You are on page 1of 2

1

Vladimir Gligorov

Ne naročito važna razjašnjenja
Pošto se dosta govori o srpskom izvozu u Rusiju, možda nije na odmet uputiti na netom
objavljene podatke o srpskoj spoljnoj trgovini za prvih osam meseci ove godine (reč je samo o
robi, a ne i o uslugama). Dakle, izvoz u Rusiju u evrima iznosi 96 posto onoga u istom periodu
prošle godine, a 99,5 posto u dolarima i 99 posto u dinarima (razlike su posledica promena u
kursevima). Uvoz iz Rusije je, pak, veći za 143 posto u evrima, 148,5 posto u dolarima i 147
posto u dinarima. To se, naravno, može promeniti do kraja godine, ali ne naročito mnogo.
Zašto je izvoz u Rusiju smanjen? Verovatno iz više razloga, ali valja uzeti u obzir da je
ukupni ruski uvoz, dakle onaj iz svih zemaja sveta, ove godine smanjen (za oko 9 posto u prvoj
polovini godine), jer se usporava rast potrošnje, opet iz više razloga, pre svega privatne, a
ulaganja se značajno smanjuju. Kako su očekivanja za sledeću godinu gora ili bar ne bolja nego
za ovu, ako se bitno ne promeni režim obostranih sankcija, ne bi trebalo očekivati bum izvoza u
Rusiju praktično ni iz jedne zemlje, pa tako ni iz Srbije. Rusija, naravno, ima veliki interes da
poveća izvoz, pa i u Srbiju, u ovo vreme sankcija i usporavanja njene proizvodnje. Mada, kako
se i srpska potrošnja, i privatna i javna, smanjuje, nema mnogo prostora za neko dalje značajnije
povećanje.
Kada se, opet, govori o troškovima sankcija, jasno je da kod svakog prekida trgovine
gube obe strane, ali gubici ne moraju da budu isti. Ako se, recimo, prekine uvoz gasa, potrošač
mora da traži drugi izvor energije, a proizvođač drugog kupca. I jedno i drugo košta. Uzmimo
sada koliko je važan izvoz Evropske unije u Rusiju i obratno, što je neka indikacija o tome
koliko bi koštalo traženje alternativnih tržišta. Dakle, u 2013, 2,6 posto izvoza Evropske unije je
išlo u Rusiju, a 4,6 posto uvoza je dolazilo iz te zemlje. Rusija je, pak, 53 posto izvoza plasirala
na tržište Evropske unije, a odatle je u istoj godini došlo 39 posto uvoza. Ni jedna zemlja članica
Evropske unije nema do te mere razvijene trgovačke odnose sa Rusijom. Uz to, a to nije
nevažno, pojedine zemlje članice Evropske unije uvoze gas gotovo isključivo iz Rusije, ali zato
njihov izvoz ne zavisi u istoj meri od ruskog tržišta. Nasuprot tome, Rusija izvozi gotovo
isključivo gas i naftu, a uvozi veoma raznovrsnu robu. Tako da zabrane izvoza u Rusiju, bilo da
potiču od same Evropske unije ili od ruskih sankcija, ne pogađaju previše, osim sasvim izuzetno,
nikoga u Evropskoj uniji, dok obratno ne važi. Takođe, eventualni izgubljeni prihodi od prodaje
2

nafte i gasa mogu da budu veliki za Rusiju, dok prelazak na alternativne snabdevače i izvore
energije pogađaju evropske zemlje mnogo manje, što ne znači i beznačajno.
Ovde je važno uočiti nešto o čemu je svojevremeno pisao Albert Hiršman u knjizi
National Power and the Structure of Foreign Trade (prvo izdanje 1945). Naime, izvoznik koji
ima usku ponudu i ne može lako da promeni tržište snosi veće troškove od prekida trgovine
pogotovo ako uvozi raznovrsnu robu i to upravo od onih tržišta na koja pretežno izvozi. Ove se
može primeniti na srpsku trgovinu sa Rusijom. Izvoz u Rusiju iznosi oko 7 posto ukupnog
srpskog izvoza, a uvoz prošle godine oko 8 posto, a ove godine je povećan na više od 11 posto.
Izvoz u Evropsku uniju ove godine čini oko 65 posto ukupnog izvoza, a uvoz oko 63 posto. Iz
Rusije se uvozi tek nekoliko proizvoda, dok se iz Evropske unije uvozi veoma raznovrsan skup
robe. Srpski izvoz, međutim, sadrži veoma ograniče skup proizvoda, na koju god stranu da ide.
Tako da je jasno da je mnogo teže zameniti tržište Evropske unije za neko drugo, nego rusko.
Pored toga, čak i u vreme kada je stanje u evropskoj privredi na ivici recesije, srpski izvoz na to
tržište je u porastu. Jer, za razliku od ruskog tržišta, na evropskom ograničenje nije na strani
tražnje, nego na strani ponude, dakle na strani sprske proizvodnje za izvoz.
Naravno, nije nevažna rleativna osetljivost na promenjene troškove, kao i uticaj onih koji
su pogođeni tekoćama u trgovini sa Rusijom odnosno sa Evropskom unijom na donosioce
političkih odluka. U ovom času su oni glasniji u Evropskoj uniji nego u Rusiji, što ne bi trebalo
brkati sa relativnom troškovima na jednoj i na drugoj strani. U Srbiji su glasniji zagovornici
trgovine sa Rusijom, pa se ponekad zanemare činjenice.