___________________________________________________________ mikrofoni

GOVOR I MUZIKA
Najvaniji akustiki signali su oni koji oveku slue za prenoenje korisnih (eljenih)
informacija, a to su najee govor i muzika.
Govor proizvoi ovek organom govora koji o!uhvata plua, unik, grkljan, relo sa
resicom, usnu upljinu i nosnu upljinu. "o se jenom reju zove vokalni trakt.
#a organa moe se uporejivati sa raom gaji. $eh proizvoi stalan protok vazuha koji
svirala moulie, pretvarajui ga u pulzirajui protok ore%ene frekvencije. & organu govora
plua zamenjuju meh, a glasnice sviralu. Glasnice suavaju vokalni trakt, ostavljajui otvor u
viu uske pukotine, ijem se otvaranjem i zatvaranjem perioino prekia vazuna struja.
#a glasnica se moe jenostavno o!jasniti na sleei nain'
po pritiskom vazuha iz plua, glasnice se otvaraju(
ritam prekia, koji zavisi o zategnutosti glasnica, ore%uje osnovnu frekvenciju
zvuka.
Sl.1. sistem otvaranja i zatvaranja glasnih zica
#esica, nepca, jezik, zu!i, usne ) sve su akustike inuktivnosti, otpornosti i kapacitivnosti,
jean sistem oscilatornih kola sa filtarskim ejstvom, tako a neki harmonici !ivaju na izlazu
sistema istaknuti, a rugi potisnuti.
************************************************************************ 1
___________________________________________________________ mikrofoni
Sl.2. uporedjivanje
vokalnog trakta sa
elektr. ureajem koji
obavlja iste funkcije
ELEKTROAKUSTIKI PRETVARAI
+retvara je ure%aj koji slui za pretvaranje jenog via energije u rugi. ,a akustiku imaju
znaaja elektroakustiki, elektromehaniki i mehanoakustiki pretvarai.
-ve poslenje smo principijelno ustvari ve upoznali( to su razni mehaniki elementi
(mem!rane, ice, tapovi) koji vi!riranjem zrae (a naravno mogu a primaju) akustiku
energiju.& ruge ve grupe, elektroakustike i elektromehanike pretvarae, spaaju
mikrofoni, zvunici, slualice, zvunice (gramofonske glave), vi!ratori, hirofoni,
ultrazvuni projektori. .vima njima je zajeniko / to to su analogni pretvarai ko kojih
prilikom transformacije energije talasni o!lik signala je sauvan.
,a elektroakustike pretvarae zajeniko je jo a uvek najpre elektrina energija pretvara u
mehaniku, a tek ona se alje mehanika energija pretvara akustiku (ili o!rnuto). -snova
je elektromehaniki pretvara.
+rvi elektroakustiki pretvara i njegovu primenu
emonstrativao je Nemac #ajs jos 0120.goine
+rvi stvarno upotre!ljivan sistem telefona sa
elekromagnetnim pretvaraem patentovao je
3merikanac 4el 0152. goine.
************************************************************************ 2
Sl.3. elektromagnetni pretvara
patent rejema !ela
___________________________________________________________ mikrofoni
Mikrofoni imaju zaatak a nalazei u zvunom polju, pretvore akustike oscijacije u
elektrine. +ri tome akustike oscilacije na koje mikrofon neposreno reaguje mogu !iti !ilo
zvuni pritisak, !ilo !rzina estica, !ilo ma koja ruga promenljiva veliina zvunog polja.
Zvunici i slualice imaju isti zaatak kao i mikrofoni, samo za suprotan smer pretvaranja
energije.
Sl.". elektroakustiki pretvarai #mikrofon$ zvunici$ slu%alice&
MIKROFON
,vuk sari male fluktuacije u vazunom pritisku. $i ujemo zvuk z!og promena u
vazunom pritisku koje proizvoe promenljive sile koje eluju na strukture u naim uima.
.lino, elovi mikrofona reaguju na promenljive sile i proizvoe elektrinu struju koja je
irektno proporcionalna ovim silama.
#azliite vrste mikrofona na razliit nain prenose energiju, ali svi imaju jenu stvar
zajeniku' mem!ranu. -vo je tanak eli materijala (kao sto je papir, plastika ili
aluminijum) koji vi!rira kaa je zahvaen zvunim talasima.
Sl.'. prenos zvunog signala posredstvom membrane mikrofona
************************************************************************ 3
___________________________________________________________ mikrofoni
6aa mem!rana zatreperi (vi!rira), to sto uzrokuje ostale elove unutar mikrofona a
ponu sa vi!racijama (oscilacijama). -ve vi!racije se pretvaraju u elektrinu struju, koja
posle postaje elektrini signal.
-snovne karakteristike mikrofona'
osetljivost
frekvencijska karakteristika
karakteristika usmerenosti
inamiki opseg
unutranji otpor
Osetljivost / faktor pretvaranja prikazuje mikrofon kao generator elektromotorne sile. "o je
prijemnik zvuka, tj. to je onos elektromotorne sile na krajevima mikrofona, i pritisak
uzvunom polju ravnih talasa na mestu ge se nalazi mikrofon.
Frekvencijska karakterisika / prestavlja promenu osetljivosti, izraene u eci!elima u
zavisnosti o frekvencije, to je irina frekvencijskog opsega mikrofona.
Karakterisitka usmerenosti / je injenica a osetljivost mikrofona o!ino nije jeinica za
sve smerove pozitivnih zvunih talasa, nego najvea ka zvuni talasi olaze na mem!ranu iz
smera mikrofona ose. &smerenost mikrofona onosi se na njegovu oso!inu a reaguje na
zvuke koji olaze sa razliitih strana.
Dinamiki opseg mikrofona / uvi u najai i najsla!iji zvuk koji mikrofon moe preneti !ez
smetnji i izo!lienja.
7onja granica opsega je nivo uma na izlazu mikrofona .
Gornja granica je izo!lienje koje se javlja pri velikim amplituama mem!rane, ka
prestane linearna zavisnost parametra.
Impenanca / vano je za pravilno prikljuivanje po snazi kako !i se iz pretvaraa izvukao
maksimum korisne energije signala. "o je jenakost unutranje impenance generatora i
potroaa.
Sl.(. karakteristika usmerenosti i frekvencijska karakterisika
************************************************************************ !
___________________________________________________________ mikrofoni
KARAKTERISTIKA USMERENOSTI (DIJAGRAM)
8eina ljui ima pogresno shvatanje a mikrofoni sakupljaju samo zvuk iz izvora na koji su
usmereni, kao npr sto foto aparat slika samo ono sto je pre okularom. -vo !i !ila zanimljiva
teza kaa !i je ostigli, ali istina je a mi samo aproksimujemo tu 9ranju:.
Mikrofonski ijagrami
+ostoje polarni grafikoni koji prikazuju izlazni signal naprema uglu izvora zvuka. ;zlaz je
prestavljen raijusom krivine upanog ugla.
Sl.). ratliite vrste karakteristika usmerenosti
-mni / takasti izvor'
Najprostiji mikrofonski nacrt, koji prikuplja sve zvuke, !ez o!zira na taku izvora( tako%e
poznat kao 9kruni:. +ogoan je za korisenje i imaju sposo!nost a o!ro orava
frekvenciju karakteristike.
4i)usmeren / opol'
+rikuplja zvuk koji se protee ispre, ne og na zvuke sa strane( pretezno se koristi za
ozvuavanje instrumenta. <rekvencija se o!ro orava kao ko omni.
6arioini'
+ogoan je za koncerte ge je !uka koju stvara pu!lika prestavlja mogu pro!lem. +rikuplja
irektno zvuk samog izvora. =eini pro!lem je sto varira frekv. karakteristika.
>iper)karioini'
-n je kom!inacija karioinog i !i)usmerenog( uglavnom se koristi u ijalozima pri
snimanju za raio ili film.
.tereo'
7a !i se snimao stereo, nije potre!an pose!an mikrofon / ovoljno je iskoristiti va u
kom!inaciji.
************************************************************************ "
___________________________________________________________ mikrofoni
AKUSTIKA PODELA MIKROFONA
& okviru ove poele interesuje nas samo nain na koji promene u zvunom polju izazivaju
kretanje mem!rane.
0. +resioni (neirektivni)
?. Graijentni (vosmerni)
@. 6om!inovani (jenosmerni) mikrofoni
Sl.*. karakteristika usmerenosti kod presionog$ gradijentnog
i kombinovanog mikrofona
#resioni mikrofoni su oni koji rae na pritisak, tj ko kojih su !ilo !rzina mem!rane, !ilo
njen pomeraj (ve porema tome sta je vazno za proces pretvaranja), srazmerni pritisku u
zvunom polju.
6o graijentni$ su !rzina ili pomeraj mem!rane srazmerni graijentu pritiska u zvunom
polju. & ovom sluaju se mem!rana kree samo ako sa promenom koorinate olazi o
promene pritiska, !ilo po amplitui, !ilo po fazi.
Kom%inovani mikrofoni su oni ko kojih na kretanje mem!rane kom!inovano utiu o!a
parametra, i pritisak i njegov graijent. -tua naziv 9kom!inovani mikrofoni:.
,a sve tri grupe karakteristini su i ore%eni o!lici karakteristike usmerenosti, prema
emu su o!ili i alternativne nazive, reom& neirektivni, vosmerni i jenosmerni.
************************************************************************ '
___________________________________________________________ mikrofoni
ELEKTRINA PODELA MIKROFONA
)ovu poelu najee moemo a viimo u praksi
0. inamiki mikrofoni
?. konenzatorski mikrofoni
@. elektret mikrofoni
A. inamiki mikrofon sa trakom (ri!!on mic)
B. ugljeni mikrofoni
2. +,$ (+ressure ,one $icrophone) ) kristalni
Sl.+. razliite vrste mikrofona
************************************************************************ (
___________________________________________________________ mikrofoni
DINAMIKI MIKROFON
-vo je svakako najrasprostranjeniji tip mikrofona. #ai na principu pokretnog kalema
(moving coil). 6oristi laganu mem!ranu krunog o!lika privrenu na kalem koji je
smeten centralno u magnetno polje izme%u va cilinrino postavljena magneta (jean
magnet cilinrino postavljen u rugom). ,vuni talasi koji pritiskaju mem!ranu uzrokuju
pomeranje kalema u magnetnom polju, to proizvoi struju iji je napon proporcionalan
pomeranju mem!rane. Na ovaj nain, akustika energija koja je stigla o mikrofona
pretvorena je u mehaniku (usle pomeranja mem!rane), to alje proizvoi elektrinu
energiju koja se saa moe pojaati i uti preko zvunika. 7inamiki mikrofoni imaju
ore%ene prenosti u onosu na ruge vrste' jeftini su za proizvonju, ro!usni i izrljivi pri
upotre!i i olino ponose visoke nivoe !uke. .amim tim su pojenako korisni u
ozvuavanju i snimanju uivo kao i u stuijskom rau, naroito ko perkusivnih
instrumenata. $e%utim, unutranja mehanika ih ograniava na karakteristiku usmerenosti u
jenom ili svim pravcima.

Sl.1,. izgled dinamikog mikrofona i %ematski prikaz
************************************************************************ )
___________________________________________________________ mikrofoni
KONDENZATORSKI MIKROFON
Noviji po svom izajnu, konenzatorski mikrofon rai po !itno rugaijem principu. .tvar
funkcionie ovako' promena u naponu (kapacitivnost) koju formiraju ve ploe / jena
fiksna i vrsta, ruga tanka i elastina, postavljene jena naspram ruge / varira u onosu na
rastojanje izme%u te ve ploe. -vo variranje je posleica vazunog pritiska koji olazi u
kontakt sa elastinom ploom (mem!ranom). 7a !i se esila promena u nekom naponu, taj
napon se mora sprovesti o ploa, pa z!og toga konenzatorski mikrofoni zahtevaju eksterno
napajanje. 7o!ijaju ga o pretpojaala ili miksete u viu napona o A18, a mi ga poznajemo i
kao CfantomskoD napajanje (phantom poEer). . o!zirom na sloenost u procesu proizvonje,
konenzatorski mikrofoni su tipino skuplji o inamikih. $e%utim, po!oljanje
performansi je znaajno. +oto mem!rana moe !iti mikronski tanka, potre!no je mnogo
manje sile kako !i se ona pomerila. "o znai a se poveava osetljivost mikrofona,
frekvencijski oziv je !olji a isto se onosi i na tranzijente. "ako%e, mogue je proizvesti
konenzatorski mikrofon sa svim karakteristikama usmerenosti. ,!og svoje osetljivosti nisu
pogoni za gru!o rukovanje, te su manje zastupljeni na !ini (i FivimG primenama uopte).
-vi mikrofoni se koriste tamo ge je preciznost i veroostojnost reproukcije izvora zvuka
kljuna. +rimer su ljuski glas, guaki ili rugi iani instrumenti, inele, kao i ostale grupe
akustikih izvora zvuka koji proizvoe visoke frekvencije, !ogat harmoniki saraj i !rze
tranzijente.

.l.00. izgle konenzatorskog mikrofona i ematski prikaz
************************************************************************ *
___________________________________________________________ mikrofoni
ELEKTRET MIKROFON
;ako rai na principu koji je gotovo ientian konenzatorskom mikrofonu, elektret ne
zahteva eksterno napajanje, zato to se princip raa oslanja na mem!ranukoja je unapre
fa!riki naelektrisana. 7ovoljna je samo mala !aterija (o!ino 0.B8) kako !i se pokrenuo
mikrofon, koja se najee stavlja u samo telo mikrofona. & pore%enju sa tipinim
konenzatorskim mikrofonom, mem!rana je ove znatno e!lja tako a su ukupne
performanse ovakvog mikrofona sla!ije kaa je re o osetljivosti mikrofona. $e%utim, ovo je
u mnogome po!oljano razvojem takozvanog elektret)konenzator izajna, ge se trajno
(fa!riko) naelektrisanje postavlja na fiksnu plou naspram mem!rane, umesto na samu
mem!ranu, to omoguava postavljanje mnogo tanje mem!rane pa samim tim i pri!liavanje
ukupnim karakteristikama konenzatorskog mikrofona.
Hlektretski mikrofoni mogu po performansama stii klasine konenzatorske, ali z!og
masovne proizvonje i nie cene najee se proizvoe u jeftinoj varijanti, malih imenzija i
nieg kvaliteta.

Sl.12. naje%-a forma elektretskog mikrofona je popularna .bubica.
************************************************************************ 1+
Sl.13. elektretski mikrofoni se proizvode
i u profesionalnijim varijantama #zbog
svojih vrhunskih karakteristika koriste
se i kao senzorski mikrofoni)
___________________________________________________________ mikrofoni
UGLJENI MIKROFON
+oznat iz telefonskih slualica, ugljeni mikrofon rai na
principu promene provonosti ugljenog praha izme%u ve
provone ploe na kojima je napon. =ena ploa je pokretna
(ijafragma), i kaa vri vei pritisak na ugljeni prah /
provonost praha je vea, i o!rnuto.
-vakvi mikrofoni mogu a igraju i ulogu primitivnih
pojaavaa (sluili su a pojaavaju telefonske signale na
ugim linijama pre pojave vakuumskih cevi / Iraio
lampiI).
.

Sl.1". tipian izgled ugljenog mikrofona
************************************************************************ 11
Sl.1'. principijelna %ema
ugljenog mikrofona
___________________________________________________________ mikrofoni
DINAMIKI MIKROFON SA TRAKOM (RIBBON MIC)
7inamiki mikrofon sa trakom je, konstrukcijski gleano, slian inamikom mikrofonu.
#azlika je u tome to je ove traka (po kojoj je mikrofon i o!io ime) u isto vreme i
mem!rana i provonik napona. "a traka (najee o aluminijuma) smetena je izme%u
polnih nastavaka potkoviasto o!likovanog, stalno naelektrisanog magneta, z!og ega ovom
mikrofonu nije potre!no eksterno napajanje. 6ako traka osciluje usle promene zvunog
pritiska, tako se u njoj inukuje naizmenina struja, to jest zvuni signal. -vaj mikrofon je
tipino velik, teak i veoma osetljiv na sve vrste spoljanjih uticaja, a naroito na potrese.
,ato se ne koristi na terenui tre!a ga o!ro uvati prilikom rukovanja, pose!no pazei na
potrese. 6ao i ko svih stalnih magneta, njihovo naelektrisanje se oz!iljno kompromituje
uarom u neku tvru povrinu. $ikrofon sa trakom uglavno koristimo kaa elimo priroan i
topao zvuk, to nije olika samog mikrofona ve komercijalno usmerene tenjekonstruktora
/ ljui veruju a ovi mikrofoni zvue Ctoplo i prironoD pa ih i proizvo%ai takvima prave.
-vi i konenzatorski mikrofoni imaju par zajenikih oso!ina' a) potre!na je relativno mala
masa zvunog pritiska kako !i se mem!rana pokrenula i !) mogu !iti konstuisani tako a !ilo
koja rezonanca u auio spektru moe !iti ili priguena ili potpuno anulirana. -vo im aje
naj!olje anse a !uu soniki neutralni, ako je to ono to su izajneri imali na umu.
$ikrofoni sa trakom nisu toliko osetljivi kao konenzatorski jer nemaju eksterno napajanje,
pa su zato zahtevniji u onosu na pretpojaanje ili snima na koji se povezuju, to unosi
mogunost pojaanog nivoa !uke. &potre!no gleano, recimo !ar toliko a su kompletne
generacije raijskih voitelja, pevaa i instrumentalista stasale i postale slavne koristei ovu
vrstu mikrofona, naroito o peesetih goina.

************************************************************************ 12
Sl.1(. %ematski prikaz
dinamikog mikrofona sa
trakom
___________________________________________________________ mikrofoni
Sl.1). primeri razliitih vrsta dinamikih mikrofona sa trakom
PZM (PIEZOELEKTRIKI MIKROFON) KRISTALNI
+,$ (+ressure ,one $icrophone) / +,$ je pose!na vrsta mikrofona. +iezoelektrini efekat
je pojava napona na izvesnim materijalima (kristalima) kaa su povrgnuti pritisku.
-n je fiksiran vrlo !lizu u onosu na sopstveno ravno postolje na kome stoji. +ostavlja se
uvek na ziove ili ruge velikeruge velike ravne povrine. Njegov izajn koristi injenicu
a se i irektan zvuk i refleksije (o!ijeni zvuk iz vie pravaca) sastaju gotovo istim
intenzitetom u poziciji mikrofona, ako je ovaj postavljen na ogovarajuem rastojanju o
izvora zvuka. -vaj fenomen se naziva Cgraninim efektomD (!ounarJ effect), pa je to
ujeno i rugo ime za +,$. 6oristi se kako !i CuhvatioD celokupan zvuk u prostoriji u kojoj
se snima, postavljen na pristojnoj ualjenosti o muziara. ,ato je est iz!or kaa se snima
Cam!ijentD u kome muziari nastupaju.
************************************************************************ 13
Sl.1*. princip rada
piezoelektrinih
mikrofona
___________________________________________________________ mikrofoni
-vaj princip pose!no je pogoan za kontaktne mikrofone (npr. za ozvuavanje muzikih
instrumenata).

Sl.1+. izgled$ upotreba i princip rada piezoeletrinih mikrofona
************************************************************************ 1!
Sl.2,. razlike izmeu
dinamikog i
piezoelektrinog mikrofona
___________________________________________________________ mikrofoni
LITERATURA
$ttp&,,en-.ikipeia-org,.iki,Microp$one
$ttp&,,arts-ucsc-eu,/M0,music,tec$1%ackgroun,2/32+,teces12+-$tml
$ttp&,,$4perp$4sics-p$43astr-gsu-eu,5%ase,auio,mic-$tml
...-fi6ika-info,kako1stvari1rae-$tml
$ttp&,,...-martinjovanovic-com,mms,MM0DI7Zv+1-ppt
...-google-com
5usnija 8- Kurtovi9& Osnovi te$nike akustike: ;auna knjiga <eogra:
1*)2-
************************************************************************ 1"
___________________________________________________________ mikrofoni
07D=>7?
G-8-# ; $&,;63................................................................................... 0
HKH6"#-36&.";L6; +#H"83#3L;...................................................?
$;6#-<-N............................................................................................... @
63#36"H#;.";63 &.$H#HN-."; (7;=3G#3$)..........................B
36&.";L63 +-7HK3 $;6#-<-N3.................................................2
HKH6"#;LN3 +-7HK3 $;6#-<-N3...............................................5
7;N3$;L6; $;6#-<-N.................................................................. 1
6-N7HN,3"-#.6; $;6#-<-N....................................................M
HKH6"#H" $;6#-<-N.................................................................. 0N
&GK=HN; $;6#-<-N..................................................................... 00
7;N3$;L6; $;6#-<-N .3 "#36-$ (#;44-N $;O).............0?
+,$ (+;H,-HKH6"#;L6; $;6#-<-N) / 6#;."3KN;...............0@
K;"H#3"&#3.......................................................................................... 0B
************************************************************************ 1'