You are on page 1of 17

Visoka Poslovna skola strukovnih studija

Blace
SEMINARSKI RAD
Algoritmi

Student!Djordjevic Milos
Mentor !Branislav "evtovic
#dsek!Racunarstvo i in$ormatika

S A D R Ž A J
% V # D&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&'
(& )*A "E A+,#RI*AM - &&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&.
/& PREDS*AV+"AN"E A+,#RI*AMA&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0
(&( Dijagram toka &&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0
(&/ Pseudokod&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&1

'& A+,#RI*AMSKE S*R%K*%RE&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&2
'&( +inijska struktura 3sekvencija4&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&2
'&/ Ra5granata struktura 3selekcija4&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&(
'&' 6ikli7na struktura 3iteracija4&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&((
(
.& E8IKASN#S* I *A9N#S*&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&(.
0& :AK+"%9AK&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&(0
;& + I * E R A * % R A&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&(;
U V O D
Al-Khowarizmi (780-850) je uzbekistanski matematičar &
Al<Kvari5mi je rodjen u mestu Kh=ari5m 3danas Khiva4 u %5>ekistanu& Puno ime mu je Abu
Ja'far Mohammed Ibn Musa al Khowarizmi Radio je u Bagdadu i ?rvi je uveo ara?ske >rojeve u
matematiku& S?ada u red naj5aslu@nijih matemati7araA geogra$a i astronoma ara?skog sveta&
Njegova knjiga Kitab al jabr w'al-muqubala je ?ostala a!"ebra& Isto tako ?ravila reBavanja i5
?o7etka ?rvenstveno matemati7ki ?ro>lema su iskrivljavanjem imena a! #$%&arizmi na5ivana
a!"%ritmi&
Al<Kvari5mijev rad CRačunanje sa k%m'!eksnim br%je(ima i %sta)imaCA ?redstavlja 5a?ravo
uvod u koriBDenje aritmetikeA Bto je kasnije na5vano alge>rom&
#tuda se Al<Kvari5mi smatra ocem alge>re i od njegovog imena i5veden je na5iv a!"%rismi
(a!"%ritmi)& Prema korenu re7i >ilo >i ?ravilno umesto algoritmi koristiti a!"%rizmi& Ali kako je5ik
nije 5nanost nego sku? dogovoraA i5gleda da je dogovoreno da naj7eBDe greBke ?ostaju je5i7na
?ravila&
*ako mi danas imamo algoritmeA a oni su ni5 ?reci5nih u?uta koje nas korak ?o korak vode do
reBenja nekog ?ro>lema&
#n je ?rika5ao reBenja nekih aritmeti7kih ?ro>lema u o>liku u?utstava koja su se sastojala od ta7no
odredjenih osnovnih koraka koja su kasnije na5vana a!"%ritmima& Ra5vojem ra7unara algoritmi su
?ostali samostalno i va@no ?odru7je računarskih nauka
/
* +,A J- A./OR0,A1 2
A!"%ritam je u o?Btem slu7aju kona7ni redosled o?eratoraA elementarnih o>rada i ?ravila o
njihovoj ?rimeni u cilju do>ijanja reBenja nekog ?ro>lema& I5vodjenje svakog o?eratora ?redstavlja
jedan a!"%ritamski k%rak Sa ra7unarskog stanoviBta ova de$inicija nije dovoljna ?a se mora
do?uniti sa sa joB nekim uslovima koje algoritam mora da 5adovolji&
,% su3
o D-4050SA5OS,
o #O5A65OS,
o R-7U.,A,
De8inisan%st 3 Svaka o?eracija ili ?ravilo mora imati de$inisano i samo jedno 5na7enjeA tj& re5ultat
svake o?eracije mora >iti jasno de$inisan&
#%načn%st 3 Svaki korak mora >iti takav da >i gaA >ar u ?rinici?uA mogao i5vesti 7ovek koristeDi
olovku i ?a?ir 5a kona7no vreme& Postoje jednostavni i jedno5na7ni ?ostu?ci koji nisu algoritmi jer
su >eskona7ni sa stanoviBta >roja koraka ?otre>nog 5a do>ijanje re5ultata& Algoritmi se moraju
5austaviti ?osle i5vrBenog kona7nog >roja koraka i u kona7nom vremenu& % ve5i sa ?rimenom
ra7unara tre>a na?omenuti da vreme rada ra7unara ?otre>no 5a 5avrBetak algoritma tre>a >iti
razumno kratko&
Rezu!tat 3 Po 5avrBetku algoritma mora da ?ostoji moguDnost da se ustanovi re5ultat njegovog
radaA odnosno da li je algoritam ?ostigao svoj cilj ili nije&
'
Pojam algoritma ne mora >iti ve5an 5a ?rimenu ra7unara& Algoritmi se koriste u svakodnevnom
@ivotu 5a i5vrBavanje ra5li7itih aktivnosti kao n?r Kuvarski rece?ti&
A!"%ritam je 9ak!e k%načna i 're)izn% 9e8inisana 'r%)e9ura: niz 9%br% 9e8inisani$ 'ra(i!a:
k%j%m se u!azne (re9n%sti trans8%rmi;u u iz!azne: i!i se %'isuje iz(r;a(anje nek%" '%stu'ka
Danas se re7 algoritam najvise ve5uje 5a ?ojam računarst(a mada uo?Bteno algoritam mo@emo
smatrati kao u?utstvo kako reBiti neki 5adatak ili ?ro>lem& *ako se i u?utstvo 5a slanje 7oveka na
mesec i u?utstvo 5a ?ravljenje ruske salate sastoji od ni5a korakaA ?ostu?akaA koje tre>a uraditi i
koji vode is?unjenju cilja ili reBavanju ?ro>lema& %?utstvo mo@e sadr@ati korake koji se ?onavljaju
viBe ?uta ili korake kada tre>a doneti neku odlukuA na osnovu nekog kriterijuma&
Algoritam 5a?isan $ormalnim je5ikom koji ra7unar Era5umeF na5iva se <RO/RA1 a je5ik
5a?isivanja ?rograma na5iva se <RO/RA1S#0 J-70#
= <R-DS,AV.JA5J- A./OR0,A1A
Kad je algoritam smiBljen A ?otre>no ga je i 5a?isati& *o se mo@e u7initi na viBe na7ina&
Naj7eBDi na7ini 5a?isivanja su!
 D0JA/RA1 ,O#A i
 <S-UDO#OD
=* D0JA/RA1 ,O#A
"edan od na7ina ?redstavljanja algoritma je 9ija"ram t%ka& *o je 5a?ravo gra$i7ki je5ikA jer 5a
?rika5 koristi gra$i7ke sim>ole&
*akav na7in 5a?isivanja ima nekoliko ?rednosti ?red ?seudokodom& :a?isivanje se vrBi
me>unar%9n% 9%"%(%renim simb%!ima i ne 5avisi od govornog je5ika onoga koji sastavlja
algoritam& ,ra$i7ki ?rika5 je jednostavanA ?regledanA lako se ?ronala5e greBke&
% ovom dijagramu ?ojedine akcije ?redstavljene su ta7no odredjenim gra$i7kim sim>olima 7ime se
osigurava jednostavnostA ?reglednost i jedno5na7nost 5a?isa algoritma&
MeGunarodno koriBteni sim>oli su!
.
<R01-R D0JA/RA1A ,O#A3
Primer najjednostavnijeg algoritma koji odlu7uje o tome hoDete li o>uDi majicu kratkih ili dugih
rukavaA?retstavljen dijagramom toka !
0
Slika ( Algoritam o>la7enja majice sa dugim ili kratkim rukavima
Vi5ueli5acija ?rogramskog toka i toka ?odataka su i5u5etno korisni 5a ra5voj i ra5radu algoritma&
#>jektno orijentisano ?rogramiranje je uvelo nove ?ojmove i $orme i u anali5u i u ?rojektovanjeA a
viBe vrsta dijagrama se koristi u ?rocesu koji se na5iva uni$ikovano modelovanje 5a koje je
ra5vijen i standardi5ovan %M+ 3#>jedinjeni je5ik 5a modelovanje4&
Prednosti dijagrama toka su!
- #%munika)ija3 Dijagram toka olakBava komunikaciju svih koji su 5ainteresovani 5a
reBavanje ?ro>lema&
- -8ekti(na ana!iza3 %5 ?omoc dijagrama toka se mo@e e$ektivnije anali5irati ?ro>lem&
- O9"%(araju)a 9%kumenta)ija3 Dijagram toka je deo o>ave5ne ?rogramske
dokumentacijeA koja mo@e slu@iti u ra5li7ite svrhe&
- -8ikasn% k%9iranje3 Korektan dijagram toka olakBava ?isanje ?rograma 3>e5
o>5ira u kojem ?rogramskom je5iku4&
- Otk!anjanje "re;aka3 Dijagram toka olakBava ?ronala@enje greBaka&
- -8ikasn% %9r?a(anje 'r%"rama! #lakBava odr@avanje ?rograma
== <S-UDO#OD
:a algoritam koji je sam ?o se>i dovoljno slo@enA ?redstavljanje u5 ?omoD dijagrama toka mo@e
>iti teBko 5a 7itanjeA modi$ikovanje ili revidiranje& :>og toga je ra5vijen t5v& 'seu9%k%9 u5 ?omoD
kojeg mo@emo ?redstaviti algoritam&
;
Pseudokod je sastavljen od liste nared>i& Neke od tih nared>i su sli7ne onima koje koristimo kod
dijagrama tokaA n?r& 7itajA is?iBi ili uvjetni i5ra5i& Kod linijske algoritamske strukture nared>e u
?seudo?rogramu i5vrBavaju se redom ?o7evBi od vrha ?a sve do dna&
Pseudokod je tekstualno 5a?isana u?uta 5a odreGeni algoritam& *akva u?uta na s?eci$i7an na7in
o?isuje korake koje je ?otre>no ?rovesti da >i se ostvario algoritam&%?uta ne sadr@i nared>e
?ojedinog ?rogramskog je5ika veD samo re7ima o?isane korake 5a reBavanje odreGenog ?ro>lema&
Elementi pseudokoda u odnosu na simbole dijagrama toka:
Po7etak ili
kraj algoritma
Po7etak
Kraj&
%nos
?odatakaA
?rika5
re5ultata
%la53H4I
%la53HAJ4I
I5la53H4I
I5la53KIs?isani tekstK4I
I5la53KVrijednost jeKA H4I
"ednostavna
radnja
3nared>a4
6!LHMJI
Ili
6!La>s3H<J4I
A>s N a?solutna
vrijednost
#dluka ili
grananje
Ako uvjet onda nared>a (
Ina7e nared>a /I
*ok ?rograma
Nastavak
dijagrama
6ilj ?seudokoda je i5ra5iti algoritam na 7itljiv i ne$ormalan na7in& :ato je na7in kojim ga ?redstavljamo
samo ?omoD 5a ?redstavljanje idejaA a ne na7in da ideju uguBimo& Da >i sve sku?a >ilo 7itljivije ?seudokod
?iBemo sa komentarima koji na5na7avaju i o?isuju ?ojedine strukture&
<R01-R *
S?omenuti algoritam i S!ika *&3vezan uz oblačenje majice s kratkim ili dugim rukavima4 mo@e se
iska5ati I 'seu9%k%9%m& *akav na7in 5a?isivanja algoritma vrlo je >li5ak svakodnevnom govoru i
7esto se od njega skoro uo?ste ne ra5likuje&
1
Pogledajte s?omenuti algoritam 3Slika (&4 na?isan u ?seudokodu!
Pocetak
Pogledaj kolika je spoljna
temperatura
Ako je temperatura manja od
25 stepeni
obuci majicu kratkih
rukava
inače
obuci majicu dugih
rukava
Kraj
Re5ultat gornjeg algoritma je jasan! ako je tem?eratura ni@a od /0 ste?eni A o>uDi Dete majicu
dugih rukavaI ina7e Dete o>uDi majicu kratkih rukava
<R01-R =
<seu9%k%9 i njemu ek(i(a!entan 9ija"ram t%ka 3

Slika /& Pseudokod I Ekvivalent Dijagram toka I8<*OEN<E+SE
Prema tomeA naB ?seudokod >i >io ?rogram Cla@njakC& 7a;t% 'seu9%2 "er u?ute ne ?iBemo u
nekom od ?rogramskih je5ika veD dogovorenim re7ima i 5nakovima i5 govornog je5ika&
DakleA ako hoDemo ?isati algoritme re7ima moramo se ?re dogovoriti koje Demo re7i koristiti&
+ogi7an redosled radnji u nekom ?rogramu je ula5 ?odatakaA o>rada i i5la5 ?odataka&
@ A./OR0,A1S#- S,RU#,UR-
P
Pod struktur%m a!"%ritma ?odra5umijeva se redoslijed i5vrBavanja ?ojedinih vrsta algoritamskih
koraka u algoritmu&
Algoritamske strukture se dele u tri osnovne grupe:
Linijska (sekvencija)
Ragranata (selekcija) i
!iklična (iteracija)
@* .inijska struktura (Sek(en)ija)
Karakteristika linijske strukture je da se svi elementi i5vrBavaju samo jednom i koraci se odvijaju
u ni5u jedan 5a drugim >e5 ?onavljanja ili CskretanjaC&
<R01-R3
7bir br%je(a a i b
Slika '& +inijska struktura
Isti primjer u BASIC-u:
INPUT a, b
zbir = a + b
PRINT zbir
END
2
@= Raz"ranata struktura (Se!ek)ija)
Raz"ranata struktura algoritma je struktura u kojoj tok o?eracija 5avisi od is?unjenosti nekih
uslova&
Ra5granata struktura De se ?ojaviti kod algoritma koji ima >lok odlu7ivanja kao Bto su 04 i AAS-A
?ri 7emu se vrBi testiranje odreGenog uslova a ?rema re5ultatu 3o>i7no ,RU- ili 4A.S-4
algoritam se grana i nastavlja tok jednom od grana< o?cija&
Primer na slici je ti?i7an gde se otklanja >lokiranje ?rograma ?roverom da li je delilac jednak nuli&
Ako je delilac ra5li7it od nuleA dat De re5ultat deljenjaA u su?rotnom De dati samo ?oruku da
deljenje nulom nema smisla i nastaviti dalje ?rema sledeDoj ?roceduri ili kraju ?rograma&
<rimer 3
Slika .& Ra5granata struktura 3?rimjer4
Isti ?rimer u BASI6<u !
INPUT a,b
IF b <> 0 THEN
PRINT a/b
ELSE
PRINT "Ne mogu i!e"i#i $u"om"
END
(
@@ Aik!ična Struktura (0tera)ija)
6ikli7ni algoritam De se ?ojaviti kada tre>a isti ?osao uraditi viBe ?uta&
Postoji viBe varijanti ove srtukture a dve osnovne ?odele su!
• Broj iteracija 3?onavljanja4 je una?red ?o5nat& Primer ove ?etlje je na s!i)i 5& i tu se o>i7no
koristi ?etlja 8#R i
• Iteracija se vrBi dok se ne 5adovolji odreGen uslov& Koriste se ?etlje ti?a QOI+E&&D#&
Kod Iteracije sa ?roverom istinitosti uslova 3da li je uslov 5adovoljen4 ?ostoje varijante s ?roverom
uslova na u!azu u 'et!juA odnosno na iz!azu tj kraju 'et!je& Ra5lika i5meGu ove dve varijante je
Bto kod ?rovere istinitosti uslova na kraju ?etlje ?rogram mora ?roDi >ar jednom kro5 ?etlju&
Primer ! "ijagram toka (<et!ja 4OR) !
Slika 0& Broj iteracija una?red ?o5nat 3?etlja 8#R4
Primer u BASI6<u !
zbir = 0
INPUT b
F%R a = & T% b
zbir = zbir + a
NE'T a
PRINT zbir
END
((
<rimer a!"%ritma ka9a nije '%znat k%načan br%j itera)ija sa 'r%(er%m na '%četku 'et!je3
Kod ?rovere istinitosti na ula5u u ?etlju ?ostoji moguDnost da se ne i5vrBi ni jedno ?onavljanje&
Ra5log je jednostavanA ako uslov nije is?unjen odmah se C?reska7eC na sledeDu liniju i5van ?etlje&
:a ovu vrstu ?etlje u veDini ?rograma se koristi klju7na rie7 CQOI+EC ?rilagoGena sintaksi
?rogramskog je5ika&
Primer u BASI6<u !
zbir = 0
(HILE zbir < )00
INPUT a
zbir = zbir + a
(END
PRINT zbir
END
<rimer a!"%ritma ka9a nije '%znat k%načan br%j itera)ija sa 'r%(er%m na kraju 'et!je3
Kod ?rovjere istinitosti na kraju ?etljeA ne ?ostoji moguDnost da se ne i5vrBi ni jedno ?onavljanje&
Ra5log je jednostavanA ?rovera se vrBi u ?oslednjem redu >loka kodaA te se mora ?roDi >arem
jedan?ut kro5 7itav >lok& :a ovu vrstu ?etlje u veDini ?rograma se koristi klju7na rije7
CD#&&QOI+EC ?rilagoGena sintaksi ?rogramskog je5ika
Primer u BASI6<u !
zbir = 0
D%
INPUT a
zbir = zbir + a
(HILE *zbir < )00+
PRINT zbir
END
Primer # $"ijagram toka : Unesi jedan broj i 30 puta ga ispiši!
(/
:na7i ?otre>no je odreGeni ni5 nared>i i5vrBiti 5adani >roj ?uta& :a to se koriste nared>e
'%na(!janja B 'r%"ramske 'et!je 3?onavljanje ili iteracija 5na7i o>avljanje iste stvari ?onovo i
?onovoA a osnovno sredstvo 5a ?onavljanje 3iteraciju4 je ?etlja4&
C -40#AS5OS, 0 ,A65OS,
P#9E*AK
%N#S a
ISPIS a
KRA"
PPR#,RAMA
Is?is L '
IS*INA
+AR
('
#>i7no nije ?ro>lem do>iti ta7no reBenje ?omoDu algoritma ?redstavljenim ?rogramskim je5ikomA
ali od e$ikasnosti algoritma 5avisi da li De ?ronaGeno reBenje 5a@iveti u ?raksi&
%koliko ?retra@ujemo listu sa ' imenaA tada algoritam sekvencijalnog ?retra@ivanja u ?roseku
?retra@i (0 imena dok ne doGe do cilja& Ako ?ret?ostavimo da svako ?retra@ivanje traje ( msA
onda De nam 5a ?ronala5ak imena u listi tre>ati 3u ?roseku4 (0 ms L /&0 minuta& Kod
>inarnog ?retra@ivanja >roj koraka koji nas dovodi do ciljne vrednosti i5nosi ln 3'4LPA Bto
5na7i da je uku?no vrieme ?retra@ivanja cca Pms&A s tim da tre>a voditi ra7una o tome da slogovi
moraju >iti slo@eni ?o nekom redu kako >ismo algoritam uo?ste mogli ?rimeniti&
Koliko se ?oveDa vreme ?retra@ivanja kod jednogA a koliko kod drugog algoritma ako se >roj
imena na listi udvostru7i--
%?ravo toA osetljivost na ?orast >roja elemenata u listi u ovom je slu7aju mera 5a e$ikasnost
algoritma4&
NadaljeA ?rema do>ivenom reBenju tre>a >iti kriti7an& 9ak i kada smo sigurni da je ono ta7noA tre>a
?roveriti je li re7 i o naj>oljem moguDem reBenju& 3Pri7a o trgova7kom ?utniku koji hotel ?laDa
karikama lanca<cilj je ?latiti sedam noDenja sa lan7iDem od sedam karikaA tako da svaki dan
?latimo noDenjeA a da lan7iD ?uknemo najmanji >roj ?uta4&
Be5 o>5ira na to kako dola5imo do nekog algoritmaA ?rvi i najva@niji uslov koji do>ijeni algoritam
mora da 5adovolji je da on is?ravno reBava dati ?ro>lem& Na ?utu doka5ivanja is?ravnosti
algoritma ?ostoje mnoge ?re?rekeAkako ?rakti7ne tako i teorijske&
)to se ti7e ?rakti7nih teBkoDaA one su u ve5i sa 7injenicom da se veDina ?rograma ?iBe tako da
5adovoljavaju neke ne$ormalne s?eci$ikacijeA koje su i same ne?ot?une ili ?rotivre7ne& Na
teorijskoj straniA u?rkos >rojnim ?okuBajima da se $ormalno de$iniBe 5na7enje ?rogramaA nije se
iskristalisao o?Bte?rihvaDeni $ormali5am kojim se ?oka5uje is?ravnost netrivijalnih algoritama&
I?akA korisno je navesti i doka5ati odlike algoritama& #dlike o kojima je re7 su naj7eBDe kratka
o>jaBnjenja koje odslikavaju na7in na koji konkretan algoritam radi& #naj ko ?iBe algoritam >i >ar
tre>alo da ima u vidu te odlikeA iako je mo@da ne?rakti7no da se one doka5uju u svim detaljima& *e
odlike tre>a da slu@e i kao odreGen vodi7 u kreativnom ?rocesu konstruisanja nekog algoritma&
(.
C 7 A # . J U 6 A #
I5rada algoritama 5ahteva ?uno ve@>e& Algoritmi se ne mogu naBtre>ati& Potre>no je reBiti ?uno
?rimeraA od jednostavnijih do sve slo@enijih&
Dijagram toka crtamo o>i7nom olovkom s gumicom ?ri ruci& Stvari se reBavaju u hoduA menjajuA
?o?ravljaju i ?re?ravljaju& %o7avaju se stvari koje se mogu ?ojednostavniti& Prednost dijagrama
toka je Bto je ?regledanA lako se test ?rimerima mo@e C?eBiceC ?roveriti& :animljivo je i to da viBe
ljudi mo@e na?raviti na isti 5adatak viBe ra5li7itih algoritama i da su svi do>ri& Slo@eni algoritmi
mogu se rastaviti na manjeA tako rastavljeni rieBiti do detalja i onda ?rika5ati kao reBenje u
>lokovima& Pro>lemi se mogu lako anali5iratiA lako se uo7avaju sli7nosti i ra5like i5meGu viBe
reBenja i oda>ire naj>olje&
I na kraju Bto je >io cilj naBe i5rade algoritama < ?isanje ?rograma& Kada je jednom algoritam
gotov ?isanje ?rograma u nekom ?rogramskom je5iku je ?re?isivanje sim>ola i5 dijagrama toka u
nared>e ?rogramskog je5ika& #>i7no svaki sim>ol u dijagramu toka predstavlja jednu naredbu u
programu. Dijagram toka bi trebao biti deo svake dobre programske dokumentacije.
Svaki 5adatak koji se 5adaje ra7unaru u vidu ?oruke N ?rograma sadr@i neki algoritam& Prema
tomeA ?ri?rema ?oruka 5a ra7unar N Bto 5ovemo D'r%"ramiranjeE sastoji se od kreiranja
odgovarajuDeg algoritma i njegovog 5a?isivanja u ?rogramskom je5iku&
(0
5 . 0 , - R A , U R A
(& Pro$&dr :oran AvramoviD < PRIN6IPI PR#,RAMIRAN"A N Skri?ta A #tvoreni
%niver5itet APEIR#N
/& htt?!SS?u>lic&carnet&hrST5orkovacSin$ormatikaSalgoritmiSAlgoritmi&html
'& htt?!SSsr&=iki?edia&orgSsr<elSUDU2lgoritam

(;