Prolećni radovi u vrtu Sa radovima u vrtu počinje se već marta meseca, odnosno čim vremenski uslovi to dozvole.

Počinje se sa pripremom zemljišta za sadnju novih biljaka, orezuju se ruže, žbunje i voćke, uklanjaju se svi sasušeni deovi biljaka, sade se lukovice i jesenji rasad ukoliko to nije urađeno na jesen i td. Ukoliko na jesen zemljište nije bilo izriljano to se sada mora uraditi. Riljanje ašovom nije lak posao, ali se u formiranim vrtovima obrađuju samo površine na kojima će se saditi nove biljke kao što su lukovičaste biljke, sezonsko cveće i perene (trajnice). Zemljište pritom ne sme da bude previše vlažno. Posle riljanja se vrši grabuljanje odn. ravnanje i zatim se kreće sa sadnjom. Pri sadnji lukovica neophodno je paziti na dubinu sadnje. Ona treba da bude dva puta veća od dimenzija lukovice. Pri tom treba imati u vidu i strukturu zemljišta. Na zbijenom i teškom zemljištu lukovice se sade pliće, kako pri izbijanju nadzemnog dela ne bi došlo do oštećenja. Na rastresitom zemljištu sadnja je nešto dublja, kako ne bi došlo do izvaljivanja biljaka u kasnijem periodu. Razmak sadnje između biljaka zavisi od veličine lukovica i vrste. Tako npr. lale se mogu saditi i na 20-25 cm, a krokusi na 10 cm. Lukovice koje su posađene na jesen već počinju da izbijaju. Kako ne bi došlo do truljenja dobro bi bilo pažljivo razbiti pokoricu. Razmak sadnje kod sezonskog cveća zavisi od efekta koji treba da se postigne kao i od vrste, a obično je 15-20 cm. Ukoliko se želi gušći cvetnjak razmak između biljaka je manji. U ovom periodu još uvek mogu da se posade dan i noć, miozotis i belis. Kod perena sadnja se vrši na većim rastojanjima kako bi im se obezbedilo dovoljno prostora za rast jer se neke jako brzo šire. Ukoliko u vrtu postoji alpinum trebalo bi ga pregledati, ukloniti propale biljke i zasaditi nove. Još je rano da se počne sa košenjem travnjaka, ali je neophodno izvršiti jače grabuljanje. Na taj način će se razbiti pokorica, ukloniti mahovina, odn. izvršiće se blaga aerifikacija travnjaka. Dobro bi bilo izvršiti jaču aerifikaciju uz pomoć posebnih alatki ili mašina. Ukoliko travnjak nije prihranjen u zimskom periodu sada je to neophodno uraditi. Ako se za prihranu koriste veštačka đubriva u čvrstom stanju (npr. NPK) travnjak se mora zaliti odmah posle rasipanja đubriva. Sa podsejavanjem je najbolje sačekati da trava počne da raste. Tako će se najlakše videti gde treba podsejati i koja količina semena je za to potrebna. Ruže koje su ranije posađene treba odgrnuti i dobro orezati. Pri orezivanju se uklanjaju sve suve grane, a ostale se skraćuju na 5-10 okaca (pupoljaka). Time se postižu bujnost biljke i njeno obnavljanje. Kod ruža puzavica vrši se uklanjanje suvih i previše starih grana. Pri orezivanju ostalog žbunja uklanjaju se suvi i oštećeni izbojci i sve unutrašnje grane, vodeći računa o kasnijem izgledu. Ukoliko se žele neobični oblici najbolje je početi sa živom ogradom. Tako se na celoj dužini žive ograde mogu formirati kupole ili lopte. Orezivanjem pojedinačnih žbunova mogu se dobiti interesantni oblici kao što su trostruka lopta ili spirala. Ova aktivnost je u svetu pretvorena u umetnost topijarnog orezivanja a mogu se videti najrazličitiji oblici od običnih loti i spirala do tematskih formi kao npr. razne životinje ili srednjevekovne kočije.

Pošto je formiranje vrta dugotrajan proces u ovom periodu još uvek se može izvršti sadnja novih sadnica drveća i žbunja. Sadnju treba vršiti što ranije, kada se zemlja odmrzne i blago prosuši po mogućnosti pre jačeg kretanja vegetacije, na način koji je ranije opisan. Sve sadnice koje su posađene na jesen i u proleće moraju se posebno paziti tokom prvog vegetacionog perioda. Kraj marta početak aprila je period kada se još uvek mogu očekivati mrazevi. Stoga ne treba žuriti sa iznošenjem oleandera, muškatli ili drugih biljaka koje su tokom zime bile u zaštićenom prostoru. Umesto toga mogu se orezati i presaditi ukoliko je to potrebno. Iako ima mnogo posla u ovom periodu se vrši i prolećno čišćenje baštenske opreme, jer će kasnije biti sve više posla. Drvenariju je neophodno očistiti i zaštititi lakom ili sandolinom. Ukoliko se u vrtu nalazi fontana trebalo bi sačekati sa njenim aktiviranjem kako ne bi došlo do smrzavanja vode u bazenu i cevima. Nataša Špica, dipl. ing. pejz arh. „MODUS“ časopis gradjevinarstva i arhitekture

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful