You are on page 1of 9

U nodi

Cveta i muž joj Jovan nalaze se u polju, na njivi gde su još prošle godine posadili duvan i sad
Jovan pokušava da dovede vodu u njivu i navodni je zbog preterane suše. Ved je pala nod i sa fenjerom
Cveta stoji i osluškuje gde Jovan I jos neko dolazi. Oni pričaju i u trenutku kad prepozna taj gotovo
ženski glas sagovornika ona se sledi, uhvati motiku i krenu da radi i da ne obrača pažnju na njih. Jovan je
došao sa Stojanom i ostavio ga kraj Cvete ne bi li sproveo vodu. S. i C. sami ostaju i tu joj se S. nekoliko
puta obrati , međutim ona se pravila kao da ga ne čuje zaneta okopavanjem njive. Onda mu se
naposletku obrati i kaže da nije trebalo da dolazi da ima svoju ženu i decu i da ide, on joj kaže da hode,
kao ovo je zadnji put da je iskoristio priliku da bude kraj nje. Dalje sledi retrospektivna priča o tome šta
se to desilo između Cvete i Stojana da se oni ovako sad ponašaju. Cveta je zapravo od malena živela kod
Stojanovih gde je radila kao sluškinja, samo što je u startu nisu doživljavali kao sluškinju, majka
Stojanova joj je davala lakše poslove, a Stojan je sa njom proveo gotovo celo detinjstvo i stalno je slao
brašna, ulja, masla njenima. Oni su toliko bili bliski da su se zavoleli jer Cveta izraste u jako lepu devojku,
svedoči scena u njivi gde je on grli ,a ona se tobože odvaja, a time se sve više pripija uz njega. Samo
odjednom desi se da nju udaju za nekog dobrostojedeg udovca, ali škrtog i ne toliko za nju. Odmah
posle toga oženiše i Stojana koji odmah poče da pokazuje znake nezadovoljstva time što je bežao od
kude, od žene, kasnije i deteta. Vec se to pročulo i devojčini odlučiše da vrate devojku. Na insistiranje
Stojanovog oca koji se i zaplaka pred njim , a bio je vrlo strog i prek, S. odluči da se ipak posveti porodici.
To bi za neko vreme, ali posle ponovo nastavi po starom. Koristio je svaku priliku da vidi Cvetu i ona je
znala zašto je sve to. Nije ona bila imuna na njega ved se plašila uopšte šta de ljudi redi, udata, a ovamo
Stojan. Slušala je kraj prozora njegovu pesmu kad bi on zapevao drumom i ponele bi je slatke misli, ali se
brzo obuzdavala. S. je stalno govorio kako je to poslednji put da je došao pa bi ponovo dolazio , i sa
Jovanom kad bi bila, kako god. Te večeri on je ponovo zapevao i ona nije mogla da izdrži počela je da
grize usne, pesnicu, da stiska nedra ... U to dolazi Jovan i zaprepasti se kad vide da ona uopšte nije
obratila pažnju na vodu koju je on sa mukom doveo te ne pravedi brazde voda je počela da se sliva u
komšijinu njivu. Krenuo je da je udari i ona sva u plaču razdrljena kaže mu da je ne dira jer je bolna. On
tu stade jer pomisli da je možda osetila da je trudna uze je i odnese je da se odmori kraj nekog drveta i
nastavi sam da navađuje.
Stari dani
Obrada se pripovedač (dečak Mile) kao nekim slušaocima (nama čitaocima) u drugom licu i
govori o varošici gde ima prvo kuda u koje su se naselili pridošlice iz Turske pa kako se ka centru ide ima i
novijih kuda i starih iz turskog vremena. Tu je gazda Jovan koji izlazi iz kasapnice sa pečenom glavom i
licitira podmidudi nekog tom glavom. Traži tako po putu koju dasku, bilo šta što da dovudi kod sebe. Sad
se pripoveda u prvom licu i govori o svojoj porodici koja ide kod teče Jovana na slavu Sveti Arhangel
Mihailo. Otac prvi vodi svoju majku (babu) pa majka pa on. Otac mu je umeo baš lepo da zapeva, a kad
ne bi došli teča bi se jako naljutio. Tamo ih dočekuje sva rodbina, zaseli služi se čorba prvo, nju po tri
puta jedu. Muški i žene sede odvojeno, sve dok čiča Mise ne pozove da im se pridruže, da zapevaju
nešto. Među ženama prednjači njegova žena Paša, po lepoti i smelosti, ostale kao da se iza nje skrivaju.
Sledi priča o njoj , kako je dospela u varoš bežedi od Arnauta obučena u muško. Tomča je pomogao da
ona pređe granicu i kasnije je isprosio, ali mu je nisu dali. Taj Tomča je posle zahvaljivao jer se nije
oženio, ostao je ono što je i hteo , tako sad po mehanama ide, bije ciganke i pije. Teča Mladen je takođe
držao kafanu, ali u njoj nikad nije bilo nereda, nikad pijanih gostiju... Paša je iz zahvalnosti uvek bila
dobra prema Tomči nikad ne saznavši da ju je prosio. Sad u sred slavlja, taman kad su se svi dovoljno
opustili i zapevali dolazi on, pozdravljaju ga, seda za sto i odmah mu P. prilazi, unosi mu se u lice, govori
kako je lepu devojku za njega spremila, a on кrijudi svoje zakrpe pred njima, navrde vino polako ga
ispijajudi. Zna da mu nije mesto među njima, pokušava da krene , a ovi ga odvradaju. Kad vide kako se
Paša uvija dok igra i peva njemu dođe neka tuga, morao je da izađe napoljе, a za njim krenu i
pripovedač. Sedi gologlav i sluša njen glas, ne može ni cigaretu da zavije, muči ga ljubav koju još uvek
oseda prema njoj, onda naredi da mu se da kapa i kaput i ode pravo u mehanu gde nastavi da pije i tera
cigane ispred sebe da mu sviraju, bije ih...
U vinogradima
(U prvom licu) Opisuje kako je jesen došla , kako zemlja miriše na grožđe i ljudi kako ga beru. Tu
je neki Marko koji mulja grožđe dok mu žene donose ono što su nabrale, on se ljuti što beru i lišde i
požuruje ih. Seljasci sa kolima punim grožđa čekaju da ga prodaju , a deca im kradu g samo iz obesti i
hira. Teška je jesen, gavranovi samo zašume nebom, ali on je ne oseda( pripovedač) on je mlad i pun
snage ide po vinogradima. Žene se tuže što i on ne bere kako treba nego samo dangubi. On odlazi do
jednog mesta među vinogradima gde su trešnje i tu je okačena sva ona ženska odežda koja ne bi trebalo
da se isprlja pri branju. Pokušava da nađe Lenkine šalvare i onda ih miriše i uživa u slasti. Posle nekog
vremena eto ti nje dok on leži nešto i pozdravlja ga, ali on je kao uvređen. Oni su se nedavno posvađali
kad je ona vadila vodu sa njegovog bunara. Dok je ona motala veliki kolut i vadila kofu on je koristio
priliku jer nije nikako mogla da se brani te je štipao i grlio. Tu se ona jako opirala i time mu stavila do
znanja da joj se ne sviđa, mada nije bilo tako , sviđao se on njoj. Eto sad je došla u nameri da se pomire
pa da kao i prošle jeseni zajedno beru grožđe i uživaju u druženju. Međutim on nije baš tako pomirljiv,
otvoreno traži da je poljubi, njoj drago što on to priznaje, ali ne može tek tako da ga poljubi. Dok se ona
premišlja on se okrene i ode. U polju srete ciganku koja mu gleda u dlan, kaže da je široke duše, ali crna
srca i da je teško onoj koja se u njega zagleda...
Uvela ruža (iz dnevnika)
I Kao da piše pismo, a ne dnevnik, obrada se devojci i piše kako su živeli kao komšije dok su bili
deca. Njihove kude je delio potok, opisuje kako je lepo izgledala dok je dignutih ruku prelazila taj potok
preko kamenja. On je živeo sa babom samo , a ona sa majkom. Svi su im ostali pomrli. Opisuje scene gda
ona dolazi kod njih kudi i provodi vreme, opisuje šta su radili za zadušnice kada su imali najbolju hranu
od ponuda sa groblja. Njena majka je radila i od te nadnice i nešto imanja mogli su da žive, a za njegovu
babu se pričalo da ima mnogo para koje je sačuvala od svog tasta, međutim jednom kada se probudio
usred nodi video je da on sa prekrivenim prozorom, da neko s polja ne bi video, šije košulje. Oni su
provodili puno vremena zajedno, i majka i baba takopđe međusobno su uvek davale jedna drugoj hranu
koju zgotove.
II Prolazilo je vreme i njih dve su stalno boravile kod njega, devojka je prvo njihovu avliju čistila
pa onda svoju. Zli jezici su pokušavali kao da to objasne kako su njih dve pokušavale da se uvale u
hadžijsku porodicu. On je počeo da ide u školu i završio osnovnu i nižu gimnaziju, a ona samo osnovnu,
posle se dala na šivenje. Jednom je tako svratila kod njih i nadnevši se nad njim dok je on čitao neku
knjigu primeti on kako se njena ženska snaga gotovo uobličila, oseti nešto što do tada nije nikad u životu,
obgrli je rukom i privuče do sebe. Ona se izmigolji i od tada je pazila sta radi bila je svesna svoje
privlačnosti. On je znao da ga ona voli, ali je trakođe znao da je on nede uzeti jer je njena porodica nižeg
ranga, nije hadžijska, a njegova majka (baba) je namerila da baš on podigne porodicu na nivo kao nekad.
Odlazi na više škole u drugi grad, nje nema da ga na odlasku isprati, on zna da ona plače u dvorištu za
njim.
III Prolazilo je vreme, kad bi dolazio ona bi bila tu, od nekih je načuo da je ona namerila za njega
da se uda te odbija druge. Jednog dana ponesen vrudinom i nekom strasti koja ga savlada on ode kod nje
i reče joj da se nađu kod potoka uveče nasamo, iz njenog osmeha video je da joj se to dopada. Kada se
sretoše on je zagrli i ljubio je do prvih petlova, govorio kako je voli i te stvari. Posle su dani nastavili da
idu, danju je bio ponosit, ali ga je u nodi savlađivala žudnja ka njoj. Sa jedne strane ju je želeo nije mogao
da pomisli kako de neko drugi da je uzima, ali sa druge je želeo da se to sve završi jer ipak nije želeo da se
ženi sa njom, a ako bi nastavio tako samo bi joj pružao lažnu nadu, bila ga je sramota zbog toga. Jedne
večeri dođe njena majka i poče da priča kakve je sve darove ona spremila , ali nikako da odabere
mladoženju, eto taj Nikola, njihov sused stalno šalje navodadžike i ništa. Tu se njegova baba naoštri te
odoše kod nje zajedno i iste večeri svršiše sa time.Udaše je za Nikolu.
IV Dve godine nakon toga kudi nije dolazio i kad dođe baba mu sve ispriča šta se za to vreme
desilo. Kako je umrla njena majka, kako su isprva krenuli da žive normalno N. je otvorio radnju, ali se
ubrzo zadužio kod zelenaša i tako sve izgubio. Otišo u krijumčare, ona je radedi za nadnicu izdržavala
sebe i dete, a on se opijao i bio je, a majka joj umre jer se on i nad njom iživljavao. Te večeri baš ona
dođe kod njih i on primeti neko drugačije držanje, poniznije kod nje, oslovljava ga sa gospodine. Ubrzo
dođe pijani joj muž i otera je kudi, udarajuči je zbog ljubomore prema njemu Kosti (tako se zove lik koji
piše u prvom licu sve ovo)
V Vratio se jer mu umire baba, svi su se okupili tu od ljudi iz sela, tu je i ona Stana. Kažu mu da
izađe dok ona ne izdahne još je mlad da to gleda. Umre... Napolju je sneg počeo, srede Stanu koja ide u
posetu svom mužu u zatvor. On ne zna šta da kaže, pominje da je zima, ona odgovara da ove godine
ranije dođe i ode.
Oni
I U prvom licu, dolazi kod prijatelja Mite koji je na samrti, tu mu je majka, otac i mlada žena. Sede kod
njega koji je obučen i ne leži u postelji ved je uvijen u debe i sedi. Za trenutak se svi zagledaju u ženu mu
videvši njenu mladost. Kad svi izađu prijatelj mu kaže da mu nije žao što de da umre nego mu je žao
svojih. Niko u porodici nede da prizna da je smrtno bolestan, ne zna se od čega boluje, misle da de da
ozdravi, ali nije baš tako. Pošto ode od njega ispriča kako se oženio. Bio je sin koji je u svemu
udovoljavao roditeljima. Njegov otac je uzeo njegovu majku kao vrlo siromašnu i uz protivljenje svoje
brade te je on onda odlučio, da bi pokazao svojima, da ništa ne uzme od svog nasledstva i da se sam
obogati. Verovao je da de mu sin ojačati i raširiti porodicu. Sin ga je uvek slušao, ali bi žalio kad bi čuo da
je negde svadba, želeo ja da se opija i da se udvara devojkama kao i svi njegovi vršnjaci. Imao je druga
Aritona koji je kao mlad ved držao neku bakalnicu pa su ga Mitini roditelji vrlo poštovali i dozvoljavali
Miti da se druži sa njim. Ovaј je odlazio kod njega i tamo su se krišom opijali da bi posle kudi bio veoma
poslušan i udovoljavao roditeljima, oni to nisu znali. Ubrzo se zaljubio u baštovanku Mariju, ali ga je otac
oženio drugom, Marikom, jer je u miraz davala dva vinograda. To je bilo protiv njegove volje, ali to nikad
nije pokazao, sve do onog trenutka kada se baštovanka udavala. Tada je otišao na svadbu, poklonio joj
skupocenu basmu, napio se , a kada se vratio prebio je svoju ženu i svađao se sa ocem. Pripovedača
ponovo put navodi ka Mitinoj kudi, sad on leži u postelji i izneli su ga malo na svež vazduh, tu mu je i
prijatelj Ariton koji se osorno ponaša jer kroz njega je volja Mitina. A. mu nudi rakiju da pije iako ovaj
jedva leži, priča mu kako mu je baštovanka ponude poslala jer je saznala da je bolan, to su neke kruške i
tera Mariku da ih donesu. Ona zna od koga su zato je htela da ih sakrije. Kad vide kako ih Mita jede ona
se naljuti, M. je shvatio da ona zna te reče prijatelju da nije trebalo pred njom. Ubrzo je i umro, svi tužni i
neveseli, to je tredi put kako mu poseduje kudu. Majka mu nariče, otac samo ponavlja iste reči, svi
poznanici se okupiliI žena mu nariče, ali ne direktno njega oplakujudi ved kao da joj pozdravi neku umrlu
rođaku na onom svetu, privezali mu maramu oko vilice nad njim sveda ...
Pokojnikova žena
Pisano u tredem licu, sveznajudi pripovedač. Govori o udovici Anici koja zajedno sa detetom osta
posle muža i koja je stalno kad god je trebalo i običaji nalagali išla u posetu muževljevom grobu. Tamo je
obično naricala za njim, a i dete je videvši mater plakalo, naravno da ga je posle tešila... Kao udovica
živela je sa bradom koji su se bavili krijumčarenjem, znači sumljivim biznisom i nekako su bili za sebe, nju
i majku koje su bili ženski svet u kudi tretirali su loše. Nisu imali nešto uređenu kudu, a ni baštu. Nodu su
obično dolazili sa puta i tu sa raznoraznim ljudima prodavali tu krijumčarenu robu. Jedini među njima je
bio mesar Ita koji je pokazivao izrazitu blagonaklonost prema njoj i detetu. Svaki put kad bi npr. posle
groblja ona sa detetom prolazila pored njegove mesare on bi pozvao malog i darovao bi ga kojim
slatkišem, a onda bi mu rekao da dođe sutra po meso. Nikad nije otvoreno kod nje dolazio tako je čuvao
od glasina. Posle nekog vremena odlučiše brada da je preudaju za nekog udovca kome su umrle dve žene
tako da niko devojku nije htreo da da za njega iako je bio normalno bogat i mogao bi da joj pruži stabilan
život. Sve se to odjednom odigra, svadba bi udovačka bez preteranog veselja, ručak bi ali večera ne, ipak
je bilo i prilike da se ljudi malo provesele. Tu je bio i Ita i on tu jasno pokaza da mu se Anica sviđa, imali
su odvojen razgovor u kuhinji gde je ona sve vrema na ono sto joj je on pričao navodila kao na bratski i
sestrinski odnos. Nakon toga on ode i ona ga u mislima vide kako sa ciganima peva o razvejanoj ruži, a to
je sad bila ona. Muža je prihvatila iako joj ne bi svejedno u prvoj bračnoj nodi, on je fizički izgledao stariji
sa sedom kosom, dosta koščat, jedino mu se brci izdvajali i podsedali na neku silinu u mladog čoveka. Sve
je radila što joj muž naredi, nije ništa od stvari bez njegovog dopuštenja premeštala. Ubrzo i on umre i
ona nastavi sama u toj kudi redovno mu posedujudi grob. Za majku je bio teret to sve jer je ona morala i
dalje da odvaja od usta i hrani nju i dete. Sama kuda i bašta nisu mogli njih dvoje da ishrane. Anica se
potpuno povukla, sve sto je radila bilo je to da udovolji volji pokojnog muža, on je bio na prvom mestu
pa sve ostalo. Brada i majka su razmišljali o njenoj preudaji jer je trebalo novca da se ona sa detetom
izdržava, ali ona nije ni pomišljala o tome, smatrala je da ako do toga dođe oni de sve da srede. Ubrzo joj
nađoče prosca, nekog udovca Nedeljka koji imaše bakalnicu malu, ali i tri deteta, nije bio nešto bogat, ali
izlazio je na kraj. Ubrzo joj majka sva sredna dođe i saopšti vest da je i Ita zaprosio, ova se prenerazi,
posrnu, ode u sobu i ne izađe iz nje celu nod. Izjutra kad se pojavi pred materom reče da za Nedeljka
hode, ali za Itu ne iako je Ita bio mladid, vrlo dobro situiran i neko ko je pokazao da je voli. Majka nije
uspela da odgonetne zašto je ona odbila Itu. Ona je zapravo želela njega, često bi uhvatila sebe kako
zamišlja da je sa njim, a onda bi se stresla od toga kao od nekakve grešne pomisli. Isključivo zbog
pokojnog muža nije htela da udovolji sebi i ode za Itu, jer to bi značilo izdajstvo i nemoral...

Stanoja
Voleo јe da popije sve sto zaradi, a nekad je imao i dudan i kudu i sakatu sestru. Pripovedač je
dečak Mile. Govori da se Stanoja propio i zanemario dudan onog trenutka kada je njegov (Miletov) stric
uzeo strinu za ženu. Posle toga je počeo da radi za nadnicu i na kraju se zaposlio kod strica, pomagao je u
kudnim poslovima. Voleo je deci da kupi šederleme kad je imao para , a sve to da bi se pokazao pred
strinom. Jednom joj je kupio i pomorandže, ona ne hte da uzme, ali iz poštovanja je morala da pojede
koju, tada bi on sav radostan bio. Jedno se desilo da je stric pijan krvnički bio strinu i na zanemodali poziv
strine odmah je došao i uhvatio strica za ruke ne bi li ona pobegla. Posle je dobio stapom po glavi, krv
mu je pustio. Pošto je strina bila slabog zdravlja i stalno se razboljevala, dosao je trenutak kad je bolest
jače uhvati te svi videša da joj se kraj bliži. Tada, na samrti, pozvala je Stanoju kod nje i pred odškrinutim
vratima, tako da su svi mogli da čuju, izvini mu se za to što je pogrešila u vezi njega kaze mu da nastavi sa
normalnim životom. Tu se on zaplače, a i stricu se ovlažiše oči. Prošlo je dosta vremena, on je išao od
kude do kude, radio razne poslove i dođe vreme kad umre Miletova majka. Hteli su da je sahrane na
mestu gde je strinin grob pa su morali da ga otkopaju ,saberu strinine kosti i opoju u crkvi i ponovo sa
majkom sahrane. Nikog drugog do Stanoje nije bilo da to učini. On isprva nije hteo, a onda uz polid rakije
iskopa grob. Kad se Mile vratio video ga je svog uprljanog zemljom kako plače nad grobom gde su se
videle strinine kosti.
Tetka Zlata
Bila je najmlađa od svih sestara u dobro stojedoj porodici i uvek se trudila da svakom udovolji,
sebe je uvek postavljala na poslednje mesto tako da se to odrazilo i na odedu koju je kao devojka nosila i
na sve ostalo. Sestre joj se poudavaše, a ona osta da bude sa bratom sve do njegove ženidbe. Pošto se i
on oženi, a to se desilo malo kasnje nego sto se očekivalo ona osta u njegovoj porodici da pomaže. Činila
bi to tako ona do kraja života da nije suviše često pomišljala da je na teretu bratu, te da on mora da
hrani još jedna usta... Nošena tom mišlju ved kao malo starija devojka odluči da se uda za prvog ko
zatraži njenu ruku. Uze je neki siromašan majstor kojeg njena porodica prihvati i dade mu u miraz taman
toliko da može da stane na noge i otvori radnju. Posao je krenuo, ubrzo je dobila i dete sa njim, a on je
odlučio da ode na put i napravi vedi posao i tako zaradi dovoljno za kudu i da vrati nešto novca njenima,
tačnije bratu njenom. Ona je za to vreme toliko štedela da odluči da ne kupuje svedu za slavu i ne pravi
kolač i to joj se vrati. Stiže vest da joj je muža negde na putu nabujala reka odnela i da se najverovatnije
udavio. Uzalud je ona potom dve slave beležila, i leti i zimi, to nije moglo da joj ga vrati. Ponovo je
morala da se nastani kod brata i sad joj je situacija bila još gora jer je na teretu bratovljevom bio i njen
sin te ona odluči da se preuda. Uzeo je neki udovac koji je imao ved stasalog sina spremnog za ženidbu.
Sin se nije trpio sa ocem, stalo su se svađali, a ova njegova ženidba pod stare dane bila je izvanredan
povod za dalje svađanje. Ona je znala da sin njoj nede nauditi jer je iza nje stajala njena ugledna
porodica. Kako je mali pokazivao veoma dobar uspeh u školi polako ga je stariji polubrat sve više voleo
jer je smatrao da de se i njegovo ime pročuti kad se pročuje ime malog. Često se bunio kad bi video da
mali ima pocepane cipele, uzimao bi od oca novac i sam mu kupaovao najbolje cipele. Međutim ni to ne
potraja dugo pošto i ovaj njen muž uskoro umre. Ona je od novca koja je dobila prilikom odvajanja i od
onog što je uštedela započela na kraju grada da pravi kudu gde je isprva samo jednu sobu osposobila za
život, ali kako je vreme prolazilo uspela je celu kudu da dogradi, čak i bunar da iskopa. Šila je svojim
komšinicama koje behu seljačkog porekla i koje nisu bile baš umešne u šidu, a za uzvrat dobijala ulje,
maslo,meso, što joj beše najpotrebnije. Prema sinu se ophodila prezaštitnički jer je stalno bila u strahu
da de nešto da mu se desi i da je ona razlog tome, da joj je sudbina odredila da mora da pati i ispašta.
Ponosila se time što su je po prvom mužu zvali majstorica, a ne po drugom i njegovom bogaststvu,
gazdarica. Oduvek je sebe smatrala ženom svog prvog muža, i dok je bila sa ovim drugim zamišljala je
prvog. Oseda miris na detetu koji je osedala kod njegovog oca. Ubrzo dođe vreme da malog pošalju na
zanat, ona je to znala i strepela je od pomisli na to. Jednog dana dođe bratovljev sluga i kaže joj da
odvede sina do starog majstor Cvetka. Usput je sva premrla, znala je da je taj trenutak prelomni u
njenom životu. Primetio je to i brat njen, a i stari majstor kad uzeše dečka. Brat joj samo naredi da ode
kod njega. To je veče bilo ono koje je trebalo sama da provede u svojoj kudi i vradajudi se kroz mrak bila
je ponosna na sebe i sina. Taj trenutak, njegovo primanje da šegrtuje, značio je da je ona sad postala
majka, ne više udovica, sad je mogla slobodno da se krede i uveče po selu, da se ne zabrađuje i ne
zakopčava do grla, sad de joj svako ukazivati poštovanje gde god da se nađe, jednostavno dobila je novu
ulogu u društvu, što je bio razlog da bude sredna.
Božji ljudi
1 Zadušnica To su dani kad ljudi poseduju svoje mrtve na groblju, padaju se dva puta godišnje, zimi i
leti kad trešnje zru. Leti su značajnije jer tad dolaze mrtvi sa neba i živi ih časte hranom i pidem. Obično
žene pohode groblje tad i nariču za svojim detetom ili mužem, mada retko kad može se videti i po neki
udovac koji jedva čeka da pop opoje grob da bi žene prestale da nariču. Mlađe su obično glasnije od
starijih. Pored groblja živi klisarica sa klisarom i ona zapravo vodi brigu o groblju, dok muž samo kopa
grobove.
2 Manasija Pošto se na groblju najviše daje milostinja tu se skupljaju prosjaci iz čitave varoši, ima ih
različitih, normalnih i onih koji su poremetili pamedu. Ti drugi obično prave probleme klisarici jer se
zavlače po grobovima pa ih je teško oterati. Manasija je prosjak koji pomaže k. da ih otera sa groblja.
Uvek je jako prljav, ali zbog te svoje osobine da mu nije gadljivo da isteruje ove iz grobova klisarica mu
pomaže.
3 Ljuba i Naza Naza je bila prosjakinja koje su se svi prosjaci bojali, ona je bila glavna, živela je u kolibi
koju je sama napravila kraj groblja. Bila je vrlo dobra u prošenju, a onda se jednog dana zagledala u
Ljubu, prosjaka koji je bio najlenjiji od svih. Imao je samo neku odrpanu košulju i gotovo uvek je spavao,
samo bi legao pa ako mu udele on to pojede. Kada ga je Naza uzela pod svoje i primila u kolibu on više
nije morao ništa da radi samo je jeo to što mu je ona donosila i spavao. Ona je odlučila da se uda za
njega u crkvi i popu dala svu ušteđevinu, a pop joj je obedao da de se to desiti čim dobije odobrenje od
vladike, ali to odobrenje nikako nije dobivao, kad nastupi zima ona je morala na sramotu, onako
nevenčana da primi Ljubu kod sebe. On uopšte nije mario za nju, samo je jednog dana narator sreo
Ljubu koji mu nehajno reče da je Naza umrla, pseta ili vuci su je negde rastrgli.
4 Taja On je bio uvek dobro obučen prosjak, ali i lepo je izgledao, ima krupna ramena... Živeo je u
malo kolibi kraj koju mu je klisarica dala. On je bio poznat po tome što je stalno nešto mumlao i
bogoradio, a pri tome umeo je da prorokuje nesrede. Rekao je da de klisaricina kder da umre, a i popov
sin od udarca kamenom u glavu , sve se to i desilo. Zbog te njegove osobine narod ga je iz sujeverja da
njima nešto zlo ne predskaže izrazito poštovao i kad bi ko god umro znalo bi se da se njegova odeda
odmah davala Taji. Dođe neka devojka Vajka u selo prebegavši iz Turske i poče sa njim da živi. Ona je
prosila zajedno sa njim davala mu da jede samo ono najbolje i uselila se u njegovu kolibu. Otkad je sa
njom počeo da živi više nije prorokovao. Ona se posebno plašila polja i otvorenog proistora, stalno je
umišljala da je Turci gone. Neko vreme je prošlo dok nije došla neka prosjakinja varošanka koja je bila
starija, ali je dobro bila održana i privlačna takođe. Taja se ubrzo zagleda u nju i teška srca izbaci Vajku iz
kolibe koja sama ubrzo umre. Život ovo dvoje je neko vreme bio stabilan, ali ubrzo ga ona zanemari i
poče da pije i dovlači druge prosjake. On se bunio ali nastavljao da živi sa njom. Sve je to bilo tako dok
pop ne odluči te otera tu varošanku, ali Taja posle toga više nije bio isti, potpuno se povukao i jednog
dana i umro, našli su ga tek posle nekog vremena slučajno.
5 Mitka On je dolazio na groblje, ali nije bio kao ostali prosjaci prosio, samo bi se motao okolo dok
mu ne bi dali rakije ili vina i tako redom dok se skroz ne napije. Ako bi mu što god dali od ponuda otišao
bi na grob žene i kderke i tu poređao tu hranu nudedi druge, međutim niko nije hteo da uzima jer su
smatrali da je sirot. Umeo je uže da niže veoma dobro, to je radio bez novčane nadoknade čak ni hranu
nije tražio. Ukoliko bi osetio mrs, meso, onda ne bi mogao da stane, isto tako i sa alkoholom, te se klonio
svega toga. Pijančenjem je oterao ženu i kder u grob,a kao mlad bio je neobično lep, žena je radila samo
da bi njemu udovoljila.
6 Bekče To je prosjak koji nastupi među ostale kad oni čekaju kraj groblja da im što ljudi udele, izabere
glavno mesto i nazivajudi svaku ženu po imenu isprosi za kratko vreme i napuni torbu, da što mu ne
valja ostalim prosjacima, a ostalo odnese u selo i razdeli seljacima. Radio je tako po kudama i zauzvrat
tražio rakiju, voleli ga ljudi.
7 Sam sedeo je neki prosjak, kad ga pitaš šta gledaš on kaže evo nedu ni da gledam i tako...
8 Biljarica Ona je gotovo puzala, sa nogama joj nije bilo nešto kako valja i dolazila je u grad da
ženama prodaje trave, „ajde trave lale...“. Pitaju je žene zašto živi iznad varoši u gori, a ne tu među njima
ona kaže da traži travku Raskovnik koji kad nađeš možeš da se obogatiš tako štodeš uz pomod nje nadi
svaku izgubljenu paru koju neko nekad ostavio. Kornjača je drži ispod jezika i kad je ispusti, a to se
dešava retko i vrlo brzo, onda je ti možeš uzeti. Zato je unutar ograđenog prostora čuvala kornjače , tu je
i umrla među njima, našli je kad je počela da se raspada.
9 Paraputa On je uvek išao obučen u deset odela, jedno preko drugog,. Običan čovek ne bi mogao ni
da se krede tako. Bio je mentalno poremeden i drao bi se paraputa kad bi isao ulicom. Za njega je bila
zadužena stara Hadžinica, uvek se brinula o njemu. Kad bi ga deca šibicama uplašila da de da ga zapale
otišao bi unezveren do nje. Nije ga slučajno ona ceo vek negovala. Kao mlada ostala je rano udovica u
naponu snage. Kao vrlo lepa zagleda se u nekog Grka i sa njim zgreši. Kada su saznali rodbina je trebalo
da joj da otrov da popije, ali pošto je imala dece nije moglo. Kao kaznu doveli su Paraputu da se o njemu
ceo vek stara.
10 Jovan Prosio je za crkvu, ne zato što se to od njega tražilo nego zato što je on tako hteo. U početku
popovi nisu uzimali tu hranu koju im on samo izruči na vrata crkve, ali kasnije počeše da uzimaju,
prodaju ili hrane svoju stoku. Nije za sebe ništa uzimao.
11 Menko Kad je bio mlad Begler beg se zagledao u njegovu ženu, videvši to on ga je prebio.
Kasnije je beg došao i pred njegovim očima mu silovao šenu , a zatim joj odsekao glavu i njemu stavio u
krilo. Obično ga šegrti zajebavaju tako što mu daju cigaru punjenu barutom, onda se on uznemiri i trči po
selu pominjudi Begler bega.
12 Copa Plazio se ljudima po ulici jako prljav i neuredan. Od njega su se deca plašila najviše, ona se
uplaše , a on im posle pokupi one parčide hleba koje bace kad počnu da beže. Kad bi ga koji gazda
zadržao da ga nahrani i da mu čiustu odedu bežao je... Bežao je i kad mu ljudi prstima pokažu krst jer je
mislio da ga u grob šalju.
13 Stanko „Čisto brašno“ Bio je slabouman iz dobro stojede kude i prosio je po selu tražedi čisto
brašno, samo pšenično ne mešano ili od kukuruza. Majka ga je pratila dok je bila živa i pokušavala da ga
nekako zadrži i spreči da ne radi to, bilo je sramota. Kad ona umre ostali ukudani su se jedno vreme
brinuli za njega, a onda im dosadilo i pustiše ga da radi šta hode
14 Ča Mihajlo On je sišao sa brda, bio je smeran i stidljiv covek koji je obicno među ljudima kada bi se
nasao pokušavao da pogodi koje su starosne dobi ili kada de umreti. Nije prosio, ako mu daju što uzimao
je , a ako ne daju ništa. Jednom ga je narator zatekao u kafani gde su ga ostali zadirkivali ispitujudi ga o
škakljivim stvarima. Poturili su mu u vodu alkohol a onda ga prozivali za devojke i žene. On bi se sav
protresao i rekao „Gospodi sažaluj“
15 Mase On je bio zadužen za sprovode, nije bilo sahrane bez njega. Obicno bi popu on javljao ko je
umro, i klisaru takođe
16 Marko. Čovek koji je pomerio pamedu jer je jednom našao neki zakopan stari novac. Svakog jutra je
dolazio ispred crkve i iščekivao nešto. Porodica ga vezivala, zadržavala, ali on bi uvek uspeo da se
oslobodi i dođe ispred crkve „Bogorodice“ .Obično je govorio da čeka Bogorodicu.
17 ... Čuvali su ga u kudi podalje od ljudi jer je bio slabouman. Brada koja su mu bila itekako bogata
stideli su ga se, imao je ljude koji su bili zaduženi da se o njemu brinu. Koristio bi terenutke nepažnje i
bežao kad kad u grad, trčao ulicama dok bi mu se ljudi smejali. Brada su to doživljavala kao smejanje
njihovoj kudi. U određenim trenucima bi se ljutio i nazivao majku kurvom jer se zna da je u mladosti
grešila sa nekim agom čiji su čivluci sad njihovi. Bio je ljut i na oca čiji je greh bio što je kao svaki bogat
čovek širedi svoje imanje uzimao od siromašnih. On je zapravo takav zbog greha roditelja.
18 Ludi Stevan Ljutio se sto su mu hadžije uzimali novce koje bi naprosio. A oni su to radili da bi mu
kupili haljine da bi platili koga da ga okupa i na kraju ga od tog novca sahranili kupili kandilo za pokoj mu
duše. On je živeo kod nekog hadžije koji ga je poštovao, ali Stojan je uvek bio mrzovoljan i svi su mu
smetali, imao je običaj da sakuplja kamenje i odnosi na mesto gde je bila crkva. Put od porte do crkve
popločan je njeovim, kamenjem.
19 Deda Vesa Bio je slep i svakog dana bi izlazio ispred varoši da prosi, deca bi mu govorila da zaobiđe
koju rupu kad bi ga videla. Kad ga pitaju kako je on bi odgovarao samo „etee..“
20 Pred oslobođenje je počela da se gradi dosta velika crkva tako da je to nekim Turcima bolo oči,
smeniše pašu zbog toga. Sumanuti prosjaci bi išli po selima i drali se „A Turci, a vuci...“. Neki pametniji
Turci bi pokušavali da ih umire jer nikom ne ide u prilog to koškanje, ali oni bi jednako nastavljali.
21 Pripoveda narator seda se da bi kao dete kada se desi da neko od prosjeka umre u blizini njegove
kude, njegova majka bi sa ostalim ženama izašla iu susret, okupali bi pokojnog i bdeli nad njim do
sahrane...