You are on page 1of 26

Uvodne vežbe

EKONOMSKA STATISTIKA
Sadržaj vežbi
• Opšte informacije o predmetu
• Faze istraživačkog procesa
• Lančani i bazni indeksi (primeri)
• Procenti i procentni poeni (primeri)

EKONOMSKA STATISTIKA
Literatura
Osnovna literatura:
NOVA KNJIGA:
Krstić Gorana i Šoškić Dejan, Ekonomska statistika,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.

3
EKONOMSKA STATISTIKA
Ishod predmeta ekonomska statistika
• Nakon završenog kursa student bi trebalo da zna da:
– koristi domaće i međunarodne statističke izvore
podataka;
– kritički koristi raspoložive statističke podatke za
svrhe ekonomske analize;
– primeni odgovarajuće metode za izračunavanje
statističkih pokazatelja imajući u vidu prednosti i
ograničenja izabranih metoda (metodologije);
– pravilno protumači dobijene rezultate.

4
EKONOMSKA STATISTIKA
Formiranje ocene u školskoj 2011/2012.
• Ocena se formira po principu
– 60% pismeni ispit
– 40% predispitne obaveze

– Predispitne obaveze
• Kolokvijum 20
• Seminarski rad 4
• Aktivnost na predavanjima 4
• Izrada domaćeg zadatka na pred. 4
• Izlaganje na vežbama 4
• Aktivnost na vežbama 4

5
EKONOMSKA STATISTIKA
Formiranje ocene u školskoj 2011/2012.
– Maksimalan broj poena na predispitnim
obavezama je 40 poena

– Minimalan broj poena koje student treba da
osvoji na predispitnim obavezama je 21

– Minimalan broj poena osvojen na kolokvijumu
mora biti 10 (5 poena I kolokvijum + 5 poena II
kolokvijum)

– Maksimalan broj poena na finalnom ispitu je 60
6
EKONOMSKA STATISTIKA
Nastavnici na predmetu
Dr Gorana Krstić, docent
kabinet 625, prijem studenata: sreda 12-14h

Aleksandra Anić, saradnik u nastavi
kabinet 625, prijem studenata: četvrtak 10-12h i
petak 12-14h, e-mail: aleksandraanic@ekof.bg.ac.rs
7
EKONOMSKA STATISTIKA
Faze istraživačkog procesa
1) Planiranje statističkog istraživanja
2) Prikupljanje podataka
3) Provera podataka, korekcija i obrada
4) Statistička analiza
5) Diseminacija dobijenih rezultata
EKONOMSKA STATISTIKA
Organizacija statističkog procesa
Izvor: Prema publikaciji Eurostat (2010), Guide to Statistics in European Commission Development Co-
operation, Methodologies and working papers
EKONOMSKA STATISTIKA
Faze istraživačkog procesa
• Prva faza planiranja eksperimenta obuhvata:
– Definisanje podataka
– Izbor nomenklatura i klasifikacija
– Metode koje će se koristiti
– Način prikupljanja podataka
– Izbor uzorka

• Uzimaju se u obzir potrebe korisnika podataka kako
bi dobijeni rezultati bili relevantni
EKONOMSKA STATISTIKA
Faze istraživačkog procesa
• Podaci se prikupljaju putem popisa ili ankete na
osnovu prethodno pripremljenih upitnika, ili
korišćenjem administrativnih ili drugih izvora
podataka

• Statistička analiza podataka može biti deskriptivna
analiza ili statistika zaključivanja (teorijska
statistika)



EKONOMSKA STATISTIKA
Faze istraživačkog procesa
• Deskriptivna analiza obuhvata:
1. Tabelarno i grafičko prikazivanje podataka
2. Transformacija podataka
3. Mere centralne tendencije
4. Mere varijabiliteta
5. Mere spljoštenosti i izduženosti
6. Mere povezanosti dve varijable

EKONOMSKA STATISTIKA
Primer deskriptivne analize nezaposlenosti u Srbiji
EKONOMSKA STATISTIKA
Faze istraživačkog procesa
• Diseminacija dobijenih rezultata može biti u
obliku: štampane publikacije, publikacije u
elektronskoj formi koja je dostupna na internetu,
saopštenja za javnost i slično

EKONOMSKA STATISTIKA
Lančani i bazni indeksi
• Lančani indeksi – nivo serije iz tekuće godine Xt u
odnosu na nivo serije iz prethodne godine Xt-1



• Bazni indeksi - nivo serije iz tekuće godine Xt u
odnosu na nivo serije iz bazne godine X0



EKONOMSKA STATISTIKA
Lančani i bazni indeksi
Pretvaranja lančanih indeksa u bazne


EKONOMSKA STATISTIKA
Lančani i bazni indeksi
Pretvaranje lančanih indeksa u bazne – opšta formula


EKONOMSKA STATISTIKA
Lančani i bazni indeksi
Pretvaranje baznih u lančane indekse



EKONOMSKA STATISTIKA
Lančani i bazni indeksi
Pretvaranje baznih u lančane indekse – opšta formula


EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Lančani vs bazni indeksi


EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Lančani vs bazni indeksi

• Prosečni prihodi domaćinstva u trećem kvartalu
2007. su porasli za 8,04% u odnosu na prethodni
kvartal
• U četvrtom kvartalu u odnosu na treći kvartal 2007.
godine došlo je do pada prosečnih prihoda
domaćinstava
• Indeks iznosi 99,21 što znači da je došlo do pada od
0,79%
• Bazni indeks u četvrtom kvartalu 2007. iznosi
107,19
• Došlo je do rasta prosečnih prihoda za 7,19% u
odnosu na bazni period, drugi kvaratal 2007. godine





EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Razlika između procenata i procentnih poena


Procenti – ista procentna osnova
• Učešće zaposlenih za platu u ukupnom broju
zaposlenih u 2010. iznosi 15%
• Udeo samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih u
2010. iznosi 12%
• (15/12-1)*100 = 25% ima više zaposlenih za platu
nego samozaposlenih u 2010.
• Bitno je da je ista procentna osnova, a to je broj
zaposlenih u datom trenutku (npr. u datom mesecu,
kvartalu ili godini-2010)
EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Razlika između procenata i procentnih
poena
Procentni poeni – različita procentna osnova
• Stopa nezaposlenosti 2010. godine iznosi 24%, a
2011. godine 26%
• Interpretacija - u 2011. godini u odnosu na
prethodnu godinu doslo je do rasta stope
nezaposlenosti za 2 pp
• Nije ista procentna osnova u 2010. i 2011. godini,
pošto se broj aktivnih lica u odnosu na koji se računa
stopa nezaposlenosti promenio u dve godine

EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Razlika između procenata i procentnih poena

• Udeo studenata smera statistika u ukupnom broju
studenata Ekonomskog fakulteta 2010. godine iznosi
11%
• Udeo studenata smera marketing u ukupnom broju
studenata Ekonomskog fakulteta 2010. godine iznosi
18%

(18%/11% - 1)*100=63.6%

• Tumačenje: studenata smera marketing je 2010.
godine bilo za 63% više nego studenata sa smera
statistika

EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Razlika između procenata i procentnih
poena
• Udeo studenata smera statistika u ukupnom broju
studenata Ekonomskog fakulteta 2010. godine iznosi
11%, a 2011. godine 13%

• Tumačenje: Udeo studenata smera statistika je
porastao za 2 pp

• Procentna osnova se promenila, jer se broj upisanih
studenata promenio u 2011. u odnosu na 2010.
godinu

EKONOMSKA STATISTIKA
Primeri: Razlika između procenata i procentnih
poena
• 1980. godine 40% populacije je pušilo, a 1990. je
30%

• Možemo reći da je pušenje kao pojava od 1980.
godine do 1990. smanjena za 10 pp, što ne znači da
je pušenje smanjeno za 10%!!!