objekti -
lokacije u uoj zoni sanitarne zatite izvorita.





Tabela 75: Izgraeni objekti u uoj zoni sanitarne zatite izvorita

Br. lok. Naziv lokacije Preiavanje Recipijent Br. K.
1 "KOMGRAP"-Tarolit, Ostrunica, Savska 26 bioloko preko kanala u teren 16
2
Skladite "JUGOLABORATORIJE", Savska
bb
reka Sava 17
3
Deponija ljunka, Ostrunica, Obrenovaki
drum bb
u teren 19
4 GRO "KOMGRAP"-autobaza i remont, Maki
hemijsko+
bioloko
kanal HMS Maki 21
5 Ranirna stanica Maki hemijsko+bioloko kanaliz.+septika jama 25
6 INOS-PAPIR, Lazarevaki drum kanalizacija 27
7
SEME - Skladite poljoprivrednih
proizvoda, Bore Stankovia 8, Maki
HMS Maki 30
8
UNIELEKTRO-Skladite, Bore Stankovia 4,
Maki
HMS Maki 31
9
JUGOLEK - Skladite, Bore Stankovia 2,
Maki
HMS Maki 32
10
BRODOTEHNIKA-Remont plovila,
Obrenovaki put 10
hemijsko reka Sava 33
11 Deponija ljunka, Obrenovaki put bb reka Sava 34
12
Garaa SIV-a i Saveznog SUP-a,
Obrenovaki put 77 i 79
HMS Maki 35
13 Radio stanica, Obrenovaki put 66 septika jama 36
14 Deponija ljunka, Obrenovaki put 66 reka Sava + teren 3715
15
RO BEOGRAD - Drvna industrija "Maki",
OOUR Komgrap, Obrenovaki put bb
HMS Maki 38
16
Stambeno naselje Makika kolonija
(stanovnika)
septika jama 39
17 Radio stanica TANJUG, Maki HMS Maki + sept. jama 40
116
18 GP JUGOREKLAM, Obrenovaki put bb HMS Maki + sept. jama 42
19
Restoran "Lovaka pria", Obrenovaki put
bb
bioloko HMS Maki + sept. jama 43
20 Restoran "Jezero", Ada Ciganlija bioloko kanal 3 - reka Sava 48
21 Kupalite "Beograd", Ada Ciganlija reka Sava + sept. jama 49
22
Vikend zona stanovanje (stanovnika), Ada
Cignalija
teren + septika jama 50
23 Restoran "Ue", Bulevar Ue bb bioloko reka Sava 73
24 GRP "KOMGRAP", Savski nasip 1-3 mehaniko reka Sava 77
25 GRO "TRUDBENIK", Savski nasip 1-3 mehaniko reka Sava 78
26
GRO "RATKO MITROVI", OOUR
"Niskogradnja", Savski nasip 1-3
mehaniko reka Sava 79
27 GRO "MOSTOGRADNJA", Savski nasip 5 mehaniko reka Sava 80
28 GRO "PLANUM", Savski nasip bb mehaniko reka Sava 81
29 GRO "PARTIZANSKI PUT", Savs. nasip bb mehaniko reka Sava 82
30 GRO "KOLORIT", Savski nasip bb mehaniko reka Sava 83
31 GRO "CRNA TRAVA", Savski nasip bb mehaniko reka Sava 84
32 JRB "BRODOREMONT", Savski nasip 7 reka Sava 85
33 Brodogradilite "Beograd", Sav. nasip 7 mehaniko reka Sava + kanalizacija 88
34 GRO "RAD", Savski nasip 9a mehaniko reka Sava 89
35
GRO "NAPRED", OOUR "Proizvodnja",
Savski nasip 9
reka Sava 90
36 Beogradske elektrane "TOPLANA" mehaniko reka Sava 91
37
Deponija ljunka kod tramvajske
okretnice, Blok 45
reka Sava 99
38
PKB "BRATSTVO", Remont poljoprivredne
opreme, Surin, Donje polje

preko kanala Sisevac i
Petrac u reku Savu
106
39
BMG tamparija
Stovarite
Fabrika betona
Skladite PVF
"BOGI" - Trans
Stovarite
Hemijska industrija "1.MAJ"
SORAK - Stilski nametaj
VEST - Hemija (stovarite)




6. SAOBRAAJ I INFRASTRUKTURA


6.1. Saobraajni sistem


6.1.1 Postojee stanje

Pokazatelji stanja saobraajnog sistema u Beogradu u
protekloj deceniji belee stalan pad, delom kao
posledica opte drutvene i politike krize koja je
zadesila zemlju, ali i kao rezultat dugogodinje
eksploatacije u reimu minimalnog ili nikakvog
odravanja, pogrenih investicija i zapostavljanja
stratekih planova razvoja saobraaja. Istovremeno,
manje planski, vie van kontrole, u Beogradu se
gradilo, grad se razvijao i prostorno i funkcionalno, to
je jo vie ispoljilo nesklad izmeu mogunosti
saobraaja i potreba gradskih funkcija. Osnovni
problemi saobraaja u Beogradu i njihove posledice
danas jesu:



- monocentrini razvoj sa visokom koncentracijom
radnih mesta u centralnoj zoni i disperzija glavnih zona
stanovanja u obodnim delovima grada: prenaglaen
intenzitet saobraaja na radijalnim pravcima i oteano
snabdevanje sadraja u centru;

- neadekvatno i nedovoljno razvijena mrea glavnih
saobraajnica: deficit kapaciteta primarne mree
posebno u periodima vrnih optereenja;

- tehnoloka zastarelost ureaja i opreme za svetlosnu
kontrolu i upravljanje saobraajem: ugroena
bezbednost, porast vremenskih gubitaka i pad nivoa
usluge;

- meanje lokalnog saobraaja sa tokovima tranzitnog i
ciljnog teretnog saobraaja na najkritinijim delovima
primarnog ulinog sistema: poveani trokovi
eksploatacije i porast buke i emisije tetnih gasova u
osetljivim delovima grada;

- nedostatak kapacitetnih vidova javnog prevoza na
najoptereenijim koridorima: nizak nivo prevozne
117
usluge u javnom gradskom i prigradskom prevozu
putnika;

- manjak javnih i namenskih kapaciteta za parkiranje:
zakrenost saobraajnih povrina automobilima i
ugroavanje osnovnih funkcija uline mree -
neometano i bezbedno kretanje vozila i peaka;

- nereeno pitanje beogradskog eleznikog vora i
tenja da se zanemari svojevremeno osnovni motiv
izgradnje novog vora - izmetanje eleznike
infrastrukture i postrojenja iz savskog amfiteatra:
investicija koja e i u budunosti zahtevati velika
sredstva;

- zapostavljen reni putniki i teretni saobraaj: i
pored izuzetnih prirodnih i geografskih pogodnosti
putniki reni saobraaj ne postoji, robni je u stalnom
opadanju i veinom se koristi za prevoz graevinskog
materijala i naftnih derivata;

- problemi u vazdunom saobraaju nastali su
uglavnom kao rezultat politike situacije: aerodrom
"Beograd" izgubio je primat koji je imao u mrei
aerodroma u ovom delu Evrope;

- odsustvo jedinstvene saobraajne politike kako na
nivou Republike tako i na nivou grada: nedefinisan
mehanizam upravljanja sistemom saobraaja,
neusaglaenost interesa, podela odgovornosti na vie
subjekata, nerazraen sistem finansiranja.

6.1.2. Ciljevi

Izvesno je da e u budunosti saobraaj u Beogradu
biti intenzivniji. Porastom standarda menjae se i
navike stanovnika, to e uticati na promene
karakteristika putovanja i saobraaja u celini. U prvom
redu, doi e do porasta mobilnosti, koja e prema
pokazateljima evropskih gradova najverovatnije
dostii nivo izmeu 2,5 i 2,7 putovanja po stanovniku
na dan. Zbog toga e i pored blagog porasta broja
stanovnika na podruju Generalnog plana (oko
1.400.000 stanovnika u 2021.), ukupan broj
putovanja dostii priblino 3,5 miliona putovanja na
dan. Pri stepenu zaposlenosti od oko 40%, koliko se
planira u 2021. godini, uee putovanja sa svrhom
odlaska na posao iznosie izmeu 15% i 16% (1984.
god. - 18%) ukupnog dnevnog broja putovanja,
odnosno oko 530.000 radnih putovanja na dan.
Dnevne neravnomernosti saobraaja e se postepeno
smanjivati. Uee vrnih optereenja iznosie 8-9%
ukupnog dnevnog saobraaja, tako da e u periodima
najveeg vrnog optereenja broj putovanja iznositi
oko 300.000 putovanja po satu. Za stepen
motorizacije procenjuje se da e u proseku iznositi 1
putniki automobil po domainstvu.

Planirani odnosi izmeu vidova saobraaja kojima e
se realizovati budua putovanja predstavljaju vanu
komponentu plana saobraaja. Imajui u vidu
mogunosti razvoja uline mree i sistema parkiranja u
centralnoj zoni Beograda, procenjeno je da uea
putovanja putnikim automobilom treba zadrati na
nivou izmeu 25 i 30%, a da javni prevoz mora da
obezbediti visok nivo usluge i kapacitete kojima e se
realizovati 45% do 50% dnevnih putovanja.
Stvaranjem uslova za ugodno i bezbedno kretanje
peaka, to je veoma vano za uspean plan,
peaenjem e moi da se ostvari izmeu 20 i 25%
unutargradskih putovanja, a izmeu 5% i 10%
dnevnih putovanja, ostvarie se biciklima, taksi
vozilima i tzv. paratranzitom, odnosno kolektivnim
vidovima prevoza na viem nivou usluge i komfora
(kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz
hendikepiranih i sl.).

Raunajui sa ovim odnosima u vidovnoj raspodeli, u
sistemu javnog prevoza oekuje se relativno blag
porast broja prevezenih putnika od oko 1,5 %
proseno godinje za period do 2021. godine, to na
kraju planskog perioda iznosi oko 775 miliona
prevezenih putnika u toku godine.

Opti ciljevi razvoja saobraajnog sistema Beograda
jesu:

- ukljuivanje Beograda u mreu evropskih
multimodalnih saobraajnih vorova,

- stvaranje uslova za razvoj saobraaja kao znaajne
privredne delatnosti Beograda,

- meusobno povezivanje (interno i eksterno) mrea
svih vidova saobraaja,

- meusobno usklaen razvoj svih vidova saobraaja,

- optimalno povezivanje svih gradskih funkcija,

- efikasno i racionalno korienje prevoznih
kapaciteta,

- poveanje nivoa usluge i bezbednosti saobraaja,

- smanjenje obima saobraaja na putnoj i ulinoj
mrei,

- poveanje privlanosti javnog u odnosu na putniki
automobilski saobraaj,

- vraanje osnovne funkcije ulicama - neometano i
bezbedno kretanje peaka i vozila,

- smanjenje tetnih uticaja saobraaja na ljude i
ivotnu sredinu i prirodno i kulturno-istorijsko
naslee, i

- racionalno korienje materijalnih i finansijskih
resursa.


6.1.3. Putna i ulina mrea

Generalno, predloeno reenje putne i uline mree
zasniva se na realizaciji tangencijalnih i prstenastih
118
saobraajnih pravaca sa zadatkom vezivanja primarnih
radijalnih pravaca na obodu centralnog i kontinualno
izgraenog podruja. Time e se stvoriti uslovi za
bolje razdvajanje i raspodelu saobraajnih tokova,
kao i mogunost alternativnog meusobnog
povezivanja pojedinih delova grada bez prolaska kroz
centralno podruje. Pored izgradnje novih putnih i
ulinih pravaca na primarnoj mrei planira se i
izgradnja i rekonstrukcija onih deonica uline mree
koji e omoguiti da se delom ve izgraeni potezi
meusobno poveu kontinualnim profilima u
funkcionalne celine. U tabeli je prikazana duina putne
i uline mree po funkcionalnim rangovima kao i
duina planirana za izgradanju i rekonstrukciju za
period do 2021. godine.




Tabela 74:

Primarna putna i ulina mrea na podruju Generalnog plana

Rang
saobraajnica
Duina (km) Planirano za
izgradnju (km)
Planirano za
rekonstrukciju (km)
Ukupno za izgradnju/
rekonstrukciju
(km)
gradski autoput 32,2 - - -
obilazni autoput 53,4 30,6 - 30,6
magistrale 233,3 50,2 22 72,2
ulice I reda 212,4 21,6 50,4 72
ulice II reda 275,1 29,1 2,6 31,7
koridori 56,6 - - -
UKUPNO: 863 131,5 75 206,5


Prvu prstenastu saobraajnicu ini obilazni Autoput od
Batajnice preko Dobanovaca, Ostrunice, eleznika i
Belog potoka do Bubanj potoka, sa koridorom preko
Vine i novim mostom na Dunavu za vezu sa
meunarodnim putem E-70 preko Paneva i Vrca za
Rumuniju. Ova saobraajnica e meusobno povezati
sve meunarodne i magistralne putne pravce koji se
stiu u Beogradu, to e omoguiti rastereenje
gradske mree od tranzitnog, naroito teretnog,
saobraaja kao i neposredniju distribuciju izvorno-
ciljnog saobraaja.
Unutar kontinualno izgraenog gradskog podruja,
predvieno je formiranje unutranjeg magistralnog
poluprstena (UMP) oko Centralne zone koju ine staro
jezgro Beograda, budui centar u Savskom amfiteatru,
stari i novi centar na Novom Beogradu i staro jezgro
Zemuna. Trasa ovog poteza, sa podruja Novog
Beograda od magistralnog pravca T6, Prua se juno
od Autoputa i eleznike pruge, du eleznike stanice
Novi Beograd (gde prihvata i koridor linije LRT za vezu
izmeu dve obale Save), prelazi preko podruja
Brodogradilita i reke Save mostom u zoni nizvodnog
pica Ade Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode
Miia prema Topideru, prihvata saobraajne tokove
sa Banovog brda i Rakovice na denivelisanoj raskrsnici
sa Patrovievom ulicom uz Hipodrom, izmeu
lokaliteta Careva uprija i Main majdan ulazi u tunel
ispod Topiderskog brda, tunelskom deonicom ide do
raskrsnice na staroj Autokomandi, odakle se novom
trasom pribliava Autoputu i prua neposredno uz
Autoput do nove petlje "umice". Od petlje "umice"
ovaj pravac se usmerava na sever, ka Panevakom
mostu, i to koridorima ulica Gria Milenka, Pop
Stojanovom, Transkom i Severnim bulevarom. Ovim
unutranjim magistralnim prstenom stvorie se uslovi
alternativnog meusobnog povezivanja delova grada
obodom centralnog podruja, ime e se tititi
centralno podruje od lokalnog tranzitnog saobraaja.
U vezi sa ovim potezom, a u cilju objedinjavanja
Topiderskog parka u jednu celinu, izmetena je
deonica Rakovikog puta sa pozicije pored Konaka
kneza Miloa na novu trasu uz postojeu elezniku
prugu. Promenom trase Unutranjeg magistralnog
poluprstena, tako da se naputa ranije planiran prelaz
preko Ade Ciganlije, a planira prelaz mostom kod
nizvodnog pica, uz uvoenje kolskog tunela ispod
Topiderskog brda (umesto prolaza magistrale izmeu
esme, crkve i Konaka kneza Miloa), osim
saobraajnih, postiu se i ciljevi zatite ivotne sredine
na Adi, Topiderskom parku i Dedinju, kao i zatita
kulturnih dobara u Topideru. Ranije planiran
produetak ove saobraajnice pored Bloka 67 ka Savi
se zadrava, ali u rangu ulice prvog, odnosno drugog
reda. Isto vai i za deonicu Patrovieve ulice koja
spaja Radniku ulicu i UMP oko Hipodroma, kao i za
prikljuak Kumodrake ulice.

Saobraajnica koja ima zadatak da zatiti staro jezgro
Beograda od teretnog saobraaja je pravac koga ini
istona deonica spoljne magistralne tangente (SMT),
na delu od postojeeg gradskog autoputa (Velikog
Mokrog Luga) do Rospi uprije, odakle se ovaj pravac
novom Dunavskom ulicom kroz podruje Ada Huje
povezuje sa Panevakim mostom. Na ovom potezu u
zoni Ade Huje naznaen je koridor novog mosta za
prelazak na levu obalu Dunava odakle ovaj koridor
prolazi kroz podruje Panevakog rita i ide na sever
gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom severne
tangente.

119
Na junom podruju grada izgradnjom i
rekonstrukcijom pojedinih delova uline mree
formirae se juna deonica SMT-a koja povezuje
Ibarsku magistralu sa gradskim Autoputem u voru
"Lasta". Deonice planirane za izgradnju su: deo nove
ulice Patrijarha Dimitrija u Rakovici od ulice
Osloboenja do ulice Pere Velimirovia, deonica koju
ine pravci Crnotravska, Save Makovia, Kruni put,
Brae Jerkovi i veza ovog poteza sa gradskim
autoputem u petlji "Lasta" i istonom deonicom SMT.

U Centralnoj zoni starog Beograda ve danas egzistira
potez koji predstavlja distributivni prsten oko najueg
centralnog podruja. Njega ini postojei sistem ulica i
to: 29. novembra, Duanova, Tadeua Kouka,
Karaoreva, Nemanjina, Tolbuhinova, 14. decembra,
Vojislava Ilia, Gospodara Vuia, ingrijina i Dimitrija
Tucovia. Pojedine deonice ovog poteza potrebno je
kroz dalju plansku razradu, rekonstrukcijom i
izgradnjom dovesti u planiranu funkciju.

U centralnoj zoni starog Beograda planirana je
izgradnja Karaoreve ulice, u rangu magistrale, po
novoj trasi od Brankovog mosta do veze sa ulicom
Slobodana Penezia, kao i izgradnja drugog kolovoza u
ulici Slobodana Penezia do Mostarske petlje.

Za vezu eleznike stanice "Centar" u Prokopu sa
centralnim gradskim prostorom predviena je
saobraajnica prvog reda od Bulevara mira, preko
Autoputa, Deligradskom ulicom do Tirove ulice. Njen
prodor kroz optinu Vraar planiran je, za razliku od
ranijih reenja ovog poteza, saobraajnicama u
postojeim regulacijama i u reimu jednosmernih ulica
sve do Trnske ulice koja se spaja sa Bulevarom kralja
Aleksandra.

Takoe je predvieno povezivanje Bulevara kralja
Aleksandra sa ulicom Dimitrija Tucovia prodorom
pored Cvetkove pijace i spajanjem sa ingrijinom
ulicom, ime e se rasteretiti Bulevar kralja Aleksandra
na delu izmeu Cvetkove pijace i Batutove ulice.

Sa ciljem zatite starog jezgra Zemuna od tranzitnog
saobraaja formirae se magistralni pravac koji
predstavlja produetak Bulevara Mihaila Pupina ka
Vrtlarskoj ulici i dalje preko Ugrinovake ulice kao veza
sa Novim novosadskim putem (saobraajnicom T6). S
obzirom na izgraen prostor, kao i na steene i
stvorene uslovljenosti u koridoru predloenog
magistralnog poteza, potrebno je u fazi detaljnije
razrade u planskoj i tehnikoj dokumentaciji razmotriti
mogunost alternativne veze sa novim novosadskim
putem preko Prvomajske ulice kako bi se nalo
najprihvatljivije saobraajno i prostorno reenje.

Na podruju Zemuna od primarnih saobraajnih
pravaca planiran je produetak magistralne
saobraajnice T6 na sever prema ulici Cara Duana,
odakle je predvien koridor za prelazak preko Dunava
na banatsku stranu i zatim u pravcu severoistoka
prema Panevu - severna tangenta. Ovaj deo mree
dopunjen je produetkom saobraajnice T6 u pravcu
juga, od veze sa gradskim autoputem do ulice Toin
Bunar.

Surinski put, u rangu ulice prvog reda, se od ukrtaja
sa saobraajnicom T6 preko Beanijske kose uvodi u
gornji Zemun, gde se spaja sa ulicom Cara Duana.

U produetku ulice Pariske komune formira se
saobraajnica u rangu ulice drugog reda, uz
magistralnu elezniku prugu, koja se prua do naselja
Zemun Polje. U zoni Batajnice planirane su dve june
obilaznice, jedna u rangu magistrale ija trasa prati sa
severne strane trasu eleznike pruge i druga u rangu
ulice I reda koja povezuje privrednu zonu Batajnice i
novoplaniranu loko-teretnu stanicu sa obilaznim
autoputem.

U zoni Surina planirana je severna obilaznica u rangu
ulice drugog reda.

Na pravcu ulice Jurija Gagarina u produetku ulice
Vladimira Popovia planira se probijanje ovog poteza
ka Bulevaru Mihaila Pupina.

Delovi koji upotpunjuju sistem primarne uline mree i
omoguuju realizaciju sadraja planiranih Generalnim
planom jesu: saobraajnice u privrednoj zoni du
autoputa u Zemunu, u naselju Altina, planiranom
naselju Savska terasa, prodor Kumodrake ulice prema
novom i starom Avalskom putu, saobraajnice u
naselju Padina, produetak Mirijevskog bulevara do
naselja Mirijevo i njegovo povezivanje sa SMT i
Slanakim putem i povezivanje Ove sa Panevakim
putem.

U funkciji bolje meusobne povezanosti primarne
uline mree du gradskog autoputa predviene su
nove denivelisane raskrsnice za aerodrom "Beograd", u
privrednoj zoni u Zemunu, kod hale "Limes" sa Ulicom
Proleterske solidarnosti, petlja "umice" sa UMP, za
povezivanje sa SMT u zoni Velikog Mokrog Luga, kao i
rekonstrukcija petlje "Tranped" za vezu sa planiranom
privrednom zonom "Zuce" i podrujem Avale.

Od primarne uline mree planira se rekonstrukcija i
delimina izgradnja poteza Slavija - ika, Junog
bulevara, Bulevara kralja Aleksandra od Gospodara
Vuia do Malog Mokrog Luga, Trgovaka ulica od
groblja u arkovu do groblja Orlovaa i potez
saobraajnice I-I od Lazarevakog puta do Sremice.

Predloena funkcionalna kategorizacija uline i putne
mree na podruju Generalnog plana usklaena je sa
vaeom kategorizacijom magistralne i regionalne
putne mree republikog znaaja, a reenja su
prilagoena potrebama planirane uline mree.

6.1.4. Javni gradski i prigradski prevoz putnika

Plansko reenje zasniva se na revitalizaciji i
rehabilitaciji postojeih vidova javnog saobraaja i
postepenom uvoenju mree savremenog gradskog
inskog sistema tipa LRT. Predloeni koncept javnog
120
prevoza za 2021. godinu, predvia tri vida inskog
saobraaja: (1) gradsku (i prigradsku) eleznicu; (2)
kapacitetni inski sistem (LRT) i (3) tramvaj.

Gradsko-prigradska eleznica na podruju Generalnog
plana ima duinu trasa od oko 104 km. Osnovnu
aktivnost u narednom planskom periodu, koja se
odnosi na elezniki prigradsko gradski saobraaj,
treba usmeriti ka izgradnji novih i osposobljavanju
postojeih stanica i stajalita za prihvat putnika. U
fazama razvoja eleznike infrastrukture bie potrebno
obezbediti uslove da se ta infrastruktura moe koristiti
i od strane gradskih inskih sistema (Track sharing).

Duina predloenih trasa LRT iznosi oko 25 km i u
realizaciji se mogu podeliti u nekoliko deonica,
odnosno etapa izgradnje:

- Prva deonica prve linije je povrinska trasa u
sredini Bulevara kralja Aleksandra, od Sredake
do Ustanike ulice. Ovu nadzemnu deonicu mogu
da koriste laki metro i obnovljeni tramvaj
zajedno, do formiranja novih linija lakog metroa i
poveanja frekvencije vozila LRT do mere koja
iskljuuje tramvaj sa te deonice. Na prvoj deonici
treba da se rauna na denivelaciju trase ispod
Bulevara kralja Aleksandra kada to saobraajne
potrebe budu zahtevale.

- Druga deonica prve linije LRT podrazumeva
izgradnju tunela ispod najueg centra od
Sredake do Karaoreve ulice. To je najbitnija
deonica, koja se predvia sa geometrijskim
uslovima i podzemnim stanicama za nivo metro
sistema.

- Trea deonica poinje novim mostom preko Save
koji se postavlja nizvodno uz "Brankov most", a
nastavlja se kao denivelisani navoz i plitki tunel
od Bulevara Nikole Tesle do podzemne stanice
ispred hotela Hajat. Detaljnije karakteristike ovog
dela trase dae faze idejnog projekta (dubinu
tunela ili izdignute konstrukcije, duine i mesta
konstrukcija iznad terena, stanice i dr.).

- etvrta deonica poinje povrinski na ulici Milentija
Popovia, ukljuuje se u rezervisanu sredinju
traku na Bulevaru AVNOJ-a i nastavlja preko
centralnih blokova Novog Beograda do Bulevara
umetnosti, gde se odvaja tehnika veza za depo
prve linije.

- Predvia se i alternativna tehnika veza za isti depo
trasom dananje tramvajske pruge od hotela
Hajat do eleznike stanice Novi Beograd i dalje.
Ove tehnike veze slue za organizaciju veznih
delova putnikih linija LRT do eleznike i
autobuske stanice Novi Beograd kao i Bloka 67,
pre nego to sistem bude proiren prema ukarici
i du Bulevara Jurija Gagarina novim linijama.

- Peta deonica je nastavak povrinske trase od
Bulevara umetnosti prema ulici Omladinskih
brigada, uz zgradu optine Novi Beograd i dalje
(sredinjom trakom Bulevara Mihaila Pupina) do
privremene zavrne stanice i autobuskih terminala
ispred Tvornike ulice u Zemunu. I ovde e
detaljnije karakteristike mesta i naina
denivelacije dati idejni projekat.

Pet prethodnih deonica ine prvu liniju LRT za koju
projekte, studije i realizaciju treba raditi odmah i u
kontinuitetu. Njenom realizacijom i korienjem dobie
se znaajni efekti za putnike na najtraenijem,
najoptereenijem i najneprohodnijem delu sistema -
Starom jezgru Beograda. U toj zoni, sistem treba da
ima sve karakteristike i standarde savremenog metroa
sa saobraajnim karakteristikama trase nivoa "A".
Ekonomske utede postii e se na povrinskim
deonicama na Novom Beogradu, gde su struktura
grada i blokova, kao i profili saobraajnica unapred
pripremljeni za mogunost obezbeenja saobraajnih
karakteristika trase nivoa "B".

Dalji pravci razvoja kapacitetnog inskog sistema
usmereni su ka junim delovima grada.

Sledea nova linija treba da bude veza izmeu prve
linije LRT u zoni centra Novog Beograda sa junim
zavretkom blokova Novog Beograda - sredinjom
trasom Bulevara Jurija Gagarina (zamenjujui sadanji
tramvaj). Optimalni pravac povezivanja prve i druge
linije (na pravcu ulice Milentija Popovia, ili panskih
boraca ili Bulevaru umetnosti) definisae se
Generalnim projektom i studijom te linije.

Naredne nove linije treba da poveu june stambene
celine grada na desnoj obali Save sa glavnim delovima
gradskog centra (delove ukarice i Rakovice sa
centrom na grebenu, centrom Novog Beograda i
centrom Zemuna). To e se postii projektovanjem i
izgradnjom novih tunelskih deonica za deo na ukarici,
deo linije od Sajma preko stanice Prokop i Slavije do
Pravnog fakulteta i dalje, kao i novih povrinskih
deonica od hipodroma (preko UMP mosta) do veze sa
trasom prve i druge linije u Novom Beogradu.

Za nove linije i vozila (osim prve linije) treba
osposobiti i novi depo u zoni Laudonovog anca u
Zemunu. Takoe, na stanici "Pravni fakultet" i "Trg
republike" treba predvideti mogunost ukrtanja
podzemnih trasa i veze putnika sa novim, dubljim,
linijama u budunosti.

Mrea dvokolosenih pruga na ovim trasama
predstavljae okosnicu visokokapacitetnog gradskog
inskog sistema od kojih e se u daljim fazama razvoja
granati kraci prema: novobeograskim blokovima du
Ulice Jurija Gagarina, Gornjem Zemunu, Banovom
brdu, Rakovici, Vodovcu, Karaburmi i Mirijevu.
Redosled uspostavljanja povrinskih deonica
kapacitetnog inskog sistema zavisie od dinamike
razvoja pojedinih planiranih ulinih pravaca i objekata.

Tramvajska mrea u postojeem stanju ima duinu od
oko 45 km i ona e se u zavisnosti od dinamike razvoja
121
LRT, na trasama gde se te dve mree preklapaju,
zamenjivati kolosecima irine 1435 mm. Jedna od
prvih zamena metarskog koloseka, kada doe do
realizacije LRT na pravcu Vukov spomenik - eleznika
stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu Bulevara
kralja Aleksandra (Vukov spomenik-Ustanika duine 4
km) kao i na pravcu ulice Jurija Gagarina (od depoa do
Bloka 45, duine oko 5 km). Krug tramvaja "dvojka"
uz odgovarajuu rekonstrukciju pruge, sistema
napajanja, uvoenja elektronskog sistema kontrole i
upravljanja i nabavku novih vozila, bie zadran sa
metarskim kolosekom.

Trase trolejbuskog podsistema zadravaju se kao u
postojeem stanju. Ostavlja se mogunost njihovog
proirenja gde je to tehnoloki i ekonomski opravdano
u cilju zamene autobusa, vodei rauna o celovitosti
trolejbuske mree.
Autobuski podsistem javnog prevoza e i ubudue
imati vanu ulogu. Razvoj ovog vida prevoza e se
usaglaavati sa uvoenjem kapacitetnog inskog
sistema, a u principu on treba da opslui sekundarne
koridore du kojih ne saobraaju inski sistemi, kao i
da preuzme ulogu opsluivanja gradske i prigradske
eleznice i LRT kao tzv. napojni sistem.

Depoi koji su u funkciji javnog saobraaja i zadravaju
se na postojeim lokacijama uz odgovarajuu
reorganizaciju i koncentraciju prostora jesu: Dorol,
Karaburma, Novi Beograd i Kosmaj (petlja "Lasta").
Lokacije na kojima se nalaze depoi Zemun i "Gornji
depo" u Bulevaru kralja Aleksandra izmetaju se i taj
se prostor prenamenjuje. Umesto lokacije Zemun,
predloena je lokacija u industrijskoj zoni Gornji
Zemun. Pored ovog, planirani su depoi i na lokacijama
Vrbin potok i Laudanov anac, a za smetaj sadraja
operative mogua je lokcija u Bloku 58 koji je
namenjen komunalnim sadrajima.

Na vie mesta izgradie se komplementarni vodovi
prevoza, kao to su uspinjae, ulini liftovi, pokretna
stepenita, iare i sl. Na taj nain saobraajni sistem
Beograda dobie novi kvalitet kojim e se omoguiti
bolja pristupanost najatraktivnijim delovima grada
(savska obala, kalemegdansko plato, Kosaniev
venac, Terazijska terasa, Koutnjak, Ada Ciganlija,
itd.) i unaprediti turistika ponuda Beograda.


6.1.5. Parkiranje

Reenje problema parkiranja predstavlja jedno od
centralnih pitanja saobraajnog sistema Beograda. Na
osnovu prognoziranih veliina mobilnosti, prostorne i
vidovne raspodele putovanja, procenjuje se da e broj
jednovremenih zahteva za parkiranjem u Centralnoj
zoni iznositi oko 20.000.

Osnovni zadaci na reavanju ovih zahteva moraju biti
usmereni ka:

- razvoju efikasnog, pouzdanog i komfornog sistema
javnog saobraaja,

- ograniavanju automobilskog saobraaja u
Centralnoj zoni,

- ukidanju postojee prakse izdavanja rezervacija za
parkiranje (i uklanjanje fizikih prepreka koje se u
tu svrhu koriste),

- uvoenju nove tarifne politike koja podrazumeva
vremensko ograniavanje trajanja parkiranja,
odgovarajui monitoring i efikasno sankcionisanje
prekraja,

- primeni odgovarajue regulative za korisnike
prostora i investitore,

- izgradnji javnih parking garaa i vanulinih
parkiralita,

- izgradnja garaa u blokovima za potrebe koje nisu
pokrivene na pojedinanim parcelama.

Realizaciju aktivnosti u oblasti parkiranja treba
sprovesti primenom odgovarajuih mera i to u dve
faze:

- Prva faza podrazumeva: Utvrivanje i primenu
normativa tokom izrade planske dokumentacije i
ureenje postojeeg stanja, to podrazumeva
definisanje reima parkiranja, trita parking mesta,
tarifnog sistema kao i naina kontrole i sankcionisanje
prekraja, zatim izgradnju vanulinih parkiralita i
parking garaa u centralnoj zoni za stanovnike i javnu
namenu.

- Druga faza podrazumeva: Razvoj i visok nivo usluge
javnog gradskog i prigradskog prevoza to prouzrokuje
smanjenje broja automobila u Centralnoj zoni i
izgradnju garaa i vanulinih parkiralita na obodu
Centralne zone sa uvoenjem sistema "Park and Ride".

Prema za sada vaeim normativima za zone
stanovanja predvia se obaveznost izgradnje
kapaciteta za parkiranje u zavisnosti od planirane
gustine stanovanja i vrste stambenih objekata uz
uvaavanje prognoziranog stepena motorizacije od 1
(jednog) putnikog automobila po domainstvu. Pri
rekonstrukciji postojeih stambenih naselja treba
obezbediti 0.7 parking mesta po stanu, za nova naselja
1,1 parking mesto po stanu, a za porodine zgrade u
okviru pripadajue parcele treba obezbediti minimalno
jedno parking mesto po domainstvu.

Za ostale namene predvia se obaveznost izgradnje
kapaciteta za parkiranje prema preporukama
Jugoslovenskog drutva za puteve: za administrativne
objekte treba obezbediti jedno parking mesto na 60 m
2

netoetane povrine a za trgovinske sadraje na 50 m
2

prodajnog prostora. Za ostale sadraje ugostiteljske,
sportske, kulturne i sl. potrebno je izvriti
odgovarajue analize potreba za parkiranjem i nain
njihovog reavanja.

122
U prvoj fazi ureivanja parkiranja Centralne zone
predlae se tehniko regulisanje ulinih frontova u
"krugu dvojke" to bi obuhvatilo obeleavanje oko
6000 parking mesta uz izvesne graevinske
intervencije u regulacionim irinama saobraajnica.

Realizacija javnih parking garaa u ovoj zoni planira se
na lokacijama:

- Obiliev venac, dogradnja postojee garae za oko
200 parking mesta,

- ispod cvetne aleje na prilazu Skuptini grada, sa
ulazom/izlazom iz/na ulicu Dragoslava
Jovanovia, kapaciteta oko 400 parking mesta,

- u Ulici kralja Milana, izmeu Skuptine Republike
Srbije i Robne kue "Kluz" sa prilazom iz ulice
Kosovke devojke, kapaciteta oko 200 parking
mesta,

- Bajlonijeva pijaca, ispod pijace, kapaciteta oko 200
parking mesta,

- Slavija, izmeu Ulica kralja Milana, Njegoeve,
Beogradske i Kralja Milutina, kapaciteta oko 550
parking mesta,

- kod crkve Svetog Marka, izmeu Ulice Arhiepiskopa
Danila i Crkve Svetog Marka sa prilazom iz Ulice
Arhiepiskopa Danila, kapaciteta oko 300 mesta,

- na svim trgovima i saobraajnicama na kojima
postoje tehniki i drugi uslovi da se njihovo
podzemlje iskoristi za izgradnju podzemnih javnih
garaa.

Razvoj mree javnih garaa kao samostalnih objekata,
kako u najuem centralnom podruju tako i na drugim
lokacijama visokog stepena atraktivnosti, bie predmet
izrade posebne studijske i planske dokumentacije.

6.1.6. Peaki i biciklistiki saobraaj

Poboljanje i unapreenje uslova za kretanje peaka
postii e se oslobaanjem javnog prostora, koji je
inae namenjen peacima, od parkiranih automobila i
planskim razmetajem ulinih sadraja (kioska,
kafanskih bati, ulinih tezgi i sl.). Povrine koje
koriste peaci uinie se privlanim, bezbednim i
prigodnim za osobe sa specifinim potrebama (roditelji
sa malom decom, stare osobe, invalidi i sl.).

Pored irenja podruja Knez Mihailove ulice za razvoj
peakih zona - koridora planiraju se: potez
Kalemegdan - Slavija, delovi ulica prema
Kosanievom vencu, potez od Slavije do Hrama
Svetog Save, prostor od Trga Nikole Paia ka
Bezistanu i ka unutranjosti bloka, na podruju Starog
jezgra Zemuna, i u drugim atraktivnim zonama
pojedinih gradskih potcelina.

Biciklistikom saobraaju, koji je u svetu i kod nas u
ekspanziji, potrebno je obezbediti uslove za bezbedno
kretanje putem uspostavljanja odgovarajuih
saobraajno regulativnih mera i/ili formiranjem
biciklistikih staza. Mrea biciklistikih staza u
postojeem stanju prostire se du leve i desne obale
Save i desne obale Dunava kao i centralnim podrujem
Novog Beograda u duini od oko 32 km. Pored Novog
Beograda, Zemuna i Banatskog dela grada, koji imaju
najpovoljnije uslove za razvoj ovog vida saobraaja,
mogunosti za izgradnju atraktivnih biciklistikih staza
postoje i u umadijskom podruju grada. Neke od tih
trasa su na potezu od Avale paralelno sa trasom
postojeeg krunog puta, zatim pored manastira u
Rakovici du Topiderske reke do njenog ua u
ukariki rukavac, kao i na potezu od Petlovog i
Labudovog brda preko Vidikovca do Koutnjaka,
trasom stare "pionirske pruge" do Pionirskog grada,
prema sportskom centru u Koutnjaku, a zatim i do
restorana "Golf" i kampa u Koutnjaku.

Prema projektu Evropske unije o uspostavljanju
Evropske mree biciklistikih staza planirano je da dve
staze prou kroz Srbiju koje bi se meusobno povezale
u podruju Beograda. Koridori koji se planiraju kao deo
evropske biciklistike mree jesu: na Banatskom
podruju du Zrenjaninskog puta, na Sremskom
podruju obalom Dunava do ua Save u Dunav, a na
umadijskom podruju du Smederevskog puta
(alternativno, gde to terenski i prostorni uslovi
omoguuju obalom Dunava) i du starog Avalskog
puta. Poloaj trasa i ostali tehniki elementi moraju biti
sagledani i definisani odgovarajuom planskom i
tehnikom dokumentacijom.


6.1.7. Meugradski i prigradski autobuski
terminali

Postojea lokacija meugradske autobuske stanice
danas odgovara veini putnika, jer se njihova odredita
uglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu
se vri i koncentracija veza sa eleznicom i javnim
gradskim prevozom. U buduem razvoju, te osobine e
se preneti na zonu oko centra Novog Beograda pa se
nova lokacija autobuske stanice predvia uz elezniku
putniku stanicu na Novom Beogradu. Do poetka
realizacije planiranih sadraja u Savskom amfiteatru i
preseljenja stanica na novu lokaciju, postojee
autobuske stanice funkcionisae na sadanjem mestu
uz neophodne korekcije organizacije. Regulacionim
planovima razradie se lokacije za pomone stanice na
glavnim izlaznim pravcima autoput (zapad - jugoistok),
Panevaki put (sever), Ibarski put (jug) i drugi
terminali meugradskog i regionalnog znaaja.

Mrea prigradskih autobuskih linija sa gradskim
linijama ostvaruje veze na 12 prigradsko-gradskih
terminusa lociranih na prigradskim pravcima u obodnoj
zoni i preko autobuske stanice "Lasta" i prigradskog
terminala kod Glavne eleznike stanice. Mrea
prigradskih terminala i dalje e se razvijati na
terminusima i vanijim stajalitima planiranih inskih
123
sistema: tramvaja, novog kapacitetnog sistema i
eleznice. Na ovaj nain smanjie se vreme obrta na
prigradskim autobuskim linijama i poveati njihova
prevozna sposobnost uz nie trokove eksploatacije.

Prigradski autobuski terminali planirani u prethodnom
Generalnom planu egzistiraju i dalje na lokacijama:
Omladinski stadion, Ustanika ulica, Vodovac
(Troarina), Kneevac, Banovo brdo, eleznika stanica
Novi Beograd i u zoni raskrsnice Ugrinovake i
saobraajnice T6 u Zemunu (u prvoj fazi na lokaciji
Bulevar Mihaila Pupina - Tvornika).


6.1.8. elezniki saobraaj

Konceptom razvoja eleznike infrastrukture
predloeno je da se novoizgraene pruge, pruge na
kojima je zapoeta realizacija, kao i pojedine pruge
starog vora na podruju Beograda osposobe za
transport u meunarodnom i unutranjem robnom i
putnikom i prigradsko-gradskom putnikom
saobraaju.

Do sada izgraeni i planirani kapaciteti i objekti
eleznikog vora, uz izvesna proirenja i zadravanje
nekih delova postojeeg sistema, moi e dugorono
da zadovolje potrebe putnikog i robnog saobraaja na
podruju Beograda.

Aktivnosti u razvoju eleznikog saobraaja u
narednom planskom periodu treba usmeriti ka:

- obnovi (izgradnji dvokolosenog) eleznikog mosta
preko Save kod Ostrunice,

- izgradnji drugog koloseka na obilaznoj pruzi i
elektrifikaciji tog pravca,

- izgradnji drugog koloseka preko Panevakog
mosta i prema Panevu,

- dogradnji jo dva koloseka na deonici od Batajnice
do eleznike stanice Novi Beograd (stanice
"Centar" u Prokopu),

- razvoj robnih terminala, loko-teretnih stanica na
lokacijama "Batajnica", "Ada Huja" i "Maki" koja
je locirana unutar kompleksa ranirne stanice i
koja se namenjuje za robu koja nije zagaiva,

- potpunom ukidanju starog eleznikog vora u
Savskom amfiteatru i na Dorolu, dislokacijom
sadraja eleznice i smanjenju broja koloseka u
topiderskoj dolini i pretvaranju postojee
eleznike stanice u treminal gradsko-prigradske
eleznice,

- nastavku izgradnje tehniko putnikih stanica u
Zemunu i Kijevu,

- nastavku izgradnje stanice "Centar" u Prokopu, i
stanice "Novi Beograd", dogradnji postojeih i
izgradnji novih stanica i stajalita i njihovo
povezivanje sa drugim saobraajnim sistemima i
opremanje centralnim gradskim sadrajima,

- izgradnji pruge prema aerodromu "Beograd", sa
magistralne pruge iz TPS Zemun, kao i
povezivanje aerodroma "Beograd" sa teretnom
prugom iz stanice Surin,

- proirenju eleznikog vora prevashodno za teretni
saobraaj, od stanice Beli potok prema Vini sa
prelaskom na levu obalu Dunava i povezivanjem
sa eleznicom na teritoriji Paneva,

- izgradnji nadvonjaka i podvonjaka i to: putni
prelaz kod "Careve uprije", prilaz Sajmu,
denivelisanog drumskog prelaza u Batajnici i
denivelacije puta eleznik - Sremica, kao i na
drugim mestima gde to zahtevaju uslovi
saobraaja, i ka

- poboljanju uslova za korienje eleznice i
eleznike infrastrukture u gradskom i
prigradskom saobraaju (Track sharing).

Postojea eleznika stanica "Beograd" zadrava se u
funkciji prigradskog i gradskog prevoza putnika sa
etiri koloseka, a njeno reenje zavisie od reenja
Savskog amfiteatra uz odgovarajuu denivelaciju svih
koloseka i perona .

6.1.9. Reni saobraaj

Reni putniki saobraaj u Beogradu i usled povoljnih
prirodnih uslova imae vei znaaj u tzv. linijskom
saobraaju (gradski, prigradski i meugradski prevoz
putnika). U narednom periodu predstoji razvoj
gradskog, prigradskog, i meugradskog renog
prevoza putnika. Glavno putniko pristanite bie
izgraeno na postojeoj lokaciji i to prevashodno u
funkciji razvoja meunarodnog i domaeg turistikog
saobraaja. U gradskom renom saobraaju
potencijalno postoje tri osnovna koridora kretanja
putnikih tokova koji bi pored znaaja u javnom
prevozu putnika mogli imati poseban znaaj i za razvoj
turizma u gradskom podruju:

- Zapadni koridor: Savsko pristanite - Sajmite -
Ada Ciganlija - Blok 45 - Umka - Ostrunica -
Obrenovac - Bojinska uma - Progar;

- Severni koridor: Savsko pristanite - Veliko ratno
ostrvo - Hotel "Jugoslavija"- Zemunski kej -
Gornji Zemun - Batajnica;

- Istoni koridor: Savsko pristanite - Karaburma -
Vinjica - Velikoselski rit - Forkontumac - Panevo
- Vina - Ritopek - Grocka.

Na svim navedenim mestima potrebno je obezbediti
lokalna putnika pristajalita sa relativno jeftinim
plovnim pristanima.

124
Jedno od stratekih usmerenja razvoja transportnog
sistema Srbije i SCG jeste bre i efikasnije ukljuivanje
u evropske integracione procese, odnosno razvoj
transportnog sistema koji e zadovoljiti potrebe
oekivanog privrednog rasta zemlje i biti kompatibilan
sa evropskim. To ukazuje na potrebu razvoja sistema
klasinog i kombinovanog (integralnog) transporta,
gradnjom mree terminala odreene hijerarhijske
strukture.

Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladinih i
pretovarnih kapaciteta na povoljnoj geografsko-
saobraajnoj lokaciji omoguuje da Luka "Beograd"
postane najvei i najznaajniji transportno-distributivni
sistem na irem geografskom podruju i da predstavlja
okosnicu i nosioca razvoja Beograda kao
meunarodnog robno-transportnog vorita.

Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za
jahte, jedrilice, motorne amce i brodie) sve su
izraeniji to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i
izgradnju ovih sadraja prema meunarodnim
standardima, u cilju putpunijeg iskorienja potencijala
plovnog puta Save i Dunava. Potencijalne lokacije za
ove sadraje su Dorol, Zemunska akvatorija Dunava,
Ada Huja, Vina, ukariki rukavac i novoplanirana ada
na levoj obali Dunava. Izgradnja kanala na levoj obali
Dunava izmeu ostrva aplja i banatske obale
omoguie odvijanje nautikog saobraaja i
rekreativno korienje priobalja.


6.1.10. Vazduni saobraaj

Aerodrom "Beograd" e se zadrati na postojeoj
lokaciji. Mogunost za izgradnju jo jedne poletno-
sletne staze postoji, tako da aerodrom ima povoljne
prostorne uslove da se razvija i ponovo postane
znaajna meunarodna vazduna luka jugoistone
Evrope.

U cilju zadovoljenja kako transportnih potreba
Beograda, tako i mogunosti davanja transportnih
usluga regionu, potrebno je da se u vezi sa
aerodromom "Beograd" nastavi sa planiranjem
sledeih mera:

- Zatita postojee lokacije u pogledu bezbednosti,
povoljnog uticaja na okolinu, kao i za dalji razvoj
u skladu sa usvojenim planskim dokumentima
(DUP aerodroma).

- Omoguiti razvoj aerodroma sa dve poletno-sletne
staze i prostorom za razvoj svih potrebnih
sadraja (putniki kompleks, robni kompleks, JAT,
itd.) i sklad sa okolnim naseljima i sadrajima.

- Uspostaviti odgovarajuu putnu i elezniku mreu
za vezu aerodroma sa gradom i regionom. Za
predloenu elezniku vezu potrebno je pristupiti
izradi generalnog projekta trase i odgovarajue
planske dokumentacije.

Razvoj helikopterskog saobraaja podrazumeva
izgradnju heliporta, koji je namenjen javnom
saobraaju, i helidroma za sopstvene potrebe
namenjenih ustanovama kao to su bolnice, policija i
sl. Tokom dosadanjih, preliminarnih analiza dolo se
do zakljuka da planiranje i izgradnja heliporta ima
smisla samo ukoliko se nalazi u neposrednoj blizini
(budueg) poslovnog i administrativnog centra
Beograda. Predloena je lokacija u blizini eleznike
stanice "Novi Beograd".

Da bi se obezbedila i sauvala lokacija za javni
heliport, potrebno je sainiti odgovarajuu
dokumentaciju i ugraditi je u urbanistike planove
grada.


6.1.11. Robno-transportni centri i logistika

Centralni elementi logistike mree grada su robno-
transportni centri i robni terminali u kojima se vri
sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih
tokova.

Efikasna realizacija robnih tokova makro i mikro
distribucije nije mogua bez jedne kompaktno
razvijene logistike mree grada. Centralni elementi te
mree su robno-transportni centri i robni terminali u
kojima se robni tokovi sueljavaju, prelamaju i
transformiu. Za naredni planski period predlae se
razvoj kombinovanog centralizovano-
decentralizovanog sistema logistike i robnog transporta
Beograda, koji podrazumeva razvoj:

- dva robno-transportna centra (Dobanovci i Vrin),

- dva robna terminala (podruje luke "Beograd" i
privredna zona "Gornji Zemun"),

- jednog robno-distributivnog centra (Ada Huja), i

- dva distributivna centra (zona "Autoput" i
Batajnica).

Za uspostavljanje i razvoj predloenog reenja robnog
transporta i logistikog sistema Beograda neophodno
je sprovesti niz postupaka i aktivnosti kojima bi se
precizno kvantifikovale i odredile njegove tehnoloke,
prostorne, ekonomske i ekoloke performanse.
Postojee, delimino razvijene robne i distributivne
kapacitete grada potrebno je ukljuiti u novi koncept
logistike i robnog transporta Beograda.

6.2. Integralno upravljanje vodama

Pojmom integralno upravljanje vodama utvruje se
osnovna strategija korienja voda, zatita voda i
zatita od voda iji je bazni dokument Vodoprivredna
osnova Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br.
11/2002).

Osnovni strateki cilj vodoprivredne osnove definisan
je Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", br.
125
46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao:
"Odravanje i razvoj vodnog reima kojim se
obezbeuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnika,
ekonomska i ekoloka reenja za jedinstveno
upravljanje vodama, zatitu od tetnog dejstva voda,
zatitu voda i korienje voda."

Vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno,
kompleksno i racionalno a u sklopu integralnog
ureenja, korienja i zatite svih resursa i potencijala.
Za poetak je potrebno prepoznati postojanje veza
izmeu raznih pojavnih oblika voda u gradu i iz
evropske prakse prihvatiti termin urbane vode, kao
polaznu osnovu za dalji rad.

Urbane vode ine: voda za pie (povrinskog ili
podzemnog porekla, proizvedena voda, potroena
voda); industrijsko-tehnika voda (procesna voda,
rashladna voda, servisna voda); upotrebljena voda
(sanitarnog, industrijskog ili poljoprivrednog porekla);
atmosferska voda (kanalisana ili u slobodnom kretanju
po povrini terena); otpadne vode (upotrebljena voda
pomeana sa atmosferskom); povrinska voda u
vodotocima (bujice, vodoprijemnici); podzemne vode
(procurne iz vodovodne i kanalizacione mree,
aluvijalne, arteske vode iz dubokih i dubljih izdani);
vode koje su element gradskog ambijenta, ili se jo
koriste i za rekreaciju i sport.

Integralno upravljanje urbanim vodama u jednom
gradu znai vremensko i prostorno upravljanje
elementima vodnog bilansa na nivou pripadajueg
sliva, uvaavajui interakcije koje izmeu njih postoje.
U najoptijem smislu to predstavlja upravljanje vodom
u interakciji sa drugim elementima ivotne sredine,
gde se pod ivotnom sredinom podrazumeva
istovremeno, pored infrastrukture grada i prirodnog
ambijenta, i celokupan drutveni, privredni, pravni i
institucionalni ambijent.

etiri grupe aktivnosti planiraju se u okviru uvoenja
koncepta integralnog upravljanja vodama grada
Beograda: zakonodavne, institucionalne, ekonomske i
tehnike.

Zakonodavne aktivnosti podrazumevaju postepeno
prilagoavanje naih zakona, propisa i procedura
jedinstvenom paketu pravnih dokumenata Evropske
zajednice, koji je poznat pod imenom Acquis
Communautaire. Problematika voda u Evropi svrstana
je u domen brige o ivotnoj sredini tako da Acquis
ukljuuje sve direktive, odredbe i odluke koje su
donete u EZ iz oblasti zatite ivotne sredine na
osnovu raznih ugovora, zakona, pravnih principa,
pravnih interpretacija i meunarodnih sporazuma koje
je potpisala Evropska Komisija.

Institucionalne aktivnosti podrazumevaju pripremu za
transformaciju komunalnih preduzea u gradu, kao i
dalju podrku za razvoj ve osnovane gradske
institucije a u cilju dodeljivanja jednog novog mandata
za upravljanje urbanim vodama. Ova promena
mandata omoguie aktiviranje i nekih, ve postojeih,
ali nekorienih, mehanizama naplate tih novih usluga.

Ekonomske aktivnosti podrazumevaju razvijanje i
postojanje ekonomski odrivih mehanizama
finansiranja usluga vezanih za urbane vode.
Upravljanje gradskim vodama nije drutvena delatnost
ve usluga koja kota.

Tehnike aktivnosti u nastupajuem periodu
podrazumevaju etiri osnovna tipa akcija: sanaciju
postojee infrastrukture, zavretak zapoetih
kapitalnih investicija iz prethodnog perioda, izradu
nedostajue planske dokumentacije iz svih domena
gradskih voda u skladu sa konceptom integralnog
upravljanja i konano, realizaciju planova u skladu sa
realnim mogunostima grada.


6.2.1. Snabdevanje grada vodom za pie

Procenjuje se da danas Beogradski vodovod snabdeva
oko 1.350.000 stanovnika, vei deo industrije i sve
gradske institucije. Ukupna godinja proizvodnja vode
pribliila se koliini od 250 miliona m
3
. Vodovodni
sistem (BVS) prostire se na oko 21.000 ha ukljuujui
pored centralne gradske zone i rubne delove
prigradskih optina i podeljen je u geografskom smislu
na est podsistema: sremski, arkovaki,
mladenovaki, centralni, boleki i banatski. U
organizacionom smislu vodovodni sistem sastoji se od
pet proizvodnih pogona gde se voda preiava:
"Maki", "Bele vode", "Banovo brdo", "Beanija" i
"Vina", a potom uputa u distribucioni sistem.

Izvorite beogradskog vodovoda prostire se du
priobalja Save na desnoj obali od ua do Ostrunice
(Ada Ciganlija i Maki, a na levoj obali Save do
Kupinova). Danas se u bilansu BVS-a zahvata 60%
podzemne vode iz 47 cevastih i 99 bunara sa
horizontalnim drenovima i 40% vode iz Save i Dunava.
Snabdevanje grada uglavnom je oslonjeno na jedan
vodotok - reku Savu. Na teritoriji optine Palilula u
granici GP nalazi se izvorite vode za grad Panevo sa
sledeim lokacijama: izvorite "Sibnica" kapaciteta oko
70 l/s, izvorite "Filter" kapaciteta oko 100 l/s,
izvorite "Gradska uma" kapaciteta oko 200 l/s, "OB"
bunari kapaciteta oko 70 l/s, ije se postojee stanje i
proirenje respektuje.

Raspoloivi kapaciteti izvorita beogradskog vodovoda
su: oko 5.000 l/s podzemne vode i 3.500 l/s rene
vode, to daje ukupno 8.500 l/s.

Ukupni kapaciteti postrojenja za preiavanje
podzemne vode ("Bele vode", "Banovo brdo" i
"Beanija") zadovoljavajui su, to nije sluaj i sa
njihovim tehnikim stanjem, kao i sa nivoom
primenjene tehnologije. Ukupni projektovani kapacitet
ova tri postrojenja je 8000 l/s, radni kapacitet je 6.800
l/s, a realni samo 5300 l/s. Ukupni kapacitet
postrojenja za preiavanje rene vode ("Bele vode",
126
"Maki", "Jezero" i "Vina") iznosi 3.580 l/s, to je
jednako i ukupnom radnom kapacitetu.

Distributivni sistem beogradskog vodovoda zbog
konfiguracije terena podeljen je u pet visinskih zona,
koje su rasporeene izmeu kota 70,00 i 325,00 mnm.
Cela prva zona prstenasto je povezana u jedinstven
sistem, a prostire se od Batajnice do Kaluerice, od
Umke do Ove i od Surina do Vinjice. Druga zona je
najveim delom povezana u jednu celinu, izuzev
delova barajevskog sistema i gornjih delova Umke.
Trea, etvrta i peta zona zajedno ine oko 15%
ukupnog sistema i pomou njih se vri snabdevanje
najviih delova grada. Trea zona sastoji se od tri
podsistema: Koutnjakog (Kanarevo brdo, Petlovo
brdo i Koutnjak); Dedinjskog (Dedinje, Topider);
Zvezdarskog (Zvezdara, Kaluerica, Mirijevo), a
etvrta se razvila u dva pravca: deo junog sistema
Kumodraa i peta Kumodra. Beogradski vodovodni
sistem raspolae sa 20 crpnih stanica, jo 99 crpnih
stanica reni bunara, 7 crpnih stanica postrojenja i 20
rezervoara iste vode. U nastavku je prikazan niz
osnovnih indikatora BVS-a za 2000. godinu.



Tabela 76:

Osnovni indikatori BVS-a za 2000. godinu

prosena dnevna fakturisana potronja po korisniku (l/s/dan) 233
prosena mesena fakturisana potronja po domainstvu (m
3
/dom./mes.) 22,8
duina mree po korisniku (m/kor.) 1,7
duina mree po prikljuku (m/priklj.) 20
zapremina rezervoarskog prostora po korisniku (m
3
/kor.) 0,17


BVS se moe okarakterisati kao sistem koji je do sada,
relativno pouzdano snabdevao skoro 95% svojih
potroaa vodom za pie. Ono to se prepoznaje kao
problem u ovom trenutku, kada se planira dalji razvoj
BVS jeste sledee:

- poslednjih godina 5% potroaa BVS koji se nalaze
u najviim i perifernim delovima grada redovno
imaju probleme sa snabdevanjem vodom tokom
leta;

- sve vie se smanjuje pouzdanost snabdevanja
vodom velike veine potroaa zbog
nadeksploatacije izvorita podzemnih voda,
gubitaka vode u starim cevima, nedovoljne
propusne moi glavnih distribucionih pravaca,
crpne stanice u redovnom radu nemaju rezervne
agregate, zbog zaostajanja u proirivanju
zapreminskog prostora rezervoara, problema
vezanih za postojanje nelegalnih prikljuaka i
nenamenske potronje vode, kao i problemi
vezani za nepotovanje sanitarne zatite
izvorita;

- oprema postrojenja PPV "Banovo brdo", "Bele vode"
i "Vina" zastarela je i neadekvatna. Postrojenje
PPV "Banovo brdo" neophodno je, to pre,
rekonstruisati i poboljati ugradnjom moderne
opreme. Izgradnjom novog postrojenja "Maki 2"
stei e se uslovi da se zatvore postrojenja "Bele
vode" i "Vina";

- dugaak je spisak planiranih, a nerealizovanih
kapitalnih objekata BVS-a, ija je uloga i veliina
znaajna za nastupajui period.



6.2.1.1. Ciljevi

Potreba je da se beogradski vodovodni sistem, jednim
irim zahvatom, dovede do nivoa koji odgovara
stvarnim zahtevima voenja osnovnog proizvodnog
procesa kao i da se upravljanjem obuhvati ceo
vodovodni sistem. Namera je da se sistem tako postavi
da moe da prati promene koje nameu razvoj
vodovodnog sistema kao i razvoj upravljakih
metodologija i tehnika na osnovu istraivanja, merenja
i protoka informacija unutar BVS. U snabdevanju grada
vodom, prioritetno i maksimalno bie koriena lokalna
izvorita podzemnih i povrinskih voda iz aluviona reka
Save i Dunava, a sa oslanjanjem na izvorita koja su
zakonom zatiena od zagaenja pravnom,
urbanistikom i vodoprivrednom regulativom. Potrebne
dodatne koliine bie obezbeene iz velikih sanitarno
obezbeenih izvorita kao i uz korienje metoda
vetakog prehranjivanja.

Budue potrebe za vodom odreivae se putem
merenja i bilansiranja stvarne potronje, pogotovo u
industriji. Voda za tehnoloke potrebe industrije bie
zahvatana iz vodotokova i bunara, i regulisana na
ponovnu upotrebu sa viestrukim korienjem u
tehnolokim procesima.


6.2.1.2. Koncepcija razvoja

Reenje snabdevanja grada vodom zasnovano je na
izgradnji kapitalnih objekata za snabdevanje vodom,
uz obezbeenje tehnoloke rezerve od 10-20%, ime
se ostvaruje visok stepen sigurnosti snabdevanja
grada vodom za dugoroni period. Ti objekti su u
prvom redu izvorini objekti, revitalizovana postrojenja
127
za preradu podzemne vode, drugi tunelski dovod sa
prateim objektima kao i dogradnja i rekonstrukcija
distribucionog sistema.

Optimalna reenja razvoja vodovodnog sistema treba
da imaju visok stepen pouzdanosti rada i mogunost
ukljuenja prigradskih optina na centralni gradski
sistem izgradnjom regionalnog sistema. Realizovae se
program revitalizacije i modernizacije postojeih
izvorita i postrojenja za preiavanje, izgradnja nove
i revitalizacija i rekonstrukcija postojee mree,
objekata i opreme distribucionog sistema, saniranja
gubitaka vode, racionalizacija potronje vode i
izgradnja nerealizovanih kapitalnih objekata BVS.
Odnos zahvatanja podzemnih i renih voda zavisie od
buduih potreba za vodom i tehnoekonomskih
kriterijuma za odluivanje.


6.2.1.3. Izvorita

Potrebne koliine vode neophodne za praenje razvoja
grada do 2006. godine, obezbedie se korienjem
sledeih izvorita:

a) Podzemne vode

Tabela 77:

Podzemne vode

revitalizacija postojeih izvorita, Maki, Ada Ciganlija i priobalje reke Save
(vodozahvatnih objekata, korita i obala);
200 l/s
revitalizacija Savskog jezera, kao infiltracionog jezera;
izgradnja bunara na "Uu" du desne obale Dunava i leve obale Save ukoliko se
pokae da su izdanost izvorita i kvalitet zahvaene vode dovoljni;
100-150 l/s
istrani radovi izvorita na potezu Jarak-Klenak na levoj obali Save (realizacija u
zavisnosti od kvaliteta zahvaene vode i izdanosti izvorita).
500-1500 l/s


Rezervisae se i sanitarno zatititi potencijalna
izvorita na levoj obali Dunava, desnoj obali Save,
aluvionu Drine i sistemi koji se navode u
Vodoprivradnoj osnovi Republike Srbije.

Prostor Velikog Ratnog ostrva, Ada Ciganlija i podruje
Makia su podruja sa aktuelnom namenom prostora i
potencijali su za vodosnabdevanje. Prostori koje sada
koristi Beogradski vodovod jesu leva i desna obala
Save, Ada Ciganlija i Maki, dok prostor Velikog ratnog
ostrva tek treba aktivirati.

b) Povrinske vode
Izgradnja druge faze postrojenja "Maki"
2000 l/s

v) Sanitarna obezbeenost i izgradnja sistema za
infiltraciju
na lokalitetu "Zidine" i levoj obali Dinava sa
objektima i cevovodima 500 l/s

Navedena izvorita razvijae se ne samo na osnovu
njihove izdanosti ve i na osnovu tehnoekonomskih
kriterijuma koji podrazumevaju uporeivanje sa
alternativnim reenjima. Grad e svoje potrebe za
vodom prvenstveno reavati u svom okruenju.
Prognoze potrebnih koliina vode za celokupni BVS
(koji prevazilazi teritoriju GP) pokazuju da je srednja
godinja potreba oko 8,2 m
3
/s u 2006. god. i 9,0 m
3
/s
u 2021. god.


6.2.1.4. Postrojenja za preradu vode

Povrinske vode Save i Dunava preiavaju se na
etiri postrojenja, iji su proizvodni kapaciteti dostigli
vrednosti od 3,5 m
3
/s. Na lokaciji Maki e se
obezbediti prerada 5 m
3
/s povrinske vode iz Save
(Maki I: 2 m
3
/s, Jezero: 1 m
3
/s i Maki II: 2 m
3
/s).
Pored izgradnje druge faze Maki i na drugim
postrojenjima bie izvedene rekonstrukcije i dogradnje
sa modernizovanom tehnologijom.


6.2.1.5. Distributivni sistem

U proteklom periodu od dvadeset godina izgraeni su,
ili su poeli da se grade, vani hidrotehniki objekti.
Oni su uzeti u obzir pri definisanju budueg razvojnog
koncepta. Kimu distributivnog sistema grada treba da
predstavlja drugi tunelski dovod. Po tom konceptu
razvoja voda e se sa kompleksa Maki potiskivati u
dva pravca. Jedan deo vode bie usmeren prema
naseljima u junom delu grada, ka rezervoaru
"arkovo" i dalje prema regionalnom sistemu Petlovo
brdo-Mladenovac. Drugi, vei deo vode, namenjen za
snabdevanje centralnih delova grada, usmerie se ka
drugom tunelskom dovodu. Postrojenja "Maki" i
"Banovo brdo" dovode se u isti hidrauliki reim ime
se ostvaruju uslovi da se u taj sistem u budunosti
ukljui i postrojenje "Beanija".

Rezervoarski kapacitet Beogradskog vodovoda danas
predstavlja svega 30% maksimalne dnevne potronje.
Dogradnja rezervoarskog prostora je neophodna, tako
128
da bi BVS trebalo da povea rezervoarski prostor do
50% od maksimalne dnevne potronje. Zbog toga se
planira hitna dogradnja postojeih i izgradnja novih
rezervoara, sa rekonstrukcijom i izgradnjom crpnih
stanica.

Pored razvoja distributivnog sistema u centralnoj
gradskoj zoni predvia se obezbeenje vode i za
prigradske optine, putem izgradnje delova
distributivnog sistema prema periferiji. U pravcu
Mladenovca zapoeta je izgradnja regionalnog
vodovoda za snabdevanje vodom 23 naselja, duine 52
km i prenika 1200 mm do 800 mm. Poetak cevovoda
je u rezervoaru Petlovo brdo, a zavretak na
rezervoaru u Mladenovcu. Na drugoj strani sistem na
levoj obali Save, u zapadnom delu van granica
Generalnog plana, proirio se do naselja Progar i
Petrovi.

Na vodovodu junog prigradskog pravca, koji danas
snabdeva deo optine ukarica i itavu optinu
Barajevo, planirana je znaajna dogradnja, i to
prikljuenje preostalih naselja optine Barajevo i
irenje vodovoda dalje na jug, ukljuenjem u sistem
obodnih sela u optinama Obrenovac i Lazarevac.
Takoe je predvieno povezivanje sa vodovodnim
sistemom Paneva, a i povezivanje i proirenje na
region istoni Srem. Gradski vodovod dobija regionalni
karakter, to je i strateko opredeljenje razvoja
vodosnabdevanja prema vodoprivrednoj osnovi
Republike Srbije.

U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog
vodovodnog sistema podrazumeva: otvaranje novih
izvorita (na lokaciji "Zidine", na levoj obali Dunava,
formiranje novog izvorita Jarak-Klenak i utvrivanje
potencijala za izvorite na Velikom ratnom ostrvu uz
ouvanje pejzanih vrednosti), izgradnju novih
postrojenja za preiavanje vode za pie (trea faza
Makia, postrojenje Jarak-Klenak) i razvoj distributivne
mree (drugi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i
rezervoari).

6.2.2. Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda

Beogradska kanalizacija je danas razvijena na povrini
od preko 11.500 ha i obuhvata prostor starog
Beograda, Novi Beograd, Zemun i neka naselja na
levoj obali Dunava. Kanalizacijom se evakuiu
atmosferske i upotrebljene sanitarne vode i
upotrebljene vode industrije, kao i deo drenanih voda
i voda vodotoka. Kanalizacioni sistem ima izlive u
gradske vodotoke - Savu i Dunav i druge gradske
vodotoke bez ikakvog preiavanja. Kanalizacioni
sistem je meovitog tipa - 40 % opteg je tipa a noviji
delovi grada kanalisani su po separacionom sistemu.
Duina mree danas iznosi vie od 1.500 km. Oko 30%
korisnika gradskog vodovoda nema kanalizaciju.
Stepen kanalisanosti Beograda u uoj gradskoj zoni
iznosi 80% za upotrebljene vode i 65% za atmosfersku
vodu. Kanalizacija se razvija u pet nezavisnih sistema
od kojih je "centralni" sistem najrazvijeniji.

Kao poseban problem istiu se mnoga neplanski
izgraena naselja za koja nije ni generalno reen nain
prihvatanja otpadnih voda. Za ova naselja e se u
novom Generalnom projektu dati koncept reenja a za
naselja gde je sistem ve realizovan neophodno je
prilagoavanje.


Kanalisanje otpadnih voda

Najznaajnija karakteristika kanalizacionog sistema je
da skoro 25% stanovnitva Beograda jo nije
prikljueno na kanalizaciju. Odreeni broj ulica u
samom gradskom tkivu (optine Vraar, Savski venac,
Palilula, Vodovac, Zvezdara, ukarica, Zemun)
nemaju kanalizaciju. Posebni problem stvaraju
prigradska naselja kao to su Mali Mokri Lug,
Kaluerica, vei deo Kumodraa, Jajinci, vei deo
Batajnice, Krnjaa, Ova, Vina, Letane i veliki broj
neplanski izgraenih naselja.

Stanje u gradskom kanalizacionom sistemu izuzetno
je teko i moe se opisati na sledei nain:

- beogradski kanalizacioni sistem ima 24 izliva u
gradske vodotoke, Savu i Dunav bez ikakvog
prethodnog preiavanja;

- najvei broj od ukupno 37 crpnih stanica
kanalizacionog sistema je u dotrajalom stanju, a
neke od njih rade kao u statusu "provizorijuma";

- na Savi postoji 116, a na Dunavu 136 direktnih
izliva otpadnih voda, kao i niz pojedinanih i
grupnih kanalizacija uvedenih u male vodotoke i
melioracione kanale;

- zbog nezavravanja delova zapoetih kapitalnih
kanalizacionih objekata nije sprovedena zatita
izvorine zone Maki od atmosferskih voda;

- nije reeno sanitarno ispravno istovaralite
autocisterni sa sadrajem slivnika;

- nije izgraeno nijedno od pet predvienih
postrojenja za preiavanje otpadnih voda;

- odravanje slivnika na gradskim ulicama je
neodgovarajue, jer je oteano izraenom
erozijom graevinskog zemljita a i nainom
ienja ulica;

- nedostaju veliki kolektori, tuneli i crpne stanice;

- nedostaju objekti za prebacivanje otpadne vode iz
savskog sliva u dunavski sliv, kao i kolektor-
interceptor radi odvoenja svih gradskih voda na
tretman.





129
Kanalisanje atmosferskih voda

Nekadanji potoci, kao to su, primera radi,
Mokroluki, Kumodraki, Banjiki, Bulbuderski i
uburski prekriveni su irokim saobraajnicama, kao
to su autoput prema Niu, Bulevar JA, Cvijieva ulica i
Juni bulevar, ime je promenjen prirodni reim
oticanja atmosferskih voda. Kanalisanje atmosferskih
voda nepotpuno je realizovano jer izgradnju
saobraajnica nije pratila realizacija potrebnih objekata
za kine vode.

Atmosferske povrinske vode koje nisu predviene da
se evakuiu podzemnim kanalizacionim sistemom
(poznate kao unutranje vode) nekontrolisano se kreu
ulicama i stvaraju plavne zone u najniim delovima
grada.


6.2.2.1. Ciljevi

Osnovno strateko opredeljenje je stvaranje takvog
kanalizacionog sistema koji e obezbediti kontinuitet
funkcionisanja sistema u duem periodu. Dalji razvoj
beogradske kanalizacije treba da ide u pravcu
prilagoavanja postojee razvojne koncepcije realnim
materijalnim mogunostima grada i saglasno tome, ka
zavretku zapoetih a nezavrenih objekata.

U cilju primene savremenog koncepta reenja
kanalizacije planirati reenja po slivnim povrinama, a
time i tretman voda pre isputanja u prijemnike.
Nastaviti predvieni razvoj kanalizacije u okviru
autonomnih odvojenih sistema, koji treba da
predstavlja zaokruenu tehniku celinu koja se
zavrava postrojenjem za preiavanje otpadnih
voda. Zbog toga je potrebno izmestiti glavne izlive
otpadnih voda van grada i otpadne vode savskog sliva
prebaciti u dunavski sliv. Sprovesti zatitu izvorine
zone "Maki" od atmosferskih i spoljnih voda i program
razvoja mree i objekata ostrunikog kanalizacionog
sistema.

Po pitanju utvrivanja bilansa otpadnih voda,
uspostaviti kontinualna merenja hidrolokih i
hidraulikih karakteristika kanalizacionog sistema kao i
merenja kvaliteta vode, istovremeno na crpnim
stanicama i ispustima bilansiranje koliina i zagaenja,
kao i matematiko modeliranje kanalizacionog sistema.

6.2.2.2. Koncepcija razvoja

Planirano je da se kanalizacija grada razvija u okviru
pet velikih sistema od kojih bi svaki imao po jedno
postrojenje za mehaniko i bioloko i u konanoj fazi
preiavanje otpadnih voda sa tercijalnim
preiavanjem, kako to propisuju standardi i naela
direktiva Evropske unije u oblasti politike voda, u ijem
kompleksu su i istovarita autocisterni. Predvieni su
sledei kanalizacioni sistemi:



Centralni kanalizacioni sistem

Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu
teritoriju starog Beograda izmeu Dunava i Save, do
vododelnice Kumodra, Mali Mokri Lug i levu obalu
Save, Novi Beograd i Zemun sve do industrijske zone.
Kljuni objekat je interceptor - skuplja koji prihvata
vode leve i desne obale Save i desne obale Dunava i
odvodi ih u postrojenje za preiavanje. Kine vode
isputaju se u Savu i Dunav odnosno u gradske
vodotoke pripadajueg sliva. Ovaj sistem zahvata
preko 31.000 ha teritorije grada. Centralni
kanalizacioni sistem je sa meovitim sistemom
kanalisanja, delom optim (staro jezgro grada) i delom
separacionim (Novi Beograd, Zemun i sva novija
naselja u umadijskom delu Beograda).

Na delu gde je sistem kanalisanja zasnovan po optem
principu kanalisanja predvia se nastavljanje
razdvajanja kinih od otpadnih voda, sistemom
prelivnih graevina. U nekim delovima grada kao npr.
Dorol i staro jezgro Zemuna predvieno je da
postojea mrea kanala, bude iskoriena za kine
vode a da se gradi nova mrea za otpadne vode. Na
nekim od vodotoka nakon regulacije predviene su
retenzije, u uzvodnim delovima sliva, radi zadravanja
poplavnog talasa (Mirijevski, Mokroluki, Jelezovaki,
arkovaki potok, Kumodraki potok kao i na
eleznikoj reci).

Zatita izvorita "Maki" predviena je izgradnjom
kinog kolektora "Padinski kanal", kolektora "eleznik-
Sava" i "Obodni kanal" uz novi put Beograd-
Obrenovac.

Rastereenje Save od ulivanja otpadnih voda iz
gradske kanalizacije sa podruja Mokrolukog sliva,
sliva Topiderske reke i sa poteza Sremica-eleznik-
arkovo-Senjak planira se izgradnjom kanalizacionih
objekata, odnosno tunela "Hitna pomo-ure
akovia" kao jedna od moguih varijanti. Podruje
niske savske zone prebacuje se u dunavski sliv preko
izgraene crpne stanice "eleznika stanica" potezom
do tunela "Balkanska-ure akovia". Otpadne vode
zemunsko-novobeogradskog dela centralnog sistema
dovode se do crpne stanice "Ue", na kojoj je
neophodno, izvriti rekonstrukciju i proirenje.
Prikupljene vode bi se prebacile na desnu obalu Save i
dalje ka buduem "interceptoru" kojim bi se vode
odvele na postrojenje za preiavanje.


Boleki podsistem

Ovaj sistem zahvata preko 10.000 ha teritorije grada.
Pokriva prostor naselja Kaluerica, Vina, Letane i
Boleku dolinu, zatim Beli potok, Zuce i Vrin. To je u
prvoj fazi poseban kanalizacioni sistem sa
postrojenjem za preiavanje "Vina", koje bi se
izgradilo na obali Boleice. U konanoj fazi preispitae
se mogunost da se sloeniji deo tretmana otpadnih
voda i tretmana mulja obavi na drugom postrojenju.
Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode
130
odvode se u Dunav i vodotoke. Upotrebljene vode
dovode se do sabirnog kolektora koji je planiran
dolinom Zavojnike reke i Boleice, pa preko crpne
stanice "Vina" idu na postrojenje za preiavanje.


Batajniki sistem

Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada.
Obuhvata teritoriju severozapadno od naselja Galenika
sa naseljima: Dobanovci, Ugrinovci, Batajnica, Zemun
Polje, radna zona Surin-Dobanovci, industrijska zona
Gornji Zemun i Surin. Otpadne vode ovih naselja se
sistemom kolektora i crpnih stanica dovode na KCS
"Batajnica" i "Zemun polje II" i odatle na zajedniko
postrojenje za preiavanje "Batajnica" na desnoj
obali Dunava. Kanalizacija je po separacionom
sistemu. Kine vode se odvode u Dunav i melioracione
kanale. Isputanje kinih voda koje gravitiraju ka
izvoritu na levoj obali Save neophodno je predvideti
sa preiavanjem zbog zatite izvorita i kanala
Galovice. Neophodno je sanirati kanal Galovicu koji
danas predstavlja kolektor najgorih otpadnih voda sa
teritorije Surina, aerodroma i dr.


Ostruniki sistem

Ovaj sistem zahvata oko 6.500 ha teritorije grada.
Pokriva teritoriju juno od eleznika sa naseljima
Ostrunica, deo Sremice, Motanice, Umke, sa
postrojenjem za preiavanje otpadnih voda
"Ostrunica". Lokacija se nalazi uzvodno od izvorita u
Makiu te je potrebno preiavanje otpadnih voda.
Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode
isputaju se u Savu i druge vodotoke.


Banatski sistem

Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada.
Pokriva teritoriju sa naseljima na levoj obali Dunava, u
delu Banata, Padinska Skela, Bora, Ova, industrijska
zona "Panevaki rit" Krnjaa i Kote. Kanalizacija je
po separacionom sistemu. Kine vode se odvode na
dva naina: sistemom kanala u lokalne melioracione
kanale i kinom kanalizacijom do crpne stanice "Reva",
odakle se voda potiskuje u Dunav. Otpadne vode se
sistemom kanala - kolektora i crpnih stanica dovode do
postrojenja za preiavanje "Krnjaa", odakle se
preiene potiskuju u Dunav. Ovaj sistem je delimino
realizovan.

Zbog niskih kota terena na prostoru leve obale Dunava
koji je izloen visokom nivou podzemnih voda,
neophodno je preduzeti hidrotehnike mere
neravnomernog nasipanja terena (minimalna kota
72,5-76 mnm), izgradnje drenanih hidrotehnikih
zavesa, ureenja bare "Reva" i rekonstrukcije
melioracionog sistema za prijem atmosferskih voda.
Neophodno je redovno odravanje funkcionalnosti
kanalske mree sa ostvarivanjem kontakta sa
vodonosnim slojem do realizacije konanog reenja
nasipanjem.

5.2.3. Ureenje vodotoka

Podruje obuhvaeno Generalnim planom ine reni
tokovi Save i Dunava sa priobaljem ukupne povrine
oko 10.000 ha od ega je 6.800 ha priobalja i oko
3.200 ha akvatorija. Sava protie u duini od oko 24
km i na teritoriji grada, prima vode iz 8 pritoka sa jako
razgranatom hidrografskom mreom ukupne duine
oko 160 km. Dunav protie u duini od oko 50 km i na
tom delu toka prima vode iz 8 pritoka sa ukupnom
hidrografskom mreom od oko 115 km. Reka Tami je
granini vodotok u duini od 2,5 km.

Posebno je karakteristina desna obala Save i Dunava
(umadijski deo), to obuhvata nadmorske visine od
69 do 300 mnm, jer kroz ovaj deo teritorije protie
vie bujinih tokova, razliitih veliina i znaaja. Oni
predstavljaju prirodne recipijente povrinskih voda
Beograda: eleznika reka, Topiderska reka,
Mirijevski potok, Manastirski potok, Kumodraki potok,
reka Boleica i dr. Na uem podruju grada, kine vode
se odvode sistemom kolektora, iji glavni pravci skoro
potpuno odgovaraju topografskim slivovima
nekadanjih potoka. Tako i kolektori nose ime ovih
potoka: mokroluki, kumodraki, dubokopotoki,
uburski i bulbuderski.

Na podruju GP od oko 115 km obala, izgraeno je oko
29 km obaloutvrda i kejova sa teitem na ue gradsko
podruje. Na levoj obali Save, Dunava i Tamia
recipijenti su mrea melioracionih kanala ije se vode
preko crpnih stanica prepumpavaju u Savu i Dunav.
Glavni tokovi su: Galovica, Petrac, Vizelj, Kalovita i
Sibnica.

Od regulacionih radova na malim vodotocima izvedena
su ureenja korita u slivu Topiderske reke sa
pritokama (Kaljavi, Rakoviki, Kijevski, Pariguz, Bela
reka, Banjiki potok) Boleke, Ostrunike, eleznike
reke sa pritokama (Kruik i Manastirine) i Mirijevskog
potoka, u duini od oko 55 km sa malim
akumulacijama na potoku Pariguz i Beloj reci.

Preko 40% teritorije Beograda (novobeogradsko-
zemunska i beogradska kaseta) nalazi se u niim
delovima priobalja Save i Dunava do kote 77 mnm i
potencijalno je izloeno mogunosti plavljenja od
katastrofalno velikih voda Save i Dunava. Grad
Beograd nije u potpunosti zatien od poplava. Stari
nasipi, koji nisu rekonstruisani, prema planiranom
stepenu zatite mogli bi kod velikih voda propustiti ili
biti preliveni i dovesti do katastrofe grada velikih
razmera. Nii delovi Zemuna, Novog Beograda, Starog
grada i Makia, nali bi se nekoliko metara pod vodom,
kao i ceo Panevaki rit. Jo uvek nije kompletno
reeno pitanje eliminacije negativnih uticaja uspora na
priobalje (potopljene su i ne mogu se koristiti nii plato
obale du Zemunskog keja i delimino na desnoj obali
Save, nisu izgraeni sistemi za zatitu od podzemnih
voda itd.).
131
6.2.3.1. Ciljevi

U oblasti ureenja slivova, regulacije vodotokova i
melioracionih kanalskih mrea prioritet e imati
rekonstrukcija i dogradnja postojeih sistema,
prilagoavanje nameni i izgradnja najracionalnijih
tipova sistema.

Odbrana od poplava na malim vodotocima bie
ostvarivana u okviru integralnih sistema aktivne
odbrane preko retenzija i akumulacija ublaavanjem
talasa velikih voda i pasivne odbrane izgradnjom
linijskih zatitnih sistema. Na velikim vodotocima Savi,
Dunavu i Tamiu odbrana od poplava vrie se
rekonstrukcijom i izgradnjom linijskih zatitnih
sistema. Sprovee se mere zatite i unaprediti kvalitet
voda do nivoa propisanih klasa (II A i II B) kvaliteta
povrinskih voda i zatita kvaliteta podzemnih voda.
Prioritet u korienju voda ima racionalizacija potronje
i viestruko korienje voda u tehnolokim procesima.
Primenie se antierozivni radovi na slivnim podrujima
u cilju zatite zemljita i vodoprivrednih objekata,
izvrie se saniranje i dovoenje u funcionalno stanje i
revitalizovae se objekti koji slue za zatitu od erozija
i bujica.


6.2.3.2. Koncepcija razvoja

Razvoj i izgradnja zatitnog sistema formira se u cilju
rekonstrukcije i dogradnje objekata za odbranu od
poplava, priobalja Save, Dunava i Tamia od uticaja HE
"erdap" u uslovima rada preko kote 69,50 mnm na
delovima priobalja gde nije postignut odgovarajui
stepen zatite. Uspostavljeni kriterijumi za
dimenzionisanje odbrambenih objekata na podruju
Beograda funkcionalni su pri pojavama velikih voda
verovatnoe pojave jednom u sto godina (1%), s tim
to dodatna visina obezbeuje zatitu i za povratni
period od 500 do 1000 godina (0,2 - 0,1%). Merodavni
raunski nivo na uu je kota 76 mnm. Nadvienje
iznad merodavnog nivoa velike vode za odbrambene
nasipe pored Dunava iznosi 1,50 - 1,70 m, a za nasipe
pored Save i Tamia 1,20 - 1,50 m. Za kejske zidove
zatitna visina se kree od 0,50 do 1,20 m.

U narednom planskom periodu zadrae se postojei
kriterijumi za objekte sistema zatite od velikih voda
Save, Dunava i Tamia. Regulacione linije, definisane
za malu vodu, zadravaju se (uz eventualne minimalne
korekcije), imajui u vidu da su formirane pratei
prirodne obale, izgraene objekte i plovni put, to ne
iskljuuje primenu razliitih varijanti urbanistikih
reenja u priobalju.

Prva regulaciona linija za malu vodu kojoj odgovara
trajanje 290 dana godinje u vremenskom pogledu
odreuje niveletu spoljne ivice krune noice
obaloutvrde na koti 70,50 mnm. Druga, regulaciona
linija je usvojena kao nivo kome odgovara vodostaj
trajanja 20 dana i odreuje visinu prve bankine
obaloutvrde na koti 73,50 mnm. Trea regulaciona
linija, linija za veliku vodu odbrane od poplava,
prilagoava se uslovima na odreenom potezu, uz
ostvarivanje kontinuiteta i funkcionalnosti prilikom
odbrane od poplava. U visinskom smislu se kree od
76,50 do 77,50 mnm.

Kod ureenja malih vodotoka, predlae se takoe
zadravanje postojeih kriterijuma za dimenzionisanje
profila za prihvatanje velikih voda zavisno od podruja
koje se titi. Povratni period je najee sto godina za
urbani i industrijski deo ili manje (verovatnoe 2% ili
5%) za ostala podruja.

Zatita, ouvanje i unapreenje korienja vode
iskljuivo e se planirati po prirodnim celinama, tj. po
slivnim povrinama ili delovima sliva, uvaavajui
prirodu i njene tokove. Kao jedan od prioriteta urbane
politike je ouvanje prirodnih dolina malih vodotoka,
odnosno njihova revitalizacija. U tom smislu treba
teiti ka naturalnom ureenju korita vodotoka uz
potrebne biotehnike mere na slivnom podruju i
formiranje malih retenzionih i vienamenskih
akumulacionih prostora.

6.2.4. Ouvanje i unapreenje korienja voda

Vode Save i Dunava donose Beogradu zagaenje iz
uzvodno lociranih naselja i industrija, a na teritoriji
grada dodatno se optereuju tehnolokim i sanitarnim
upotrebljenim vodama, kao i atmosferskim vodama.
Otpadne vode grada izlivaju se u prirodne recipijente,
najee bez prethodnog tretmana. U vodama Save i
Dunava najee odstupanje kvaliteta od propisanih
vrednosti je u suspendovanim materijama i sadraju
organskih zagaenja, kao posledica intenzivnih
erozionih procesa u slivu i velike koliine otpadnih voda
bogatih organskim materijama. Kvalitet vode u
Topiderskoj, eleznikoj i Bolekoj reci veoma je lo
zbog otpadnih voda koje ce u njih izlivaju. Kanal
Galovica, u jugoistonom Sremu, koji prolazi kroz uu
zonu zatite beogradskog izvorita, ve due vreme
optereen je velikim mikrobiolokim i organskim
zagaenjima. Kanali u Panevakom ritu (Kalovita,
Sibnica i Vizelj) pod direktnim su uticajem otpadnih
voda PKB, a poveano je i izlivanje sanitarnih
upotrebljenih voda.

Voda rekreativnog i izvorinog kompleksa Ade Ciganlije
ne pokazuje odstupanja od dozvoljenih vrednosti za
hemijska i mikrobioloka zagaenja. Karakteristike
podzemnih voda aluvijalnih naslaga Save uslovljene su
kvalitetom povrinske vode, s obzirom na direktnu
hidrauliku vezu renog korita sa priobaljem. Zbog
preklapanja zona zatite bunara sa uim priobalnim
pojasom i ranije izgraenim saobraajnicama, velike
razuenosti izvorita i kolizije sa gradskim tkivom,
povean je rizik od zagaenja podzemlja, uz injenicu
da se ne potuju mere zatite koje se zahtevaju za
ovakva podruja. Mere koje stoje na raspolaganju za
upravljanje kvantitativnim i kvalitativnim bilansom
urbanih voda, radi zatite i unapreenja korienja
voda na teritoriji Beograda, u budunosti su kako
strukturne (sanacione i razvojne), tako i organizacione.

132
Glavna strategija ouvanja i unapreenja korienja
voda planiranog reenja:

- Zatita od zagaenja sprovodi se kao koncept koji
podjednako potuje i zahteve ouvanja
recipijenta, povrinskih i svih podzemnih voda i
zahteve kontrole efluenta. Prva mera bila bi
ienje i zatita terena od divljeg deponovanja
otpada, ienje i ureivanje prirodnih vodotoka i
otvorene kanalske mree, izgradnja kanalizacione
mree prvenstveno na prostorima gde usled
visokog nivoa podzemne vode dolazi do meanja
sadraja septikih jama sa podzemnom vodom,
zatim izgradnja ostale kanalizacione mree sa
postrojenjima za preiavanje i ureajima za
lokalno preiavanje otpadnih voda.

- Upravljanje vodama treba da se sprovodi po
prirodnim slivnim celinama - vodnim podrujima.

- Treba uspostaviti kontrolu nad uravnoteenim
vodnim bilansom u okviru koga bi se integralno
upravljalo korienjem i zatitom vodnih resursa,
zasnovano na konceptu odrivog razvoja.

- Racionalno korienje voda treba da se definie
kao zadovoljavanje minimalnih propisanih i
higijenski-sanitarno prihvatljivih zahteva korisnika
vode po pitanju koliina i kvaliteta, uz smanjenje
gubitaka.

- Uee javnosti podizanjem javne svesti o potrebi
tednje vode i njene zatite od zagaenja;

- Zatita od voda, povrinskih i podzemnih, treba da
se unapredi uspostavljanjem kriterijuma zatite
putem zoniranja potencijalno ugroenih podruja i
regulisanja uslova i naina njihovog korienja.


6.2.5. Dopunsko vodosnabdevanje

Podruje zapadno od Save i Dunava, karakterie
prostor lesnog platoa, kao i aluvijalne tvorevine gde
dominiraju naselja: Novi Beograd, Zemun, Beanija,
Surin i Batajnica. Sa aspekta zahvata podzemnih voda
na ovom podruju karakteristina je prva izdan
formirana u aluvijalnim sedimentima du tokova Save i
Dunava dubine 30-40 m, ree i dublje. Eksploatacioni
objekti (cevasti a posebno reni bunari) koji zahvataju
vodu iz ove izdani ine okosnicu vodosnabdevanja
Beograda.

U okviru dubljih vodonosnih horizonata koji su takoe
konstatovani na ovom podruju i kaptirani
mnogobrojni vodozahvatni objekti do dubina i preko
150 m, mogu se obezbediti znatne koliine kvalitetnih
voda. U zavisnosti od lokacije, broja i dubine
vodonosnih horizonata koji se kaptiraju, kao i tehnikih
karakteristika vodonosnih objekata, mogue je
zahvatiti izmeu 6-12 l/sec. Kvalitet voda koji se
zahvataju na ovom podruju relativno je dobar, pri
emu je u zoni aluvijalnih sedimenata, pre svega u
zoni visokourbanih celina Novog Beograda i Zemuna
konstatovano naruavanje kvaliteta vode.

Teren na levoj obali Dunava i teritorija severno od nje,
sve do granice GP, predstavlja aluvijalnu zaravan
Dunava i Tamia. Na njemu dominiraju naselja Ova,
Bora i Krnjaa, kao i brojni poljoprivredni i industrijski
centri. Na ovom delu terena karakteristina je "prva"
izdan formirana u okviru ljunkovitih - peskovitih
sedimenta do dubine 25-45 m. Izdan je bogata vodom
i objekti koji je zhvataju u proseku daju, u zavisnosti
od lokacije i tipa vodozahvata, 8-12 l/sec po objektu.

Izmeu 40 i 120 m dubine nalazi se nekoliko
vodonosnih horizonata razliite debljine iz kojih se
mogu dobiti, u zavisnosti od lokacije i broja zahvaenih
vodonosnih horizonata kao i tipa vodozahvata, koliine
vode od 5 i 8 l / sec. po objektu.


U okviru "prve izdani" vode koje se zahvataju na ovom
prostoru su po pravilu loeg kvaliteta to je uslovljeno
pre svega postojanjem brojnih zagaivaa na ovom
podruju. Ove vode se tretmanom mogu dovesti na
nivo kvaliteta koji omoguava njihovo korienje za
vodosnabdevanje, a takoe, sa minimalnim
tretmanom ili ak i bez njega, mogu koristiti kao
tehnika voda u industriji ili za navodnjavanje
prostranih poljoprivrednih povrina.

Za razliku od voda iz ove izdani, vode koje se
zahvataju iz dubljih vodonosnih horizonata dobrog su
kvaliteta i zbog geolokih uslova praktino nisu u
opasnosti od zagaenja, to znai da se, uz
odgovarajui standardni tretman, mogu koristiti za
vodosnabdevanje.

Prostor juno od Dunava i Save u hidrogeolokom
smislu je dosta kompleksan, kao i neravnomerno
ispitan.

Samo gradsko jezgro je uglavnom gusto izgraeno i
naseljeno to predstavlja glavni ograniavajui faktor
koji u ovom delu terena praktino onemoguava
zahvatanje voda za razliite potrebe. Hidrogeoloke
karakteristike u ovom delu terena omoguavaju
zahvatanje znatnih koliina voda, to je praktino
uinjeno sa vie bunara koji zahvataju vodu iz izdani
formirane u okviru krenjakih sedimenata za potrebe
BIP - pivare "Mostar" i BIP "Skadarlije", gde se
zahvaena voda flaira, to dovoljno govori o njenom
kvalitetu. Kapaciteti ovih bunara iznose od 2 do vie od
10 l/sec vode za pie.

Juno od Dunava i Save, na prostoru gde dominiraju
naselja Vina, Kaluerica, podavalska naselja,
Sremica, Umka i dr., na pojedinim delovima terena iz
dubljih izdani mogu se zahvatiti znatnije koliine vode,
koja bi se mogla koristiti za vodosnabdevanje ovog
podruja, kao i u tehnoloke svrhe, odnosno za
zalivanje poljoprivrednih povrina.

133
U podruju eleznika sa podrujem ukarice i Kijeva,
Kumodraki potok, zona Vinjice i Letana, utvreno je
postojanje krenjaka. Na navedenim lokacijama ovi
sedimenti nabueni su na dubini od 100 m, a izrada
bunara omoguila bi zahvatanje od tri do 10 l/sec
vode.

Du Autoputa Beograd-Ni, u dolini Zavojnike reke,
nizvodno od naplatne rampe, utvreno je postojanje
peskovitih sedimenata. Oni se nalaze na dubini veoj
od 100 m. Iz ove izdani mogu se izgraditi pojedinani
vodozahvati kapaciteta od oko 3-5 l/sec. Kvalitet vode
omoguava korienje ove vode kako za
vodosnabdevanje, tako i za tehnoloke svrhe.

Prostor na desnoj obali Dunava, i to od ua Save do
Ade Huje i aluvijalne naslage podruja Velikog Sela
specifine su ne po hidrogeolokim uslovima ve po
nameni prostora koji ini industrijsku zonu grada. Na
ovom podruju u okviru aluvijalnih sedimenata
formirana je izdan bogata vodom, koja se za potrebe
pojedinih industrijskih objekata zahvata
eksploatacionim objektima. Takvi objekti daju izmeu
5 i 10 l/sec u zavisnosti od lokacije i tehnikih
karakteristika. Aluvijalne naslage u zoni Velikog sela
prostiru se do dubine od 20 m i pogodne su za
zahvatanje podzemne vode koja bi se koristila kao
tehnika voda. Pretpostavljena izdanost vodozahvata
obezbeivala bi 5-10 l/sec.


6.2.6. Pojava mineralnih, termalnih i
termomineralnih voda

Posebnu panju, pored problema vodosnabdevanja na
teritoriji grada Beograda treba obratiti i na rezultate
viegodinjih geotermalnih istraivanja koja se izvode
za procenu geotermalne potencijalnosti terena ueg i
ireg podruja Beograda. Ono to treba istai je to da
su termalne i mineralne vode na ovom podruju jo
nedovoljno istraene. Na terenima koje obuhvata
optina Zemun utvreno je postojanje termalnih voda;
u optini Stari grad postoje pojave podzemnih
termalnih voda; u optini Palilula postoji izvor
mineralne vode u Vinjikoj banji; u Ovi
termomineralne vode slobodno otiu i ne postoji
organizovano korienje ve ih koristi samo lokalno
stanovnitvo; u opini Vodovac pojava tople vode
registrovana je u naselju "B. Jerkovi", voda slobodno
otie i nije organizovano korienje; u optini Grocka
termomineralna voda konstatovana je u Boleu,
Ritopeku, Letanima, Vini, Vrinu, u dolini Zavojnike
reke pored Autoputa Beograd-Ni, a u istonom
podnoju Avale registrovane su pojave termalnih voda.


6.3. Energetika


Na podruju grada nalaze se instalisane
termoelektrane elektrine snage preko 3200 MWe , to
predstavlja vie od 1/3 elektroenergetskih kapaciteta
zemlje sa oko 50 % ukupne proizvodnje elektrine
energije. Kada se tome dodaju kapaciteti za
proizvodnju toplotne energije (preko 2400 MWt samo u
sistemu JKP "Beogradskih elektrana") moe se rei da
se na podruju Beograda nalaze najznaajniji
energetski kapaciteti u naoj zemlji.

Beograd danas troi najvee koliine energije, oko 1/5
ukupne potronje energije u DZ Srbija i Crna Gora,
emu su doprineli raspoloivi energetski potencijali,
izgraeni proizvodni, prenosni i potroaki kapaciteti
na teritoriji grada, kao i povezanost sa
elektroenergetskim i gasovodnim sistemom Srbije.
Dominantan uticaj na energetsku potronju Beograda
imaju domainstva i administrativno-komercijalna
potronja, a ne industrija, kao to je to sluaj sa
ostalim glavnim gradovima evropskih drava.

U Beogradu, i pored postojanja najveeg
centralizovanog sistema snabdevanja toplotnom
energijom u zemlji, potronja elektrine energije,
posebno u domainstvima, u periodu devedesetih je
intenzivno rasla, a to je bio rezultat sve vee primene
elektrine energije za toplotne svrhe i njene
neekonomske cene. Problem grejanja elektrinom
energijom stambenog i ostalog prostora postao je
jedan od najveih problema energetike Beograda, sa
veoma tekim i dugoronim implikacijama na
elektroenergetski sistem. Njegovo reavanje je
mogue samo daljim razvojem centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom i intenzivnijom
gasifikacijom iroke potronje.

Strateki pravci razvoja energetike grada jesu vee
korienje raspoloivih potencijala na podruju grada,
u prvom redu lignita, sinhronizovan razvoj
centralizovanih sistema snabdevanja elektrinom i
toplotnom energijom i prirodnim gasom (popularno
reeno sklad "elektrifikacije, toplifikacije i gasifikacije"
grada), podizanje efikasnosti korienja energije,
njeno racionalno korienje uz uvaavanje ekolokih
ogranienja koja namee zatita ivotne sredine u
gradu.

Imajui u vidu da Beograd raspolae povoljnim
uslovima za intenzivnije korienje novih i obnovljivih
vidova energije, posebno biomase i geotermalne
energije, u narednom periodu treba posvetiti veu
panju tim izvorima.

Polazei od toga da su svi potroai u Beogradu
povezani za elektrodistributivni sistem i da pretvaranje
elektrine energije u toplotnu nije u principu energetski
opravdano, treba teiti da se njena potronja u
toplotne svrhe zadri u racionalnim granicama (u
skladu sa mogunostima i zahtevima energetskih
sistema), dok bi osnovni deo toplotnih potreba trebalo
da prihvate druga dva sistema - toplifikacioni i
gasifikacioni. Pri tome se mora voditi rauna u prvom
redu o usaglaenosti razvoja toplifikacije i gasifikacije
iroke potronje. Pri usklaivanju razvoja ova dva
sistema za snabdevanje potroaa energijom za
grejanje graana i pripremu sanitarne tople voda mora
se voditi rauna o tehnolokoj opravdanosti i
134
potroaima ponuditi najekonominije reenje. Kao
krajnji cilj, mogue je naputanje vrstih granica i
meusobno proimanje ova dva sistema.


6.3.1. Elektroenergetika

Na podruju Generalnog plana (u daljem tekstu GP)
potroai se snabdevaju elektrinom energijom preko
prenosne mree 400 i 220 kV, i to iz jedne TS 400/220
kV "Beograd 8", tri TS 220/100 kV "Beograd 3",
"Beograd 5" i "Beograd 17", preko mree za raspodelu
elektrine energije 110 kV iz "TS Kolubara" i TS
400/110 kV "Panevo 2".

Geografija konzumnog podruja je takva da teritoriju
GP moemo posmatrati kao tri konzumna podruja
koja su povezana vodovima 110 i 35 kV i to: sremsko
(leva obala Save, desna obala Dunava do ua),
banatsko (leva obala Dunava) i umadijsko (desna
obala Save i desna obala Dunava od ua).



Sremsko podruje

Potroai u ovom delu grada snabdevaju se
elektrinom energijom iz TS 220/110 kV "Beograd 5"
instalisane snage 900 MVA, koja je sa etiri dalekovoda
povezana sa TE "Obrenovac". Na ovom podruju
izgraene su tri TS 110/35 kV: "Beograd 5" (Sinst =
200 MVA), "Begrad 9" (Sinst = 126 MVA) i "Toplana N.
Beograd" (Sinst = 200 MVA), tri TS 110/10 kV:
"Beograd 12" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 27" (Sinst =
80 MVA) i "Beograd 40" (Sinst = 40 MVA).

Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju esnaest
TS 35/10 kV ije su lokacije u okviru GP, tri TS 35/10
kV koje su locirane van granice GP i tri TS 35/10 kV
koje su na umadijskom podruju.


Banatsko podruje

U ovom delu grada potroai se snabdevaju
elektrinom energijom iz TS 400/110 kV "Panevo 2"
(Sinst = 600 MVA) (548/1a), na koju je preko dva
dalekovoda 110 kV prikljuena TS 110/35 kV "Beograd
7" (Sinst = 12,6 MVA) (548/1a).

Iz ove transformatorske stanice 110/35 kV napaja se
sedam TS 35/10 kV od kojih su tri na teritoriji, a etiri
van granice GP.


umadijsko podruje

Na ovom podruju izgraena je TS 400/220 kV
"Beograd 8" (Sinst = 800 MVA) i dve TS 220/110 kV:
"Beograd 3" (Sinst = 350 MVA) i "Beograd 17" (Sinst =
750 MVA). Transformatorske stanice su 400 kV
dalekovodima povezane sa TS "Obrenovac" i HE
"erdap" i 220 kV dalekovodima sa TE "Obrenovac" i
HE "Bajina bata".

Potroai na ovom delu grada snabdevaju se
elektrinom energijom i preko 110 kV dalekovodom iz
TE "Kolubara".

Na ovom podruju izgraeno je: pet TS 110/35 kV:
"Beograd 1" (Sinst = 61,5 MVA), Beograd 2 (Sinst =
63 MVA), "Beograd 4" (Sinst = 249 MVA), "Beograd 6"
(Sinst = 120 MVA) i "Beograd 11" (Sinst = 126 MVA),
devet TS 110/10 kV: "Beograd 1" (Sinst = 40 MVA),
"Beograd 13" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 14" (Sinst
= 80 MVA), "Beograd 15" (Sinst = 80 MVA), "Beograd
16" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 19" (Sinst = 80 MVA),
"Beograd 28" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 33" (Sinst =
31,5 MVA) i "Beograd 38" (Sinst = 80 MVA,) kao i TS
110/35/10 kV "Beograd 35" (Sinst = 63 MVA). Na
ovom delu grada izgraene su dve TS 110/10 kV iz
kojih se napajaju postrojenja tehnikog instituta i
vodovoda.

Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju 30
transformatorskih stanica 35/10 kV ije su lokacije u
granicama GP i 2 transformatorske stanice 35/10 kV
locirane van granica GP.

Tri TS 35/10 kV napajaju se iz TS 110/35 kV koja je na
sremskom podruju, a jedna TS 35/10 kV napaja se iz
TS 110/35 kV ija je lokacija van granice GP.

U prethodnom desetogodinjem periodu niske cene
elektrine energije (znatno nie od svetskih)
uzrokovale su razliku u paritetu energenata.
Nedostatak nafte, neredovna isporuka gasa toplanama,
zajedno sa poremeenim paritetom cena, uzrokovali su
da graani masovno ponu da koriste elektrinu
energiju za zagrevanje prostorija, to je dovelo do
maksimalnog iskorienja kapaciteta elektroenergetske
mree na svim naponskim nivoima.

Viegodinje odlaganje realizacije TS 400/110 kV
"Beograd 20" i RP 110 kV u TS "Beograd 1" sa
vodovima 110 i 400 kV dovelo je do odstupanja od
koncepcije napajanja TS 110/10 kV na strani visokog
napona (na jednu petlju prikljuene su tri TS
110/10kV, a predvieno je da se prikljue dve TS
110/10 kV), to ima za posledicu smanjivanje snage u
TS 110/10 kV i smanjenu sigurnost snabdevanja
elektrinom energijom potroaa.

Zbog nedostatka sredstava u proteklom
desetogodinjem periodu kasni se sa realizacijom TS
110/10 kV (Obili, i dr.), to je prouzrokovalo
preoptereenje postojeih TS 35/10 kV, a preko njih i
TS 110/35 kV.

Bespravna gradnja i nedovoljno ulaganje u TS 10/0,4
kV (zbog nedostatka sredstava) stvorili su probleme
kod snabdevanja elektrinom energijom potroaa na
najniim naponskim nivoima. Izgradnja novih TS
10/0,4 kV je usporena jer je sve tee pronai
135
odgovarajuu lokaciju zbog imovinsko-pravnih
problema.

Bespravna gradnja na obodu kontinuiranog izgraenog
podruja grada zauzela je slobodne prostore, to je
stvorilo dodatne tekoe prilikom odreivanja trasa za
nove dalekovode i lokacije za transformatorske
stanice.

6.3.1.1. Ciljevi

Osnovna strategija daljeg razvoja elektroenergetskog
sistema je da stvori optimalno reenje dovoljno
sigurnog, kvalitetnog i ekonominog snabdevanja
elektrinom energijom potroaa na podruju grada, ali
uz racionalnu upotrebu elektrine energije i snage od
strane potroaa.

Cilj je da se omogui neometan razvoj bilo kog
potroaa na teritoriji grada u pogledu koliine
elektirne energije i snage.

Izgradnja elektroenergetskih objekata treba da prati
izgradnju stambenih i drugih objekata, to
podrazumeva blagovremenu izgradnju
elektroenergetskih kapaciteta, uvaavajui usvojenu
koncepciju mree za raspodelu i distribuciju elektrine
energije.

Glavni cilj je da se na najviem naponskom nivou
pobolja energetska situacija, izgradnjom TS 400/110
kV sa prikljunim vodovima 400 kV i 110 kV i omogui
prikljuenje novih TS 110/10 kV na umadijskom delu
konzuma.

Na mrei za raspodelu elektrine energije, cilj je da se
u narednom periodu grade TS 110/10 kV "Centar",
"Zemun - Novi grad" i druge, kao i TS 35/10 kV, to e
omoguiti razvoj distributivne mree.

Razvoj distributivne mree (izgradnja TS 10/0,4 kV i
mree 10 i 1 kV) ima za cilj da pobolja snabdevanje
elektrinom energijom postojeih i prihvati nove
potroae na celom podruju GP (planske i neplanske).


6.3.1.2. Koncepcija razvoja

Snabdevanje grada elektrinom energijom i dalje e se
vriti iz ireg elektroenergetskog sistema Srbije, i to iz
TE "Obrenovac" i HE "erdap", planirane TE "Kolubare
B" i drugih manjih elektrana.

U prethodnih dvadeset godina na konzumu EDB vrna
snaga se poveala sa 891 MW na 1631 MW, to
odgovara prosenoj stopi rasta od 3%, a potronja
elektrine energije je porasla sa 3858 GWh na 6552
GWh.

Porast vrne snage pratie poveanje instalisane snage
i odgovarajua rekonstrukcija TS 220/110 kV "Beograd
3" na 2x250 MVA, TS "Beograd 5" na 4x250 MVA i TS
"Beograd 17" na 4x250 KVA (548/1a). Planirana je
izgradnja TS 400/110 kV "Beograd 20" sa razvodnim
postrojenjem 110 kV u kompleksu TS "Beograd 1" sa
odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 i 400
kV. Realizacijom TS "Beograd 20" omoguie se
izgradnja 110 kV mree po utvrenoj koncepciji i
poveati sigurnost napajanja potroaa elektrinom
energijom na kontinuiranom izgraenom podruju
umadijskog dela grada.

Da bi se obezbedio siguran rad TS 220/110 kV
"Beograd 17" potrebno je izgraditi jo jedan
elektroenergetski vod 220 kV od TS 440/220 kV
"Beograd 8".

Elektrina mrea raspodele i distribucije elektrine
energije i dalje e se razvijati kao etvoronaponska
(110-35-10-0,4 kV) i tronaponska (110-10-0,4 kV), s
tim to e se tronaponska razvijati na uem gradskom
podruju i na prostorima sa veom gustinom
povrinskog optereenja, a etvoronaponski na
rubnom podruju grada, odnosno van kontinualno
izgraenog podruja.


Sremsko podruje

U narednom periodu potrebno je da se povea
instalisana snaga TS 110/10 kV "Beograd 40"
ugradnjom jo jednog transformatora od 40 MVA i
izgradi elektroenergetski vod 110 kV do izvorita 110
kV.

U transformatorskim stanicama 35/10 kV izvrie se
zamena transformatora od 8 MVA transformatorima
12,5 KVA i izgradie se nove TS 35/10 kV na rubnom
podruju.

Na ovom podruju planirana je izgradnja TS 110/10 kV
"Zemun - Novi grad", TS 110/10 kV "Blok 32" i TS
110/35/10 kV "Surin" sa odgovarajuim
elektroenergetskim vodovima 110 kV.


Banatsko podruje

U narednom periodu (548/1a) poveae se kapacitet
postojeih TS 35/10 kV zamenom transformatora i
izgradnja novih TS 35/10 kV.


umadijsko podruje

Zavretkom gradnje i putanjem u pogon TS 110/10
kV "Obili", ija je realizacija u toku, znatno e se
popraviti energetska situacija na ovom delu grada, jer
e se rasteretiti preoptereene TS 35/10 kV, a preko
njih TS 110/35 kV "Beograd 1" i "Beograd 4". Potrebno
je ugraditi drugi transformator u TS 110/10 "Beograd
33" od 31,5 MVA, zatim poveati kapacitet postojeih
TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgraditi nove
TS 35/10 kV.

136
U narednom planskom periodu predviena je izgradnja
TS 110/10 kV "Centar", "Autokomanda", "eleznik",
"M. M. Lug", "Padina" i "Savski amfiteatar" sa
odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 kV.

Potrebno je:

- politikom cena energenata uspostaviti paritet i
stvoriti uslove za to racionalniju potronju
elektrine energije,

- tarifnom politikom smanjiti neravnomernost
potronje elektrine energije, to jest uticati na
poravnanje dijagrama optereenja,

- integrisati na elektroenergetski sistem sa
evropskim, izgradnjom odgovarajue
interkonektivne mree najvieg napona.



Tabela 78:

Prognozirane vrednosti vrne snage i elektrine energije za period 2001 - 2021. na konzumu EDB

Godina 2000. 2006. 2011. 2016. 2021.
Vrna snaga Pv (MW) 1.631 1.880 2.038 2.196 2.353
Elektrina energija E(MWh) 6.552.000 7.667.955 8.337.380 9.006.805 9.676.230

Konzum Elektrodistribucije "Beograd" poklapa se sa
administrativnim podrujem Beograda, osim optine
Lazarevac koja pripada konzumu "Elektroumadije".

Teritorija GP je manja od konzuma Elektrodistribucije
"Beograd". Stoga je i vrna snaga za podruje
obuhvaeno Generalnim planom nia od one date u
tabeli za oko 20%.

6.3.2. Sistem snabdevanja toplotnom energijom

Danas je sistem centralizovanog snabdevanja
toplotnom energijom Beograda najvei na Balkanu i
sastoji se,u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih
izvora sa 293 kotlovske jedinice, instalisane snage
2400 MJ/s i toplotnog konzuma 2405 MJ/s. U sistemu
se na 12 grejnih podruja obezbeuje sanitarna topla
voda iz izvora snage 66 MJ/s tokom cele godine.
Duina toplovodne mree iznosi preko 500 km, a iz
sistema se greje 217.313 stanova i poslovni prostor
ija snaga izvora iznosi 650 MJ/s. U 1999. godini
ostvarena je proizvodnja preko 2000 GWh toplotne
energije i oko 3500 MWh elektrine energije i utroeno
214.000 ten, od toga 85 % prirodnog gasa.

Sistem daljinskog grejanja Beograda formiran je kao
niz ostrvskih nezavisnih sistema koji su se razvijali oko
pojedinih naselja i pratili njihov razvoj. Osnovno gorivo
za proizvodnju toplotne energije je zemni gas i mazut,
dok su ostala goriva neznatno zastupljena. Samo u
Novom Beogradu je zastupljena kombinovana
proizvodnja elektrine i toplotne energije, a svi ostali
izvori proizvode samo toplotnu energiju. Bez obzira na
velike tekoe u poslednjih deset godina sistem je,
tehniki gledano, relativno dobro sauvan.


6.3.2.1. Koncepcija razvoja

Dalji razvoj i unapreenje sistema grejanja Beograda
bazira se na izgradnji daljinskog sistema grejanja iz
spregnute proizvodnje elektrine i toplotne energije na
bazi domaih resursa koji postoje u neposrednoj blizini
grada.

Takvim sistemom eli se postii pouzdano i
ekonomino grejanje, supstitucija uvoznih goriva
domaim, vei stepen iskorienja primarnog goriva i
smanjenje stepena zagaivanja ivotne sredine.


Planira se uvoenje sistema daljinskog upravljanja po
velikim toplotnim izvorima, mreama i podstanicama,
zatim tednja toplotne energije uvoenjem meraa
toplote i poboljanje toplotne izolacije postojeih
objekata, kao i uvoenje merenja isporuene energije
preko meraa protoka. U cilju tednje energije
neophodno je poboljati termiku izolaciju stambenih
objekata i vazdunu propusnost stolarije. U merama
tednje i poboljanjem izolacije i vazdune
nepropustljivosti mogua je uteda i do 30% postojee
energije za grejanje, koja se tako oslobaa za nove
potroae i isporuke toplotne energije.

Analizom odnosa izmeu instalisane snage potroaa i
toplotnih izvora uoava se da je taj odnos priblino
jednak. Iz svetskih iskustava mogue je da taj faktor
jednovremenosti ide i do 0,6 to ukazuje na
mogunost da se u sistemu JKP "Beogradske
elektrane" u optimalnim okolnostima nalaze znatne
rezerve i do 40%, tj. skoro 1000 MW koje omoguuju
prikljuenje novih 100.000 stanova, mada ne
podjednako u svim grejnim podrujima. Meutim,
najvee rezerve su na najveim i najinteresantnijim
podrujima za budui razvoj - u Novom Beogradu i u
centralnoj zoni Beograda.

Dovoenjem cena grejanja na ekonomski nivo,
modernizacijom predajnih stanica, merenjem utroene
toplote, poboljanjem izolacije objekata i kvaliteta
spoljnih zidova i prozora, boljim prijemom objekata i
drugim aktivnostima mogue je smanjiti potronju
toplotne energije u postojeim objektima i do 30%, to
predstavlja dodatni stimulans za aktivnosti na
poveanju efikasnosti korienja toplotne energije.

Generalno se moe oceniti da postoji znatan
neiskorieni potencijal za nova prikljuenja stambenih
i poslovnih povrina, kao i starih zgrada bez centralnog
137
grejanja i uvoenje potrone tople vode u sve objekte
u kojima postoje podstanice i sistemi grejanja, kao i za
objekte u blizini toplovodne mree.

Izgradnjom toplane "Gornji Zemun" reie se problem
grejanja naselja "Galenika" koje se privremeno greje iz
industrijske kotlarnice u istoimenoj fabrici lekova i
naselja Gornji Zemun koje se greje iz neadekvatne
privremene kotlarnice "Sava Kovaevi".

Planirani toplotni izvor TO "Gornji Zemun" snabdevae
toplotnom energijom i potronom toplom vodom deo
optine Zemun, izmeu ulica Toin bunar, autoputa,
koridora T8 i reke Dunav.

Planira se proirenje TO "Miljakovac" i njenog
postojeeg toplotnog izvora ugradnjom rezervnog kotla
snage 58 MJ/s, izmenjivaa date snage, pumpi i
pratee opreme. Planira se rekonstrukcija cirkulacionog
sistema koji je star preko trideset godina i nedovoljan
za potrebe 80 MJ/s korisnika.

Planira se proirenje TO "Mirijevo" ugradnjom kotla
snage 58 MJ/s, pumpi i pratee opreme. Sadanji
konzum potroaa od 78 MJ/s prerastao je snagu
postojeeg kotla od 58 MJ/s. Trenutno toplana sa
jednim kotlom nema tehniku rezervu.

Takoe, u procesima revitalizacije i rekonstrukcije
predvia se: rekonstrukcija i revitalizacija toplovodne
mree po svim grejnim podrujima, supstitucija tenog
goriva gasom u postrojenju za proizvodnju toplotne i
elektrine energije u TE-TO "Novi Beograd",
toplifikacija kompleksa tehnikih fakulteta i Klinikog
centra Srbije.

Radi ekonominijeg poslovanja i rada, treba teiti
povezivanju odnosno pravljenju reverzibilnih sistema
rada beogradskih toplana.

U zavisnosti od daljeg razvoja energetike Beograda
mogua je izgradnja i nove kombinovane toplane-
elektrane na Novom Beogradu.

Projekat SDGB - I faza planira izgradnju toplovoda od
TENT-a Obrenovac do TO "Novi Beograd" duine 28,5
km i izgradnju pumpnih stanica "Sava" u Obrenovcu,
samoj TO "Novi Beograd", rekonstrukciju bloka 6 u
TENT-a u Obrenovcu, izgradnju termoizmenjivake
stanice za vezu sa blokovima 1 i 2, koji ve rade u
kombinovanoj proizvodnji elektrine i toplotne
energije. U ovoj fazi obezbedilo bi se 145 MJ/s iz bloka
6 i 150 MJ/s iz blokova 1 i 2 koji su na raspolaganju.

Dalje se planira rekonstrukcija blokova 3, 4 i 5,
izgradnja pumpne stanice "Ostrunica" i povezivanje
TO "Dunav", kada e sistem imati kapacitet
proizvodnje vie od 600 MJ/s i prenosa od 730 MJ/s
toplotne energije.

U narednim fazama povezala bi se TO "Dunav", kao i
preostale vee toplane: TO "Cerak", TO "Vodovac",
TO "Miljakovac", TO "Medakovi", TO "Konjarnik", TO
"Mirijevo" i TO "Gornji Zemun".

Fizibilitet stratekog razvoja vezanog za rekonstrukciju
TENT-a "Obrenovac" i daljinski transport toplote, kao
tehniko i ekoloko dugorono reenje, u sadanjoj
ekonomskoj i finansijskoj situaciji, treba potvrditi.

U cilju smanjenja potronje elektrine energije u
bojlerima, planira se uvoenje instalacije sanitarne
potrone tople vode u stanove. Na ovaj nain sa malim
ulaganjem u podstanicama (izmenjiva toplote za PTV,
pumpa i cevni razvod do stanova) postigle bi se znatne
utede u potronji elektrine energije i poveao stepen
efikasnosti rada toplotnih izvora i mree, naroito na
podrujima gde postoji ili e biti uvedena spregnuta
proizvodnja elektrine i toplotne energije. Samo u
stanovima gde greju JKP "Beogradske elektrane" sa
potronje elektrine energije skinulo bi se najmanje
400 MW uz neznatno ulaganje.

U sledeem tabelarnom prikazu dat je pregled
instalisanog kapaciteta izvora i potroaa, kao i snaga
novoplaniranih potroaa u sistemu JKP "Beogradske
elektrane" na teritoriji Generalnog plana:


Tabela 79:

Pregled instalisanog kapaciteta izvora i potroaa

TOPLOTNI IZVOR
Instalisana snaga izvora
(MJ/s)
Instalisana snaga
potroaa
(MJ/s)
Snaga novoplaniranih
potroaa
(MJ/s)
1 2 3 4
TE-TO "N.Beograd" 3x35MW+7x116MW+3x16t/h pare 994 49,215
TO "Dunav" 348,9 368,22 /
TO "Cerak" 232,6 213,65 12,5
TO "Konjarnik" 232,6 230,8 13,02
TO "Mirijevo" 58,2 74,5 10,05
TO "Miljakovac" 58,2 74,4 7,52
138
TO "Vodovac" 116,3 153,66 2,18
TO "Medakovi" 50 53,84 1,46
TO "Zemun" (S. Kovaevi) 60,4 65,62 11,22
TO "Bora 3" 20,4 27,42 4,5
TO "Banovo brdo" 104,6 111,7 5,74
TO "Batajnica" 23,2 26,84 0,04
TO "V. Banja" 24,8 26,42 /
TO "Galenika" 60 28,03 16,35
= 2355,2 =2366.95 =133.8



6.3.3. Sistem snabdevanja prirodnim gasom

Gasovodni sistem Beograda planiran je sa dvostrukim
gasovodnim prstenom i to:

- Ve formirani magistralni prsten po periferiji sa
visokim radnim pritiskom do 50 bara, koji na
podruju Beograda zapoinje od gasnog razdelnog
vora u Batajnici u dva pravca. Na istok
razvodnim gasovodom RG 04-07 prema Panevu.
Na zapad magistralnim gasovodom MG 05/I i MG
05/II, kojim se sa zapadne i june strane obilazi
Beograd do Vrina gde skree na jug prema
Mladenovcu, pri emu je prelaz preko Save
podvodan.

- Delimino izgraeni distributivni prsten u gradskom
tkivu na radnom pritisku do 6 bara (sa
mogunou poveanja do 12 bara).

U prethodnom periodu evidentirana je:

- neravnomernost zimske i letnje potronje,

- nemogunost nabavke veih koliina gasa u
picevima i

- nemogunost skladitenja.


6.3.3.1. Ciljevi

U prethodnom periodu NIS - "Energogas" je obavio
generalnu revitalizaciju na celom transportnom
sistemu, tako da je u dobrom eksploatacionom i
bezbedonosnom reimu za normalne i stacionarne
uslove rada.

Postojei kapaciteti GMRS iskorieni su samo sa
37,65%, tako da je osnovni koncept daljeg razvoja
gasifikacije usmeren na iskorienje raspoloivog
kapaciteta GMRS, MRS i primara, proirivanjem
distributivne mree po gradu i prikljuenje, pored
neprikljuenih industrijskih potroaa, sektora iroke
potronje i saobraaja, ime bi se u velikoj meri
ublailo vrno optereenje elektroenergetskog sistema,
supstituisala potronja tenih goriva i poveala
efikasnost korienja energije u gradu.


6.3.3.2. Plansko reenje

Neophodno je nastaviti izgradnju ovog sistema, kako
bi se formirao planirani gasovodni prsten, ijom
izgradnjom se obezbeuje jo sigurnije snabdevanje
svih potroaa.


Moe se oceniti da, i pored znaajnih rezervi u
gasovodnoj mrei i sistemu, postoji potreba za
plasmanom dodatnih 143500 m
3
/h prirodnog gasa za
iroku potronju i 101600 m
3
/h gasa u zonama
privredne delatnosti, to za posledicu moe imati i
pojedinana proirenja kapaciteta na gasovodnom
sistemu. Do danas je prirodni gas uveden u
eksploataciju u svim postojeim industrijskim zonama,
osim u privredno-tehnolokim zonama Panevaki rit,
Ova i Bole. Povezivanje privredno-tehnoloke zone
Panevaki rit i Ova, povezana je sa izgradnjom
gasovoda preko Panevakog mosta koji je trateki
vrlo bitan u gradskom gasovodnom sistemu.

Prevoenje gasnih turbina na rad sa prirodnim gasom
obezbeuje veoma fleksibilan izvor za proizvodnju
elektrine energije, tako da je potrebno izgraditi
prikljuni gasovod za TO "Novi Beograd" od GRS
"Beanija".

Na pogodnim lokacijama u gradu i u zoni autoputa
treba izgraditi punionice prirodnog gasa kako bi se
omoguilo snabdevanje tranzitnog i lokalnog
saobraaja.











139
Tabela 80:

Prikaz maksimalnog asovnog optereenja po gasnim podrujima


GASNO
PODRUJE
G.M.R.S.
Postojei
kapacitet (m
3
/h)


Angaovano
(m
3
/h)


Iskorienost %
Planirana
potronja gasa za
iroku potronju
(m
3
/h)
Planirana
potronja gasa u
zonama
privredne
delatnosti
(m
3
/h)
1 Batajnica 4000 1583 40 6500 15000
2 Surin 1500 137 9 6000 9000
3 Zemun 41640 6773 16.3 25000 20000
4 GRS Beanija 87000 31575 36.3 1000 -
5 Umka 20000 4286 21.4 16200 -
6 eleznik 4000 1791 44.9 3800 4500
7 Cerak 40000 20000 50 12000 3500
8 Avala 79000 53837 68.1 65000 32000
9 P. Skela 28000 4912 17.5 8000 17600
=350140 =143500 =101600


6.3.4. Decentralizovani sistemi snabdevanja
energijom

Potronja biomase (ogrevno drvo, biljni i ivotinjski
otpaci, koji se pogodnom transformacijom mogu
koristiti za energetske potrebe) karakteristina je za
mnoga individualna domainstva, posebno u
prigradskim naseljima. Energetsko korienje biljnih i
ivotinjskih otpadaka je na podruju Beograda jo uvek
je u eksperimentalnoj fazi, mada se, na bazi
poljoprivredne proizvodnje, mogu ostvariti znaajne
koliine obnovljive energije u PKB.

Novi i obnovljivi izvori energije se u Beogradu
nedovoljno koriste mada, kao ekoloki prihvatljivi,
imaju dugoroan znaaj. Dosadanja iskustva u
Beogradu pokazuju da je Suneva energija povoljan
izvor energije za zadovoljenje lokalnih
niskotemperaturnih potreba, u prvom redu pripreme
potrone tople vode i primenu toplotnih pumpi.
"Pasivno" korienje Suneve energije je ekonomski i
energetski znatno povoljnije za potrebe grejanja,
posebno u zonama nie gustine stanovanja.

Geotermalni potencijali teritorije Beograda do sada
nisu sistematski istraivani. Procenjeno je da su
perspektivne lokacije za intenzivnije energetsko
korienje na podruju Novog Beograda, Zemuna,
Avale i Vinjice, gde bi se mogle oekivati termalne
vode temperatura i preko 80C, koje bi se pogodno
mogle koristiti za centralizovano snabdevanje
toplotnom energijom. Znajui da je najee
minimalna brzina za racionalno korienje vetra 5-6
m/s i imajui u vidu konfiguraciju Beograda, nije
realno oekivati veliko korienje vetra u Beogradu za
proizvodnju energije, tim pre to koava nije povoljan
vetar za energetsko korienje zbog estih promena
brzina i jaine udara.

Znaajan obnovljiv potencijal u Beogradu predstavljaju
gradski otpaci. Specifina koliina smea po stanovniku
danas iznosi oko 0,8 kg dnevno, sa prosenom
toplotnom vrednou oko 8 MJ/kg, koje je mogue
reciklirati i sagorevati.

Osnovna primena tenog naftnog gasa (TNG) u
dosadanjem i buduem periodu za energetske
potrebe je vezana za tri sektora potronje: u irokoj
potronji (domainstva, komunalne delatnosti,
poljoprivredu, zanatske usluge, mala preduzea,
ugostiteljstvo, turizam i dr.), u industriji za toplotne i
tehnoloke potrebe i u saobraaju.

Osnovna pravila za poboljanje termikih svojstava
objekata i smanjenje potronje elektrine energije za
grejanje prostora i obezbeenje vode pri zalivanju
okunica su data u optem delu pravilnika ovog plana.

Za razvoj, edukaciju i promociju iz oblasti korienja
obnovljivih izvora energije i racionalizovanje korienja
energije, planirani su prostori za specijalizovani centar
u okviru Generalnog plana na teritoriji Novog
Beograda.


6.4. Telekomunikacije

Razvoj telekomunikacione mree u proteklom periodu,
nije pratio potrebe grada Beograda. Usporen razvoj,
delimina digitalizacija fiksne telefonske mree, spor
razvoj interneta i mobilnih telekomunikacija,
neadekvatan razvoj javnih i komercijalnih radio i TV
mrea, nekontrolisana izgradnja KDS (ZAS) nisu
zadovoljili zahteve korisnika po broju korisnikih
pristupa i ponuenih telekomunikacionih servisa i
usluga.

Telekomunikacionu mreu na podruju Generalnog
plana ine:

140
- fiksna telekomunikaciona mrea nacionalnog
operatora ("T. Srbija"),

- mobilne telekomunikacione mree nacionalnog
operatora i privatnih operatora,

- nacionalni i privatni internet provajderi,

- javne i komercijalne radio i TV mree,

- kablovski distributivni sistemi (KDS),

- funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, TP, NIS,
dravne institucije itd.) i

- privatne telekomunikacione mree (banke, ZOP,
akademska mrea, komunalna preduzea itd).

Na podruju koje je predmet ovog Generalnog plana
fiksna telefonska mrea ima instalisanih 690.000
telefonskih prikljuaka, od kojih je ukljueno 638.000,
to znai da je gustina telefonskih prikljuaka 47,8 na
100 stanovnika, prema popisu iz 1991. godine.
Struktura telefonskih prikljuaka ne odgovara
savremenim tehnikim sandardima, poto je izuzetno
nepovoljan odnos prikljuaka na digitalnim (211.000) i
analognim ATC (479.000), veliki broj dvojnikih
telefonskih prikljuaka (158.000) i praktino
zanemarljiv broj digitalnih telefonskih prikljuaka
(2000 ISDN).

Na podruju Generalnog plana transportna
telekomunikaciona mrea izvedena je veim delom u
digitalnoj tehnologiji. ini je mrea optikih kablova u
prstenastoj strukturi, koja se koristi kao medijum za
povezivanje digitalnih sistema prenosa SDH
tehnologije, a zadrani su i PDH sistemi prenosa.

Pristupna mrea je izgraena kablovima sa simetrinim
paricama i uglavnom je krutog tipa. Kablovi u glavnoj i
distibutivnoj mrei su podzemni, a u razvodnoj mrei
podzemni ili vazduni. U glavnoj mrei, u urbanim
gue naseljenim sredinama, kablovi su poloeni u cevi
kablovske kanalizacije.

Na podruju koje je predmet ovog generalnog plana
funkcionie vie javnih mrea mobilnih
telekomunikacija i to:

- dve "paging" mree,

- jedna NMT mrea mobilne telefonije,

- dve GSM mree mobilne telefonije.

Posebno su znaajne GSM mree mobilne telefonije,
ije usluge na podruju Generalnog plana koristi
700.000 korisnika.

Znaajno mesto u ponudi savremenih
telekomunikacionih servisa i usluga zauzimaju internet
provajderi. Usluge nacionalnih i privatnih internet
provajdera na podruju Generalnog plana koristi
50.000 korisnika.

U oblasti javne i komercijalne radio i televizijske mree
vri se prenos, emitovanje i distribucija radio i TV
programa i dodatnih servisa, preko mree predajnika i
repetitora, radio relejnih (RR) veza, ST i KT predajnika,
KDS i ZAS. Na teritoriji koja je predmet ovog
Generalnog plana postoje javne i komercijalne radio i
televizijske stanice. JP RTS, kao javni servis graana
obavlja emitovanje, prenos i distribuciju svojih
programa na teritoriji Beograda preko mree
predajnika i repetitora. Neke komercijalne radio i TV
stanice su u neskladu sa zakonskom regulativom, bez
generalno regulisane politike razvoja, bez koordinacije
i meusobne saradnje.

U Beogradu su izgraene kablovske mree manje i
srednje sloenosti od nivoa jednog objekta do nivoa
bloka i u vie manjih blokova, to u Prostornom planu
Srbije u arhitekturi kablovskih sistema od etiri nivoa
zauzima poslednja dva nivoa. Lokalne stanice u
ovakvim mreama samo reemituju radio i TV signale.
Kablovske distributivne mree uraene su delimino
planski na pojedinim lokacijama ukarice, Novog
Beograda i Zvezdare, sa oko 30.000 korisnika.

Nekontrolisana izgradnja KDS i ZAS dovela je do
nepostojanja evidencije o tzv. operatorima. Procenjuje
se da je broj korisnika KDS vei od 50.000.

Funkcionalne i privatne telekomunikacione mree
izgraene su prema potrebama korisnika, s tim to
njihov pristup na javnu telekomunikacionu mreu nije
dovoljno usaglaen sa nacionalnim operatorom, to je
dovelo do njihovog preklapanja i neusaglaenosti sa
kapacitetima pristupne i transportne mree
nacionalnog operatora. Interes grada je izgradnja
tehnoloki jedinstvene digitalne infrastrukture.

6.4.1. Glavna strategija i ciljevi za budunost

U narednom periodu doi e do dinaminog razvoja
telekomunikacione mree primenom najsavremenijih
telekomunikacionih tehnologija, to e omoguiti da se
korisnicima ponude telekomunikacioni servisi i usluge u
skladu sa evropskim standardima.

U fiksnoj telekomunikacionoj mrei planira se u
narednom periodu:

- potpuna digitalizacija telekomunikacione mree,

- poveanje broja korisnikih pristupa
telekomunikacionoj mrei,

- stvaranje jedinstvene telekomunikacione mree
razliitih servisa,

- uvoenje novih telekomunikacionih servisa i usluga,

- primena najsavremenijih telekomunikacionih
tehnologija.
141

U oblasti komutacionih sistema neophodno je uvoenje
digitalne tehnologije, kako za nove objekte, tako i za
neophodnu zamenu postojeih analognih komutacionih
sistema (analogne ATC), uz neophodno ukidanje
dvojnikih i instalaciju digitalnih (ISDN i XDSL)
telefonskih prikljuaka. Digitalizaciju i proirenje
komutacionih sistema treba da prati proirenje
transportne mree, koje treba da se zasniva na
korienju postojeih i izgradnji novih optikih kablova
i sistema prenosa najsavremenije digitalne tehnologije.
U oblasti pristupnih mrea koristie se optiki,
simetrini i koaksijalni kablovi, beini pristup (WLL),
sistemi sa viestrukim korienjem kablova i
kombinacija navedenih medijuma. Rekonstrukciju i
izgradnju pristupne mree mogue je realizovati
montaom isturenih stepena u optimalnom broju i na
odgovarajuim lokacijama.

Radiodifuzni sistem u narednom periodu oekuje
izuzetno dinamian razvoj koji e pratiti narasle
potrebe korisnika. Na osnovu plana frekvencija
odredie se mikrolokacije emisionih radio difuznih
centara na teritoriji grada za smetaj predajnika i
repetitora. Uvoenjem digitalne tehnologije za potrebe
emitovanja i prenosa smanjie se broj predajnikih
lokacija. Teie se na izgradnji mikrotalasnih
dvosmernih sistema za distribuciju radio i TV programa
i ostalih servisa - MMDS, kao i dalji razvoj javnih i
komercijalnih radija i televizija.

Prema savremenim tehnikim standardima, KDS je
vienamenski irokopojasni telekomunikacioni sistem
namenjen, kako distribuciji RA i TV signala, tako i
pruanju irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih
servisa korisnicima. Savremeni KDS je kompleksna
celina koja podrazumeva korienje najnovijih
tehnolokih reenja u pogledu opreme u stanicama i
distributivnim centrima, kao i u pogledu mree. Pun
smisao ovaj sistem dobija reavanjem na globalnom
nivou, odnosno integracijom u jedinstven tehnoloki
KDS Republike Srbije.


6.4.2. Plansko reenje

Plan izgradnje mree radie se na osnovu:

- statistikih pokazatelja stanja postojee
infrastrukture,

- tipa sredine (urbana, ruralna),

- gustina naseljenosti,

- postojeih i predvienih buduih saobraajnih
zahteva (potreba) korisnika,

- procene dinamike porasta broja pretplatnika, i

- procene strukture pretplatnika.

Do 2006. godine, u Beogradu treba da bude oko
860.000 telefonskih prikljuaka.

U pristupnoj mrei e se koristiti savremena tehnika
reenja, zasnovana na najsavremenijim tehnologijama
sistema prenosa i medijumi prenosa i to:

- ureaji koji omoguuju viestruko korienje
postojee bakarne mree (Pair Gain sistem
preplatniki multiplekseri);

- ureaji koji treba da omogue vee protoke do
korisnika po postojeim bakarnim paricama
(HDSL, ADSL / VDSL, preplatniki multiplekseri
itd);

- ureaji za rad po optikim kablovima (tehnike koje
se koriste su FTTB - optika do zgrade i FTTC -
optika do koncentracije na trotoaru);

- u poslovnim objektima sa vie od 100 zaposlenih
planiraju se koncentracije tipa UUB ili ODT;

- glavne mree (od centralne do koncentracije)
realizuju se optikim kablovima (tei se
prstenastoj strukturi);

- pristupne mree se planiraju sa veim brojem
koncentracija meusobno povezanih u prsten;

- beinim pristupom (WWL).

Do kraja 2021. godine postojei i budui operatori
mobilnih telekomunikacija e instalisati
komutaciono-upravljake centre na lokacijama koje
omoguavaju optimalno povezivanje sa fiksnom
telekomunikacionom mreom na podruju Generalnog
plana. Na istom podruju bazne radio stanice e biti
rasporeene na hiljade lokacija, da bi se obezbedila
zahtevana koliina usluga i kvalitetan signal unutar
zgrada u gusto razvijenoj urbanistikoj infrastrukturi
(koja predstavlja prepreku i unosi znatno slabljenje pri
prostiranju radio talasa).

Za meusobno povezivanje komutaciono-upravljakih
centara, kontrolora baznih stanica i baznih radio
stanica, koristie se fiksna telekomunikaciona mrea ili
radio relejne stanice. Ove radio relejne stanice e u
veini sluajeva biti na lokacijama baznih radio stanica.
Ureaji baznih radio stanica i radio relejnih stanica e
biti instalisani u postojeim objektima uz minimalne
adaptacije, na krovovima postojeih objekata (krovna
kontejnerska varijanta), ili na zemlji (kontejnerska
varijanta). Antene baznih radio stanica i radio relejnih
stanica e biti montirane na tipskim nosaima koje se
fiksiraju za postojee graevinske objekte ili na
posebnim samostojeim antenskim stubovima visine
od 8 m do 24 m.

U oblasti radiodifuznih sistema planira se uvoenje
predajnikih mesta sa digitalnim prenosom radio i TV
programa i drugih servisa, povezivanje radio difuznih
kapaciteta optikim kablovima, kao i njihovo
142
povezivanje optikim putem sa objektima od dravnog
i nacionalnog znaaja, kulturnim, sportskim i drugim
znaajnim objektima.

KDS na teritoriji Beograda e se graditi prema
globalnom idejnom reenju koje e omoguiti izgradnju
KDS kao vienamenskog irokopojasnog
telekomunikacionog sistema namenjenog dvosmernom
prenosu signala. Ovako osmiljen sistem treba da
omogui primenu svih postojeih i sada izvesnih
buduih servisa (jednosmernih i interaktivnih),
distribuciju RA i TV signala, pristup internetu, video na
zahtev, telenadzor, telerad, igrice na zahtev i druge
servise i aplikacije. Sistem treba da bude otvoren u
smislu buduih proirenja u pogledu servisa, novih
tehnologija i integracije sa drugim telekomunikacionim
sistemima.

S obzirom na oekivano intenzivno irenje KDS u
Beogradu i potrebu da se izbegnu nepotrebna
naknadna raskopavanja javnih povrina, pri planiranju
i izgradnji kablovse kanalizacije predvideti bar jednu
cev za KDS.

Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem e se
razvijati prema svojim potrebama i mogunostima, uz
potovanje strategije razvoja telekomunikacija i
meusobne saradnje i koordinacije.

6.5. Posebna pravila ureenja prostora za
komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine

Prostori namenjeni komunalnim delatnostima
organizuju se prema posebnim propisima i uslovima
koji vae za svaku posebnu vrstu, s tim to se
organizacija povrina i kompleksa planira i u skladu sa
narednom tabelom.




Tabela 81:

Posebna pravila ureenja prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine

Kompleksi Ograda Stepen zauzetosti
maksimalno
(%)
Procenat zelenila
minimalno
(%)
Procenat vodonepropusnih
manipulativnih povrina
maksimalno
(%)
Transformatorske stanice visoka 40 - 60 10 30
Toplane visoka 35 - 65 15 20
Postrojenja za
preiavanje
visoka 30 - 60 20 20
Komunalni punktovi prema vrsti 25 - 45 10 35
Antenski stubovi visoka 10 - 20 60 20


Indeks izgraenosti i visina objekta zavise od vrste i
tehnologije postrojenja i utvruju se u skladu sa
okolnim prostorom i detaljnijim uslovima i propisima.

Kada se kompleks odreen za infrastrukturne povrine
i komunalne delatnosti razrauje regulacionim planom
ili urbanistikim projektom, struktura korienja
povrina moe se odrediti i drugaije, uz obrazloenje
odstupanja.


7. PROSTORNE ZONE I URBANISTIKE CELINE

Generalnim planom Beograd je uslovno podeljen na 57
prostorno-funkcionalnih celina. Cilj ove podele je da se
za dalju strateku i plansku razradu definiu najvaniji
prostorno-programski elementi koji e potvrditi
identitet specifinih delova grada posebnim uslovima
oblikovanja, pre svega javnih prostora. Ovom podelom
se utvruju i specifini uslovi za gradske funkcije koji
nisu definisani u tekstovima koji se nalaze u poglavlju
"Osnovna namena obuhvaenog prostora" i "Pravila
graenja".

Za svaku celinu ili grupu srodnih celina dati su
prostorna dispozicija i obuhvat, kao i kratak rezime
karakteristika, potencijala i uloge celine u gradskim
okvirima, koji su od znaaja za budui razvoj i
prostornih celina i grada.

Programske odrednice nisu metodoloki tretirane na
isti nain u svim celinama. Date su u rasponu od
optih uputstava za grupu celina do konkretnih
lokacijskih odreenja - s obzirom na to da je glavna
operativna svrha ovog dela GP da se prui programski
podsetnik za najvanije razvojne oslonce i prioritetne
zadatke u pojedinim delovima grada. Podrazumeva se
da e u daljoj planskoj razradi biti definisana
odgovarajua mrea objekata drutvenog standarda
kao jedan od najznaajnijih zajednikih prioriteta za
sve prostorno-funkcionalne celine.

To, naravno, ne znai da su iscrpljene sve ideje za
pojedine celine. Naprotiv, ovo je deo GP koji bi, na
osnovu izabranih prioriteta, trebalo detaljnije razraditi
kroz proceduru redovnih izmena i dopuna Generalnog
plana.

143
Uslovni karakter celina odnosi se na njihove granice.
Granice su, jednim delom, zasnovane na celom broju
statistikih krugova zbog korienja podataka koji se
obrauju na nivou tih krugova i slue za formiranje i
praenje informacione osnove Generalnog plana.
Granice celine takoe mogu biti predmet budue
promene.


7.1. Centralna zona

Centralnu zonu ine sledee urbanistike celine:

- Varo u ancu (1),

- Centar Novog Beograda (2),

- Centar Zemuna (3),

- Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4),

- Luka Beograd (5),

- Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar
(6),

- Savski amfiteatar, Prokop (7),

- Prvobitni Novi Beograd (8), i

- Veliko ratno ostrvo (9).



7.1.1. Centar starog Beograda - Varo u ancu
(1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), Luka
"Beograd" (5) i delovi celina Novo groblje,
Bulevar, Neimar (6) i Savski amfiteatar, Prokop
(7)

Centar starog Beograda obuhvata urbanistike celine
Varo u ancu (1), Terazije, Slaviju, Svetosavski plato
(4), Luku "Beograd" (5) i delove celina Savski
amfiteatar, Prokop (7) i Novo groblje, Bulevar, Neimar
(6).

Ove celine odraavaju istorijski razvoj i rast grada od
gradskog nukleusa - Beogradske tvrave,
beogradskom gredom i ulicom kralja Aleksandra ka
Smederevskom putu i rast ka obalama Save i Dunava.
One se razvijaju u starom gradskom jezgru formirajui
matricu kompaktnih blokova sa potpuno definisanom
parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada u preteno
ivinoj izgradnji sa pripadajuim otvorenim javnim
prostorima.

U pogledu kapaciteta, centar Beograda i dalje ostaje
prostor najvee koncentracije stanovnika, zaposlenih,
izgraenih objekata i atraktivnih funkcija. Po urbanim
karakteristikama, tipologiji izgraenosti, spomenikim,
ambijentalnim i drugim vrednostima, ove celine
predstavljaju najsloeniji i najatraktivniji prostor
Beograda.
Potvrda identiteta centra Beograda

Sve planirane intervencije u celinama centra Beograda
su u funkciji podizanja kvaliteta ovog prostora i
afirmacije svih njegovih potencijala. Predviene
intervencije, u irem smislu, obuhvataju revitalizaciju
postojeeg tkiva i dovravanje neformiranih delova
blokova u skladu sa dominantama grada, kao to su
siluete, vizure, i lokalnim osobenostima javnog
prostora kao to su irina, karakter ulice, trga i sl.
Zatieni i ambijentalno vredni objekti, veliina i
namena bloka, takoe definiu karakter i obim buduih
intervencija.

Najvei deo teritorije centra Beograda je u GP
definisan kao trajno dobro Beograda. Kulturna dobra
od izuzetnog znaaja, kulturna dobra od posebnog
znaaja, dobra koja uivaju prethodnu zatitu, fiksni
elementi zelenila, arheoloka nalazita svih rangova
zatite, zatiene vizure, ulini potezi koji se nalaze na
prostoru celina centra Beograda su elementi koji su
dominantni u odnosu na opta i posebna pravila za
izgradnju i urenje prostora ovog GP.


Izlazak centra starog Beograda na reke i
proirenje centralnih sadraja

Postojei jasno artikulisan potez centralnih aktivnosti,
javnih prostora i sadraja, formiran od istorijskog
jezgra - Varoi u ancu, ka Slaviji i Bulevaru kralja
Aleksandra, dopunjava se novim centralnim i javnim
sadrajima najvieg ranga. Novi sadraji su planirani
na obalama Save i Dunava i u neposrednom
kontaktnom podruju.


Glavni gradski pravci i poprene osovine

Koncentracije centralnih aktivnosti planirane su,
takoe, du poprenih veza izmeu obala, uglavnom u
postojeim ulicama, ali i na novim prodorima ka
rekama, povezujui tradicionalni centar sa atraktivnim
punktovima na obali. Pored najvanijih javnih urbanih
prostora du glavnih gradskih pravaca, kao to su ulica
kneza Miloa, Takovska, 29. novembra, Cvijieva,
Dimitrija Tucovia, Beogradska, Bulevar Jugoslovenske
armije i druge, neophodno je obratiti posebnu panju i
na najvanije vezne - poprene pravce, kao to su
ulica kralja Petra Prvog, Francuska, Brankova,
Balkanska, Nemanjina, Ruzveltova, Mije Kovaevia i
druge. Svi ovi pravci trebalo bi da budu predmet
razmatranja posebnih programa kojima bi se definisali
karakter i vidovi ambijentalnog unapreivanja kroz
postupke zatite i ureenja izgraenih objekata i
prostora i nove izgradnje na ve zasnovanoj regulaciji.

Sistem javnih prostora

Planirana mrea reprezentativnih komercijalnih i
centralnih sadraja podrazumeva i kvalitetne javne
prostore. Ova mrea treba da postane pokreta obnove
postojeih delova gradske matrice Beograda.
144

Unapreenje i formiranje sistema javnih prostora
planira se podizanjem atraktivnosti i pristupanosti
pre svega postojeih javnih prostora uz poboljanje
optih uslova peakog kretanja. irenje peake zone
Knez Mihailove na okolne ulice, posebno povezivanje
sa revitalizovanim podrujem Kosanaievog venca i
Savom, kao i pretvaranje ulice Kralja Milana u
komunikaciju za peaki i javni gradski saobraaj,
predstavljaju neke od najkrupnijih poduhvata za
unapreenje beogradskog centra.

Formiranje viefunkcionalnih trgova na mestu pijaca u
centralnoj zoni, poboljanje javnog sabraaja,
obeleavanje mesta za iznajmljivanje i parkiranje
bicikala, rezervisanje ulice Kralja Milana za javni
saobraaj, dopunjavanje zone elementima
stacionarnog saobraaja kao to su javne garae na
obodu centralnog gradskog jezgra (pijaca "Skadarlija",
Pionirski park i druge), mogunosti su koje e
obezbediti kvalitetnije korienje javnih prostora.

Proirenje peakih povrina trebalo bi, kad god je to
mogue, ostvarivati na raun kolovoza, zatim na
raun postojeih objekata, otvaranjem kolonada i
arkada, ili kao novi prostor u delovima blokova koji se
rekonstruiu. Iskljuena je mogunost budue
izgradnja na javnom prostoru, osim izuzetno, kao i
postavljanje privremenih objekata na najvanijim i
najistaknutijm delovima javnih prostora.


Projekti starog centra Beograda za javne
prostore

Jedan od mehanizama za unapreivanje centralne
zone su urbanistiki planovi, projekti i konkursi za
ureenje postojeih javnih prostora, razliitog znaaja,
sa preporukama za oblikovanje blokova u njihovoj
kontaktnoj zoni. Ureenje javnog prostora poveava
lokacijsku vrednost okolnog prostora i stimulie
njegovu rekonstrukciju. Buduim planovima,
projektima, konkursima treba potvrditi ove javne
prostore kao vorita identiteta pojedinih delova grada,
sa odgovarajuim ambijentalnim specifinostima,
spomenikim obelejima, reenjima urbanog
mobilijara, zelenila i sl.

Projekti javnih prostora mogu biti samostalni
dokumenti za pojedine prostore, odnosno mogu biti
sastavni deo detaljnijeg plana ire zone.

Projektima javnih prostora treba, po pravilu, da
prethodi konkurs ili studija (sistema javnih prostora na
irem potezu).

Na Terazijskom grebenu to su sledei javni prostori:
Studentski trg, okretnica u Rajievoj ulici, Trg
republike (nekadanji Pozorini trg), Terazije, Pionirski
park (nekadanja dvorska bata sa kompleksom
dvorova), park Manje, Svetosavski plato, park
Tamajdan i raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra sa
ulicama Milana Rakia,Transke i Pop Stojanove. Na
Savskom potezu to su raskre ulica Brankove i Pop
Lukine, raskre ulica Karaoreve, Kraljevia Marka i
Hercegovake, Savski trg ispred stare eleznike
stanice, raskre ulica Balkanske, Admirala Geprata i
Gavrila Principa i Finansijski park uz ugao Nemanjine i
Balkanske ulice. Na Dunavskoj osovini to su raskre
Duanove, Francuske i ulice ure akovia, kod crkve
Aleksandra Nevskog, skver Gunduliev venac, uz ulicu
ure akovia, skver Vojvode Dobrnjca, takoe uz
ulicu ure akovia, raskre ulice Mije Kovaevia i
Severnog bulevara kod Bogoslovije i Bajlonijeva pijaca.


Nove regulacije blokova i javnih prostora

Izgradnja blokova centra starog Beograda odvijae se
uglavnom u okviru postojee regulacije, izuzev za
potez Terazijske terase, zonu uz dorolsku prugu, zonu
Karaoreve ulice, ispod Brankovog mosta, zonu
Savskog amfiteatra, gde e se definisati nova
regulacija i odgovarajua parcelacija. Karakteristika
nove regulacije blokova u ovim zonama treba da bude
veliko uee javnog prostora i centralnih sadraja.
Manje promene postojee horizontalne regulacije
mogue su samo u korist novog javnog prostora i
novih prostornih vrednosti tako to se definiu
planom detaljnije razrade. Vertikalna regulacija
blokova definisana je optim i posebnim pravilima za
kompaktne blokove. Pravilima dozvoljena odstupanja
mogua su samo ako ne ugroavaju trajna dobra
Beograda.


Transformacija privrednih objekata u centralno
tkivo

U industrijskoj zoni na Dorolu, kao i na pojedinim
mestima u centru Beograda, planom je predviena
transformacija postojeih privrednih kompleksa u
komercijalne zone kompaktnog blokovskog tipa,
odnosno u rekonstruisan ambijenat industrijske
arhitekture, ukoliko se postojei objekti zdravaju. Ista
transformacija predviena je za deo depoa GSB na
Dorolu. Za blok izmeu ulice Tadeua Kouka,
Duanove i Dunavske transformacija je uslovljena
blizinom zatienog podruja Beogradske tvrave, to
podrazumeva ogranienje vertikalne regulacije i vee
uee neizgraenog ozelenjenog prostora. Postojei
privredni kompleksi, koji ugroavaju stanovanje, ne
mogu se proirivati, ve se moraju primeniti sve
potrebne mere zatite ivotne sredine.


Kontrolisana transformacija stanovanja u
poslovanje

Istorijsko jezgro Beograda izloeno je velikim
zahtevima za transformacijom stambenih objekata u
poslovne i za izgradnjom novih poslovnih kapaciteta,
kao i svim negativnim posledicama koje ovakva
kretanja donose. Kontrola transformacije stambenog
prostora u poslovni urbanistikim merama vri se na
nivou potcelina zone, tako to uee stanovanja ne
145
treba da bude manje od 50%. Uslovi stanovanja se,
planiranim intervencijama, ne mogu pogoravati ispod
prosenog nivoa za blokove u okruenju. Merama
fiskalne i poreske politike trebalo bi stimulisati
stanovanje u ovim zonama kako bi se spreilo
pranjenje centra od stanovnika.

Iskljuivo poslovni blokovi u ovoj zoni mogu da imaju
vei stepen iskorienosti od stambenih i meovitih
blokova, ali u zatienom podruju Knez Mihailove
ulice, gde je ovaj trend uznapredovao, treba ograniiti
gustinu poslovanja i administracije, uz mogunost
modernizacije. U zoni linijskih poteza u centru, u
postojeim objektima, mogue je transformisati
prizemlja, suterene i prve etae u poslovni i javni
prostor, a nova izgradnja na pojedinanim parcelama
podrazumeva i izgradnju isto poslovnih objekata,
prema pravilima GP.


Nova izgradnja unutar postojeih blokova

Nije dozvoljena nova izgradnja u okviru postojeih,
zajednikih ili pojedinanih, unutranjih dvorita
zatvorenih blokova. Dozvoljene su intervencije na
postojeim dvorinim objektima u postojeem
volumenu objekta, ili dogradnja potkrovlja uz
zadravanje visine slemena kako se ne bi pogoravali
uslovi insolacije unutranje strane bloka. Izuzetno, u
okviru planova za formiranje zajednikog ureenog
unutranjeg prostora poslovnih blokova, mogua je i
dodatna izgradnja komercijalnih objekata u
unutranjosti bloka, kompatibilnih sa postojeim
objektima u bloku, ukljuujui garae i zelenilo.

Planirana poboljanja saobraajnog sistema

Izmetanjem najveeg dela saobraajnih vorita
Glavne eleznike stanice i autobuske stanice,
izgradnjom obilaznica (SMT, UMP) van centralnog
gradskog jezgra, formiranjem distributivnog prstena u
jezgru, izgradnjom obodnih javnih garaa,
regulisanjem kolskog pristupa centru, doslednim
reavanjem parkiranja novoplaniranih kapaciteta,
problemi centralnog jezgra indukovani saobraajem u
znaajnoj meri e se ublaiti i pre realizacije
kapacitetnog inskog sistema. Istovremeno e se
poveati pristupanost, a smanjiti ekoloka i
ambijentalna ugroenost. Realizacija kapacitetnog
inskog sistema planiranom trasom, za najvei deo
centralnog jezgra omoguie, pre svega, kvalitetnije
korienje prostora, formiranje novih javnih i peakih
poteza, a tek onda mogunost uveanja kapaciteta, i
to samo na pojedinim punktovima. Meutim,
centralno jezgro Beograda je zona u kojoj e se
smanjivati broj ulazaka individualnim automobilom jer
se zahtevani kapaciteti parkiranja i protonost ulica ne
mogu unutar ove zone obezbediti ni na koji realan
nain osim organizovanim restrikcijama i selektivnim
davanjem prava na pristup centralnom jezgru sa
prvenstvom za stanovnike koji imaju obezbeene
garae i parkinge. Glavni kapaciteti javnih garaa
planiraju se na obodu centralnog jezgra Beograda.
Izgradnja blokovskih garaa

Pored izgradnje sistema javnih garaa po obodu
centralne zone, za prostorne celine centra starog
Beograda preporuuje se u detaljnijoj planskoj razradi
definisanje blokovskih mogunosti za parkiranje i to,
pre svega, za potrebe postojeih korisnika bloka.
Izgradnja podzemnih garaa u unutranjosti bloka
mogua je iskljuivo za korisnike okolnih parcela, ako
je blok preteno stambeni, a ako je blok poslovni,
mogua je i izgradnja javne garae. Vieetane
nadzemne garae ne mogu se graditi u unutranjosti
zatvorenih blokova, ve samo kao ivini objekti. Svi
novi objekti u komercijalnim zonama i gradskim
centrima moraju imati reeno parkiranje u skladu sa
vrstom aktivnosti i povrinom izgraenog prostora.


Poboljanje zelenih povrina u centru

Regulacionom razradom treba zatititi i urediti
postojee zelene i otvorene povrine u starom centru
Beograda, naroito one koje su definisane u GP kao
trajno dobro i fiksni elemenat zelenila. Planirano je
uklanjanje privremenih objekata sa zelenih povrina,
ureenje i obnova postojeih parkova, skverova i
drvoreda. Za kompaktne stambene blokove najmanje
10% povrine parcele prilikom rekonstrukcije mora
ostati nezastrto. Obavezna je zatita svih drvoreda sa
preprukom za podizanja novih gde god je to mogue -
du peakih zona i prilikom rekonstrukcije ulica.
Prilikom neophodnog uklanjanja zelenila obavezno je
planom usloviti nadoknadu u zelenim povrinama u
susedstvu ili na lokaciji koja je za to posebno
odreena.




Infrastruktura

Rast centra Beograda, naroito u zonama velike
koncentracije poslovnog prostora, mora da bude
praen izgradnjom kompletne komunalne
infrastrukture (vodovod, kanalizacija,
elektroinstalacije, telefon, daljinsko grejanje, ureaji
za zatitu ivotne sredine). Za celine Varo u ancu
(1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Luka
"Beograd" (5) planirano je jedinstveno reavanje
vodovodne i kanalizacione mree. U celinama postoji
izgraena vodovodna mrea. Potrebno je izvriti
rekonstrukciju i dogradnju primarnog vodovoda 700
visinske zone. Kanalizacija je izgraena po optem
sistemu. Potrebno je izvriti razdvajanje mree na
kinu i fekalnu na podruju Dorola i izgraditi KCS
"Pristanite".


Veliki projekti centra starog Beograda

Zbog znaaja celina tradicionalnog centra Beograda,
predlae se, kao uvod u realizaciju GP, izrada velikih
projekata za najvrednije i najpotentnije prostore kao
146
to su: Terazijska terasa, Savski amfiteatar,
Beogradska tvrava i reprezentativni gradski potez
Manje - Slavija - Vraarski plato.


7.1.2. Varo u ancu (1)

Varo u ancu je najstariji deo Beograda, na potezu
Kalemegdan - Knez Mihailova (paralelno Vasina) do
Trga republike, sa savskom padinom od Brankovog
mosta do Beogradske tvrave i dunavskom padinom
do Stare elektrine centrale.


Beogradska tvrava

Beogradska tvrava je istorijsko jezgro Beograda, ije
su osnove ureenja i korienja definisane u prvim
godinama sticanja nezavisnosti srpske drave, sa
sveu o jedinstvenom znaaju ovog prostora, koji je
proglaen za kulturno dobro od izuzetnog znaaja.
Iako zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono
jeste njegova karakteristika i specifian okvir za
objekte utvrenja i u tom kontekstu ga treba tretirati
pri buduem ureenju prostora kao javnog, preteno
neizgraenog, sa mogunou kompatibilnih javnih
namena i prateih komercijalnih namena, pre svega u
postojeim objektima. Objekti biveg teretnog
pristanita sa natkrivenom galerijom za prolaz
eleznice transformiu se u prostor za komercijalne
delatnosti, funkcije centra i objekt putnikog
pristanita. Na dunavskoj strani predvieno je
zadravanje bloka "Beko" i njegova transformacija u
namenu centra. Koncentracija komercijalnih delatnosti
na obodu Tvrave, na nekadanjem potezu ivih veza
obala Save i Dunava sa arijom, predstavlja
komplementarnu aktivnost i dopunu sadaja
kompleksa Beogradske tvrave.

Kosaniev venac, putniko pristanite

Kosaniev venac, kao jedan od najznaajnijih i
naosetljivijih urbanih sklopova Beograda, poeljno je
tretirati i realizovati kao integralni projekat pri emu se
moraju uvaavati prirodne uslovljenosti, istorijska
vanost prostora i uslovi zatite spomenika, znaaj
oblikovanja siluete grada i poeljnih vizura,
saobraajne potrebe, ekonomski, socijalni i
envajromentalni aspekt. Projektom treba posebno
razmotriti mere implementacije, sistem monitoringa
procesa obnove, definisanje razliitih oblika
finansiranja programa obnove, ukljuivanje investitora,
korisnika i vlasnika prostora, nunost fazne izrade,
utvrditi prioritetne akcije, kao i koordinaciju uesnika i
odgovornih institucija u sprovoenju programa.
Postojei karakter i odnos namena prostora u
zatienom podruju Kosanievog venca - stanovanje,
kultura, kolstvo, crkveni sadraji, ostaju dominantni u
odnosu na mogue nove namene ugostiteljstva i
trgovine. Vie prostora za nove namene moe biti u
Karaorevoj ulici, na obali Save u "Beton hali", ili na
obodu ovog podruja. Pariskom ulicom, ulicom
Tadeua Kouka i ulicom Kralja Petra ovo podruje
se saobraajno povezuje sa centrom i atraktivnim
sadrajima na dunavskoj obali. Podruje na kojem se
nalaze ostaci zdanja Narodne biblioteke, sruene i
spaljene u estoaprilskom bombardovanju 1941.
godine, planirano je kao memorijalni kompleks
republikog znaaja sa multifunkcionalnom namenom i
sa minimalnim stepenom izgradnje razruenog bloka
koji obezbeuje da deo ostataka biblioteke i postojee
arheoloko nalazite budu pristupani. Na mestu
postojeeg pristanita planirano je novo reno
meunarodno putniko pristanite.


Dunavska obala, "Beko" i marina

Na dunavskoj obali planovi daljeg ureenja
podrazumevaju ozelenjavanje povrina i podizanje
drvoreda na Dunavskom keju - ispred Sportskog
centra "25. maj" i naselja Dorol. Dorolsku marinu
treba dopuniti sadrajima centra kao i zgradu Stare
elektrine centrale. Zajedno sa marinom, blok "Beko"
postaje novi punkt centralnih sadraja na dunavskoj
strani. Prostor koji zauzimaju eleznika postrojenja
paralelna sa Dunavskom ulicom transformie se tako
da osloboeni prostor postaje javna zelena povrina -
park, sa mogunou izgradnje pojedinanih objekata
za aktivnosti centra u sklopu parka.


Poprene veze savske i dunavske obale:
T. Koukog, K. Petra

Prilikom regulacione razrade ili pojedinane razrade
lokacija na potezu ulice Kralja Petra, od savske do
dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna
veza centra grada sa rekama. Zato na lokacijama na
ovom potezu treba planirati sadraje koji afirmiu ove
veze, urediti i poveati javne prostore i daljom
planskom razradom obezbediti da ovaj potez izie
direktno na reke u zoni Kosanievog venca i u zoni
marine "Dorol".


Izmetanje pruge oko Kalemegdana

Ulini i elezniki koridori koji danas postoje u priobalju
Save i Dunava, i predstavljaju znaajne saobraajne
veze preko kojih se dunavska privredna oblast
povezuje sa regionalnom putnom mreom, postepeno
gube znaaj i funkciju. Za to je, u narednom planskom
periodu, potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih
saobraajnih putnih i eleznikih pravaca van
kontinualno izgraenog gradskog podruja u istonom
delu grada.


Kapacitetni inski sistem

Kroz celinu Varo u ancu (1) planiran je tunelski
prolaz kapacitetnog inskog sistema, tipa LRT od
Bulevara kralja Aleksandra, preko Trga republike do
Brankovog mosta, sa novom nizvodnom konstrukcijom
mosta za inski sistem, bicikliste i peake. U podruju
147
ove celine potrebno je planirati najmanje dve
podzemne stanice za inski javni prevoz na pozicijama
Trg republike i Kosaniev venac, neposredno pred
izlazak trase na most, a treu stanicu izmeu
prethodnih ("Akademija") treba planirati u skladu sa
rezultatima detaljnih razrada. 7.1.3. Terazije,
Slavija, Svetosavski plato (4)

Ova celina se direktno nastavlja na celinu Varo u
ancu (1), na grebenskom potezu Trg republike -
Terazije - Slavija - hram Svetog Save, odnosno na
potezu Trg Nikole Paia - Bulevar kralja Aleksandra -
Vukovog spomenika, sa istonim delom savske padine
od Zelenog venca preko Karaoreve i Savskog trga
ispred stare eleznike stanice do Biraninove ulice i
dunavskom padinom od Novog groblja do Francuske
ulice.


Terazijska terasa

Projekat vanog gradskog poteza - Terazijske terase,
kojim se ostvaruje funkcionalna i vizuelna veza
terazijskog grebena i savske obale, treba u srednjem i
donjem delu reavati, zajedno sa prostorom Savskog
amfiteatra, na nivou koncepta konkursom, a gornji deo
planirati u daljoj proceduri na osnovu sprovedenog
konkursa. Detaljna planska razrada za ovaj prostor
treba da sadri elemente projekta. U grafikom prilogu
GP "Planirano korienje zemljita", potez Terazijske
terase iskazan je kao zelena povrina to samo govori
da je u sredinjem delu teritorije neizgraeni javni
prostor sa parkovskim elementima, pri emu je
akcenat na javnom prostoru, a ne na parku, to treba
regulacionim i programskim reenjem definisati u
daljoj razradi.

U zoni koja obezbeuje realizaciju ovog projekta nije
mogue izdavanje privremenih uslova kojima se
znatno uveava korisna povrina i onemoguava trajno
reenje ovog prostora.


Zeleni venac

iri prostor Zelenog venca, kao vano gradsko vorite
gde nije definisana horizontalna i vertikalna regulacija,
treba reiti regulacionom razradom. Peakom
komunikacijom treba povezati Zagrebaku ulicu sa Jug
Bogdanovom, a visinu i poloaj objekata uskladiti sa
vanim vizurama sa viih kota Brankove i ulice
Knjeginje Milice.


Reprezentativni gradski potez
Manje - Slavija - Svetosavski plato

Podruje Slavije pripada centralnoj zoni Beograda i
nalazi se na glavnom gradskom potezu Kalemegdan -
Terazije - Slavija - Svetosavski plato. U teitu ovog
prostora je jedan od najznaajnijih saobraajnih
vorova Beograda u kojem se sustiu tranzitna, ciljna i
lokalna putovanja koja gravitiraju centralnom
podruju. Trg Slavija predstavlja i ukrsniscu trasa
javnog gradskog prevoza (autobusa, trolejbusa,
tramvaja).

Vertikalna i horizontalna regulacija budue izgradnje
du ulice Srpskih vladara i ulice Kralja Milana, kao i u
zoni Slavije mora da obezbedi dominaciju vizure na
hram Svetog Save. Podrazumeva se da sve
intervencije na ovom potezu budu reprezentativne, da
imaju jedinstven karakter pojedinih segmenata poteza,
bez ekstrema i ugroavanja celine.

iri prostor Slavije ve sada je znaajan drutveni i
poslovni centar, sa velikim razvojnim potencijalom, pre
svega za centralne gradske i poslovne sadraje. Slaviju
treba posmatrati kao snaan polifunkcionalni centar,
buduim planovima redukovati sadraje
administrativnog poslovanja i time smanjiti nesklad
izmeu dnevne, popodnevne i none atraktivnosti ovog
prostora i izbei negativne efekte city-ja. Stanovanje,
tradicionalno zastupljeno na ovom prostoru, treba i
dalje razvijati (apartmansko, luksuzno). Za postojee i
planirane sadraje i aktivnosti neophodno je obezbediti
odgovarajui broj garanih mesta.


Svetosavski plato

Svetosavski plato, jedan od najznaajnijih i vizuelno
najistaknutijih javnih urbanih prostora Beograda,
definisan konkursnim reenjem i odgovarajuim
detaljnim planom, zahteva redefinisanje parternog
reenja u skladu sa novim predlogom saobraajnog
reenja UMP, uz zadravanje osnovnog koncepta
poploanog reprezentativnog peakog trga na prilazu
hramu Svetog Save sa zapadne strane i objektima
SPC. Prostor platoa treba da dobije adekvatan
arhitektonski okvir preureivanjem blokova sa njegove
june i istone strane, i to tako da monumentalnost
hrama i vizure na njega ne budu ugroeni ve,
naprotiv, podrani i istaknuti.


Profesorska kolonija

Zona individualnog stanovanja u Profesorskoj koloniji,
izuzetnih ambijentalnih vrednosti, definisana je u GP
kao trajno dobro Beograda i dobro koje uiva
prethodnu zatitu. Daljom planskom razradom
potrebno je definisati uslove za ureenje
karakteristinih postojeih javnih prostora - parkia,
skverova i deijih igralita, kao i specifine mogunosti
intervencija u blokovima tako da karakter i ambijent
Profesorske kolonije bude sauvan i unapreen.


Botanika bata "Jevremovac"

Prostor Botanike bate "Jevremovac" zatieno je
prirodno dobro i jedno od trajnih dobara Beograda koje
treba obnoviti, urediti, uz ambijentalnu obnovu
postojeih objekata i bez izgradnje novih, osim onih
koji su u funkciji odravanja, istraivanja i edukacije, u
148
skladu sa predvienom namenom i statusom zatite
prostora.


Ruzveltova ulica kao novi potez centralnih
funkcija

Uz planiranu koncentraciju centralnih aktivnosti u
celinama Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Novo
groblje, Bulevar, Neimar (6) i odgovarajue
oblikovanje, Ruzveltova ulica e predstavljati vanu
gradsku vezu centra Beograda i novog centra na obali
Dunava u celini Karaburma, Ada Huja (10). Du ulice
planirana je transformacija pojedinih blokova u
kompaktne blokove sa komercijalnim delatnostima,
funkcijama centra i stanovanjem.
Visina objekata u ovim blokovima definisana je
odgovarajuim obodnim ulicama - ka Ruzveltovoj
objekti treba da su u kontekstu postojeih objekata u
ulici, a ka unutranjosti blokova u kontekstu
mogunosti koju prua regulacija obodnih
saobraajnica.


Kapacitetni inski sistem

Kroz ovo podruje planirana je tunelska deonica
kapacitetnog inskog sistema na potezu du Bulevara
kralja Aleksandra (deonica Vukov spomenik i Brankov
most) kao i tunelska deonica od Pravnog fakulteta,
preko Trga Slavija i Klinikog centra, do eleznike
stanice "Beograd Centar" u Prokopu. Na tunelskoj trasi
inskog sistema u narednim fazama izrade planske i
tehnike dokumentacije bie definisane lokacije
podzemnih stanica javnog prevoza.



7.1.4. Novi Beograd - urbanistike celine Centar
Novog Beograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8),
Posavski deo Novog Beograda (20), Beanija
(21)


Urbanistike celine: Centar Novog Beograda (2),
Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo Novog
Beograda (20) i Beanija (21) izvedene su otvorenim
blokovima u duhu moderne, na osnovu potpune ili
delimine realizacija detaljnih planova.


Kontinuitet planskog karaktera Novog Beograda

Sve budue intervencije moraju biti definisane
regulacionim planom najmanje na nivou celine (bloka),
izvedenih ili novih karakteristinih grupacija. Ovim se
obezbeuje ambijentalno jedinstvo ovog dela grada i
postojei standard korienja prostora (infrastruktura,
parkinzi, javni prostori, zelenilo, kole, obdanita,
sportski tereni), koji se buduim intervencijama moe
samo unapreivati. Postojei blokovi i linijski potezi
Novog Beograda transformiu se prema datim optim i
posebnim uputstvima. Transformacija blokova odvija
se u okviru postojee regulacije, osim za potez savske
obale, gde e se definisati nova regulacija i
odgovarajua parcelacija.


Kontinuitet postojeeg tipa izgradnje i standarda
stanovanja

Sve intervencije u Novom Beogradu treba da budu u
skladu sa dominantnim tipom izgradnje otvorenih
blokova, pri emu je potrebno delikatno uspostaviti
kontinuitet centralnih sadraja ivinom izgradnjom
du loginih ulinih poteza tipom slobodnostojeeg
objekta, karakteristinog za Novi Beograd. Formiranje
zatvorenih blokova se iskljuuje. Kompaktne zelene
povrine unutar blokova su posebno bogatstvo i
obeleje izgradnje ove zone, pa nije mogue
usitnjavanje i izgradnja u okviru njih. Parcelaciju treba
izvriti tako da parcela stambenog objekta, ili grupacije
stambenih objekata, obuhvata i pripadajue slobodne
i zelene prostore kao i potrebne povrine za parkiranje.


Dopuna centralnim sadrajima

Centralni sadraji na Novom Brogradu rasuti su po
itavom njegovom tkivu i sasvim izuzetno su formirani
kao zanaajni punktovi, kao to su to centar u ulici
Mihajla Pupina ili "Piramida" u ulici Jurija Gagarina. U
ovom GP planiran je dalji razvoj centralnih aktivnosti,
kroz transformaciju postojeih i izgradnju novih
kapaciteta centralnih sadraja, i to kao jedan od
glavnih razvojnih potencijala Novog Beograda.
Potrebano je ostvariti kontinuitet komercijalnih i
centralnih sadraja, izmeu novog centra na Savi (Blok
18), onih na potezu SIV - eleznika stanica,
postojeih sadraja u ulici Pariske komune ("Fontana")
i Bulevaru Mihaila Pupina i dalje sa Starim jezgrom
Zemuna, i sa druge strane sa centrom kod eleznike
stanice Novi Beograd i linijskim uz ulicu Jurija
Gagarina. Komercijalni sadraji na obodu izgraenih
blokova planiraju se na onim delovima blokova koji
vizuelno i funkcionalno ne ugroavaju stambenu
funkciju bloka i maksimalno uvaju postojee zelenilo.
Dozvoljeni su samo pojedinani komercijalni sadraji u
unutranjosti bloka, u okviru postojeih objekata.


Prostori za javne namene kao gradski resurs

Prostori koji su prema prethodnim urbanistikim
planovima bili rezervisani za objekte javnih sadraja
(kole, deije ustanove, socijalne i zdravstvene
ustanove) ostaju, po pravilu, u istoj funkciji sa novim
kapacitetima, koje treba odrediti prema novim
standardima i planiranoj promeni strukture i broja
stanovnika. Ovi prostori mogu promeniti sadraj
ukoliko odgovarajua analiza pokae da je to potrebno,
ali samo u okviru javnih namena. Povrine za javnu
namenu na Novom Beogradu, planirane i neizgraene,
predstavljaju vaan potencijal za itav grad, za sve
sadraje iz ove grupe ija upotreba nije lokacijski
vezana (srednje kole, domovi za stare, itd.), jer je u
149
ostalim delovima grada oslobaanje lokacija uglavnom
vezano za ruenje, to poskupljuje izgradnju.
Privremeno korienje ovih lokacija, do privoenja
planiranoj nameni, mogue je za deija igralita,
sportske terene i zelenilo, bez izgradnje stalnih
objekata ili privremenih objekata veih od 150
m
2
.

Buduim intervencijama valja ostvariti kontinuitet
javnog korienja obala Save i Dunava, kao i prateeg
zelenila, ureenog kao javni gradski park Novog
Beograda.


Zatita postojeih standarda opremljenosti
prostora

Kod svih ovim planom doputenih intervencija u
izvedenim blokovima Novog Beograda, mora se
izvriti provera kapaciteta komunalne, socijalne i
zelene infrastrukture, kao i mogunosti parkiranja, a
prema optem i posebnom pravilniku GP.

7.1.5. Centar Novog Beograda (2)

Celina Centar Novog Beograda nalazi se izmeu
Dunava, Save, eleznike pruge i ulice Omladinskih
brigada i obuhvata jezgro Novog Beograda, prvi obodni
red blokova, prostor Starog sajmita i park na Uu.
Uprkos mnogim nastojanjima da se ovaj prostor
pretvori u stvarni centar Novog Beograda, to se do
sada nije dogodilo. Jedan deo centralnog jezgra Novog
Beograda izveden je realizacijom stambenih blokova i
velikih javnih zelenih povrina du obale Dunava i
ureenjem priobalnog pojasa Save, a delovi koji su bili
planirani za centralne aktivnosti su samo delimino
realizovani. Jezgro Novog Beograda obuhvata devet
blokova u centru, od kojih se etiri obodna mogu
smatrati reprezentima istorije urbanizma moderne (21,
23, 28 i 30), i blok sa zgradom SIV-a.

Centar Novog Beograda ima najvee razvojne
mogunosti u pogledu izgradnje novih kapaciteta
komercijalnih delatnosti. Infrastrukturna opremljenost,
dobra saobraajna pristupanost za visoku
koncentraciju zaposlenih i korisnka, neizgraenost,
vlasnitvo zemljita, komlementarni sadraji u
kontaktnoj zoni i mogunost funkcionalnog povezivanja
sa druga dva centra prvog ranga, predstavljaju
vrhunsku ponudu meu gradskim lokacijama za
poslovnu namenu. Centar Novog Beograda planira se
kao novi poslovno-trgovaki, administrativni i kulturni
centar dravnog i regionalnog znaaja. Namena
blokova je stambena, stambeno-poslovna i poslovna,
sa punim spektrom komercijalnih aktivnosti koji
obuhvata glavna predstavnitva poslovnih korporacija,
velike hotele i poslovne apartmane, savremene
trgovake i poslovne objekte, zatim pratee delatnosti
zabave i razonode i stanovanje u zgradama meovite
namene. Planira se razvijanje odgovarajuih javnih
sadraja izmeu blokova najvee koncentracije
centralnih sadraja u Novom Beogradu (blokovi 18, 19,
25 i 26), kao i izmeu Novog Beograda i dva istorijska
sredita, Beograda i Zemuna, du Bulevara AVNOJ-a i
Bulevara Mihaila Pupina.


Trajna dobra Beograda

Prostor Starog sajmita (Blok 17) evidentiran je kao
kulturno dobro, a devet blokova jezgra Novog
Beograda kao dobro koje uiva prethodnu zatitu.
Zeleni pojas uz Savu i postojei zeleni park oko zgrade
SIV (Blok 13) fiksni su elementi sistema zelenila. Javni
gradski park na Uu, izmeu Brankovog mosta,
Bulevara Nikole Tesle, hotela "Jugoslavija", Dunava i
Save, fiksni je deo sistema zelenila sa predlogom za
zatitu predela. U okvire urbanistike zatite Blok 19 i
Blok 19a su celine epohe moderne u reimu potpune
zatite, a Blok 16 i devet blokova centralne zone
Novog Beograda su celine epohe moderne u reimu
delimine zatite.


Blok 26

Planskim reenjem stimulie se izgradnja i stvaranje
novog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda
kao poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i
18. To su i mogue zone izgradnje visokih objekata i
koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre
svega javnih sadraja i prostora. U Bloku 26 planirani
su sredina peaka zona i park, sa pravoslavnim
hramom i prateim sadrajima uz park.


SIV - gradski park

Zeleni pojas izmeu Dunava i Bulevara Mihaila Pupina,
sa objektima SIV, zgrade biveg CK i Muzeja
savremene umetnosti kao pojedinanih objekata i
akcentima u slobodnom prostoru, predstavlja vaan
element identiteta centra Novog Beograda, ali i
Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav.
On je zajedno sa Velikim ratnim ostrvom deo zelenog
srca Beograda, koje se moe ureivati iskljuivo kao
javni gradski park. Deo obale Dunava naspram Velikog
i Malog ratnog ostrva od postojee obaloutvrde kod
hotela "Jugoslavija" do Ua, planirati sa plitkim
travnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.

Planirano je da zgrada biveg CK dobije novu namenu
sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas
zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sauvan i
da objekat i dalje ima ulogu jednog od gradskih
repera. Zbog istaknutog mesta i znaaja u panorami
grada poeljno je raspisivanje konkursa pre
regulacione razrade.


Staro sajmite i Blok 18

Transformacija kompleksa Starog sajmita
podrazumeva planiranje novih komercijalnih i javnih
sadraja, ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog
karaktera ovog prostora.
150

Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna
peaka veza sa neposrednim zaleem - Centrom
"Sava" , hotelom "Interkontinental", Starim sajmitem,
Brankovim mostom i centralnom zonom Novog
Beograda. Transformaciju ambijenta Starog sajmita,
u paviljonskom tipu izgradnje sa umerenim
poveanjem kapaciteta u kontekstu osnovne namene i
velikim ueem zelenila, treba povezati sa reenjem
centra na obali Save, sa jedne strane, i sa parkom
ispred ua sa druge strane kompleksa. Iz pravca
centralne zone Novog Beograda, sa ugla Bulavara
AVNOJ-a i Milentija Popovia, buduim reenjem treba
ostvariti vizuru na hram Svetog Save sa druge strane
reke i pogled na druge znaajne take u silueti
Beograda. Potez realizovanog keja od Ua, du reke
Save, nastavlja se i u ovoj zoni, a irina zelenog pojasa
bie prilagoena konkretnom reenju. Visina
stambenih objekata je do P+5 (zajednika osnovna
silueta sa Savskim amfiteatrom), a za poslovne i druge
znaajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se ne
degradiraju zone zatienih vizura i ambijenata. Pravac
Bulevara AVNOJ-a produava se u blokovima 19 i 18
do obale Save, i niskim mostom vezuje sa Savskim
amfiteatrom. Blok 18 predlae se za temu jednog od
velikih projekata Beograda.

Blokovi 41-43

Blokovi 41-43 se nalaze izmeu pruge i Treeg
bulevara i planirani su za komercijalne i centralne
funkcije. U njima je, zbog lokacijskih karakteristika,
iskljueno stanovanje.


Saobraaj

Kroz ovo podruje planirano je povrinsko voenje
kapacitetnog inskog sistema od Brankovog mosta,
hotela Hajat do eleznike stanice, depoa, junih
blokova uz Savu, pored Beogradske arene i optine
Novi Beograd - sve do veze sa Zemunom u zoni
Tvornike ulice. U prvoj fazi razvoja ovde se nalaze i
tehnike veze LRT za depo. U ovom podruju planiran
je nastavak izgradnje eleznike stanice Novi Beograd
sa staninim trgom prema Treem bulevaru. To je
gradsko-prigradska eleznika stanica koja je
predviena za prihvat daljinskih vozova, kao i za
vozove gradsko-prigradske eleznice. U zoni sportske
hale "Limes" planirane su dve denivelisane raskrsnice
sa autoputem na pravcu ulice panskih boraca i ulice
Proleterske solidarnosti.
7.1.6. Prvobitni Novi Beograd (8)

Ova celina obuhvata prostor izmeu ulice 22. oktobra,
Toinog bunara, autoputa, ulice Omladinskih brigada i
reke Dunav. Prvobitni Novi Beograd nadovezuje se na
Centar Novog Beograda (2) i obuhvata prvobitno
izgraene blokove Novog Beograda sa Studentskim
gradom, novoizgraene blokove "Retenzija" i Blok 33
sa zapadnim kapijama Beograda i centrima "Fontana" i
etvrtim rejonskim centrom.

Osnovna karakteristika ove urbanistike celine je
slobodni sistem izgradnje stambenih i prateih
sadraja u funkciji stanovanja, kao i pojedinanih ili
grupisanih objekata komercijalnih i specijalizovanih
centralnih delatnosti, na povrinama prostranih
graevinskih blokova. Centralni sadraji su formirani
na potezima Bulevara Mihaila Pupina, ulica Pariske
komune i Goce Deleva, kao i delom du Bulevara
Nikole Tesle. U svim stambenim blokovima izgraeni
su objekti ustanova za brigu o deci predkolskog
uzrasta, osnovnog obrazovanja i centri mesnih
zajednica, dok su srednje kole izgraene u pojedinim
blokovima, zavisno od gravitacije i obuhvata
oekivanog broja uenika.

Prvobitni Novi Beograd ima visoki stepen prostorne i
funkcionalne zaokruenosti. Nova izgradnja, osim
realizacije ranije planiranih a neizvedenih objekata,
planirana je u zoni Toinog bunara, po zavretku
saobraajnice u novoj regulaciji i uz autoput. To su
ujedno i planirane zone novih centralnih aktivnosti.
Transformacija dela stambenih objekata u poslovanje
moe se oekivati uz glavne saobraajne pravce i to
iskljuivo u niim etaama.


Stambeni blokovi

Za najstarije stambene blokove paviljonskog tipa
planirana je revitalizacija, dodatno infrastrukturno
opremanje, dogradnja liftova i manjih terasa, u cilju
poboljanja uslova stanovanja. Sve intervencije se
planiraju za blok, a izvode se jedinstveno za
pojedinane objekte. Pri tom se moraju potovati opti
uslovi dati za Novi Beograd kao grad moderne, koji se
odnose na ambijent i standarde korienja prostora,
kao i pravila GP.


Trajna dobra Beograda

Zelena povrina uz Dunav, od Bulevara umetnosti do
Karaorevog trga, fiksni je deo sistema zelenila sa
predlogom za zatitu predela. Ona vezuje Zemunski
kej i park Ue i formira kontinuirani zeleni pojas na
desnoj dunavskoj obali. Ovaj javni prostor treba
parkovski urediti. U okviru urbanistike zatite, Blok 1
na Novom Beogradu je celina epohe moderne u reimu
potpune zatite.


Saobraaj

Na potezu Bulevara Mihaila Pupina, od optine Novi
Beograd do Tvornike ulice, planirana je povrinska
trasa kapacitetnog inskog sistema kao deo poteza koji
povezuje Bulevar kralja Aleksandra sa Zemunom. U
fazi planske i projektne razrade ovog poteza bie
definisani broj i pozicije stajalita.




151
7.1.7. Centar Zemuna (3)

Centar Zemuna sainjavaju staro jezgro i
modernistika celina, kao i otvoreni stambeni blokovi
formirani u posleratnom periodu i privredni kompleks
na granici prema Novom Beogradu. Jezgro Zemuna
karakterie matrica kompaktnih blokova sa skoro
potpuno formiranom regulacijom ulica i objekata,
parcelacijom i ivinom izgradnjom koja je zbog svojih
vrednosti proglaena za prostorno, kulturno-istorijsku
celinu od velikog znaaja za republiku koja ima status
kulturnog dobra.

Predlogom generalnog plana afirmiu se slojevitost
Zemuna, njegov identitet i posebnost, istiu se
karakteristine potceline (varo, Gardo, ukovac,
Gradski park, kej, modernistika celina Zemuna).
Zatita jedinstvene siluete Zemuna sa reke i uvanje
najvrednijih gradskih vizura sa Beogradske tvrave i
zemunskog srednjovekovnog utvrenja ukljuuje i
zatitu irih prostora grada, pre svega Velikog ratnog
ostrva i ozelenjenog forlanda leve obale Dunava.


Centar Zemuna

Centar Zemuna je deo glavnog centra Beograda i
predstavlja nukleus iz kojeg se zrakasto ire funkcije
centra du glavnih ulinih poteza - ulicama Cara
Duana, Prvomajskom i Ugrinovakom. Ovakvim
konceptom znaajno se poveava kapacitet za razvoj
centralnih aktivnosti, koji je u samom jezgru limitiran,
uslovljen i podreen prostornim i ambijentalnim
kvalitetima. Potencijal za razvoj je, pre svega, u
transformaciji postojeeg tkiva i vrednom
ambijentalnom okruenju, u koncentraciji obrazovnih,
kulturnih i verskih ustanova, kao i otvorenosti i
usmerenosti gradskih funkcija ka Dunavu. Planirano je
redukovanje ili izmetanje nekih, za Staro jezgro
neprimerenih kapaciteta i funkcija (pijaca, komunalni,
privredni i neki administrativni objekti). Preporuuje se
prenamena pojedinanih vrednih objekata, kao i
objekata industrijske arheologije, pre svega za javnu
namenu i irenje njihovih funkcija na javne prostore
(trgove) na kojima se nalaze, kao i na unutranja
dvorita. Uz potvrivanje specifinosti ovog centra,
obnova, zatita, unapreivanje i aktivno ukljuivanje
graditeljskog naslea u ivot grada, kao i funkcionalno
povezivanje sa centralnim jezgrom Novog Beograda
okosnice su budue transformacije centra i jezgra
Zemuna.


Transformacija tkiva

Transformacija blokova Starog jezgra Zemuna odvijae
se uglavnom u okviru postojee regulacije.
Modernistiku celinu Zemuna treba sauvati u
autentinom obliku. Eventualne intervencije u okviru
postojeih otvorenih blokova treba da su podreene
ovom tipu izgradnje i postignutim standardima
otvorenih prostora, zelenila, javnih slubi i parkiranja,
imajui u vidu i nepovoljne mikroklimatske uslove u
Donjem Zemunu. Otvoreni blokovi, koji se nalaze uz
obod Starog jezgra Zemuna, naruili su neke od
njegovih vrednosti, pre svega one koje se odnose na
siluetu, panoramu i vizure. S druge strane, oni su sam
prostor i kompaktnu strukturu jezgra jasno definisali i
omeili, te ovaj kontrast ne treba ublaavati novom
izgradnjom po obodu otvorenih blokova.

Obnova blokova iskljuuje stihijsku izgradnju,
preveliku izgraenost prostora i poveavanje visine
objekata, naroito u unutranjem delu parcela, a
podrazumeva stroge uslove definisane optim i
posebnim pravilima ovog GP. Usklaivanje vertikalne
regulacije objekata je prema kontekstu ambijenta, a
ne prema stepenu zatite ili starosti susednih objekata.
Poeljno je da javni objekti ostanu naglaeni i
dominantni. Objekti u neskladu sa ambijentom nisu
referentni pri odreivanju regulacija.

Javni prostori

Funkcionalna i ambijentalna raznovrsnost javnih
prostora, njihovo proimanje, vredni pojedinani
objekti na njima, svakako su posebna vrednost centra
Zemuna, i predstavljaju nukleuse obnove. Nije
dozvoljeno postavljanje privremenih objekata na
najvanijim javnim prostorima: peakim ulicama,
trgovima, keju, parku, umesto kojih treba aktivirati
prizemlja ulinih i dvorinih objekata centralnih
blokova. Omladinski, Masarikov i Trg pobede tretirani
su kao jedinstvena celina i sa Dunavskim kejom su
najvredniji deo sistema javnih prostora istorijskog
jezgra. Planirana je redukcija sadraja i kapaciteta
postojee pijace, prema potrebama stanovnika jezgra
Zemuna i ona je organizovana kao pokretna pijaca na
Masarikovom trgu. To Omladinskom trgu omoguava
vraanje funkcije glavnog gradskog trga i jedinstveno
funkcionisanje i sagledavanje svih prostora postojee
peake zone. Posebnu panju u detaljnijoj
urbanistikoj razradi trebalo bi posvetiti javnim
prostorima na ulasku u centar Zemuna,
Karaorevom, Senskom i Trgu Branka Radievia.
Vizure prema Dunavu iz pravca Nikolajevske,
Karamatine, Gospodske, Zmaj Jovine, sa Masarikovog i
Mauranievog trga, moraju biti neometane, odnosno
na tim pravcima ne mogu se planirati objekti na vodi
kao ni novi objekti na obali.


Turistiki potencijal

Turistiki potencijal Zemuna vezan je za njegove
ambijentalne vrednosti, poloaj na Dunavu, kao i za
tradicionalne kulturne manifestacije. Hoteli u Starom
jezgru su tipa manjih gradskih hotela, iji su kapaciteti
i rang usaglaeni sa prostornim mogunostima. Pored
proirenja postojeih marina, planirane su i nove, kao i
putniko pristanite i mrea pristana za manje
brodove. Kej ima ulogu glavnog gradskog etalita,
produen je ka zoni Radeckog ugostiteljskim i
sadrajima vezanim za sportove na vodi i spojen sa
javnim zelenim parkovskim povrinama prema hotelu
"Jugoslavija" i dalje prema Uu.
152
Zelenilo

Evidentan je manjak zelenih povrina, te je imperativ
da se ouvaju sve postojee, uz dodatni uslov da
kontaktne zone treba planirati sa viim standardom
zelenila. Najznaajnije zelene povrine su Gradski park
i Dunavski kej, na kojima nije dozvoljena izgradnja
novih objekata. Potrebano je ostvariti kontinuitet
zelenila na dunavskoj obali, sve do Ua. Lesni plato
je dominantan u slici grada sa glavnih ulaznih pravaca
i sa Dunava, te se planom predvia njegovo uvanje
sa formiranjem zelenih masiva du krune i, gde je to
mogue, na kosinama platoa. Zelenilo na kruni
segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obodu
Starog jezgra Zemuna ima i ulogu zatitne panorame i
ambijenta ove zatiene prostorne celine.


Trajna dobra Beograda

Staro jezgro Zemuna evidentirano je kao kulturno
dobro od velikog znaaja, arheoloka lokacija rimski
Taurunum je kulturno dobro, a modernistika celina je
dobro koje uiva prethodnu zatitu. U Karti trajnih
dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom takom
i uglom sagledavanja. Gradski park, kao i zelenilo du
obale Dunava, fiksni su elementi sistema zelenila.


Saobraaj

Radi obezbeenja tangentne saobraajnice u odnosu
na jezgro kao i kontinuiranih radijalnih pravaca,
planirano je povezivanje Bulevara Mihaila Pupina sa
Vrtlarskom i Ugrinovakom ulicom, koje treba da imaju
i novu proirenu regulaciju, kao i tunelska veza
Bulevara Mihaila Pupina sa Prvomajskom ulicom. U
narednim fazama razvoja treba voditi rauna o potrebi
povezivanja sa savremenim kapacitetnim inskim
sistemom na pravcima najveih optereenja.
Saobraajni terminal gradsko-prigradskog saobraaja
iz ulice Ivana Maurania izameta se van granica
jezgra u blok izmeu Tvornike i ulice Franca
Rozmana. Uz tendenciju smanjivanja upotrebe
individualnih vozila u jezgru Zemuna, kapacitetnije
parkiranje se planira u viespratnim garaama po
obodu jezgra, pre svega u zoni novoplaniranih
saobraajnica, kao i u ulici ure akovia. Manje
podzemne garae planiraju se u okviru samog jezgra.


7.1.8. Luka "Beograd" (5)

Ova urbanistika celina prostire se od Stare elektrine
centrale do Panevakog mosta, Omladinskog stadiona
i ulice Mije Kovaevia, obuhvatajui preteno blokove
sa namenom delatnosti du ulica ure akovia, 29.
novembra, Mitropolita Petra i arli aplina, do ulice
Mije Kovaevia.

Dominantni deo celine 5 predstavlja podruje Luke
"Beograd", koja ima potencijalno vaan strateki
znaaj kao prostor na kojem je mogue ostovariti
vezu vodenog, kolskog i eleznikog saobraaja na
preseku evropskih koridora VII (Dunav) i X, to je od
znaaja ne samo za Beograd ve i za Srbiju. Na uem
gradskom podruju Luka "Beograd" danas predstavlja
deo najveeg planiranog robno-pretovarnog terminala
transportnog renog saobraaja u zemlji, sa
industrijskom zonom i starom eleznikom stanicom
Beograd Donji grad u zaleu. Osim Luke "Beograd", u
ovoj urbanistikoj celini obuhvaeni su kapaciteti
saobraajnih preduzea i usluga, kao i objekti i sadraji
specijalizovanih drutvenih i dravnih namena i
sportska dvorana "Pionir", kao i manji deo stambeno-
poslovnih blokova izuzetno velikog stepena
izgraenosti i gustine du ulice 29. novembra. Prioritet
ureenja ove celine je dovoenje u sklad razliitih
namena uz transformaciju neodgovarajuih sadraja i
prostora u kvalitetne ambijente.


Luka kao modalni centar i transformacija dela
privredne zone

Luka "Beograd" je privredni lokalitet od veoma velikog
znaaja za grad. Zbog svoje lokacije u najuem centru
Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim
funkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno
reen. Planski, posebna panja je usmerena ka
saobraajnom reenju i povezivanju ovog podruja
drumskim i eleznikim vezama sa irim podrujem
Beograda. Zona je dobro opremljena infrastrukturom.
U okviru ovog podruja, pored privrednih i skladinih
kapaciteta, vremenom je svoje mesto nalo niz
proizvonih preduzea kojima tu nije mesto. Planira se
da u ovoj zoni u budunosti dominiraju pre svega
saobraajne i robno-transportne aktivnosti u funkciji
Luke "Beograd". Deo osloboenog prostora, sada
zauzet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u
komercijalne, profitabilnije centralne sadraje.
Povrina zone redukuje se tako to se deo povrine
preputa centralnim i tercijarnim sadrajima. Planirana
povrina zone je oko 97 ha.


Izmetanje "Dunav stanice" i dela koloseka

Realizacijom lokoteretne stanice u susednoj prostornoj
celini Karaburma, Ada Huja (10), kao i izgradnja novih
saobraajnih putnih i eleznikih pravaca u obodnom
delu grada, omoguie izmetanje pruge oko
Kalemegdana, odnosno privremeno zadravanje samo
onih koloseka koji su u neposrednoj funkciji Luke
"Beograd", do ostvarenja veze za Panevaki most
preko nove lokoteretne stanice.

Ureenje kontaktnog podruja Luke

Detaljnijom planskom razradom treba razmotriti
mogunost da se prostor u zoni izmeu Panevakog
mosta i Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci
"Beograd", uredi kao javni, ozelenjeni prostor, koji bi
bio u kontekstu zelenila Dunavskog keja prema
sportsko-rekreativnom centru Ada Huja. Prostor koji se
oslobodi posle uklanjanja dela eleznikih koloseka
153
urediti kao linearno zelenilo sa dopunskim sadrajima
kompatibilnim sa parkom i rekreativnim aktivnostima.


Zone rizika - "Duga" i "Tehnogas"

U celini Luka "Beograd" (5) nalaze se i kompleksi
"Duge" i "Tehnogasa", definisani u odeljku "Zatita
ivotne sredine" kao zone veoma velikog rizika
(oznaene kao G) i zone velikog rizika (oznaene kao
V), sa zatitnim rastojanjima koje nije mogue
obezbediti u gradskom tkivu gde se oni nalaze. Iz tog
razloga u GP nisu date razvojne mogunosti ovih
kompleksa u njihovoj delatnosti, ve njihova
prenamena u centralne aktivnosti, a do budue
transformacije, kao lokacije sa poveanim rizikom,
treba da usklade svoju delatnost sa okolinom.


Kontinuitet urbane matrice i transformacija
blokova GSP i podruja skladita u Dunavskoj

U zoni dunavskog priobalja, gde su potencijalno
mogue znaajne intervencije, kontinuitetom postojee
urbane matrice treba obezbediti kontakt istorijskog
jezgra sa Dunavom, uz obavezu planiranja novih
javnih prostora i zelenih povrina kada se radi o veim
potezima rekonstrukcije. Ovo se odnosi na deo blokova
koji su danas u funkciji depoa GSP i podruja skladita
u Dunavskoj, a koji se transformiu u blokove
centralnih aktivnosti sa moguim stanovanjem, gde e
se detaljnom razradom definisati nove regulacije i
tipologija izgradnje.


Zona Panevakog mosta, Ruzveltova ulica

U kontekstu kvalitetnog aktiviranja dunavskog
priobalja za centralne aktivnosti u celini Ada Huja (10)
i njegovog povezivanja sa ostalim delovima grada, blok
hale "Pionir" koji je orijentisan ka Panevakom mostu
i zona Panevakog mosta planirane su za centralne
aktivnosti bez stanovanja. Karakter i oblikovanje ovih
centralnih aktivnosti mora biti prilagoen izuzetno
saobraajno i nivelacijski istaknutom mestu na kojem
se nalaze na ulazu u grad sa panevake strane. Ostali
deo bloka "Pionir" treba urediti tako da se sauva
karakter bloka sa malim stepenom izgraenosti i
velikim slobodnim prostorom.


7.1.9. Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra,
Neimar (6) i Lion, Juni bulevar (12)

Celine zauzimaju prostor koji se od hrama Svetog
Save, Vukovog spomenika i Novog groblja neposredno
nadovezuje na celinu Terazije, Slavija, Svetosavski
plato (4) obuhvatajui du Bulevara kralja Aleksandra
uburu, Neimar i Crveni krst - na delu optine Vraar,
kao i Stari eram, Bulbulder, Slavujev potok i
Vraarsko polje na delu optine Zvezdara.

Po tradiciji, nainu izgraenosti i tipologiji blokova i
uline mree, ove urbanistike celine imaju neka
obeleja gradskog tkiva u centralnom gradskom
podruju, naroito u vanijim ulicama, ali sa
dominantnim ueem stanovanja u odnosu na
centralne sadraje.

Uz Juni bulevar, Bulevar kralja Aleksandra, ulicu
Dimitrija Tucovia, kao i uz ulicu 14. decembra, koji
preko teritorije celine 6 povezuju tradicionalni centar i
obodne delove grada, planirana je vea koncentracija
centralnih aktivnosti sa stanovanjem, u tipu izgradnje
koji afirmie bulevarski karakter ovih ulica, sa
visinama objekata koje odgovaraju segmentu Bulevara
kralja Aleksandra u kojem se nalaze. Isto se odnosi i
na poprenu arteriju prostora celine 6, ulicu Maksima
Gorkog.

Za blokove u zaleu ovih saobraajnica planirana je
transformacija u blokove kompaktnog, individualnog i
meovitog tipa, prema ve zapoetim procesima
transformacije koje treba konsekventno dovriti. Nivo
urbaniteta u pogledu tipa bloka, procenta izgraenosti,
kapaciteta i visine objekata treba da opada od granice
teritorije sa centrom Beograda (Ruzveltova, Vraarski
plato) ka periferiji (Lion) i od pomenutih glavnih ulica
ka unutranjim delovima prostora izmeu njih.
Opadanje nivoa urbaniteta ne odnosi se na kvalitetno
reavanje objekata i dimenzionisanje javnih prostora,
pre svega skverova, trgova i parkova kao obeleja
identiteta pojedinih ambijenata.


Bulevar kralja Aleksandra

Funkcionalna i ambijentalna kima ovog prostora je
Bulevar kralja Aleksandra, koji svojom grebenskom
dispozicijom u odnosu na padine Bulbulderskog i
uburskog potoka (ulice Dimitrija Tucovia i Juni
bulevar), ini dominantnu morfoloku celinu
neposredne i ire gravitacije. U tom kontekstu, u daljoj
razradi, treba planirati odgovarajue objekte i
sadraje, ne samo komercijalnog karaktera, ve i
sadraje centralnih, kulturnih i javnih aktivnosti, kao i
kontaktne javne peake prostore na istaknutim
raskrsnicama gradskog znaaja. Trasom Bulevara
kralja Aleksandra planira se sredinje povrinsko
voenje gradskog kapacitetnog inskog sistema tipa
LRT, ali se ostavljaju uslovi za denivelaciju trase ispod
Bulevara.

Neimar

Neimar je podruje individualne stambene izgradnje u
statusu prethodne zatite, u GP definisan kao trajno
dobro Beograda. To je jedan od ambijentalno
najvrednijih prostora u Beogradu, koji treba planerski
usmeriti ka poeljnim mogunostima razvoja, odnosno
dogradnje u okviru postojeeg ambijenta koja nee
ugroziti celinu. Tipologija izgradnje neimarske padine
treba da postane model transformacije postojeih
partajskih blokova. Obodni blokovi Neimara, prema
Karaorevom parku, transformiu se u meovite
154
blokove sa kompaktnim delom bloka orijentisanim ka
parku.


Karaorev park

Najstariji park u Beogradu, definisan u GP kao fiksni
elemenat zelenila i trajno dobro Beograda, treba
maksimalno zatititi i urediti kao jedan od elemenata
identiteta grada. Mogao bi biti predmet posebnog
projekta.


Transformacija partaja na padini ka Junom
bulevaru

Model rekonstrukcije za ovaj gradski kraj je ogranien
realnom situacijom na terenu, zakonskom regulativom
i mogunostima samih stanovnika ili vlasnika. Osnovni
planerski cilj je da se ovaj prostor pretvori u oblik
izgraenosti koji bi pretendovao da bude slian
Neimaru. Geografske i morfoloke vrednosti cele
padine ka Junom bulevaru oito nude takvu
mogunost. Budua izgradnja treba da se bazira na
zgradama tipa gradske vile sa predbatom i klasine
forme ugraene ili slobodne zgrade na regulaciji visine
ne vee od tri ili etiri nivoa sa ureenim parcelama i
stvaranjem ovih zelenih prostora. Uslov je oslobaanje
unutranjosti bloka od postojee izgradnje i bitno
smanjenje broja malih stanova.



ubura

Do pre desetak godina autentian primer ambijenta i
arhitekture gradske periferije u nekoliko proteklih
godina pretrpeo je znaajne promene unutar svoje
strukture u smislu smanjenog uea stanovanja u
odnosu na poslovanje. Unutranja dvorita, koja su
bila vaan resurs za revitalizaciju ubure, izgraena
su i onemoguen je ranije planiran koncept pasaa i
unutranjih pjaceta. Potrebno je za ovaj prostor
formirati poseban projekat koji e na irem planu da
povrati ambijent ubure, vrati stanovnike i vrste
delatnosti koje su obeleavale ovaj prostor.
Detaljnijom planskom razradom treba definisati realne
uslove revitalizacije, sa ciljem da se sprei
nekontrolisana promena strukture, uz obezbeenje
prostora za odgovarajuu organizaciju grada.


Kaleni

Prostor Kaleni pijace od Kursuline ulice do ugla
Njegoeve i ulice Maksima Gorkog treba da ostane
tradicionalna gradska pijaca preko koje se ovaj kraj
grada identifikuje u mapi grada. Planira se pokrivena
gradska trnica sa podzemnom garaom. Prostor
izmeu trnice i zgrade optine Vraar je budui trg
koji spaja Njegoevu ulicu i ulicu Maksima Gorkog.

Prostor ispred kafane "Kaleni", na potezu ulica Trnske
i Baba Vinjine sa skverom ka Golsvortijevoj ulici,
znaajan je urbani motiv ovog dela grada koji svakako
treba ouvati uz prilagoavanje skvera novim
saobraajnim potrebama. Posebno paljivo treba
tretirati vezu Trnske ulice sa ulicom Maksima Gorkog
kao vanog saobraajnog poteza, a da se pri tom ne
narue zateene vrednosti ambijenta.

U osovini Trnske ulice, na drugoj strani skvera je
postojea razgraena i nedovrena strana Krunske
ulice od Golsvortijeve i Baba Vinjine, sve do
Kursuline. Planira se formirnje nove gradske fasade od
zgrada visine do pet etaa kao zavretak vizure iz
Bulevara kralja Aleksandra kroz Trnsku.


Juni bulevar

Ova ulica je gradskog znaaja, saobraajno i
regulaciono definisana i delimino izvedena. Potrebno
je sagledati kontaktne blokove i mogunosti da se
jedinstvenim reenjem sagledaju segmenti Bulevara
razliitog tipa izgraenosti i poveu u celinu
prepoznatljivog karaktera.


Crveni krst

Postojei sadraji kulture (pozorite, bioskop), kao i
istaknut poloaj na grebenu, afirmiu ovaj prostor kao
budui centar za ovaj deo grada. Daljom planskom
razradom, za delove kontaktnih blokova orijentisanih
ka Crvenom krstu, treba predvideti vei udeo
komercijalnih aktivnosti, veu spratnost, omoguiti
vizure na crkvu (crkvu sv. Antuna u Bregalnikoj ulici) i
formiranje jasno artikulisanog javnog prostora.
Vozarev krst, kao obeleje identiteta ovog prostora,
treba sauvati i reenjem afirmisati, uz zadravanje
postojeeg kvalitetnog zelenila.


Novo groblje

Planirana je zatita i rekonstrukcija ovog kompleksa i
njegovo ukljuivanje u sistem zelenila, kako bi se
afirmisao i njegov parkovski karakter. Daljom
planskom razradom treba ispitati mogunost da se
zeleni prostor Novog groblja povee preko komunalnih
kompleksa u susednoj celini Zvezdara (11), sa
Zvezdarskom umom.


Raskrsnica kod Bogoslovije

Ruzveltova ulica kao novi gradski linearni potez vee
koncentracije centralnih aktivnosti koji povezuje centar
Beograda i novi centar Ada Huja na obali Dunava
opisana je u celini 4. Vea koncentracija komercijalnih
delatnosti i aktivnosti centara planirana je na raskrsnici
Mije Kovaevia (produetak Ruzveltove i ul.
Partizanski put kod Bogoslovije. Zbog istaknutog
155
poloaja ove lokacije treba predvideti odgovarajui
javni prostor i reprezentativno oblikovanje objekata.


Ulica Dimitrija Tucovia

Ulica Dimitrija Tucovia ima slinu ulogu i znaaj kao
Bulevar kralja Aleksandra za celine 6 i 2, samo na
lokalnom nivou, za podruje oko Bulbulderskog potoka.
Detaljnom planskom razradom treba uskladiti
transformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa
leve i desne strane ulice, kako bi ulica dobila celovit
karakter bulevara, sa moguim specifinostima na
pojedinim segmentima.

Objekti u ulici Dimitrija Tucovia visinom i
oblikovanjem treba da reprezentuju njen bulevarski
karakter.


Transformacija partaja na padinama ka ulici
Dimitrija Tucovia

Planirana je transformacija postojeih partaja u
blokove individualnog stanovanja i meovite blokove.


Unutranji magistralni prsten (UMP)

Izmeu celina 6 i 12 planirana je trasa UMP. U daljoj
planskoj i projektnoj razradi ovog poteza mora se
definisati program i nain ukrtanja sa ulicom Dimitrija
Tucovia, Bulevarom kralja Aleksandra i ulicom
Vojislava Ilia.


Distributivni prsten oko centra Beograda

Na istonoj granici ovog podruja planirana je
izgradnja ingrijine ulice kojom se Bulevar kralja
Aleksandra i ulica Gospodara Vuia povezuju sa
ulicom Dimitrija Tucovia, kao deo distributivnog
saobraajnog prstena oko blokova ueg centra
Beograda.


Infrastruktura

Celine Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i Lion, Juni
Bulevar (12) su jedinstveno podruje sa stanovita
opremanja vodovodom i kanalizacijom. Postoji
izgraena vodovodna mrea. Za poboljanje
snabdevanja potrebno je izgraditi primarni vodovod
700 - 500 od CS "Vraar II" do Makenzijeve ulice,
rekonstruisati mreu i objekte vodovoda. Kanalizaciona
mrea je izgraena po optem sistemu i usmerena na
dva sliva - sliv Junog bulevara i Bulbulderski sliv.
Potrebno je dograditi kolektore primarnog sistema u
Junom bulevaru i ulici Vojvode Brane i izvesti tunelsku
vezu od ulice Dimitrija Tucovia do Dunava.



7.1.10. Savski amfiteatar, Prokop (7)

Savski amfiteatar predstavlja deo starog centra
Beograda, kojim je obuhvaena vraarska padina od
Vraarskog platoa do starog eleznikog mosta i
autoputa do Autokomande i deo celine kojom su od
ua Topiderske reke do autoputa i Autokomande
obuhvaeni Beogradski sajam, sadraji delatnosti du
Bulevara vojvode Miia i eleznika stanica "Beograd
Centar". Ova celina ima najvee prostorne potencijale
za izgradnju novih centralnih, komercijalnih i javnih
sadraja u centru Beograda.


Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra
na levoj obali Save

Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog
centra sa druge strane reke se u poetnoj fazi
jedinstveno reavaju, kao budui gradski centar
najvieg ranga, putem meunarodnog konkursa, kako
bi se uspostavila logina vizuelna i kontekstualna veza
izmeu poteza javnih prostora beogradske i
novobeogradske strane, bez obzira na razliite
mogunosti i kasnije nezavisne faze realizacije i
posebne konkurse u dva dela budueg centra.
Primenjuje se usklaen tip izgradnje na obe obale koji
e artikulisati specifinosti tipologije beogradskog i
novobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i
dobro dimenzionisane javne prostore, sa obaveznim
ueem parkova i drvoreda. Povrina otvorenih
javnih prostora na obe strane (ulice, trgovi, skverovi,
parkovi, kejovi) je oko 50% cele teritorije. Prostor na
obe obale je namenjen poslovanju i ekskluzivnom
stanovanju, sa odnosom povrina 1:1.

Objekti kulture i obrazovanja nacionalnog i gradskog
znaaja treba da nau svoje mesto u okviru Savskog
amfiteatra, ali i novobeogradske strane. Obale Save
povezuju se niskim pokretnim mostom koji se otvara u
zoni plovnog puta, ili trajektnom vezom u prvoj fazi.

U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bulevar,
ija e se tana dispozicija definisati u daljoj razradi, a
koji treba da se povee sa Karaorevom i ulicom
Slobodana Penezia Krcuna, postojeim autoputem,
eleznikom stanicom "Beograd Centar" i Beogradskim
sajmom i Bulevarom vojvode Miia u zoni iza Sajma.

Zadrana su kao trajno reenje etiri koloseka i
postojea eona stanica u funkciji regionalne, odnosno
gradske eleznice, sa sputanjem koloseka ispod nivoa
terena. Za dva koloseka oko Kalemegdana, koja se
privremeno zadravaju za interventne sluajeve, treba
obezbediti prostor odgovarajuim reenjem regulacije.
Oni e biti iskljueni posle povezivanja eleznike
mree u pristanitu i na Karaburmi preko obilazne veze
kod Vine.

Pravci ulica Durmitorske, Viegradske, Miloa Pocerca,
Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezia
Krcuna produene su regulacionim reenjem u zonu
Savskog amfiteatra do obale Save, kao jedan od
156
uslova budueg formiranja blokovske strukture.
Izgradnja u pravcu Terazijske terase podreena je
realizaciji odgovarajuih vizura i funkcionalne veze
terazijskog grebena i priobalja. Visina objekata je do
P+5, jer se podruje nalazi u zoni zatienih vizura,
definisanih Kartom trajnih dobara Beograda.


Karaoreva

Planirana je rekonstrukcija Karaoreve ulice koja
treba da obezbedi saobraajni profil za etiri trake i
tramvaj, kao i rekonstrukcija kontaktnih blokova uz
Brankov most koji su potencijalno dobra lokacija za
sadraje javne namene nacionalnog znaaja (opera).


Centri specijalizovane namene - Kliniki centar,
fakulteti

Za komplekse specijalizovanih centara planirano je
zadravanje karaktera paviljonske izgradnje sa
maksimalnim zadravanjem postojeeg kvalitetnog
zelenila i otvorenih prostora. Detaljno planerski treba
preispitati odnos kompleksa Klinikog centra i budue
saobraajnice UMP. Postojei zeleni kompleks
Veterinarskog fakulteta uz autoput, gde je inae teren
loeg kvaliteta, zadrava se.


Sajam

Planirano je ureenje i proirivanje kompleksa Sajma,
odnosno sajamskih funkcija u zoni petlje sa
povezivanjem sa Savskim amfiteatrom. Komercijalne
delatnosti za ovu namenu iskljuuju stanovanje.


Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar

Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar treba
reiti sagledavanjem reenja rekonstrukcije blokova u
Karaorevoj i Savskom amfiteatru. Uslov za
realizaciju ovog prostora je izmetanje, odnosno
redukcija funkcija postojee autobuske stanice.


Zatita vizura

Vizure sa Beogradske tvrave na Avalu, definisane u
Karti trajnih dobara, iskljuuju izgradnju objekata u
blokovima zapadnog Vraara koji bi ih ugrozili. Prilikom
detaljnije razrade, ili izdavanja uslova na osnovu
vaee planske dokumentacije, ugroenost vizura
treba proveriti.


Nova eleznika stanica "Beograd - Centar"

Na junom delu ovog podruja u izgradnji je nova
eleznika stanica "Beograd - Centar" u Prokopu. Njoj
e se, prema planskoj dokumentaciji, u narednom
periodu prilagoditi postojei i izgraditi novi saobraajni
objekti. Povezivanje stanice sa autoputem, prelaz
"transverzale" preko autoputa i njena veza sa
Bulevarom JA, povezivanje stanice sa javnim
saobraajem gradskim, meugradskim, prigradskim i
gradskim autobuskim linijama, veza sa aerodromom,
veza sa tramvajem i buduim metro linijama, a
naroito razvoj prilaza peaka i biciklista, prioritetni su
zadaci za ovaj prostor. Problem stanice "Beograd-
Centar" je da je locirana odvojeno od standardnog i
aktivnog gradskog tkiva i da u njenoj blizini nema
koncentracije stanovanja i poslovnih aktivnosti.
Korienjem gornjih etaa staninih betonskih ploa
iznad pristupnog i peronskog nivoa, moe se
obezbediti izmeu 100 i 200 hiljada kvadrata
poslovnog prostora. Meutim, to nije dovoljno za
urbano i ekonomsko funkcionisanje ovako vanog
komunikacionog vora. Velikim projektom, odnosno
detaljnijim urbanistikim planom, potrebno je
preispitati realne mogunosti funkcionalnog i
reprezentativnog oblikovanja i lociranja razliitih
centralnih aktivnosti i stanovanja u neposrednoj blizini
stanice.

Postojea eleznika stanica

U ovom podruju nalaze sa vrlo vani saobraajni
objekti gradskog i regionalnog znaaja. Lokacija
postojee eleznike stanice oslobaa se od objekata u
funkciji eleznice uz zadravanje i prilagoavanje samo
nekoliko koloseka za gradsko-prigradsku putniku
stanicu. Koloseci su u podzemnom nivou, kako bi se
obezbedila povrinska veza Savskog amfiteatra sa
zaleem.



Postojea autobuska stanica

Teritorija na kojoj se danas nalazi autobuska stanica
potencijalno ima izuzetne lokacijske vrednosti kao
budui prostor izlaska Terazijska terase u Savski
amfiteatar i deo budueg novog centra Beograda na
Savi. Za razvoj i puni program autobuske stanice GP je
definisao lokaciju uz elezniku stanicu Novi Beograd.
Meugradsko-prigradska autobuska stanica i prigradski
terminali na sadanjoj lokaciji se zadravaju do
poetka realizacije planiranih sadraja u Savskom
amfiteatru.


Infrastruktura

Za potrebe postojee vodovodne mree u sektoru
potrebno je rekonstruisati objekat primarnog sistema,
CS "Vraar II" i rekonstruisati distributivnu mreu koja
sada nema dovoljan kapacitet. Postoji izgraena
kanalizaciona mrea. Potrebno je rekonstruisati
sekundarnu mreu i izgraditi objekat primarnog
sistema - tunel Hitna pomo - . akovia, za
prebacivanje upotrebljenih voda iz savskog sliva u
dunavski.


157
7.1.11. Veliko ratno ostrvo (9)

Ade na uu Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvo i
nekoliko sprudova ine jedinstvenu hidrogeoloku
tvorevinu i prireni i umski vlani ekosistem, ostatak
nekadanjih vlanih stanita Dunava, neponovljiv
element prirode u centru grada, prethodno su
zatiene kao "opte dobro od izuzetnih prirodnih
vrednosti" pod zajednikim imenom "Veliko ratno
ostrvo".

Smeteno izmeu dva istorijska jezgra, Beogradske
tvrave i Zemunskog srednjovekovnog utvrenja,
nalaze se na pravcu najvanijih gradskih vizura sa
Dunavskog puta. Veliko ratno ostrvo, zabeleeno na
starim kartama i gravirama, jeste nezaobilazni element
istorijske slike i prostornog identiteta Beograda i
Zemuna. To je jedno od najvanijih prostora grada sa
kojim se Beograd identifikuje i u skladu sa tim uiva
urbanistiku zatitu.

Na pravcu meunarodnih plovnih puteva, potencijalno
izvorite vodosnabdevanja, prirodno mrestilite i
stanite retke i ugroene flore i posebno ornitofaune,
iva tvorevina koju reke i dalje oblikuju i na kojoj se
mogu pratiti kompleksni prirodni procesi, ono
zavreuje da bude, kao takvo, pod posebnim reimom
zatite i korienja.

Na osnovu prethodnih istraivanja veeg broja strunih
institucija i predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije,
Generalni plan utvruje za "Veliko ratno ostrvo" status
javnog i trajnog dobra i fiksni je element sistema
zelenila.

Na osnovu navedenih injenica i strunog predloga
nadlene institucije, za podruje Velikog ratnog ostrva,
na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o
kulturnim dobrima donee se pravni akt o zatiti
prostora kao "predela izuzetnih odlika" i "znamenitog
mesta" kojim e se utvrditi njegova namena, reimi i
zone zatite i uslovi korienja i obaveze staraoca
javnog dobra.

Generalnim planom Veliko ratno ostrvo se namenjuje
za zatitu prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti,
rekonstrukciju tradicionalne plae "Lido", rekreaciju u
prirodnom ambijentu, zatitu potencijalnog izvorita
vodosnabdevanja i prirodnog mrestilita, uz potovanje
uslova koji proistiu iz meunarodnih obaveza u vezi
plovnih puteva i uz primenu kriterijuma odrivog
razvoja.

Programskim razvojnim dokumentom i urbanistikim
planom (posebne namene) koji e uzeti u obzir
predloge i interese zainteresovanih subjekata razvoja i
korisnika dobra i koji e se doneti na osnovu odredbi
GP i pravnog akta o zatiti, utvrdie se i posebni uslovi
korienja i ureenja ada, odnosi pojedinih namena,
koje se moraju zasnivati na dodatnim strunim
istraivanjima, posebno hidrogeolokim i ekolokim,
analizama uticaja na ivotnu sredinu i predmet zatite.

Svi pratei objekti, aktivne povrine i sportski tereni
treba da budu podignuti pod posebnim uslovima, u
skladu sa zatitom istoe vodonosnih slojeva, dobro
uklopljeni u prirodni ambijent, neuoljivi sa
Kalemegdana i Gardoa i u to veoj meri
samoodrivi. Reavanje infrastrukturnih potreba vrie
se, pre svega, alternativnim nainima. Na taj nain,
ovo e biti i pokazni centar za napredne i odrive
tehnologije korienja prirodnog prostora. Veza Velikog
ratnog ostrva sa zemunskom i novobeogradskom
obalom je preko plovnih objekata i sezonskim
pontonskim mostom. Pristan za manje brodove
planirati na severnoj, dunavskoj strani ostrva i u zoni
sportsko-rekreativnih sadraja.

itav kompleks Velikog ratnog ostrva treba da se
razvija na osnovu posebnih strunih provera, analize
uticaja i konkursa, ukljuujui i mogui meunarodni
nivo.


7.2 Srednja zona

Srednju zonu ine sledee urbanistike celine:

- Karaburma, Ada Huja (10),

- Zvezdara (11),

- Lion, Juni bulevar (12), obraeno u taki 7.1.9,

- Duanovac, umice, Konjarnik (13),

- Vodovac (14),

- Banjica (15),

- Senjak, Dedinje, Topider (16),

- Rakovica (17),

- Banovo brdo (18),

- Ada Ciganlija (19),

- Posavski deo Novog Beograda (20),

- Beanija (21) i

- Gornji Zemun (22).


7.2.1. Karaburma, Ada Huja (10)

Teritoriju celine ini prostor priobalnog pojasa Dunava
sa Adom Hujom, zatim potez od Panevakog mosta
do Omladinskog stadiona, ukljuujui i stadion i potez
od Partizanske ulice do Mirijevskog potoka ukljuujui
Staru i Novu Karaburmu. U ovoj urbanistikoj celini
jasno se izdvajaju iri priobalni pojas Dunava sa Adom
Hujom i stambene celine Stara i Nova Karaburma.

158
Najvredniji potencijal za budui razvoj ove celine je
prostor gde se ovaj deo grada sputa na reku, izmeu
Vinjieve ulice i obale Dunava, koji je danas najveim
delom neizgraen. Prirodna ogranienja u ovoj celini su
aktivna klizita na padinama Zvezdare i nesanirana
deponija Ada Huja.

Transformacija postojeeg tkiva

Stara Karaburma je predratno predgrae Beograda sa
nepravilnom, krivudavom, strmom ulinom mreom i
sa zbijenom niespratnom preteno stambenom
izgradnjom koja ne zadovoljava savremene standarde
stanovanja. Prostor treba planski regulisati kao
bolokove individualne izgradnje, prilagoene
nestabilnom terenu. S obzirom na konfiguraciju terena
i istaknutost u silueti grada sa Dunava, treba dati i
uslove oblikovanja padine orijentisane ka Dunavu.

Novo naselje Karaburma je jedno od prvih posleratnih
planiranih i izgraenih stambenih celina u Beogradu, sa
objektima razliite tipologije i visine, opremljena
potrebnim prateim funkcijama i sadrajima
stanovanja. Buduim intervencijama postojei
standard korienja prostora (infrastruktura, parkinzi,
javni prostori, zelenilo, kole, obdanita, sportski
tereni) moe se samo unapreivati. Kompaktne zelene
povrine unutar blokova su kvalitet tipologije izgradnje
ove zone, pa nije mogua izgradnja u okviru njih.
Parcelaciju treba izvriti tako da parcela stambenog
objekta (ili grupacije stambenih objekata, ako
drugaije nije mogue) obuhvata i pripadajue
slobodne zelene prostore i povrine za parkiranje.
Transformacija dela stambenih objekata u poslovne
moe se dozvoliti uz glavne saobraajne pravce, i to
iskljuivo u niim etaama. Za najstarije stambene
blokove paviljonskog tipa planirana je revitalizacija,
dodatno infrastrukturno opremanje i dogradnja liftova
u cilju poboljanja uslova stanovanja. Sve intervencije
se planiraju za blok, a izvode jedinstveno za
pojedinaan objekat. Pri tom se moraju potovati opti
uslovi dati za odreenu tipologiju tkiva, kao i uslovi
koji se odnose na ambijent i standarde korienja
prostora.


Novi centar Ada Huja

Ovim GP definisano je reenje priobalnog prostora
nizvodno od Panevakog mosta tako da omogui
funkcionisanje Luke Beograd, a da se dimenzionisanje
planirane lokoteretne stanice i prateih sadraja izvri
u detaljnijoj planskoj razradi u skladu sa njenom
ulogom, prvenstveno u funkciji Luke i postojeih
privrednih sadraja u ovom delu Beograda. Nisu
planirane nove privredne i proizvodne povrine, osim u
funkciji robno-transportnog centra izmeu Luke i
lokoteretne stanice. U priobalnom pojasu, izmeu
lokoteretne stanice i Dunava, planirana je
koncentracija centralnih sadraja, odnosno
specijalizovanog centra na obali Dunava, gradskog
znaaja. Ovaj centar treba da ima vezu sa stambenim
zaleem (sa centrom Karaburme, Diljskom ulicom,
Mirijevskim bulevarom i ulicom Vojvode Micka), ali i sa
irim gradskim prostorom koje e se ostvariti preko
Ruzveltove ulice i ulice 29. novembra. Ureenjem
Dunavskog keja kao zelenog poteza, ovaj centar treba
da bude povezan sa sportsko-rekreativnim
kompleksom na Adi Huji. S obzirom na istaknut poloaj
na obali Dunava i ulogu u formiranju siluete grada,
karakter objekata je reprezentativan a visina ne treba
da ugrozi vizure sa Dunava na Zvezdaru, odnosno sa
Milievog brda na Novi Beograd i Zemun. U okviru
centralnih sadraja mogui su i specifini oblici
stanovanja (poslovno, apartmansko), kao i stacionarni
ugostiteljski sadraji. Zbog znaaja ovog prostora u GP
se predlae da prostor Ade Huje bude predmet jednog
od velikih projekata Beograda, odnosno predmet
javnog konkursa.


Lokoteretna stanica

Na ovom podruju planirana je izgradnja lokoteretne i
putnike stanice "Karaburma". U proteklom periodu, od
ranijih planova za lokoteretnu stanicu Karaburma,
realizovana je samo eleznika tunelska veza stanice
na podruju nizvodno od Panevakog mosta, sa
eleznikim tunelom Vukov spomenik - Panevaki
most. Veina ostalih, ranije planiranih sadraja robno-
transportnog centra i industrijske zone na prostoru Ade
Huje, nije realizovana. U daljoj detaljnijoj planskoj
razradi treba definisati nove kapacitete lokoteretne
stanice, mogunost gradnje denivelisanih koloseka i
ostalih prateih sadraja, tako da se, u funkcionalnom i
ambijentalnom smislu, poveu sadraji budueg centra
sa zaleem uz Vinjiku ulicu.


Transformacija postojeih objekata privrede

Postojei privredni kompleksi u zoni Vinjike ulice i na
Adi Huji planirani su za transformaciju u centralne
aktivnosti.


Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja

Zelenilo poumljene Ade Huje i rukavca je u GP
definisano kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro
Beograda. To znai da e zatieno zelenilo, pre svega
postojee, biti dominantan sadraj ovog prostora
kojem treba da se prilagode svi drugi sadraji. Pasivni
oblici rekreacije i odgovarajue ureenje prostora se
podrazumevaju. Prostor je planiran za sportsko-
rekreacioni centar "Ada Huja" za motonautike
sportove i kartodrom, uz mogunost formiranja manje
marine. Prostor rezervisan za sportsko-rekreacioni
centar je oko 10 ha.


Privredna zona Ada Huja

Ada Huja se delom povrine uz Panevaki most vezuje
za aktivnosti Luke "Beograd" i ovim se planom tretira
kao integralno podruje u kojem e se odvijati iste ili
159
sline aktivnosti vezane za robno-transportne i
skladine delatnosti. Istoni deo zone, u kojem je
smetena fabrika hartije, ostaje kao privredno
podruje. Sredinji prostor ranije planirane privredne
zone sada je namenjen centralnim sadrajima.
Povrina zone se umanjuje u odnosu na postojee
stanje i iznosi oko 38 ha.


Spontana izgradnja

Zone spontane izgradnje na nepovoljnim terenima,
terenima uz kompleks Zvezdarske ume, naroito uz
ulicu Partizanski put treba preispitati u daljoj planskoj
razradi i utvrditi da li je mogue njihovo zadravanje s
obzirom na to da ova gradnja ugroava ambijentalne
vrednosti Zvezdare kao trajnog dobra Beograda. U
kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja, treba
preispitati i zonu spontane nadgradnje u jednom delu
otvorenih blokova uz Diljsku ulicu.


Saobraaj

Izmeu obale Dunava i lokoteretne stanice planirana je
nova Dunavska ulica za vezu Panevakog mosta i
spoljne magistralne tangente (SMT), kojom e se
saobraaj iz severnih uvodnih pravaca i dunavske
privredne zone, u odnosu na gradsko jezgro,
usmeravati obodno ka SMT i autoputu. U zoni Ade Huje
planiran je koridor za budui novi drumski most preko
Dunava. U koridoru Vinjike ulice, prema naselju
Mirijevo, planirana je u prvoj fazi izgradnja tramvajske
pruge, a u daljim planskim periodima i izgradnja
savremenog kapacitetnog inskog sistema tipa LRT.


Infrastruktura

Planirano je jedinstveno reavanje vodovodne i
kanalizacione mree za celine 10, 25 i 26. U ovim
celinama je uglavnom izgraena vodovodna mrea.
Potrebno je dograditi deo sekundarne mree, izgraditi
primarni cevovod F 400 od CS "Pionir" do Mirijeva,
rekonstruisati CS "Pionir" i formirati IV visinsku zonu u
Mirijevu (sektor 26). Potrebno je, takoe, izgraditi
rezervoare I i II visinske zone u sektoru 25, izgraditi
crpnu stanicu na rezervoaru I zone i dograditi cevovod
F 500 od Vinjike ulice. U celinama postoji izgraena
kanalizaciona mrea separacionog tipa. Potrebno je
izvriti rekonstrukciju i dogradnju nove mree.

7.2.2. Zvezdara (11)

Najvei deo celine Zvezdara (11) zauzima najvia
prirodna morfoloka celina Zvezdare u neposrednom
zaleu centralnog podruja grada, sa visinom od preko
200 metara nadmorske visine (nekada zvano brdo
Visoki Vraar, sa najviim vrhom od 262 mnv). Ova
celina je okruena gradskim saobraajnicama - ulicama
Mije Kovaevia i Grobljanskom prema centru grada,
ulicom Partizanski put prema Karaburmi, ulicom Baje
Sekulia prema Bulbulderu. Ona obuhvata Gradsku
bolnicu, Cvetkovu pijacu i Sportski centar Zvezdara,
dodiruje se na prevoju Zelenog brda sa naseljem Mali
Mokri Lug, graniei se Volginom ulicom i sa Mirijevom
do ulice Partizanski put.

Dominantna funkcija ove urbanistike celine je park
uma sa izletnikim i sportsko-rekreativnim
aktivnostima. U okviru ovog prostora nalaze se
specifini nauno-istraivaki kompleksi.
Nekontrolisanim i neplanskim zauzimanjem umske
povrine za izgradnju, park uma Zvezdara je
ugroena sa svih strana izgraenog okruenja. Prioritet
u celini Zvezdara (11) je zatita park ume od daljeg
degradiranja.


Park uma Zvezdara

Zbog ambijentalnog, simbolinog i ekolokog znaaja
za grad park uma Zvezdara je u GP definisana kao
trajno dobro sa fiksnim delovima zelenila. U skladu sa
tim dat je predlog da se pokrene postupak za zatitu
predela. Status zatienog predela treba da odredi
granice i uslove korienja park ume. Planirana
osnovna namena Zvezdare je park uma i izletite sa
sportsko-rekreativnim aktivnostima. U umi treba
obnoviti i dopuniti zeleni masiv zasadima kvalitetnog
drvea i oblikovati ga prema projektu predela, koji
treba da istakne ulogu Zvezdare u silueti grada. Treba
osmisliti pristupe umi iz razliitih delova grada,
vidikovce i razliite nivoe pejzanog ureenja.
Izgradnja na klizitima je iskljuena. Treba ispitati
mogunost povezivanja ume i Novog groblja
zelenilom koje ne mora biti javnog karaktera, jer bi se
nalo u okviru komunalnih povrina, ali bi imalo
funkcionalnu vrednost.


Spontana stambena izgradnja u umi i po obodu

Daljom planskom razradom celine kompleksa ume
treba definisati uslove korienja i kompatibilne
namene, tako da e se tek na nivou detaljnijeg plana
odrediti konaan status, zadravanje ili uklanjanje
postojeih objekata i povrina koji su u nesaglasnosti
sa osnovnom namenom park ume i karakterom
zatienog podruja. U tom planu razliit tretman treba
da imaju povrine i objekti u kojima stanuju
starosedeoci u odnosu na objekte u okviru spontano
nastalih naselja koja su ugrozila ovaj prostor, naroito
u zonama klizita i uz ulicu Partizanski put.


Specijalizovan nauni centar

Na zaravnjenoj povrini, na jugozapadnoj padini
umskog dela Zvezdare, izgraena je viespratna
konstrukcija naunog centra, ija je dalja izgrdnja
prekinuta. Ovim GP zadrava se izgraeni objekat sa
prvobitno odreenom namenom, uz uslov da u daljoj
realizaciji udeo zelenila u kompleksu bude dominantan.

160
Kompleks astronomske opservatorije, definisan je GP
kao trajno dobro Beograda, odnosno celina epohe
moderne u reimu delimine zatite. Za ovaj prostor
treba planirati ouvanje postojeih arhitektonsko
urbanistikih vrednosti uz revitalizaciju postojeih
objekata.


Proirenje bolnikog kompleksa

Proirivanje bolnikog kompleksa planirano je na
neizgraenim povrinama u tipu paviljonske izgradnje.
Do privoenja nameni mogue je privremeno
korienje ovih povrina kao parkovskih.


Unutranji magistralni prsten (UMP)

Zapadnom granicom ovog podruja, na potezu Severni
bulevar, planirana je izgradnja unutranjeg
magistralnog prstena (UMP) iji e programski i
prostorni elementi biti definisani u narednim fazama
izrade planske i tehnike dokumentacije.


Infrastruktura

Na delu celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvriti
proirenje kompleksa rezervoara za vodu "Pionir". Za
potrebe dela celine, uz Severni bulevar, potrebno je
izvriti rekonstrukciju kanalizacione mree i zavriti
izgradnju kolektora u Severnom bulevaru.

7.2.3. Duanovac, umice, Konjarnik (13)

Celina obuhvata deo optine Vodovac - od
Autokomande do ulice Vojislava Ilia, izmeu ulice
Gospodara Vuia i autoputa Beograd - Ni, odnosno
deo optine Zvezdara - izmeu ulica Vojislava Ilia,
Gospodara Vuia i autoputa sa delom zvezdarske
padine uz Bulevar kralja Aleksandra - od Cvetkove
pijace do raskrsnice sa Ustanikom.

Prirodne pogodnosti terena (grebenska dispozicija,
blago nagnuti tereni june i jugozapadne orijentacije) i
poloaj ove urbanistike celine u odnosu na
tradicionalne saobraajne pravce - Bulevar kralja
Aleksandra i Bulevar JA, uslovili su predratno
intenzivno naseljavanje organizovano kao partaje i
porodina stambena izgradnja, koja je i danas prisutna
u veoj meri, ali je proeta parcijalnim
rekonstrukcijama manjih celina sa viespratnom
stambenom izgradnjom.

Prioritet budueg razvoja ove teritorije je formiranje
atraktivnog centra i zaokruivanje sadraja lokalnih
centara, sa dobro odabranim i artikulisanim ulinim
potezima komercijalnih aktivnosti koji e povezati
delove teritorije. Utvrivanje realnih planskih uslova za
kvalitetnu transformaciju raznorodnog izgraenog tkiva
celine (13) i ureenje javnih postora je takoe
prioritet.


Autokomanda

Prostor uzmeu autoputa i Tabanovake ulice, odnosno
budue trase UMP, predstavlja teritoriju najveeg
potencijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za
komercijalne delatnosti i funkcije centra. S obzirom na
znaaj koji ima za optinu Vodovac, koja nema pravi
optinski centar, ali i druge kontaktne zone, ovaj
prostor treba da bude predmet jednog od velikih
projekata Beograda, a svakako predmet jedinstvenog
planerskog sagledavanja. Planirane centralne funkcije
reprezentativnog karaktera u ovom kompleksu
podrazumevaju i minimalno uee stanovanja,
iskljuivo orijentisanog ka ulici Vojvode Stepe, kao i
odgovarajue javne prostore. Visina objekata treba
da bude prilagoena lokaciji i zatienim vizurama sa
Kalemegdana, definisanim u Karti trajnih dobara
Beograda. Na ovom podruju je evidentiran arheoloki
lokalitet, to treba imati u vidu. U podruju vora
Autokomanda potrebno je izgraditi vezu (petlju) iz
pravca stare Autokomande ka Niu.


Autoput

U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se
zadravanje izgraenih objekata optih i
specijalizovanih gradskih centara i izgradnja novih
objekata iste namene. Tendencija je da se stanovanje
u ovoj zoni transformie u sadraje centralnih
delatnosti. Objekti orijentisani prema autoputu treba
da budu reprezentativnog karaktera. Na podruju
Marinkove bare detaljnijim planskim reenjem treba
zadrati deo prirodne retenzije uz Mokroluku ulicu,
kao javni zeleni prostor.


Razvoj centralnih funkcija

Du ulice Maksima Gorkog, Ustanike i Bulevara kralja
Aleksandra treba unaprediti postojee centralne
sadraje sa stanovanjem i planirati nove
odgovarajueg karaktera u pogledu visina i tipa
izgraenosti segmenta ulice u kojem se nalaze. Za
postojee centre mesnih zajednica u daljoj planskoj
razradi dati mogunost poveanja koncentracije
komercijalnih i drugih centralnih sadraja, sa
odgovarajuim javnim prostorom.


Transformacija postojeeg tkiva

Predvia se razvoj postojee preovlaujue namene
stanovanja sa delatnostima i transformacija postojeeg
stambenog tkiva u blokove individualnog i meovitog
tipa, sa akcentom na poboljanje uslova stanovanja.
Delovi blokova orijentisani ka atraktivnim ulicama,
koje predstavljaju logine nastavke postojeih linearnih
poteza centralnih aktivnosti (na primer Kruevaka,
Gospodara Vuia i sl.) mogu imati vee mogunosti u
pogledu ukupnih kapaciteta, komercijalnih sadraja i
spratne visine u odnosu na one koji su definisani
161
planiranom tipologijom za ceo blok, uz posebne uslove
oblikovanja i odnosa prema javnom prostoru. Blokovi
spontano nastalog tkiva na zvezdarskom delu celine
planirani su za transformaciju u blokove individualnog
stanovanja. Karakter postojeih otvorenih blokova
kolektivnog stanovanja se zadrava, tako to se
postojei slobodni, neizgraeni prostori u funkciji ovih
blokova zadravaju kao javni zeleni prostori i prostori
za igru dece, bez mogunosti nove izgradnje.
Nadgradnja ovih blokova mogua je samo na nivou
celine, poto se planski definie.


Bulavar kralja Aleksandra, raskrsnica sa
Ustanikom

Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u
celini 13, izmeu ulica Deskaeve i Bajdine,
regulaciono je nedefinisan i ugroen obodnom
izgradnjom za planirani rang saobraajnice. U ovom
delu Bulevar menja karakter i potrebno je to pre
regulaciono ga definisati, zatititi od daljeg
ugroavanja spontanom i neprimerenom izgradnjom i
dati jedinstvene uslove za obodnu izgradnju.
Raskrsnica Bulavara sa Ustanikom ulicom je izuzetno
nivelaciono i funkcionalno istaknuta taka koju takoe
treba planski zaokruiti kao vaan gradski prostor i
prelomnu taku u kojoj Bulevar menja svoj karakter.


Park uma Vodovac

Park uma uz sportski centar "Vodovac" i centar MZ,
definisana ovim GP kao fiksni elemenat zelenila,
izuzetan je ambijentalni potencijal celine (13). Nije
dozvoljena izgradnja ovog prostora, kao ni sea ume.
Dozvoljeno je samo njeno ureenje kao javnog
prostora.


Deonica unutranjeg magistralnog prstena (UMP)

Kroz ovo podruje planira se izgradnja deonice UMP na
delu od autoputa prema severu do Panevakog mosta
koridorom ulice Gria Milenka. Sa autoputem ovaj
potez se povezuje denivelisanim vorom "umice" koji
programski i prostorno treba definisati u daljim
planskim i projektnim razradama ovog poteza. Koridor
UMP kroz postojee tkivo (Gria Milenka, 11.
beogradska gimnazija, autoput) odrediti tako da se
postojee tkivo rui u najmanjoj meri.


Kapacitetni inski sistem

Od Ustanike ulice, sredinjim ostrvom Bulevara kralja
Aleksandra, planirana je izgradnja kapacitetnog
inskog sistema tipa LRT.





Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu
(13) reavaju se jedinstveno sa delovima celina
Vodovac (14), Mali Mokri Lug (27) i Veliki Mokri Lug
(28). Sekundarna vodovodna mrea nije u potpunosti
izgraena. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i
dogradnju mree koja je nedovoljnog kapaciteta. Od
primarnih objekata potrebno je izgraditi primarne
cevovode Mokrolukog sistema i obezbediti novi
rezervoarski prostor na lokaciji Mokroluko brdo.
Kanalizaciona mrea je delimino izgraena. Potrebno
je izgraditi kolektor opteg sistema u Junom bulevaru,
rekonstruisati banjiki kolektor kod Autokomande,
zavriti izgradnju Mokrolukog kinog kolektora od
Preernove ulice do zahvatne graevine i izgraditi kini
kolektor Duboki potok.

7.2.4. Vodovac (14)

Celinu ini centralni deo optine Vodovac, od
Autokomande granicom optine sa Savskim vencem,
Bulevarom JA i ulicama Borskom, Banjiki put i
Kaljavim potokom do ulice Vojvode Stepe. Ona
obuhvata stambena naselja "Braa Jerkovi",
"Medakovi II", "Medakovi III", gornji i donji
Vodovac do Autokomande. Ova urbanistika celina
ima vie karakteristinih podcelina, vrlo neujednaenog
tipa izgradnje.


Naselje Banjica

Ovo podruje obuhvata prostor u neposrednoj blizini
kompleksa park ume Banjica sa Sportsko-
rekreativnim centrom i kompleksom VMA, od kojih ga
sa severne i zapadne strane dele ulice Crnotravska i
Borska. U zoni naselja Banjica, koje preteno
karakterie kolektivna stambena izgradnja u otvorenim
blokovima, nije realizovan ranije planirani deo
rejonskog centra i to zbog postojee individualne
izgradnje. Realnije opremanje naselja centralnim
sadrajima treba da se omogui transformacijom
postojee individualne izgradnje u stanovanje istog
tipa, ali sa znatnim udelom komercijalnih delatnosti.

Na prostoru loih geolokih osobina planira se promena
ranije definisane tipologije izgradnje radi
prilagoavanja uslovima terena i potrebe definisanja
parcelacije. Planirano je i realizovanje povrina
namenjenih za javne objekte snabdevake punktove,
kao i pratee prostore uz postojee i planirane objekte
za stanovanje (garae i parking prostori).


Podruje od autoputa do Bulevara JA i od
Autokomande do Troarine uz ulicu Vojvode
Stepe

Na ovom podruju planira se realizacija onih objekata
koji su predvieni vaeim planskim dokumentom, uz
prilagoavanje postojeoj parcelaciji i zakonskoj
regulativi. Planirana je nova izgradnja na lokacijama
162
koje do sada nisu privedene nameni, po ranijim
planovima. Radi se o objektima za kolektivno
stanovanje i objektima za privredne i drutvene
delatnosti. Predvia se realizacija stambeno-poslovnih
objekata na mestu postojeih koji svojim kapacitetima
ne zadovoljavaju planirane parametre.


Ulica Vojvode Stepe

Ulica Vojvode Stepe je tradicionalni centar Vodovca.
Uz ulicu Vojvode Stepe planirani centralni sadraji e
se postepeno realizovati. Planirana je transformacija
individualnog tipa stanovanja u stanovanje sa
sadrajima centralnih funkcija, a meoviti blokovi u
ovoj zoni transformisae se u blokove otvorenog tipa,
kako bi se zaokruila zapoeta izgradnja.


Bulevar JA

U Bulevaru JA planirana je izgradnja stambenih
objekatai ekskluzivnog tipa u blokovima individualnog i
meovitog stanovanja. Ekskluzivnost podrazumeva ne
samo tip objekta ve i odgovarajuu veliinu i ureenje
parcele, kao i odnos prema objektima na susednim
parcelama radi formiranja ulinog poteza u skladu sa
postojeim karakterom i izgraenou ulice i sa
zatienom prirodnom celinom i fiksnim elementom
zelenila, definisanim GP kao trajno dobro Beograda,
koje se nalazi u neposrednoj blizini, du Bulevara JA.


Troarina

Gradski centar na ovoj lokaciji planiran je za proirenje
ranije definisanih kapaciteta, kao i za rekonstrukciju i
revitalizaciju postojeih objekata (prostor prema
Troarini i zaobilaznici).


Podruje uz autoput

Neposredno uz autoput planirani su centralni sadraji
reprezentativnog karaktera u pogledu sadraja i tipa
izgradnje, a u drugom planu, prema Mokrolukoj novoj
ulici, planirana je zona privrednih delatnosti, sa
postojeom tampon zonom zelenila prema zoni za
stanovanje.


Spontana izgradnja

Planirana je transformacija najveeg dela u blokove
individualnog stanovanja, osim uz autoput, gde se
spontana izgradnja transformie u blokove
komercijalnih delatnosti ili privrednu zonu. U kontekstu
ugroavanja neposrednog okruenja, treba preispitati i
zonu spontane nadgradnje u jednom delu blokova uz
ulicu Ignjata Joba.



Zatieni kompleks zelenila uz kruni put

Izmeu naselja za kolektivno stanovanje velikih
gustina - "Braa Jerkovi" i "Medakovi", sa jedne
strane i spontano nastalog naselja Padina, sa druge
strane, nalazi se umica, definisana u GP kao trajno
dobro i fiksni elemenat zelenila, posebno znaajan
ambijentalni resurs u tako izgraenom okruenju.
Osim objekta hrama Svetog Jovana Vladimira, nije
dozvoljena druga izgradnja.


Arheoloko nalazite

Lokacija Usek na Banjici nalazi se u kategoriji
zatienih arheolokih lokaliteta. Definisana je kao
javna zelena povrina u okviru naselja, bez visokog
zelenila. Lokalitet je devastiran divljom gradnjom,
tako da plansko odreenje nije dovoljno za njegovu
zatitu.


Privredna zona Kumodra

Kumodra je stara privredna zona planirana i
realizovana gotovo u potpunosti po prethodnim
planovima. Zona se prostire sa obe strane Nove
Kumodrake ulice i delimino je u celini Kumodra,
Jajinci (29). U ovoj zoni svoje mesto nalo je vie
privrednih organizacija razliitih proizvodnih profila:
"Soko-tark", "Bukovika banja", "Izolacija",
"Prokupac", "Obua - Beograd" i druge. Povrina
planirane zone ostaje u granicama postojeeg stanja i
iznosi oko 56 ha.


Saobraaj

U ovom podruju od saobraajne infrastrukture planira
se izgradnja Kumodrake ulice koja e se povezati u
petlji "umice" sa autoputem i UMP. Novo reenje
trase UMP omoguava da se niz stambenih blokova (od
Kumodrake ulice do Autoputa) sauva od ruenja
zbog izgradnje nove saobraajnice, a da se sekundarna
mrea saobraajnica prikljui na povoljniji nain.
Planira se, takoe, i realizacija spoljne magistralne
tangente (SMT) na pravcu od Bulevara JA do petlje
"Lasta" na autoputu po trasama postojeih i delom
novoizgraenih ulinih poteza. U koridoru postojeeg
autoputa, od stare Autokomande pa paralelno sa njim,
planira se realizacija june saobraajnice kojom bi se
omoguio razvoj i povezivanje sadraja du june
strane autoputa. Trasiranje ovog poteza, koji
predstavlja i jednu od deonica junog dela UMP, kao i
njegove veze sa postojeom i planiranom mreom,
moraju biti predmet detaljnije planske i projektne
dokumentacije.






163
Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu
Vodovac (14) reavaju se jedinstveno sa delovima
celina Banjica (15) i Kumodra, Jajinci (29).

U ovim celinama vodovodna mrea uglavnom je
izgraena. Potrebno je izvesti primarni cevovod F 400
od regionalnog vodovoda do rezervoara "Torlak",
rekonstruisati postojeu mreu koja je nedovoljnog
kapaciteta i dograditi sekundarnu mreu na prostorima
gde nedostaje. Kanalizaciona mrea u delovima celina
nedostaje. Potrebno je izgraditi fekalni kolektor u dolini
Jelezovakog potoka i formirati retenzione prostore na
Jelezovakom i Kumodrakom potoku.


Regulisanje sliva Kumodrakog potoka

U daljoj planskoj razradi GP treba razmotriti predloge
integralnog projekta o korienju zelenih prostora uz
otvorene retenzije Kumodrakog potoka kao
rekreacione i aeracione zone i korienje kinih i
otpadnih voda u izvorita tehnikih voda za
industrijske pogone kako bi se utedela voda za pie
kojom se ti pogoni sada snabdevaju.



7.2.5. Banjica (15) i Senjak, Dedinje, Topider
(16)

Prostorna celina Banjica (15) nalazi se na teritoriji
optine Savski venac a jednim manjim delom na
teritoriji optine Vodovac dok se prostorna celina
Senjak, Dedinje, Topider (16) u potpunosti nalazi na
teritoriji optine Savski venac. Ove celine se proteu
od Hipodroma ulicom Kneza Vieslava, obuhvatajui
Koutnjak do rakovikog stadiona, ulicom Patrijarha
Dimitrija, obuhvatajui kompleks dvorova i kompleks
bolnica, Bulevarom JA do Autokomande, iznad stadiona
"Partizana", obuhvatajui Topidersko brdo i deo
Senjaka do Bulevara vojvode Miia.

Morfoloka posebnost i poloaj ovih celina u odnosu na
grad predodredili su izuzetnost ovog breuljkastog
prostora za specifine namene i visok kvalitet izgradnje
i ureenja njegovih reprezentativnih potcelina,
prodinog i rezidencijalnog stanovanja, uz nekoliko
manjih celina za kolektivno stanovanje.

Celine karakterie veliki broj vrednih arhitektonskih
ostvarenja koja su proglaena za kulturna dobra ili
dobra koja uivaju prethodnu zatitu. U ovoj celini su,
pored koncentracije bolniko-klinikih ustanova,
zanaajne velike parkovski ureene i umske zelene
povrine, od kojih je topiderski kompleks zatien kao
kulturno dobro od izuzetnog znaaja. U celinama
postoje i drvoredi kao i pojedinana stabla koja su
zatiena kao spomenici prirode. Najvei deo ovog
prostora definisan je u GP kao trajno dobro Beograda.
Visok stepen zatienosti i ambijentalne celovitosti,
jedinstven za Beograd, odreuje sve budue
intervencije u ovom prostoru.


Dedinje

Osnovni cilj rekonstrukcije ovog tkiva je ouvanje i
unapreenje postojeeg karaktera stanovanja niske
spratnosti, sa visokim stepenom privatnosti,
karakteristinim predbatama, velikim parcelama i
kvalitetnim vizurama, uz unapreenje zona javnog
karaktera i delatnosti na dominantama vanih
saobraajnica, kao to su ugao ulice Neznanog junaka i
Bulevara mira i Topiderska zvezda.


Hajd park

Hajd park na picu ulica Vojvode Putnika i Bulevara
mira (formalno pripada celini 7) izdignut je na platou,
sa raznorodnom vegetacijom i alejom platana po
sredini koja vodi ka stajnoj taki sa koje se prua
vizura ka severu grada i Kalemegdanu. Sa juga je
oivien drvoredom lipa uz Topiderski venac. Park
treba rekonstruisati, zatititi postojee kvalitetno
drvee, planirati sadnju novog i dopuniti ga
atraktivnim sadrajima - vidikovcem, na primer.


Topiderski park

Topiderski park, glavno beogradsko izletite krajem
XIX i u prvoj polovini XX veka, stagnirao je i gubio na
atraktivnosti. U GP se predlae izrada celovitog,
Velikog projekta integralnog razvoja zone u kome e
se usaglasiti uslovi saobraaja sa zahtevima zatite
spomenika i zatite prirode. Jedinstveno sagledavanje
je potrebno i zbog znaajnih mogunosti koje se nalaze
u detaljnim reenjima. Integralno sagledavanje je
nuno zbog krupnih povezanih sistema i uslova koji su
prisutni u prostoru (eleznica, reka, magistralni prsten,
veza sa mostom, zatieni objekti, zatiena celina).

Obnova i razvoj ovog ambijenta realizovae se, pre
svega, organizacijom prolaska unutranjeg
magistralnog prstena (UMP) nizvodno od pica Ade
Ciganlije, do ulaska u tunel ispod Topiderskog brda, a
pre Mainog majdana i poetnih obodnih delova
Topiderskog parka i prilagoavanjem trase i prostora
eleznikih postrojenja i Topiderske reke kvalitetnom
korienju parka.


Centar za konjske sportove

Sportski centar kod Careve uprije zadrava se i daje
se mogunost adaptacije i rekonstrukcije u funkciji
konjikog sporta.





164
Transformacija objekata privredne zone uz
Radniku ulicu

Postrojenja "Jugopetrola" u Radnikoj ulici, definisana
u GP kao privredna lokacija sa velikim rizikom (G),
planirana su za prenamenu u centralne funkcije.
Planiranu rekonstrukciju zatienih industrijskih
objekata eerane (formalno pripada celini 18) u
objekte kulture i rekreacije u daljoj planskoj razradi
treba povezati sa kompleksom Hipodroma.


Sportsko-rekreativni centar "Koutnjak"

Za SRC "Koutnjak" planira se mogunost delimine ili
potpune rekonstrukcije postojeih objekata i sportskih
terena, izgradnja i proirenje kapaciteta i njihovo
upotpunjavanje novim sadrajima. Sportski centar je
jednim delom u funkciji obrazovanja (Fakultet za
fiziku kulturu), a jednim delom u javnom reimu
korienja (rekreativci, aci, omladinski sportski
klubovi).


Sportska hala

Sportsku halu i igralite FK "Rakovica" (oko 3,5 ha) uz
ulicu Patrijarha Dimitrija mogue je rekonstruisati i
adaptirati, bez nove izgradnje. Danas ih koriste
odabrani korisnici. Uvoenjem novih sadraja mogue
je proiriti krug korisnika.


Centralne funkcije uz ulicu Patrijarha Dimitrija
(Rakoviki put)

Uz ulicu Patrijarha Dimitrija planirana je gradnja
kompleksa za centralne aktivnosti, prvenstveno
zabavnog karaktera, parkovskog tipa - sa malim
procentom izgraenosti i maksimalnim uklapanjem u
zatienu celinu Topider.


Banjiki vis

Banjiki vis je lokacija koja se naslanja na Miljakovac i
ima oko 100 ha. Lokacija je namenjena za izgradnju
objekata za stanovanje razliitih tipova. Pojedini delovi
lokacije mogu da budu namenjeni i za skupo
stanovanje. Za socijalno stanovanje je potrebno
izdvojiti oko 7% bruto povrine lokacije. Planirana
prosena gustina je izmeu 120 i 150 st/ha. Tipovi
objekata, parcelacija i drugi paramteri, vezani za dalju
urbanistiku razradu ove lokacije, dati su u ostalim
delovima ovog GP, posebno u delu sa pravilima.
Parkiranje treba da bude reeno na parcelama.
Opremanje infrastrukturom je standardno. Teren je sa
geolokog stanovita nedovoljno istraen. Prema
rejonizaciji iz ovog GP on pripada nepovoljnim
terenima koji zahtevaju prethodnu pripremu da bi bili
pretvoreni u gradilite. U zoni Borske ulice treba, u
daljoj planskoj razradi, razmotriti mogunost lociranja
pijace za ire gravitaciono podruje.
Lisiiji potok

Lisiiji potok je lokacija od oko 68 ha namenjena
preteno luksuznom stanovanju izrazito niskih gustina,
na parcelama od 1000 do 3000 m
2
. Za deo lokacije od
oko 25 ha 1990. godine raspisan je urbanistiko-
arhitektonski konkurs za tip naselja u otvorenom
bloku. Lokacija je danas pod znaajnim zelenilom i
rauna se da se ono u budunosti sauva, bez obzira
na to da li je re o parcelama (uvanje od 50 do
70%), ili na ulicama i drugim javnim prostorima.
Zgrade treba da budu slobodnostojee, tipa vila. Bruto
razvijene povrine ne treba da preu 2000 m
2
. Na
parceli je mogua izgradnja vie pojedinanih objekata
(glavni zgrada, sporedna zgrada, garae, batenski
elementi, zatvoreni i otvoreni bazeni itd.). Mogue je
poslovanje tipa biroa, ateljea, studija, ordinacija i
slinih koje rauna na male spoljne posete.
Podrazumevaju se svi osnovni oblici infrastrukture i
dodatna infrastrukturna oprema i instalacije. Parkiranje
je predvieno na parcelama. Postojee kvalitetne
grupacije zelenila treba uklopiti u budue reenje u
to veem obimu kao javno zelenilo, ili kao zatieno
zelenilo u okviru stambenih blokova.


Juna deonica unutranjeg magistralnog
poluprstena (UMP)

Prema predlogu GP kroz ovo podruje prolazi juna
deonica UMP. Od prelaska Save trasa ovog poteza kroz
podruje nalazi se ispod Senjake padine do ulaza u
tunel, prolazi pored Hipodroma, prelazi prugu u
podruju Careve uprije i na delu od Topidera pa do
stare Autokomande trasa se vodi tunelski. Pozicija
tunela, kao i trasa ovog poteza, bie predmet
detaljnijih planskih i projektnih razrada.


elezniki koridor i stanica

Kroz podruje, na pravcu sever - jug, prolazi i
eleznika pruga koja se za naredni planski period
zadrava uz smanjenje broja koloseka.



Infrastruktura

Za celinu 16 i deo celine 15 potrebno je rekonstruisati i
dograditi distributivnu vodovodnu mreu i izgraditi novi
rezervoar "Topiderska zvezda". Sekundarna
kanalizaciona mrea nije u potpunosti izgraena.
Potrebno je dograditi sekundarnu mreu i
rekonstruisati banjiki kolektor u najnizvodnijem delu
(kod Autokomande).

7.2.6. Rakovica (17)

Ovu urbanistiku celinu obrazuju stambena naselja na
istonoj strani rakovike doline, izmeu ulice Patrijarha
Dimitrija, granica Manastirske i Miljakovake ume,
Kaljavog potoka i Borske ulice.
165

Zbog izuzetnih ambijentalnih karakteristika okruenja
Rakovica je nekada bila izletite Beograana, a posle
rata je realizovana kao industrijska zona Beograda sa
masovnom izgradnjom objekata za kolektivno
stanovanje tipa otvorenog bloka, koju nisu pratili
odgovarajui pratei sadraji i povezanost sa centrom
grada.

U sledeem planskom periodu prioritet razvoja celine
Rakovica (17) je formiranje centra naselja i linearnih i
takastih punktova centralnih i javnih sadraja koji
treba funkcionalno i ambijntalno da poveu i opslue
razliite delove naselja.


Centar naselja

U daljoj perspektivi planiran je novi centar naselja u
zoni oko sadanje zgrade optine, koji e se dobiti
transformacijom dela industrijske zone u centralne
sadraje. Ova lokacija je ekscentrina u odnosu na
celinu naselja, ali e buduom dobrom saobraajnom
povezanou i poloajem na raskrsnici gradske
magistrale (ulica Patrijarha Dimitrija i Borske) imati
dobre uslove za razvoj.


Borska ulica

Razvojna osovina celine Rakovica je Borska ulica koja
treba da izgubi status tranzitne saobraajnice. Ovu
ulogu preuzee ulica Pere Velimirovia i ulica Patrijarha
Dimitrija po obodu naselja. Borska ulica i dalje ostaje
saobraajnica kojom e javni i lokalni saobraaj
pristupati ovoj zoni. Komercijalne sadraje treba
planirati po obodu ulice, naroito u donjem delu prema
Varekoj ulici, ali ne kao privremene objekte u
neskladu sa ambijentom.


Vareka ulica

Drugi punkt koncentracije naseljskih sadraja je
Vareka ulica, gde su planirani pijaca, garaa,
komercijalni i drugi pratei naseljski sadraji.


Centar uz ulicu Pere Velimirovia

Ulica Pere Velimirovia dobija funkciju magistralne
saobraajnice, uz odgovarajui profil i sadraje centra
u kontaktnim blokovima. Predviena je realizacija
ranijim planovima definisanog stambeno naselj
"Miljakovac III", uz planiranje linearnih zelenih
povrine na padinama Jelezovakog potoka, koje treba
povezati sa obodnim sistemom zelenila.


Sportsko-rekreativni centar

U okviru planiranog dela naselja "Miljakovac III",
planiran je SRC "Miljakovac" - polivalentni sportsko-
rekreativni centar (povrine oko 15 ha) naseljskog
karaktera. On e biti u funkciji rekreativnog,
takmiarskog i kolskog sporta. Zbog izuzetnog
prirodnog okruenja, u okviru centra treba planirati
vei udeo zelenih povrina.


"Tehnogas"

Zbog ugroavanja okoline planirana je transformacija
ovog kompleksa u neku od komercijalnih delatnosti.


Manastirska uma

Definisana je u GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno
dobro Beograda. Mogue je ureenje za pasivnu
rekreaciju, bez izgradnje objekata.


Privredna zona Rakovica

Rakovica je formirana privredna zona (delimino se
nalazi u celini Labudovo brdo (31)). U okviru zone su
locirane industrija motora, guma, hemijska i
elektroindustrija. Tu je svoje mesto nalo i nekoliko
graevinskih organizacija. Zona je zavrena i
opremljena infrastrukturom i na njoj se ne planiraju
nikakve prostorne promene. Neaktivirane povrine
predviene za proirenje ove zone se naputaju i
dobijaju druge namene. U budunosti se oekuje
transformacija nekih industrijskih aktivnosti u
tercijarne, kao i koje e izmene u tehnologiji
proizvodnje uticati na poveanje ekoloke sigurnosti
susednih stambenih naselja i objekata. Povrina zone
namenjene proizvodnim aktivnostima se redukuje i
iznosi oko 72 ha.


Saobraaj

U ovoj celini planirano je zadravanje postojee trase
ulice Patrijarha Dimitrija od ulice Pilota Petrovia do
ulice Pere Velimirovia i dalje do Rakovikog puta, a
nova trasa ulice Patrijarha Dimitrija po trasi naputene
poarevake pruge predvia se kao alternativa. U
daljoj planskoj razradi definisae se najpovoljnije
saobraajno reenje za ovaj deo trase magistralnog
puta, kao i mogunost i efekti premetanja tramvajske
pruge u koridor ulice Patrijarha Dimitrija u centru
Rakovice, kako bi se pribliila korisnicima i aktivirala
ovaj segment ulice za komercijalne sadraje koji sada
nedostaju. U daljim fazama detaljnije razrade potrebno
je obezbediti bolju saobraajnu povezanost sa
eleznikom stanicom Rakovica.


Infrastruktura

Potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu
mreu vodovoda u celini 17. Potrebno je, takoe,
dograditi sekundarnu mreu kanalizacije na delovima
gde ona sada nedostaje.
166

7.2.7. Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31)

Ovaj prostor predstavlja posebnu funkcionalnu celinu
grada, u kojoj su izgraene strukture i korienje
zemljita u velikoj meri saglasni sa morfolokim
karakteristikama terena. Na strmijim, istonim
padinama, prema Topiderskoj reci, podignuta je park
uma Koutnjak. Na blae nagnutim padinama
Makikog amfiteatra izgraeno je prostrano stambeno
naselje u vie urbanistiki organizovanih delova,
razliitog tipa gradnje i raznovrsnih sadraja
komercijalnih i specijalizovanih centralnih delatnosti -
sportsko-rekreativnih objekata i centara, komunalnih i
drugih delatnosti lokalnog i ireg gradskog znaaja.
Kao stambene podceline izdvajaju se: ukarica,
Banovo brdo, Julino brdo, arkovo, Repite, Bele vode,
Cerak - Cerak vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i
Petlovo brdo. Sve ove potceline su izgraene po
posebnim urbanistikim reenjima, tako da osim
delova sa porodinom stambenom izgradnjom, nemaju
tipizirane regulacije blokova. Posebna vrednost ovog
gradskog podruja su velike zelene umske i sportsko-
rekreativne celine u okviru park ume Koutnjak sa
pripadajuim sportskim centrom i kompleksom
sportskog centra DIF.

Za celine 18 i 31 GP kao prioritet definie se razvoj
sadraja kulture, centralnih i javnih funkcija, kao i
razliitih vrsta delatnosti uz otvaranje novih radnih
mesta, koji e omoguiti njihovu punu funkcionalnu
zaokruenost i celovitost. Najvei potencijal ovih celina
su slobodne lokacije za razvoj stanovanja - Jezerska i
Savska terasa, kao i povrine uz Ibarski put koje su
planirane za centralne i privredne funkcije.


Savska terasa

Savska terasa je lokacija koja ima oko 150 ha. Na
ovom prostoru je mogue planirati razliite tipove
stanovanja, od individualnog do kolektivnog, od
slobodnostojeih blokova do kompaktnih. Sa geolokog
aspekta lokacija je povoljna i ne postoje posebni
geoloki uslovi, izuzev onih koji se definiu glavnim
projektom. Shodno ovome, pojedinane gustine
pojedinih blokova ili delova kompleksa mogu da se
kreu od 50 do 300 st/ha. Planira se da prosena bruto
gustina, bez obzira na unutranje kombinacije
stambenog tkiva, ne pree 150 st/ha. Za socijalne i
jeftinije forme stanovanja potrebno je odvojiti 8%
bruto povrine lokacije. U skladu sa ovim
opredeljenjem planirana je i odgovarajua
infrastruktura standardnog tipa. S obzirom na veliinu
lokacije i oekivani broj stanovnika, kao i poloaj u
gradu, u GP su pored stanovanja planirane i druge
namene. Du planirane saobraajnice od Ibarske
magistrale ka elezniku planiran je lokalni centar, ija
e se tana dispozija i tipologija odrediti detaljnijom
razradom. Pored ovoga, u razradi RP treba predvideti i
potrebne javne sadraje i ostvariti onaj udeo zelenila
koji je planiran ovim GP, s tim to se on moe i
drugaije prostorno locirati. Velike sporstke centre, koji
su planirani uz eleznik i Ibarsku magistralu, treba
povezati zelenilom. Urbanistiki parametri i drugi uslovi
za izradu RP ove lokacije nalaze se u sektorskim
prilozima i pravilima GP.


Jezerska terasa

Jezerska terasa je lokacija koja je planirana za novu
kompleksnu stambenu izgradnju. Nalazi se izmeu
Savske terase i Ibarske magistrale. Pored stanovanja,
u ovoj zoni treba predvideti i sadraje kulture,
centralne i javne funkcije, kao i druge sadraje
znaajne i za ire okruenje kao to je eleznik (32)
koji kao izgraeno podruje nema dovoljno slobodnog
prostora za razvoj funkcija ireg znaaja. Na visokim
kotama planirana je povrina za sport i rekreaciju.

Svojim poloajem izmeu planiranih zona stanovanja
Savske terasa i naselja "Vinogradi", i centralnih
funkcija uz Ibarsku magistralu, kao i pored postojeih
naselja Labudovo brdo i Petlovo brdo, prostor ima
ulogu povezivanja razliitih funkcija i celina.
Individualnu izgradnju treba planirati na obodu lokacije
prema celini 16, a u centralnom delu ove lokacije
mogui su i drugi tipovi stanovanja. U GP su definisane
zelene povrine koje se u daljoj razradi mogu i
drugaije prostorno rasporediti.


Spontano nastala naselja

Iznad privredne zone u Rakovici, na prostoru
planiranom za sanaciono zelenilo, spontano je
izgraen veliki broj stambenih blokova. Za ove
blokove, po utvrivanju javnog interesa, treba planski
odrediti specifine mere sanacije i transformisati ih u
blokove individualne izgradnje, prema pravilima
ovog plana. Celinu Kijevo - Kneevac, koja ima
obeleja neureenog poluurbanizovanog naselja, treba
razvijati u tipu individualnog stanovanja. Potrebno je
planirati i pratee sadraje, kao i odgovarajuu
infrastrukturu standardnog tipa.




Komercijalni i privredni centri uz Ibarsku
magistralu

Du Trgovake ulice i Ibarskog puta planiran je linearni
centar znaajnog kapaciteta, gradskog ranga,
namenjen prvenstveno komercijalnim, a delom i
javnim sadrajima. Juno od obilaznice, na ulazno-
izlaznom pravcu, planiran je privredni i komercijalni
kompleks Vrbin potok, koji ima izuzetno dobru
pristupanost i potencijal za razvoj okolnih naselja. U
celini 31 nalazi se deo privredne zone Rakovica, koji je
opisan u celini 17.




167
Novi sportsko-rekreativni centri

SRC "Vidikovac" planiran je na Ibarskom putu, izmeu
toplane i Krunog puta i ima izvanredne prostorne
mogunosti za razvoj centra irokog spektra sportskih
sadraja, kako za vrhunske, tako i za amaterske
sportove i rekreaciju. Zadovoljava prostorne potrebe
stadiona sa pomonim terenima za sportove kao to
su: ragbi, hokej na travi, rukomet, odbojka, mali
fudbal, tenis. Postoji mogunost izgradnje velodroma,
sportskih dvorana, kuglana i prostora za druge
sportove. Povrina kompleksa je oko 47 ha. SRC
"Rakovica - Skojevska" planiran je izmeu ulica Pilota
Mihaila Petrovia i Kneza Vieslava, u neposrednoj
blizini naselja u Skojevskoj. Podesan je za razvoj
razliitih sportsko-rekreativnih sadraja prema
potrebama gravitirajueg stanovnitva, omladinskih i
sportskih klubova i kola. Povrina kompleksa je oko 9
ha. SRC "Koutnjak" nalazi se u okviru celina 16 i 18 i
opisan je u celini 16.


Trajna dobra Beograda

Na teritoriji Ceraka, arkova i ukarice evidentirano je
vie arheolokih lokaliteta koji uivaju prethodnu
zatitu, to upuuje na paljiv tretman prilikom
intervencija u prostoru i predveenu proceduru i
primenu propisa ukoliko doe do novih nalaza. U
okvire urbanistike zatite stambeno naselje "Cerak -
vinogradi" je celina epohe moderne u reimu potpune
zatite, a Filmski grad u Koutnjaku celina epohe
moderne u reimu delimine zatite. U okviru celina 18
i 31 postoje lokacije koje su evidentirane kao
spomenici prirode ili povrine sa posebnim prirodnim
vrednostima. U Karti trajnih dobara prikazane su
zatiene vizure, stajnom takom i uglom
sagledavanja.


Ogranienja urbanog razvoja

Beogradski vodovod na ukarici je lokacija sa
ekolokim rizikom, a "Tehnogas" u Rakovici lokacija sa
velikim ekolokim rizikom.




Saobraaj

Sistem saobraaja na ovom podruju organizovan je
podunim sabirnim ulicama - centralnom Poekom i
Trgovakom i obodnim ulicama du Makia -
Radnikom, Lazarevakim drumom, ulicom Milorada
Jovanovia i Vodovodskom, odnosno du Koutnjaka
ulicom Kneza Vieslava, kao i dijagonalnim pravcima -
ulicama Blagoja Parovia, Ace Joksimovia, Ratka
Mitrovia i Pilota Mihaila Petrovia ka Rakovici. Ranije
planiran mostovski prelaz Save preko Ade Ciganlije se
ukida i pomera nizvodno ispod pica Ade, a
Patrovieva ulica postaje dopunska veza ukarice na
UMP, pomou denivelisane raskrsnice kod Careve
uprije, neposredno pre ulaska UMP-a u tunel ispod
Topiderskog brda. Poekom ulicom je planirano
tunelsko voenje kapacitetnog inskog sistema, u
prvoj fazi, do postojee okretnice tramvaja. U daljim
fazama razvoja inskih sistema javnog saobraaja
trasa e biti produena prema stambenom naselju
"Cerak".


Infrastruktura

Distributivna vodovodna mrea nije u potpunosti
izgraena. Potrebno je izgraditi deo primarnog sistema
"Maki - Julino brdo" radi izgradnje kapitalnih objekata
BVS - II tunelski prsten i dograditi distributivnu mreu
arkovakog sistema. Sekundarna kanalizaciona mrea
nije u potpunosti izgraena. Potrebno je dograditi
sekundarni kanalizacioni sistem i objekte za zatitu
izvorita "Maki".

7.2.8. Ada Ciganlija (19)

Reno ostrvo na Savi, jedno od najznaajnijih
rekreacionih podruja grada, evidentirano je od strane
Zavoda za zatitu prirode kao podruje sa posebnim
prirodnim vrednostima. Nalazi se u uoj zoni zatite
vodoizvorita, zajedno sa celinama 33, 34, 53 i 54 i za
njega vae opti uslovi ureenja i korienja definisani
u zajednikom odeljku za ove celine.


Ada kao trajno dobro Beograda

Postojee ume i zelenilo na Adi definisani su ovim GP
kao trajno dobro Beograda, to znai da se u
eventualnoj daljoj planskoj razradi ne mogu smanjivati
na raun drugih namena, niti se moe menjati njihov
karakter javnog prostora. One se mogu samo
obnavljati i ureivati.


Sportsko-rekreativni centar

SRC "Ada Ciganlija" i kompleks Ada Ciganlija sa delom
Makikog polja u celosti je od izuzetnog znaaja za
Beograd i treba da ima tretman opteg dobra,
dostupnog svima pod jednakim okolnostima kao
gradski sportski i rekreativni centar sa javnim reimom
korienja. Postojei sportski sadraji, sportski tereni i
objekti se zadravaju uz mogunost totalne
rekonstrukcije, modernizacije. Mogua je i nova
izgradnja sportskih objekata i terena sa neophodnim
prateim sadrajima u funkciji sporta i rekreacije a u
skladu sa vaeom planskom i zakonskom regulativom.
Tana granica i sadraj SRC "Ada Ciganlija" definisae
se planom detaljne regulacije.


Novi sadraji u SRC

Novi kapaciteti i sadraji u okviru dela sportsko-
rekreativnog centra, park-ume u Makiu povrine oko
100 ha treba da se planiraju za spontanu i aktivnu
168
rekreaciju u prirodnom ambijentu, zelenilu, sa
preteno otvorenim (veim delom travnatim)
sportskim terenima, trim stazama, stazama zdravlja,
terenima za badminton i razne druge vidove sportske
rekreacije, relaksacije i zabave u prirodi. Planirani su
takoe i objekti u funkciji prateih sadraja sportskih
terena, povrine oko 100 ha.


Most nizvodno od Ade Ciganlije

Ranije planiran prelaz preko Ade Ciganlije (kao most ili
tunel) za unutranji magistralni poluprsten se naputa
kao pozicija i planira se nizvodno kod pica Ade, sa
eventualnom liftovskom vezom za peake i bicikliste,
ali bez ikakvog kontakta prostora Ade sa
motorizovanim saobraajem. Ovakvo reenje oslobaa
Adu zagaenja i optereenja, a doprinosi njenoj
povezanosti sa gradom.


Rekreativni splavovi

Postojee zone najvee koncentracije rekreativnih
splavova na Adi Ciganliji i Adi Meici treba planski
definisati i urediti tako da se obezbedi kvalitetan javni
pristup obalama, splavovi koncentriu u grupacije i
definiu uslovi za njihovo postavljanje, oblikovanje,
veliinu i komunalnu opremljenost, s obzirom na to da
se radi o uoj zoni vodoizvorita.


7.4.9. Posavski deo Novog Beograda (20)

Nalazi se u aluvijumu Save, izmeu eleznike pruge,
odseka lesnog platoa Beanije, ulice Dr Ivana Ribara i
reke Save. Urbanistika celina Posavski deo Novog
Beograda izgraena je kao posebna gradska celina, sa
veliinom i funkcijama "satelitskog grada". Veza sa
centralnim delom Novog Beograda ostvarena je
monom magistralnom saobraajnicom, ulicom Jurija
Gagarina, na koju se preko irokih pojaseva
namenjenih za centralne sadraje i aktivnosti,
naslanjaju velike stambene blokovske celine. Znatan
deo teritorije zauzimaju industrijski i komunalni
objekti, a blokovi oko eleznike stanice Novi Beograd
samo su delimino izgraeni. Ovi blokovi su ujedno i
najvei razvojni potencijal celine i imaju iri gradski
znaaj.


Stambeni blokovi

Preovlaujua namena prostora koji obuhvata ova
celina je kolektivno stanovanje. Prema odgovarajuim
detaljnim planovima realizovani su stambeni blokovi
44, 45, 61, 62, 63, delovi blokova 64, 70, 70a, ali bez
svih planiranih sadraja drutvenog standarda.

Potrebno je ouvati postignute vrednosti urbanistiko-
arhitektonskog koncepta. U tom smislu, stambeni
objekti mogu se smatrati definisanim, dok bi nova
izgradnja imala za cilj unapreenje standarda prateih
i komplementarnih funkcija. Namena planiranih a
neizgraenih javnih objekata ostaje u sferi javne
namene iju konkretnu funkciju (obdanita, kole,
domovi za stare i decu, crkva) i kapacitet, treba
odrediti prema vaeim normativima i planiranoj
strukturi i broju stanovnika.

U Bloku 67 se planira novi stambeni blok ija
organizacija i koncept treba da bude specifian, jer
treba da bude potpuno dovren pre 2009. godine i da
poslui kao "Sportsko selo" za smetaj uesnika
"Univerzijade 2009." Posle "Univerzijade" to treba da
bude stambeni blok sa kvalitetnim prateim i
poslovnim sadrajima.


Ulica Jurija Gagarina

Okosnicu prostora ini ulica Jurija Gagarina, kao nov
linearni centar ovog dela grada. Na prostoru gde se
ukrta sa eleznikom prugom planirana je i
najznaajnija koncentracija i kapacitet objekata sa
centralnim sadrajima. Prioritet je uspostavljanje
funkcionalnih veza i povezivanje sa najatraktivnijim
prostorima centra Novog Beograda (blokovi 18, 19, 25
i 26), kao i povezivanje sa novim centralnim
punktovima na obali Save. Za oblikovanje poteza ulice
Jurija Gagarina kao gradskog bulevara predlae se
provera putem javnog urbanistiko-arhitektonskog
konkursa. Potrebno je predvideti lokaciju za novu
pravoslavnu crkvu na uglu Gandijeve i ulice Jurija
Gagarina.


Prostorna ogranienja

Koridor infrastrukture du ulice Jurija Gagarina
predstavlja prostor u kojem nije mogua izgradnja,
tako da ga treba urediti kao javni prostor sa parternim
zelenilom zajedno sa delovima koji su poploani.
Mogue je predvideti i pristupne saobraajnice i
parkinge. Alternativno reenje koje bi podrazumevalo
intenzivniju gradnju i korienje ovog dela, uslovljeno
je podzemnim voenjem vodova visokog napona.





Autobuska stanica

Za razvoj i puni program meugradsko-prigradske
autobuske stanice u GP je odreen prostor u bloku 42
na Novom Beogradu. Ova lokacija ima izuzetne
pogodnosti i dobru vezu sa svim delovima grada,
nalazi se izmeu UMP, autoputa, trasa tramvaja i
kapacitetnog inskog sistema koji e se realizovati u
prvoj fazi i eleznike stanice Novi Beograd. Dodatna
prednost je veliina slobodne lokacije koja omoguava
optimalan razvoj i organizaciju svih sadraja stanice,
kao i postojanje srodnih namena u susednim
blokovima.

169

Industrijska zona Novi Beograd

Novi Beograd je industrijska zona u okviru koje su
smetene livnica i proizvodnja traktora (IMT, FOB).
Privredna zona je potpuno opremljena komunalnom
infrastrukturom. Veliki deo kompleksa je neiskorien.
Fabrika odlivaka je jedan od potencijalnih zagaivaa.
Prema proceni zatite ivotne sredine ova proizvodnja
predstavlja delatnost sa poveanim ekolokim rizikom i
potrebno je, na dui rok, planirati njeno izmetanje.
Dotle se moraju primeniti poveane mere ekoloke
zatite. Planirana povrina zone Novi Beograd je 70 ha.


Brodogradilite "Beograd"

Brodogradilite "Beograd" je industrijska lokacija u
kojoj je, pored brodogradilita, smeteno i niz
graevinskih preduzea - "Rad", "Napred", "Ratko
Mitrovi", "Partizanski put", "Planum", "Mostogradnja",
"Gemaks" i druga. Ovo je atraktivna lokacija sa
stanovita izlaska Novog Beograda na Savu, pa u
budunosti ovu zonu treba postepeno usmeriti ka
razvoju tercijarnih sadraja. Samo Brodogradilite
treba redukovati i preorijentisati na neku od finijih
oblasti brodogradnje (proizvodnja manjih plovnih
objekata, jahti, amaca). Planirana povrina ove
industrijske zone je redukovana u odnosu na postojee
stanje i iznosi oko 44 ha. Neposredno uz
Brodogradilite je Toplana "Novi Beograd" koja je
oznaena kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom.
Preko zone Brodogradilita, na konstrukciji velikog
raspona i na visokim stubovima prelazi trasa
Unutranjeg magistralnog poluprstena.


Kej - obala

Uspostavljanjem alternativne veze sa etno-
biciklistikom stazom kroz blok u zaleu
Brodogradilita omoguen je kontinuitet javnog
korienja leve obale Save i desne obale Dunava, od
atletskog kompleksa u Bloku 71 do Radeckog u
Zemunu. Atraktivne punktove na obali sa centralnim
sadrajima manjeg kapaciteta treba postaviti ritmino,
u blizini ukrtanja glavnih komunikacijskih pravaca. Na
istim mestima mogue je postavljanje pristana za
manja plovila. Potrebno je obezbediti paralelne
pristane sa javnim pristupom i na naspramnoj obali na
Adi Ciganliji, kako bi se stanovnicima Novog Beograda
olakao pristup i korienje Ade. Poveanje
atraktivnosti ovog prostora mogue je ostvariti i
formiranjem manjih marina i kontrolisanom
dispozicijom i koncentracijom splavova, bono od
glavnih pristupnih pravaca. U Bloku 44 odreen je
prostor za sportsko-rekreativne i zabavne sadraje za
najiri krug korisnika, sa javnim reimom korienja.
Povrina kompleksa je 7 ha.




Trajna dobra Beograda

Kompleks Starog aerodroma u Bloku 65 ima status
dobra koje uiva prethodnu zatitu. U okvire
urbanistike zatite, blokovi 45 i 70, sredinji pojas
blokova 61-64 i potez Bulevara Jurija Gagarina su
celine epohe moderne u reimu delimine zatite.
Postojee zelenilo uz savsku obalu je fiksni elemenat
sistema zelenila.
7.2.10. Beanija (21)

Celina Beanija nalazi se na lesnom platou, izmeu
autoputa i ulica B. Moe, Toin bunar, Vojvoanske,
M. Golubia i Huga Klajna. Obuhvata stambeno naselje
"Beanijska kosa" i zone meovite namene u Bloku 51 i
uz ulicu Toin bunar.


Stambeno naselje "Beanijska kosa"

Naselje "Beanijska kosa" izvedeno je na lesnom
platou u otvorenom i poluotvorenom sistemu
blokovske regulacije, sa objektima razliite spratnosti,
od prizemnih nizova i slobodnih stambenih objekata
nie i srednje spratnosti, do visokih stambenih
objekata. Potrebno je realizovati sve planirane pratee
sadraje u funkciji stanovanja i centralne uslune
delatnosti koje su danas nepotpune i deficitarne.


Beanija selo

Karakteristina urbanistika potcelina Beanija selo
nalazi se u Vojvoanskoj ulici. Niz objekata sa crkvom
sa severne strane ulice treba sauvati. Vojvoanska
ulica, kao veza Toinog bunara sa saobraajnicom T6,
proirena je prema blokovima 61 - 64 i dobija novu
regulaciju, pa se za ovaj potez predlae urbanistiko-
arhitektonski konkurs. Cilj konkursa je dobijanje
reenja koje e definisati nov karakter ulice i skladno
povezati objekte sa obe strane.


Blok 51

Blok 51 je izuzetno atraktivna lokacija uz autoput, u
blizini centralne zone. Namenjen je izgradnji
centralnih, privrednih (mala privreda - proizvodno
zanatstvo) i komunalnih objekata uz uvanje zatitnog
umskog zelenog pojasa prema autoputu. Vrsta
delatnosti i oblikovanje objekata treba da budu
usaglaeni sa izgraenim okruenjem koje ine gusto
izgraeni stambeni blokovi, kliniko-bolniki centar i
sportsko-rekreativni kompleks. Prostor ispod
dalekovoda ima poseban reim korienja.


Trajna dobra Beograda i ogranienja urbanog
razvoja

Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao
tereni nepovoljni za izgradnju. Na ovim povrinama
planirano je zelenilo, koje se skoro kontinuirano prua
170
od ulice Dr Ivana Ribara, kosinom iznad Toinog
bunara i Kalvarije i spaja sa zelenilom na kruni
lesnog odseka iznad Dunava. Ovaj zeleni prsten
vrednovan je kao trajno dobro Beograda i fiksni je
elemenat sistema zelenila. Postojee zelenilo uz
autoput ima isti status. U okviru urbanistike zatite,
deo Bloka 49 je celina epohe moderne u reimu
potpune zatite. Kompleks Beogradskog vodovoda
oznaen je kao lokacija sa poveanim ekolokim
rizikom.


Saobraaj

Od raskrsnice ulica Toin Bunar i 2a-2a kroz ovo
podruje prolazi magistralni pravac (deo UMP) za vezu
sa saobraajnicom T-6.


Infrastruktura

Sekundarna vodovodna mrea je uglavnom izgraena.
Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreu i izvesti
primarni vodovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake
ulice. Kanalizaciona mrea nije izgraena u potpunosti.
Postojeu mreu potrebno je rekonstruisati tako da se
formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive
fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju
usmeriti prema KCS "Ue" i dalje prema planiranom
interceptoru.

7.2.11. Gornji Zemun (22)

Gornji Zemun se prostire na lesnom platou izmeu
obale Dunava, Toinog Bunara, autoputa, do
saobraajnice T6, obuhvatajui i nivelaciono vie
delove Starog jezgra Zemuna, kao i naselje "Nova
Galenika". Razvijen iz gradskih predgraa, osnovanih
krajem 18. i u 19. veku, ima sauvanu istorijsku
matricu, koja je parcijalno i u nezavrenim celinama
promenjena, stvarajui prostorne konflikte i ekscese.
Razvoj prateih, centralnih i ostalih funkcija samo
delimino je pratio rast stambenog tkiva.

Prioritet budueg razvoja je u kontrolisanoj urbanoj
obnovi, umerenom poveanju kapaciteta stanovanja, u
razvoju centralnih funkcija radijalnim ulinim potezima,
kao i infrastrukturno opremanje zone. U drugoj fazi
prioritet je uvoenje kapacitetnog inskog sistema, sa
voenjem trase u industrijsku zonu Gornji Zemun.


Uslovi transformacije blokova

Najvei deo ove celine ini raznoliko stambeno tkivo.
Zastupljeni su blokovi sa modifikovanom ruralnom i
malogradskom kuom na regulaciji na Gardou,
ukovcu i u gradskim predgraima, blokovi sa
individualnim slobodnostojeim objekatima (Kalvarija),
otvoreni blokovi kolektivne stambene izgradnje
(naselja "Sava Kovaevi" i "Galenika", soliteri u
Prvomajskoj ulici) do spontano nastalih nehigijenskih
naselja (Vojni put).

Transformaciju ovog prostora treba ostvariti kao
urbanu obnovu u postojeoj regulaciji, sem u
kontaktnim zonama sa novim otvorenim blokovima u
kojima je nuno usaglaavanje matrica i tipa izgradnje.
Postojei blokovi niskih gustina stanovanja planiraju se
za individualno stanovanje, na relativno velikim
parcelama, sa znatnim ueem slobodnih i zelenih
povrina i bez gradnje u unutranjosti blokova.
Organizaciju i oblikovanje objekata, parcela i blokova,
treba razvijati iz autohtonih tipova tkiva. Visina
objekata koji su na kosinama lesnog odseka i
pripadaju Starom jezgru Zemuna (Gardo, ukovac),
limitirana je i mogunou obezbeenja vizura sa prvih
viih platoa. Za spontano nastala naselja, po
utvrivanju javnog interesa, treba planski odrediti
specifine mere sanacije na osnovu pravila ovog plana.


Centralne funkcije

Centralne funkcije prostiru se linearno uz glavne
saobraajne pravce - ulicama Cara Duana,
Prvomajskom i uz Toin bunar, a poprene ulice treba
da ostanu prvenstveno stambene. Na ukrsnici
Ugrinovake ulice i saobraajnice T6 planiran je centar
gradske potceline. U delu ovog centra, juno od
saobraajnice T6, treba obezbediti pijacu za stanovnike
Gornjeg Zemuna, to je uslov za smanjenje kapaciteta
pijace u Starom jezgru. Specijalizovani centri imaju u
ovoj celini dve zone koncentracije. Uz ulicu Cara
Duana nalaze se kolski centri, kao i naune
ustanove, instituti. Oni ine uvod u industrijsku zonu
Gornji Zemun. Na prostoru izmeu autoputa, Toinog
bunara i Laudonovog anca nalaze se zdravstvene i
socijalne ustanove i povrine za specijalizovani centar.

Na prostoru ove povrine nalazi se vredno zelenilo, pa
je za ovu lokaciju planirana izgradnja slobodnostojeim
objektima u zelenilu. Objekti mogu da zauzmu najvie
20% povrine, dok bi zastrte povrine bile maksimalno
25% povrine lokacije, nezavisno od blie budue
namene. Zbog blizine Studentskog grada, kao i dobre
saobraajne povezanosti preko autoputa, Toinog
Bunara i planiranog kapacitetnog inskog sistema,
predlae se za ovu povrinu namena visokokolskog
centra.

Pojedinane vee komplekse u gradskom tkivu koji
menjaju namenu treba planirati jedinstveno i koristiti
pogodnost velike, slobodne lokacije u izgraenom tkivu
grada, gde su one retkost, te ih nameniti i uvati
prvenstveno za javne slube (kolstvo, kultura, nauka,
zdravstvo), a delom i za javne namene (park, javno
igralite, trg).


Privredni objekti

Pojedinani privredni objekti koji se nalaze u
stambenom tkivu grada moraju svoju delatnost
usaglasiti prema uslovima zatite ivotne sredine i
ovog GP, a poeljna je njihova transformacija za
171
stanovanje ("Plastika", "TIZ") ili centralne funkcije
("Teleoptik"), u zavisnosti od neposrednog okruenja.
Kompleks industrije "Zmaj" pripada privrednoj zoni
"Autoput".


Zelenilo

Evidentan je nedostatak zelenih povrina u iroj zoni,
te se pored uvanja postojeih zelenih povrina planira
vee uee zelenila u okviru parcela stanovanja i
drugih namena, i povezivanje pojedinih elemenata
sistema zelenila (drvoredi, zelenilo du ulica, puteva,
na kruni i kosinama lesnog odseka, unutarblokovsko).
Zelenilo na kruni i kosinama lesnog platoa je deo
zelenog prstena u gradskom sistemu zelenila koji se
kontinuirano protee obalom Dunava od Batajnice i
zavrava se na padinama Beanijske kose.


Sport i rekreacija

Na lokaciji pored obrazovnog centra "Nada Dimi"
planira se polivalentni centar SRC "Pregrevica" za iri
krug korisnika (sportisti, rekreativci, aci, omladinski
klubovi), sa javnim reimom korienja. U zoni
priobalja Dunava predvieni su prostori za klubove koji
se bave sportovima na vodi (veslanje, jedrenje,
skijanje na vodi i drugi, orijentacione veliine 3,8 ha).
Stadioni FK "Zemun" i SC "Partizan-Teleoptik" su
specijalizovani sportski objekti sa selektivnim reimom
korienja. Deliminim uvoenjem novih sadraja (sala
za gimnastiku, stoni tenis, teretana, fitnes sala i sl.)
mogue je proiriti krug korisnika. Za stanovnike
naselja "Galenika" i "Altina" planirani su marina i
sportsko-rekreativni sadraji na obali Dunava. Ova
lokacija ima dobru saobraajnu i peaku dostupnost,
postojeom saobraajnicom u produetku T-6 koja
prolazi izmeu Rudarskog instituta i Veterinarskog
zavoda.


Ogranienja urbanog razvoja

Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao
tereni nepovoljni za izgradnju, pa je na njima planirano
zelenilo. Granica gradnje na lesnom platou i ispod
njega, kao i zatita odseka, moraju biti odreene na
osnovu uslova detaljnih geomehanikih ispitivanja za
svaku konkretnu lokaciju.

Trajna dobra Beograda

U okviru celine Gornji Zemun evidentirana su dva
arheoloka lokaliteta, kao dobra koja uivaju
prethodnu zatitu. U Karti trajnih dobara prikazane su
zatiene vizure, stajnom takom i uglom
sagledavanja. Lesni odsek iznad aluvijalne ravni i du
Dunava uva se kao geomorfoloki spomenik prirode
sa predlogom za zatitu predela. Postojee zelenilo uz
autoput je fiksni element sistema zelenila.


Saobraajna mrea

Osnovu saobraajne mree ine jaki paralelni radijalni
pravci (ulice Cara Duana, Ugrinovaka, Prvomajska,
autoput), povezani magistralnim putem T6 u ijem
nastavku se planira most preko Dunava koji povezuje
Zemun i Novi Beograd sa Banatom. U Laudonovom
ancu planiran je jedan od depoa kapacitetnog inskog
sistema, koji treba dopuniti komplementarnim
sadrajima sporta, centara i slinih namena, shodno
fizikim karakteristikama lokacije. Predvia se
izmetanje depoa GSP koji se nalazi u unutranjosti
bloka izmeu Dunavske, ulice Cara Duana i
Prigrevice, na lokaciju u okviru privredne zone Gornji
Zemun. Prostor postojeeg depoa prenamenjen je za
sportski centar javnog reima korienja, koji
nedostaje na podruju ove celine i ireg podruja.


Infrastruktura

Uslovi za infrastrukturno opremanje vodovodom i
kanalizacijom jedinstveni su za celine 2, 3, 8, 20, 21,
22 i delove celina 34, 35, 36 i 37. Sekundarna
vodovodna mrea je uglavnom izgraena. Potrebno je
dograditi i rekonstruisati mreu i izvesti primarni
vodovod od CS "Beanija" do Ugrinovake ulice.
Kanalizaciona mrea nije izgraena u potpunosti.
Postojeu mreu potrebno je rekonstruisati tako da se
formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive
fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju
usmeriti prema KCS "Ue" i dalje prema planiranom
interceptoru.


7.3. Spoljna zona

Spoljnu zonu ine sledee urbanistike celine:

- Krnjaa (23), opisano u taki 9.4.1;

- Privredna zona Krnjaa (24), opisano u taki 9.4.1;

- Vinjica (25);

- Mirijevo (26);

- Mali Mokri Lug (27);

- Veliki Mokri Lug (28);

- Kumodra, Jajinci (29);

- Resnik (30);

- Labudovo brdo (31), opisano u taki 7.2.8;

- eleznik (32);

- Veliki Maki (33);

- Dr Ivan Ribar (34);

172
- Aerodrom zona Autoput (35);

- Zona Autoput, Zemun polje (36);

- Altina, Kamendin (37).


7.3.1. Vinjica (25)

Vinjica se nalazi u priobalnom pojasu Dunava, od
Mirijevskog potoka i naselja Karaburma do rukavca
Dunava prema ostrvu akljan. U okviru granice svoje
katastarske optine obuhvata naselja Vinjicu i
Vinjiku banju. Zahvaljujui poloaju u neposrednoj
blizini Beograda i na topografski privlanoj poziciji na
obali Dunava, autohtono naselje Vinjica je irenjem
grada preko Karaburme i priobalnog pojasa uz Adu
Huju postalo sastavni deo gradskog prostora,
zadravajui obeleja prisajedinjenog samostalnog
naselja sa specifinim osobinama.

Vinjiki put

Razvojne pretpostavke ovog podruja su regulacija
postojee glavne pristupne saobraajnice ovoj celini -
Vinjikog puta, zatim planiranje alternativne
saobraajne veze za nove planirane stambene i
rekreativne zone, kao i regulacija postojee uline
mree. Znaajne novoplanirane povrine potencijalno
elitnih lokacija, bez odgovarajueg saobraajnog i
infrastrukturnog reenja, nije mogue realizovati.
Predvienu koncentraciju komercijalnih sadraja uz
Vinjiki put treba planski osmisliti i povezati sa
Slanakim putem i SMT.


Transformacija postojeeg tkiva

Poluurbanizovana naselja (uz deo planski realizovane
Vinjike banje) nastala od doskoranjih
poljoprivrednih domainstava treba planski usmeriti ka
transformaciji u blokove individualnog stanovanja sa
neophodnim specifinostima.


Spontano nastali blokovi

U celini 25 ima znatnih povrina pod spontano nastalim
blokovima, jednim delom na geoloki nepovoljnim
terenima. Planirana je njihova transformacija u
blokove individualne stambene izgradnje, uz prethodno
plansko definisanje uslova sanacije terena,
saobraajne, infrastrukturne mree i potrebnih javnih
objekata i povrina. Daljom planskom razradom
usloviti stvaranje veih parcela sa veim ueem
zelenila za planiranje povrina koje predstavljaju
zaokruivanje spontane izgradnje.


Sanaciono zelenilo

Planirane su znatne povrine sanacionog zelenila na
geoloki nestabilnim terenima. Zbog izuzetnog
poloaja ozelenjenih padina ka dunavskoj obali i
umadijskom zaleu, kao i planiranih potencijalno
elitnih lokacija za stanovanje i novog sportskog centra,
ovi umski kompleksi treba da postanu novi elemenat
identiteta ovog dela grada i novo izletite Beograda.


Spoljna magistralna tangenta (SMT)

Zapadnim podrujem ove celine planirana je trasa SMT
koja se u zoni Rospi uprije povezuje sa Slanakim
putem, Vinjikom i novoplaniranom Dunavskom
ulicom odakle je, za kasnije planske periode, predvien
i koridor za njen prelazak na levu obalu Dunava,
povezivanje sa Panevakim putem i dalji prodor
prema severu.


Centralne funkcije uz SMT

Planirana je transformacija postojeeg kompleksa
ciglane u funkcije centara zbog izuzetnog poloaja ove
lokacije na raskrsnici SMT i Slanakog puta, u
neposrednoj blizini nove lokacije za stanovanje
"Trudbenik".


Nova lokacija za stanovanje "Trudbenik"

"Trudbenik" je lokacija povrine od oko 25 ha, istono
od SMT i juno od Slanakog puta. Na ovom prostoru
je planirano stambeno naselje manjih gustina (od 80-
100 st/ha) i manje spratnosti (do P+2). Parcele mogu
da budu od 500 do 1000 m
2
, a zgrade tipa vila,
dvojnih, nizova i slinih. Imajui u vidu blizinu grada,
izuzetan poloaj u odnosu na Dunav, kao i vizure iz
grada na ovu lokaciju, oekuje se kvalitetna
arhitektura i kvalitetan javni prostor, kao to je, na
primer, planiranje park vidikovaca. Geoloke
osobenosti zahtevaju posebne uslove izgradnje, koji e
se definisati posle detaljnih istrivanja, kao i znaajno
uee zelenila - do 25% na nivou itavog naselja
raunajui i zelenilo na parcelama. Parkiranje treba
reiti u skladu sa izabranim tipom izgradnje i obavezno
na parcelama. Potrebno je obezbediti svu standardnu
infrastrukturu. Regulacionim planom odredie se
potrebni pratei sadraji i javni objekti i objekti za
poslovanje.



Nova lokacija za stanovanje Majdan

Majdan je lokacija veliine od oko 110 ha, poloena na
brdu iznad Vinjice, do naselja Vinjika banja, sa
pogledom na Dunav i Banat. Lokacija danas ima loe
saobraajne veze. Planirana je sekundarna veza preko
Vinjice. Lokacija daje mogunost za izgradnju
objekata za stanovanje manjih gustina (80 - 100
st/ha) i manjih spratnosti (do P+2). Mogui su razliiti
oblici stanovanja. Za socijalno stanovanje je potrebno
odvojiti 5% bruto povrine lokacije. Prilikom
komponovanja stambenih objekata u daljoj planskoj
173
razradi potrebno je voditi rauna o mogunostima
pogleda na Dunav i ravnicu preko njega. Potrebno je
predvideti odgovarajue centralne sadraje i javne
objekte. Parkiranje treba planirati na korisnikim
parcelama. Planira se uvoenje standardne
infrastrukture. Uslovi gradnje i rasporeda objekata
treba da budu definisani detaljnim geolokim
istraivanjima.


Sportsko-rekreativni centar "Milievo brdo"

Prostor Milievog brda (oko 47 ha) prua izvanredne
mogunosti za razvoj svih oblika sportsko-rekreativnih
sadraja - za rekreativne, takmiarske, potrebe kola
sportova, kampuse i slino. Buduim reenjem ovog
prostora, kao gradskog sportskog centra sa javnim
reimom korienja, obezbedie se i nesmetane vizure
na Dunav i grad, kako je to GP definisao u Karti trajnih
dobara Beograda.


Sportsko-rekreativni centar "Ada Huja"

SRC "Ada Huja" planiran je za motonautike sportove i
kartodrom, uz mogunost formiranja manje marine i
dominantno uee zelenila u buduem kompleksu.
Delimino se nalazi u celini Karaburma, Ada Huja (10).


Arheoloki lokaliteti

Evidentirano je nekoliko arheolokih lokaliteta od kojih
dva - Ad Octavium i Ramadan, pripadaju kategoriji
zatienih lokaliteta, to upuuje na paljiv tretman
svih intervencija u ovom podruju i predvienu
proceduru, ukoliko se doe do arheolokih nalaza.


Infrastruktura

Opremljenost itavog podruja reava se zajedno sa
infrastrukturom celina Karaburma, Ada Huja (10), gde
je i opisano planirano reenje, sa celinom Mirijevo
(26).

7.3.2. Mirijevo (26)

Ovu celinu obrazuju prvobitno seosko naselje Mirijevo i
novoizgraena stambena celina Mirijevo. Oba dela ove
stambene celine nalaze se na polukrunim
ralanjenim padinama hidrografske celine Mirijevskog
potoka, okruene uzvienjima Zvezdare, Zelenog i
Stojinog brda. Stambena celina Mirijevo je planirana i
izgraena u vie tipoloki razliitih stambenih
potcelina, uslovljenih tekom konfiguracijom i
inenjersko-geolokim karakteristikama terena. Deo
postojeeg tkiva ini veliki broj objekata spontane
stambene izgradnje, realizovan na geoloki nestabilnim
terenima. Prioriteti za realizaciju u ovoj celini su
sanacija klizita, poboljanje interne uline mree i
pristupanosti u odnosu na druge delove grada.


Sanacija terena, ulina mrea, sanaciono zelenilo

Planirana je sanacija terena izmeu ostalog i
izgradnjom ulica koje su istovremeno sanacioni
objekti, kao i stavljanjem u kolektor postojeih potoka.
U odnosu na vaeu plansku regulativu treba
preispitati mogunost da se bar u zoni sanacionog
zelenila ispita mogunost retenzionog, povrinskog
prikupljanja bujinih voda. Sanaciono zelenilo je
planirano na geoloki nestabilnim terenima. Stojino
brdo je najvea planirana povrina sanacionog zelenila
koja se moe koristiti i u poljoprivredne svrhe, uz
odreene uslove.


Pristupanost

Celina Mirijevo (26) teko je pristupana iz drugih
delova grada. Planirane saobraajnice, rekonstrukcija
postojeih saobraajnica, kao i bolja opsluenost
linijama GSP-a su uslovi za bolju pristupanost celine.
Kroz ovo podruje, istono od naselja Mirijevo,
planirana je trasa SMT. Sa Bulevarom kralja
Aleksandra, u zoni Stojinog brda, ovaj potez formira
denivelisanu raskrsnicu. Pored ovog poteza, na
prostoru celine 26 planirane su intervencije i na mrei
lokalnog znaaja. To je produetak Mirijevskog
bulevara, uz ostavljanje mogunosti da u nekom
planskom periodu u taj koridor bude smeten neki od
inskih sistema javnog saobraaja, kao i povezivanje
Karaoreve u Mirijevu sa SMT.


Spontana izgradnja

Veliki broj spontano izgraenih objekata planiran je za
transformaciju u povrine za individualne objekte sa
odgovarajuom saobraajnom i infrastrukturnom
mreom i objektima, uz zaokruivanje povrina u istom
tipu nove izgradnje.


Centar naselja

Postojei centar naselja, nedovoljnog kapaciteta,
sadraja i oblikovne celovitosti treba dopuniti
planiranim komercijalnim sadrajima i kompleksom
pravoslavne crkve. Jedinstvenim parternim reenjem
treba povezati ove sadraje tako da se unapredi
njihova ambijentalna uloga centra, koliko je to
mogue. Ostali sadraji centra koji sada nedostaju
planirani su u disperziji zbog prostorne ogranienosti
postojeeg centra, ali i zbog bolje pristupanosti
korisnicima.


Javni objekti

Povrine za javne namene kola i deijih ustanova
definisane su u GP na osnovu vaee planske
dokumentacije.

174

Transformacija postojeeg tkiva

Postojei kolektivni objekti mogu se nadograditi gde
geologija i mogunost parkiranja to dozvoljavaju.
Postojei slobodni, neizgrani prostori, zadravaju se
kao javni zeleni prostori i prostori za igru dece, bez
mogunosti nove izgradnje.


Staro seosko groblje

Zatieni prostor starog seoskog groblja uz crkvu
Svetog proroka Ilije planiran je kao memorijalni
kompleks, bez mogunosti irenja i novog
sahranjivanja. Vaan je kao jedno od malobrojnih
mesta identiteta celine Mirijevo.


Privredna zona Stojino brdo

Stojino brdo je privredna zona nasleena iz
prethodnih planova. Ranije je koncipirana kao
naseljska radna zona Mirijeva sa vezom na SMT i
Smederevski put. Do sada nije aktivirana zbog velikih
ulaganja u saniranje klizita i opremanje komunalnom
infrastrukturom. Veliina planirane zone je 32 ha.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu
Mirijeva reavaju se jedinstveno sa celinama (10)
Karaburma, Ada Huja (gde su i opisani) i (25) Vinjica.


7.3.3. Mali Mokri Lug (27)

Celina je odreena granicom katastarske optine
naselja, koja obuhvata morfoloku celinu Zeleno brdo i
deo Stojinog brda, sa naseljskom celinom du
Bulevara kralja Aleksandra - do naselja Konjarnik i
Krunog puta do ulice Nikole Grulovia, kojom se
granii sa naseljem Kaluerica i do nadvonjaka na
autoputu za naselje Veliki Mokri Lug.

Naselje Mali Mokri Lug spada u karakteristino, nekada
samostalno seosko naselje, prisajedinjeno kontinualno
izgraenom podruju grada, izgradnjom stambenih
naselja na periferiji Beograda.


Spontano nastalo tkivo

Za naselje je karakteristino da se transformacija
nekadanjeg seoskog tipa stanovanja odvijala
spontano i haotino u tip individualnog stanovanja, sa
uglavnom kvalitetnim objektima i zadravanjem
postojee, neregulisane uline mree. U daljoj planskoj
razradi ovu transformaciju treba podrati u pogledu
individualnog tipa stanovanja, regulisati i unaprediti
odgovarajuim opremanjem naselja.


Bulevar kralja Aleksandra i raskrsnica sa SMT

Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u
celini Mali Mokri Lug (27), izmeu ulice Bajdine i
budue raskrsnice sa SMT je regulaciono nedefinisan i
ugroen obodnom izgradnjom za planirani rang
saobraajnice. U ovom delu postojea spontana
izgradnja menja karakter bulevara i potrebno je to
pre ga regulaciono definisati, zatititi od daljeg
ugroavanja i dati jedinstvene uslove za planiranu
transformaciju obodnih blokova u meovito tkivo.
Planirana raskrsnica bulevara sa SMT je funkcionalno
istaknuta taka na kraju gradskog poteza bulevara,
koju, takoe, treba planski zaokruiti transformacijom i
zaokruivanjem spontano nastalog tkiva u tkivo sa
komercijalnim delatnostima, sadrajima centra i
stanovanjem, nakon to se teren potrebnim merama
stabilizuje.


Sanaciono zelenilo

Najvei deo teritorije celine, u geolokom smislu,
pripada nepovoljnim terenima za izgradnju, a na
povrinama koje su oznaene kao veoma nepovoljni
tereni, uz autoput i izmeu naselja Mali Mokri Lug i
Kaluerice, planirano je sanaciono zelenilo.


Komercijalni sadraji uz autoput

Na delovima prostora celine 27 uz autoput koji nisu
ugroeni aktivnim klizitima planirani su sadraji
komercijalnih delatnosti, bez stanovanja, sa
sadrajima i uslovima oblikovanja koji reprezentuju
ulaznu zonu autoputa u grad.


SMT i nova privredna zona

I na ovom podruju najznaajniji planirani saobraajni
potez je SMT koji povezuje Bulevar kralja Aleksandra
na severu i autoput na jugu. Jednim svojim krakom, u
zoni Velikog Mokrog Luga, ovaj potez se autoputem
povezuje denivelisanom raskrsnicom, dok drugi krak
ide na jugozapad, prolazi ispod autoputa i spaja se sa
junim delom SMT neposredno pred takozvanom
petljom "Lasta". Na uslovno povoljnom terenu izmeu
dva kraka SMT, odnosno dve povrine sanacionog
zelenila, planirana je nova povrina za privredne
aktivnosti, koja e izgradnjom SMT imati izuzetne
lokacijske prednosti.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Mali
Mokri Lug (27) reavaju se jedinstveno sa celinama
Duanovac, umice, Konjarnik (13) (gde su i opisani),
Vodovac (14) i Veliki Mokri Lug (28). Kanalizaciona
mrea u celini Mali Mokri Lug, za razliku od ostalih
nabrojanih celina, nedostaje u potpunosti. U zoni
175
autoputa potrebno je izgraditi retenzije "Lasta" i "Lasta
petlja".

7.3.4. Veliki Mokri Lug (28)

Celina u granicama svoje katastarske optine zauzima
poloaj na severnim i severoistonim padinama
grebenske morfoloke celine na pravcu Stojino brdo -
Baba-Velka - Mokroluko brdo - Torlak, obuhvatajui
prostor od autoputa Beograd - Ni do naselja
"Medakovi", od padine Mitrovog brda do granice
katastarske optine Kumodra, kojom se spaja do
Bubanj potoka.

Veliki Mokri Lug (28) je u veoj meri regulisan ulinom
mreom i pravilnom parcelacijom porodine
niespratne izgradnje - od grebenskog uzvienja
Straarska kosa do centra naselja. Stari deo naselja i
deo koji se nadovezuje na Mitrovaku padinu istovetni
su po neureenosti i nezadovoljavajuoj ulinoj mrei.
Najvei potencijal ovog naselja je atraktivna dispozicija
u odnosu na predeono okruenje sa prostranim
umskim zaleem dela Stepinog luga, na jugoistonoj
strani grebenskog poteza ka zapadu i vrhu brda Torlak.
Prioritet ureenja celine je infrastrukturno opremanje,
sanacija klizita i bolja pristupanost u odnosu na
druge delove grada, ali i interna povezanost delova
celine.


Transformacija postojeeg i spontano nastalog
tkiva

Planirana je transformacija postojeeg tipa stanovanja,
sa spontano nastalom regulacijom oko ranije
formiranog jezgra seoskog naselja, ukljuujui i
spontanu gradnju koja ne ugroava planirane prostore
javnih namena, u regulisane blokove individualnog
stanovanja.

Potrebno je obezbediti lokacije za izgradnju objekata
namenjenih javnim sadrajima koji nedostaju,
komplementarnih stanovanju. Potrebno je, takoe,
obezbeivanje minimalnih profila stambenih i sabirnih
ulica i punog profila obodnih saobraajnica u koji je
ukljueno i sanaciono zelenilo.





Obodne saobraajnice i javni gradski saobraaj
(JGS)

Prioritetna je izgradnja obodnih saobraajnica oko
naselja "Padina", povezivanje ovog dela naselja sa
Velikim Mokrim Lugom i sa autoputem. Izgradnja
saobraajnice Nova Kumodraka (produetak ulice
Brae Jerkovia, paralelno sa Kumodrakom ulicom)
treba da obezbedi stabilnost itave "Padine", zajedno
sa sanacionim zelenilom. Produetak ulice Padina, ulice
Vojislava Ilia, kao i saobraajna veza Kumodraa i
Velikog Mokrog Luga, imaju, osim saobraajne, i
sanacionu ulogu. Izgradnja ovih saobraajnica treba da
omogui kvalitetno zaokruivanje spontane izgradnje
planiranim blokovima individualnog stanovanja i
prateim sadrajima. Planiran je produetak postojee
trolejbuske trase do Velikog Mokrog Luga i trolejbuski
depo.


Arheoloko nalazite

Na "Padini" je evidentirano arheoloko nalazite koje je
definisano kao dobro koje uiva prethodnu zatitu.


Sanacija klizita

Osim sanacionog zelenila uz obodne saobraajnice, na
najnestabilnijim terenima treba planirati sanaciono
zelenilo koje se nadovezuje na Stepin lug, kao i manje
povrine javnog zelenila u okviru samog naselja.
Planirani sportsko-rekreacioni kompleks takoe je u
funkciji sanacije klizita.


Stepin lug

Park-uma Stepin lug definisana je ovim GP kao fiksni
elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. U park-
umi treba obnoviti objekte i izletniku opremu, uz
zatitu i unapreenje izletnikih prostora i maksimalno
ouvanje njegovih prirodnih, ureenih i predeonih
vrednosti.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu
Veliki Mokri Lug (28) reavaju se jedinstveno sa
celinama Duanovac, umice, Konjarnik (13), gde su i
opisani, Vodovac (14) i Mali Mokri Lug (27). U zoni
autoputa potrebno je izgraditi retenzije "Lasta" i "Lasta
petlja". Zbog velikog obima spontane izgradnje na
geoloki nestabilnim terenima, opremanje
infrastrukturom je jedan od prioriteta.

7.3.5. Kumodra, Jajinci (29)

Naselja celine Kumodra, Jajinci (29) se svojim
katastarskim optinama neposredno granie sa
naseljem Banjica i gornjim Vodovcem, obuhvatajui
prostor izmeu Miljakovake ume, Jelezovakog
potoka i granicama katastarskih optina Resnika,
Rakovice sela i Velikog Mokrog Luga, od Bubanj potoka
do padine Mitrovog brda, gde na gornjem Vodovcu
zaokruuju celinu.

Iako po tipolokim karakteristikama ova naselja
nemaju zajednika obeleja, oba se kontinualno
nadovezuju na gradski deo optine Vodovac, na
glavne paralelne saobraajnice - Avalski put, odnosno
ulicu Vojvode Stepe. Istovremeno, predstavljaju
primere uglavnom uspene transformacije seoskih
naselja u gradsko tkivo. Relativna ureenost naselja,
176
pristupanost i ambijentalno kvalitetno okruenje
postojeih uma na junom obodu celine, predstavljaju
glavne razvojne potencijale ovog podruja.


ume celine Kumodra, Jajinci (29) kao trajno
dobro Beograda i deo sistema zelenila

Na junom obodu celine nalaze se postojee ume
Spomen-parka "Jajinci", Rakoviki potok i delovi
Stepinog luga, definisani u GP kao fiksni elementi
zelenila, jer sa planiranim zaokruenjima zelenih
povrina predstavljaju vaan deo obodnog prstena
sistema zelenila grada. Planirane povrine zelenila oko
Jelezovakog potoka imaju funkciju da spree irenje
naselja.


Transformacija postojeeg tkiva

Planirana je dalja transformacija i zaokruivanje
postojeeg tkiva u blokove individualnog stanovanja sa
odgovarajuim prateim sadrajima.


Nova lokacija za stanovanje "Jajinci - rasadnik"

Deo prostora postojeeg rasadnika i uz Jelezovaki
potok planira se za blokove individualnog stanovanja
visokog standarda uz uklapanje kvalitetnog postojeeg
zelenila iz rasadnika u reenje i formiranje bar jednog
javnog parka. Detaljnijom planskom razradom
padinom Jelezovakog potoka treba povezati zelenilo u
naselju sa obodnim sistemom zelenila.


Torlak

Na podruju Torlaka planirano je zadravanje objekata
kole i sportske hale u povrinama koje zadovoljavaju
potrebe tog dela naselja. Prostor oko stare torlake
crkve i kole je mesto identiteta ovog dela celine koje
treba u daljoj planskoj razradi posebno definisati. Uz
park-umu Stepin lug planira se transformacija
ostataka postojeih blokova seoskog stanovanja iz
ruralnog sadraja na urbani nivo.





Sportsko-rekreacioni centar "Kumodra - Torlak"

SRC "Kumodra - Torlak" (oko 8 ha) koji je planiran na
prostoru izmeu tri naselja (Kumodra, Jajinci i
Rakovica selo) prua mogunost formiranja
polivalentnog centra u funkciji kole sporta, sportskih
klubova, omladinskih klubova i rekreativnog sporta.


Stara privredna zona Kumodra

Stara privredna zona Kumodra je delimino u
urbanistikoj celini Kumodra, Jajinci (29), a opisana je
u celini Vodovac (14).


Novi Avalski put

Sreditem ovog podruja koje se prua pravcem sever
- jug planirana je nova trasa Avalskog puta koja se
prostire od naselja Banjice (Bulevara JA) do veze sa
novim obilaznim autoputem sa kojim je planirano da
formira denivelisanu raskrsnicu.


Infrastruktura

Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu
Kumodra, Jajinci (29) reavaju se jedinstveno sa
celinama Vodovac (14), gde su i opisani i Banjica
(15).


7.3.6. Resnik (30)

U granicama katastarske optine, Resnik se prostire
izmeu Manastirske ume, Jelezovca i, presecajui
Kruni put, granii sa celinama Rakovica selo, Beli
potok, Pinosava (47), a sa june strane Runjem i
preko padine Vrbinog potoka sputa u dolinu
Topiderske reke, kojom zaokruuje celinu na poetku
Manastirske ume.

Poloajem na uzvienoj zaravni od brda Straevica ka
istoku i u blizini rakovike industrijske zone i Krunog
puta, deo Resnika je izgraen u duhu radnikih naselja
iz perioda industrijalizacije kolektivnom
srednjesprtnom i niespratnom stambenom izgradnjom
u centralnom delu naselja, sa delovima nekadanjeg
sela koje se u potpunosti transformisalo u blokove
individualne izgradnje.

Prioritet celine je realizacija bolje pristupanosti i
povezivanje sa drugim delovima grada, sanacija i
regulisanje geoloki nepovoljnih terena, kako bi se
lokacioni potencijali grebena i june padine bolje
iskoristili u buduoj transformaciji i ureenju naselja.


Pristupanost

Planirano je poboljanje postojeih veza i potreba
daljeg planskog definisanja mogunosti za nove
prikljuke sa primarnom gradskom ulinom mreom.
Aktiviranje eleznike stanice Resnik i eleznike
stanice Jajinci uz poboljanje eleznikog saobraaja,
takoe treba da doprinesu razvoju ovog prostora.


Transformacija postojeeg tkiva

Ureenje postojeih blokova individualnog stanovanja i
dalja transformacija blokova seoskog stanovanja u
individualno, ureenje tradicionalnog centra naselja,
177
kao i spontano nastalih punktova komercijalnih
sadraja oko stanice Resnik, treba blie planski
definisati, kao i potrebu za nedostajuim prateim
javnim sadrajima.

Spontana izgradnja

Na teritoriji celine postoje tri zone sa spontanom
izgradnjom. Juni deo celine Resnika, ispresecan
ralanjenim reljefom i jarunim dolinama, na
terenima koji su u GP definisani kao nepovoljni za
izgradnju, ima najvei broj spontano nastalih blokova,
naroito uz ulicu Ljubie Jelenkovia. Daljom planskom
razradom treba odrediti blokove koje je realno mogue
komunalno opremiti i koje treba transformisati u
sanaciono zelenilo. Spontano nastale blokove na padini
brda Jelezovac (deo se nalazi u celini Kumodra, Jajinci
(29)) treba transformisati u blokove individualne
izgradnje sa veim parcelama, uz zadravanje svih
preostalih delova ume. Spontano nastale blokove uz
Rakoviki put treba transformisati u blokove
individualne izgradnje sa veim parcelama i veim
stepenom ozelenjenosti parcela, imajui u vidu blizinu
trasa nadzemnih vodova visokog napona, kao i
neposrednu blizinu Rakovikog manastira i potrebu da
se ovaj kompleks ambijentalno zatiti.


Retenzija, sportsko-rekreacioni centar "Resnik"

Ovim GP je planiran sportsko-rekreacioni centar
"Resnik" (oko 10 ha) u zoni postojeeg akumulacionog
jezera za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i
svih drugih oblika rekreacije i sporta. Planirano
ureenje izletnike zone u kontaktnom podruju
retenzije u funkciji je ne samo Resnika nego i ire
zone.


Povrina za sport i rekreaciju

Uz zapadnu granicu celine, izmeu obilaznog autoputa,
eleznike pruge i Vrbinog potoka, na prostoru koji se
zove vabinac, rezervisana je povrina za namenu
sporta, koja se moe aktivirati kada se obezbedi
odgovarajua pristupanost i infrastrukturna
opremljenost.


Povrine za privrednu zonu

U zoni pruge i Topiderske reke, koja zahteva obimnu
sanaciju terena aluvijalne ravni, koji je ugroen
podzemnim i povrinskim vodama, planirane su
povrine za privrednu zonu, imajui u vidu blizinu
eleznice i loe geoloke uslove.


Manastir Rakovica

Kompleks Manastira Rakovica sa neposrednim
okruenjem evidentiran je u GP kao trajno dobro
Beograda. Detaljnijom planskom razradom manastira i
ire prostorne celine treba definisati uslove
ambijentalnog ureenja koji e onemoguiti zapoetu
devastaciju prostora.


uma uz Manastirski potok kao trajno dobro

Kompleks ume uz Manastirski potok, verovatno
nekada deo Manastirske ume, definisan je u GP kao
fiksni elemenat zelenila sa evidentiranim spomenicima
prirode. Postojee delove ume treba proiriti
planiranim povrinama, sa mogunou ureenja za
pasivnu rekreaciju, bez izgradnje objekata.


Transformacija privrednih sadraja uz ulicu
Patrijarha Dimitrija "Avala grad"

Za dalje irenje stanovanja su i dve lokacije u Resniku
- "Avala grad". Za sada ove lokacije nemaju nikakvu
saobraajnu pristupanost i nije definisana tipologija
izgradnje.


Obilazni autoput

Kroz podruje celine, na pravcu istok - zapad, prolazi
trasa obilaznog autoputa koji je na pojedinim
sektorima ve u fazi realizacije kao poluautoput. U
podruju naselja Resnik trasa prolazi tunelski.


Infrastruktura

U celini Resnik postoji izgraena vodovodna mrea. Na
teritoriji celine definisana je i lokacija za dohlorisanje
vode u regionalnom vodovodu koji prolazi ovom
teritorijom. Celina je orijentisana na dva kanalizaciona
kolektora, topiderski i manastirski. Potrebno je
dograditi sekundarnu mreu.

7.3.7. eleznik (32)

Celina eleznik (32) se poloajem na junom delu
makikog amfiteatra granii sa celinom Banovo brdo
(18) do granice svoje katastarske optine, kojom
dosee do Ibarskog puta i ovim putem granii sa
celinom Vidikovac - Labudovo brdo do katastarske
granice Runja i Sremice, odakle katastarskom
granicom Ostrunice izbija na prugu makike ranirne
stanice, odnosno do Makikog polja.

eleznik je jedno od onih naselja koje je ranijim
planovima definisano kao samostalno, funkcionalno
zaokrueno naselje na irem podruju grada, uz
postojee naselje seoskog tipa. Delimino su
realizovani planirani industrijski kapaciteti, naselje je
delom urbanizovano izgraenim stambenim
kompleksom kolektivne izgradnje, a delom je zadralo
karakteristike seoske meovite i individualne stambene
izgradnje.


178
Centar preko puta fabrikog kompleksa

Ovaj centar treba planski uobliiti u funkciji seoskog
dela naselja kako bi se odgovarajuim opremanjem
naselja zadrali stanovnici.


Spontana izgradnja uz ulicu Stevana Filipovia ka
Sremici

Planirana je transformacija u blokove seoskog tipa
stanovanja, sa specifinostima istog tipa stanovanja u
elezniku, uz minimalno zaokruivanje novim
povrinama. Tipologija budue izgradnje treba da se
definie daljom planskom razradom.


Aluge

Aluge su planirana lokacija za dalje irenje stanovanja
(oko 20 ha) uz Stari lazarevaki drum, ispod
planiranog sportskog centra.


Vinogradi

Vinogradi su planirani kao povrina za stanovanje
izmeu Jezerske terase i Avalskog puta.


Zatiena celina moderne

Radniko naselje u elezniku, definisano je u GP kao
trajno dobro, to jest celina epohe moderne u reimu
delimine zatite. Za ovaj prostor treba planirati
ouvanje urbane matrice uz revitalizaciju postojeih
objekata.


Arheoloki lokaliteti

Na teritoriji celine eleznik evidentirana su tri
arheoloka lokaliteta, definisana u GP kao trajno
dobro, od kojih je jedan u samom naselju. To upuuje
na paljiv tretman svih intervencija izgradnje u ovom
podruju i predvienu proceduru, ukoliko se doe do
nalaza.




Industrijska zona eleznik

eleznik je formirana industrijska zona koja se
zadrava u okvirima postojeeg kompleksa. U
narednom periodu ne planira se poveanje ove zone.
Oekuje se postepeno prilagoavanje novim
tehnologijama, posebno u smeru poveanja ekoloke
sigurnosti. Povrina zone se ne menja u odnosu na
postojee stanje i iznosi 39 ha.


Sportsko-rekreacioni centar "eleznik"

Pored postojeih sadraja SRC, planira se proirenje
kapaciteta i sadraja sportskih objekata i terena
formiranjem novog polivalentnog centra. Sportski
centar je naseljskog karaktera i pored sportskih i
omladinskih klubova deo centra je predvien za
rekreativni i kolski sport (oko 33 ha).


Sportsko-rekreacioni centar "Sremaki rt"

SRC "Sremaki rt" je nov sportsko-turistiko i
rekreativni kompleks sa obe strane obilaznice koji je,
kao pratei sadraj autoputa, planiran na lokaciji
izmeu naselja eleznik i groblja Orlovaa. Planiran je
u funkciji poveanja kvaliteta turistike ponude ali je,
takoe, i u funkciji rekreacije stanovnika grada (oko 28
ha). Planirano je i novo centralno sportsko strelite
"Sremaki rt" (oko 28 ha).


Saobraaj

U ovoj celini najznaajniji saobraajni pravci su obilazni
autoput (koji je u fazi realizacije kao poluautoput) na
delu od Ibarske magistrale na istoku, do Savske
magistrale na zapadu i saobraajnica I-I (ulica Stevana
Filipovia), koja sa severa ulazi u eleznik i ide na jug
prema naselju Sremica. U ovom podruju planirana je
i saobraajnica koja od starog krunog puta (Avalske
ulice) ide na severoistok prema raskrsnici koju
obrazuju Ibarska magistrala i ulica Pilota Petrovia.

U ovom podruju na trasi obilaznog autoputa, kao
pratei sadraj autoputa, na lokaciji izmeu naselja
eleznik i groblja "Orlovaa", planiran je turistiko-
rekreacioni punkt.


Infrastruktura

Sekundarna mrea vodovoda uglavnom je izgraena.
Potrebno je formirati II visinsku zonu izgradnjom
primarnog cevovoda od rezervoara "Petlovo brdo" do
eleznika i dograditi sekundarnu mreu na prostorima
gde nedostaje. Kanalizacija je delimino izgraena.
Potrebno je dograditi nedostajuu sekundarnu mreu i
vezati na postojei kolektor.


Zatita vodoizvorita "Maki"

Obavezno je realizovati objekte iz programa zatite
izvorita "Maki" i izvesti retenziju na eleznikoj reci.

7.3.8. Ua zona beogradskog vodoizvorita u
celinama Ada Ciganlija (19), Veliki Maki (33), Dr
Ivan Ribar (deo) (34), Uzvodni Mali Maki (53) i
Leva obala Save (54)

Mogunosti ureenja zone vodoizvorita definisane su
odgovarajuim zakonima, a u GP blie odreene u
poglavlju "Zatita, ouvanje i unapreenje korienja
179
voda". Do donoenja novih propisa, odnosno posebne
studije koja bi trebalo da odredi, u skladu sa
zakonima, uslove korienja ovog prostora, svi
postojei sadraji ija namena nije u skladu sa vaeim
zakonima ovim GP nisu prihvaeni. Takoe, iz istog
razloga, nisu planirane ni nove namene, iju vrstu,
kapacitet i uslove realizacije tek treba preispitati. Za
sada, u zoni su planirane povrine pod umom,
postojeom i novom, poljoprivredne povrine sa
posebnim reimom korienja, fabrika vode, kao i
saobraajnica magistralnog znaaja (Savska magistrala
- celine 33 i 53) i obilazni autoput.


Infrastruktura

U uoj zoni zatite izvorita nije dozvoljena izgradnja
investicionih objekata prema Reenju o nainu
odravanja i merama zatite u uoj zoni zatite
izvorita (Slubeni list Beograda br. 8/86 i 29/87). Za
celinu Ada Ciganlija (19) potrebno je izvesti zatitni
obodni kanal du Savske magistrale. Za postojee
objekte, unutar celina, mere zatite izvorita uskladiti
sa zakonskom regulativom.


7.3.9. Veliki Maki (33)

Sa stanovita zatite podzemnih voda optimalno je
poumljavanje makikog izvorita. Sadnja kvalitetnih
vrsta drvea, pre svega hrasta lunjaka je, uz pravilno
gazdovanje, i ekonomski opravdana. U delu
jugoistono od Velikog Makia planira se nova makika
uma oko poljoprivrednog zemljita i makiki obod na
erodiranom zemljitu. Kao prostor od izuzetnog
znaaja za grad, prioritetan kao ua zona
vodoizvorita, ali i kao kontaktna zona Ade Ciganlije,
zona u kojoj se nalaze znatne povrine fiksnog zelenila
- ovim GP definisane kao trajno dobro Beograda,
podruje Makia se predlae za jedan od velikih
projekata grada. Veliki projekat bi mogao da razmotri
oblike i uslove dopunskog korienja prostora, kako bi
se odgovarajuom eksploatacijom istovremeno
ostvarila i ekonomska dobit i osigurala zatita
vodoizvorita.


7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54)

Ove celine oiviene su ulicom Dr Ivana Ribara,
Surinskim putem, naseljem Surin, granicom GP i
rekom Savom. Njihova povrina u celini pripada uoj
zoni zatite vodoizvorita, te se moraju uvaiti sva
zakonska ogranienja i uslovi, prethodno navedeni za
celinu 33. Teritorija vodoizvorita ispresecana je
gustom mreom melioracionih kanala, koji su i u
funkciji poljoprivredne proizvodnje. Njih je potrebno
sanirati na irem prostoru. Uslovi za korienje
vodoizvorita Veliki Maki, koji e biti definisani i
precizirani kroz veliki projekat, vaie i za zonu
vodoizvorita na levoj obali Save.


Zelenilo

Planirana je nova velika zelena povrina zapadno od
sportskog atletskog kompleksa, priobalno zelenilo uz
savsku obalu, kao i zatitno zelenilo uz obilaznicu.
Postojee priobalno zelenilo ima status trajnog dobra
Beograda, kao i jedan arheoloki lokalitet u zoni
obilaznice.


Atletski sportski kompleks

Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara planiran je poseban
sportsko-rekreativni kompleks za atletiku, gradskog i
republikog znaaja, sa selektivnim korienjem. Pored
sportskih sadraja u kompleksu je predviena
izgradnja hotela u funkciji sportskog centra. Deo
kompleksa severno od ulice Jurija Gagarina do zone
stanovanja, planiran je za razliite sportsko-
rekreativne sadraje u javnom reimu korienja.

U priobalnom pojasu reke Save, u zoni vodoizvorita,
na osnovu odgovarajue urbanistike dokumentacije,
uslova i saglasnosti nadlenih institucija, uraenih i
verifikovanih analiza uticaja na ivotnu sredinu, u toku
dalje planske realizacije utvrdie se mogue lokacije za
razvoj sportova na vodi (veslanje, kajak, kanu,
jedrenje na dasci i sl.).

7.3.11. Aerodrom, zona Autoput (35)

Ova celina se nalazi izmeu Autoputa Beograd -
Zagreb i Surinskog puta i obuhvata privrednu zonu
Autoput, Aerodrom "Beograd", naselje Beanija,
Beanijsko groblje, vikend naselje i poljoprivredne
povrine. Aerodrom "Beograd" i privredna zona
Autoput imaju gradski i republiki znaaj, i najvei su
razvojni potencijal ove celine.


Privredna zona Autoput

Autoput je privredna zona Beograda sa najveim
lokacionim vrednostima. Severni deo zone nalazi se u
celini zona Autoput - Zemun polje (36). Direktno je
povezana sa autoputem i u naposrednoj je blizini
aerodroma. U okviru zone postoje hemijska, metalna,
metalopreraivaka industrija, skladita, kvantaka
pijaca, kao i saobraajni carinski terminal. Postojea
izgradnja suprastrukture nije propraena
odgovarajuim ulaganjima u infrastrukturu. Postoji
DUP koji nije u potpunosti primenjiv, te je potrebna
njegova izmena. Neaktivirani delovi zone preputuju se
stanovanju, a delom i za proirenje Beanijskog
groblja. Zbog navedenih lokacijskih karakteristika zona
je atraktivna za sadraje komercijalnog i komercijalno-
skladinog karaktera. U ovoj zoni poeljna je i namena
specijalizovanih izlobenih centara, tipa sajma. U njoj
se nalazi industrija "Grme", oznaena kao lokacija sa
velikim ekolokim rizikom za koju je nuno
usklaivanje delatnosti shodno zakonskim odredbama
o zatiti ivotne sredine. irenje ove zone du
Autoputa zahteva dodatno ureenje i opremanje
180
komunalnom infrastrukturom, izgradnju denivelisanih
pristupa Autoputu, izgradnju paralelnih saobraajnica i
poprenih veza. Sekundarne saobraajnice planirane
su kroz sredinu kompleksa, a ne neposredno uz
autoput, kako bi opsluivale korisnike sa obe strane, i
kako bi se sauvalo vredno postojee zelenilo. Povrina
planirane lokacije za privredu iznosi 441 ha. U okviru
ove zone planirane su dodatne povrine od oko 156
ha.


Aerodrom "Beograd"

Planiran je prostor za izgradnju druge poletno-sletne
staze Aerodroma "Beograd", kao i za druge pratee
sadraje (hoteli, nova pristanina zgrada, itd.). Prema
reenju iz detaljnog plana ovog podruja, prilaz
aerodromu planiran je sa nove petlje koja je u odnosu
na postojei prilaz locirana neto zapadnije. U
Generalnom planu planira se i mogunost povezivanja
aerodroma eleznikom prugom i to sa magistralne
eleznike pruge iz tehniko-putnike stanice Zemun i
sa obilazne pruge iz eleznike stanice Surin. Izmeu
radne zone i aerodroma planiran je prostor za
centralne funkcije, koji se moe realizovati samo kao
jedinstveni kompleks. Aerodrom "Beograd" oznaen je
kao lokacija sa veoma velikim ekolokim rizikom. U
prostoru minimalne irine po 450 m sa obe strane osa
poletno-sletnih staza, a u pravcu produnih osa
poletno-sletne staze ka jugoistoku, u istoj irini, do
poetka kosine beanijsko-surinskog platoa ka
savskoj dolini, nije dozvoljena izgradnja objekata. Sa
severozapadne strane, prema Dobanovcima, granica
zabrane za podizanje objekata mora ostati postojea
eleznika pruga Surin-Batajnica, izuzimajui
autoput-zaobilaznicu. Od granice aerodroma prema
vaeem DUP iz 1988. godine, do granica navedenih u
prethodnom stavu, zemljite se moe koristiti
iskljuivo u poljoprivredne svrhe.


Saobraaj

Od aktivnosti vezanih za razvoj saobraajnih mrea na
ovom podruju predloen je produetak magistralnog
pravca T-6 prema ulici Toin Bunar. Od pravca T-6
planira se razvoj sekundarnih saobraajnica paralelnih
sa postojeim Autoputem koje e opsluivati nove
privredne sadraje locirane na ovom prostoru. Na
deonici Autoputa od petlje sa saobraajnicom T-6, do
petlje za aerodrom, planirana je jo jedna denivelisana
raskrsnica preko koje e se, u kasnijim fazama
razvoja, nova privredna zona povezivati sa autoputem.


Trajna dobra Beograda

Postojee zelenilo uz autoput uva se kao trajno dobro
Beograda i ini znaajan deo sistema zelenila na
sremskoj strani. Evidentirano je i jedno arheoloko
nalazite na prostoru planirane poletno-sletne piste.


7.3.12. Zona Autoput, Zemun polje (36) i Altina,
Kamendin (37)

Celine Autoput, Zemun polje i Altina, Kamendin
prostiru se izmeu Dunava, naselja "Nova Galenika" i
saobraajnice T6, Autoputa Beograd - Zagreb, a sa
zapadne i severne strane granicu ine poljski putevi u
poljoprivrednim povrinama. Pozicija na ulazno-
izlaznim pravcima doprinela je da su prisutni vrlo
razliiti tipovi gradnje i namena, ukljuujui i prostrano
visokobonitetno poljoprivredno zemljite.

Najvei potencijal za razvoj grada u ovoj celini su
privredna zona Gornji Zemun, u okviru koje se nalazi i
niz instituta gradskog i ireg znaaja i privredna zona
Autoput. Zbog blizine velikih stambenih zona, pravca
dominantnog vetra i optih klimatskih uslova, u ovim
zonama mogue je planirati delatnosti iz kategorije A,
B i V, a prema lokacijama odreenih za druge namene
primeniti neophodna zatitna rastojanja.


Privredne zone

U okviru ovih urbanistikih celina nalazi se najvei deo
privredne zone Gornji Zemun i deo privredne zone
Autoput, koje predstavljaju vaan potencijal grada.
Gornji Zemun je jedna od najznaajnijih privrednih
zona Beograda, na uvodnom pravcu sa severa, sa
neposrednom vezom na obilazni autoput. U okviru
zone danas su prisutne prehrambena, hemijska i
elektro industrija. U poslednjih 10 godina u ovoj zoni
se odvijala veoma intenzivna gradnja, ali je ta gradnja
bila stihijska i nije praena odgovarajuim ulaganjima
u primarna postrojenja i objekte infrastrukture. Da bi
ovo zemljite bilo racionalno i kvalitetno iskorieno
potrebno je podii nivo primarne infrastrukturne
opreme, prvenstveno u sistemu regulisanja otpadnih
voda. Uvoenjem novih tehnologija u proizvodnju
treba teiti ka zatvorenim sistemima koji ne
ugroavaju ivotno okruenje. Za ovo podruje postoji
detaljni urbanistiki plan, a u toku je izrada novog
regulacionog plana. Oekuje se da e ovo biti lokacija
na kojoj e se graditi znaajan broj trgovakih i
skladinih kapaciteta. U ovoj zoni se nalazi "Galenika",
oznaena kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom za
koju je nuno usklaivanje delatnosti shodno
zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine. U
okviru zone planiran je i depo za potrebe GSB, poto
postojei u ulici Cara Duana dobija prema lokacijskim
vrednostima drugu adekvatnu namenu. Povrina
planirane zone je 394 ha.


Stambena izgradnja

Pored planski podignutog naselja "Zemun polje", koje
je potrebno dodatno opremiti centralnim i prateim
sadrajima, velike povrine severno od saobraajnice
T6, zauzela je spontana stambena izgradnja. Najvea
spontano nastala naselja su "Altina" i naselje "Plavi
horizonti". Za ova, kao i sva ostala spontano nastala
naselja, po utvrivanju javnog interesa, treba planski
181
odrediti specifine mere sanacije na osnovu pravila
ovog plana.

Zelenilo

Zbog evidentnog nedostatka zelenih povrina na
sremskoj teritoriji grada, planirano je znatno
poveanje povrina za ovu namenu, njihovo
povezivanje u prsten oko grada sa klinovima linearnog
zelenila usmerenih ka centru. Najvee povrine zelenila
predviene su izmeu Batajnikog puta i Dunava,
severno od privredne zone Autoput i linearno uz
saobraajnice i elezniku prugu. Ovo zelenilo ima i
funkciju razdvajanja nekompatibilnih namena i zatite
poljoprivrednog zemljita. Unutar zelenila planirane su
ili su i povrine za sport i rekreaciju.


Sport i rekreacija

Novi sportsko-rekreativni centar planiran je za potrebe
stanovnika Batajnice, Zemun polja i naselja "Altina" i
"Plavi horizonti". Nalazi se u kompleksu zelenila pored
Batajnikog druma. Deo centra treba opredeliti za javni
reim korienja, a ostatak za specijalizovane sportske
komplekse i trening dvorane sportskih klubova.
Veliina kompleksa je 26 ha. Deo povrina u zelenilu u
okviru centra "Kamendin", kao i u zelenilu uz Autoput,
namenjen je za otvorene sportske terene, tako da
tereni zauzimaju do 25%, a zelenilo najmanje 75%
povrine. Postojei auto-kamp treba proiriti i opremiti
sadrajima za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi,
kao i raznim drugim rekreativnim terenima. Marina na
lokaciji ispod Veterinarskog instituta opremljena je
sadrajima za organizovanje sportova na vodi
(veslanje, skijanje na vodi, jedrenje na dasci i sl.).


Trajna dobra Beograda

U okviru ovih celina evidentirano je sedam arheolokih
lokaliteta koji uivaju prethodnu zatitu, to upuuje
na paljiv tretman prilikom intervencija u prostoru i
predveenu proceduru i primenu propisa ukoliko doe
do novih nalaza. Lesni odsek je evidentiran kao
spomenik prirode, dok su zelenilo na kruni lesnog
odseka i uz Autoput fiksni elementi sistema zelenila.



Saobraaj

Kroz ovo podruje prolaze vane saobraajnice:
Autoput Beograd - Zagreb, Novosadski put i put za
Batajnicu (stari novosadski put). Planirano je
proirenje starog novosadskog puta. Planirane su i
nove poprene veze koje spajaju stari i novi
novosadski put, a nuno je obezbediti denivelisanu
vezu preko pruge za naselje "Plavi horizonti". Izmeu
naselja "Altina" i privredne zone Autoput, nalazi se
eleznika tehniko-putnika stanica. Potrebno je
obezbediti prostor za izgradnju eleznike pruge od
TPS Zemun do aerodroma Beograd, to je u GP
prikazano koridorski. Uz postojei koridor magistralne
eleznike pruge potrebno je planirati prostor za
izgradnju jo najmanje dva koloseka. Proirenje ovog
koridora planira se od eleznike stanice Batajnica do
eleznike stanice Novi Beograd. Za potrebe
stanovnika naselja "Zemun polje" potrebno je
obezbediti novo putniko stajalite.


Poljoprivreda

Velike povrine u ovoj celini, ukljuujui i do njihovog
privoenja nameni, namenjene su razliitim vidovima
poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, stone farme),
ali i delatnostima povezanim sa poljoprivredom, kao
to su specijalizovani instituti ili zavodi. Potrebno je
trajno uvanje plodnosti poljoprivrednog zemljita, uz
mere date Pravilima GP (poljozatitni i vetrozatitni
pojasevi, odravanje kanalske mree, itd.).


Infrastruktura

Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija
B" do Ugrinovake ulice i dograditi sekundarnu
vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog
sistema sa "provizornim" isputanjem u Dunav.
Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne
kanalizacije sa postrojenjem za preiavanje
upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na
prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih
privrednih zona, kao i aktiviranje novih povrina,
uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem,
saglasno Pravilima GP.

7.4. Rubna zona

Rubnu zonu ine sledee urbanistike celine:

- Crvenka (38);

- Bora (39);

- Ova (40);

- Privredna zona Panevaki rit (41);

- Slanci, Veliko selo (42);

- Vina, Ritopek (43);

- Kaluerica (44);

- Bole (45);

- Zuce (46);

- Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47);

- Ruanj (48);

- Sremica (49);

182
- Velika Motanica (50);

- Peani, Umka (51);

- Ostrunica (52);

- Uzvodni Mali Maki (53);

- Leva obala Save (54), opisano pod takom 7.3.8;

- Naselje Surin (55);

- Surin, Dobanovci (56);

- Batajnica (57).


7.4.1. Krnjaa (23), Privredna zona Krnjaa (24),
Crvenka (38), Bora (39), Ova (40) i Privredna
zona Panevaki rit (41)

Celinu na levoj obali Dunava ine naselja Krnjaa,
Bora i Ova, privredna zona uz Panevaki put, veliko
poljoprivredno zalee i priobalni ozelenjeni pojas
forlanda. Primetan je veliki raskorak izmeu prirodnih
potencijala i realizovanih prostora, te plan, kao
prioritet, definie razvoj aktivnosti koje su gradskog ili
ireg znaaja i koje e doprineti da naselja na
banatskoj strani postanu etvrti beogradski entitet. Taj
potencijal su nova privredna zona izmeu Dunava i
eleznike pruge, turistiki sportsko-rekreativni centri
Veliko Blato i aplja, kao i vredno poljoprivredno
zemljite.


Privredna zona

Panevaki rit je jedna od najveih privrednih zona
Beograda. Na ovom podruju se obavljaju raznovrsne
privredne aktivnosti: grafika, metalska, hemijska,
elektrograevinska, skladitenje, naftna industrija i
druge. Zona je delimino opremljena infrastrukturom i
najvei je problem kanalizacija koja je vezana za
kanalisanja otpadnih voda banatske strane Beograda.
Izgradnjom savremenog puta Beograd - Panevo i
pravca za Rumuniju, uloga ove zone je znatno
uveana. Lokacija je delimino pokrivena regulacionom
dokumentacijom koju treba preispitati i uraditi novu.
Planirani prostorni obuhvat zone zasniva se na irenju
du Panevakog puta i u dubinu ka eleznikoj stanici
Ova. Planirana povrina privredno-tehnoloke zone
Panevaki rit je 310 ha. U okviru ove zone planirana
je vea povrina na obali Dunava, sa bazenom za
pristajanje brodova u funkciji privrede i brodarstva,
ukupne povrine od oko 549 ha. U privrednoj zoni
Panevaki rit nalaze se Rafinerija nafte BGD i "Grme
- Balkan", oznaeni kao lokacije sa velikim ekolokim
rizikom za koje je nuno usklaivanje delatnosti prema
zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine.




Veliko blato

Oko jezera Veliko blato, izmeu Zrenjaninskog puta,
eleznike pruge i puta za Ovu, predlae se zona
zelenila i rekreacije sa hipodromom kao najznaajnijim
sadrajem, planiranim prostorom za ZOO vrt i
zabavnim parkom uz elezniko stajalite. Povrina
kompleksa je 350 ha. Turistiko-rekreativni centar
zauzima sredinu poziciju u odnosu na izgraeno i
planirano tkivo i integrie okolna stambena naselja.
Planirano zelenilo oko jezera je i zatitni pojas naselja
Krnjaa i Bora prema privrednoj zoni Panevaki rit.
Oko jezera Veliko blato nalazi se splet kanala ije vode
prihranjuju jezero. Oni su deo bogato razgranate
kanalske mree u Junom Banatu. Zahtevaju
revitalizaciju i imaju znaajan potencijal za razvoj
razliitih vidova spontane rekreacije, na iroj teritoriji.
Planirano je podizanje drvoreda i ureenje etno-
biciklistikih staza du obala kanala.


Novo ostrvo "aplja"

Novo ostrvo "aplja" nalazi se izmeu novog plovnog
puta uz nasip i Dunava, od Vojne bate do
Panevakog mosta. Na povrini od oko 582 ha
planirani su razliiti sadraji vezani za turizam, sport i
rekreaciju u zelenilu, sa mogunou korienja tokom
cele godine. Ekskluzivan poloaj, blizina istorijskih
jezgara Beograda i Zemuna i Velikog Ratnog ostrva,
uslovljavaju stroge uslove izgradnje u pogledu
kapaciteta i oblikovanja. Planirana je kolska
saobraajna veza sa Zrenjaninskog puta i brodska
preko internog pristanita sa reke. U zaleu novog
ostrva aplja iza nasipa, izmeu naselja Kote i Bora,
na povrini od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji
upotpunjuju planirani sportsko-rekreativni sadraj
ostrva.


Vetlendi

Povrine forlanda, ritova, bara, melioracionih kanala,
Velikog blata i Velikog ratnog ostrva, posmatrani su
kao jedinstveni element prirode u gradu, znaajan za
ouvanje autohtone vegetacije i kao vaan ornitoloki
lokalitet i potencijal za ouvanje biodiverziteta.


Veliki projekti

Zbog gradskog znaaja, potencijala za razvoj i sloenih
prirodnih uslova, predloeno je da sportsko-rekreativni
centar Veliko blato, turistiko-rekreativni centar na
novom ostrvu "aplja" i rezervat prirode Veliko ratno
ostrvo budu teme tri velika projekta.


Trajna dobra Beograda

Zbog uvanja i unapreenja panorame Beograda zeleni
masiv du leve obale Dunava potrebno je zadrati u
kontinuitetu, ukljuujui i novo ostrvo aplja i forland
183
nizvodno od Panevakog mosta, tako da eventualna
nova izgradnja bude u drugom planu. Ovaj umski
pojas ima i status fiksnog elementa sistema zelenila.
Plantae topola postepeno treba zamenjivati bioloki
vrednijim vrstama drvea, kao to su hrast, brest,
jasen i drugim.


Stambeno tkivo

Pored prvobitnih naselja - Krnjae, Bore i Ove, kao i
planskog naselja Kote sa kolektivnim stanovanjem,
najvei deo stambenog tkiva ine spontano nastali
individualni objekti, razliite tipologije, ali spojeni u
skoro jedinstvenu celinu. Izgraeni su na nepovoljnim
terenima sa visokim nivoom podzemnih voda,
nepotpunom infrastrukturnom opremljenou i
nerazvijenom mreom centralnih i prateih sadraja.
Neophodno je saniranje postojeih zona spontane
izgradnje u okviru kojih postoje i znaajni prostori za
novu izgradnju. Zaokruivanjem i racionalnim
korienjem ve zauzetih povrina mogue je dobiti
500 ha za novu individualnu stambenu izgradnju.
Lokacije za dalje irenje stanovanja su Veliko blato
(oko 250 ha) i Ova (oko 65 ha).


Ova

Ova je prigradsko naselje vojvoanskog tipa, pravilne
ortogonalne matrice sa znatnim ueem
poljoprivrednog stanovnitva. Organizaciju i
oblikovanje objekata, parcela i blokova, treba
prvenstveno razvijati iz autohtonih tipova tkiva, a
prema pravilima za stanovanje u prigradskim
naseljima. Parcele poljoprivrednih i meovitih
domainstava treba organizovati u tri celine: kuno
dvorite sa stambenim objektom, ekonomsko dvorite
u kome se mogu graditi i objekti za smetaj stoke, i
batu. Planiran je razvoj centralnih funkcija i njihovo
prostorno irenje od tradicionalnog centra prema
eleznikoj stanici i banji, kao i prateih sadraja.
Najvei potencijal za razvoj naselja, pored
visokobonitetnog poljoprivrednog zemljita, jeste
planirani banjski i sportsko-rekreativni kompleks.
Banja i SRC "Ova", kao komplementarne funkcije,
planirane su u zelenilu, u zoni sa registrovanim
termalnim vodama, na obodu naselja. Atraktivnosti i
pristupanosti ovog turistiko-rekreativnog centra
doprinee izgradnja severne obilaznice i SMT, kao i
realizacija kompleksa Veliko blato. Povrina celine je
16 ha.

Centralne funkcije

Centralne funkcije su organizovane linearno du
Zrenjaninskog puta, sa najveom koncentracijom u
zoni Panevakog mosta, na mestu ukrtanja
Panevakog i Zrenjaninskog puta. Planirana povrina
za razvoj centralnih funkcija gradskog znaaja, koja
doprinosi dunavskoj orijentaciji Beograda, nalazi se uz
Dunav, izmeu Panevakog i budueg planiranog
mosta kod Ade Huje. Njena realizacija e ii paralelno
sa izgradnjom privrednih kapaciteta, vodenog bazena,
mosta i infrastrukturnim opremanjem prostora.

Pored zanaajnih kapaciteta za turistiko-rekreativne
sadraje gradskog znaaja, planirani su i povrine za
sport i rekreaciju naseljskog nivoa.

SRC "Bora", veliine 20 ha, planiran je na rubu
istoimenog naselja kod kanala Vizelj, uz postojee
sportske povrine. U priobalju Dunava formirae se
zone sa sadrajima za razliite vidove rekreacije i
sportove na vodi.

Svi sportsko-rekreativni sadraji, ostrvo "aplja",
Veliko blato, banja u Ovi, zabavni park, postojei
fudbalski tereni na obali Dunava i golf teren, povezani
su kontinualnim potezima zelenila, etnim i
biciklistikim stazama i kanalima, a gde je to mogue i
stazama za jahanje. Tu ulogu ima i gradski park,
formiran na delu povrine postojeeg rasadnika sa obe
strane Zrenjaninskog puta, koji spaja novo elezniko
stajalite, zabavni park i ostrvo aplju. Dobra
saobraajna i peaka dostupnost svim objektima
doprinosa kumulativnoj atraktivnosti itave zone.


Saobraaj

Planiran je znaajan razvoj saobraajne mree sa dva
nova mosta prema Gornjem Zemunu i Adi Huji, kao i
dva magistralna pravca - koridor severne obilaznice i
SMT. Koridor severne obilaznice oko Beograda
povezuje pravac T-6 mostom preko Dunava do
Zrenjaninskog puta, spaja sa koridorom SMT i sa
postojeim Panevakim putem. Na trasi eleznike
pruge prema Panevu planirano je proirenje za jo
jedan kolosek uz odgovarajuu rekonstrukciju i
izgradnju eleznikih stajalita za prigradsko-gradski
saobraaj. Naznaen je koridor za budui razvoj
eleznike pruge od stanice Ova do nove ureene
operativne leve obale Dunava.


Infrastruktura

Deo povrine celine 38 pripada uoj zoni zatite
vodoizvorita. U celini 41 nalazi se postojee
vodoizvorite za potrebe Paneva i nova povrina
vodoizvorita za potrebe Beograda i Paneva. Prema
Reenju o nainu odravanja i merama zatite u uoj
zoni zatite izvorita, u ovim zonama nije dozvoljena
izgradnja investicionih objekata. Primarna i
sekundarna vodovodna mrea izgraene su na
prostoru sektora. Potrebno je dograditi sekundarnu
mreu za nove lokacije. Kanalizacioni sistem je
delimino izgraen, a nedostaje u celinama 40 i 41 u
kojima je potrebno izgraditi i sekundarnu mreu.
Planirano je postrojenje za preiavanje
upotrebljenih voda za banatski sistem. Za odvoenje
atmosferskih i podzemnih voda potrebno je
revitalizovati otvorenu kanalsku mreu i crpne stanice.


184
7.4.2. Slanci, Veliko selo (42)

Ovu celinu obrazuju dva samostalna naselja u okviru
granica svojih katastarskih optina na istonom
umadijskom delu optine Palilula, koja se granii sa
urbanistikim celinama Vinjica, Mirijevo i Vina i
rukavcem Dunava, naspram ostrva akljan i Donja
ada, na panevakoj teritoriji. Naselja Slanci i Veliko
selo nalaze se u dolini Vrelskog potoka, uz strme
nagibe terena okolnih uzvienja, koja su meusobno
povezana Slanakim putem, kao glavnom
saobraajnicom u oba naselja i jedinom vezom sa
ostalim delovima grada. Vee delove katastarskih
povrina ini neizgraeno poljoprivredno zemljite sa
razvijenim povrtarstvom u priobalju Dunava i
voarskim kulturama i manjim umskim parcelama na
terenima sa strmijim nagibima.


Tipologija i unapreenje naselja

Naselja su izrazito zbijenog i poluzbijenog tipa blokova
seoskog stanovanja sa porodinom stambenom
izgradnjom. ine ih preteno seoska domainstva,
neujednaenih veliina parcela. Naselja uglavnom
nemaju regulisanu ulinu mreu. S obzirom na
stagnaciju i pad prirasta stanovnika ove celine u
proteklom periodu, nisu planirane nove stambene
povrine, ve regulisanje i komunalno opremanje
postojeih. Prethodnim planskim dokumentima
definisan autoputski pristup privrednoj zoni Veliko selo
kroz sam centar oba naselja treba preispitati, kao i
mogunost alternativnog pristupa ovoj celini. Razvoj
proizvodno-uslunih zanatskih delatnosti koji se odvija
u okviru okunica u naseljima i na Slanakom putu,
prema lokalitetu groblja Lee, treba planski regulisati,
kao i centar naselja.


Planirana lokacija za stanovanje Slanci

Jedna od lokacija planiranih za stanovanje malih
gustina (oko 50 ha), nalazi se na jugoistonim
padinama Milievog brda, preko puta naselja Slanci.
Prilikom eventualne planske razrade ovog kompleksa
treba imati u vidu zatitu stajne take i koridora vizura
sa Milievog brda ka jugoistoku, definisanih ovim GP
kao trajno dobro.



Manastir Slanci

U ovoj zoni nalazi se manastir Svetog arhiakona
Stefana u Slancima, budui znaajan kulturni i verski
centar. Prilikom izrade urbanistikih planova za
kontaktna podruja manastira u Slancima treba
definisati jo jedan pristupni put kompleksu manastira
iz zapadnog pravca, iz Slanaca, ili realizaciju mogue
veze sa Smedeverskog puta, odnosno iz pravca
Mirijeva.


Privredna zona Velikoselski rit

Velikoselski rit je privredna zona definisana i u
prethodnim planovima. Ova zona prvenstveno je
viena kao rezervisana lokacija za novu luku
Beograda, s obzirom na dobar poloaj u odnosu na
Dunav. Do sada nije realizovana ni u jednom segmentu
zbog velikih ulaganja potrebnih za opremanje zemljita
i saobraajno povezivanje sa gradom. Deo zone za
realizaciju u prvoj fazi, povrine od oko 33 ha, planiran
za pretovar i deponovanje peska, ljunka i slinih
materijala, nalazi se u celini Vina, Ritopek (43).
Preostali deo zone tretiran je kao planirana povrina za
lokaciju nove luke i privredne zone Beograda, ali u
znatno smanjenom obimu.


Zelenilo

U cilju obezbeenja ruevitih padina prema Dunavu,
iznad planiranog prostora za privrednu zonu, planirane
su zatitne ume, odnosno vonjaci. Na junoj granici
celine, prema deponiji Vina, takoe su planirane nove
zelene povrine u funkciji.


Arheoloki lokaliteti

Na teritoriji Velikog sela evidentirana su dva
arheoloka lokaliteta a na obali dunavskog rukavca
jedan. Ovo je podruje u kojem se oekuju i drugi
arheoloki nalazi o emu treba voditi rauna prilikom
svih planiranih intervencija.


Infrastruktura

U celini 42 postoji izgraena vodovodna mrea, kao i
planiran prostor za postrojenje za preiavanje
kanalizacionih voda centralnog sistema Veliko selo. Ne
postoji izgraena kanalizaciona mrea. Kanalizaciju
formirati tako da se usmeri prema buduem
postrojenju za preiavanje "Veliko selo".

7.4.3. Podunavske celine Vina, Ritopek (43),
Kaluerica (44) i Bole (45)

Ove celine nalaze se izmeu autoputa i Dunava, uz
istonu granicu GP. Predstavljaju grupu rubnih naselja
sa poljoprivrednim voarskim zaleem. Naselja su
orijentisana na Smederevski i Kruni put sa
tendencijom spontanog, ekspanzivnog, polipskog
irenja i spajanja du ovih saobraajnica. Prioritet za
podunavske celine je plansko regulisanje aktuelne,
burne i nekontrolisane urbanizacije, obezbeenje
odgovarajue socijalne i druge naseljske
infrastrukture, kao i obezbeivanje koridora za
saobraajnice, naroito one gradskog znaaja i druge
javne povrine i sadraje.




185
Spontana izgradnja

Visok stepen uveanja stambenih povrina u ovim
celinama, planiranih GP, potreban je radi ureenja i
zaokruivanja postojee obimne spontane izgradnje,
odnosno zbog velikog uveanja broja stanovnika u
proteklom periodu. U daljoj planskoj razradi tipologija
stambenog tkiva bie delom definisana zateenim
stanjem (spontano nastali blokovi), a u delu koji
predstavlja plansko zaokruivanje spontano nastalih
blokova tipologiju i standarde treba prilagoditi
pravilima GP i irem okruenju, odnosno kvalitetnijim
oblicima individualnog stanovanja. Spontana izgradnja
na nestabilnim terenima nije prihvaena. U zoni veoma
velikog rizika Instituta Vina, uz Smederevski put i
izmeu Radmilovca i naselja Vina, u radijusu od 1,5
km, spontana izgradnja takoe nije prihvaena
Generalnim planom. Sa promenom tehnologije rada
Instituta, uz odgovarajuu verifikaciju, mogunost
izgradnje u pomenutom radijusu se moe izmeniti.


Smederevski put

Smederevski put je postojea okosnica razvoja i
koncentracije centralnih aktivnosti ovog podruja, kao
i arterija koja naselja podunavskih celina povezuje
meusobno i sa gradom. Planskim reenjima treba
obezbediti regulaciju saobraajnice za etiri kolske
trake i odgovarajue peake prostore, s obzirom na
centralne aktivnosti koje e se razvijati uz ovu
saobraajnicu. Zapoetu polipsku izgradnju prekidati
zelenim povrinama gde god je to mogue, a objekte
treba planirati u prekinutom nizu sa mogunou
poveane spratnosti (do P+2) u odnosu na okolno
tkivo. S obzirom na znaaj pravca, reprezentativnost
se podrazumeva. Pored centralnih aktivnosti, koje su
dominantne, dozvoljeno je i stanovanje.


Novi centar Vine i okolnih sela

Postojei tradicionalni seoski centri, po pravilu oko
zadrunih domova, ne zadovoljavaju vie potrebe
stanovnitva naselja celina 43, 44 i 45, koje se
proteklih decenija viestruko uvealo i skoncentrisalo
upravo uz glavne saobraajnice, van teita postojeih
naselja. Raskrsnica Smederevskog i Krunog puta, kao
prirodni poloaj ukrtanja i povezivanja okolnih naselja
lokalnim putevima, u kome naselje Vina ima centralnu
ulogu, uslovila je zainjanje centralnih delatnosti na
ovom prostoru. Izgradnjom osnovne kole,
zdravstvenih ustanova, trgovinsko-snabdevakih
objekata sa zelenom pijacom, ugostiteljskih i zanatsko-
uslunih radnji na ovom podruju, zapoeto je
formiranje zajednikog centra vie naselja. Potrebno je
da se centar planski regulie, s obzirom na to da se
nalazi u zoni znaajnog saobraajnog vorita i potrebu
da se sauvaju budue regulacije Smederevskog puta.




Obilazni autoput, most Vina

Planirani obilazni autoput, elezniki koridor i most
preko Dunava su budua druga okosnica razvoja ovih
celina, ali i ire gradske zone.


Zelenilo, vonjaci

Postojee plantae i vonjaci su trajni ekonomski
potencijal, kao i ambijentalna lina karta ovog
podruja, koje treba zatititi od dalje nekontrolisane
urbanizacije.


Klizita

Podruja aktivnih klizita na dunavskoj padini
zauzimaju znaajne povrine celina 43, 44 i 45 i one su
iskljuene kao nova graevinska podruja. Postojee
aktivno klizite u zoni naselja Ritopek treba sanirati
odgovarajuim ureenjem i infrastrukturnim
opremanjem naselja. Tereni aluvijalnih ravni sa
visokim nivoom podzemnih voda u dolini Boleice i
lokalnih potoka, kao i umirena klizita, moraju se
sanirati pre izgradnje koja mora biti prilagoena
uslovima terena.


Infrastruktura

Postoji vodovodna mrea koja se snabdeva iz
postrojenja za preiavanje "Vina", a sektor 44 iz
rezervoara Stojino brdo. Da bi se poboljao kvalitet
snabdevanja vodom pomenutih sektora potrebno je
izvesti primarni sistem od regionalnog vodovoda do
Kaluerice sa prateim objektima i vezama prema
ostalim naseljima. U celinama nije zasnovan
kanalizacioni sistem. Potrebno je izvesti objekte
primarnog kanalizacionog sistema.

7.4.4. Vina, Ritopek (43)

Vina i Ritopek obrazuju prostornu celinu u granicama
svojih katastarskih optina koje su definisane obalom
Dunava, odnosno priblino Smederevskim putem i
granicama katastarskih optina Kaluerica, Letane i
Bole. Konfiguracija ralanjenih terena hidrografske
celine Boleke reke i izlazak na Dunav uslovili su
poloaj naselja Vina i Ritopek, ali i cele zajednice
naselja ovog dela optine Grocka.




Tipologija naselja i transformacija

U naselju Vina razlikuju se dve kategorije porodine
stambene izgradnje - preteno seoska stambena
izgradnja poljoprivrednih domainstava u sredinjem
delu naselja i blie Dunavu, i stambena izgradnja
doseljenog stanovnitva nepoljoprivrednih
domainstava oko raskrsnice Smederevskog puta sa
186
Krunim putem. Postoji trend iranja naselja ka
spajanju sa susednim naseljima Kaluericom,
Letanima i Boleom.

Za razliku od Vine, naselje Ritopek je veim delom
izgraeno na nepogodnim terenima i okrueno
plantaama vonjaka privatnih vlasnika i drutvenog
gazdinstva PKB, tako da, osim vikend izgradnje, koja
moe da se transformie u individualnu izgradnju,
nema mogunosti za irenje naselja, pored ostalog i
zbog izuzetno ruevitog terena sa aktivnim klizitima.


Spontano nastalo tkivo Vine

Za spontano nastalo tkivo du puta koji vodi iz centra
Vine do novog centra na Smederevskom putu
planirana je transformacija i zaokruivanje iju
tipologiju treba da odredi detaljnija razrada, jer e se
deo transformisati u blokove individualne stambene
izgradnje, deo u blokove seoskog stanovanja, a deo
blokova uz glavnu ulicu treba da ima mogunost veeg
uea komercijalnih delatnosti u kontekstu planirane
tipologije stanovanja.


Nove stambene povrine - "Tri tiganja"

Nove stambene povrine planirane su kao zaokruenje
i proirenje teritorije spontano nastalih blokova uz
Smederevski put, kod kafane "Tri tiganja", kod
odvajanja puta za Institut "Vina".


Institut "Vina"

Prostor u radijusu od 1,5 km od Instituta "Vina" ovim
GP definisan je kao zona veoma velikog rizika u kojoj
nije dozvoljena izgradnja objekata dok se Studijom o
radijacijskoj i hemijskoj opasnosti po okolinu Instituta
ne definiu novi radijusi zone ugroenosti.

Arheoloki lokaliteti

Na podruju ove celine nalaze se znaajni lokaliteti
ireg gradskog znaaja. Meu njima je i arheoloki
lokalitet neolitskog naselja svetskog znaaja. Ovim GP
je definisan kao kulturno dobro od izuzetnog znaaja i
trajno dobro Beograda. Kompleks lokaliteta treba, u
daljoj planskoj razradi, definisati kao nauno-
istraivaki i specifini kulturni centar, irokog znaaja,
povezan sa sadrajima centra na obali Dunava.



Deponija "Vina"

Prostor Deponije "Vina" je zona velikog rizika, za koju
GP predvia zatitnu zonu minimalnog radijusa od 1,5
km.


Privredna zona Velikoselski rit

Deo privredne zone Velikoselski rit, opisane u celini
Slanci, Veliko selo (42), nalazi se u ovoj celini.
Planirani deo zone Velikoselski rit, koji se moe, uz
odgovarajue povezivanje sa Smederevskim putem,
aktivirati odmah, takoe je u ovoj celini. Izmeu
naselja Vina i planiranog dela privredne zone treba
oformiti zelenu tampon zonu na obali Dunava, koja
delimino ve postoji.


Saobraaj

Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki
koridor za povezivanje novog obilaznog autoputa od
Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom
preko Dunava. Ovo je vrlo vaan pravac za razvoj
Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski
saobraaj usmeravati obodno u odnosu na gradsku
teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava
spojiti sa putnom i ulinom mreom Paneva i dalje
usmeriti prema rumunskoj granici.


7.4.5. Kaluerica (44)

Celina obuhvata Kaluericu sa naseljem Letane u
kontinuitetu, u granicama spojenih katastarskih
optina. Celina zauzima prostor du Smederevskog
puta do Boleke reke, ijim se delom i nastavljanjem
do uzvienja Zavojnica - Osoje, granii sa
katastarskom optinom Bole, zatim grebenom brda
Osoje do sputanja u Bubanj potok granii sa
katastarskim optinama Vrin, Zuce i Beli potok, a od
Bubanj potoka do nadvonjaka za naselje Veliki Mokri
Lug granii sa katastarskom granicom tog naselja i
katastarskom granicom sa naseljem Mali Mokri Lug se
zaokruuje pod Stojinim brdom na produetku
Bulevara kralja Aleksandra do optinskih granica
Zvezdare i Grocke.

Zbog toga to se nalazi u neposrednoj blizini Beograda,
naselje Kaluerica je naglo i stihijski izgraeno u
poslednjih trideset godina na slobodnim terenima du
Smederevskog puta, tako da je postalo primer
neplanske gradnje u okruenju Beograda. Meutim,
viegodinjim urbanistikim planiranjem ovog naselja,
koje je pratilo bespravnu gradnju, u pojedinim novijim
delovima je uspostavljen izvestan red u formiranju
graevinskih parcela i regulacija stambenih ulica.
Uprkos tome - zbog terenskih nepogodnosti (strmi
nagibi, parcijalne i ire pojave klizita) i uske
pristupne uline mree, oteano je ureenje i
komunalno opremanje naselja u celini, to predstavlja
stalni problem naseljenog stanovnitva.


Prioriteti spontane izgradnje Kaluerice

Prioritetni cilj naselja je saniranje spontane gradnje,
komunalno opremanje neophodnom infrastrukturom,
kao i osnovnim javnim i komercijalnim sadrajima.
Planirani prostori za ove sadraje i mrea
187
saobraajnica i infrastrukture su danas u nekim
delovima ve zauzeti i prekinuti novom spontanom
stambenom gradnjom, a delove naselja koji nisu
obuhvaeni izmenom DUP iz 1996. godine treba
regulisati planom parcelacije, kako bi se uskladilo
faktiko stanje. Proirenim obuhvatom budueg
regulacionog plana treba planski regulisati pojavu
irenja naselja Kaluerice ka susednom naselju
Letane intenzivnom spontanom izgradnjom objekata
male privrede, kako du Smederevskog puta i glavnih
naseljski saobraajnica, tako i unutar naselja i
nezavisno od raspoloivog prostora na parceli.


Javni sadraji Kaluerice

Planirani prostori za kole (postojea kola radi na
granici kapaciteta) po planu iz 1986. godine, tamo gde
je bilo povoljno za gradnju, zauzeti su novom
spontanom izgradnjom, kao i neke nove lokacije koje
su bile rezervisane za izgradnju kola po izmenama
plana iz 1996. Na nivou budueg regulacionog plana
treba preispitati potrebe naselja za javnim sadrajima i
rezervisati nove lokacije ako su planirane ve
izgraene.


Centar Kaluerice

Naselje Kaluerica danas nema dobro postavljen i
dimenzionisan centar. Nedostaju dom zdravlja, pota i
drugi objekti, to takoe treba planski definisati. Deo
novog centra Vine, na raskrsnici Krunog i
Smederevskog puta, nalazi se u ovoj celini i treba ga
povezati sa drugim delovima Kaluerice.


Interna saobraajna mrea i infrastruktura
Kaluerice

Najvei deo naselja nastao je izgradnjom na slobodno
podeljenim poljoprivrednim parcelama, ime je nastala
vrlo iskidana saobraajna mrea sa malo poprenih
veza. Mreu za kanalisanje atmosferskih i otpadnih
voda, kao krut sistem, u ovakvoj strukturi je vrlo teko
postaviti. Postoje problemi i u izgradnji TT mree, a
vodovodni sistem nema dovoljan kapacitet. Delovi
planirane mree zapreeni su novom gradnjom i bilo bi
potrebno sagledati funkcionisanje cele mre na nivou
naselja i dati nova reenja. Za ovu teritoriju potrebno
je uraditi planski dokument mree infrastrukturnih
sistema na nivou celog naselja, imajui u vidu da se
vodovodni i kanalizacioni sistem reavaju jedinstveno
sa celinama 43, 45 i 46.


Novo groblje

U celini je planirano novo groblje izmeu naselja
Kaluerica i Letane za potrebe dela optine Grocka
kome pripadaju celine podunavskih sela Beograda.


SRC "Kaluerica"

Sportsko-rekreativni centar "Kaluerica" predstavlja
proirenje postojeih sportskih terena u sportski centar
naseljskog tipa, sa polivalentnim sadrajima i
meovitog karaktera u pogledu korisnika - za
omladinske klubove, sportske klubove i rekreativce.


Prioriteti Letana

Intenzivno uveavanje broja stanovnika i adekvatna
spontana izgradnja u proteklom desetogodinjem
periodu transformisali su nekadanje tkivo seoskog
stanovanja Letana na slian nain kao to je
transformisana Kaluerica. Zato su prioriteti planskog
regulisanja identini sa onima u Kaluerici.


Privredna zona Bole

Deo privredne zone Bole, opisane u celini Bole (45),
izmeu naselja Letane i obilaznog autoputa,
predstavlja razvojni potencijal ove zone, naroito zona
centralnih aktvinosti u Letanu, u kojoj je dozvoljeno i
stanovanje i koja moe da zadovolji potrebe za
komercijalnim sadrajima u ovom delu zone.


Saobraaj

Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki
koridor za povezivanje novog obilaznog autoputa od
Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom
preko Dunava. Ovo je vrlo vaan pravac za razvoj
Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski
saobraaj usmeravati obodno u odnosu na gradsku
teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava
spojiti sa putnom i ulinom mreom Paneva i dalje
usmeriti prema granici SCG sa Rumunijom.


7.4.6. Bole (45)

Bole ima karakteristike samostalnog naselja na irem
podruju grada i predstavlja celinu u granicama svoje
katastarske optine. Naselje Bole je tip poluzbijenog
seoskog i delom prigradskog naselja sa prilino jasnim
granicama graevinskog podruja prema prostranim
kompleksima vonjaka PKB koji zauzimaju najvei deo
ove katastarske optine, a nedefinisanim na pravcu
irenja ka naselju Letane du Krunog puta u dolini
Boleke reke.



Tipologija postojeeg tkiva i transformacija

Kao i u veini naselja ovog tipa, porodino stanovanje
zastupljeno je u sva tri vida - seoskom (poljoprivredna
i meovita domainstava), niespratnom na manjim
parcelama (nepoljoprivredna domainstava) i
takozvanom "vikend stanovanju" (po pravilu na
188
perifernim i viim terenima). Planirano je uglavnom
zaokruivanje spontane izgradnje, dok se za postojee
tkivo planira ureenje, komunalno opremanje,
dogradnja i regulacija uline mree.


elezniko stajalite u privrednoj zoni Bole

Planirano je novo elezniko stajalite u privrednoj zoni
Bole, koje e imati znaaj ne samo za privrednu zonu
ve i za unapreenje pristupanosti itave celine
Bolea.


Privredna zona Bole

Bole je privredna zona (deo se nalazi u celini Vina,
Ritopek (43) u zaetku i aktivirana je tek sa 19 ha.
Nalazi se u blizini ukrtanja nove obilaznice i
Smederevskog puta. S obzirom na deficit proizvodnih
lokacija na ovom pravcu, oekuje se njen intenzivan
razvoj. Ova se lokacija planira za razvoj raznovrsnih
proizvodnih, robno-transportih i skladinih kapaciteta.
Planirana povrina zone je 112 ha.


Povrina za nove privredne sadraje kod
postojee hladnjae PKB

Povrina za nove privredne sadraje kod postojee
hladnjae PKB rezervisana je iskljuivo za sadraje koji
su u funkciji poljoprivrednog zalea - hladnjae,
preradu voa i slino i srodne delatnosti.


Spontana izgradnja uz Smederevski put, stona
pijaca

Posebnost Bolea je tradicija stone pijace i prateih
objekata ugostiteljstva, uz koje su se, du
Smederevskog puta, razvile i druge komercijalne,
servisne i zanatsko-uslune delatnosti i skladita, sa
velikim ueem spontane izgradnje. Buduim
detaljnim planskim reenjem treba obezbediti
funkcionisanje stone pijace bez ometanja saobraaja
u zoni Smederevskog puta kao i bez ugroavanja
okolnog stanovanja.

Takoe, treba predvideti razliite mogunosti
transformacije i zaokruivanja spontano nastalog tkiva
- kao individualnog stanovanja, kao seoskog
stanovanja sa odgovarajuom veliinom parcele, a uz
Smederevski put kao blokove seoskog i individualnog
stanovanja sa dominantnim sadrajem komercijalnih
delatnsti i centralnih aktivnosti, jer se ovaj prostor
namee kao novi centar naselja. Daljim planskim
regulisanjem treba predvideti razliite mogunosti
transformacije i zaokruivanja ovog spontano
izgraenog tkiva - kao individualnog stanovanja i kao
seoskog stanovanja sa odgovarajuom veliinom
parcele. Uz Smederevski put potrebno je zaokruiti
centralne aktivnosti koje se nameu kao potreba u
novom centru naselja. Reenjem treba obezbediti i
funkcionisanje stone pijace bez ugroavanja
saobraaja u zoni Smederevskog puta i u zoni
stanovanja.

7.4.7. Celine podavalskih sela Zuce (46) i
Rakovica selo, Beli Potok, Pinosava (47)

Zuce (46) i Rakovica selo, Beli Potok, Pinosava (47)
celine su podavalskih naselja na teritoriji optine
Vodovac, obrazovane po granicama spojenih
katastarskih optina, odnosno posebne katastarske
optine naselja Zuce.

Osim Rakovice sela, sva ostala naselja se prostiru u
podnoju Avale, sa glavnim pristupom sa postojeeg
Avalskog puta. Bogato poljoprivredno zalee, slaba
pristupanost u odnosu na druge delove grada, kao i
nepostojanje drugih namena u okruenju, uslovili su
da se najvei broj domainstava bavi poljoprivrednom
proizvodnjom - stoarstvom. Dominantan je seoski tip
stanovanja.


Centar naselja kao element identiteta
podavalskih sela

Postojei tradicionalni seoski centri su, zbog relativne
izdvojenosti ovih naselja, zadrali elemente identiteta,
koje u buduem razvoju podavalskih naselja treba
sauvati i afirmisati. Nedostajue javne sadraje, kao
prioritet u opremanju ovih naselja, poeljno je planirati
u centrima sela.


Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa
novim povrinama komercijalnih i privrednih
aktivnosti

Planiranom izgradnjom obilaznog autoputa, dolinom
Rakovikog potoka preko Prevoja (raskrsnica sa
Avalskim putem) i Bubanj potoka, izgradnjom novog
Avalskog puta, kao i izgradnjom odgovarajuih
saobraajnih vorova na mestima ukrtanja, opta
pristupanost celina podavalskih sela e se uveati.
Nove povrine komercijalnih i privrednih aktivnosti,
planirane du obilaznog autoputa (Prevoj, Glunci,
Bubanj potok) i dolinom Zavojnike reke, izmeu
Autoputa i eleznike pruge (Vrin) u daljoj planskoj
razradi, treba povezati i sa neposrednim zaleem. Za
celine podavalskih sela ove radne zone predstavljaju
potencijal za budui razvoj.





Planirane povrine i tipologija stanovanja

Iako ovim GP nisu predviene nove povrine za
stanovanje, planirano je kao prioritetno ureenje
infrastrukturno opremanje postojeih ulica i blokova
seoskog stanovanja, koji su danas neureeni i bez
kanalizacije. Planirano poveanje centralnih aktivnosti
189
u neposrednom okruenju upuuje da e doi i do
transformacija dela postojeeg seoskog tkiva ka
individualnom stanovanju. Uz glavnije ulice naselja
mogua je i transformacija u stanovanje sa centralnim
sadrajima, koji moraju biti prilagoeni karakteru i
tipologiji naselja kao celine.


Avala kao rezervat prirode

Brdsko-planinsko uzvienje Avala, kao podruje
zatienog rezervata prirode i prostor predeonih,
spomenikih i turistiko rekreativnih vrednosti, GP je
definisano kao trajno dobro Beograda i element fiksnog
zelenila. Na Avali su evidentirana dva arheoloka
lokaliteta kao i stajna taka sa koje se pruaju vizure
na Beograd, koje treba zatititi buduim ureenjem
prostora. Avala je najpogodniji prostor za formiranje
reprezentativnog etno parka.

Zbog svega toga podruje Avale treba da bude
predmet jednog od velikih projekata Beograda,
odnosno odgovarajue planske razrade koja e blie
definisati uslove ureenja i korienja.


7.4.8. Zuce (46)

Pored zajednikih karakteristika sa ostalim
podavalskim selima, Zuce predstavlja izrazito razbijen
tip seoskog naselja orijentisanog na stoarstvo i
proizvodnju sira, tako da je ono tradicionalni
snabdeva Beograda ovim proizvodom. Veliina i
organizacija parcela prilagoene su dominantnom
ueu poljoprivrednih domainstava u naselju i u tom
kontekstu ga treba u daljoj planskoj razradi tretirati.


Povezivanje Zuca na autoput preko "Transpeda"

Zuce je jedno od naselja rubne zone koje ima izuzetno
lo pristup i vezu sa gradom i drugim delovima Rubne
zone, iako se nalazi blizu Autoputa i Krunog puta.
Planirano je da se izlazak sa Autoputa kod
"Transpeda" iskoristi i prilagodi za pristup Zucama.


Povezivanje Zuca i Belog potoka

Postojei put izmau Zuca i Belog potoka (ne preko
Avalskog puta, kuda danas ide JGS za Zuce) treba
osposobiti kao krau vezu sa ovim podrujem iz pravca
Avalskog puta.



Privredna zona Vrin

Vrin je jedna od vanijih privrednih zona Beograda.
Poseban znaaj ove lokacije je u okviru robnih i robno-
transportnih centara na junom pravcu Beograda.
Ukrsnica obilaznog autoputa i gradskog autoputa, kao
i veza na trasu postojeeg krunog puta i blizina
eleznike pruge lokacijske su prednosti koje ovo
podruje predodreuju za izgradnju robno-
transportnih i skladinih kapaciteta. Za aktiviranje ove
zone potrebna su znaajna sredstva za ureenje i
opremanje zemljita (nasipanje i regulisanje vodotoka,
izgradnja cevovoda za snabdevanje vodom i dr.).
Povrina planirane lokacije je 135 ha.


Infrastruktura

Vodovodna mrea celine 46 funkcionie istovremeno i
za celine 43 (Vina, Ritopek), 44 (Kaluerica) i 45
(Bole), gde je i opisana. U celini nije zasnovan
kanalizacioni sistem. Potrebno je izvesti objekte
primarnog kanalizacionog sistema, zajedno sa
celinama 43, 44 i 45.

7.4.9. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)


Nova saobraajna vorita

U podruju ove celine nalazi se jedan od najznaajnijih
vorova u kome se ukrtaju dva autoputa, novi
obilazni sa krakom prema Vini i gradski autoput.
Takoe se od eleznike stanice Beli potok u
predloenom koridoru planira i trasa eleznike pruge.
Na severozapadnom delu podruja, na mestu ukrtanja
obilaznog autoputa i novog Avalskog puta planira se
realizacija denivelisanog vora.


Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput

Izmeu ukrsnice dva autoputa i eleznike stanice Beli
potok, u pojasu izmeu pruge i obilaznog autoputa,
planirana je nova komercijalna zona na ulaznom
pravcu u grad, bez stanovanja, koju treba lokalno
povezati sa neposrednim okruenjem.


Spontano stanovanje severno od Krunog puta

Planirano je zaokruivanje i transformacija spontanog
stanovanja u zoni iznad Krunog puta, prema
Jajincima, u individualni tip stanovanja.


Deo zone za stanovanje "Avala grad"

Na teritoriji celine 47 nalazi se deo povrine za
stanovanje "Avala grad" ali u znatno smanjenom
obimu u odnosu na prethodne planove.


Zelenilo prigradskih uma

Ovim GP je planirano povezivanje avalskog zelenog
masiva sa novim povrinama prigradskih uma koje
treba formirati u zoni izmeu Belog Potoka i Zuca, kao
deo zelenog prstena Spoljne i Rubne zone grada.
190
Jedna od funkcija ovog zelenila je i spreavanje irenja
i spajanja naselja.


Infrastruktura

Celina 47 se snabdeva iz vinanskog vodovodnog
sistema nedovoljnog kapaciteta. Potrebno je izgraditi
primarni sistem veze na regionalni vodovod Maki -
Mladenovac, novi rezervoarski prostor za treu i
etvrtu visinsku zonu sa prateim crpnim stanicama i
dograditi sekundarnu vodovodnu mreu. Kanalizaciona
mrea u naseljima celine 47 nije izgraena. Naselja
Rakovica selo i Pinosava gravitiraju prema
Manastirskom kolektoru, a Beli potok prema bolekom
sistemu. Na teritoriji celine 47 potrebno je izgraditi niz
retenzija kao zatitu od poplava nizvodnih delova
doline Topiderske reke.

7.4.10. Ruanj (48)

Naselje je u granicama svoje katastarske optine, kao
izdvojena samostalna celina pored Ibarskog puta, na
junom, terenski viem zaleu urabnizovane celine
Vidikovac - Labudovo brdo, zadravajui u velikoj meri
karakter seoskog naselja. Vei deo katastarske celine
je neizgraeno poljoprivredno zemljite. To je
tradicionalno podruje stoarske proizvodnje i
snabdevanja Beograda mlekom i sirom.


Planirane povrine i tipologija stanovanja

Tipoloki je izgraeno kao poluzbijeno dominantno
seosko i meovito naselje, sa objektima porodinog
stanovanja niske spratnosti. Ulina mrea je nepravilne
regulacije i nepotpuno opremljena. Najvei broj
stanovnika se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, to
definie i veliinu i ureenje parcela. Planirano je
ureenje i regulacija postojeeg tkiva, uz minimalna
zaokruivanja.

.
Centar

U tradicionalnom centru nalaze se uglavnom skromni
usluno-snabdevaki sadraji i osnovna kola, dok je
razvoj "male privrede" i drugih komercijalnih aktivnosti
naselja orijentisan uz pristupe naselja Ibarskom putu,
to treba planski regulisati.


Privredna i komercijalna zona uz Ibarsku
magistralu

Deo privredne i komercijalne zone uz Ibarsku
magistralu nalazi se u celini Ruanj (48) kao jedan od
ulaznih pravaca u grad. U ovoj komercijalnoj zoni je
iskljuena mogunost stanovanja.




Arheoloki lokaliteti

U naselju su evidentirana dva arheoloka lokaliteta.
Jedan je u samom centru naselja, o emu treba voditi
rauna pri svakoj intervenciji.


Infrastruktura

Postoji delimino izgraena vodovodna mrea. Radi
boljeg snabdevanja sektora potrebno je izgraditi
objekte distributivnog sistema od rezervoara "Petlovo
brdo" i dograditi sekundarnu mreu. Ne postoji
izgraena kanalizaciona mrea. Sektor pripada slivu
Topiderskog kolektora. Potrebno je izgraditi
sekundarnu mreu i vezu do kolektora. Na teritoriji
celine 48 potrebno je izgraditi niz retenzija, kao zatitu
od poplava nizvodnih delova doline Topiderske reke.

7.4.11. Sremica (49)

Celina se u svojim katastarskim granicama prostire
juno od celine eleznik, sa katastarskim granicama
prema Runju na istoku i Velikoj Motanici na zapadu,
dok se junim delom naslanja na Lipoviku umu.


Postojea tipologija i transformacija tkiva

Poloajem na irem grbenskom uzvienju iste
morfoloke celine na kojoj se nalazi deo naselja
eleznik, Sremica se razvila u tipoloki izdueno
naselje, severno i juno od prvobitnog seoskog naselja
du starog Lazarevakog druma na potezu eleznik -
Lipovica. Tipoloki se razlikuju kompleks kolektivnog
stanovanja srednje spratnosti u otvorenom sistemu
izgradnje - na severnom delu naselja i centralni deo
meovitog porodinog stanovanja. Na veim parcelama
su poljoprivredna domainstva, a na manjim
nepoljoprivredna, dok se na delu prema Lipovici, uz
prvobitno vikend-rezidencijalno stanovanje, odvijala
sukcesivna niespratna izgradnja na usitnjenim
parcelama. Planirana je transformacija jednog dela
seoskih blokova u blokove individualnog stanovanja.


Centar naselja

Du okosnice naselja, Beogradske ulice, formirana su
dva punkta centralnih aktivnosti. Prvi je na poetku
naselja u zoni kolektivne izgradnje i poveane
koncentracije stanovnika, a drugi u tradicionalnom
centru koji treba povezati sa buduim sportskim
centrom.









191
Nove stambene povrine - Vranievo

Reenja vaeeg DUP za Sremicu, pa i nove stambene
povrine, prihvaene su ovim GP i nalaze se na obodu
naselja.


Zelenilo, zatita prirode, potencijali razvoja

Atraktivnost ove celine je u postojanju znaajnih
umskih povrina u okruenju - Sremaki zabran i
Lipovika uma, kao i u predeonim karakteristikama.
Ovi kompleksi definisani su u GP kao trajno dobro
Beograda, odnosno fiksni elementi sitema zelenila. Kao
trajno dobro evidentirana su i dva spomenika prirode,
Peina i Jezero, za koje jo nisu doneta reenja o
zatiti, ali ih urbanistikim reenjem treba afirmisati.

Pristupanost i blizina Sremice Ibarskoj magistrali,
status koji je nekada imala kao izletniko i vikendako
podruje, ine da odgovarajuim ureenjem moe
ponovo postati jedan od potencijala ove celine.


Arheoloki lokaliteti

Na teritoriji naselja postoje etiri evidentirana
arheoloka lokaliteta, od kojih se jedan nalazi u
samom centru naselja. To upuuje na panju prilikom
izgradnje novih objekata i drugih radova koji mogu
otetiti potencijalne nalaze.


Sportski centar i centralne funkcije

SRC "Sremica" u istoimenom naselju u zoni oko
postojee Rakine bare treba da primi sadraje koji
omoguavaju rekreaciju i sportske aktivnosti
stanovnika naselja, sa znaajnim ueem zelenila i
javnih povrina, kao i ureenjem vodene povrine. U
kontaktnoj zoni planirana je koncentracija centralnih
funkcija u tkivu koje odgovara tipologiji okoline.


Saobraaj - ulica Beogradska

Za ovo podruje od znaaja je saobraajnica I-I, ulica
Beogradska u naselju, koja stambeno naselje Sremicu
povezuje na severu sa centralnim gradskim podrujem
a na jugu sa uvodnim pravcem, Ibarskom
magistralom. Ovaj pravac opsluuje i sadraje u
Makiu. S obzirom na tranzitni znaaj saobraajnice i
injenicu da je to istovremeno i glavna ulica naselja,
regulacionim reenjem treba obezbediti dovoljno
javnog peakog prostora.


Infrastruktura

Sistem vodovodne i kanalizacione mree reava se
jedinstveno sa celinama Velika Motanica (50), Peani,
Umka (51) i Ostrunica (52).

7.4.12. Posavska naselja Beograda - Velika
Motanica (50), Peani, Umka (51) i Ostrunica
(52)

Ovo je grupa naselja na jugozpadnom delu optine
ukarica, u neposrednom i irem priobalju reke Save,
koja po prirodnim morfolokim karakteristikama i
tipologiji izgraenosti imaju slina i zajednika obeleja
razbijenih naselja umadijskog tipa, ali su zbog
rasprostranjenosti povrina izdvojena u celine svojih
katastarskih optina.

Pokrenut teren, aktivna i umirena klizita

U odnosu na itavu teritoriju GP, podruje posavskih
naselja, naroito celine Velika Motanica (50) i Peani,
Umka (51) sadri najvei procenat veoma nepovoljnih
terena za izgradnju, odnosno aktivnih klizita.
Postojee korienje zemljita, budue razvojne
mogunosti i prioriteti ureenja najveim delom su
definisani ovom karakteristikom. To uslovljava dalju
plansku razradu pojedinih celina, kako bi se
jedinstveno odredili uslovi sanacije i mogunosti nove
izgradnje.


Infrastruktura kao prioritet

Apsolutni prioritet za sanaciju itavog podruja od
posledica pokrenutog terena, ali i za zatitu i
obezbeenje zone beogradskog vodoizvorita Veliki
Maki, jeste izgradnja kanalizacione mree. Realizacija
kanalizacije omoguie planirani razvoj ovog podruja.
Mrea vodovoda i kanalizacije obuhvata, pored celina
50, 51, 52 i celinu Sremica (49). Sekundarna mrea
vodovoda je izgraena. Potrebno je izgraditi primarni
vodovod 500 mm od Ostrunice do Umke, crpnu
stanicu i rezervoar II visinske zone u Umci. Nije
zasnovan gradski kanalizacioni sistem. Neophodno je
to hitnije formirati kanalizacioni sistem separacionog
tipa s obzirom da u celinama 50 i 51 postoji problem
nestabilnih terena - klizita, a celine 51 i 52 su u
neposrednoj kontaktnoj zoni sa vodoizvoritem.


Zatita vodoizvorita Maki

Priobalni pojas uz reku Savu u celinama 51 i 52
pripada zoni vodoizvorita. Osim adekvatnim reenjem
kanalizacionog sistema na ukupnoj teritoriji Posavskih
naselja, zona vodoizvorita zatiena je potpunom
zabranom izgradnje u ovom pojasu.


Tipologija tkiva

Morfoloke karakteristike i stabilnost uih pojaseva
grebenskih zaravni uslovili su na ovom podruju
formiranje tipologije izduenih naselja Ostrunice,
Velike Motanice, Peana i Rucke, osim u sluaju
naselja Umke, koja je vikend izgradnjom uz atraktivnu
obalu Save poprimila iri obuhvat na izrazito ruevitim
terenima. Prirodna ogranienja su se odrazila na
192
tipologiju izgraenosti. Radi se uglavnom o
niesprtanoj porodinoj izgradnji poljoprivrednih,
meovitih i nepoljopivrednih domainstava sa vidom
vikend stanovanja na viim terenima (Rucka i Peane),
ili u priobalnom pojasu Save (Umka).

Ovim GP su planirane nove povrine za stanovanje
koje treba da zaokrue postojee blokove seoskog,
meovitog i individualnog stanovanja, sa veim
parcelama i sa niom spratnou, sa ureenjem koje
treba da obezbedi stabilnost terena i posebnim
pravilima za umirena klizita.

Zapoetu transformaciju seoskog u individualno
stanovanje treba planski definisati. Prilikom
transformacije vikend naselja u individualno
stanovanje zadrati kvalitetne odlike tih delova naselja
u pogledu ostvarenih vizura, veliine parcele, stepena
izgraenosti i ozelenjenosti, kao i izgradnje kvalitetnih
objekata.


Nove zelene povrine

U kontekstu saniranja pokrenutog terena znaajne
povrine poljoprivrednog zemljita planirane su kao
zasadi vonjaka i visokog zelenila, a za okunice u
okviru parcela, na padinskom delu naselja, date su
preporuke za vonjake i ostale kulture koje ne
zahtevaju zalivanje.


Postojee zelene povrine kao trajno dobro
Beograda

Postojea uma Gorica u celinama Velika Motanica
(50) i Ostrunica (52) zatiena je ovim GP kao trajno
dobro, jer predstavlja deo sistema zelenila i okosnicu
novih povrina pod umom.


Centralni sadraji uz glavnu ulicu

Tendenciju spontanog razvijanja komercijalnih
aktivnosti uz glavnu ulicu (Obrenovaki drum za celine
51 i 52), koja je istovremeno i tranzitna saobraajnica
treba regulisati tako da se osigura neometan i
bezbedan protok tranzitnog saobraaja. Zbog veeg
uea komercijalnih delatnosti u objektima uz glavnu
ulicu, treba planirati dovoljno javnog peakog
prostora izmeu objekata i ulice, uz mogunost veeg
procenta izgraenosti parcela kontaktne zone, u
karakteru postojee tipologije izgradnje.

7.4.13. Peani, Umka (51)

Odgovarajuim ureenjem svog tradicionalnog centra,
Umka treba da reafirmie svoju ulogu varoice na
putnom pravcu prema Obrenovcu.




Spontano nastalo tkivo

Spontano nastalo stambeno tkivo oko Savske
magistrale na aktivnom klizitu Duboko nije mogue
sanirati tako da se obezbedi odgovarajua neophodna
infrastruktura, pa je prostor definisan kao zatitno
zelenilo. Deo tog tkiva se nalazi u zatienoj zoni
vodoizvorita, to je jo jedan od razloga za njegovo
neprihvatanje. Za ostalo spontano nastalo stambeno
tkivo predviena je transformacija u blokove seoskog
ili individuanog stanovanja.


Specifini tipovi stanovanja

Nove povrine za stanovanje planirane su u otvorenim
blokovima na padini prema zelenilu, za meovita
domainstva, sa parcelama vee povrine koje sadre
stambeni deo, okunicu i ekonomski deo. Takoe su
planirane i znatne povrine za individualno stanovanje.


7.4.14. Uzvodni Mali Maki (53)

Opti uslovi za ureenje i korienje celine Uzvodni
Mali Maki (53), kao i odnos prema postojeim
neprimerenim sadrajima, definisani su u zajednikom
odeljku koji se odnosi na uu zonu zatite
vodoizvorita (za celine 19, 33, 34, 53 i 54).


Arheoloki lokalitet

U ovoj celini je evidentirano arheoloko nalazite uz
granicu sa celinom Veliki Maki (33), koje je prikazano
u Karti trajnih vrednosti Beograda.


Obilazni autoput i zatitni zeleni pojas uz
obilaznicu

U ovom podruju se obilazni autoput povezuje sa
Savskom magistralom, denivelisanom raskrsnicom,
odakle mostom preko Save ide ka sremskom podruju.
Drumskom, kao i eleznikom mostu, koji su srueni u
NATO bombardovanju, daje se prioritet u aktivnostima
koje se odnose na rekonstrukciju i izgradnju u periodu
do 2006. godine.


Infrastruktura

Infrastrukturne mree vodovoda i kanalizacije
jedinstveno su reene za celine 19, 33, deo celine 34,
53 i 54 i opisane u delu "Ua zona zatite
vodoizvorita" (za celine 19, 33, 34, 53 i 54).

7.4.15. Naselje Surin (55) i Surin, Dobanovci
(56)

Ove celine obuhvataju naselje Surin, privrednu zonu
Dobanovci - Surin, kompleks zelenila na prostoru
193
Jakovaki klju i Tvrdnjava i poljoprivredno zemljite
severno od autoputa do granice sa Batajnicom.

Najvei potencijal za razvoj ovih celina su privredna
zona Surin - Dobanovci kao i znatne neizgraene
povrine u samom naselju. Prioritet je razvoj
nedostajuih prateih i centralnih funkcija kao i
opremanje osnovnom infrastrukturom.


Naselje Surin

Naselje Surin pripada tipu vojvoanskih naselja sa
pravilnom ortogonalnom matricom, velikim blokovima
retke izgraenosti, ulicama iroke regulacije i
tradicionalnim centrom na raskru glavnih
saobraajnih pravaca.

Pored porodinog stanovanja prizemnih vojvoanskih
kua, na dubokim i irokim parcelama, zastupljeni su i
slobodno stojei stambeni objekti sa lokalima u
prizemlju. Na severoistonoj strani naselja, izgraena
je manja grupacija zgrada srednje spratnosti.

Surin ima limitirane mogunosti za rast, jer se granii
sa zonama vodoizvorita i aerodroma. Upravo zbog
toga osim zaokruivanja postojeih blokova
stanovanja, planirana je i transformacija postojeeg
tkiva i korienje neizgraenih prostora u unutranjosti
blokova, uz afirmaciju karaktera tradicionalnog tipa
izgradnje. Ova transformacija pored poveanja gustine
stanovanja podrazumeva i razvoj nestambenih,
prateih i centralnih, sadraja. Povrine spontano
nastalih stambenih blokova izmeu starog surinskog
puta i Tvrdnjave planirane su za transformaciju u
blokove prigradskog stanovanja, a prema pravilima za
stanovanje u prigradskim naseljima.

Planiran je razvoj prateih i centralnih funkcija u zoni
tradicionalnog centra, linearno uz Vojvoansku ulicu i
ulicu Brae Puhalovi i u okviru transformisanih
blokova.


Privredna zona Surin-Dobanovci

Surin - Dobanovci je privredna zona izmeu dva
naselja, neposredno uz obilazni autoput. Dobro je
povezana sa eleznicom. U neposrednoj je blizini
aerodroma, to je ini veoma povoljnom za razvoj
privrednih delatnosi a posebno za organizovanje
robno-transportnih delatnosti. Zona je pokrivena
regulacionim planom koji je prilagoen savremenim
potrebama i u saglasju je sa realnim potrebama. Ovo
je zona sa najboljim lokacijskim prednostima na
teritoriji Beograda. Prostorni kapaciteti ove lokacije za
sada nisu dovoljno iskorieni. U planiranom periodu
predvieno je proirenje ove zone kao i dodatno
opremanje komunalnom infrastrukturom. Zbog dobre
povezanosti na drumski i elezniki saobraaj, kao i
zbog blizine aerodroma, ova zona e se razvijati
prvenstveno kao robno-transportni i distributivni
centar. Povrina planirane zone je 272 ha.
RTC Surin

Surin RTC je nova lokacija koja se planira u zoni
ukrtanja autoputa Beograd-Zagreb i obilaznice i u
neposrednoj blizini surinskog aerodroma. Namenjena
je prvenstveno robno-transportnim delatnostima, kao
robno-transportni centar, zbog svoje dobre pozicije u
odnosu na drumski, elezniki i vazduni saobraaj.
Povrina zone koja se planira je 70 ha.

Zelenilo

Du obilaznice formiran je zeleni pojas kao deo prstena
u sistemu zelenih povrina grada koji ima i funkciju
zatite poljoprivrednih povrina u kontaktnoj zoni.


Trajna dobra Beograda

U okviru poljoprivrednih povrina evidentirana su etiri
arheoloka lokaliteta koja uivaju prethodnu zatitu.


Sport i rekreacija

Severno od naselja planiran je novi SRC "Surin", sa
polivalentnim sadrajima u skladu sa iskazanim
potrebama korisnika. Planiran je kao naseljski
sportsko-rekreativni centar sa javnim reimom
korienja. Povrina centra je 28,3 ha.


Saobraaj

Zapadnom granicom celine 54, od mosta na Savi,
izgraen je obilazni autoput (poluautoput - sa pola
kolovoznog profila). U ovoj zoni planirana je i veza
autoputskog pravaca za Juni Jadran (prikazana
koridorski) sa obilaznim autoputem koji se povezuju u
denivelisanom voru neposredno poto autoput pree
Savu. U koridoru za Juni Jadran, prema predlogu iz
novog prostornog plana, planirana je i eleznika
pruga koja se odvaja sa obilazne pruge i ide istim
koridorom kao i put. U postojeem jednokolosenom
koridoru obilazne eleznike pruge planirana je
izgradnja jo jednog koloseka, to se odnosi na sve
celine sremskog podruja kroz koje prolazi eleznika
pruga.

U celini 56 obilazni autoput se povezuje sa postojeim
autoputem odakle jedan krak ide na zapad, po trasi
postojeeg autoputa, prema hrvatskoj granici a drugi,
novoplanirani, nastavlja na sever, kroz podruje 56,
prema novom novosadskom uvodno-izvodnom pravcu.

7.4.16. Batajnica (57)

Ova celina obuhvata prigradsko naselje Batajnicu u
granicama svoje katastarske optine. To je samostalno
naselje vojvoanskog tipa, koje se nalazi na krajnjem
severozapadnom delu optine Zemun i teritorije grada
Beograda. Poslednjih dvadeset godina, od tipinog
ravniarskog sela sa preteno poljoprivrednim
194
stanovnitvom, postalo je naselje meovitog tipa i
viestruko uveanim brojem stanovnika. Ovaj rast
nije praen razvojem ostalih gradskih funkcija. Osnovni
planerski stav je formiranje Batajnice kao zaokruenog
prigradskog naselja, uz razvoj saobraajne mree i
uvanje poljoprivrednog zemljita.


Stambeno tkivo

Najvei deo naselja ine blokovi u okviru pravilne
ortogonalne mree sa irokim ulinim regulacijama
glavnih ulica i nasleenim stambenim objektima
vojvoanske kue, koji su delimino transformisani u
individualne kue sa predbatom. U junom delu
izgraeni su otvoreni blokovi kolektivne stambene
izgradnje, a zapadno od pruge i mestimino po obodu
su spontano nastali blokovi. Blokovi seoskog
stanovanja mogu se zadrati, uz organizaciju parcele
date pravilima GP. Parcele se mogu transformisati u
neki od tipova individualnog stanovanja, a preporuuju
se tipovi gradske kue panonskog tipa, koji odgovaraju
i postojeoj parcelaciji. Spontano nastali blokovi, po
utvrivanju javnog interesa, transformiu se u
individualno stanovanje. Stambena izgradnja je
uglavnom u okviru postojeeg funkcionalno
zaokruenog tkiva. Prilikom transformacije stambenog
tkiva i preparcelacije, preporuuje se zadravanje
parcela vee povrine sa viim standardom zelenih i
slobodnih povrina.


Centralne funkcije

Tradicionalni centar Batajnice formiran na raskru
ulica Svetislava Golubovia i Glavne, sa tradicionalnim
sadrajima - crkvom, kolom, administracijom,
potom, trgovinskim radnjama i pijacom se zadrava,
a planiran je razvoj centralnih funkcija uz blokove
glavne ulice. Nova koncentracija i kapacitet centralnih
sadraja je u zoni eleznike stanice i pristupnim
ulicama - Brae Ribar, Svetislava Golubovia i M.
Jugovia.


Privredna zona Batajnice

Privredna zona Batajnica je potpuno nova privredna
zona koja se planira neposredno uz trasu obilaznog
autoputa oko Beograda, na mestu ukljuivanja na put
za Novi Sad, kao i uz samu elezniku stanicu
Batajnica. Predstavlja idealno mesto za saobraajne
usluge, javna skladita i robno-transportni terminal.
Povrina planirane zone iznosi oko 58 ha.


Zelenilo i rekreacija

Nove zelene povrine planirane su kao zatitno zelenilo
uz autoput Beograd - Novi Sad, kao zatitno zelenilo
oko privradne zone Batajnica i kao linearni zeleni potez
du lesnog odseka prema Dunavu. Na samoj obali
Dunava predlae se izgradnja turistiko-rekreativnog
punkta sa marinom i SRC "Belarica" na obali Dunava,
uz ureenje sportskih terena i plae sa bazenom.
Povrina kompleksa je 0,8 ha.


Trajna dobra Beograda

U okviru celine Batajnica evidentirana su etiri
arheoloka lokaliteta koja uivaju prethodnu zatitu.


Saobraaj

U ovoj celini trasa novoplaniranog obilaznog autoputa
povezuje se sa postojeim autoputem za Novi Sad u
denivelisanom voru Batajnica. Iz ovog vora odvajaju
se i pravci prema Zemunu (Bulevar Mihaila Pupina) i
prema obilaznici Batajnice koja prati elezniku prugu
i, na severozapadu, po izlasku iz naselja vezuje se na
stari novosadski put. Juno od naselja, u prostoru koga
opasuju magistralni elezniki pravac Batajnica -
Zemun - Beograd, obilazna teretna pruga i
novoplanirana trasa autoputa, planirana je jedna od
lokoteretnih stanica. Radi boljeg opsluivanja ovog
podruja planirana je denivelisana veza pristupne
saobraajnice sa autoputem. Ova saobraajnica sa
june strane opasuje lokalitet privredne zone i
lokoteretne stanice, a na severozapadu se povezuje sa
starim novosadskim putem. Potrebno je bolje povezati
elezniki i automobilski saobraaj i obezbediti
denivelisanu saobraajnu vezu preko pruge.


Infrastruktura

Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija
B" do Ugrinovake ulice i dograditi sekundarnu
vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog
sistema sa "provizornim" isputanjem u Dunav.
Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne
kanalizacije sa postrojenjem za preiavanje
upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na
prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih
privrednih zona, kao i aktiviranje novih povrina,
uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem,
saglasno pravilima GP. Za potrebe batajnikog
kanalizacionog sistema, planiran je ureaj za
preiavanje otpadnih voda, severno od kompleksa
"13. maj". Kompleks ugaene deponije uz Batajniki
put, po sanaciji, planiran je za zelene povrine.













195
7.5. Rekapitulacija povrina po urbanistikim
celinama





Tabela 82:

Postojee namene povrina po urbanistikim celinama

R
e
d
n
i

b
r
o
j

N
a
z
i
v

u
r
b
a
n
i
s
t
i

k
e

c
e
l
i
n
e

P
o
v
r

i
-
n
a


S
t
a
n
o
v
a
n
j
e

C
e
n
t
r
i

J
a
v
n
i

o
b
j
e
k
t
i

i

k
o
m
p
l
e
k
s
i

P
r
i
v
r
e
-
d
a

Z
e
l
e
n
i
-
l
o

S
p
o
r
t

I
n
f
r
a
s
t
r
u
k
t
u
r
a

S
a
o
b
r
a

a
j

G
r
o
b
-

l
j
a

V
o
d
a

P
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
a

N
e
i
z
g
r
a

e
n
o

1
Varo u
ancu
336,79 72,24 14,54 17,4 6,35 69,6 5,94 7,21 63,2 0 77,4 0 2,91
2
Centar
Novog
Beograda
613,98
144,9
4
48,13 34,1 2,57 145 9,66 1,23 105 0 46,5 0 76,65
3
Centar
Zemuna
179,49 58,21 7,25 15,7 8,87 15,2 0,54 1,8 23 0 49 0 0
4
Terazije,
Slavija,
Svetosavs
ki plato
344,83
154,1
2
17,73 48,8 1,73 31,6 2,52 0,17 86,4 0 0 0 1,69
5
Luka
Beograd
282,27 12,81 24,46 17,6 113,3 0,15 4,07 0 46,4 2,5 56,7 0 4,23
6
Groblje,
Bulevar,
Neimar
326,85
181,5
6
15 12,6 0,85 7,48 1,64 10,7 66,3 31 0 0 0
7
Savski
amfitea-
tar,
Prokop
457,77 74,33 43,26 70,1 7,09 41,1 9,71 1,37 166 0 44,4 0 0
8
Prvobitni
Novi
Beograd
321,65
131,9
7
17,44 35,4 0 26,5 14,5 0,32 65,3 0 24,6 0 5,61
9
Veliko
ratno
ostrvo
343,15 0 0 0 0 190 0 0 0 0 154 0 0
10
Karabur-
ma, Ada
Huja
584,72 127,4 10,54 10,5 73,48 108 8,62 3,95 52,8 0 170 0 19,39
11 Zvezdara 318,56 84,67 13,52 41,2 3,33 118 18,9 11,5 27,6 0 0 0 0
12
Lion,
Juni
bulevar
121,54 76,01 3,55 10,2 0 1,39 3,69 0,21 26,4 0 0 0 0,03
13
Duano-
vac,
umice,
Konjarnik
512,63 284,8 32,7 38,8 15,64 25,7 16,8 3,05 82,6 0 0 0 12,67
14
Vodo-
vac
803,12
424,3
1
33,59 24,1 49,98 53 2,2 27,9 102 15 0 27,37 43,14
15 Banjica 507,08
125,5
6
6,11 71,9 3,52 219 33,9 1,16 45,2 0,5 0 0 0
16
Senjak,
Dedinje,
Topider
933,14 167,5 10,65 73,4 7,91 525 46,2 1,43 89,6 5,9 4,06 0 1,25
17 Rakovica 420,17
116,2
5
13,73 13,5 48,29 176 0,45 5,24 36,5 0 2,93 0 6,84
196
18
Banovo
Brdo
1499,6
581,1
1
33,34 171 27,16 91,6 30,5 16,9 161 1,4 8,19 339,11 37,9
19
Ada
Ciganlija
491,78 0 3,69 0 0 269 0 0 1,12 0 218 0 0
20
Posavski
deo
Novog
Beograda
966,39
232,0
5
81,1 31 138,3 76,7 8,45 31,4 134 0 129 0 104,3
21 Beanija 221,5 78,22 5,99 3,78 26,26 27,2 0 15,5 35,5 0 0 7,12 22
22
Gornji
Zemun
1150,5
487,7
6
35,11 100 68,93 109 23,9 4,01 161 4,8 133 11,78 10,4
23 Krnjaa 1406,6
326,2
1
16,11 5,34 8,75 404 3,94 1,87 51,4 0 257 330,17 1,93
24
Privredna
zona
Krnjaa
1415,8 65,62 3,1 3,87 116,3 514 1,51 0,59 32,4 0 416 248,06 15,04
25 Vinjica 1171,5 201,2 5,92 1,97 48,15 130 0 2,7 34,6 38 198 473,14 38,33
26 Mirijevo 921,96
212,6
8
3,19 7,54 0 65,7 2,72 1,14 0,8 51,2 0 555,72 17,42
27
Mali Mokri
Lug
650,66
229,4
2
10,96 2,42 2,85 27,9 0,87 1,14 36,9 4,9 0 326,98 6,32
28
Veliki
Mokri Lug
710,98
207,9
1
0,6 2,05 0 219 0 1,62 55,8 0 0 223,48 0
29
Kumo-
dra,
Jajinci
1627,5
488,9
3
5,7 17,2 10,48 629 3,08 1,98 61,9 2,6 0 379,98 26,58
30 Resnik 1615,2
311,7
1
11,76 11,5 16,65 287 0 15,7 54 3,4 3,78 878,15 21,65
31
Labudovo
brdo
693,58
241,2
4
23,69 11,4 37,55 103 1,74 0,63 60 1,2 2,43 156,11 54,99
32 eleznik 1.531,5
328,1
4
7,67 6,97 48,13 122 9,26 3,52 62,1 65 0 856,87 22,24
33
Veliki
Maki
1989,6 35,29 20,78 0,75 54,16 453 21,8 50,1 307 0 47,4 990,07 8,55
34
Dr Ivan
Ribar
1568,9
275,3
3
0,84 1,68 0 107 0 1,23 61,9 0 103 1015,3 2,42
35
Aerodrom
zona Auto
puta
2793,3
220,8
1
11,39 1,29 41,13 117 1,03 14,1 475 90 0 1767,5 54,95
36
Zona Auto
put,
Zemun
polje
1635,4
163,8
7
0 13,9 39,5 77,1 0 0,96 144 0 0 1190,4 5,73
37
Altina,
Kamendin
2130,2
304,1
2
17,21 66,6 276 36,6 1,82 0,62 106 0 148 1112,4 60,2
38 Crvenka 3077,3 62,9 0 0 0 909 0 0 45,1 0 407 1653,2 0
39 Bora 2655,1
679,2
1
11,34 4,69 9,07 20,4 3,03 1,02 102 30 18,4 1771,6 4,51
40 Ova 2510,1
116,2
3
0,32 0,59 0 11,7 0 0 54,6 0,7 18,3 2307,3 0,36
41
Privredna
zona
Panevak
i rit
2083,4
115,3
9
1,78 0 21,94 332 0 9,79 50,90 0 73,5 1478,5 0
42
Slanci,
Veliko
selo
2306,3
102,5
7
0 12,3 0 184 0 0 42,7 17 54 1892,9 0
43
Vina,
Ritopek
4029
408,8
6
1,66 56,8 3,33 227 0 52,3 55,4 1,7 556 2665,7 0
197
44
Kalueri-
ca
1866,3
721,0
4
3,74 4,41 20,4 359 2,75 10,8 90 2,5 0 641,5 9,84
45 Bole 1237,6
213,2
4
3,68 1,5 12,61 179 0 0 25,2 1 0 801,76 0
46 Zuce 1248,79
145,1
6
0 1,28 11,14 306 0 0 29,8 0,6 0 754,58 0
47
Rakovica
selo, Beli
potok,
Pinosava
2816,2
426,4
7
16,02 11,2 0 926 0 2,01 79,8 1,5 2,16 1349,6 1,06
48 Ruanj 1734,6
163,0
7
4,47 0,81 0 630 0 0 39,4 1,5 0 894,59 0,49
49 Sremica 2260,7
435,6
7
1,92 11 0 722 0,76 4,36 52,8 2,9 1,56 1025,3 2,94
50
Velika
Motani-
ca
1717,7
238,9
9
0,87 0,73 0 283 0,91 0 35,7 1,3 0 1156,2 0
51
Peani,
Umka
2430,3
266,0
3
5,69 4,11 22,44 219 0 0,55 61,6 3,1 102 1738,3 8,15
52
Ostruni-
ca
1233,7
181,1
6
0,75 8,6 3,8 220 0 0,12 59,1 1,3 45 713,61 0
53
Uzvodni
mali
Maki
701,07 13,58 1,71 0 19,12 48,1 1,14 0 65,4 0 110 431,3 10,4
54
Leva
obala
Save
2091,7 1,06 0 0 0 55,4 0 1,8 42 0 114 1877,6 0
55
Naselje
Surin
1852,8
406,8
3
2,82 3,52 97,47 46,2 387 0 74,7 3,6 37,7 7709,01 2,45
56
Surin,
Dobanovci
1812 6,17 0 0 4,88 35,7 0 0 76,7 0 10,6 1678 0
57 Batajnica 4337,4
639,7
2
0,86 5,57 65,81 32 0 19,6 168 5,8 229 3146 24,85
UKUPNO 77602 12572 668 1123 1595 11365 686 345 4424 345 4071 39657 750,4
PROCENAT 16,20 0,86 1,45 2,06 14,65 0,88 0,44 5,70 0,44 5,25 51,10 0,97

Tabela 83:

Planirane namene povrina po urbanistikim celinama

R
e
d
n
i

b
r
o
j

N
a
z
i
v

u
r
b
a
n
i
s
t
i

k
e

c
e
l
i
n
e

P
o
v
r

i
-
n
a

u
r
b
a
n
i
s
t
i

k
e

c
e
l
i
n
e

S
t
a
n
o
v
a
n
j
e

C
e
n
t
r
i

J
a
v
n
i

o
b
j
e
k
-
t
i

i

k
o
m
p
l
e
k
s
i

P
r
i
v
-

r
e
d
a

Z
e
l
e
n
i
l
o

S
p
o
r
t

I
n
f
r
a
s
t
r
u
k
t
u
r
a

S
a
o
b
r
a

a
j
n
e

p
o
v
r

i
n
e

G
r
o
-

b
l
j
a

V
o
d
e
-
n
e

p
o
v
r

i
n
e

P
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
a

N
a
m
e
n
a

k
o
j
a

e

s
e

n
a
k
n
a
d
n
o

d
e
f
i
n
i
s
a
t
i

1
Varo u
ancu
336,79 57,68 38,32 19,21 0,87 72,58 8,41 5,5 56,85 0 77,37 0 0
2
Centar
Novog
Beograda
613,98
110,7
9
134,1 50,04 0 136,05 8,67 4,38 123,5 0 46,48 0 0
3
Centar
Zemuna
179,49 54,48 14,77 17,01 1,53 15,4 0,69 0,91 25,75 0 48,95 0 0
4
Terazije,
Slavija,
Svetosav-
ski plato
344,83
130,4
4
42,63 47,3 0 32,97 2,52 0,17 88,8 0 0 0 0
198
5
Luka
Beograd
282,27 11,35 34,22 17,67 102,8 5,16 8,5 0 43,29 2,51 56,73 0 0
6
Groblje,
Bulevar,
Neimar
326,85
177,5
7
18,1 12,91 0 7,79 1,64 10,7 67,39 30,8 0 0 0
7
Savski
amfitea-
tar, Prokop
457,77 64,55 102,2 67,81 5,32 47,61 9,71 1,28 116,9 0 44,37 0 0
8
Prvobitni
Novi
Beograd
321,65
125,6
2
24,58 37,55 0 27,23 15,24 0,32 66,51 0 24,6 0 0
9
Veliko ratno
ostrvo
343,15 0 0 0 0 189,58 0 0 0 0 153,57 0 0
10
Karabur-
ma, Ada
Huja
584,72
119,2
2
71,94 10,56 53,95 70,24 8,62 3,95 83,75 0 162,49 0 0
11 Zvezdara 318,56 93,9 12,36 46,63 0,53 100,84 25,15 27,65 0 0 0 0 0
12
Lion, Juni
bulevar
121,54 75,75 2,51 10,23 0 1,39 4,5 0,21 26,95 0 0 0 0
13
Duano-
vac,
umice,
Konjarnik
512,63
267,5
9
60,82 31,31 13,68 25,47 13,73 4,17 95,86 0 0 0 0
14 Vodovac 803,12
389,5
2
56,74 34,97 72,82 77,7 6,61 30,1 103 15,2 0 16,5 0
15 Banjica 507,08
190,7
5
7,68 72,9 3,52 144,77 33,86 0,07 53,02 0,51 0 0 0
16
Senjak,
Dedinje,
Topider
933,14
154,1
7
24,06 80,86 7,3 503,22 53,36 3,74 96,46 5,91 4,06 0 0
17 Rakovica 420,17
166,6
1
17 18,74 44,86 114,1 9,82 5,53 4,58 0 2,93 0 0
18
Banovo
Brdo
1499,6
707,7
6
80,58 190,8 27,16 212,91 75,43 20,3 175,1 1,41 8,19 0 0
19
*)
Ada
Ciganlija
491,78 0 0 0 0 272,9 0 0 1,12 0 217,760 0
20
*)
Posavski
deo Novog
Beograda
966,39
218,4
6
169,5 59,81 103,2 66,76 23,87 32,3 137,3 0 128,940 26,2
21 Beanija 221,5 84,66 25,01 8,56 29,03 20,91 0 15,4 37,84 0,07 0 0 0
22
Gornji
Zemun
1150,5
475,4
7
50,83 111,6 63,54 94,52 22,39 12,7 181,2 4,79 133,44 0 0
23 Krnjaa 1406,6
420,8
7
65,98 6,82 0,98 485,72 64,58 1,87 58,06 0 301,4 0 0,3
24
Privredna
zona
Krnjaa
1415,8 33,77 73,15 4,1 458,6 326,03 1,51 27,3 59,11 0 431,96 0 0,3
25 Vinjica 1171,5
349,0
3
31,44 8,03 4,04 459,01 46,39 2,7 29,39 43,82 195,74 1,93 0
26 Mirijevo 921,96
233,3
2
14,586 27,11 25,24 313,23 7,41 8,13 69,37 4,66 0 219 0
27
Mali Mokri
Lug
650,66
244,1
7
60,81 32,9 20,06 82,95 0,87 2,11 37,51 4,879 0 164 0
28
Veliki Mokri
Lug
710,98
264,5
6
7,47 6,26 11,47 282,76 9,61 8,46 81,23 0 0 39,2 0
29
Kumodra,
Jajinci
1627,5
609,1
5
11,09 21,51 18,55 769,47 14,07 19,6 66,37 2,63 0 95,1 0
30 Resnik 1615,2
378,2
6
16,37 13,15 40,98 611,38 11,27 36 99,81 30 3,78 374 0
31
Labudovo
brdo
693,58
212,2
4
38,58 15,56 33,12 223,38 5,07 9,01 116,9 1,15 2,43 36,2 0
32 eleznik 1531,5
463,6
5
25,64 15,46 52,29 259,2 110,9 27,3 145,8 64,8 0 355 11,1
199
33 Veliki Maki 1989,6 9,92 1,92 3,12 8,53 1044,9 1,23 50,1 360,5 0 47,42 385 76,6
34
Dr Ivan
Ribar
1568,9 1470 11,73 1,75 0 350 27,19 1,23 53,4 0 102,79 748 125
35
Aerodrom
zona
Auto puta
2793,3
240,6
7
135,8 10,04 365,7 443,08 2,96 36,6 1062 158 0 317 21,7
36
Zona Auto
put,
Zemun
polje
1635,4
165,2
6
3,48 0,43 253 386,61 0 6,86 144,3 0 0 675 0
37
Altina,
Kamendin
2130,2
370,2
5
33,73 88,43 348,1 359,03 31,84 12,2 119 0 148,26 619 0
38 Crvenka 3077,3 3,96 0 0 0 943,08 0 0 50,94 0 501,67 1513 64,7
39 Bora 2655,1
978,9
6
32,42 8,43 51,69 154,1 27,08 0,99 140 29,5 18,41 1214 0
40 Ova 2510,1
250,0
7
0,86 7,92 0 158,72 15,82 0 110,9 0,74 18,32 1947 0
41
Privredna
zona
Panevaki
rit
2083,4 26,9 0 0 189,5 318,87 0 9,79 82,44 0 72,69 1302 80,7
42
Slanci,
Veliko selo
2306,3
233,1
4
5,8 18,92 55,1 632,75 1,66 133 23,25 32,5 53,89 1116 0
43
Vina,
Ritopek
4029
414,1
1
16,61 67,76 162,6 626,18 0,78 152 140 2,23 511,92 1845 90
44 Kaluerica 1866,3
838,0
9
74 20,77 56,93 481,99 22,44 11 97,14 14,6 0 249 0
45 Bole 1237,6
280,5
7
6,38 0,98 76,47 348,99 0 0 47,21 0,95 0 476 0
46 Zuce 1248,7
197,1
9
52,38 1,71 134,1 469 0 0 31,69 0,64 0 362 0
47
Rakovica
selo, Beli
potok,
Pinosava
2816,2
507,0
7
50,16 5,29 16,96 1623,9 0 9,66 159,4 1,46 2,16 440 0
48 Ruanj 1734,6
190,4
3
19,64 2,1 25,61 1009,5 0 17,5 36,18 1,45 0 432 0
49 Sremica 2260,7
475,5
3
13,48 24,26 18,87 1003,9 30,3 9,35 67,05 7,03 1,56 609 0
50
Velika
Motanica
1717,7
301,2
7
2,75 3,42 10,91 882,19 5,61 0 37,92 1,32 0 472 0
51
Peani,
Umka
2430,3
274,7
5
11,84 11,8 22,44 799,41 0 7,86 40,36 3,68 101,71 1156 0
52 Ostrunica 1233,7
234,3
6
1,22 9,03 0 430,03 0 0,12 53,67 1,28 45 453 6,33
53
Uzvodni
mali Maki
701,07 5,96 0,18 0 0 320,36 0 0 70,67 0 110,34 173 20,7
54
Leva obala
Save
2091,7 0 0 0 0 461,86 0 1,8 42,78 0 113,77 1451 20,7
55
Naselje
Surin
1852,8
433,1
7
3,06 3,95 267 153,75 415,8 0 133 5,93 37,74 385 14,4
56
Surin,
Dobanovci
1812 0 0 0 53,91 5438,68 0 0 133,3 0 10,57 1176 0
57 Batajnica 4337,4
677,8
7
7,15 10,61 211,7 515,85 0,8 16 278 15,3 228,8 2375 0
UKUPNO 77602 14142 1816 1398 3525 20410 1188 782 5928 489 4172,2 23194 559
PROCENAT 100,00 18,22 2,34 1,80 4,54 26,30 1,53 1,01 7,64 0,63 5,38 29,89 0,72


*) NAP. INTERMEXA - izmena 25/2005 nije integrisana u ovu tabelu. Videti tekst izmene

200
7.6. Prostorne zone i urbanistike celine u
kojima se primenjuju ista pravila graenja


7.6.1. Prostorne zone

Na teritoriji obuhvaenoj Generalnim planom
Beograda utvrene su etiri prostorne zone koje se
prstenasto ire od centra ka periferiji grada
(Centralna zona, Srednja zona, Spoljna zona i Rubna
zona). Ova podela izvrena je na osnovu irenja
grada od kontinualno izgraenog tkiva u centralnoj
zoni ka prigradskim naseljima po obodu grada ija je
tendencija pripajanje izgraenom gradskom tkivu.


7.6.2. Urbanistike celine

Radi primene i formiranja odgovarajuih pravila
graenja za svaku gradsku celinu sa karakteristinim
osobinama, odreeno je i 57 urbanistikih celina ije
su granice prikazane na kartama "1. Granice", "1.1.
Granice i podela podruja Generalnog plana", kao i
"17.1. Prostorne zone i urbanistike celine u kojima
se primenjuju ista pravila graenja". Brojevi i nazivi
ovih celina dati su u poglavlju teksta 3.5.
Urbanistike celine, razvrstavanje po zonama i u
karti 17.1, sa punim nazivima, tako da se u ovom
delu teksta ponovo navode samo brojevi po zonama.

U Centralnoj zoni se nalaze urbanistike celine od 1-
9 (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), u Srednjoj zoni od 10-22
(10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22),
u Spoljnoj zoni od 23-37 (23, 24, 25, 26, 27, 28, 29,
30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37) i u Rubnoj zoni od
38-57 (38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48,
49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57).


7.6.3. Pravila graenja po prostornim
jedinicama

Unutar svake od prikazanih urbanistikih celina,
prostor grada je dalje podeljen na blokove ili delove
blokova sa planski odreenom namenom (datom
legendom na odgovarajuoj karti) za koje se
primenjuju pravila ureenja data u tabelama za
svaku konkretno odreenu namenu (u poglavljima
4.2 do 4.12.), i pravila graenja data u poglavlju 11.
Pravila za graenje i obnovu.

Prostorne celine sa planski odreenom namenom za
koje se primenjuju ista pravila graenja su celine,
blokovi i delovi blokova u tekstu i legendom
grafikim prilozima plana, oznaeni na sledei nain:

1. Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima
(Pravila u poglavlju 4.3.6. i 11, karta 11)

2. Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima
(Pravila u poglavlju 4.3.7. i 11, karta 11)

3. Individualno stanovanje (Pravila u poglavlju
4.3.8. i 11, karta 11)

4. Stanovanje u meovitim gradskim blokovima
(Pravila u poglavlju 4.3.9. i 11, karta 11)

5. Stanovanje u prigradskim naseljima (Pravila u
poglavlju 4.3.10. i 11, karta 11)

6. Stanovanje na novim lokacijama sa
kompleksnom stambenom izgradnjom (Pravila
prema tipu stanovanja u poglavljima 4.3.6-
4.3.10. i 11, karta 11)

7. Socijalno i pristupano stanovanje (Pravila u
poglavlju 4.3.12. i 11, karta 11)

8. Proizvodni pogoni (Pravila u poglavlju 4.4.7. i
11, karta 12)

9. Industrijske zone (Pravila u poglavlju 4.4.8. i 11,
karta 12)

10. Privredne zone (Pravila u poglavlju 4.4.9. i 11,
karta 12)

11. Centralna zona i Glavni gradski centar (Pravila
u poglavlju 4.5.6, 4.5.14. i 11, karta 13)

12. Centri gradskih potcelina (Pravila u poglavlju
4.5.7, 4.5.14. i 11, karta 13)

13. Poslovno-trgovake ulice (Pravila u poglavlju
4.5.8, 4.5.14. i 11, karta 13)

14. Zona ulaznih pravaca u grad (Pravila u
poglavlju 4.5.9, 4.5.14. i 11, karta 13)

15. Posebni poslovni kompleksi (Pravila u poglavlju
4.5.10, 4.5.14. i 11, karta 13)

16. Deje ustanove (Pravila u poglavlju 4.6.5. i 11,
karta 14)

17. Osnovne kole (Pravila u poglavlju 4.6.6. i 11,
karta 14)

18. Oblast obrazovanja-standardni nivo (Pravila u
poglavlju 4.6.7. i 11, karta 14)

19. Ustanove primarne medicinske zatite (Pravila
u poglavlju 4.6.8. i 11, karta 14)

20. Specijalizovana zdravstvena zatita (Pravila u
poglavlju 4.6.10. i 11, karta 14)

21. Specijalizovani centri (Pravila u poglavlju
4.6.11. i 11, karta 14)

22. Ambasade (Pravila u poglavlju 4.6.12. i 11,
karta 14)

201
23. Verski objekti i njihovi centri (Pravila u
poglavlju 4.6.13. i 11, karta 14)

24. Kultura (Pravila u poglavlju 4.6.13. i 11, karta
14)

25. Sportski objekti i kompleksi (Pravila u poglavlju
4.7. i 11, karta 15)

26. Sportsko-rekreativne zone (Pravila u poglavlju
4.7. i 11, karta 15)

27. Zelene povrine (Pravila u poglavlju 4.8. i 11,
karta 16)

28. Groblja (Pravila u poglavlju 4.8.12, karta 16)

29. Posebni zeleni kompleksi (Pravila u poglavlju
4.8.13. i 11, karta 16)

30. Komunalni vrsti otpad (Pravila u poglavlju
4.8.15, karta 2)

31. Poljoprivredne povrine (Pravila u poglavlju
4.9, karta 2)

32. Vodne povrine i objekti (Pravila u poglavlju
4.10, karta 2)

7.6.4. Primena pravila graenja

Za prikazane celine u navedenim kartama, koje su
definisane u navedenim poglavljima, a za podruja
za koja ne postoji plan detaljnije razrade primenjuju
se neposredno vrednosti numerikih parametara i
geometrijska i kvalitativna pravila kako su data ovim
generalnim planom u poglavlju "Pravila graenja".

Dalja razrada pravila graenja predviena je za
svaku konkretnu urbanistiku celinu (odreenu
brojem, nazivom i granicama ovog plana),
postupkom kontinualnog planiranja.

Ova pravila se po urbanistikim celinama ureuju i
kroz razradu Generalnog plana planovima generalne
i detaljne regulacije.

Procedura i postupak razrade i donoenja pravila
graenja po urbanistikim celinama definisani su u
poglavlju 12. "Prelazne i zavrne odredbe" ovog
plana.


8. TROKOVI I IZVORI FINANSIRANJA
PLANIRANE IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE

Ovaj deo se, prvenstveno, odnosi na ulaganja u one
objekte suprastrukture i infrastrukture koji su
predmet planiranja GP, kao i one koji su od
posebnog interesa za grad - u koje grad delom ulae
sredstva ili se bavi njihovim finansiranjem. S
obzirom da metodologija statistikog praenja,
ukljuujui i investiciona sredstva i metodologija
izrade GP nisu u potpunosti uporedive, nije mogue
direktno uporeivanje planiranih investicionih
sredstava i trokova izgradnje u prostoru. Sagledane
su mogunosti finansiranja planirane izgradnje i
krupnih rekonstrukcionih zahvata, koje treba shvatiti
kao okvir za realizaciju planiranog.

Investicione aktivnosti na podruju Generalnog plana
odvijae se u granicama koje su odreene
predvienim demografskim i ekonomskim
kretanjima. Polazei od pretpostavljenog rasta
drutvenog proizvoda i uea investicionih
sredstava u drutvenom proizvodu od oko 20%
proseno za period od dvadeset godina, procenjeno
je da e od 2002. do 2021. god. bruto investicije u
neprivredi iznositi oko 7,5 mlrd evra i da bi u
saobraajnu i komunalnu infrastrukturu, prema
tempu prethodnih ulaganja, moglo biti izdvojeno oko
4,1 mlrd. evra. Pored planiranih aktivnosti koje treba
da obezbede ouvanje i unapreenje kvaliteta
ukupnog ivota u gradu, utvrene su i rezervne
lokacije koje bi se aktivirale u sluaju potrebe, pa za
njih nisu vrena sagledavanja potencijalnih trokova
realizacije.

Za planirane akcije u suprastrukturu i infrastrukturu,
koje obuhvataju najznaajnije i najkrupnije
intervencije, bilo bi potrebno izdvojiti oko 10,5 mlrd.
evra, a ukljuujui velike projekte oko 11,5 mlrd
evra. Izgradnja planiranih saobraajnih i
infrastrukturnih sistema zahtevala bi ulaganje od oko
5,5 mlrd. EUR, to je vie u odnosu na procenjene
mogunosti (4,1 mlrd. evra), tako da bi za njihovu
realizaciju bilo neophodno angaovanje dopunskih,
pre svega, inostranih sredstava.

U sledeoj tabeli izvrena je rekapitulacija trokova
planirane izgradnje po pojedinim sektorima i
projektima.


Tabela 88:

Trokovi realizacije
mlrd. evra
Sektori 2001-2021.
Stanovanje 2.600
Gradski centri 1.300
Privredne zone 1.200
Objekti drutvenog standarda 500
Sport i rekreacija 350
Gradsko zelenilo 10
Saobraaj 2.500
Infrastruktura 2.950
UKUPNO 11.500

Trokovi izgradnje planiranih kapaciteta oslonjeni su
na sledee:

- vrednost objekata suprastrukture raunata je bez
trokova komunalnog opremanja (poto su oni
sadrani u cenama tih objekata);
202

- vrednost izgradnje korisne povrine u zgradama
(poslovni prostor i stanovi) obraunata je na
bazi odgovarajuih jedininih cena;

- trokovi izgradnje komunalne i saobraajne
infrastrukture dobijeni su u saradnji sa domaim
i stranim institucijama ili iz relevantnih studija i
drugih dokumenata;

- vrednost pojedinih specifinih objekata, kao to
su vei sportski i dr. objekti zasnovane su na
uporedivoj projektnoj dokumentaciji, kao i uz
saradnju sa odgovarajuim institucijama.

Stanje kapaciteta beogradske privrede i neprivrede,
kako osnovnih sredstava tako i opreme, upuuje na
mogui redosled poteza buduih investicionih
aktivnosti. Oigledna je potreba da se u oblastima u
kojima je dolo do saturacije u prostoru, kao i u
oblastima u kojima su fiksni fondovi veoma ruinirani
i gde je znaajno uee opreme, naroito zastarele i
otpisane, panja prvenstveno usmeri na revitalizaciju
objekata i modernizaciju opreme. Izgradnja novih
kapaciteta realizovae se u oblastima koje su
deficitarne ili su se pojavile nove potrebe.

Ostvarivanje planiranog u oblasti investicija zavisie,
prvenstveno, od uslova privreivanja. Njihovo
stabilizovanje, uz ostalo, omoguie ulazak stranog
kapitala i aktiviranje domaih potencijala, tako da bi
realizacija planiranih aktivnosti u prostoru bila u
domenu realnog, a bila bi mogua i znatno vea
zainteresovanost ulagaa ne samo za komercijalne i
proizvodne delatnosti, ve i za kapitalne projekte u
oblasti saobraaja i komunalnih sistema. Meutim,
mogue je i odstupanje od planskih zamisli na tetu
njihove realizacije s obzirom na to da, posmatrano
na dugi rok, moe da doe do izmene prioriteta i
redosleda njihovog zadovoljavanja, kao i do
pomeranja dinamike realizacije nekih od planiranih
investicija zbog neophodnosti da se prvo izvri
znaajnija rekonstrukcija pojedinih kapaciteta, ili
izvre promene u postojeim sistemima koje
uzrokuju savremena tehnoloka reenja i sl. U
dosadanjem periodu, za odreene vee projekte,
kao to su ulazak novih mobilnih operatora,
izgradnja luksuznijeg poslovnog i hotelskog prostora,
kao i za pojedine oblike saobraajnih i komunalnih
objekata, interesovanje su ispoljile neke inostrane i
domae kompanije, to daje podrku veoj
ostvarivosti ovog plana.

Za finansiranje planiranih investicija dominantni
izvori su: sopstvena sredstva, budeti, domai i
inostrani krediti, municipalni zajmovi i direktna
ulaganja stranih investitora ukljuujui i davanje
koncesija, BOT aranmane i time sharing. Na
poetku planskog perioda neophodno je
obezbeivanje donatorskih sredstva. Pored ovih, u
periodu tranzicije mogua je i primena nekih od
ranije korienih oblika ulaganja, a naroito
dovoenje na neophodni nivo namenski koncipiranog
izvora; naknade za korienje graevinskog zemljita
i sredstva prikupljena za sanaciju neplanske
izgradnje putem akcije legalizacije.






9. UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA
ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH I
DRUGIH VEIH NEPOGODA I OPASNOSTI U
MIRU I RATU


9.1. zatita od elementarnih nepogoda i drugih
veih opasnosti

Prostor koji je obuhvaen Generalnim planom grada
izloen je opasnostima od elementarnih i drugih
veih nepogoda. Podruje Beograda spada u red
srednje zone seizmike ugroenosti. Konstantno je
izloeno tetnom dejstvu od poplava. Na teritoriji
grada postoje lokacije sa aktivnim klizitima, kao i
industrijska postrojenja u kojima moe doi do udesa
irih razmera.

Stepen ugroenosti nije izuzetno veliki ali je dovoljan
da moe izazvati znatne posledice, ugroziti zdravlje i
ivote ljudi i prouzrokovati tetu veeg obima na
materijalnim dobrima i u prirodnoj sredini.

U Generalnom planu Beograda definisane su zone sa
ogranienjima za izgradnju i korienje, nastale kao
posledica pojave prirodnih nepogoda ili veih
industrijskih udesa. Izvrena je identifikacija terena
sa odreenim stepenom ogranienja, odnosno
definisani su prostori koji su nepovoljni za izgradnju i
korienje, na osnovu:

- inenjersko-geolokih uslova i pogodnosti terena
za izgradnju (klizita i nestabilne padine),

- hidrolokih odlika terena (prostori ugroeni
poplavama),

- mikroseizmike ugroenosti terena (ugroenost
od zemljotresa) i

- modelovanja uticaja visokorizinih objekata na
okolinu (industrijski udesi).

Na osnovu navedenih parametara uraena je
sektorska karta ugroenosti podruja GP Beograda
pojavom elementarnih i drugih veih nepogoda, ime
je dobijena osnova za definisanje mera i planova
zatite.






203
9.1.1. Mere zatite

S obzirom na znaaj i funkciju prostora zatita
Beograda od ugroenosti elementarnim nepogodama
mora biti najvieg, prvog ranga.

Mere zatite od elementarnih nepogoda obuhvataju
preventivne mere kojima se spreavaju nepogode ili
ublaava njihovo dejstvo, mere koje se
podrazumevaju u sluaju neposredne opasnosti od
elementarne nepogode, mere zatite kada nastupe
nepogode, kao i mere ublaavanja i otklanjanja
neposrednih posledica nastalih dejstvom nepogoda ili
udesa.


9.1.2. Poplave

Potencijalno ugroeni tereni su delovi priobalja Save
i Dunava, kao i neposredne doline manjih vodotoka
na teritoriji grada. Izgradnja obaloutvrda i
rekonstrukcija nasipa du Save i Dunava i
regulisanje manjih vodotoka uraeno je parcijalno i
neujednaeno pa ne moe pruiti dovoljan stepen
sigurnosti zatite gradskog podruja od poplava.

Imajui u vidu postojee stanje izgraenosti nasipa i
obaloutvrda i stepen ureenja priobalnih povrina, za
Beograd je od vitalnog znaaja da uskladi
vodoprivrednu problematiku sa razvojem ostalih
aktivnosti grada. Zatita podruja Beograda od
poplava, prema VOS, predstavlja prvi prioritet za
republiku, s obzirom na znaaj i vrednost branjenog
podruja.

Za potrebe plana izvreno je zoniranje terena sa
aspekta ugroenosti od poplava. Kao izrazito
nepovoljni tereni izdvojeni su plavljeni delovi
aluvijalnih ravni. Nepovoljni tereni obuhvataju uzane
proluvijalne ravni i izvorine elenke, delove
aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv, kao i mrtvaje,
bare i starae. U okviru plana izdvojena su podruja
koja su branjena od poplava i koja usled toga imaju
neke posebne reime korienja.

Na terenima ispod kote 72 mnv neophodna je
priprema ireg prostora u vidu preduzimanja sloenih
hidrotehnikih melioracija i regulisanja terena do
kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom
drenanog sistema i dr.). Ovakvi tereni se, nakon
preduzimanja ovih mera, mogu staviti u funkciju za
izgradnju objekata i aktivno korienje.

Mogu se izdvojiti sledei prioriteti:

- izvriti rekonstrukciju (nadvienje) zidova kejova
u zoni Beograda;

- rekonstrukcija obaloutvrde jedinstvenog stepena
zatite za teritoriju Novog Beograda i Zemuna;

- na levoj obali Save neophodno je rekonstruisati
nasip od ua do Bloka 70a;

- rekonstruisati delove nasipa na desnoj obali Save,
od ua do uzvodne pregrade na Adi Ciganliji i
deonice kod Ostrunice i Umke;

- izvriti rekonstrukciju nasipa krajnjeg nizvodnog
dela Topiderske reke;

- potreba za rekonstrukcijom i izgradnjom
obaloutvrda i kejova postoji u zoni Velikoselskog
rita, na Adi Huji kao i uzvodno od restorana
"aran";

Nasipe na Savi i Dunavu neophodno je rekonstruisati
jer radovi u gornjem slivu Save na objektima
retenzija i akumulacija nisu uraeni u planski
predvienom obimu pa potencijalna opasnost od
poplava postoji.

Kod manjih unutranjih vodotoka predviena je
izgradnja malih akumulacija, retenzija i regulacija
renih korita u cilju obezbeivanja stanovnitva i
materijalnih dobara.

9.1.3. Klizita

Na bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, koja je
uraena za potrebe Generalnog plana, u gradu
postoje lokacije sa aktivnim i umirenim klizitima,
nestabilni tereni, kao i prostori koji su napadnuti
erozijom i odronom tla. Klizita predstavljaju najvei
ograniavajui faktor za korienje prostora.

U okviru Generalnog plana izvrena je kategorizacija
terena pri emu e mere zatite biti definisane samo
za apsolutno nepovoljne terene i nepovoljne terene
jer postoje ogranienja sa aspekta korienja i
izgradnje.

Apsolutno nepovoljni tereni. Ugroenost klizitima je
razliita u zavisnosti od njihovog tipa, prirodnih
uslova i antropogenih pritisaka kojima su izloena.
Aktivnih klizita ima na nekoliko lokacija na prostoru
juno od Save i Dunava, pri emu su ovi tereni
oznaeni kao apsolutno nepovoljni. Prostore sa
pojavom aktivnih klizita prvenstveno treba nameniti
za zelene povrine uz primenu odreenih sanacionih
mera. Izgradnja na ovim terenima nije mogua ni
nakon preduzimanja odgovarajuih mera.

Nepovoljni tereni. Ova kategorija obuhvata prostore
sa potencijalno nestabilnim padinama, terene na
kojima se javljaju umirena klizita i lesne odseke sa
pojavom odrona i proloma tla. Inenjersko-geoloke
karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su
ograniavajui faktor. Korienje ovih terena za
izgradnju zahteva prethodnu pripremu terena i
preduzimanje adekvatnih sanacionih, meliorativnih i
drugih mera (regulisanje vodotokova, geotehnike
mere,...) u smislu poboljanja padina i obezbeenja
objekata na njima.

204
Za ureenje bujinih tokova u cilju zatite od erozija
neophodna je primena odgovarajuih tehnikih i
biotehnikih radova koji se moraju sprovoditi u
koritima odnosno slivovima, bujinih tokova.


9.1.4. Zemljotresi

Teritorija Beograda spada u zone srednje zone
seizmike ugroenosti. Lei na umereno trusnom
podruju na kome katastrofalnih potresa nije bilo, ali
se, isto tako, ne iskljuuje mogunost jaih udara.
Mogu se predvideti potresi iji bi maksimalni
intenzitet iznosio 7 MSK i malom verovatnoom 8
MSK skale.

Osnovna mera zatite od zemljotresa predstavlja
primena principa aseizmikog projektovanja objekata
odnosno primena sigurnosnih standarda i tehnikih
propisa o gradnji na seizmikim podrujima.
Urbanistike mere zatite, kojima se neposredno
utie na smanjenje povredljivosti teritorije, ugraene
su u plansko reenje.

S obzirom na to da se radi o podruju gustog
urbanog tkiva, veoma je vano definisati sve
bezbedne povrine na slobodnom prostoru (parkovi,
trgovi, igralita) koje bi u sluaju zemljotresa
predstavljale bezbedne zone za evakuaciju,
sklanjanje i zbrinjavanje stanovnitva.

Plan zatite mora da sadri procenu mogue
ugroenosti, rukovoenje zatitom, nain transporta
i evakuacije ugroenih kao i ostale aktivnosti koje se
preduzimaju u takvim situacijama.


9.1.5. Industrijski udesi

Teritorija grada Beograda, sa aspekta moguih
posledica od industrijskih udesa, predstavlja veliku
povredivu zonu. U Beogradu postoje rizina
postrojenja ("Jugopetrol"-ukarica, "Duga",
"Tehnogas", NIS-Rafinerija ulja "Beograd" i dr.), u
kojima se koriste ili skladite znatne koliine opasnih
materija, usled ega moe doi do hemijskih udesa
irih razmera. Mnoge gradske ulice su tranzitne
saobraajnice koje se koriste za prevoz velikih
koliina opasnih i tetnih materija zbog ega je rizik
od nastanka udesa povean.

Kao nepovoljni tereni za izgradnju i stanovanje mogu
se oznaiti: neposredna okolina lokacija
visokorizinih industrija, koridori prevoza opasnih i
tetnih materija, kao i delovi terena zagaenih
izuzetno opasnim toksinim materijama (ranirna
stanica Maki- izlivanje nafte; TS Beanijska kosa -
piralen).

Uspeno otklanjanje opasnosti sa kojima bi mogao
da se sretne Beograd nemogue je sprovesti bez
dobro organizovanog, opremljenog i osposobljenog
sistema zatite i spasavanja, efikasnog odgovora na
udes i prostorno planerskih i urbanistikih mera pri
zoniranju naselja i projektovanju infrastrukture.

Interventne mere zatite obuhvataju sve potrebne
aktivnosti koje e ograniiti i smanjiti zagaenje i
verovatnou nastanka udesa, odnosno omoguiti, u
dugoronom periodu, izmetanje postojeih
visokorizinih postrojenja sa sadanjih lokacija
("Jugopetrol"-ukarica, "Duga").

Preventivne mere zatite obuhvataju aktivnosti koje
je potrebno sprovesti u industrijskim postrojenjima i
na koridorima prevoza opasnih materija u cilju
smanjenja mogunosti nastanka udesa i moguih
posledica. Zatita se mora zasnivati i na
obezbeivanju odgovarajueg stepena sigurnosti na
samim objektima.

Urbanistike mere zatite se sastoje u adekvatnom
zoniranju grada, formiranju zatitnih pojaseva
izmeu industrije i zona stanovanja. Potrebno je
formirati zatitne zone oko opasnih objekata tamo
gde one ne postoje. U narednom periodu, potrebno
je voditi rauna i insistirati na poveanju zatitnih
rastojanja izmeu rizinih industrijskih postrojenja i
stambenih naselja, pri emu namena zemljita u
zonama zatite mora biti pod strogom kontrolom. U
zatitnim zonama se ne preporuuje izgradnja
objekata bilo koje namene.

Obavezati industrijska postrojenja da moraju izraditi
unutranji plan intervencija (uz saradnju sa
zaposlenima) koji sadri mere koje e se preduzeti u
datim objektima u sluaju vee nesree i na osnovu
toga izraditi spoljanje planove intervencija (uz
uee javnosti) sa merama i aktivnostima koje e
se preduzeti izvan industrijskih kompleksa.

9.2. Zatita od interesa za odbranu zemlje

Obezbeenje razvoja grada u mirnodopskim
uslovima i usklaivanje svih prostornih elemenata
razvoja sa potrebama odbrane predstavlja
prvenstveno usaglaavanje prividno divergentnih
interesa i ciljeva prostornog razvoja "civilnog" i
"vojnog" segmenta. Bitan kriterijum za ureenje
prostora za potrebe odbrane i zatite je obaveza
usklaivanja principa ureenja prostora sa stanovita
optimalnog mirnodopskog razvoja sa principom
ureenja prostora za obezbeenje efikasne odbrane i
zatite.

Odbrambeni sistem obuhvata i civilnu i vojnu
komponentu na podruju GP i direktno utie na
prostorno ureenje teritorije, kako rasporedom
vojnih postrojenja, formacijskih sastava i sl., tako i
rasporedom objekata i kompleksa od znaaja za
odbranu zemlje (industrijski, energetski i objekti
robnih rezervi, brane, saobraajni objekti i sl.) koji
se prilagoavaju potrebama odbrane. Mere zatite,
od interesa za odbranu zemlje, treba da budu
ugraene u svim prostornim reenjima (namena
povrina, tehnika reenja u infrastrukturi, mrea
205
objekata drutvenog standarda, raspored slobodnih i
zelenih povrina i dr.), kao preventivne mere koje
utiu na smanjenje povredivosti pojedinih objekata,
kompleksa i prostora uopte na teritoriji plana u
posebnim situacijama, a zasnivae se na disperziji,
decentralizaciji i zoniranju odgovarajuih elemenata
svakog od sektora razvoja.

Zatita stanovnitva i materijalnih dobara, zatitna
tehnika i odgovarajue potrebe vojske su obavezna
tema GP. Utvrena je obaveza izrade priloga sa
merama zatite za sva planska dokumenta pri
sprovoenju GP, kako bi bila obezbeena mogunost
za realizaciju mera zatite i spasavanja ljudi i
materijalnih dobara od ratnih razaranja,
elementarnih i drugih veih nesrea u miru i ratu.

Kompleksi i objekti oruanih snaga integrisani su u
prostor grada i teritorije GP, a ine poseban prostorni
sistem, koji je podloan promenama, uslovljen
razvojem i promenama u drutvu.

Kada se radi o razmatranju i utvrivanju
neperspektivnih kompleksa i objekata oruanih
snaga koji se po karakteru i nameni uklapaju u
urbani i drugi okolni prostor, usklaivanje sa
urbanistikim planovima se vri kao sa ostalim
gradskim sadrajima. Kada se radi o perspektivnim
kompleksima neophodno je obezbediti uslove za
njihovo funkcionisanje i korienje.

Radi smanjenja povredivosti od poara obavezno je
obezbeenje vatropregradnih povrina kao
integralnog dela urbane strukture grada, uz
korienje vodotoka, ulinih i naseljskih
saobraajnica, slobodnih, rekreativnih i komunalnih
povrina, za ve pomenute, vatropregradne
povrine.

Ukupne mere zatite od elementarnih i drugih veih
opasnosti i ureenje prostora od interesa za odbranu
zemlje, koje po svom sadraju, planskim reenjima,
smernicama i objanjenjima predstavljaju sastavni
deo GP, priloene su u posebnom elaboratu sa
merama zatite.


10. PRVA FAZA SPROVOENJA GENERALNOG
PLANA


Pod prvom fazom sprovoenja Generalnog plana
podrazumeva se period od poetnih pet godina
ureenja i razvoja gradske teritorije, poevi od
godine donoenja plana. U tekstu plana taj period je
oznaen i kao period 2001-2006. ali je merodavno
njegovo petogodinje trajanje u okviru koga treba da
se realizuju planirani uslovi i akcije.

Prva faza sprovoenja karakteristina je po tri
osnovna skupa zadataka:

- realizaciji oroenih obaveza po Zakonu o
planiranju i graenju (koja e biti obraena u
delu 12. "Prelazne i zavrne odredbe"),

- organizaciji novih instrumenata za kvalitetno
sprovoenje plana (posebno u vanim gradskim
prostorima) i

- realizaciji planiranih prioritetnih delova gradskog
sistema javnih povrina i infrastruktura kao
preduslova za opti brzi razvoj u narednom
periodu.

Strategija sprovoenja Generalnog plana zavisi u
velikoj meri od pravovremenog i kvalitetnog
donoenja:

- petogodinjeg programa razvoja grada i

- izrade godinjih programa razvoja i ureenja, koji
u programskom i dinamikom smislu treba da
budu sadrajna nadgradnja i ovog plana.


10.1. Priprema sprovoenja Generalnog plana
za vanije gradske prostore

Generalni plan Beograda e se sprovoditi svim
zakonom i propisima predvienim adekvatnim
instrumentima a u prvih pet godina sprovoenja
treba postii da:

- istava teritorija graevinskog rejona bude
obuhvaena i povezana planovima generalne
regulacije,

- svi kompleksi i koridori primarne tehnike i
saobraajne infrastrukture budu obuhvaeni
planovima generalne regulacije, odnosno planovima
detaljne regulacije ako je to svrsishodnije. Po
pravilu, ovim planovima treba da prethodi
odgovarajui generalni projekat sa potrebnim
prethodnim studijama,

- znaajni gradski prostori i veliki kompleksi u kojima
kvalitetna regulacija nije uspostavljena budu
definisani planovima detaljne regulacije,

- prostori za koje e se namena zemljita odrediti
nakon usklaivanja postojeih namena sa posebnim
propisima dobiju prioritetan tretman u pripremi
neophodnih studija i odluka,

- aktivnosti za pripremu posebnih instrumenata
sprovoenja Generalnog plana za vanije gradske
prostore budu neprekidne i intenzivne.


10.1.1. Izrada koncepta urbanistikog reenja
kao osnove za izradu plana detaljne regulacije
Konceptom urbanistikog reenja blie se definiu
postavke GP koje se odnose na odreeni prostor i to
na nivou prostorno-programskog usmerenja za dalju
206
izradu plana detaljne regulacije ili urbanistikog
plana.

Koncept urbanistikog reenja, kao osnov ili prva
faza izrade regulacionog plana obavezno se radi za
znaajne gradske prostore, uline poteze i vee
prostorne celine, kako bi se na osnovu verifikovanog
prostorno-programskog reenja pristupilo detaljnijoj
urbanistikoj razradi.


10.1.2. Javne strune provere

Priprema za izradu jednog dela regulacionih i drugih
detaljnijih planova su razliite javne strune provere
za prostore koji su se afirmisali kao znaajni za
odreivanje urbanog lika Beograda.

Strune provere mogu da budu razliite po svojoj
formi i da obuhvataju sve profesionalno priznate
akcije kao to su konkursi, studije, radionice, struni
tematski skupovi i sl.

Javna struna provera podrazumeva javno
objavljivanje rezultata, u skladu sa prirodom
provere. Rezultat strune provere se moe
realizovati ugraivanjem u plan detaljne regulacije,
urbanistiki projekat ili drugi planski dokument kojim
se sprovodi GP.

Plan detaljne regulacije, urbanistiki projekat, ili
drugi planski dokument koji koristi rezultate javnih
provera kao pripremnu fazu, prilikom ugraivanja
rezultata u planski dokument treba da ih uskladi sa
osnovnim reenjima GP, naroito u pogledu namene
povrina i trajnih dobara Beograda. Ako se
primenjuje izuzetna mogunost da se izgradnja i
unapreenje ustanova od najvieg znaaja za razvoj
kulture u Beogradu i Srbiji organizuje na povrinama
drugih namena, posebno na zelenim povrinama -
obavezno je primeniti najpogodniji postupak javne
strune provere.


Konkursi

Generalnim planom predviaju se svi tipovi konkursa
koje priznaju profesionalna udruenja SCG, kao i
meunarodne asocijacije.

Po pravilu je potrebno sprovoenje konkursa za
sledee prostore: leva i desna obala Save u delu
Savskog amfiteatra, Staro sajmite, Ada Huja,
Slavija, Trg republike, Terazijska terasa sa zonom
Zelenog venca, novo ostrvo "aplja", Blok 16 (Ue),
Blok 26 sa potezom do Jurija Gagarina, most na Adi,
Beanijska kosa - Toin bunar, Crveni krst,
Autokomanda. Kao pripremu za detaljniju plansku
razradu treba sprovesti konkurse za velike nova
stambene celine, planirane na neizgraenim
prostorima, kao to su Jezerska i Savska terasa,
Vinjica, "Trudbenik" i druge vee od 50 ha. Za
komplekse znaajne za istoriju industrije, planirane
za transformaciju u druge namene, kao to je
"eerana" na ukarici i drugi slini primeri,
obavezno je potrebno sprovesti konkurs.

I za druge znaajne graditeljske poduhvate na
teritoriji generalnog plana preporuuju se, takoe,
urbanistiko-arhitektonski konkursi. Za lokacije
lokalnog karaktera, date su preporuke za konkurse u
delu GP 7". Prostorne zone i urbanistike celine".

Konkursi se mogu predvideti i u planu detaljne
regulacije, kao priprema izrade tehnike
dokumentacije za pojedine lokacije u okviru granica
plana. Regulacionim planom obavezno treba
predvideti sprovoenje konkursa za objekte u
prostoru koji su svojim poloajem i visinom, prema
reenju plana, izraziti reper u prostoru. Takoe, za
prostor Kosanievog venca, Karaoreve ulice,
pristanita na Savi, potez Manje - Slavija -
Vraarski plato, Bulevar kralja Aleksandra, ulica
Jurija Gagarina, Staro jezgro Zemuna, Ruzveltove
ulice, okretnice kod Bogoslovije, Autoputa, planovi za
detaljniju razrade obavezno treba da odrede lokacije
za raspisivanje konkursa.


Studije i istraivanja

Prostorno-programske analize i provere vanih
lokacija u gradu su jedna od formi pripreme plana
koje kao rezultat treba da imaju odgovarajui
studijski materijal. Angaovanje eminentnih
pojedinaca (arhitekata, urbanista, pejzanih
arhitekata, graevinskih inenjera, itd.) ili
eminentnih timova koji bi putem nauno-
istraivakih projekata, studija i prostorno-
programskih reenja kreirali odovore na pojedine
beogradske urbanistike ili urbanistiko
arhitektonske teme, preporuuje se kao kvalitetna i
racionalna priprema za izradu planske
dokumentacije. Ulazni pravci u grad, pojedine
deonice Autoputa, devastirana podruja koja
menjaju namenu (bivi elezniki kompleksi i
povrine, magacini, industijski kompleksi), postojei
javni prostori i sl., kao i prostori koji su obuhvaeni
velikim projektima, mogu biti predmet ove vrste
javne provere.


10.1.3. Urbanistika i studijska dokumentacija
za realizaciju velikih integralnih projekata

Pod pojmom "velikog projekta" podrazumevaju se
oni graditeljski ili ureivaki poduhvati koji znaajno
transformiu i unapreuju gradsku strukturu i koji
podrazumevaju investicionu podrku i
institucionalizovanu organizaciju itavog procesa
realizacije velikog projekta formiranjem
odgovarajueg javnog preduzea, drugog preduzea,
agencije i sl. i po pravilu se ne mogu realizovati bez
celovitih planskih razmatranja i sagledavanja reenja
u sistemu javnih prostora i infrastruktura. Zbog
znaaja i uticaja velikih projekata na identitet
207
Beograda i ukupan gradski sistem, velikim
projektima se, osim urbanistikog aspekta,
integralno razrauju i drugi aspekti - na primer
socijalni, efekti u zapoljavanju i gradskoj ekonomiji,
ekoloki i sl.

Za velike projekte, sa stanovita GP, poeljna je
javna provera tipa konkursa, a mogui su i drugi
oblici kao to su studije, istraivanja i sl. Obavezna
je izrada detaljnije urbanistike dokumentacija
zasnovane na osnovnim postavkama GP, usklaena
sa izradom finansijskih, organizacionih i drugih
modela realizacije projekta i ostalim relevantnim
istraivanjima za prostor projekta.

Kao veliki projekti u ovom GP su predloeni sledei:
Savski amfiteatar na levoj i desnoj obali Save sa
mogunou fazne realizacije (novobeogradski centar
na Savi kao prva faza), Beogradska tvrava, nova
velika privredna zona na Autoputu, novo ostrvo
"aplja", nova eleznika stanica "Centar" u Prokopu,
Ada Huja, Autokomanda, Veliko ratno ostrvo,
izvorite Maki, Avala. U toku sprovoenja GP
mogue je definisati i druge velike projekte
(dorolska marina, pristanite, marina, LRT i dr.).

Za veliki projekat i teritoriju koji u ovom planu imaju
radnu oznaku novo ostrvo "aplja", za koju nije
utvren odgovarajui toponim, potrebno je pre svake
dalje razrade zvanino uvesti odgovarajui naziv.

Izuzetno u okviru celine Ada Huja (izmeu mosta i
fabrike hartije) mogue je izvriti transformaciju
bive deponije u novi kompleks komercijalnih
aktivnosti, izradom urbanistikog projekta umesto
konkursa i ragulacionog plana, kako je pradvieno za
ostale velike projekte.


10.2. Praenje, kontrola i unapreivanje
procesa sprovoenja GP

U prethodnom periodu je bio naruen sistem
praenja, kontrole i korekcije procesa u prostoru. Da
bi GP mogao da se efikasno primeni, nakon njegovog
usvajanja bie potrebno da se uspostavi koordinirani
sistem stalnog unapreenja procesa sprovoenja.


10.2.1. Kontinualno generalno planiranje

Generalni plan Beograda je upravljaki instrument
grada koji se koriguje i usvaja povremeno, ali se
analizira, odrava i priprema kontinualno tako da je
njegovo usmereno unapreenje mogue u svakom
trenutku, a takoe u jednogodinjim,
etvorogodinjim i desetogodinjim ciklusima.

Radi obezbeivanja kontinuiteta i aktuelnosti plana i
planskih reenja, nadlene gradske slube i zaduena
struna organizacija podnee Skuptini grada svake
godine ocenu o sprovoenju ovog plana i predloge za
njegovu izmenu ili dopunu odnosno tehnike
korekcije u cilju njegovog unapreenja. Postupak
pristupanja izmeni GP na osnovu kontinualnog
planiranja moe biti stalno otvoren, ali se postupak
usvajanja sprovodi u potpunosti u skladu sa
zakonom i za ove dopune.



10.2.2. Kontinualno unapreivanje Pravila
ureenja i graenja

Za sprovoenje Generalnog plana, pri izradi planova
detaljne regulacije izraena su Pravila za ureenje i
gradnju objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i
odgovarajua pravila za razliite namene. Pravila su
ugraena u Generalni plan i unapreuju se po istom
postupku kao GP. Unapreivanje mora biti izvreno
uz potovanje rezultata prakse prethodnih pravila i
uz odravanje sigurnosti i kontinuiteta u irem
sistemu.


10.2.2. Unapreivanje urbanistikog
informacionog sistema Urbanistikog zavoda
Beograda

Za uspeno uspostavljanje i razvoj grada potrebna je
kvalitetna, aurna, dobro organizovana,
automatizovana informaciona osnova, kao deo
upravljakog sistema grada. Urbanistiki zavod treba
da nastavi unapreivanje svoje informacione osnove,
kao i povezivanje sa drugim informacionim
sistemima u gradu, koja e doprineti poboljanju
urbanistikog i prostornog planiranja u kontinualnom
praenju planskih realizacija.


10.2.3. Aerofotogrametrijsko snimanje
podruja grada u ciklusima od etiri godine i
auriranje geodetsko-katastarskih planova

Beograd je sa stanovita kartografije, geodezije i
katastra izuzetno zaputen grad. Da bi se ovaj
nedostatak otklonio, potrebno je da se donese
gradska odluka za snimanje grada u ciklusima od
najmanje etiri godine. Tehnike i druge detalje oko
snimanja treba da usklade odgovarajue geodetske,
urbanistike, katastarske i imovinsko-pravne slube,
kao podlogu za gradsku odluku.

Za kontinualno generalno planiranje i za sprovoenje
GP Beograda 2021. godine od posebnog je znaaja
stanje geodetsko-planske i kartografske
dokumentacije i potrebe u ovoj oblasti. Potrebna
geodetsko-planska i kartografska dokumentacija za
implementaciju GP 2021. godine podrazumeva
postojanje geodetsko-katastarskih planova i karata
odreenog sadraja, razmere, nivoa aurnosti i nivoa
raspoloivosti:

- topografske katastarske planove 1: 500, 1:1000,

- topografske planove 1: 500, 1:1000,
208

- katastarske planove 1: 500, 1: 1000, 1: 2500,

- planove vodova 1: 500, 1: 1000, 1: 2500,

- listovi Osnovne dravne karte 1: 5000.

Obnovu ODK treba podrati posebnim merama
grada.



10.2.4. Instrumenti za unapreivanje estetskih
vrednosti

Potrebno je u prvoj fazi sprovoenja Generalnog
plana uspostaviti nune instrumente za
unapreivanje estetskih vrednosti u planovima,
projektima i realnom gradskom prostoru,
specijalizovane odluke, pravilnici i fondovi, ili struna
tela i komisije, koji mogu da prue pomo nadlenim
slubama i udruenjima graana, treba da budu
inicirani i organizovano podrani delovi sistema.

10.2.5. Podrka za sprovoenje Generalnog
plana u oblasti zatite i unapreenja ivotne
sredine

Podrku ostvarivanju Generalnog plana obezbedie
donoenje posebnih programa, planova i projekata
od strane nadlenih organa gradske uprave i optina,
kao i izrada odgovarajuih strunih studija i
ekspertiza i to:

- lokalni program za odrivi razvoj grada Beograda
(Lokalnu Agendu 21), koja treba da obuhvati
istovremeno reavanje socijalnih, ekolokih i
ekonomskih problema, sadanjih i buduih
generacija, da opie vizije i politiku lokalnog
razvoja, ciljeve, zadatke, instrumente, akcije,
metode i kriterijume za vrednovanje rezultata;

- lokalne akcione programe za zatitu ivotne
sredine, prema meunarodnoj metodologiji
(LEAP), na nivou optina i manjih prostornih
celina kojima bi se utvrdili lokalni ekoloki
problemi i prioritetne akcije za njihovo
reavanje;

- projekat za institucionalno jaanje,
osposobljavanje kadrova i tehnoloka
modernizacija organa za zatitu ivotne sredine,
kako na nivou grada, tako i na nivou optina;

- program monitoringa ivotne sredine za Beograd,
posebno zona vodoizvorita;

- izrada ekolokog atlasa Beograda, kao veoma
efikasnog sredstva za periodinu proveru i
izvetavanje o stanju ivotne sredine u gradu;

- projekat razvoja informacionog sistema o ivotnoj
sredini za podrku upravljanju zatitom ivotne
sredine na nivou grada;

- registre zagaivaa ivotne sredine na podruju
Generalnog plana sa katalogom urbanistiko-
ekolokih uslova za pojedine vrste objekata i
delatnosti;

- program razvoja sistema komunikacije sa
graanima po pitanjima zatite ivotne sredine,
ukljuujui dostupnost informacija o ivotnoj
sredini i ukljuivanje javnosti u donoenje
odluka o pitanjima zatite ivotne sredine;

- izrada inicijalne analize (procene) uticaja za
potencijalne bitne zagaivae u prostoru
Beograda;

- podrka projektovanju i izgradnji postrojenja za
preiavanje komunalnih otpadnih voda i u
reavanju problema tretmana i odlaganja
opasnog otpada;

- podrka u oblasti upravljanja komunalnim vrstim
otpadom i izgradnji prave sanitarne deponije sa
postrojenjem za preradu sekundarnih sirovina;

- podrka u oblasti ureenja i zatite pejzaa
Beograda.


10.2.6. Podrka za sprovoenje Generalnog
plana u oblasti saobraajne infrastrukture

Podrku ostvarivanju Generalnog plana u ovoj
oblasti obezbedie izrada posebne, studijske i
tehnike dokumentacije:

- laki inski prevoz - LRT,

- most - tunel na Adi Ciganliji,

- drumsko-elezniki most preko Dunava kod
Vine,

- unutranji magistralni prsten,

- studija izgradnje javnih garaa u velikim
ulinim koridorima i na drugim javnim
povrinama.


10.3. Prva faza sprovoenja Generalnog plana


Jedan od zadataka GP jeste da sagleda potrebne i
mogue intervencije u gradskom tkivu i
infrastrukturnim sistemima do 2006. godine. U
metodolokom smislu taj zadatak je uraen tako to
je procenjivana ostvarivost pojedinih zahvata i
analizirani efekti na dui rok, odnosno do 2021.
godine.
209

Prioritetne planske aktivnosti u izgradnji i ureivanju
grada do 2006. godine su ureenje, obnova i
aktiviranje novih potencijala Centralne zone
Beograda i aktiviranje novih gradskih zona i etvrti
razliitih namena uz obezbeivanje odgovarajuih
saobraajnih i infrastrukturnih sistema.

Evidentan je problem Beograda u oblasti saobraaja i
veini infrastrukturnih sistema, tako da e biti
potrebno da se i ostalo postojee gradsko tkivo sa
svojim posebnim lokacijama i podrujima unapredi
izgradnjom novih ulica, sistema za snabdevanje
vodom i kanalizacijom, infrastrukturom za grejanje,
elektrosnabdevanje, upravljanje vrstim otpadom
itd. Imajui to u vidu, predlog prioriteta za 2006.
godinu obuhvata i saobraajnice i infrastrukture za
nove delove i postojee tkivo.

Planom prioriteta za 2006. godinu su obuhvaena
gradska podruja za rekonstrukciju i nova podruja
izgradnje, prioritetne saobraajnice, prioritetni delovi
sistema za snabdevanje toplotnom energijom i
prirodnim gasom, zatim za vodoprivredu, vodovod i
kanalizaciju i ureivanje vodotoka, kao i delovi
sistema za snabdevanje elektrinom energijom i
upravljanje vrstim otpadom.

10.3.1. Prioritetne gradske zone

Ovim GP je predvieno nekoliko prioritetnih gradskih
zona, od kojih je najvanija Centralna zona Beograda
sa Savskim amfiteatrom, Novobeogradskim centrom
na Savi, Blokom 16 (Ue), centralnim potezom
Novog Beograda od Ulice Mihaila Pupina do Bulevara
Avnoj-a, centrom "Limes", centrom na Slaviji,
kulturno-istorijskim podrujem Kosanievog venca,
marinom Dorol i linearnim zonama koje ih
povezuju, zona kulturno-istorijske celine Topider,
kao i zona Avala.

Ostale prioritetne gradske zone pripadaju razliitim
gradskim namenama to e obezbediti relativno
uravnoteeni razvoj itavog gradskog tkiva. Ove
zone su zona centralnih aktivnosti Autokomanda,
privredna zona u Gornjem Zemunu sa odgovarajuim
kanalizacionim sistemom, privredna zona Autoput,
otvaranje novih stambenih zona i prateih sadraja
(Banjiki vis, Vinjika banja - "Trudbenik"), robno-
transportni centri Dobanovci i Zuce i robni terminali
Luka "Beograd".

Posebna prioritetna gradska zona je deo Bloka 67. u
Novom Beogradu, koju treba u potpunosti opremiti i
izgraditi pre 2009. godine, kako bi posluila kao
sportsko selo za "Univerzijadu 2009.". Posle ove
funkcije zona treba da postane kvalitetan stambeni
gradski otvoreni blok, pa se nain sprovoenja,
planiranja i projektovanja prilagoava ovim
potrebama.

Deo povrine Bloka 67 od oko 14 hektara planira se
za namenu "stanovanje i stambeno tkivo" tipa
"otvoreni blok". Indeks izgraenosti na nivou itave
zone treba da bude do 2,2, a indeksi izgraenosti
delova unutranjih povrina (kada se oduzmu
budue javne povrine za saobraaj, javne slube i
javno zelenilo) mogu biti i vei.

Spratnost objekata u Bloku 67 mogu biti vii od
P+6+Pk, odnosno stepen zauzetosti moe biti vei
od 30% i usklauju se sa konceptom izabranog
reenja u daljoj razradi plana. To reenje e se dobiti
odgovarajuim urbanistikim projektom.

Orijentacioni kapaciteti u fazi funkcionisanja
"Sportskog sela" su: 9.500 korisnika, oko 2.000
stambenih jedinica, oko 170.000 m
2
BGRP
stambenog prostora, i oko 30.000 m
2
prateeg
prostora uz ove jedinice. Finalne kapacitete, namene
i raspored dae dalja programska i projektna razrada
kroz postupak realizacije.

Za funkcionisanje Bloka 67 kao stambene zone posle
Univerzijade potrebno je obezbediti stambene i javne
namene sa sledeim orijentacionim kapacitetima:
6.000 stanovnika, kao i osnovnu kolu za oko 480
uenika, kombinovanu deju ustanovu za oko 200
dece i centar za stara lica otvorenog i zatvorenog
tipa za oko 100 korisnika.

Saobraajno reenje i infrastrukturni koridori
realizovae se na osnovu "Regulacionog plana Bloka
67 u Novom Beogradu - Prva faza", dok e se
prostorna reenja koja nisu u skladu sa ovom
izmenom Generalnog plana staviti van snage.

U okviru priprema za urbanistiku razradu
neophodno je izraditi projekat sanacije kojim e se
blie odrediti uslovi i mere sanacije, neophodan
obim, dinamika i nain sanacije prostora dela Bloka
67 kao pripreme za izgradnju Sportskog sela.

Pored navedenih prioritetnih zona, koje se mogu
smatrati razvojnim zonama Beograda ija realizacija
treba da pokrene i unapredi ukupan gradski sistem,
GP izdvaja i nekoliko prioritetnih zona za sanaciju
spontano nastalog tkiva kao to su Altina, Padina i
naselja na banatskoj strani Beograda.

Pored ovih zona, koje su vezane za vrlo naglaene i
znaajne delove Beograda, planira se ovim GP da
unutar pojedinih urbanistikih celina, takoe postoje
aktivnosti vezane za 2006. godinu. Opisi ovih
aktivnosti dati su u posebnom delu, s obzirom da
imaju lokalni znaaj.

10.3.2. Saobraajni sistem

U prvoj etapi razvoja saobraajnog sistema potrebno
je njegov razvoj, sa jedne strane, usmeriti ka
intervencijama u cilju sanacije stanja, a sa druge
podrati planirani razvoj drugih struktura na za to
odreenim lokacijama.

210
Prva aktivnost u intervencijama na postojeoj putnoj
i ulinoj mrei usmerava se ka detaljnijoj planskoj
razradi, rekonstrukciji i izgradnji delova primarne
uline mree kao to su:

- Vojvoanska ulica od ulice Gandijeve do T6,

- petlja na Autoputu za vezu sa ulicom Proleterske
solidarnosti,

- saobraajnice 13 -13, produetak Bulevara Jurija
Gagarina i rekonstrukcija postojeeg
podvonjaka,

- juna deonica UMP od Toinog bunara, preko
novog mosta preko Save nizvodno od pica Ade,
saobraajnog tunela ispod Topiderskog brda do
Autokomande. Tokovi sa ukarice i Rakovice
uvode se na UMP na voru pored Hipodroma a
ispred tunela ispod Topiderskog brda i
zatienih prirodnih i kulturno istorijskih celina,

- most ukarica - centar kod Careve uprije,

- vor ulice 29. novembra sa Panevakim mostom
i izgradnja dela 29. novembra do ulice Mije
Kovaevia,

- produetak T6 od Ugrinovake do ulice Cara
Duana,

- saobraajnica na potezu Slavija - ika,

- veza stare Autokomande sa Autoputem za smer
prema Niu,

- deonica Ustanika - Bulevar kralja Aleksandra,

- deonice junog dela spoljne magistralne tangente
od Banjice do naselja "Brae Jerkovi" i veza sa
Autoputem u petlji "Lasta",

- delovi ulice Partizanski put,

- intervencije na odreenim raskrsnicama.

Aktivnosti koje podravaju razvoj planiranih
struktura su delovi nove primarne uline i eleznike
mree sa objektima prikazanim u grafikom prilogu
"Plan prioriteta 2006. /prva faza/". Poseban znaaj
se daje razvoju novog inskog sistema - LRT u
funkciji unapreenja javnog gradskog saobraaja koji
treba podrati to hitnijim aktivnostima na izradi
generalnog projekta ili druge odgovarajue studijske
dokumentacije prve etape realizacije. U ovoj fazi
potrebno je stvoriti uslove za realizaciju predloenih
aktivnosti izradom odgovarajue planske i tehnike
dokumentacije.

10.3.3. Snabdevanje grada vodom za pie

Zavrie se sve faze projekta "Sanacija i zatita
izvorita Maki i Surinsko polje". Za objekte iz
Generalnog plana koji nee biti realizovani do 2006.
godine zapoee izrada planske i tehnike
dokumentacije i otpoeti integrisana analiza i
projekat sistemskih mera za smanjenje potronje
grada u vodi za pie, kako bi se predviene, a po
mogunosti i ve dostignute koliine, u budunosti
smanjile na odrivi nivo za gradske resurse i
ekonomiju.

U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog
vodovodnog sistema podrazumeva: nastavak
izgradnje novih izvorita (na lokaciji "Zidine", na
levoj obali Dunava, i formiranje novog izvorita
"Jarak"-Klenak) koji je deo regionalnog vodovodnog
sistema istoni Srem, izgradnju novih postrojenja za
preiavanje vode za pie (Maki, postrojenje
"Jarak"-Klenak) i razvoj distributivne mree (drugi
tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari).
Na postojeim postrojenjima za preiavanje vode
po potrebi podii e se tehnoloki nivo. U toku su
pripreme za izgradnju novog postrojenja "Maki 2"
kapaciteta 2000 l/s. Objekti koji e se realizovati do
2006.godine su sledei:

Izvorita:

- izvorite "Zidina" - I faza,

- leva obala Dunava - I faza.


Glavni dovodi

U prvoj fazi sprovoenja GP planirana je izgradnja,
revitalizacija i rekonstrukcija postojee mree i
objekata distributivnog sistema. U sledeoj tabeli su
prikazani glavni dovodi koji e se ralizovati u prvoj
fazi.



Tabela 85:

Glavni dovodi

Glavni dovodi Prenik (mm)
Zavretak cevovoda Maki-Mladenovac do Zuke kapije
(deonica "Beli potok"-"Zuka kapija" )
1.200
Cevovod Zuka kapija - Kaluerica 400 - 600
Podsistem za prikljuenje Pinosave, Belog potoka - I faza 350 - 600
211
Vezni tunel T1-T2 i objekti na Julinom i Banovom brdu 2.500
Cevovod Ostrunica-Umka 500
Cevovod CS Dedinje-rezervoar Torlak 600
Cevovod od CS Beanija B do podruja potrnje 1.000 - .200
Cevovodi od CS Vraar do podruja potronje 300 - 500 - 700
Cevovod od Joefa urle do Milentija Popovia-I faza 900
Cevovod u saobraajnici T-6 do podruja potronje - vezano za
saobraajnicu T-6
300
Cevovod I zone, nastavak do rezervoara eleznik 1.000
Cevovod od CS Pionir do hidrotehnikog tunela vezano za saobraajnicu
Partizanski put
400
Poetak realizacije tunela T2 2.000
Cevovod od Gazele do rezervoara Topiderska zvezda 800
Cevovod od CS Topider do rezervoara Topiderska zvezda 400
Cevovod od Vinjike ulice do Rezervoara Vinjica I 500

Crpne stanice

Planirana je rekonstrukcija crpnih stanica (po
potrebi) i izgradnja sledeih:

- CS "Vraar nova" I i II zona,

- CS "Beanija B".


Rezervoari

U sledeoj tabeli dat je spisak realizacije rezervoara
u prvoj fazi.



Tabela 86:


Rezervoari

Rezervoari Zapremina (m
3
)
Mokroluko brdo - prva faza 20.000
Topiderska zvezda 10.000 - 15.000
Kaluerica 1 - prva faza 10.000
Vinjica 5.000
Rakovica - prva faza 5.000


10.3.4. Kanalisanje atmosferskih i otpadnih
voda

U periodu do 2021. godine razvoj beogradske
kanalizacije podrazumeva nastavak izgradnje
kapitalnih kanalizacionih objekata, kolektora,
retenzija, crpnih stanica i postrojenja za
preiavanje otpadnih voda za pet planiranih
nezavisnih sistema. Pre donoenja konane odluke o
lokaciji i izgradnji postrojenja za zavretak
centralnog kanalizacionog sistema je neophodno
izvriti kompletnu reviziju dosadanjih projekata i
razraditi studiju alternativnih mogunosti
racionalizacije centralnog kanalizacionog sistema i
njegovog zavrnog postrojenja, ukljuujui
ispitivanje mogunosti objedinjavanja postrojenja sa
banatskim sistemom.

Centralni kanalizacioni sistem:



- nastavak izgradnje Mokrolukog kolektora
(Preernova-Duanovaka),

- novi kolektor "Duboki potok",

- iznalaenje konanog reenja za istovarite
autocisterni sa slivnikim sadrajem,

- nastavak izgradnje interceptora,

- KCS "Ue" konano reenje - prva faza,

- dovretak padinskog kanala i kolektor
"eleznik"-"Sava" - prva faza,

- zavretak primarnih objekata za blokove 25, 26,
29 i 30. u Novom Beogradu,

- regulacija arkovakog potoka - prva faza,

- nastavak izgradnje kolektora u Severnom
bulevaru,
212

- kini kolektor ukarike padine - prva faza,

- kolektor u Junom bulevaru - vezano za
saobraajnicu Juni bulevar,

- kolektor na Adi Huji.

Batajniki kanalizacioni sistem:

- KCS "Zemun polje II" - konano reenje - prva
faza,

- kini tunel Zemun polje - Dunav - prva faza,

- kolektori od industrijske zone "Gornji Zemun" -
prva faza.

Banatski kanalizacioni sistem:

- izgradnja fekalnog kolektora od Panevakog puta
do postrojenja za preiavanje to jest do KCS
"Krnjaa 1" i potisnog voda od postrojenja do
Dunava,

- KCS "Krnjaa 1" - prva faza,

- PPOV "Krnjaa" - prva faza,

- zavretak fekalnog kolektora u Panevakom
putu,

- KCS "Krnjaa 2",

- fekalni kolektor du Zrenjaninskog puta - prva
faza,

- zavretak kolektorskog sistema za odvoenje
atmosferskih voda iz industrijske zone
"Panevaki rit" i aktiviranje KCS "Reva" sa
potisnim vodom do Dunava - prva faza.

Ostruniki kanalizacioni sistem:

- postrojenje za preiavanje "Ostrunica" - prva
faza,

- fekalni kolektor od Umke sa crpnom stanicom
"Umka" do postrojenja,

- fekalni kolektor od Ostrunice do postrojenja sa
crpnom stanicom "Ostrunica".

Boleki kanalizacioni sistem (podsistem):

- KCS "Vina" sa potisom do Dunava,

- boleki fekalni kolektor do veze kaluerikog
kolektora,

- kalueriki fekalni kolektor.

Paralelno sa integralnom analizom i projektom
sistemskih mera za smanjenje potronje grada u
vodi za pie (iz prethodnog poglavlja), analizirae se
i efekti ovih mera na kanalizacioni sistem, zavisno od
utvrenih uticaja izvriti i usklaivanja dosad vaeih
kriterijuma gradske sanitacije.

10.3.5. Ureenje vodotoka

Obezbediti ue gradsko podruje od velikih voda
Save i Dunava prema usvojenom kriterijumu zatite:

- zatita priobalja reke Save i reke Dunava od
uticaja HE "erdap" u reimu rada pri koti
69,50 mnm i vie, na delovima priobalja gde
nije postignut odgovarajui stepen zatite,
usklaen sa buduom namenom prostora koja
e se definisati predmetnim GP;

- rekonstrukcija obaloutvrde na levoj obali reke
Save na potezu od Ua do starog eleznikog
mosta (niski nasipi);

- izgradnja obaloutvrde na levoj obali Save na
potezu od starog eleznikog mosta do Bloka 70
(Toplana) u duini od oko 2,5 km;

- rekonstrukcija obaloutvrde na desnoj obali reke
Save na potezu od ua do uzvodne pregrade
na Adi Ciganliji u duini od 4,8 km;

- rekonstrukcija nasipa na desnoj obali Save du
Ade Ciganlije u duini od 6,4 km i uzvodno od
ostrunikog mosta u duini od 800 m;

- izgradnja obaloutvrde na desnoj obali Dunava na
deonici nizvodno od Panevakog mosta u
duini od 540 m, rekonstrukcija nasipa i
obaloutvrde od ua do restorana "aran";

- izgradnja obaloutvrde i obezbeenje lesnog
odseka na deonici od restorana "aran" do
izletita "13. maj".

Urediti male preteno bujine slivove, kompleksnim
antierozionim radovima sa izgradnjom malih brana -
akumulacija i retenzija i regulacijom proticajnog
profila:

- regulacija Topiderske reke od km 12+300 do km
17+500;

- regulacije Bele reke, Kijevskog potoka,
arkovakog potoka, eleznike reke, Boleice,
Mirijevskog potoka, Jelezovca i Mokrolukog
potoka do ulice Milana Toplice;

- male akumulacije: akumulacija - retenzija na
eleznikoj reci, retenzije na Kijevskom,
Kumodrakom, Banjikom, Rakovikom,
Mokrolukom, arkovakom, Jelezovakom
potoku, Boleici i Topiderskoj reci,
Vranovakom i Gleevakom potoku na
213
padinama Avale i na drugim potencijalnim
profilima i prirodno jezero u Sremici.

Odbrana od unutranjih voda - melioracioni sistemi
(Umka, Maki, Galovica, Bora, Krnjaa, Reva i
Ova).

Zatita vodotokova i kanalske mree od zagaenja
sa posebnim aspektom na zatitu izvorita
vodosnabdevanja uvoenjem jedinstvene kontrole
kvaliteta za sve vodotokove (izgradnja postrojenja
za preiavanje otpadnih voda, kao i sistema za
predtretmane za isputanje industrijskih i drugih
otpadnih voda u kanalizaciju.

Razvoj integralnog teretnog i putnikog renog
saobraaja i iskorienje postojeeg potencijala koje
pruaju izgraene obale i plovidbeni uslovi najvie
kategorije propisani meunarodnom konvencijom za
srednjoevropske puteve i kanale.

Unapreenje i razvoj sportsko-rekreativnih aktivnosti
na vodi, lova i ribolova uz aktiviranje postojeih
vienamenskih akumulacija "Resnik", "Bela reka",
"eleznik" i prirodnog jezera u Sremici.

Obezbediti zatitu i poumljavanje umskih zasada u
priobalnim podrujima kao i u forlandu du
odbrambenih nasipa (u skladu sa vodoprivrednom i
umskom osnovom), a koji imaju i funkciju zatite
od talasa.

Uspostaviti odgovarajuu regulativu za sistemsko i
organizovano korienje obale, priobalja i akvatorije
za razne namene (splavovi-restorani, sportske
aktivnosti, rekreacija/splavovi i sojenice), uklanjanje
nelegalnih objekata i utvrivanje nadlenosti
pojedinih institucija grada i Republike.


10.3.6. Komunalni otpad i vrsti otpad

U tretmanu komunalnog vrstog otpada u prvoj fazi
realizacije Generalnog plana je prioritet
uspostavljanje sistema upravljanja vrstim otpadom,
sistema lokacija za primarnu pripremu i selekciju
materijala (pre prevoza na centralnu deponiju),
sanacija postojee deponije i postizanje faze
sanitarne ispravnosti i funkcionalnosti odlaganja, kao
i uspostavljanje kontrole nad ocednim vodama ispod
deponije pre uputanja u vodotokove. Preventivna
kontrola nad gasovima koji su produkt odlaganja
takoe je prioritet prve faze.


10.3.7. Elektroenergetika

U ovom periodu se planira izgradnja:

- Prve faze TS 400/110 kV "Beograd 20", RP 110
kV u kompleksu TS "Beograd 1", 400 kV
dalekovoda od TS "Beograd 8" do TS "Beograd
20", 110 kV dalekovoda od TS "Beograd 20" do
RP 110 kV "Beograd 1", dva kablovska voda
110 kV od RP 110 kV "Beograd 1" do TS
"Beograd 28".

- Planira se i ugradnja jo jednog transformatora u
TS 110/10 kV "Beograd 33" i TS 110/10 kV
"Beograd 40" i izgradnja TS 110/10 kV
"Centar", "Autokomanda", "eleznik".

- Planirano je i uvoenje kablovskog voda 110 kV u
TS 110/10 "Beograd 40" (koji povezuje TS
"Beograd 6" i TE toplana) i izgradnja kabla 110
kV od RP 110 kV "Beograd 1" do TS 110/10 kV
"Centar", uvoenje kabla 110 kV u TS 110/10
kV "Centar" (TS "Beograd 14" - "Beograd 15").
Planirana je: izgradnja kabla 110 kV od TS
220/110 kV "Beograd 17" do TS 110/10 kV
"Autokomanda".

- Izgradnja dalekovoda 110 kV od TS 220/110 kV
"Beograd 3" do TS 110/10 kV "eleznik",
izgradnja TS 35/10 kV "Bora II", "Batajnica
III", "Ruanj", i drugih, sa prikljunim vodovima
35 kV.

- Izgradnja TS 10/04 kV, u skladu sa izgradnjom
novih objekata i prirodnim porastom vrne
snage postojeih potroaa na teritoriji
Generalnog plana, sa odgovarajuom mreom
10 i 1 kV (oko 400 objekata).

10.3.8. Sistem snabdevanja toplotnom
energijom

Potrebno je zavriti planirane magistralne vodove u
delovima grada gde nije realizovana toplifikacija:

- pravac Prokop - stadion "Partizana" - Kliniki
centar Srbije,

- Luka "Beograd" - pravac SC "Pionir" (magistrala
Dunav III),

- pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi,

- pravac magistrala Trgovaka - Vodovodska -
Julino brdo,

- pravac Juni bulevar - Konjarnik.

Potrebno je prioritetno razraditi i uvesti u upotrebu
sistem pravila i stimulacija za svrsishodno korienje
alternativnih vidova energije, posebno solarne
energije za potrebe stanovanja i male proizvodnje,
kao i korienje toplotnih pumpi i drugih efikasnih
oblika korienja.

Formiranje sopstvenog ili meunarodnog
istraivakog ili promotivnog centra za ovaj spektar
unapreenja potrebno je naroito u prvoj fazi
sprovoenja.


214
10.3.9. Sistem snabdevanja prirodnim gasom

Za strateki razvoj gradskog gasovodnog sistema
vezana je izgradnja gasovoda od GRS "Beanija" do
TO "Gornji Zemun", izgradnja gasovoda preko
Dunava, povezivanje industrijskih objekata koji su
smeteni u gradu kao to su BIP "Mostar", GP "Rad",
BIP "Skadarlija" i plasman gasa u irokoj potronji
na teritoriji grada Beograda, to je prioritetna
potreba za one prostore koji ne mogu da se snabdeju
toplotom iz centralizovanog sistema toplifikacije.


10.3.10. Telekomunikacije

U "Telekom Srbija" a.d. planirana je potpuna
digitalizacija komutacione i transportne mree do
2006. godine, kao osnovni uslov za modernizaciju i
proirenje asortimana telekomunikacionih servisa i
usluga, kao i smanjenje trokova odravanja i
eksploatacije. Maksimalno iskorienje novih
digitalnih tehnologija u komutacionoj i transportnoj
mrei zahteva uvoenje potpuno nove organizacije
telekomunikacione mree i zajedniko planiranje
komutacione i transportne mree sa ciljem da se
stvori jedinstvena platforma za integraciju novih
usluga ( IN, Internet, ATM, mobilna telefonija...) sa
postojeim servisima u mrei.

Sa stanovita komutacione mree, cilj je da se do
2006. godine izgradi digitalna mrea koja e imati
dva nivoa komutacionih vorova od kojih je jedan
nacionalni, a drugi regionalni nivo. Nacionalni nivo
predstavlja nivo meunarodnih i tranzitnih centrala
dok regionalni nivo predstavlja nivo lokalnih centrala
(sadanje glavne centrale, pojedine vorne i rejonske
centrale u velikim gradovima). Svaki regionalni
komutacioni vor realizovae se jednom digitalnom
telefonskom centralom uz vei broj udaljenih
pretplatnikih stepena i koncentratora sa ukupnim
kapacitetom reda 50.000 pretplatnika. Cilj je da se
do 2005. godine postigne penetracija od oko 40
telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika.

Digitalna mrea Srbije 2005. godine bie
organizovana u pet regiona (tranzitnih podruja) sa
seditem u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu,
Niu i Pritini. Region Beograd obuhvata sadanje
tranzitno podruje Beograd. Regioni se sastoje od
tranzitnih i lokalnih centrala. Svaki region e imati po
jednu tranzitnu centralu osim Beograda u kome e,
zbog veliine regiona, postojati dve tranzitne
centrale. U prilog se daju podaci o lokalnim
centralama dela mrene grupe Beograd, odnosno
mesne mree Beograd za planiranih 862.000
pristupa na 12 tandema.

Organizacija transportne mree planirana je u tri
nivoa: nacionalni, regionalni i lokalni nivo
transportne mree. Kao preduslov izgradnje
transportne mree za prenos signala velikog
kapaciteta planiran je nastavak intenzivne izgradnje
optikih kablova u svim nivoima transportne mree.
Planirani zavretak izgradnje predvienih optikih
kablova je u naredne dve do tri godine, poto je to
osnova izgradnje SDH transportne mree u
regionalnom i nacionalnom nivou. Kapaciteti optikih
kablova u nacionalnom i regionalnom nivou
transportne mree planirani su tako da su u obzir
uzete i potrebe u lokalnom nivou transportne mree.

Pored regionalnog i nacionalnog nivoa transportne
mree, velika ulaganja se predviaju i u
transportnim mreama velikih gradova (na prvom
mestu u transportnu mreu Beograda) kao i u
lokalnom nivou transportne mree na podruju
ostalih vorova.

Proirenje kapaciteta MDM Beograd i supstitucija
postojee analogne ravni zavisi od stepena izgradnje
pristupne mree, ali je direktno uslovljena i
procentom poveanja pretplatnika na tandem
centralama.


Tabela 87:

Tandem centrale


Naziv centrale Ukupan broj ek. celina
1.
Tandem Centar
70.000
2.
Tandem Akademija
51.000
3.
Tandem Dunav
79.500
4.
Tandem Novi Beograd
71.500
5.
Tandem Beanija
52.000
6.
Tandem Zemun
95.000
7.
Tandem Konjarnik
94.500
8.
Tandem Krunski
Venac 73.500
9.
Tandem ukarica
65.000
10
.
Tandem arkovo
83.500
11
.
Tandem Guberevac
76.500
12
.
Tandem Vodovac
50.000
UKUPNO
862.000



11. PRAVILA ZA GRAENJE I OBNOVU


Pravilima graenja definisana su pravila koja se
primenjuju prilikom sprovoenja Generalnog plana.

Pravila graenja odnose se na sve namene i sve
vrste gradskih blokova unutar tih namena.

215
Pojedinana pravila graenja odnose se na
pojedinane namene (stanovanje i njegovi tipovi,
centri i njegovi tipovi, industrija i njegovi tipovi,
sport i njeni tipovi, itd.), a obraena su u okviru
teksta o namenama.

Detaljnom planskom razradom definiu se na osnovu
konkretnih uslova lokacije, specifina pravila i uslovi,
koji moraju biti u okviru graninih vrednosti pravila i
uslova ovog GP.

Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti
(irina ulice, rastojanja od granice parcela i susednih
objekata, procenat nezastrtih u zelenih povrina),
obavezujui uslovi (regulaciona linija, obavezujua
graevinska linija, nain parkiranja), kao
maksimalne vrednosti (spratnost, stepen zauzetosti)
i vrednosti date u rasponu (indeks izgraenosti,
stepen zauzetosti). Na osnovu pravila i navedenih
uslova odreuje se gabarit objekta.

Pravila je mogue unapreivati po istoj proceduri po
kojoj e se vriti izmene i dopune GP.

Pravila graenja obuhvataju znaenje primenjenih
pojmova i opis njihovog korienja u sprovoenju.
Pravila graenja se odnose na:

- namenu prostora,

- saobraajne povrine,

- javne prostore,

- gradske blokove,

- parcele,

- zgrade,

- intervencije na novim i postojeim objektima,

- rekonstrukciju objekata,

- nepokretna kulturna dobra, dobra koja uivaju
prethodnu zatitu i objekte i celine koji uivaju
urbanistiku zatitu,

- ulepavanje grada,

- zelene povrine,

- olakavanje kretanja lica sa ogranienim
mogunostima kretanja,

- energetsku racionalizaciju, i

- inenjersku geologiju.


11.1. Pravila graenja za planiranu namenu
prostora


11.1.1. Dominantna namena prostora

Planirane namene prostora definisane su u poglavlju
"Planirana namena prostora", kao i odgovarajuim
grafikim prilogom.

Namene definisane grafikim prilogom "Plan
korienja zemljita za 2021.", predstavljaju
preovlaujuu, dominantnu namenu na tom
prostoru, to znai da zauzimaju najmanje 50%
povrine bloka, to jest zone u kojoj je oznaena ta
namena. Svaka namena podrazumeva i druge
kompatibilne namene, prema tabeli kompatibilnosti
namena i odgovarajuim uslovima. Na nivou
pojedinanih parcela u okviru bloka, namena
definisana kao kompatibilna moe biti dominantna ili
jedina.



Tabela 89:

Kompatibilnost namena

... SA OVOM NAMENOM
Stam-
beno
tkivo
Privred-
ne zone
Gradski
centri
Javni
objekti i
kom-
pleksi
Sportski
objekti i
komplek-
si
Zelene
povrine
Poljoprivr
edne
povrine
Komunal-
ne i
infrastrukt
urne
povrine
Saobra-
ajne
povrine i
terminali
Stambeno
tkivo
o X
1
X X X X
Privredne
zone

X
2

o

X

X
3

X

X


X

X
OVA
NAME-
NA JE
KOM-
PATI-
BILNA
Gradski
centri

X

X
9

o

X

X

X
X
9
X
216
Javni
objekti i
kompleksi


o


X

Sportski
objekti i
kompleksi


X
4

X
5

o

X

Zelene
povrine


X
6

X
10

o

Poljoprivred
ne povrine


X

o

Komunalne i
infrastruk-
turne
povrine


X


X


o

...
Saobraaj-
ne povrine
i terminali


X
7

X
8


X


o

Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 84:

1. Stanovanje je kompatibilno sa manjim
proizvodnim pogonima, kako je to dato u
pravilima za stanovanje, odnosno privredne
delatnosti.

2. U okviru privrednih zona moe se nai poslovno
stanovanje kao povremeno i privremeno, koje
ne podrazumeva odgovarajuu socijalnu
infrastrukturu.

3. U okviru privrednih zona mogu se nai nauni
instituti.

4. U okviru sportskih kompleksa mogu se nai
komercijalni sadraji, hotelski kapaciteti, ali u
manjem procentu.

5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi
dozvoljavaju, mogu se nai specijalizovane
kole (sportske, trenerske) ili sportski kampusi,
koji koriste sadraje sportskog centra.

6. Izuzetno je dozvoljena izgradnja pojedinanih
javnih objekata republikog i gradskog znaaja
u zelenim povrinama pod uslovom da ti objekti
ne remete osnovni karakter te povrine i njenu
ekoloku ravnoteu i da ne budu nieg znaaja
od prostora zelenila u kome se zida.


7. U okviru saobraajnih povrina mogu se nai
magacini i skladita, pod uslovom da su
zadovoljeni kriterijumi optih ekolokih uslova
(prema Optim pravilima zatite ivotne
sredine) vezani za njihovu namenu i lokaciju.

8. U okviru saobraajnih povrina mogu se nai
sadraji centara, kao to su hoteli, i
komercijalni sadraji, ali bez stanovanja, osim
poslovnog stanovanja.

9. Komercijalne zone i gradski centri su
kompatibilni sa manjim proizvodnim pogonima i
komunalnim i infrastrukturnim povrinama kako
je to dato u pravilima za komercijalne zone i
gradske centre, odnosno privredne delatnosti.

10. U okviru gradskih i prigradskih uma moe da
se organizuje zona pasivne rekreacije, zona
aktivnog odmora, kao i zone sa sportskim
objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni, zone
kupalita, restorani, hoteli, marine, sport na
vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u taki
4.8.11 - funkcionalno ralanjenje.

Za pojedine namene data je moguost potpune
transformacije u drugu namenu na nivou bloka ili
zone u kojoj je oznaena ta namena. Transformacija
je mogua iskljuivo prema tabeli transformacije
namena i datim uslovima za realizaciju
transformacije.














217
Tabela 90:

Mogunost transformacije namene u druge namene

... SA OVOM NAMENOM
Stamben
o tkivo
Privredn
e zone
Gradski
centri
Javni
objekti i
kompleksi
Sportski
objekti i
kompleksi
Zelene
povrine
Poljoprivr
edne
povrine
Komunaln
e i
infrastrukt
urne
povrine
Saobraajn
e povrine i
terminali
Stambeno
tkivo

o

X

X

X

X

Privredne
zone

X
11

o

X

X

X

X

X

X
Gradski
centri



o

X

X

X

Javni objekti
i kompleksi

o

X
12

Sportski
objekti i
kompleksi

o

X

Zelene
povrine

o

Poljoprivredn
e povrine

o

Komunalne i
infrastruktur
ne povrine



X



X



X

o

OVA
NAME
NA JE
KOMP
ATIBIL
NA...
Saobraajne
povrine i
terminali

o

Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 85:

11. Transformacija proizvodnih zona u stanovanje
odnosi se na transformaciju postojeih
privrednih lokacija u postojeem stambenom
tkivu, u stanovanje.

12. Mogua je transformacija lokacija javnih
namena u javno zelenilo.

Detaljnijom urbanistikom razradom detaljnije se
definie namena prostora u skladu sa GP i uslovima
za kompatibilnost i transformaciju namena prema
ovom pravilniku. Detaljna namena prostora mora biti
usaglaena sa trajnim dobrima i uslovima zatite
prostora.

Povrine planirane za nova stambena naselja,
privredne zone i zone za centralne aktivnosti GP
definisane su kao povrine preovlaujue namene,
koje u obaveznoj detaljnijoj razradi treba da se
dopune povrinama za obavezne pratee funkcije
prema normativima koji obezbeuju maksimalni
standard. Obavezne pratee funkcije su:


- saobraaj,

- infrastruktura,

- javni prostori,

- javno zelenilo,

- ostale kompatibilne namene, a za stanovanje i
obavezni sadraji socijalnog standarda, objekti
deije zatite, osnovne kole i objekti
zdravstvene zatite.

Planirana povrina koja se od poljoprivrednog ili
nekog drugog neizgraenog zemljita privodi nameni
definisanoj GP, po pravilu se razrauje kao kompleks
(celina) regulacionim planom, a u granicu plana se
ukljuuju i kontaktne zelene povrine (ukoliko ih
ima).






218
11.1.2. Privremeno korienje javnih prostora
do privoenja nameni

Privremeno korienje javnih prostora do privoenja
nameni definisano je GP, ili planovima detaljnije
razrade, odnosno posebnim propisom. Odreuje se
odgovarajuim programima mrea privremenih
objekata i posebnim odlukama Skuptine grada.

Za prostore koji su pod bilo kojim reimom zatite
kao privremena namena dozvoljene su samo
intervencije uz izriite uslove institucija nadlenih za
predmetnu zatitu.


11.2. Pravila graenja za saobraajnice

Ovim pravilima data su samo osnovna pravila za
utvrivanje urbanistike regulative saobraajnih
povrina.


11.2.1. Definicija ulice

Ulica je javni prostor koji slui kretanju ili mirovanju
vozila svih vidova saobraaja, biciklista, peaka i
invalida sa pomagalima. One omoguavaju
komunikaciju ljudi i smetaj vodova komunalne
infrastrukture.

Regulaciona linija ulice jeste linija koja deli javnu
povrinu ulice od povrina druge namene.

irina ulice je rastojanje izmeu regulacionih linija
ulice.

Za sve tipove tkiva u posebnom delu ovih uslova dati
su granini profili ulica.


11.2.2. Klasifikacija uline mree

Po funkcionalnom znaaju i ulozi u prostornoj
organizaciji grada klasifikacija gradske putne mree i
ulica zasniva se na relativnom odnosu osnovnih
funkcija kretanja i pristupa i deli se na primarnu i
sekundarnu. Primarnu ine gradski autoput,
magistrale, ulice I i ulice II reda, a sekundarnu
pristupne ulice i parkiralita.


11.2.2.1. Primarna ulina mrea

Autoput je deo dravne i meunarodne putne mree
i podlee posebnim propisima za projektovanje i
izgradnju.

Gradski autoput predstavlja deonicu daljinskih
puteva u urbanizovanom delu grada. Povezuje se sa
meunarodnom, dravnom i meuregionalnom
putnom mreom a koristi se i u internom saobraaju
za brzo povezivanje udaljenih delova grada
meusobno i sa gradskim teitem.

Postojea regulacija autoputa kroz Beograd u
granicama Generalnog plana se u potpunosti
zadrava. Pristup kontaktnim zonama sa ove
saobraajnice mogu je sa prateih ili servisnih
saobraajnica koje mogu biti odvojene uz postojei
protoni kolovoz u reimu jednosmernih kretanja i sa
ulivno-izlivnim vezama na osnovne saobraajne
tokove ili na odreenom udaljenju u reimu
dvosmernih saobraajnih tokova sa kojih se veze na
autoput ostvaruju preko postojeih ili planiranih
denivalisanih raskrsnica - vorova.

Graevinske linije planiranih objekata ne bi trebalo
da budu na udaljenju manjem od 20 m (10 m) od
spoljne ivice kolovoza krajnje saobraajne trake.

U regulaciji ove saobraajnice nema podunog
voenja biciklistikih i peakih tokova.

Kroz dalju plansku i tehniku razradu kontaktnih
prostora uz ovu saobraajnicu poseban znaaj treba
posvetiti izradi analiza uticaja na ivotnu sredinu i
merama i uslovima koje treba ispotovati sa ovog
aspekta.

Magistrale su visokokapacitetne saobraajnice koje
prolaze kroz aktivno gradsko tkivo i oslanjaju se na
magistralne i regionalne vangradske putne pravce.
Slue za povezivanje sadrajno razliitih gradskih
celina. Na njima se obavlja brzi putniki saobraaj,
ukljuujui i gradski prevoz, kao i kanalisanje
teretnih tokova.

Popreni profil sadri razdvojene kolovoze sa po 2+1
(2+2) saobraajnom trakom, srednjom i ivinim
razdelnim trakama i obostranim trotoarima.
Minimalna regulaciona irina kod rekonstrukcija
postojeih ulinih profila iznosi oko 22 m i sadri
odvojene kolovoze i obostrane trotoare
(7+2+7+2x3). Na novim deonicama ukoliko to
prostorne mogunosti dozvoljavaju ovaj profil treba
dopuniti ivinim razdelnim trakama irine min 2 m sa
parternim zelenilom ili 4 m sa visokim rastinjem i
drvoredima. Direktni pristupi ivinim sadrajima nisu
dozvoljeni ali ukoliko je to neophodno potrebno je
obezbediti posebne trake. U uim gradskim zonama
mogue je graevinske linije objekata postaviti na
regulaciju ovih saobraajnica. Preporuuje se da se
zbog nepovoljnih efekata na prostor regulacioni
pojas, gde je to mogue, tretira pejzano ili da se
odgovarajuim nivelacionim reenjima izbegnu
neposredni kontakti sa ivinim sadrajima.

Poduno voenje biciklista je mogue unutar
regulacionog pojasa uz odgovarajue odvajanje od
protonih kolovoza.

Pristupe garaama obezbeivati sa ulica nieg ranga,
a snabdevanje vriti po posebnom reimu.

219
Kontakti sa drugim saobraajnicama su mogui sa
denivelisanim vezama ili povrinski u sistemu
koordinirane svetlosne signalizacije.

Ulice prvog reda

Ulice prvog reda slue za povezivanje pojedinih
delova grada sa centrima i zonama aktivnosti ili
stanovanja. To su kapacitetni potezi namenjeni
javnom i individualnom putnikom saobraaju. U
odnosu na spoljnu putnu mreu mogu se povezivati
na puteve regionalnog dometa.

Popreni profil sadri kolovoz sa po dve trake po
smeru i obostrane trotoare. Minimalna regulaciona
irina kod rekonstrukcija postojeih ulinih profila
moe iznositi 18 m, izuzetno 15 m (12+2x3 / 11 +
2x2).

Poeljno je pri planiranju ovih saobraajnica
predvideti ire regulacije od pomenutih pri emu bi
se obezbedile ivine razdelne trake sa zelenilom,
biciklistike staze i sl. Ukoliko nije mogue ove
elemente obezbediti u jedinstvenom poprenom
profilu funkcionalni rang ovih saobraajnica mogue
je obezbediti u sistemu spregnutih jednosmernih
ulica koje svojim fizikim elementima obezbeuju
ovaj funkcionalni rang.

Na ovim saobraajnicama izuzetno se moe
organizovati ivino parkiranje izvan kolovoza.

Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa
obaveznom semaforskom signalizacijom.

Za odvijanje javnog gradskog saobraaja
organizovati posebne trake i nie za autobska i
trolejbuska stajalita, ukoliko za to postoje
mogunosti.


Ulice drugog reda

Ulice drugog reda predstavljaju vezni elemenat
izmeu primarne i sekundarne putne i uline mree.
Njihov zadatak je da vre distribuciju ciljnog i
izvornog saobraaja u okviru odreenih urbanistikih
zona.

Popreni profil sadri kolovoz sa trakom po smeru i
obostrane trotoare. Minimalna regulaciona irina
iznosi 12 m, izuzetno 9,5 m (7+2x2,5 /
6,5+2x1,50). ire regulacione mere ovih
saobraajnica omoguavaju organizaciju parking
povrina van kolovoza i formiranje jednostranih ili
obostranih drvoreda.

Raskrsnice sa drugim gradskim ulicama ostvaruje u
nivou sa semaforskom ili ureenom vertikalnom i
horizontalnom signalizacijom.

Svaki od pomenutih funkcionalnih nivoa ostvaruje
veze na raskrsnicama sa istim ili za jedan viim ili
niim funkcionalnim rangom. U odreenim
sluajevima (posebnim zahtevima ili potrebama)
mogue je ostvariti veze i sa ulicama za dva viim
funkcionalnim rangom.


11.2.2.2. Sekundarna ulina mrea

Sekundarna ulina mrea je najbrojnija kategorija
gradskih ulica i ini je splet internih ulica i kolovoza
koji slue za pristup do odreenih ciljeva. Dele se na
pristupne ulice i parkiralita. Pristupne ulice se blie
definiu prema osnovnoj funkciji koju obavlja
(stambene, poslovne, trgovaka i sl.) a namenjene
su individualnom i snabdevakom saobraaju kao i
parkiranju. Mogu biti sa razdvojenim povrinama po
pojedinim vodovima saobraaja (trotoari, kolovoz i
parkinzi) ili integrisanim gde se formira jedinstvena
povrina i koristi po kriterijumima peaka. Mogue je
da pojedine ulice sekundarne uline mree budu
namenjene kretanju iskljuivo jednog vida
saobraaja ili da budu namenjene za vie vidova
sobraaja kao jednistvena ulina povrina.

Ulice sa umirenim saobraajem organizuju se u
pojedinim gradskim zonama u cilju smanjenja broja
vozila i njihove brzine kretanja a reavaju se
odreenim reimskim i graevinsko-tehnikim
merama.

Jednosmerne kolsko-peake staze slue za pristup
parcelama i kuama prvenstveno u spontano
nastalim naseljima. Ove ulice moraju da imaju
najmanje na svakih 100 m proirenja za
zaustavljanje vozila, manipulaciju i sl.


11.2.3. Minimalni elementi poprenog profila

Za sve utvrene funkcionalne rangove gradske uline
mree daju se odreeni funkcionalni elementi
poprenog profila sa minimalnim regulativnim
merama za njihovu dalju plansku razradu.












220
Tabela 91:

Ulini profili

Vrsta ulice i znaaj Minimalna irina ulice u
m bez zelenila
Napomena
Autoput min 28 posebni propisi za podruja van naseljenog mesta,
denivelisani ukrtaji, obezbeenje putnog i zatitnog
pojasa
Gradski autoput postojea denivelisani ukrtaji, pratee saobraajnice
Magistralne saobraajnice min 22
(7+2+7+2x3)
bez parkiranja u irini ulice
Ulice I reda min 18
(2x6+2x3)
sa parkiranjem uz poveanu irinu
Ulice II reda min 12
(2x2,5+7)
sa parkiranjem i zelenilom uz poveanu irinu
Pristupne ulice min 9,5
(2x1,5+4,5+2)
sa podunim parkiranjem
Integrisane ulice min 8
(2x1,5+3+2)
sa podunim parkiranjem i jednosmernim kretanjem
vozila
Kolski prilazi min 4,5
(1x3 + 1x1,5)
u jedinstvenom ulinom profilu
Jednosmerne kolsko peake
staze
1x3,5 obavezna proirenja
Peake staze min 0,8 samo na kratkim rastojanjima za jednosmerno kretanje
peaka
Ulice u spontano nastalim
naseljima
neodreeno uz obaveznu analizu mogue zadrati postojee irine



11.2.4. Opta pravila



11.2.4.1. Ulina mrea

Ulini profil ine svi horizontalni konstruktivni delovi
koji su namenjeni razliitim vrstama kretanja. Ulini
profil sastoji se najee od kolovoznog dela i dela
za kretanje peaka, kao i sloenijih konstrukcija u
kojima su i tramvajske ine, biciklistike trake,
drvoredi, ozelenjene trake, razdelna ostrva, prostori
za parkiranje i sl.

U postojeem, izgraenom naselju, regulacija ulica
ostaje nepromenjena, osim ako postoji potreba za
njenom izmenom kao to je to poboljanje
saobraajnog reenja, infrastrukture, nivelacije,
promena visinske regulacije okolnih objekata,
stvaranje nove javne povrine i sl.

Radi postizanja potrebne uline irine u postojeim
delovima grada potrebno je da se izrade detaljniji
urbanistiki planovi kojima bi se precizno sagledali
svi elementi za planirane rekonstrukcije. Poeljno je
da detaljniji planovi za rekonstrukciju ulica obuhvate
i okolno tkivo.

Nove ulice u novim delovima grada treba da budu
planirane sa odgovarajuom trasom i odgovarajuom
irinom. Samo u izuzetnim sluajevima (teak teren,
klizita, druge oteavajue okolnosti i sl.) mogue je
odstupanje od ovog pravila.

Pri planiranju gradskih inskih sistema njihova
regulativa bie utvrena tokom njihove dalje planske
i tehnike razrade primereno tehniko-tehnolokim
karakteristikama planiranog inskog sistema.

Dozvoljeno je da se zbog obezbeenja potrebne
irine ulice regulaciona linija u detaljnijim
urbanistikim planovima planira tako da preseca
parcele i zgrade koje se nalaze uz ulicu. U tom
sluaju e parcele i postojee zgrade, u celosti ili
delimino biti otkupljene radi sprovoenja radova na
proirivanju ulice.

U sluajevima kada se iz objektivnih razloga (cena,
kvalitetan graevinski fond i sl.) ne moe obezbediti
puna ulina irina, mogue je da se kroz detaljnije
planove obezbedi samo irina kolovoza a da se
peake staze i trotoari smeste pod kolonade u
prizemljima zgrada uz ulicu.

U spontano nastalim naseljima, selima i posebnim
sluajevima socijalnog stanovanja koje se poboljava
mogue je uz odgovarajue analize zadrati
postojee uline profile.

Profil ulice, pored saobraajne funkcije, ima i zadatak
obezbeivanja prostora za prolazak komunalnih
instalacija. U postojeim ulicama zadrava se
postojei raspored instalacija i po potrebi dopunjava i
221
usklauje sa novim. U novim ulicama ili u ulicama
koje se rekonstruiu postoje posebna pravila za
voenje instalacija.

Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovi
drugih objekata koji su povezani sa konstrukcijama
saobraajnica i komunalnih postrojenja (podzemni
peaki prolazi, podzemne garae, tuneli za
instalacije, tuneli za saobraaj i sl.) mogu da se
nalaze u irini ulice izmeu regulacionih linija, a u
skladu sa tehnikim propisima i detaljnijim
urbanistikim planovima.

Prilikom planiranja novih ili rekonstrukcije postojeih
ulica treba teiti gde god je to mogue da se
obezbedi dvostrano ulino zelenilo (drvoredi, ive
ograde, travnjaci i sl.). Najmanja irina za ulino
zelenilo jeste 2 m (1,5 m). Ukoliko to nije mogue
obezbediti dvostrano zelenilo prihvatljivo je i
jednostrano ili ak i punktalno ozelenjavanje.

Prilikom planiranja proirenja ulica potrebno je u to
veoj meri sauvati postojee kvalitetno drvee. U
sluajevima stambenih ulica koje nisu due od 150 m
dozvoljeno je da se sauvano drvee nalazi na
minimum 0,40 m od ivice kolovoza u trotoaru.

Biciklistike trase (trake i staze) mogu se voditi
zajedno sa motornim saobraajem u ulicama nieg
ranga od autoputa, zajedno sa peacima i izdvojeno
od ostalih vidova saobraaja. Ukoliko je obim
motornog i peakog saobraaja takav da moe
ugroziti bezbednost odvijanja saobraaja treba
biciklistiki saobraaj izdvojiti u posebne staze.
Osnovni principi za provlaenje biciklistikih koridora
su: koristiti mirne (stambene) ulice, izbegavati ulice
sa nepovoljnim nagibima, trase polagati kroz
ozelenjene prostore, trasama povezivati zone
stanovanja, rekreacije i centralnih aktivnosti i u
zonama atrakcije planirati prostore za parkiranje
bicikala. Minimalna irina jednosmerne biciklistike
staze je 1 m (1,25 m), a dvosmerne 2 m (2,5 m).

Peake povrine (staze i trotoari) su sastavni
elemenat poprenog profila svih gradskih
saobraajnica. One se obavezno fiziki izdvajaju u
posebne povrine zatiene od ostalih vidova
motornog saobraaja izuzev kod integrisanih ulica.
irina trotoara zavisi od namene i atraktivnosti
okolnog prostora i intenziteta peakih tokova.
Minimalna irina trotoara za kretanje peaka iznosi
0,8 m (1 m) a za kretanja i invalida sa pomagalima
je 1,5 m. Za mimoilaenje peaka minimalna irina
iznosi 1,5 m a invalida sa pomagalima 1,8 m.

11.2.4.2. Parkiranje i garairanje

Parkiranje / garairanje ovim GP planirano je da
bude realizovano na skupnim parkinzima / garaama
na obodu ili u unutranjosti blokova, na
pojedinanim individualnim parkinzima / garaama u
zgradama ili u dvoritima i u ulinim profilima onih
saobraajnica koje su funkcionalno nieg ranga i u
kojima je mogue, ne remetei motorni i peaki
saobraaj, organizovati ulino parkiranje.

Potrebni kapaciteti za parkiranje i garairanje
utvruju se na osnovu planiranog stepena
motorizacije, planirane raspodele na sredstva
prevoza, vrste i veliine sadraja, postojeih
normativa i u zavisnosti od dela gradske teritorije.
Problem parkiranja treba istraivati i teiti
formiranju normativa i pravila primerenih
beogradskim potrebama.

U izradi detaljnijih urbanistikih planova kapacitete
za parkiranje i garairanje utvrditi i planirati prema
uslovima datim u "Osnovnim namenama
obuhvaenog prostora".

Prilikom nove izgradnje zajedniko pravilo za sve
zone grada je da se sve potrebe za parkiranjem/
garairanjem zadovolje na parceli na kojoj se
gradnja vri. Izuzetno, dozvoljeno je da se potrebe
za parkiranjem zadovolje i na nekoj drugoj parceli,
ukoliko se izgradnja parkinga / garae na toj parceli
izvodi uporedo sa gradnjom matine zgrade u istom
ili susednom bloku.

Ostala pravila za parkiranje / garairanje su sledea:

- Ovim GP se planira da se deo potreba za
parkiranjem reava izgradnjom garaa, kao
samostalnih objekata, na regulaciji bloka,
kapaciteta koji se utvruje detaljnijom
razradom. Garae mogu biti kombinovane sa
drugom odgovarajuom namenom. Treba teiti
da se za ovu svrhu zauzme to manji broj
parcela. Idealno je da se zauzme jedna parcela.

- U unutranjem delu kompaktnog bloka takoe je
mogue, ako to prostorni i tehniki uslovi
dozvoljavaju, formiranje parkinga ili podzemne
garae u funkciji korisnika bloka, a krovna
povrina podzemne garae se parterno ureuje
kao zelena povrina.

- Javne garae mogu da se organizuju ispod javnih
povrina: trgova, otvorenih pijaca, ulinih
raskra, cvetnjaka na ozelenjenim povrinama
i sl.

222


- Parkiranje u regulaciji stambenih ulica organizuje
se na parking povrinama u nii du ulice u
regulacionoj irini ulice vodei rauna o
uslovima kretanja peaka, protonosti motornog
saobraaja i bezbednosti svih uesnika u
saobraaju.

Podzemne etae planirane za garairanje ne
raunaju se u BGRP na parceli ili u bloku.


11.2.4.3. Pravila graenja deonica sa posebnim
odnosom tunelskih i nadzemnih elemenata

Tunelske deonice na gradskim saobraajnicama, po
odnosu prema susednim i povrinskim parcelama i
objektima, u smislu ovog Generalnog plana, mogu
biti ulazne deonice, plitke deonice i duboke deonice.

Ulazne deonice su delovi prilaznog useka od
odvajanja nivelacije saobraajnice od okolnog terena
do ulaza u tunelski portal na njegovoj najpovuenijoj
vertikalnoj ravni.

U zoni ulazne deonice, graevine sa bonih strana i
iza ulaznog portala treba da budu udaljene najmanje
10 metara od spoljne linije kolovoza ili koloseka
kojom se mogu kretati vozila, odnosno od
najpovuenije take portala na kojoj se mogu
pojaviti emisije buke i zagaenja. Oko portala i
zidova ili eskarpi na ulaznoj deonici potrebno je
obezbediti minimum 3 metra javnog prostora za
potrebe odravanja. Ukoliko iz posebnih razloga koje
diktiraju uslovi zatienih ili vrednih graevina u
gustom gradskom tkivu prethodna odstojanja nije
mogue postii na odreenim deonicama, potrebno
je projektovati i realizovati posebne mere zatite
objekata od meusobnih uticaja u gradnji i
eksploataciji.

Plitke deonice su tunelske deonice koje se izvode u
otvorenom iskopu.

U podruju plitkih tunelskih deonica u urbanistikim
planovima i projektima obavezno se uslovljavaju
posebne mere obezbeenja sigurnosti terena i
objekata od sleganja, pomeranja i drugih predvidivih
akcidenata, kao i obezbeenje od zagaenja, buke i
vibracija koje mogu uticati na kvalitetno korienje
povrina i objekata. Po pravilu, trase na povrini
iznad plitkih tunelskih deonica se planiraju kao javno
zemljite.

Duboke tunelske deonice su one koje se ne izvode u
otvorenim iskopima.

Iznad dubokih tunelskih deonica, po pravilu se
zadrava korienje objekata i parcela saglasno
stanju ili vaeim urbanistikim planovima i
projektima, uz odgovarajue analize uticaja objekata
na bezbednost i kvalitet korienja.

Za pomone graevine tunela koje izlaze na nivo
terena i slue kao servisni ili sigurnosni ulazi i izlazi,
ahtovi za vezu instalacija, ventilaciona okna i drugo,
moraju se obezbediti posebne parcele. Ventilaciona
okna treba da budu tako postavljena i izgraena da
tokom rada ne podiu nivo buke, vibracija i
zagaenja iznad dozvoljenih vrednosti za susedne
namene.

Na peake pothodnike, galerije i holove koji
povezuju tunelske deonice sa povrinom
(prvenstveno kod metro stanica, ali i u drugim
sluajevima), kao i na podzemne garae za putnika
vozila ne primenjuju se odstojanja od ivice tunelskih
konstrukcija i graevina data u prethodnim
stavovima, dok se ostali uslovi primenjuju.

11.3. Pravila graenja za javne prostore

Javni urbani prostor u smislu ovog pravilnika je svaki
otvoren prostor u gradu koji je namenjen optem
korienju i dostupan svim graanima za kretanje i
korienje u cilju obavljanja razliitih aktivnosti
vezanih za taj prostor, za sadraje u okolnim
gradskim blokovima i za grad u celini.

Granice javnog urbanog prostora ine, po pravilu,
deonice regulacionih linija okolnih blokova.

Ambijentalni sklop javnog urbanog prostora ine
otvorene povrine samog javnog prostora i elementi
fizike strukture okolnih blokova, koji su neposredno
sagledivi iz javnog prostora i koji su obuhvaeni
prvim redom parcela uz njegove granice. Planirane
intervencije moraju tretirati sve elemente
ambijentalnog sklopa javnog urbanog prostora
jedinstveno i celovito.


Koncentrisani javni urbani prostori (trgovi, parkovi,
skverovi, otvorene pijace, ulina raskra)
predstavljaju vorita urbanog identiteta, oko kojih
se koncentriu razliiti objekti i aktivnosti.

Linearni javni urbani prostori predstavljaju i
specifine ulice razliitog saobraajnog ranga,
etalita i kejove koji predstavljaju ose urbanog
223
identiteta, du kojih se koncentriu razliiti sadraji,
na koje se oslanjaju drugi otvoreni prostori i koje
povezuju razliite znaajne take karakteristine za
identitet pojedinih delova gradskog tkiva.


11.3.1. Pravila graenja za javne urbane
prostore u tradicionalnom tkivu

Podruje starog Beograda i Starog jezgra Zemuna.
Neophodno je da se na svim delovima ovog podruja
i u svim fazama rada ostvari konstruktivna saradnja
slube urbanistikog planiranja, slube zatite
spomenika kulture i drugih relevantnih faktora u
skladu sa definisanim stepenom zatite i predvienim
karakterom odgovarajuih intervencija.

Postojei javni prostori (trgovi, parkovi, skverovi,
pijace, raskra, kao i etalita na kejovima i
znaajni ulini potezi) zadravaju se u svojim
postojeim granicama i sa postojeim osnovnim
namenama, osim u sluaju kada se detaljnijom
urbanistikom razradom granice i namene menjaju u
kontekstu od opteg znaaja bitnim za dalji razvoj i
ambijentalnu vrednost dela grada kome pripadaju, ili
grada u celini. Povrina javnih prostora, planskim
intervencijama treba da se uveava, a ne smanjuje.

Sve intervencije u postojeim javnim urbanim
prostorima i u njihovom neposrednom okruenju
treba da budu uslovljene rezultatima prethodno
izvrenih istraivanja u pogledu identifikovanja
vrednosti parternih reenja, zelenila, vizura,
objekata u okolini ili u sklopu javnih prostora,
skulptorskih i drugih elemenata ureenja, koje treba
sauvati i reafirmisati, kao i identifikovanja
elemenata koji naruavaju integritet, identitet i
vrednosti prostora i koje treba ukloniti ili
modifikovati.

Specifine mere za preureenje javnih urbanih
prostora i njihovog neposrednog okruenja treba da
se ustanove na osnovu rezultata ovih istraivanja u
smislu zatite i rehabilitacije pojedinih vrednih
elemenata ili itavih sklopova zateenog
graditeljskog naslea, dogradnje nedostajuih ili
oslobaanje od neadekvatnih ili suvinih elemenata,
a u cilju formiranja urbanog ambijenta koji odgovara
karakteru i znaaju konkretnog javnog prostora i
njegovoj ulozi u sklopu neposredne i ire okoline.
Intervencije koje se zbog optegradskih potreba
moraju vriti u okvirima javnih urbanih prostora ili
njihovog okruenja - ambijentalnog sklopa - moraju
biti izvedene tako da ne ugroze njihov kulturno-
istorijski i likovni identitet i vrednosti.

Istraivanja i specifine mere za pojedine javne
urbane prostore vre se u okviru nezavisne studije,
konkursa ili odgovarajueg detaljnijeg urbanistikog
plana i predstavljaju uslov za dalju realizaciju.

Detaljniji planski dokument za podruje
ambijentalnog sklopa jednog javnog urbanog
prostora u tradicionalno formiranom urbanom tkivu
treba da obuhvati sam javni urbani prostor i
relevantne delove njegove neposredne okoline - u
optem sluaju parcele u kontaktnoj zoni okolnih
blokova. Usvojeni planski dokument za ovako
definisano podruje treba da predstavlja steenu
obavezu za izradu regulacionih planova i drugih
planskih akata za blokove ije delove zahvata.

Ukoliko se predvia planska razrada delova gradskog
tkiva koji tangiraju javni urbani prostor za koji nije
prethodno sainjen odgovarajui planski dokument,
neophodno je da se podruje takvog nameravanog
plana proiri na ambijentalni sklop toga javnog
prostora ukoliko je u pitanju vorite, odnosno na
logino izdvojenu deonicu ukoliko je u pitanju
linearni javni prostor.

11.3.2. Pravila graenja za javne urbane
prostore u postojeem novoizgraenom tkivu

Podruje Novog Beograda. Potrebno je da se putem
detaljnijih urbanistikih planova sa planovima
parcelacije ili putem prethodno sprovedenog
konkursa za pojedine blokove izvri restrukturiranje
njihovog unutranjeg prostora, ime bi se postigla
njegova diferencijacija na namenski ograniene
prostore uz postojee i eventualno novoplanirane
sadraje i na javni urbani prostor, u kome bi nali
odgovarajue mesto elementi lokalnih ulica, trgova,
skverova i parkova.

Sve intervencije u Novom Beogradu i drugim
postojeim novim naseljima koja su planirana u tipu
otvorenog bloka, treba da budu u skladu sa
dominantnim tipom izgradnje otvorenih blokova, pri
emu je potrebno delikatno formirati i uspostaviti
kontinuitet javnih prostora ivinom izgradnjom du
loginih ulinih poteza tipom slobodnostojeeg
objekta.

Formiranje zatvorenih blokova i odgovarajuih javnih
prostora u navedenoj tipologiji iskljuuje se.
Kompaktne zelene povrine unutar blokova su
posebno bogatstvo i obeleje tipologije izgradnje ove
zone, pa se iskljuuje usitnjavanje i izgradnja u
okviru njih.


11.3.3. Pravila graenja za javne urbane
prostore na novoplaniranim lokacijama

Pri planiranju novih urbanih celina u nekom od
planiranih tipova gradskog tkiva, obavezno je pored
standardnih linearnih javnih prostora - ulica, planirati
i koncentrisane javne prostore kao nova vorita
urbanog identiteta tog dela grada.

Ukupno uee javnih prostora za nova naselja ne
moe biti manje od 40% planirane teritorije, a
mogue je i vee uee, za znaajne i elitne
prostore to je i obavezno.

224
Javni prostori treba da budu odgovarajueg oblika i
karaktera u odnosu na tip bloka u kome se nalaze, a
proporcije usklaene sa preovlaujuom visinom
kontaktnih blokova. Sve odrednice ovog pravilnika
koje se odnose na istraivanje odnosa
mikroambijenta znaajnijih javnih prostra i
makroambijenta grada ili dela grada
(na primer vizure, odnos sa drugim javnim
prostorima, dominantama u prostoru) za intervencije
na postojeim javnim prostorima, treba sprovesti i
pri definisanju novih javnih prostora.


11.4. Pravila graenja za blokove


11.4.1. Definicija bloka

Na teritoriji GP postoje gradski blokovi i predeoni
blokovi, koji se razlikuju po poloaju, nameni, veliini
i granicama.

Gradski blok se nalazi u okviru izgraenog tkiva
centralne zone, srednje zone, spoljne zone i rubne
zone. To je povrina omeena:



- saobraajnim objektima (putevima, ulicama,
kolsko-peakim stazama, eleznikim
prugama, vodenim povrinama),

- i/ili prirodnim i vetakim preprekama (vei
nasipi, useci, obaloutvrde, kose, odseci, duboke
jaruge...),

- i/ili granicama veih namena javnih i komunalnih
sadraja,

- i/ili drugom namenom,

- i/ili granicama optine,

- i/ili granicama statistikog kruga.

Predeoni blok se nalazi u otvorenom predelu srednje
zone, spoljne zone i rubne zone. To je povrina
omeena:



- prirodnim linijskim strukturama (ivice drugog
predeonog elementa, potoci, kanali i ostale
vodene povrine...),

- saobraajnim objektima (putevima, seoskim
putevima, poljskim putevima, kolsko-peakim
stazama, eleznikim prugama),

- i/ili vetakim preprekama (vei nasipi, useci,
obaloutvrde, kose, odseci, duboke jaruge,
ikare...),

- i/ili granicama drugih namena (javnih i
komunalnih sadraja, stambenih blokova...),

- i/ili granicama optine i/ili granicama statistikog
kruga.

Predeoni blok, samo izuzetno, zauzima povrinu
unutar regulacionih linija.

11.4.2. Pravila za regulaciju bloka

Regulacija bloka, odnosno njegova veliina i oblik
definiu se odreivanjem regulacionih linija u
detaljnijoj planskoj razradi.



Horizontalna regulaciona linija bloka je granica
izmeu javne povrine i komunikacije gradskog
znaaja (ulice, trgovi, pristupi) i korisnike povrine
225
bloka. Javne povrine unutar bloka (pristupne
saobraajnice, parkinzi, zelenilo, deija igralita)
lokalnog znaaja imaju svoju parcelu i nalaze se
unutar regulacionih linija bloka.

Javne povrine (parka, skvera, trga i druge vee
javne povrine) ograniene komunikacijama
gradskog znaaja, takoe su definisane kao blok.



Vertikalna regulacija bloka najee, nije jedinstvena
nego samo preovlaujua i definisana je:

- irinom ulice,

- uslovima za ureenje kontaktne javne povrine i

- makrouslovima ambijenta.


Visina novog objekta uslovljena je preovlaujuom
visinom objekata u bloku i objekata u naspramnom
bloku.



U blokovima gde su visine objekata ujednaene,
ekstremno niski pojedinani objekti prilikom
nadgradnje ili zamene novim, mogu se usaglasiti sa
preovlaujuom visinom objekata u bloku, bez obzira
na urbanistike parametre bloka, koji, u tom sluaju
mogu biti i prekoraeni. Potpuno usaglaavanje
visina u bloku, prema odgovarajuem gabaritu
obodnih ulica nije obavezujue, osim ako detaljnijom
urbanistikom razradom nije drugaije predvieno.

Povrina bloka je povrina unutar regulacionih linija
bloka, odnosno zbir povrina svih pripadajuih
parcela unutar granica bloka. Povrinom bloka se
smatra ona povrina koju utvrdi plan detaljne
razrade, odnosno povrina unutar postojeih
regulacionih linija bloka.


11.4.3. Pravila za transformaciju bloka

Mogunosti transformacije tipova stambenih blokova
u drugi tip definisani su u delu Namena prostora -
Stanovanje i stambeno tkivo.


11.5. Pravila graenja za parcele


11.5.1. Definicija parcele

Parcela je najmanja povrina na kojoj se moe
graditi, ukoliko je u graevinskom podruju. Parcela
je definisana pristupom na javnu povrinu,
granicama prema susednim parcelama i prelomnim
takama koje su odreene geodetskim elementima.



Detaljnija regulaciona razrada prostora prihvata
granice postojeih parcela, osim u sluaju kada
parcela nije uslovna za planiranu izgradnju i kada se
promena granica parcele vri u korist javne povrine
ili javne namene.

11.5.2. Mogue transformacije parcela -
preparcelacija

Uslovi za mogue transformacije parcela blie se
definiu detaljnijom razradom, u okviru pravila za
promenu granica parcela datih ovim GP.

Postojee parcele iji je front prema saobraajnici
manji od 6 m, parcele nepravilnog oblika, kao i
226
parcele povrine manje od 150 m
2
, nisu parcele na
kojim je mogua izgradnja.

Do detaljnijeg planskog odreenja statusa ovih
parcela, na njima je mogua samo revitalizacija ili
sanacija postojeih objekata ili privremeno proirenje
objekata zbog poboljanja uslova stanovanja. Za
ovakve parcele, ukoliko je to mogue, treba primeniti
postupak ukrupnjavanja sa susednim parcelama radi
poveanja kapaciteta u pogledu izgraene povrine
ili spratnosti zgrade.




Promena granica postojee parcele i formiranje novih
vri se na osnovu optih pravila za parcele i na
osnovu posebnih pravila za odreenu namenu i tip
bloka, definisanih ovim pravilima graenja.
Novoformirane parcele treba da imaju geometrijsku
formu to bliu pravougaoniku ili drugom obliku koji
je prilagoen terenu, planiranoj nameni i tipu
izgradnje.

Podela postojee parcele na dve ili vie manjih
parcela vri se pod sledeim uslovima:


- podela se vri u okviru granica parcele,

- pristup na javnu povrinu novoformiranih parcela
moe se obezbediti i sa sukorisnikih povrina,

- podelom se ne mogu formirati parcele koje su
substandardne u pogledu veliine i naina
gradnje u odnosu na neposredno okruenje
odnosno planirani tip izgradnje.

Spajanje dve ili vie postojeih parcela radi
formiranja jedne parcele vri se pod sledeim
uslovima:




- spajanje se vri u okviru granica celih parcela, a
granica novoformirane parcele obuhvata sve
parcele koje se spajaju;

- spajanjem parcela vaea pravila izgradnje za
planiranu namenu i tip bloka se ne mogu
menjati, a kapacitet se odreuje prema novoj
povrini. Zbog bolje organizacije i iskorienosti
prostora on moe biti vei od zbira pojedinanih
kapaciteta spojenih parcela;

- spajanjem se formira parcela na kojoj tip
izgradnje bez obzira na veliinu parcele treba da
bude u skladu sa neposrednim okruenjem, a u
zatienim podrujima u skladu sa uslovima
zatite.

Preparcelacijom dve ili vie postojeih parcela mogu
se formirati dve ili vie novih parcela po pravilima za
spajanje parcela i podelu parcela.


227


Preparcelacija nije dozvoljena na parcelama koje su
predviene za podizanje objekata javne namene, kao
i na parcelama na kojima se ve nalaze javni objekti,
spomenici kulture i legati ili drugi objekti od javnog
interesa, osim u sluaju kada se predmetni prostor
uveava.

Preparcelacija u postojeim otvorenim blokovima
novih naselja i nekim otvorenim, kompaktnim i
meovitim blokovima centralne i srednje zone gde
nije izvrena odgovarajua parcelacija je predviena
na sledei nain:




- preparcelacija je mogua ukoliko su najpre
definisane parcele za javnu namenu;

- parcela mora obuhvatati, osim objekta, potreban
parking prostor i pripadajue zelenilo;

- ukoliko u otvorenim blokovima, a za ostale prema
pravilima, nije mogue odrediti parcelu za svaki
objekat, mogue je definisati zajedniku parcelu
za nekoliko objekata, po istim kriterijumima;

- pripadajue zelenilo odreuje se po normativu 12
- 15 m
2
/ stanovniku;

- ukoliko su parkiralita odvojena od objekata, ona
mogu biti na posebnoj parceli javne namene, ili
na zajednikoj parceli koju koristi vie objekata.

11.5.3. Regulacija parcele za novu izgradnju

Urbanistika pravila za regulaciju parcele za novu
izgradnju, u novoplaniranim blokovima, definiu se
na osnovu detaljnije urbanistike razrade, pri emu
ne treba primenjivati minimalne vrednosti regulacije
parcele.

Regulacija parcele za izgradnju znai definisanje
graevinskih linija na parceli u odnosu na:



- regulaciju bloka,

- bone susedne parcele, i

- unutranju susednu parcelu.

Sve graevinske linije u granicama parcele moraju
biti postavljene tako da:

- ne predstavljaju smetnju funkcionisanju objekta
na parceli,

- ne predstavljaju smetnju pri postavljanju mree
infrastrukture,

- ne smeju da ugroze funkcionisanje i statiku
stabilnost postojeih objekata na susednim
parcelama.

Planirani poloaj zgrade na parceli se definie
graevinskom linijom.

Graevinska linija je horizontalna projekcija
graevinskih ravni, u okviru kojih se gradi objekat
ispod i iznad tla.

228
Graevinska linija podzemnih etaa ili objekata je
horizontalna projekcija graevinskih ravni u okviru
kojih se grade podzemne etae, odnosno objekat.

Graevinska linija prizemlja se definie posebno,
ukoliko se ne poklapa sa graevinskom linijom.

Graevinska linija je obavezujua, kada se zgrada
mora postaviti na nju na primer u sluajevima kada
se poklapa sa regulacionom linijom, kada je potrebno
zadrati definisano rastojanje do regulacione linije
(kod objekata sa predbatom), kod nekih tipova
individualnog stanovanja itd.

U ostalim sluajevima graevinska linija daje
maksimalnu granicu gradnje, u koju se upisuje
osnova objekta. Osnova objekta moe biti manja od
maksimalne granice gradnje. Maksimalna granica
gradnje odreuje odnos sa susednim objektima, u
skladu sa optim i pojedinanim pravilima ovog
pravilnika za razliite tipove blokova.

Vrsta, poloaj i stepen obaveznosti planiranih
graevinskih linija, definie se planom detaljnije
razrade.


11.5.4. Odnos graevinske linije prema
regulacionoj liniji bloka




Odnos graevinske linije (GL) prema regulacionoj
liniji bloka (u daljem tekstu regulacije bloka - RL)
odreuje se rastojanjem od regulacione linije bloka.

Odstojanje graevinske linije od regulacije bloka
iskazuje se numeriki.



Graevinska linija moe da bude na odgovarajuoj
regulacionoj liniji bloka, ili da bude povuena od
regulacione linije ka unutranjosti bloka (parcele).

Za svaki tip bloka dato je u posebnim pravilima
mogue rastojanje graevinske linije planiranih
objekata od regulacione linije bloka.

Kod postojeih blokova, graevinska linija prema
regulaciji koja je definisana postojeim objektima
koji se zadravaju, obavezujua je za poloaj
graevinske linije planiranih objekata. Svaka
promena poloaja GL u odnosu na RL mora se
definisati detaljnijom urbanistikom razradom.
Ostale graevinske linije na parceli definisane su
posebnim pravilima.



Povlaenje graevinske linije novog objekta od
osnovne regulacije, u postojeem bloku u kome se
graevinska i regulaciona linija poklapaju, moe se
planirati na jednoj ili vie parcela i ne moe biti na
frontu manjem od 30 m. Kod kompaktnih i meovitih
blokova u neprekinutom nizu obavezno je povlaenje
uraditi sa veznim elementom prema susednim
objektima koji se nalaze na regulaciji.

Graevinska linija za nadzemne, podzemne objekte i
delove objekta koji su u sistemu funkcionisanja
saobraaja (podzemni peaki prolazi, podzemne
garae) i komunalnih postrojenja definie se u
pojasu regulacije javnih povrina.
229

Graevinska linija nadzemnih, podzemnih objekata i
delova objekta koji nisu u sistemu funkcionisanja
saobraaja i komunalnih postrojenja ne mogu izai iz
okvira regulacione linije bloka, osim delova objekta
definisanih Pravilima.

11.5.5. Odnos graevinske linije prema
susednim bonim parcelama

Graevinske linije prema susednim parcelama
definiu koncept izgradnje u bloku.

U odnosu na susedne parcele, objekti mogu biti
postavljeni:

- u neprekinutom nizu,

- u prekinutom nizu, i

- kao slobodnostojei.


Neprekinuti niz

U neprekinutom nizu objekat na parceli dodiruje obe
bone linije graevinske parcele, a rastojanje izmeu
dva susedna objekta postavljena u neprekinutom
nizu je 0 m, u sistemu dvojno uzidanih objekata.




Na mestu kontakta novog i postojeeg objekta
graevinska linija treba da bude kontinualna, u irini
veznog elementa na ulinoj fasadi, ili neophodnih
rastojanja (od granice parcele i od susednih
objekata) za dvorini deo objekta.

Regulacione linije za nove objekte u postojeim
blokovima definiu se prema pravilu za neprekinuti
niz. U cilju provetravanja bloka i boljih ekolokih
uslova mogu se primeniti i pravila za prekinuti niz.

Sva pravila za neprekinuti niz vae i za atrijumske i
poluatrijumske objekte.


Prekinuti niz




Kada se u nizu (bloku) osim dvojno uzidanih, javljaju
i jednostruko uzidani objekti, dobija se prekinuti niz.
Rastojanje novog objekta od bone granice parcele,
odnosno od objekta na susednoj parceli, definisana
su u pravilima za odgovarajui tip bloka.




U sluaju nove izgradnje na obe susedne parcele
prekinutog niza, minimalno rastojanje graevinske
linije od bone, zajednike granice parcele je 1/5
visine planiranog objekta, ali ne manje od 3 m, kada
je dozvoljeno na bonim fasadama otvaranje samo
otvora pomonih prostorija. Ukoliko zbog postojeeg
stanja nije mogue realizovati udaljenost od 3 m,
mogue je smanjiti minimalno rastojanje bonih
fasada na 2,5 m.

230


U sluaju da je na mestu prekinutog niza postavljen
postojei objekat, rastojanje bone graevinske linije
novog objekta se odreuje od graevinske linije
postojeeg objekta i iznosi najmanje 1/3 visine vieg
objekta, ali ne manje od 4 m pri emu je rastojanje
graevinske linije novog objekta od bone,
zajednike granice parcele minimum 2,5 m.



Ukoliko je rastojanje objekta od susednog objekta do
1/3 visine vieg objekta, dozvoljeno je na bonim
fasadama objekata otvaranje prozora samo
pomonih prostorija. Ukoliko je rastojanje objekta od
susednog objekta vee od 1/3 visine vieg objekta,
dozvoljeno je otvaranje prozora stambenih prostorija
na bonim fasadama objekata.













Slobodnostojei objekti



Slobodnostojei objekti su oni ije bone graevinske
linije i graevinske linije prema zadnjoj liniji parcele
ne dodiruju odgovarajue linije graevinske parcele.



Minimalno rastojanje slobodnostojeeg objekta
definie se u odnosu na susedni objekat i iznosi
minimum 2/3 visine vieg objekta. Udaljenost se
moe smanjiti na 1/3 visine vieg objekta ako objekti
na bonim fasadama nemaju prozorske otvore
stambenih prostorija, poslovnih prostorija i ateljea.

Rastojanje objekta od bonih i zadnje granice
parcele, sem granica parcele koje se poklapaju sa
regulacionom linijom, ne moe biti manje od 2,5 m.

Za visoke objekte tipa poslovnih kula, meusobna
odstojanja i odstojanja od postojeih objekata,
definiu se detaljnijom regulacionom razradom.



231
11.5.6. Odnos graevinske linije prema zadnjoj
liniji parcele

Rastojanje graevinske linije planiranog objekta
prema zadnjoj liniji parcele iznosi 0,5 do 1,5 visine
objekta, sem za atrijumske i poluatrijumske objekte,
kada minimalno rastojanje moe biti i nula.




U sluaju da su stambene prostorije orijentisane ka
zadnjoj liniji parcele, ne mogu se primenjivati
minimalna rastojanja.



Treba izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte
u kompaktnom bloku spratnosti vee od P+2, a u
sluaju veih visina planirati manju visinu dvorinih
traktova u odnosu na visinu ulinog dela objekta.

Svi postojei objekti zadravaju postojeu
graevinsku liniju prema zadnjoj liniji parcele, do
zamene objekta novim. Sve nove intervencije na
postojeim objektima moraju da se usklade sa ovim
pravilima.


11.5.7. Odnos delova objekta prema
graevinskoj liniji

Prema definiciji graevinske linije u ovom pravilniku,
sve podzemne i nadzemne etae objekta nalaze se
unutar vertikalnih ravni definisanih graevinskim
linijama. Odstupanja delova objekata od ovog pravila
definisana su na sledei nain:



Ukoliko je razliita od graevinske linije ostalih etaa
objekta, graevinska linija prizemlja i podzemnih
delova objekata definie se posebno, rastojanjem u
odnosu na graevinsku liniju.

Podzemna graevinska linija ne sme da prelazi
granice parcele.

U delovima centralne zone sa kompaktnim
blokovima, podzemna graevinska linija se moe
poklapati sa granicama parcele, ali je poeljno da
povrina podzemnih etaa ne bude vea od 85-90 %
povrine parcele, odnosno da minimum 10-15%
povrine parcele budu nezastrte. U svim ostalim
delovima grada i za sve namene, potrebno je
obezbediti Pravilima predvien procenat nezastrtih
povrina.

Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne
nadstrenice bez stubova, nadstrenice i sl.) ija se
graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom
mogu prelaziti regulacionu liniju:

232


- maksimalno 0,6 m od graevinske linije, ako je
trotoar manji od 3,5 m, i to maksimalno na
40% povrine uline fasade, i na minimalnoj
visini od 4 m iznad trotoara,

- maksimalno 1 m ako je trotoar vei od 3,5 m, a
irina ulice vea od 15 m, i to na maksimalno
50% povrine uline fasade i na minimalnoj
visini od 4 m iznad trotoara,

- linija oluka, odnosno krova, prema ulici ne sme
prei liniju venca.

Vei ispadi nadzemnih etaa u odnosu na
graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni.

Nisu dozvoljeni ispusti van graevinske linije na delu
objekta:




- prema unutranjem dvoritu,

- prema bonim granicama parcela, odnosno prema
susednim objektima.



Ispadi na delovima objekata u kompaktnim
blokovima orijentisani prema ulici ne smeju
ugroavati privatnost susednih objekata.
Horizontalna projekcija linije ispada moe biti najvie
pod uglom od 45 stepeni od najblieg otvora na
susednom objektu.



Izuzetno, ukoliko se graevinska poklapa sa
regulacionom linijom bloka, stepenita za pristup
rekonstruisanom prizemlju ili suterenskoj etai
postojeeg objekta, kao i ahtovi za snabdevanje i
vezu trotoara sa podrumom novih objekata mogu biti
i van regulacione linije bloka, do maksimalno 1 m
ukoliko je irina trotoara minimalno 3,5 m.



Izlog trgovinske radnje moe biti preputen u odnosu
na graevinsku liniju maksimalno 30 cm, pod
uslovom da je minimalna irina trotoara 3 m.

233


Kod novih i u rekonstrukciji postojeih zgrada u
blokovima sa koncentracijom centralnih aktivnosti,
kada je irina trotoara manja od 3 m, preporuuje se
uvlaenje izloga i formiranje kolonada ili arkada.

11.6. Pravila graenja za zgrade

Pod zgradama se podrazumevaju izgraeni delovi
parcele u funkciji osnovne namene i kompatibilnih
namena parcele.


11.6.1. Gabarit i osnova zgrade

Gabarit zgrade je geometrijsko telo maksimalnih
dimenzija u okviru koga se moe upisati objekat.
Osnova objekta je horizontalna projekcija gabarita
objekta.


Gabarit zgrade je odreen:

- visinom zgrade u odnosu na irinu ulice,

- u odnosu na susedne parcele i objekte (regulacija
parcele),

- stepenom zauzetosti,

- indeksom izgraenosti,

- kapacitetom parcele za parkiranje za odreenu
namenu,

- ambijentalnim i estetskim kriterijumima.

Urbanistika pravila za zgrade odnose se na
izgraene prostore GP koje zauzima stambeno tkivo
sa centralnim funkcijama u okviru tog tkiva, dok su
posebni urbanistiki uslovi za izgradnju objekata po
namenama dati u odgovarajuim posebnim
pravilnicima.

Urbanistika pravila se odnose na zgrade u bloku i
ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavljaju
akcenat u prostoru podrazumeva detaljnija planska
provera i definisanje posebnih uslova u skladu sa
njihovim znaajem za iri ambijent.

U delovima grada koji imaju neki od stepena
urbanistike zatite, ambijentalni kriterijumi su
odluujui prilikom odreivanja gabarita novog
objekta odnosno gabarita postojeeg objekta koji se
dograuje ili nadziuje.


11.6.2. Postojee i planirano korienje zgrade

Postojee i planirano korienje zgrade mora da
budu u skladu sa osnovnom namenom,
kompatibilnom namenom, transformisanom
namenom koja je ovim GP ili detaljnijom razradom
definisana za odreeni blok, odnosno odreenu
parcelu.


11.6.3. Odnos zgrade i regulacije parcele za
postojee i planirane objekte

Planirani objekti (zgrade) uvek se nalaze u
granicama svoje parcele. Nije dozvoljeno planiranje i
izgradnja jedne zgrade i njenih delova na vie
parcela. Za postojee objekte koji se nalaze na vie
parcela, ukoliko se zadravaju, izvriti
preparcelaciju.




234




Mogue je planiranje i izgradnja vie objekata
(zgrada) na jednoj parceli:

- ukoliko su objekti (zgrade) funkcionalna celina
vezana za zajedniko korienje jedne parcele,

- ukoliko je to predvieno posebnim pravilima za
taj tip bloka, ili

- ako je tako definisano odgovarajuom detaljnom
razradom.

Ako se planira vie objekata na parceli ukupni
kapaciteti za izgradnju parcele se ne mogu
prekoraiti i moraju se ispotovati svi drugi uslovi
vezani za rastojanja objekata od granica parcele a
meusobna odstojanja objekata ne mogu biti manja
nego to je to kod objekata na odgovarajuim
susednim parcelama.


Za individualno stanovanje u unutranjosti parcele
dozvoljava se i izgradnja pomonih objekata (garaa,
ostava i sl.). Ukoliko je objekat sa predbatom,
povuen u odnosu na regulacionu liniju, garaa moe
biti u unutranjosti parcele, na istoj liniji sa
objektom, ili na regulacionoj liniji. Ostali pomoni
objekti ne mogu biti na regulacionoj liniji.
Neophodna rastojanja koja vae za stambeni objekat
vae i za pomone objekte, osim ako je u
postojeem stanju drugaije ili ako postoji saglasnost
suseda na takvu dispoziciju objekta.



Planirana izgradnja realizuje se unutar granica
graenja definisanih graevinskim linijama na
parceli.

Po pravilu, nije dozvoljena izgradnja stalnih objekata
(zgrada) na parcelama javnih povrina, osim pod
posebnim uslovima koje definie detaljnija planska
razrada.

235


Postojei objekti (zgrade), ili delovi objekata
(zgrada) koji se nalaze na parcelama javnih
povrina, koridorima saobraajnica i infrastrukturnih
vodova ili na parcelama javnih objekata, moraju se
ukloniti.

Postojee graevinske linije izgraenih objekata
zadravaju se, ukoliko se regulacionim planom ne
odredi drugaije. Ukoliko postojei objekat ne
ispunjava neke od uslova GP, vezani za neophodna
rastojanja od granica parcela i od susednih objekata,
postojee graevinske linije se zadravaju za
postojei gabarit objekta i manje izmene
(pretvaranje tavanskog prostora u koristan bez
promene gabarita). Ukoliko se vri zamena objekta ili
radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po
svim uslovima GP za nove objekte.

11.6.4. Odreivanje visine zgrade za nove
objekte i nadgraene postojee objekte

Pravila o visini zgrade koja se ovde navode vae za
izgradnju novih zgrada i za nadgradnju postojeih
zgrada.



Visina objekta je srednje rastojanje od podnoja
objekta na terenu do kote slemena (za objekte sa
kosim krovom), odnosno do kote venca ili ograde
krova (za objekte sa ravnim krovom). U sluaju da
venac, ograda ili sleme nisu kontinuirani, visina je
kolinik povrine vertikalne projekcije fasade i irine
fasadnog fronta.



Za objekte individualnog stanovanja visina objekta je
srednje rastojanje od podnoja objekta na terenu do
kote venca. Ovi objekti mogu biti sa kosim i sa
ravnim krovom koji imaju povuene spratove. Ne
raunaju se delovi koji se nalaze unutar krovne ravni
iji nagib nije vei od 30 stepeni. Kada je nagib vei
od 30 stepeni, razlika visine u najvioj taki krova,
nastala zbog poveanja nagiba krova, sabira se sa
visinom merenom na vencu objekta.

236


Visina zgrade se odreuje u odnosu na irinu ulice.
Visina zgrade je odreena i sledeim uslovima:

- veliinom bloka i regulacije parcela,

- indeksom izgraenosti i stepenom zauzetosti
parcele,

- zatitom dominantnih vizura,

- zatitom siluete gradske panorame,

- uslovima i preporukama za zatiene ambijente,
javne prostore i uline poteze.


U postojeem tkivu maksimalna visina novih
objekata na regulaciji bez obzira na namenu jednaka
je 1,5 irini ulice ukoliko nema drugih ogranienja, a
u novoplaniranim delovima grada visina novih
objekata jednaka je jednoj irine ulice.



Ako je graevinska linija povuena u odnosu na
regulacionu, objekti na povuenoj graevinskoj liniji
mogu biti vii za 1,5 irine povlaenja, ali ne vii od
maksimalne visine za taj tip bloka.

Ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi za odreivanje
visine, a pre svega minimalna irina ulice od 14,5 m
za postojee blokove, odnosno 22 m za
novoplanirane, maksimalna visina stambenih
objekata je 22 m.





237


Ugaona zgrada moe da bude via od susednih
zgrada, ali ne via od 28 m, sa povuenim etaama
ukoliko to irina ulica zahteva pri emu stanovanje
moe da bude smeteno iskljuivo do visine od 22 m.
Iznad visine od 22 m mogue je planiranje
nestambenih sadraja.



Visina objekata na regulaciji moe biti vea od 1,5
irine ulice pod uslovom da se etae iznad
dozvoljene povuku pod uglom od 57.



Izgraeni objekti ija visina objekta prevazilazi
maksimalno dozvoljene vrednosti po ovom GP,
zadravaju se sa postojeom visinom bez
mogunosti poveanja visine radi formiranja novog
korisnog prostora.



U posebnim sluajevima u ulicama koje ve imaju
formiranu visinsku regulaciju, ili je ona vidno
zapoeta na glavnim deonicama tih ulica, visina
novih zgrada mora da se uskladi sa zateenom
regulacijom bez obzira na geometrijska pravila koja
su prethodno navedena. Usklaivanje visine
postojeih i planiranih objekata moe biti: na vencu,
povuenom spratu ili na visini slemena. Odstupanje
od 1/5 spratne visine rauna se za skladno
povezivanje.

238


U sluaju razliitih visina susednih zgrada,
odreivanje visine se radi sa onom visinom koja
najbolje povezuje razliite visine postojeih susednih
zgrada.

U posebnim sluajevima pri sanaciji spontano
nastalih stambenih tkiva i regulacije prigradskih tkiva
dozvoljeno je da planirana visina zgrada odstupa od
ovih pravila i da potuje preteno graevinsku
praksu u predmetnoj zoni.

11.6.5. Odreivanje kote prizemlja



Kota prizemlja novoplaniranih objekata moe biti
maksimum 1,2 m via od nulte kote.



Kota prizemlja novoplaniranih objekata na ravnom
terenu ne moe biti nia od nulte kote.


Kota prizemlja novoplaniranih objekata na strmom
terenu sa nagibom od ulice (nanie), kada je nulta
kota nia od nivelete javnog puta, moe biti
maksimum 1,2 m nia od kote nivelete javnog puta.

Na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib
saobraajnice kota prizemlja se odreuje u taki sa
koje je ostvaren prilaz objektu, a prema navedenim
elementima.

Ako parcela na strmom terenu izlazi na dva mogua
pristupa (gornji i donji) kota prizemlja sa donjeg
ulaza ne moe biti via od 2,4 m od kote pristupa sa
terena, ukoliko se ispod prizemlja nalaze pomone
prostorije. Kada je parcela velika, sa izrazitom
denivelacijom u okviru dozvoljenih parametara
korienja, mogue je poveati broj etaa samo za
jednu etau vie od osnovne dozvoljene spratnosti
tako to e se prizemlje preneti na dve etae -
visoko prizemlje i nisko prizemlje ali ne vie od toga.

239


Kod objekata u ijem prizemlju se planira
nestambena namena (poslovanje) kota ulaza moe
biti maksimalno 0,2 m via od nulte kote, pri emu
se visinska razlika reava denivelacijom unutar
objekta.

Kod izgraenih objekata zadravaju se postojee
kote ulaza.


11.7. Pravila za izgradnju novih objekata i
intervencije na postojeim objektima

Radovi na postojeem objektu, to vai i za izgradnju
novih objekata:

- ne smeju ugroziti nain korienja predmetnog i
susednih objekata,

- ne smeju ugroziti stabilnost objekta na kome se
izvode radovi, kao ni susednih objekata, sa
aspekta geotehnikih, geolokih i seizmikih
karakteristika tla i statikih i konstruktivnih
karakteristika objekta, u svemu

- prema propisima za izgradnju objakata,

- ne smeju ugroziti ivotnu sredinu, prirodna i
kulturna dobra.

Uslovi za sve intervencije na ugaonim objektima i
objektima koji su reperi u prostoru moraju biti
visokog standarda u pogledu oblikovanja, volumena,
sadraja i materijalizacije.

Odgovarajuim intervencijama na novim i postojeim
objektima treba obezbediti da se atmosferske
padavine odvode sa zgrade i drugih nepropusnih
povrina na sopstvenu ili javnu parcelu, a ne na
susedne parcele.






11.7.1. Pravila za izgradnju novih objekata



Izgradnja novih objekata podrazumeva podizanje
zgrada u novim naseljima, podizanje novih zgrada
prilikom rekonstrukcije pojedinih delova grada, kao i
podizanje nove zgrade na mestu stare koja se rui.

Kod izgradnje novih objekata u novim naseljima
primenjuju se opta i posebna pravila (data u
nameni povrina) koja daju optimalni standard za
odreenu namenu. Nisu dozvoljena minimalna
rastojanja, osim u sluaju posebnih kategorija
substandardnog stanovanja.

Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije
parcele definisanim ovim pravilima.



Objekat svojim najisturenijim delom na tlu ne sme
da pree preko graevinske linije u javnu povrinu.
Mogue je da prizemlje zgrade bude povueno od
regulacione linije ka unutranjosti parcele. Ostali deo
zgrade - spratovi, moraju biti najmanje sa jednom
polovinom duine osnove prema javnoj povrini na
samoj graevinskoj liniji.
240


Prelaenje delova zgrade preko regulacione linije u
javnu povrinu dozvoljava se u vidu erkera, balkona,
terasa, nadstrenica ili sl., prema uslovima ovih
pravila, osim ako u planu detaljnije razrade to nije
izriito zabranjeno.



Novi objekat se naslanja na kalkane susednih zgrada
u punoj povrini kalkana i ne sme biti vei od
gabarita postojeeg kalkana kada se postojei kalkan
detaljnijim planom zadrava u postojeem
volumenu.



Ukoliko je susedna zgrada predviena za zamenu, u
loem graevinskom stanju ili svojim izgledom ne
odgovara planiranoj strukturi, gabarit nove zgrade
moe biti i vei od suseda.



Ne dozvoljava se nova izgradnja unutar postojeih
zajednikih ili pojedinanih neizgraenih unutranjih
dvorita kompaktnih blokova stambene namene.



241
Na objektima u neprekinutom nizu boni zidovi
objekata prema susednim parcelama izvode se bez
mogunosti otvaranja prozorskih otvora, bez obzira
na visinsku razliku.


Za potrebe ventilacije i osvetljavanja pomonih
prostorija u stanu (garderobe, sanitarni vorovi i sl.)
ili zajednikog stepenita u objektu dozvoljava se
formiranje svetlarnika. Povrina svetlarnika odreuje
se tako da svakom metru visine zgrade odgovara
0,5 m
2
svetlarnika, pri emu on ne moe biti manji
od 6,0 m
2
.



Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloajem
svetlarnika susednog objekta, ova povrina moe biti
umanjena za 1/4. Minimalna irina svetlarnika je 2
m. Povrina svetlarnika rauna se u neizgraeni deo
zgrade. Minimalna visina parapeta otvora u
svetlarniku je 1,80 m. Ne dozvoljava se otvaranje
prozora ili ventilacionih kanala na svetlarnik
susednog objekta. Mora se obezbediti pristup
svetlarniku i odvodnjavanje atmosferskih voda. Nije
dozvoljeno nadziivanje i zatavaranje postojeih
svetlarnika.



Ako je stacionarni saobraaj reen na parceli, u
prizemlju objekta obavezno planirati kolski prolaz
minimalne irine 3 m.



U sluaju da je stacionarni saobraaj na nivou bloka
reen izgradnjom garae ili parking prostora u
unutranjosti bloka pristup se moe ostvariti kroz
prizemlje objekta, sa minimalnom irinom prolaza od
5 m.

11.7.2. Pravila za intervencije na postojeim
objektima

Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u
skladu sa uslovima ovog pravilnika i merama zatite
ukoliko postoje za predmetni prostor.

Ukoliko objekat ne ispunjava neke od uslova GP,
vezana za neophodna rastojanja od granica parcela i
od susednih objekata, postojee graevinske linije se
zadravaju za postojei gabarit objekta i mogue su
manje izmene bez promene gabarita (kao to je
pretvaranje tavanskog prostora u koristan prostor).
Ukoliko se vri zamena objekta ili radikalna
rekonstrukcija, objekat se mora graditi po uslovima
GP za nove objekte.

242
S obzirom na to da e znatan deo daljeg razvoja
Beograda biti vezan za rekonstrukciju i
transformaciju postojeeg tkiva, GP daje posebne
uslove, za one intervencije koje se tiu objekta u
celini, kao i radova na krovu, fasadi, bonim
zidovima i drugim spoljnjim delovima i povrinama
objekta:

- nadgradnja novih etaa/krova do visine suseda u
skladu sa ambijentom bloka ili ulice (taka
11.7.2.1.),

- nadgradnja novih etaa/krova preko visine
suseda (taka 11.7.2.2.),

- dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez
potkrovlja (taka 11.7.2.3.),

- dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - sa
potkrovljem (taka 11.7.2.4.),

- promena geometrije krova radi dodavanja
potkrovlja (taka 11.7.2.5.),

- energetska sanacija zgrade (taka 11.7.2.6.),

- zatvaranja prizemlja koja imaju stubove (taka
11.7.2.7.),

- zatvaranje kolonada (taka 11.7.2.8.),

- pregraivanje pasaa javnih prolaza u
unutranjost bloka (taka 11.7.2.9.),

- otvaranje podruma (taka 11.7.2.10.),

- dogradnja novog dela zgrade (taka 11.7.2.11.),

- dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita,
liftova) (taka 11.7.2.12.),

- dogradnja na otvorenim terasama (taka
11.7.2.13.),

- nadgradnja i dogradnja prostorija (taka
11.7.2.14.),

- zatvaranje blokova, loa, terasa (taka
11.7.2.15.),

- ruenje starog i izgradnja planiranog objekta
(taka 11.7.2.16.).


11.7.2.1. Nadgradnja novih etaa / krova do
visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili
ulice

Nadgradnja novih etaa postojeih objekata je
mogua u okviru planiranih visina za odreen tip
bloka prema pojedinanim pravilima, pri emu se
posebna panja mora obratiti na visinski odnos sa
susednim objektima.



Usklaivanje visine novih etaa definie se u odnosu
na preovlaujuu visinu objekata u istom frontu,
ulici i bloku.

Nadgradnja podrazumeva obezbeenje
odgovarajueg broja parking mesta za nove
kapacitete prema ovim pravilima.

Nadgradnja objekata je mogua samo na nivou
celine objekta, ne za delove.


11.7.2.2. Nadgradnja novih etaa / krova preko
visine suseda




U kompaktnim blokovima dozvoljena je nadgradnja
novih etaa i preko visine suseda u cilju
akcentovanja objekta ili nekog njegovog dela. Ovo se
posebno odnosi na ugaone objekte gde je poeljno,
da u skladu sa beogradskom arhitekturom, postoje
dominantni graevinski elementi fasade ili krova.


243
11.7.2.3. Dodavanje krova na zgradi sa ravnim
krovom - bez potkrovlja




Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez
potkrovlja radi se u sluaju loeg stanja ravnog
krova, te je postavljanje kosog krova sa minimalnim
potrebnim nagibom (do 15%) optimalno reenje.



Novu krovnu konstrukciju treba postaviti
povlaenjem iza venca ili zidane ograde ravnog
krova. Ukoliko to nije mogue, moe se postaviti na
venac zgrade, ali nije dozvoljeno isturanje krova van
ravni fasade, odnosno krov ne sme da izlazi iz
gabarita zgrade.

U kompaktnom bloku, visina slemena nadzidanog
dela ne sme prei maksimalnu visinu slemena vieg
suseda koji se planom zadrava.












11.7.2.4. Dodavanje krova na zgradi sa ravnim
krovom - sa potkrovljem



Nije dozvoljeno da se "ukrovljavanje" koristi kao
masovni metod za sanaciju ravnih krovova ili
obezbeivanje novog korisnog prostora kada je sam
objekt ili okruenje sa takvim arhitektonskim
karakteristikama da pojava kosih i mansardnih
krovova naruava karakter objekta ili celine. U
odreenim sluajevima kada je to neophodno,
mogue je da se kroz regulacioni plan ova
intervencija definie kao prihvatljiva i realizuje u
pojedinanim situacijama.

U smislu proirenja bruto povrine i poveanja broja
korisnih etaa objekta sa ravnim krovom u
kompaktnom ili otvorenom bloku, mogue je jedino
njegovo nadziivanje povuenim spratom. U skladu
sa arhitekturom objekta i prema pravilniku o
predmetnoj intervenciji, nadziivanje objekta sa
ravnim krovom podrazumeva zadravanje njegove
osnovne volumetrije. U sluajevima kada sam
objekat ili okruenje ima takve arhitektonske
karakteristike da pojava kosih i mansardnih krovova
ne naruava karakter objekta ili celine mogue je
primeniti i dodavanje krova sa korisnim potkrovljem.


















244
11.7.2.5. Nadziivanje i izmena geometrije
postojeeg krova radi formiranja potkrovlja



Nadziivanje postojeih objekata mogue je u okviru
planiranih visina za odreen tip bloka prema
pojedinanim pravilima.

Nadziivanje potkrovlja je intervencija unutar
povrine tavanskog prostora sa promenom visina
nazidaka i drugih geometrijskih svojstava krova u
cilju dobijanja komfornijeg korisnog prostora.



Nije dozvoljeno nadziivanjem postojeeg ili
izgradnjom novog krova formiranje potkrovlja u vie
nivoa, osim na mestima gde je to posebnim uslovima
definisano.

Nije dozvoljena izgradnja mansardnog krova sa
prepustima, niti on sme, na bilo koji nain da izlazi iz
gabarita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora
biti projektovan kao tradicionalan mansardni krov,
upisan u polukrug.







Maksimalna visina nadzitka potkrovne etae, kod
izgradnje klasinog krova je 1,2 m, odnosno 2,2 m
od kote poda potkrovlja do preloma kosine
mansardnog krova.

Na postojeim i novoplaniranim krovovima mogu se
formirati krovne bade. Maksimalna visina od kote
poda potkrovlja do prelomne linije bade je 2,2 m. U
okviru krovne bade mogu se formirati izlazi na
terasu ili lou. Oblik i irina bade moraju biti
usklaeni sa elementima fasade.


11.7.2.6. Energetska sanacija fasade ili krova

Energetska sanacija fasade ili krova podrazumeva
sve intervencije koje se izvode u cilju poboljanja
tehnoloko-energetskih karakteristika zgrade:
naknadno postavljanje spoljne, zamena ili dopuna
postojee toplotne izolacije, postavljanje solarnih
kolektora i sl.





















245
11.7.2.7. Zatvaranje prizemlja koja imaju
stubove




Stambene zgrade sa otvorenim prizemljima (sa
jezgrima za vertikalne komunikacije i stubovima)
karakteristine su za otvoreni tip bloka. Intervencije
pretvaranja ovakvih prizemlja u koristan prostor se
ne dozvoljavaju.


11.7.2.8. Zatvaranje kolonada




Prizemlja sa kolonadama su karakteristina za
objekte kompaktnih blokova. Nije dozvoljeno
zatvaranje, u smislu pregraivanja dela prizemlja
radi formiranja korisnog prostora ili zatvaranje celog
prizemlja. Mogue je samo proirivanje kolonada na
susedne objekte.





11.7.2.9. Pregraivanje pasaa, javnih prolaza
u unutranjost bloka




Nije dozvoljeno zatvaranje postojeih prolaza i
pasaa u unutranjost kompaktnih, meovitih i
otvorenih blokova. Ovi prolazi zadravaju se radi
bezbednosnih mera (pristup interventnih vozila) i u
interesu stanovnika bloka (provetrenost kompaktnih
blokova, parkiranje u unutranjosti bloka, peaki
pristupi bloku itd.).

11.7.2.10. Otvaranje podruma

Otvaranje podruma je intervencija kojom se
podrumske prostorije u postojeem objektu povezuju
sa spoljnim prostorom ili drugim delovima zgrade sa
namerom da se dobije novi koristan prostor (prema
pravilu na strani 392).



Prilaz podrumu moe biti iz zajednikih prostorija i sa
parcele.

246

11.7.2.11. Dogradnja novog dela zgrade

Dogradnja objekta podrazumeva proirenje osnove
postojeeg objekta prema uslovima za parcele tipa
bloka u kojem se intervencija izvodi.

Za dograene objekte vae sva pravila kao i za nove
objekte.

Dogradnja postojeih objekata definisana je:

- tipom bloka,

- postojeom izgraenou kvalitenih susednih
objekata, i

- statikim mogunostima objekta i tla.



Dogradnja podrazumeva obezbeenje odgovarajueg
broja parking mesta za nove kapacitete prema ovim
pravilima.



Dograeni deo objekta ne sme da predstavlja
smetnju u funkcionisanju postojeeg dela objekta,
kao i objekata na susednim parcelama. Kod objekata
u nizu, dograeni deo ne sme prei irinu kalkana
susednih objekata na mestu spoja.

Dogradnjom novog dela zgrade ne sme se ugroziti
statika stabilnost postojeeg i objekata na susednim
parcelama.


11.7.2.12. Dogradnja vertikalnih komunikacija
(stepenita i liftova)




Dogradnja elemenata komunikacija - liftova i
stepenita, dozvoljava se kod svih tipova blokova
pod uslovom da predmetna intervencija ne ugroava
funkcionisanje i statiku stabilnost postojeeg
objekta i objekata na susednim parcelama. Svi
elementi vertikalnih komunikacija moraju biti
zatieni od spoljnih uticaja.


11.7.2.13. Dogradnja na otvorenim terasama

Dogradnja na otvorenim terasama podrazumeva
proirenje korisnog prostora na postojee otvorene
delove objekta. Dozvoljava se kod objekata
individualnog stanovanja, objekata sa prigradskim
stanovanjem i objekata spontano nastalih naselja.

247

Dograivanje se mora izvoditi tako da se ne narui
odnos prema susednim objektima, tj. prema
pravilima o minimalnim rastojanjima objekata i
optim pravilima o dogradnji.


11.7.2.14. Nadgradnja i dogradnja novih
prostorija

Nadgradnja i dogradnja novih prostorija dozvoljena
je u blokovma individualnog i prigradskog
stanovanja i u spontano nastalim naseljima koja se
detaljnijim planom transformiu u jednu od
navedenih kategorija. Ukoliko je zgrada vee
spratnosti, poeljno je dograivanje izvriti po
vertikali, na svim spratovima. Novoizgraeni delovi
ne smeju ugroavati postojee zgrade na susednim
parcelama.


11.7.2.15. Zatvaranje balkona, loa i terasa

U blokovima individualnog, prigradskog i spontanog
stanovanja koja se detaljnijim planom transformiu u
jednu od navedenih kategorija dozvoljeno je
zatvaranje terasa, loa i verandi, pod uslovom da
ovom intervencijom nee biti ugroeni objekti
susednih parcela (pravilo o minimalnom rastojanju
izmeu objekata).

U objektima kompaktnih, otvorenih i meovitih
blokova centralne gradske zone, nije dozvoljeno
zatvaranje balkona, loa i terasa orijentisanih prema
ulici i drugim javnim prostorima, osim kao
jedinstvena intervencija za sve etae.




Mogue je zatvaranje loa i terasa prema
unutranjem dvoritu. Zatvaranje svih terasa na
fasadi, mora se izvoditi na isti nain, u istom
materijalu i boji, u skladu sa postojeim elementima
zgrade.


11.7.16. Ruenje starog i izgradnja planiranog
objekta




Izgradnja objekta podrazumeva i podizanje nove
zgrade na mestu stare koja se rui. Novi objekat se
gradi prema uslovima regulacije parcele definisanim
ovim pravilima.

248


Ruenje objekta dozvoljeno je i u sluajevima kada
se on nalazi van granica svoje parcele, ispred
regulacione linije ili na prostoru planiranom za
izgradnju objekta od opteg interesa.

Objekti predvieni za ruenje ne mogu se
dograivati, a do privoenja nameni prostora, na
objektu se mogu izvoditi sledei radovi:
rekonstrukcija, obnova i restauracija.

Ruenje dotrajalih i drugih objekata koji
predstavljaju smetnju u realizaciji planirane
izgradnje mora biti u skladu sa postupkom
predvienim zakonom.

Ako se postojei objekat zamenjuje novim objektom,
primenjuju se uslovi iz pravilnika za izgradnju novih
objekata.

Ako u kompaktnom bloku postoji susedni dvorini
objekat na parceli, dozvoljeno je pretvaranje
tavanskog u koristan prostor sa istom niveletom
slemena, i dozvoljenim nazidkom 1,2 m.

Za sve radove iz ovog poglavlja potrebno je da
investitor u fazi izrade projektne dokumentacije
pribavi saglasnost autora projekta objekta ili
strukovnog udruenja.

Svi radovi iz ovog poglavlja na objektima koji su u
statusu nepokretnih kulturnih dobara i kulturnih
dobara koja uivaju prethodnu zatitu moraju biti
uraeni prema uslovima i merama zatite
definisanim od strane zavoda za zatitu spomenika
kulture.

Za objekte koji su predvieni za ruenje, usled
potreba za realizovanjem javnog interesa,
dozvoljena je samo sanacija zgrade.

11.8. Pravila za rekonstrukciju objekata

Rekonstrukcija objekta podrazumeva:

- sanaciju dotrajalih konstruktivnih delova
objekata,

- adaptaciju objekta u smislu promene namene
dela objekta,

- podelu ili spajanje pojedinih funkcionalnih delova
objekta,

- zamenu instalacija, ureaja, postrojenja i
opreme.

Rekonstrukcija se dozvoljava u okviru postojeeg
gabarita, bez njegove izmene ili bilo kakvog
proirenja.

Dozvoljava se prenamena postojeeg stambenog
prostora i pomonih prostora u objektu u poslovni
prostor.

Dozvoljava se prenamena postojeih tavanskih
prostora i pomonih prostora u objektu adaptiranjem
u korisni stambeni prostor, bez promene visina i
drugih geometrijskih odlika krova.

Svi radovi na promeni namene u objektu moraju biti
u saglasnosti sa Zakonom o odravanju stambenih
objekata i Zakonom o planiranju i izgradnji.


11.9. Pravila za tretman nepokretnih kulturnih
dobara, dobara koja uivaju prethodnu zatitu i
objekata i celina koji uivaju urbanistiku
zatitu

Svi radovi na nepokretnim kulturnim dobrima i
njihovoj zatienoj okolini i dobrima koji uivaju
prethodnu zatitu izvodie se prema uslovima zatite
definisanim od strane slube zatite spomenika
kulture.

Urbanistiku zatitu uivaju objekti i celine koji nisu
evidentirani kao kulturna dobra a vrednovani su
nizom kriterijuma kao trajna dobra u Generalnom
planu. Spisak objekata nalazi se u dokumentaciji
Generalnog plana.


11.10. Urbanistika pravila za ulepavanje
grada

Ovde se daju osnovna pravila koja treba da
obezbede jedan likovno ureeniji grad od ovog koji
danas imamo. Ne postoje pravila koja e obezbediti
postizanje visokih umetnikih dometa u gradskom
oblikovanju. Visoki dometi su proizvod talenta i volje
da se oni u prostoru postignu. Pravila koja se ovde
daju treba da obezbede standardnu gradsku sliku,
ambijente koji nee biti u sferi neukusa i kia. Pravila
koja treba potovati su sledea i odnose se na sve
zgrade i sve ambijente grada.


249
11.10.1. Potovanje konteksta

Prilikom projektovanja i izgradnje nove zgrade
kontekst se mora potovati. Novi ambijent, objekat,
zgrada i sl. treba da bude u skladu sa gradskom ili
prirodnom okolinom u kojoj se podie. U tom smislu
nova intervencija treba da bude stilski usklaena sa
dominantnom stilskom orijentacijom u zoni koja je
kontekstuelno bitna (ulica, skver, blok, potez, deo
grada i sl.). Odstupanje od ovog pravila je mogue
ukoliko se reenje obezbedi putem javnog konkursa.


11.10.2. Potovanje izvornog arhitektonskog
stila

Postojei arhitektonski stil mora se potovati
prilikom nadgradnji, adaptacija i sl. Prilikom
dodavanja bilo kakvih delova na postojee graevine
ili prilikom njihove adaptacije - doziivanja,
nadziivanja, zatvaranja i otvaranja raznih delova,
menjanja krova i sl., potrebno je da svi novi delovi i
radovi budu izvedeni u arhitektonskom stilu u kome
je izgraena postojea zgrada. Nije dozvoljena
promena stila graenja. Odstupanje od ovog pravila
je mogue ukoliko se novo reenje dobije putem
javnog konkursa.


11.10.3. Potovanje izvorne fasade

Izvorna fasada mora se ouvati prilikom prerada i
popravki. Arhitektonska i koloristika reenja fasada,
koja se predlau prilikom rekonstrukcije moraju da
odgovaraju izvornim reenjima. Nije dozvoljena
koloristika prerada, oivljavanje, dodavanje boja i
ukrasa koji nisu postojali na originalnoj zgradi,
izmiljanje nove fasade i sl. Odstupanje od ovog
pravila je mogue ukoliko se reenje obezbedi putem
konkursa.
11.10.4. Ulepavanje dvorinih fasada

U mnogim sluajevima dvorine fasade i kalkani
zgrada uestvuju u formiranju gradske slike. Neretko
ova sporedna arhitektura potire vrednosti okolnih
zgrada. Da bi se ovim ambijentima posvetilo vie
panje, potrebno je da dvorine fasade i bone vidne
fasade budu obraene na adekvatan nain, u duhu
ovog pravilnika.


11.10.5. Spreavanje kia

Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. ne smeju se
formirati na bazi onih elemenata i kompozicija koji
vode ka kiu, kao to su lana postmodernistika
arhitektura, napadni folklorizam, pseudoarhitektura
zasnovana na prefabrikovanim stilskim, betonskim,
plastinim, gipsanim i drugim elementima,
dodavanje lanih mansardnih krovova (takozvanih
ubara, kapa), arhitektonski nasilno pretvaranje
ravnih krovova u kose (takozvano ukrovljavanje) itd.


11.10.6. Upotreba korektivnog zelenila

Poeljna je upotreba korektivnog zelenila tamo gde
druge mere nisu mogue. Upotreba zelenila za
korekciju likovno arhitektonskih nedostataka
postojeih zgrada je prihvatljiva i preporuuje se. U
tom smislu se podrava vertikalno ozelenjavanje,
ozelenjavanje krovova, primena puzavica i sl.


11.10.7. Definisanje beogradskih materijala i
boja

Potrebno je posebnim prvilnikom definisati materijale
koji e se koristiti za obradu javnih prostora.
Potrebno je posebnim pravilnikom definisati boje
koje e u Beogradu biti koriene. Potrebno je istim
pravilnikom odrediti i osnovne materijale i tipove
zastora koji e se masovno koristiti za javne
povrine. Do donoenja ovakvog pravilnika u obradi
fasada primenjuju se fasada svetle priguene boje.
Upotreba drugih boja je mogua na osnovu
konkursnog reenja.


11.10.8. Ulepavanje javnih prostora

Potrebno je sprovesti dve vrste mera: jedno su mere
za oslobaanje javnih prostora od neadekvatne,
rune, neukusne urbane opreme i sadraja (na
primer kiosci i terase ugostiteljskih objekata
neprimereni prostoru u kome se nalaze...), a drugo
je postizanje jedinstvenog i kontrolisanog ureenja
ovih prostora. Raspisivanjem malih konkursa
kontrolisae se izbor opreme, elemenata i sadraja,
naglaavae se estetske dimenzije ovih prostora,
ozelenjavanja i sl. Potrebno je na nivou grada izraditi
odgovarajua pravila graenja.

11.10.9. Tretman moderne i savremene
arhitekture

Urbanistika pravila za tretman objekata moderne i
savremene arhitekture posebno se navode zato to
je ova arhitektura u Beogradu karakteristina. Ova
pravila su obavezujua za zgrade koje su navedene u
spisku u Dokumentaciji plana, a za ostale objekte iz
ove grupe, primenjuju se kao preporuke uz obavezu
potovanja optih pravila za oblikovanje iz
prethodnih stavova. Unapreenje komunikativnosti i
ureenosti podrazumeva aktiviranje zone prizemlja
objekta novim sadrajima u smislu ouvanja ili
unapreenja funkcije objekta u kontekstu lokacije i
drugih zahteva. U tretmanu moderne i savremene
arhitekture mogue je koristiti sledee oblikovno
arhitektonsko-urbanistike postupke:

- Neutralnost. Nadgradnja ili dogradnja novog dela
postojeeg objekta na nain da izvorni volumen
i arhitektura budu prepoznatljivi, a da novi
delovi objekta budu uraeni skromno,
povueno, uzdrano, bez nametanja sopstvenih
250
vrednosti i bez ugroavanja karaktera
inicijalnog objekta.

- Manirizam. Nadgradnja ili dogradnja objekta koja
podrazumeva promenu volumena objekta
korienjem istovetne arhitektonike i
materijalizacije. Dovravanje urbanistikih
celina prema izvornim urbanistikim planovima i
idejama.

- Transpozicija - nadgradnja ili dogradnja objekta
oslanja se na postojeu arhitektoniku.
Primenjuju se principi i elementi kompozicionog
plana postojeeg objekta. Stilizuju se
sekundarna i/ili tercijalna plastika.
Upotrebljavaju se isti i/ili drugi, odgovarajui
materijali. U tom istom duhu mogue je da se
pravilo primeni i za urbanistike kompozijice.

- Modernizacija (Osavremenjavanje izgleda zgrade)
- preoblikovanje fasade uz uvanje volumetrije
objekta. Arhitektonika i materijalizacija su u
duhu vremena intervencije. Koristi se u
izuzetnim situacijama i na osnovu konkursa.

- Dovravanje prema izvornim projektima -
dovravanje urbanistikih celina ili objekata
prema izvornim urbanistikim planovima
odnosno arhitektonskim projektima.

Za tretman objekata i prostora u reimu urbanistike
zatite treba da budu primenjeni neki od prethodno
navedenih postupaka uz paljivu arhitektonsko-
urbanistiku analizu. Metodi koji su dozvoljeni samo
na osnovu rezultata konkursa su sledei:

- Kontrastiranje. Nadgradnja ili dogradnja novog
dela postojeeg objekta ili druga graevinska
intervencija na objektu na nain da izvorni
volumen i arhitektura budu prepoznatljivi, a da
novi delovi objekta budu uraeni u drugaijem
arhitektonskom maniru i materijalizovani u
drugom materijalu.

- Drugi arhitektonsko urbanistiki postupci. Re je
o postupcima koji predstavljaju kreativan,
savremen doprinos u tumaenju arhitektonskih
objekata i prostornih celina.


11.11. Urbanistika pravila za uspostavljanje
sistema zelenih povrina grada

Pod "sistemom zelenih povrina grada" podrazumeva
se umreenost razliitih tipova zelenih povrina i
njihova integracija sa izgraenim tkivom grada. Pod
"zelenim povrinama" podrazumevaju se povrine
koje su preteno pod saenom ili u razliitom
stepenu degradiranom prirodnom vegetacijom.

Zatita postojeeg fonda zelenih povrina grada i
njihovo unapreenje rekonstrukcijom, uklanjanjem
privremenih objekata i zamenom biljnog fonda vri
se registrovanjem tih povrina, formiranjem katastra
zelenih povrina grada i njihovom valorizacijom. U
cilju zatite zelenog fonda, nije mogua prenamena
postojeih i planiranih zelenih povrina u druge
namene saglasno tabeli i uslovima transformacije
namena. Kao kompatibilna namena, izuzetno i na
manjoj povrini mogu se u okviru zelenila planirati
objekti javne namene od posebnog znaaja za grad i
republiku.

Postojee zelene povrine prikazane u GP su fiksne
kao namena ali se mogu unapreivati u okviru svoje
tipologije ili se mogu menjati u okviru tiplogije
zelenih povrina.

Postojee gradske i prigradske ume dobijaju
prioritetnu zatitnu i rekreativnu funkciju sa
prevoenjem u vii uzgojni oblik uz tendenciju
zamene plantaa topola vrstama prirodne
potencijalne vegetacije.

GP zatiena podruja u kategoriji trajnih dobara
grada, predstavljena u karti trajnih dobara, spadaju
u nepromenljive elemente grada koji se ne mogu
menjati buduim izmenama i dopunama GP.

Realizacija planiranih namena koje podrazumevaju
pravila mora biti uslovljena i podizanjem prateih
zelenih povrina.

Erozijom ugroena podruja treba sanirati zatitnom
vegetacijom.

Sistem zelenih povrina na podrujima intenzivne
poljoprivrede realizovae se uspostavljanjem mree
zasada (vetrozatitnih pojaseva, ivica, itd.) uz
maksimalnu zatitu postojeih.

Rehabilitacija urbanog podruja treba da se bazira na
integraciji ekoloki orijentisanog planiranja, to
izmeu ostalog, podrazumeva ureenje neposredne
okoline stanovanja i formiranje sistema novih
zelenih i slobodnih povrina grada, u skladu sa
Pravilima za stambene blokove.

Kao prethodno reenje, na podrujima koja su danas
pod parlozima, ruderalnom vegetacijom, poljima i
livadama, a u daljoj budunosti su namenjena
izgradnji, treba prevesti u zelene ili rekreativne
povrine, koje nakon zavretka izgradnje, mogu da
budu delimino sauvane.

Parkinge ozeleniti vrstama visokih liara, ali ove
povrine ne ulaze u obraun potrebnih zelenih
povrina.

11.11.1. Stambeni blokovi

Kod novoplaniranih blokova svih tipova za
dimenzionisanje prateih zelenih povrina na nivou
parcele i bloka primeniti maksimalne normative.

251


Unapreenje zelenih povrina postojeih kompaktnih
blokova mogue je ostvariti vizuelnim otvaranjem
unutranjih postojeih i planiranih ozelenjenih
dvorita u blokovima, ukoliko, zbog vlasnikih
odnosa nije mogue od njih formirati zajedniki ili
polujavni prostor bloka. Detaljnijom urbanistikom
razradom i urbanistikim uslovima treba dati
preporuke za tretman kvalitetnih postojeih zelenih
povrina kao i mogue (minimalno) ozelenjavanje
slobodnih prostora parcela unutar stambenog bloka.
Ureenje postojeih kompaktnih blokova je potrebno
usaglasiti sa veliinom, realnim mogunostima
prostora i stepenom zasenenja, a dimenziju
novoplaniranih blokova ovog tipa na neizgraenom
zemljitu odrediti, izmeu ostalog, i prema
optimalnim mogunostima za ozelenjavanje
unutranjosti bloka.


Postojee slobodne povrine u otvorenim blokovima
treba, pre svega, sauvati prilikom planiranih
transformacija kao vrednost ovog tipa stanovanja, uz
uslove za njihovo unapreenje. Kod novih otvorenih
stambenih blokova, primeniti maksimalne normative
za zelenilo, uz funkcionalno ralanjavanje slobodnih
prostora. Blok treba da bude izolovan od okolnih
saobraajnica vierednim zatitnim pojasevima, sa ili
bez zemljanog nasipa. U ovom tipu bloka mogue je
razvijati koncept odvodnjavanja - tako da se
omogui poniranje kinice ili njeno sakupljanje u
vetakom jezeru, koje moe da bude osnovno
obeleje ureenja prateih zelenih povrina.


Privatne bate u blokovima individualnog stanovanja
u formiranom tkivu centralne zone grada, prilikom
planiranja intervencija, treba sauvati. Ova stara
dvorita i bate imaju znaajnu kompenzacionu
funkciju u mrei urbanih slobodnih povrina i imaju
znaajnu funkciju poboljanja ivotnih uslova u
gradu. Stoga je potrebno valorizovati ove prostore i
doneti posebnu gradsku odluku o njihovoj zatiti.

U blokovima prigradskog stanovanja privatne bate
sa velikom snabdevenou zelenih povrina, treba
zadrati kao optimalni prelaz kompaktno izgraenog
grada ka otvorenom predelu. Takoe treba zadrati
vegetaciju tipinu za dato podruje i predeo.

Ukoliko u neposrednoj blizini lokacije socijalnog
stanovanja ne postoje zelene povrine potrebno ih je
formirati u okviru lokacije. Ukupan broj i povrina
zelenih povrina u okviru lokacije moe da bude
manji od uobiajnog. Vee zelene povrine treba da
budu uz drugu osnovnu namenu, kako bi odreena
institucija (npr. vrti ili kola) preuzela brigu o
njihovom odravanju.


11.11.3. Javni objekti

Planiranim intervencijama predvideti sve mogunosti
unapreenja postojeih i formiranje novih prateih
zelenih povrina uz sagledavanje ireg prostora i
potencijalnog znaaja ovih zelenih povrina za multi
funkcionalnu upotrebu (npr.: velika kolska dvorita,
zelene povrine ustanova kulture, specijalizovanih
kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i dr.).
Vienamensko korienje planirati u zonama grada u
kojima su zelene povrine deficitarne.

Procenat uea slobodnih i zelenih povrina
prilagoditi raspoloivom prostoru i vrsti
252
specijalizovanog centra. Visok procenat zelenila
planirati u univerzitetskom kampusu i istraivakim
centrima, domovima za stare, oko verskih objekata i
specijalizovanih zdravstvenih centara. Uz pomo
zelenila reavati vizuelne konflikte sa susednim
namenama kao i zatitu od praine i buke.


11.11.4. Linearne zelene povrine u regulaciji
saobraajnica

Na potezima postojee i novoplanirane putnike
mree u granicama GP, u saglasnosti sa prostornim
mogunostima, treba predvideti zatitne pojaseve
protiv buke, praine i odbljeska, irina izmeu 50 i
100 m, kao i zatitu useka i nasipa. Zatitne
pojaseve postaviti to blie saobraajnici. U
nedostatku prostora za zatitne pojaseve primeniti
ozelenjeni zemljani nasip irine 16-19 m, ozelenjene
potporne zidove i slobodno stojee zidove od metala,
drveta, stakla, betona u kombinaciji sa biljkama,
irine 2,5 m. Slobodnostojee zidove koristiti izmeu
saobraajnica, odnosno eleznikih pruga i
stambenih podruja, na mestima gde je raspoloiv
prostor veoma mali. U podrujima intenzivne
poljoprivrede planirati zatitne pojaseve celom
duinom putne mree. Zatitu odbljeska planirati
sadnjom iblja sredinom saobraajnice, na krivinama
i na mestima ukrtanja saobraajnica.

Ukoliko doe do see ume ili drvoreda u zoni
postojee ili planirane putne i uline mree nastalu
tetu kompenzovati sadnjom na istoj ili drugoj
putnoj ili ulinoj trasi.

U novim peakim zonama predvideti podizanje
novih drvoreda, zelenih batica, ardinjera,
vertikalnog zelenila i vodene efekte. Reenje
prilagoditi irini ulice, mikroklimatskim uslovima i
stalnim koridorima senke.

Postojee biciklistike staze van rekreacionih zona,
saglasno prostornim mogunostima, opremiti
drvoredima i prateim zelenim povrinama.

Uslovi za samostalne zelene povrine i uslovi za
druge prigradske i gradske zelene povrine dati su u
Pravilniku za zelene povrine.

11.12. Urbanistika pravila za organizaciju
prostora za graane sa smanjenom
sposobnou kretanja

U regulacionim planovima, urbanistikim projektima i
urbanistikim uslovima obezbeuju se mere za
olakanje kretanja hendikepiranima.

U svakoj urbanistikoj celini oprema se najmanje
jedan povezan pravac kretanja, sa spoljne strane
celine ka centralnoj zoni, a u kome su otklonjene
prepreke za graane sa smanjenom sposobnou
kretanja. Ovi pravci povezuju se i meusobno sa
pravcima iz susednih urbanistikih celina.

Kod javnih povrina treba izbegavati razliite nivoe
peakih prostora, a kada je promena neizbena
reavati je i rampom, a ne samo stepenitem.

Ostale mere za olakanje kretanja primenjuju se u
skladu sa propisima grada Beograda i Republike
Srbije.

Programiranje, planiranje i izdavanje uslova za
projektovanje i realizaciju intervencija za
prilagoavanje objekata uslovima za kretanje
hendikepiranih mogu se raditi i neposredno na
osnovu ovog plana.


11.13. Pravila za korienje alternativnih izvora
i utedu energije

U spoljnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim
zonama sa niskim gustinama izgraenosti, i gde to
konkretni uslovi dozvoljavaju, preduzimaju se
dodatne mere za utedu deficitarnih oblika energije
(naroito elektrine), tako to se u regulacionim i
drugim urbanistikim planovima, i urbanistiko-
tehnikim uslovima usklauje organizacija prostora i
zgrada sa poveanim mogunostima korienja
alternativnih izvora energije i smanjenjem potronje
ogranienih izvora.

U organizaciji prostora i zgrada poveava se uee
kompaktnih zgrada sa vie etaa u odnosu na
prizemne kue (izuzetno prizemlje, po pravilu
prizemlje i potkrovlje, optimalno, prizemlje i dva
sprata ili prizemlje, sprat i potkrovlje). Spoljne
povrine zgrada smanjuju se, za istu korisnu
zapreminu, tako to se favorizuju dvojne kue, kue
u nizu, poluatrijumske ili atrijumske kue
(poklapanje zidova susednih objekata na granici
parcele) u odnosu na tradicionalne samostalne
objekte.

Odavanje toplote smanjuje se striktnom primenom
vaeih propisa koji se odnose na izgradnju
objekata.

Kod postojeih objekata kada to nije iskljueno
drugim propisima dozvoljeno je naknadno izvoenje
spoljne toplotne izolacije zidova. Kada se radi o zidu
na regulacionoj liniji prema javnom prostoru,
dozvoljava se da debljina svih konstruktivnih slojeva
naknadne izolacije bude do 6 cm unutar javnog
prostora.

Kada se radi o slobodnom zidu na granici sa
susednom parcelom, moe se dozvoliti postavljanje
naknadne spoljne izolacije debljine do 6 cm, uz
saglasnost suseda.

Pri formiranju uslova za izgradnju novih objekata
obezbeuje se da se odre mogunosti za korienje
suneve toplote na postojeim objektima, odnosno
na drugim planiranim objektima.
253

Pasivni ili aktivni prijemnici suneve energije mogu
se odobriti kao stalni ili privremeni.

Kada su ovi ureaji odobreni urbanistikim uslovima
kao stalni, ne moe se odobriti nova izgradnja na
susednim parcelama koja im u sezoni grejanja
smanjuje osunanje izmeu 9 i 15 sati za vie od
20%.

Kod postojeih objekata, kada to prostorne okolnosti
omoguavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje
staklenih verandi - solarijuma ako su staklenom
povrinom orijentisani na jug ili sa otklonom veim
od 30 u odnosu na jug.

Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost
solarijuma za utedu energije za grejanje objekta,
povrina solarijuma jednaka povrini stakla na
solarijumu ne rauna se kod indeksa izgraenosti i
stepena zauzetosti parcele.

U okviru prostora na parceli mogu se postavljati
ureaji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih pumpi
za korienje toplote podzemlja, s tim da ne prelaze
elektrinu snagu od 10 W/m
2
povrine parcele i da
budu smeteni na najdaljem usklaenom odstojanju
od granica susednih parcela i objekata.

Radi utede energije koja se troi na preradu i
transport pijae vode, u okviru prostora na parceli
mogu se odobriti lokalni bunari za crpljenje
podzemne vode za zalivanje useva ili tehniku vodu
za pranje, s tim da snaga pojedinane crpke ne
prelazi 400 W za parcele do 600 m
2
i dodatnih 5
W/m
2
za razliku kod veih parcela, i da budu
smeteni na najdaljem usklaenom odstojanju od
granice susednih parcela i objekata.

Na pogodno postavljenim parcelama i objektima
mogu se odobriti i drugi oblici korienja
alternativnih izvora energije ukoliko ne deluju tetno
na susedni prostor.

Pomenute mere za korienje alternativnih izvora i
utedu energije mogu neposredno da se odobravaju
na osnovu struno pripremljenog tehnikog reenja
u skladu sa prethodnim uslovima. Kod ureaja koji
prevazilaze obim potreba standardnog domainstva
ili manje radionice, potrebno je obezbediti
usklaivanje posebnim urbanistikim uslovima.

11.14. Inenjersko-geoloki uslovi i pravila za
izgradnju novih objekata i za dogradnju,
nadziivanje i rekonstrukciju postojeih
objekata

Na bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, a za
potrebe planiranja prostora u okviru generalnog
urbanistikog plana izvrena je kategorizacija terena.
Tako su izdvojene etiri kategorije:

I kategorija - povoljni tereni (prikazani belom
bojom);

II kategorija - uslovno povoljni tereni (prikazani
belom bojom);

III kategorija - nepovoljni tereni (prikazani
narandastom bojom);

IV kategorija - vrlo nepovoljni tereni (prikazani
crvenom bojom).


11.14.1. Povoljni tereni

Sa inenjersko-geolokog aspekta ocenjeni su kao
najpogodniji za urbanizaciju (stanovanje,
infrastruktura, saobraaj), bez ogranienja u
korienju, a uz uvaavanje lokalnih inenjersko-
geolokih karakteristika terena. Izgradnja objekata
na ovim terenima moe se vriti bez ogranienja uz
uvaavanje lokalnih geotehnikih karakteristika
terena.


11.14.2. Uslovno povoljni tereni

Inenjersko-geoloka svojstva ovih terena
uslovljavaju izvesna ogranienja pri urbanizaciji
prostora. U zavisnosti od lokacije korienje ovih
terena za urbanizaciju uslovljeno je: nivelacionim
prilagoavanjem prirodnim uslovima, preventivnim
geotehnikim merama zatite stabilnosti iskopa i
prirodnih padina, kontrolisanim dreniranjem
podzemnih voda i primenom geotehnikih
meliorativnih mera, kao to su regulisanje vodotoka,
nasipanje, izrada drenanih sistema, razna
poboljanja tla, izbor adekvatnog naina fundiranja.
Izgradnja objekata na ovim prostorima zahteva
detaljna geoloka istraivanja koja e definisati
uslove gradnje za svaki pojedinani objekat.


11.14.3. Nepovoljni tereni

Inenjersko-geoloke karakteristike ovih terena u
prirodnim uslovima su ograniavajui faktor. Ova
kategorija obuhva: uzane proluvijalne ravni i
izvorine elenke; potencijalno nestabilne padine sa
umirenim klizitima; delova aluvijalnih ravni ispod
kote 72 mnv, mrtvaje, bare i starae; lesne odseke
sa pojavom odrona i proloma tla. U okviru plana
izdvojena su podruja koja su branjena od poplava i
koja usled toga imaju neke posebne reime
korienja (Krnjaa, delovi uz Savu i sl.).

Korienje ovih terena za urbanizaciju zahteva
prethodnu pripremu terena primenom sanacionih i
meliorativnih mera, u smislu poboljanja stabilnosti
padina i obezbeenja objekata na njima i regulisanje
vodotoka; u zonama ispod kote 72 mnv je
neophodna priprema ireg prostora u vidu sloenih
hidrotehnikih melioracija i regulisanje terena do
254
kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom
drenanog sistema). Prioritet Beograda mora biti
usklaivanje vodoprivrednih problema sa razvojem
ostalih aktivnosti.

Radi definisanja oblika sanacionih i melioracionih
mera neophodno je uraditi projekat sanacije ireg
podruja.


11.14.4. Vrlo nepovoljni tereni

Izrazito nepovoljni tereni obuhvataju lokacije sa
pojavom aktivnih klizita, plavljene delove aluvijalnih
ravni kao i delove prostora koji su zagaeni izuzetno
opasnim toksinim materijama.

Klizita ima u prirodnim uslovima na padinama,
renim i potonim dolinama, ali i du saobraajnica ili
drugih graevinskih objekata gde su nastala usled
neadekvatnog zasecanja tla.

Na beogradskom podruju brojna klienja zemljanih
masa prisutna su na prostoru jugozapadno od Avale,
poev od Ostrunice prema Obrenovcu - klizite
Umka i Duboko, kao i na prostoru jugoistono,
istono i severoistono od Avale poev od Begaljice,
pa uz Dunav prema Ritopeku - klizita Karaburma,
Mirijevo, klizita u Malom Mokrom Lugu i Velikom
Mokrom Lugu, Vinjica, klizita na Velikoselskoj
krivini Dunava, Vina, Ritopek odnosno na
prostorima izgraenim od neogenih sedimenata. Na
formiranje klizita osim geomorfolokih i
hidrogeolokih uslova, bitnu ulogu igra geoloki,
odnosno litoloki sastav zemljita i stepen njegove
degradacije u pripovrinskoj zoni.

Tereni oznaeni kao vrlo nepovoljni za izgradnju u
izvesnim sluajevima mogu se urbanizovati uz
prethodnu primenu sanacionih i melioracionih mera u
smislu poboljanja stabilnosti padine i obezbeenja
objekata. Detaljna urbanistika reenja, namene i
organizovanje ovih prostora treba utvrditi detaljnim
inenjersko-geolokim istraivanjima i planovima
detaljne regulacije.


11.14.5. Nadziivanje i dogradnja

Nadziivanje i dogradnja objekata su mogui ako se
istraivanjima utvrdi da je isti fundiran na
odgovarajui nain i da uveanje optereenja na
temelje nee izazvati tetne posledice po objekat.
Potrebne analize moraju se sprovesti za svaki
objekat pojedinano, uz pretpostavku da objekat i u
konstruktivnom smislu zadovoljava potrebne uslove.

Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa
Zakonom o geolokim istraivanjima ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 44/95), uz
pretpostavku da objekat u konstruktivnom smislu
zadovoljava potrebne uslove.


11.14.6. Seizmika rejonizacija beogradskog
podruja

Na seizmolokoj karti publikovanoj 1987. godine koja
se odnosi na povratne periode vremena od 50, 100,
200, 500 i 1000 godina i predstavlja oekivane
maksimalne seizmike intenzitete, podruje
Beograda je na oleati za povratni period od 100
godina locirano u zonu sedmog stepena MCS
seizmike skale, odnosno MCK-64, to je u stvari
ekvivalentno stvarnom stanju kroz seizmoloku
istoriju.

Dve date oleate seizmoloke rejonizacije
predstavljaju dva tzv. nivoa seizmikog rizika i to
37% i 10%, to odgovara normalnom i
maksimalnom oekivanom zemljotresu za povratni
period od 100 godina. Prikazani elementi seizmikog
hazarda odnose se na parametre najzastupljenije
osnovne stene na teritoriji grada i prikazani su
tabelarno.

Tabela 87:

Seizmiki hazard na teritoriji GP

PARAMETAR
RIZIK
a max (g)
I max
(MCS)
Koeficijent
seizminosti Ks
37% 0.08-0.175 7.0-8.0 0.020-0.043
10% 0.10-0.250 7.0-8.5 0.025-0.059


S obzirom na to da su u procesu prorauna
elemenata seizmikog hazarda koriene jednaine
atenuacije seizmikih parametara koje su izvedene
za uslove osnovne stene, to i dobijena vrednost
parametara iz date tabele i sa datih oleata treba
vezati za takve uslove. U daljem korienju
navedenih parametara treba voditi rauna pri
proraunu dinamikog faktora amplifikacije tla,
odnosno oekivanih vrednosti maksimalnog ubrzanja
tla, maksimalnog intenziteta i koeficijenta
seizminosti na povrini terena lokacije, odnosno na
nivou fundamenta objekta.


11.5. Primena pravila graenja


11.15.1. Primena dozvoljenih urbanistikih
pokazatelja i indeksa

Najvei dozvoljeni urbanistiki pokazatelji i indeksi
kao pravila graenja za prostorne zone, odnosno za
prostorne jedinice (blokove ili delove blokova sa
planski odreenom namenom) unutar urbanistikih
celina, prikazani su u tabelama 14, 15, 18, 19, 20,
23, 24, 25, 26, 29, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55 i 56 i
primenjuju se za ostalo graevinsko zemljite u
zavisnosti od tipa izgradnje, planirane namene i
karakteristika urbanistike celine.
255
11.15.2. Primena optih pravila graenja

Opta pravila graenja data u ovom poglavlju (od
take 11.5 do take 11.8) primenjuju se za ostalo
graevinsko zemljite za sve urbanistike celine u
rasponu mogunosti datih pravilima iz take 11.15.1,
u skladu sa morfolokim, oblikovnim i funkcionalnim
karakteristikama lokacije na koju se primenjuju.

Opta pravila iz ove take ureuju se i razrauju po
urbanistikim celinama u postupku dalje razrade
ovog plana putem kontinualnog planiranja u skladu
sa prelaznim i zavrnim odredbama.


12. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE


12.1. Uslovi sprovoenja Generalnog plana

Generalni plan Beograda ima poetak sprovoenja u
periodu primene prelaznih odredbi Zakona o
planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike
Srbije", br. 47/03) koji je stupio na snagu 13. maja
2003. godine, posle okonanog javnog uvida u Nacrt
generalnog plana Beograda 2021, 27. marta 2003.
godine.

Beograd se zbog svoje veliine i organizacije bitno
razlikuje u svim dimenzijama problema koje reava
od ostalih gradova ili naselja u Srbiji. Jedino se
Generalni plan Beograda prikazuje u razmeri
1:20.000 sa poveanim nivoom uoptavanja prikaza.

Poveanje efikasnosti urbanistikog planiranja na
organizaciju, izgled i ekonominost svakog pojedinog
objekta, gradskih javnih prostora i ambijenata i
grada kao celine je cilj sprovoenja Generalnog
plana, a usmeravajua komponenta Plana treba da
bude intenzivnija od restriktivne.

Zbog toga je nuno da nain sprovoenja bude tome
prilagoen, ukljuujui u sprovoenje Zakonom
predviene i obavezne instrumente postupno i onim
redom kako budu donoeni i pripremani, a saglasno
zakonskim rokovima i obavezama.

Faze sprovoenja o kojima je re su:

- dalja razrada pravila graenja i njihova primena
za prostore za koje nije donet urbanistiki plan;

- priprema i donoenje odluka o odreivanju delova
urbanistikih planova koje se mogu primenjivati
u skladu sa vaeim zakonom do 13. novembra
2003. godine;

- izdavanje odobrenja za izgradnju za objekte
izgraene bez dozvole (obavezno obavetenje o
uslovima najkasnije do 13. januara 2004);

- donoenje urbanistikih planova koji
upotpunjavaju Zakonom predvieni sistem
planova u roku od 18 meseci, tj. do 13.
novembra 2004. godine;

- odreivanje javnog graevinskog zemljita na
osnovu odluke Skuptine grada i na osnovu
urbanistikog plana, u okviru graevinskog
rejona odreenog ovim planom, a u roku od 24
meseca (13. maj 2005. godine).

Za sve faze je razraen skup prelaznih i zavrnih
odredaba primeren sloenosti problema.


12.2. Pravila graenja


U cilju prevazilaenja vremenskog perioda sa
nedostatkom odgovarajuih urbanistikih planova na
velikoj teritoriji Generalnog plana Beograda, kao
prelazni oblik za neophodne dopune pravilnika i
pravila ureenja i graenja iz ovog generalnog plana,
radi poveanja mogunosti priprema i kvaliteta
izvoda iz Generalnog plana, razradie se i pripremiti
neophodna pravila po urbanistikim celinama iz
poglavlja 11. Pravila graenja, taka 11.15.1. i
11.15.2.

Ova pravila predstavljae dopunu ovog plana na
teritoriji Generalnog plana i na teritoriji deset
gradskih optina u celini. Ova pravila e prestati da
vae ili e biti ukljuena u urbanistiki plan na
prostoru za koji se donese ili preispita plan
generalne, odnosno plan detaljne regulacije u skladu
sa zakonom.

Ova pravila treba dodatno da diferenciraju parametre
i uslove graenja sa istim pravilima graenja datim
prema urbanistikim celinama u poglavlju 11. Pravila
graenja ovog plana.

Ova pravila treba da budu u skladu sa generalnim
okvirima namena povrina, rasponima, standardima
Generalnog plana, s tim da se njima preciznije ree i
pitanja postupka u graninim sluajevima lokacija na
obodima jedne prema drugoj nameni, kada zbog
optosti ovog plana nisu definitivno odreene.

Pravila graenja iz ove take mogu se izraivati i
donositi istovremeno za sve urbanistike celine,
obuhvat ovog plana u celini ili sukcesivno za
pojedinane urbanistike celine, a najkasnije est
meseci po donoenju ovog GP i ine integralni deo
Generalnog plana.


12.3. Pravila graenja za reavanje sluajeva
sa objektima izgraenim bez odobrenja za
graenje

Za uspenu sanaciju masovne pojave gradnje
objekata bez graevinske dozvole odnosno
odobrenja za gradnju (za koju je odgovor uprave i
strunu analizu svakog predmeta prema zahtevu
256
vaeeg zakona potrebno izvriti do 13. januara
2004. godine) neophodno je obezbediti odgovarajuu
odluku i posebna pravila koja omoguavaju efikasan
rad komisija i kvalitetne odluke o uklapanju ili
eliminaciji ovakvih objekata.

Ukoliko je to neophodno za uspenu akciju sanacije
pojedinih objekata ili grupa kua, ova pravila mogu
imati i nie ili vie parametre iskorienja ili
geometrijski definisanih uslova u odnosu na
standardna pravila ureenja ili graenja definisana
ovim generalnim planom, pod uslovom da to bitno
ne utie na snienje standarda i kvaliteta
organizacije regularno planiranih i izgraenih grupa
zgrada i prostornih celina i javnih povrina u
prostoru Generalnog plana.

Pravila iz ove take treba da obezbede i dodatne
informacije i podloge kao i osnovna pravila strunog
rada optinskih i gradskih tela formiranih za voenje
postupka obezbeivanja urbanistikih informacija i
odluka u postupku sanacije objekata izgraenih bez
propisanog odobrenja za izgradnju.

Prestankom organizovane akcije za legalizaciju i
sanaciju bespravnih i neplanski izgraenih objekata i
primene unutar tela odreenih za voenje tih
postupaka u skladu sa propisima - prestaje i primena
ovih pravila.

O prestanku vaenja ovih pravila donosi odluku
organ nadlean za usvajanje plana.

12.4. Priprema i donoenje odluke o
odreivanju delova ranije donetih urbanistikih
planova koji se mogu primenjivati u skladu sa
zakonom

U skladu sa zahtevom iz zakona, potrebno je do 13.
novembra 2003. godine doneti odgovarajue odluke
o odreivanju delova iz urbanistikih planova donetih
po prethodnim propisima koji se mogu primenjivati u
skladu sa vaeim zakonom. Iz tako odreenih
delova mogu se upotrebljavati samo oni delovi koji
su istovremeno u skladu i sa ovim generalnim
planom.

U delovima planova u kojima se njihova primena
obustavlja primenjuju se pravila ureenja i graenja
ovog generalnog plana i privremena pravila graenja
iz take 12.2. kao dopunska radi formiranja izvoda iz
plana, odnosno akta o urbanistikim uslovima.

Urbanistike planove koji sadre delove koji se ne
mogu primenjivati zbog nesaglasnosti sa zakonom ili
Generalnim planom treba zameniti novim planom
generalne regulacije za iru teritoriju kojoj pripadaju
u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog
generalnog plana, odnosno novim planom detaljne
regulacije u roku od pet godina.

Donoenjem novog plana generalne ili detaljne
regulacije na itavoj teritoriji tog plana prestaje
primena privremenih pravila graenja iz take 12.2.
a za planove za koje je odluka o pristupanju izradi
doneta posle roka za odgovor uprave na prijavu za
legalizaciju bespravno podignutih objekata (uslovno:
13. januar 2004. godine) i primena pravilnika iz
take 12.3.


12.5. Regulacioni planovi ije se sprovoenje
obustavlja

Ovoj grupi pripadaju planovi u kojima planirane
namene nisu u skladu sa namenama datim u
Generalnom planu, planovi koji nisu usklaeni sa
sadanjim potrebama i zakonskim odredbama, kao i
planovi koji su faktiki, nesprovoenjem, ali ne i
formalno, stavljeni van snage. Na ovim podrujima
potrebno je izraditi nove generalne i detaljne
regulacione planove.

Stupanjem na snagu ovog generalnog plana
obustavlja se sprovoenje sledeih planova:

Optina Stari grad

1. DUP blokova izmeu: ulica Brankove, Pop Lukine,
Ivan Begove, Graanike, Obilievog venca, Carice
Milice, Marala Birjuzova i Zelenog venca ("Slubeni
list grada Beograda", br. 28/91)




Optina Vraar

2. DUP rekonstrukcije dela bloka izmeu ulica
Maksima Gorkog, Orlovia Pavla, uburske i
Dubljanske ("Slubeni list grada Beograda", br.
12/70) - teritorija obuhvaena odlukom o
pripremanju RP dela IX MZ, ("Slubeni list grada
Beograda", br. 16/96)

3. DUP rekonstrukcije tri bloka na teritoriji optine
Vraar ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/67)

4. DUP nove saobraajnice od ulice 27. marta do
Autoputa, Transverzala III ("Slubeni list grada
Beograda", br. 11/70, 24/77)

5. DUP za rekonstrukciju bloka izmeu ulica
Vardarske, Vuedolske, Svetolika Rankovia i Cerske
("Slubeni list grada Beograda", br. 15/67)

Optina ukarica

6. DUP industrijske zone Mali Maki ("Slubeni list
grada Beograda", br. 13/72, 2/75)

7. DUP kompleksa doma Radio televizije Beograd i
centralnog filmskog studija u Koutnjaku ("Slubeni
list grada Beograda", br. 10/75, 1/78)

257
8. DUP dela stambenog naselja eleznik ("Slubeni
list grada Beograda", br. 14/80)

9. DUP Prve mesne zajednice u naselju Ostrunica
("Slubeni list grada Beograda", br. 10/70)

Optina Savski venac

10. DUP kompleksa izmeu Autoputa i ulice
Guevske, Zveanske i Bulevara JA ("Slubeni list
grada Beograda", br. 24/90)

Optina Zvezdara

11. DUP dela mesne zajednice izmeu ulica
Gospodara Vuia, Vojislava Ilia, Topalovieve,
Krianieve, Zage Malivuk i Olge Jankovi ("Slubeni
list grada Beograda", br. 11/76)

12. DUP privredne zone na Bulevaru revolucije
("Slubeni list grada Beograda'', br. 13/74, 32/87)
(obuhvaen planom Bulevara kralja Aleksandra)

13. DUP industrijske zone Stojino brdo ("Slubeni
list grada Beograda", br. 10/86, 15/96

Optina Palilula

14. DUP specijalizovanog trnog centra - pijace Nova
Karaburma, ulica Uralska ("Slubeni list grada
Beograda", br. 2/76)

15. DUP groblja na potezu Lee ("Slubeni list grada
Beograda", br. 1/78)

16. DUP podzemne putniko-eleznike stanice u
zoni raskrsnice Bulevara revolucije i Ruzveltove ulice
("Slubeni list grada Beograda", br. 8/77)

Optina Zemun

17. DUP sedam mesnih zajednica u Zemunu
("Slubeni list grada Beograda", br. 17/67, 5/73,
13/74, 11/78, 21/78, 5/80, 18/87, 2/80, 12/89)

18. DUP centra za trgovinu i rekreaciju na teritoriji
optine Zemun ("Slubeni list grada Beograda", br.
2/79, 28/82)

19. DUP tri stambene zajednice na teritoriji optine
Zemun ("Slubeni list grada Beograda", br. 14/63)

20. DUP izletita u Gornjem Zemunu ("Slubeni list
grada Beograda", 7/72)

21. DUP bloka izmeu ulica Cara Duana,
saobraajnice T-6, T-8 i priobalne zone Dunav
("Slubeni list grada Beograda", br. 26/76)

Optina Novi Beograd

22. DUP za rekonstrukciju Bloka 11-b u Novom
Beogradu ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/82)

22.A. Regulacioni plan Bloka 67 u Novom Beogradu -
prva faza" ("Slubeni list grada Beograda", broj
12/03) se stavlja van snage u delovima koji nisu u
skladu sa planiranom izgradnjom sportskog sela za
Univerzijadu 2009, odnosno stambenom namenom
za tip "otvorenog bloka", a zadrava se saobraajno
reenje i koridori infrastruktura definisani istim
planom

Optina Vodovac

23. DUP park ume Titov gaj ("Slubeni list grada
Beograda", br. 10/76, 18/82)

24. DUP rekonstrukcije stambenog bloka izmeu
ulica Strumike, Vidske, ora Kratovca i
Kruevake ("Slubeni list grada Beograda", br.
4/68)

25. DUP autobuske stanice, Jug DUP dela mesne
zajednice na podruju optine Vodovac ("Slubeni
list grada Beograda", br. 8/80)

26. DUP rekreativnog centra podnoja Avale
("Slubeni list grada Beograda", br. 13/75)

Optina Grocka

27. DUP dela naselja Vina ("Slubeni list grada
Beograda", br. 8/76)

Optina Rakovica

28. DUP groblja na podruju optine Rakovica
("Slubeni list grada Beograda", br. 8/75)

29. DUP pristupnog puta za groblja na podruju
optine Rakovica ("Slubeni list grada Beograda", br.
8/75)


12.6. Primena Generalnog plana u odreivanju
javnog graevinskog zemljita i ostalog
graevinskog zemljita

U Generalnom planu, u poglavlju i grafikim
prilozima i granicama zemljita, date su neophodne
odredbe i smernice za odreivanje javnog
graevinskog i ostalog graevinskog zemljita na
nivou bloka ili dela bloka, odnosno kompleksa ili vee
lokacije, kao plan za obezbeivanje javnog zemljita
za potrebe funkcionisanja grada i javnih slubi. U ove
povrine ukljuene su i sve postojee javne povrine
koje nisu dovoljno velike da bi se mogle prikazati u
Generalnom planu. Uz pomo odgovarajueg
katastarskog dokumenta, date definicije su u veini
sluajeva dovoljne za donoenje odluke za
proglaenje odreenog zemljita za javno
graevinsko zemljite u pojedinanim sluajevima i u
nizu skupnih ili mrenih lokacija javnog zemljita.

258
Daljom urbanistikom razradom ovog GP (planovima
generalne, odnosno detaljne regulacije), kao i
preispitivanjem postojeih planova (taka 12.4),
utvrdie se detaljno razgranienje izmeu javnog i
ostalog graevinskog zemljita u skladu sa propisima
i detaljnim uvidom u potrebe na teritoriji koju
obuhvataju kada budu stupili na snagu.

Povezano sistemsko reenje svih javnih povrina, to
jest precizno odreenu mreu i celovito razgranienje
javnog i ostalog graevinskog zemljita, dae planovi
generalne, odnosno detaljne regulacije na itavoj
teritoriji graevinskog rejona kada budu doneti i
stupili na snagu.

Dok navedeni planovi ne budu doneti, kada je
potrebno razgranienje definisati na prelazan nain,
u posebnim sluajevima moe se upotrebiti
urbanistiki projekt za razgranienje povrina
odreenih Generalnim planom (razgranienje
linijama katastarskih, odnosno ugovorima precizno
definisanih parcela umesto pojednostavljenih dui i
krivih linija koje prikazuje Generalni plan), ali u
skladu sa generalnim reenjem ovog plana
(generalni poloaj, veliina, orijentacija, prilazi za
javno zemljite).


12.7. Korienje javnih povrina za sanaciju
problema parkiranja i nadlenost prema
vrstama saobraajnica

U periodu dok odgovarajue efekte funkcionalno
potrebnog standarda parkiranja ne obezbede mere
predviene Generalnim planom kao obaveze
vlasnika, korisnika i investitora za obezbeivanjem
nunog broja parkinga i garaa u okviru svakog
objekta i graevinske parcele - neophodno je
obezbediti dovoljan kapacitet javnih garaa i javnih
povrina za izgradnju garaa i parkinga u ugroenim
centralnim zonama u gradu.

Potrebno je obezbediti studijsku i plansku
dokumentaciju i odgovarajuu odluku Skuptine
grada o pravilima organizacije i izgradnje javnih
garaa, i obezbeivanjem javne povrine za ove
svrhe.

Postojee povrine na kojima su javni parkinzi i
javne garae smatraju se javnim u smislu ovog plana
i na njima se mogu vriti poveanja kapaciteta za
smetaj vozila u meri kapaciteta pristupnih
saobraajnica i loginog volumena u odnosu na
neposrednu okolinu.

Povrine na kojima su u verifikovanim ili novim
planovima detaljne regulacije predviene javne
garae za vei broj zgrada na vie katastarskih
parcela ili kao poseban javni objekat na posebnoj
katastarskoj parceli smatraju se javnim povrinama
koje treba precizirati urbanistikim projektom.

Povrine ispod javnih saobraajnica i trgova kod
kojih je irina izmeu naspramnih graevinskih linija
vea od 22 metra mogu se koristiti za izgradnju
podzemnih poduno organizovanih javnih garaa u
vie nivoa (uz reorganizaciju komunalnih instalacija
u dva posebna pojasa ili galerije sa obe strane
garae) uz obezbeivanje urbanistikog projekta i
druge sinhronizovane projektne dokumentacije.

I druge javne povrine i javno graevinsko zemljite
mogu se nameniti izgradnji javnih garaa u
kombinaciji sa drugim javnim sadrajima, uz uslov
da ne ometaju funkcionisanje osnovne namene i da
ne umanjuju kvalitet organizacije otvorenih i zelenih
povrina tog kompleksa.

Shodno odredbama Zakona o putevima ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 52/91, 53/93,
67/93, 48/94 i 42/98) i Odluke o ulicama, lokalnim i
nekategorisanim putevima ("Slubeni list grada
Beograda", br. 3/01) utvruje se da su unutar
granice GP saobraajnice magistralnog i regionalnog
znaaja gradskog ranga i proglaavaju se za gradsku
nadlenost.

12.8. Posebni instrumenti sprovoenja plana

U periodu dok se ne donesu i ne upotpune svi
predvieni zakonski i planski instrumenti za ureenje
prostora i graenje i dok se ne donesu svi
instrumenti koji ine sistem, u ovom planu je
potrebno obezbediti ispravno sprovoenje
raspoloivim dokumentima i informacijama uz
potovanje ogranienja i obaveza naznaenih u
grafikom prilogu 17.2. "Instrumenti sprovoenja
plana".

U prostoru van graevinskog rejona prikazano je
poljoprivredno, umsko i vodno zemljite, ali se u
tom prostoru
nalazi i veliki broj postojeih stambenih i privrednih
objekata, osim objekata namenjenih osnovnoj
nameni.

Za sluaj da ovim GP nije odreeno dovoljno
elemenata za pravila ureenja i pravila graenja, za
ovaj prostor se moe izdavati akt o urbanistikim
uslovima u skladu sa odredbama odgovarajueg
podzakonskog akta.

Postojei legalni objekti poljoprivrednih
domainstava (stambeni i pomoni objekti) mogu u
tom prostoru da se obnavljaju i dograuju u nunoj
meri za razvoj tog domainstva, ili u meri bruto
povrine objekta od 1/50 povrine pripadajue
parcele koja ini celinu. Podela parcela radi stvaranja
novih parcela sa stambenim i privrednim objektima
ispod veliine od 5.000 m
2
nije dozvoljena. Pod ovim
uslovima moe se izdati izvod iz plana, dok je za
privredne objekte i stone farme koje prevazilaze
nivo standardnog domainstva potrebna izrada akta
o urbanistikim uslovima radi obezbeivanja zatite
okoline.
259

U okviru graevinskog rejona, u roku od dve i po
godine od stupanja na snagu ovog plana, izradie se
planovi generalne regulacije koji e (zajedno sa
verifikovanim i novodonetim planovima detaljne
regulacije) biti redovan osnov za pripremu izvoda iz
urbanistikog plana i za programe razvoja grada. U
prelaznom periodu odredbe ovog generalnog plana
upotrebljavae se za sprovoenje i pripremu izvoda
iz plana (zajedno sa pravilima iz take 12.2. i 12.3)
na svim neophodnim mestima.

Izuzetak e biti prostori oznaeni u karti "Instrumenti
za sprovoenje plana" oznaeni kao "Obavezni
planovi detaljne regulacije"; "Planovi generalne ili
detaljne regulacije za saobraajne koridore";
"Podruja za izradu konkursa i javne strune
provere"; "Podruja velikih projekata" i "Podruja za
obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i
sprovoenja Generalnog plana".

U ovim oznaenim prostorima, uz izvod iz plana,
obavezno se daju i ti merodavni uslovi koje investitor
(kao organizator ili inicijator) mora prethodno da
obezbedi u saradnji sa nadlenim slubama grada,
ukoliko taj postupak ve nije obavljen po gradskom
programu.

Svrha ovih dodatnih uslova je nuno obezbeivanje
razvoja i ureenja ovih zona kao celina od posebnog
znaaja za grad ili celina sa posebnim problemima
koje treba prethodno reiti za novu zonu kao celinu
(sanacija klizita, obezbeivanje novih primarnih
infrastruktura za neobezbeena podruja, uslovi
studije uticaja aktivnosti na zatitu vodoizvorita ili
zatitu stanovnitva od buke ili zraenja i dr.).

12.9. Novi planovi detaljne regulacije i
urbanistiki projekti

U skladu sa programima izrade planske
dokumentacije, osim izrade planova generalne
regulacije, nastavie se i priprema novih planova
detaljne regulacije na mestima gde je to neophodno i
gde taj instrument usmeri program za izradu plana,
iako u ovom generalnom planu nisu posebno
oznaeni.

Posebno je mogue oekivati njihovu upotrebu na
mestima gde se na sloen nain prepliu javne
povrine i objekti i ostale povrine i objekti (centralni
gradski prostori i trgovi, rene obale, koridori novih
velikih saobraajnica, trase i prostori lakog inskog
prevoza) kao i na prostorima koji se potpuno
transformiu iz otvorenog prostora u nove
kompleksne delove grada. U prostorima u kojima se
radi plan detaljne regulacije mogua je
reorganizacija granica susednih namena,
premetanje u prostoru zona zahtevanih Generalnim
planom i poveanje, odnosno snienje kvantitativnih
i geometrijskih parametara u meri koja bitno ne
ugroava generalna reenja i odrava osnovne
bilanse u zoni odreenoj planom.

Ukoliko takvi prostori nisu posebno oznaeni kao
povrina sa posebnim uslovom, do donoenja
planova detaljne regulacije zahtevi za izgradnjom e
se zasnivati na izvodu iz ovog plana uz odgovarajue
dopunske uslove koji obezbeuju i kasniju uspenu
razradu.

U prostoru Generalnog plana urbanistiki projekat e
se, osim za obezbeivanje parcelacije, takoe
upotrebljavati i za obezbeivanje funkcionalnog i
arhitektonskog kvaliteta reenja.

12.10. Tretman malih kompleksa za
komercijalne zone i gradske centre u periodu
pre izrade planova generalne
i detaljne regulacije

U ovom generalnom planu su u okviru stambenih i
drugih namena predvieni i delovi sa manjim
lokacijama za komercijalne aktivnosti da bi se
stimulisao razvoj lokalnih trgovinskih i uslunih
aktivnosti. Do izrade planova generalne regulacije i
detaljne regulacije, kada se mogu definitivno i
detaljno odrediti, moe se prihvatiti da lokacije sa
ovom namenom manje od 0,5 hektara budu
realizovane kao okruujua ili druga, sa okruujuom
kompatibilna namena.

Povrine za javne namene i povrine oznaene kao
"Komercijalne zone i gradski centri" koje se nalaze
na mestima i potezima gde su izgraeni pojedinani
ili grupni bespravni objekti nastali zloupotrebom
odluke i odobrenja o "Postavljanju kioska i malih
montanih objekata" ne mogu se sanirati
legalizacijom ovih objekata, ve njihovim
uklanjanjem i izgradnjom novih poteza sa
proirenjem saobraajnica, izgradnjom novih
drvoreda, trotoara i zelenila i izgradnjom (gde je
predvieno) novih javnih, viespratnih poslovnih ili
poslovno-stambenih objekata prema novom planu
generalne ili detaljne regulacije.


12.11. Tretman povrina za novu kompleksnu
stambenu izgradnju u periodu do donoenja
planova generalne i detaljne regulacije

U zonama nove kompleksne stambene izgradnje
predviaju se kao mogui sledei tipovi stanovanja:
stanovanje u otvorenim blokovima, stanovanje u
meovitim blokovima, individualno stanovanje,
stanovanje u prigradskim naseljima i socijalno i
pristupano stanovanje, u skladu sa potrebama i
kontekstom okoline.

Uslov za realizaciju nove lokacije za kompleksnu
stambenu izgradnju je njena dovoljna veliina da se
mogu odrediti i regulisati neophodne povrine za
javne i druge funkcije koje podrazumeva savremeno
novo naselje i priprema plana generalne, odnosno
detaljne regulacije kojim se planiraju nove javne
povrine i odeljuju od ostalih povrina da bi se
260
mogao sprovesti postupak eksproprijacije za njihovo
obezbeivanje. Minimalni kompleks za tip
prigradskog, socijalnog i individualnog stanovanja je
0,5 ha u jednoj celini, a za tip otvorenog bloka i
meovitih stanovanja 1 ha u jednoj celini.

Izuzetno, u sluaju da se postigne dogovor sa
nadlenim organima uprave o organizovanju i
ustupanju gradu odgovarajuih povrina za javne
objekte i povrine bez postupka eksproprijacije,
prethodni uslovi se mogu odrediti i urbanistikim
projektom umesto planovima detaljne ili generalne
regulacije.


12.12. Kontinualno planiranje i unapreenje
Generalnog plana

U srednjoronom periodu ovaj plan se dopunjava i
razrauje pravilima graenja u skladu sa odredbama
ove take 12.2. i 12.3. ovog poglavlja.

U prvom periodu realizacije Generalnog plana, u cilju
meusobnog usklaivanja svih predvienih i
paralelno razvijanih instrumenata planiranja i u cilju
unapreenja Generalnog plana Beograda u svim
bitnim tehnikim i sadrajnim linijama i linijama
sprovoenja, nadleni organ uprave, planska
komisija i Urbanistiki zavod Beograda zaduuju se
da svake godine pripreme izvetaj o sprovoenju
Generalnog plana i planskih instrumenata zasnovanih
na Generalnom planu.

Istovremeno, oni treba da pre kraja godine pripreme
predlog unapreenja ovog generalnog plana novim
detaljima od znaaja za njegovo sprovoenje ili
detaljima od posebnog znaaja za nove gradske
akcije ili razvojne projekte i da ih u formi nacrta
izmena i dopuna Plana predaju nadlenom organu na
utvrivanje, javni uvid i dalji redovni postupak
usvajanja istovremenih. Izmene i dopune treba
ograniiti po obimu i vrstama u jednom ciklusu, da bi
javni uvid i odluivanje bili olakani i pouzdani.

U prvih pet godina sprovoenja Plana moe se
smatrati da postoji odluka za godinje pristupanje
izmene i dopune Generalnog plana na osnovu ovih
odredaba o kontinualnom planiranju.


12.13. Ostale prelazne i zavrne odredbe

Urbanistiko-tehniki uslovi, urbanistike dozvole i
urbanistike saglasnosti izdati do donoenja ovog
generalnog plana mogu se realizovati do isteka roka
vanosti oznaenog u samim uslovima kao osnov za
izdavanje odobrenja za izgradnju.

Urbanistike analize na osnovu izmena GUP-a 1999.
godine mogu se raditi do stupanja na snagu ovog
plana, a Urbanistiki zavod Beograda je duan da sve
zahteve podnete do tog roka rei zakljuno sa estim
mesecom od stupanja na snagu plana.

Urbanistike analize, na osnovu kojih nisu izdati UTU,
mogu se upotrebiti kao deo izvoda iz urbanistikog
plana u roku od godinu dana od poetka primene
ovog plana, s tim to se uz njih ugrauju dodatni
uslovi koji proistiu kao izvod iz reenja ovog plana.

Urbanistiki planovi i urbanistiki projekti ija je
priprema otpoela i dovedena u zavrnu fazu na
osnovu reenja prethodnog generalnog plana, mogu
se i zavriti na osnovu odredaba tog plana, osim u
delovima koji su u suprotnosti sa novim reenjima
GP za primarnu ulinu mreu, sistem inskog
saobraaja i reenja u centralnim jezgrima, u roku
od est meseci od poetka primene ovog generalnog
plana.

Regulacioni plan Centralne zone, ija je priprema
otpoela na osnovu prethodnog GUP-a, usvajanjem
novog Generalnog plana Beograda 2021. usaglaava
granicu plana sa novom granicom Centralne zone i
zavrava se kao jedinstveno urbanistiko reenje
plana generalne regulacije Centralne zone na osnovu
planskih uslovljenosti novog GP.

Stupanjem na snagu ovog generalnog plana
obustavlja se primena Generalnog urbanistikog
plana Beograda iz 1972. godine i svih njegovih
izmena i dopuna, kao i Izmena i dopuna GUP-a
Beograda iz 1985. godine i svih njegovih izmena i
dopuna donetih pre usvajanja ovog plana.


12.14. Sastavni delovi Generalnog plana

Sastavni deo Generalnog plana ine sledei prilozi:
13. GRAFIKI DEO GENERALNOG PLANA

PLAN (1:20.000)

Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei
grafiki prilozi u razmeri 1:20.000:

1. Granice

1.1 Granice i podela podruja Generalnog plana

1.2 Planirano javno graevinsko zemljite i
ostalo graevinsko zemljite (2021)

2. Planirano korienje zemljita (2021)

3. Planirani saobraaj (2021)

4. Planirani sistem snabdevanja vodom za pie
(2021)

5. Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i
otpadnih voda (2021)

6. Planirano ureenje vodotoka (2021)

261
7. Planirani sistem snabdevanja elektrinom
energijom (2021)

8. Planirani sistem snabdevanja toplotnom
energijom i prirodnim gasom (2021)

9. Planirane telekomunikacije (2021)

10. Plan prioriteta 2006. (prva faza)

11. Planirano stambeno tkivo (2021)

12. Planirane privredne zone (2021)

13. Planirane komercijalne zone i gradski centri
(2021)

14. Planirane javne slube, javni objekti i
kompleksi (2021)

15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021)

16. Planirane zelene povrine (2021)

17. Urbanistiki instrumenti sprovoenja plana

17.1 Prostorne zone i urbanistike celine u
kojima se primenjuju ista pravila graenja

17.2 Instrumenti sprovoenja plana

DOKUMENTACIJA (1:20.000)

Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei
grafiki prilozi u razmerama 1:50.000 i 1:20.000:

1. Prikaz ireg podruja GP (1:50.000)

2. Karta blokova 2001. (1:20.000)

3. Trajna dobra Beograda 2001. (1:20.000)

4. Znaajni javni urbani prostori 2001. (1:20.000)

5. Ogranienja urbanog razvoja 2001. (1:20.000)

6. Postojee korienje zemljita 2001. (1:20.000)

7. Postojei saobraaj 2001. (1:20.000)

8. Stambeno tkivo 2001. (1:20.000)

9. Privredne zone 2001. (1:20.000)

10. Komercijalne zone i gradski centri (2001)

11. Javne slube, javni objekti i kompleksi (2001)

12. Sportski objekti i kompleksi (2001)

13. Zelene povrine (2001)

14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije
14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA

1. Odluka o pristupanju izradi plana

2. Program rada na izradi Generalnog plana

3. Istraivanja, studije, analize:

- Metropoliten Beograda, Geografski fakultet

- Demografska sadanjost i budunost Beograda,
Centar za demografska istraivanja, Beograd

- Koncepcija privrednog razvoja Beograda u
periodu 2002-2006-2021, Factis

- Geoloke, hidrogeoloke i seizmike karakteristike
terena sa kategorizacijom prema inenjersko-
geolokim uslovima za planiranje prostora za
izradu GP Beograda, Urbanistiki zavod
Beograda, Geozavod D.O.

- Plan javnog gradskog prevoza - SYSTRA, izvetaji
maj i jun

- Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021,
Urbanistiki zavod

- Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021,
Urbanistiki zavod

- Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021,
Urbanistiki zavod

- Nacrt Generalnog plana Beograda 2021, april
2002, Urbanistiki zavod

- Spisak ostalih istraivanja, studija koje su
koriene ili izraene za potrebe GP

4. Izvetaj o saradnji sa obaveznim uesnicima

5. Posebni uslovi od organa, organizacija i preduzea
zakonom ovlaenih (Republiki zavod za zatitu
prirode, Zavod za zatitu spomenika kulture grada
Beograda - "Nepokretna kulturna dobra na prostoru
Generalnog plana Beograda 2021", Republiki zavod
za zatitu spomenika kulture "Predlog mera zatite
graditeljskog naslea sa elementima strategije,
metoda, koncepta i valorizacije", Zapisnik o
usaglaavanju stavova o reenjima u GP sa
predstavnicima Generaltaba, Saveznog ministarstva
odbrane)

6. Miljenja, saglasnosti organa, organizacija i
preduzea zakonom ovlaenih:

- faza Hipoteze

- faza Koncepcije

- faza Prednacrta

262
- faza Nacrta - prva verzija

7. Posebne evidencije i spiskovi

- Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne
zatite

- Spisak prirodnih zatienih vrednosti

- Spisak objekata industrijskog naslea

- Spisak objekata moderne arhitekture

- Spisak postojeih znaajnih javnih prostora u
Centralnoj zoni

8. Podaci o obavljenom javnom uvidu, strunoj
raspravi i saradnji u toku izrade plana

- Podaci o saradnji u toku izrade plana

- Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima
(Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet, optine,
struna udruenja) do nacrta - prva verzija

- Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima
(Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet) do nacrta -
druga verzija

- Izvetaj o obavljenom javnom uvidu

9. Obrazloenje plana sa stavovima planske komisije
o svakoj dostavljenoj primedbi

10. Radni tim Generalnog plana - po svim fazama
izrade plana

15. SPISAK SKRAENICA

APG - Administrativno podruje Beograda

BVS - Beogradski vodovodni sistem

BRGP - Bruto razvijena graevinska povrina

GVI - Granine vrednosti imisije

GP - Generalni plan

GRS - Glavna regulaciona stanica

GSP - Gradsko saobraajno preduzee

GUP - Generalni urbanistiki plan

DP - drutveni proizvod

DUP - Detaljni urbanistiki plan

TP - elezniko-transportno preduzee

ZSO - Zona stvaranja otpadaka

Z - stepen zauzetosti

I - indeks izgraenosti

JKP - Javno komunalno preduzee

JP - Javno preduzee

Ki - Koeficijent izgraenosti

KO - Katastarska optina

KP - Katastarske parcele

KO - Komunalni vrsti otpad

mlrd. - milijardi

mil. - miliona

NRGP - neto razvijena graevinska povrina

ODK - Osnovna dravna karta

OMR - Obnavljivi materijalni resurs

PA - Putniki automobil

Pi - Procenat izgraenosti

PKB - Poljoprivredni kombinat Beograd

PP - Prostorni plan

PPGB - Prostorni plan grada Beograda

PPRS - Prostorni plan Republike Srbije

SAS - Savez arhitekata Srbije

SIV - Savezno izvrno vee

SMT - Spoljna magistralna tangenta

SO - Skuptina optine

SRC - Sportsko-rekreativni centar

TO - Toplana

UN - Ujedinjene nacije

UMP - Unutranji magistralni prsten

UTU - Urbanistiko-tehniki uslovi

HE - Hidroelektrana

CZ - Centralna zona

PC - ira prostorna celina


263
****


Ovaj generalni plan stupa na snagu osmog dana od
dana objavljivanja u "Slubenom listu grada
Beograda".



Skuptina grada Beograda


Broj 350-403/03-XIII-01, 22. septembra 2003.
godine

Predsednik
Radmila Hrustanovi, s. r.