MEUNARODNO

POSLOVNO PRAVO
OPTI DEO subjekti meunarodnog
poslovanja, drava, meunarodne
organizacije, privredni subjekti
POSEBNI DEO meunarodni ugovori
Pojam Meunarodnog
poslovnog prava
skup pravnih pravila kojima se reguliu
meunarodni ekonomski odnosi
disciplina koja se povezuje sa privrednim
pravom, meunarodnim javnim pravom,
meunarodnim privatnim pravom, i drugim
granama prava
meunarodni pravni odnosi, promet roba i
usluga - meunarodni ugovori
Predmet Meunarodnog
poslovnog prava
meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba
tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se
u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih
subjekata iz razliitih drava;
meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i
meunarodne privredne arbitrae;
meunarodne privredne i ekonomske organizacije
opteg i regionalnog karaktera;
privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti
javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima
Predmet Meunarodnog
poslovnog prava
subjekti Meunarodnog poslovnog prava
meunarodne organizacije, drava, kao i
drutva koja obavljaju odreene privredne
delatnosti
norme i pravila dispozitivnog karaktera
autonomija volja ugovornih partnera, ali je
ona ograniena

Izvori
izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava:
meunarodni ugovori (konvencije), meunarodno
obiajno pravo, prometni obiaji, poslovni obiaji,
kodifikovana pravila, opti pravni principi
Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava
domae pravo zakoni, izvori koji reguliu
meunarodni robni promet i usluga
autonomno meunarodno trgovinsko pravo,
arbitrana praksa



Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo slobode poslovanja (trgovine) -
sloboda trgovine sa stanovita
meunarodnog privrednog prava, znai
slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i
usluga, ali u realnosti potpunog ostvarenja
naela slobode trgovine nema
Naelo slobode saobraaja plovidba,
kopneni prevoz, vazduni prevoz


Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo slobode transfera kapitala - pojavljuje se
i kao pravilo slobodnog plasmana kapitala u
inostranstvo i to, kako u smislu njegovog
investicionog ulaganja, tako i poslovanja na
meunarodnim inansijskim tritima
Naelo minimalnog standarda ponaanja - skup
pravila o zatiti stranih subjekata meunarodnog
poslovanja, koje savremene drave moraju da
obezbede i garantuju stranim privrednim
subjektima

Naela meunarodnog
poslovanja
Naelo univerzalne vanosti poslovnih
aranmana - naelo autonomije volje
ugovornih strana, pacta sunt servanda,
ugovor poslovnih partnera predstavlja
zakon za njih, te su te odredbe pravno
obavezujue za ugovorne strane i moraju
se izvravati u dobroj meri, pravna i
poslovna sigurnost

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip najpovlaenije nacije - ugovorne strane e
uzajamno priznati, u ugovorom odreenoj oblasti prava,
povlastice i olakice koje su od bilo koje ugovorne strane
date ili e biti date bilo kojoj treoj strani. Klauzula
najpovlaenije nacije, po pravilu, daje se prilikom
regulisanja odnosa izmeu drava, kao subjekata
meunarodnog poslovanja, ali i efektivnih nosioca
suverene vlasti na njihovoj teritoriji, dvostrani i viestrani
sporazumi, moe u znatnoj meri biti ogranieno
autonomijom volje ugovornih strana. U nekim
sluajevima, ograniena primena ili iskljuena. To su
sledei sluajevi: a) pogranini ili malogranini promet;
b) postojanje carinske unije; i c)suprotnost domaem,
odnosno meunarodnom javnom poretku

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip nacionalnog tretmana - drava
stranim privrednim subjektima koji posluju
u njoj obezbeuje isti poloaj koji
obezbeuje i domaim privrednim
subjektima, pristup domaim sudovima,
jednak poloaj u finansijskim institucijama i
dravnim organima, nekad je razlika u
ekonomskim sistemima drava prepreka
primeni principa nacionalnog tretmana

Principi meunarodnog
poslovanja
Princip reciprociteta - identino postupanje od stane
subjekata meunarodnog poslovanja (po pravilu drava
ugovonica) u njihovim meusobnim privrednim
odnosima, primena principa reciprociteta (uzajamnosti)
moe biti ugovorena ili jednostrano utvrena
Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana -
uvoenje razliitog tretmana subjekata meunarodnog
poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti,
obezbeuje se povlaeni poloaj privrednih subjekata iz
odreene drave, prilikom poslovanja na teritoriji drave
koja ga je odobrila, direktno naruavanje naela slobode
trgovine


OPTI DEO
Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog
prava
drava u meunarodnim poslovnim odnosima
uestvuje u svojstvu nosioca suverenih
ovlaenja i u tom svojstvu obezbeuje
stvaranje unutranjih i meunarodnih pravnih
okvira za nastanak meunarodnih poslovnih
odnosa
drava je ovlaena na preduzimanje niza mera
kojima titi svoje unutranje trite, obezbeuje
uravnoteen razvoj privrednih grana svoje
privrede, odrava ravnoteu platno bilansne
pozicije sa inostranstvom
Drava kao subjekt meunarodnog
poslovnog prava
drava stupa u razne poslovne odnose i to
kako sa drugim dravama, tako i sa
ostalim subjektima meunarodnog
poslovanja, drava se pojavljuje kao
subjekt meunarodnog poslovanja
priznanje ex iure proprio (po sopstvenom
pravu) statusa subjekta meunarodnog
poslovanja
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

osnovana 1945. godine od strane 51 drave
2011. godine, 193 zemlje su lanice UN, sedite
Njujork
naslednica Drutva naroda
25. aprila 1945. prva konferencija
Generalni sekretar UN
Sistem UN se finansira na dva naina:
oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima zemalja
lanica


ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Sistem UN
Generalna skuptina OUN
Savet bezbednosti OUN
Ekonomski i socijalni savet OUN
Sekretarijat OUN
Meunarodni sud pravde
Generalna skuptina OUN
Sve zemlje
Redovno godinje zasedanje
Slui kao forum lanicama na kojima
raspravljaju o pitanjima meunarodnog
prava i donose odluke o daljem
funkcionisanju organizacije
Vana pitanja - dvotreinska veina
prisutnih lanica na zasedanju
Ostala pitanja prosta veina

Savet bezbedosti i Ekonomsko
socijalni savet
Savet bezbednosti zaduen za odravanje mira i
bezbednosti u svetu, ima ovlaenja da donosi
odluke koje lanice moraju da potuju,
predsedavanje se rotira i traje jedan mesec
Ekonomsko-socijalni savet se bavi ekonomskim i
socijalnim razvojem zemalja lanica, kao i
promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni
ciljevi su globalno poveanje standarda
stanovnitva, puna zaposlenost, socijalno
zdravlje, ljudska prava i slobode i kulturni i
obrazovni razvoj
Meunarodni sud pravde
glavni sudski organ, Hag, naslednik Stalnog suda za
meunarodno pravo
glavna funkcija je reavanje pravnih parnica koje podnose
drave i davanje pravnih saveta meunarodnim organima i
agencijama
Sud ini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skuptina
i Savet bezbednosti sa spiska lica koja nominuju nacionalne
grupe u okviru Stalnog arbitranog suda
sudije mogu izdati zajedniku presudu ili dati zasebna
miljenja. Odluke i savetodavna miljenja donose se veinom,
a u sluaju podjednake podele miljenja, odluka predsednika
je odluujua. Sudije mogu dati i zasebna miljenja u
suprotnosti sa ostalima
OPTI SPORAZUM O CARINI I
TRGOVINI (GATT)
GATT je stupio na snagu 1. januara 1948.
u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je
45.000 carinskih koncesija, koje su
obuhvatale 10 milijardi dolara
do osnivanja Svetske trgovinske
organizacije 1995. godine, GATT je ostao
jedini multilateralni instrument koji regulie
meunarodnu trgovinu
OPTI SPORAZUM O CARINI I
TRGOVINI (GATT)
runde pregovora pod okriljem GATT-a
- prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo
dugogodinje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupu
trgovinskim pregovorima
- tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju
sniavanja carina u meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a
- Dilon runda (1960-1961) na kojoj je ostvaren mali uinak u pogledu
carinskih koncesija, ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo
oigledno da e stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ, a
jo vie Zajednike poljoprivredne politike, samo omoguiti jo
izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru
osetljivih proizvoda, meu kojima poljoprivredni proizvodi zauzimaju
dominantno mesto
OPTI SPORAZUM O CARINI I
TRGOVINI (GATT)
- Kenedi runda, 1964-1967. godine. Pored pitanja
carina voeni su pregovori u pogledu
antidampinke politike. Pregovori su dali
rezultate u pogledu sniavanja carina za
industrijske proizvode za 35%
- Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila
progresivno sniavanje carina i to za 30% u
devet vodeih zemalja. Pregovori su voeni i u
oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one
nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu
oblast

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA

Urugvajska runda Finalni akt, 15.04. 1994. Marake.
Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske
trgovinske organizacije
poela sa radom 01.01.1995., sedite eneva
STO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine,
kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na
domaem tritu suoavaju uvezeni proizvodi
STO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog
karaktera koja kontrolie meunarodnu trgovinu robom,
uslugama i intelektualnom svojinom

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA

Sporazumi koji reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri
grupe:
Prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih
barijera u meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan
konkurentan pristup na trite zemalja lanica;
Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na
unifikaciju pravnih normi u zemljama lanicama. Ovakvim
ujednaavanjem nestale bi pravne barijere koje znaajno
komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu;
Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju
spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma
javljala esta usporavanja u praksi.


SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA

Principi STO:
- Princip nediskriminacije
- Princip reciprociteta
- Pristup tritu
- Fer konkurencija
Osnovni i vrhovni organ STO je Ministarska konferencija.
Sastaje se najmanje svake druge godine. Izvrni organ
STO je Opti savet koji izvrava zadatke poverene od
strane Ministarske konferencije. Administrativni organ STO
je Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i zaduen je za
izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni
organi


MEUNARODNI MONETARNI FOND
(MMF)

osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u
MMF-u je pripala uloga regulisanja meunarodnih monetarnih
odnosa, imajui uvidu este poremeaje monetarnog sistema
specijalizovana agencija UN sa seditem u Vaingtonu
MMF ima 184 zemlje lanice
Prema Statutu MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su:
Razvijanje meunarodne monetarne saradnje;
Olakavanje irenja i ravnomeran rast meunarodne trgovine;
Radi na stabilnosti kurseva;
Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja;
Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za
uspostavljanje ravnotee u platnom bilansu pojedinih zemalja

MEUNARODNI MONETARNI FOND
(MMF)

Razvoj Fonda moemo pratiti kroz dva perioda:
- U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei: - Omoguiti
ekspanziju uravnoteenog rasta meunarodne trgovine i time
doprineti poveanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i
visokog nivoa realnog dohotka; - Utvrstiti stabilnost deviznih
kurseva; - Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih
transakcija
- Drugi period zapoinje i traje do danas kada MMF poetkom 70-ih
godina 20.veka zapada u najveu krizu do tada. Odliv kratkoronog
dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje odravanje visoke stope
inflacije u SAD-u izazvalo je brojne pekulacije na tetu amerikog
dolara

MEUNARODNI MONETARNI FOND
(MMF)

Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri
modifikovani, multilateralizam je ubedljivo
dominantan sistem trgovine i plaanja. Okosnicu
dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita
zemljama lanicama i podrka meunarodnoj
monetarnoj saradnji. Njegove se aktivnosti i
politika sprovodi na temelju Sporazuma, a
izvrava se putem organizovanog vostva u
formi Odbora guvernera, zatim Izvrnog odbora i
Upravljackog direktora sa timom od oko 2000
zaposlenih iz oko 140 zemalja lanica

MEUNARODNA BANKA ZA
OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

1944., sedite Vaington
IBRD:
Podstie dugoroni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za
koji privatni kreditori najee nisu zainteresovani;
Odrava finansijsku snagu zajmoprimaoca pruajui pomo u kriznim
periodima, kada su siromani narodi najvie pogoeni;
Koristi finansijsku mo za promovisanje kljunih politika i
institucionalnihreformi;
Kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna
investiciona klima;
Obezbeuje finansijsku pomo za nabavku optih javnih dobara od
kritinogznaaja za blagostanje siromanih slojeva u svim
zemljama.

EVROPSKA UNIJA
meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam
evropskih drava
zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o
Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992
Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena
je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i
pravne strukture Evropske unije
EU je definisana kao:
federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti
ivotne sredine;
konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa,
unutranjoj politici; i kao
meunarodna organizacija u spoljnoj politici.

EVROPSKA UNIJA
jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj
uniji, jedinstvenoj moneti, zajednikoj
poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi
ribarstva
Ugovor iz Pariza (1951)
Rimski ugovor (1957)
lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta
Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od
strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU
zamenjujui sve dotadanje ugovore

EVROPSKA UNIJA
Evropski parlament je jedina neposredno birana, parlamentarna
institicija Evropske unije. Zajedno sa Savetom Evropske unije, on
ini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan je kao
jedno od najmonijih zakonodavnih tela na svetu
Parlament i Savet ine najvie zakonodavno telo unutar Unije.
Meutim, njihove moi su ograniene na ovlaenja koja su zemlje
lanice prenele na Evropsku zajednicu
Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad
budetom EU
Parlament ini 753 lanova, sedite Strazbur, sednice odbora, i
dodatne plenarne sednice se odravaju u Briselu, Sekretarijat, koji
upoljava najvei deo osoblja, nalazi se u Luksemburgu
Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim
birakim pravom, svakih pet godina od 1979.godine
EVROPSKA UNIJA
Savet EU ili Savet ministara EU je glavni organ za donoenje odluka
u EU
Savet ima izvestan broj obaveza:
On je zakonodavni organ Unije, za irok domen pitanja, praktikuje tu
zakonodavnu mo zajedno sa Evropskim parlamentom;
Koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica;
Zakljuuje, u ime EU, meunarodne dogovore sa jednom ili vie drava
ili meunarodnih organizacija;
Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom;
Donosi odluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajednike
meunarodne i bezbednosne politike, na osnovu optih regulacija
koje je doneo Savet Evrope;
Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i
pravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala

EVROPSKA UNIJA
Evropski savet je sastanak predsednika drava ili predsednika vlada
drava lanica EU, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika
Evropske komisije
Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita)
predsednika drava i vlada drava lanica EEZ 60-ih godina 20.
veka
Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika
Saveta. Tu funkciju svakih est meseci vri predsednik one drave
koja predsedava Evropskom unijom.
Evropski savet moe da donosi pravno obavezujue akte, a tada se
smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika drava ili
vlada budui da sam Evropski savet nije formalno telo koje moe
samo da donosi odluke
Stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu, Evropski savet je
priznat kao jedno od tela u institucionanoj strukturi EU
EVROPSKA UNIJA
Evropska komisija je izvrni organ EU, svojevrsna Vlada EU
Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i
Savetu;
Kao izvrno telo EU, odgovorno je za implementiranje Evropskog
zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe
usvojene od strane Parlamenta i Saveta;
Ponaa se kao uvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde,
uverava se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje;
Predstavlja Uniju na meunarodnoj sceni i pregovara oko
meunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.
Komisija EU ima 27 komesara. Meu njima se bira predsednik i
potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau
vlade drava lanica. Mandat komesara traje pet godina.
EVROPSKA UNIJA
Evropski sud je institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda:
Suda EU i Prvostepenog suda
Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora ime je
pravni poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema
meunarodnog prava
Sud EU ine po jedan sudija iz svake drave lanice
Ravnopravan poloaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata.
Njihova je funkcija davati Sudu miljenje o tome kako reiti konkretni
predmet, ne zastupajui pri tom niije interese u postupku
Sud sudi u plenumu ili u sudskim veima
Prvostepeni sud ini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz
svake drave lanice


EVROPSKA UNIJA
Nadlenosti Evropskog suda kao institucije su ograniene. Najvaniji su sledei postupci:
Prethodni postupak. Postupak koji pred Sudom pokree nacionalni sud pred kojim se neko pitanje
evropskog prava pojavi kao relevantno za odluivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom
postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumaenja i pitanja valjanosti prava Zajednice;
Tube protiv drave lanice. Evropski sud ovlaen je na zahtev Komisije ili drave lanice utvrditi da
neka drava lanica kri neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokree nakon
prethodno neuspelog administrativnog postupka;
Tube za ponitenje akta Zajednice. Evropski sud ovlaen je da poniti akt koji donese institucija EU
ako je protivpravan iz nekog od razloga predvienih Ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti
institucije EU - Savet, Parlament, Komisija i u odreenim sluajevima Evropska centralna banka,
drave lanice, ali i pojedinci;
Tube zbog propusta. Isti tuioci kao u postupcima povodom tube za ponitenje ovlaeni su
pokrenuti i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt koji je putem neke
postojee pravne norme obavezna da donese;
Tube za naknadu tete. Institucije, drave lanice, kao i pravna i fizika lica ovlaena su pred
Evropskim sudom da zahtevaju da im institucija EU naknadi tetu koju je uzrokovala
protivpravnim delovanjem ili nedelovanjem.

EVROPSKA UNIJA
Raunovodstveni sud je osnovan je 1977. 27 lanova, po jedan iz
svake drave lanice iji je mandat est godina. Njih biraju
sporazumno drave lanice uz konsultovanje Parlamenta. Zadatak
Raunovodstvenog suda je da brine o zakonitom i doslednom
upravljanju budetom EU.
Evropska centralna banka (ECB) formira i implementira Evropsku
monetarnu politiku. Pored toga, upravlja operacijama meunarodne
razmene i omoguuje nesmetan rad platnih sistema. Osnovana je
30. juna 1998. godine i nasledila Evropski monetarni institut. Od 1.
januara 1999. godine je preuzela sve nadlenosti za primenu
evropske monetarne politike koja je odreena od strane Evropskog
sistema centralnih banaka.

EVROPSKA UNIJA
Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija EU. Osnovana
u Rimu 1958. ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira
investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju. Akcionari EIB su
zemlje lanice EU. EIB kao kreditni institut ima mogunosti da na
kapitalnom tritu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima. EIB nema
klijente koju ulau novac nego iskljuivo kreditno finansira projekte koji na
drugi nain ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili
kredite.
Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije:
razvoj evropskih industrija,
razvoj malih preduzea,
stvaranje prekoevropskih mrea (transport, telekomunikacije, energija),
podrka informacionim tehnologijama,
zatita prirodne okoline,
poboljanje zdravlja i obrazovanja.

EVROPSKA UNIJA
Donoenje propisa u okviru EU
Evropska komisija predlae nove propise. U rukovodstvu
komisije je po jedan predstavnik svake zemlje lanice koji
se bira na period od pet godina. Predstavnici moraju da
zastupaju interese EU, a ne interese svojih matinih
zemalja. Savet ministara donosi pravila koja Komisija
predlae. U mnogim pitanjima Savet ministara mora biti
saglasan sa Evropskim parlamentom pre nego to donese
odluku. U drugim pitanjima Savet ministara moe da
donese odluku samostalno, ali tada Evropski parlament
mora da se izjasni o predlogu pre nego to Savet ministara
donese odluku. Sud EU tumai pravila i donosi presude u
sporovima. Pravila EU primenjuju se isto na celoj teritoriji
EU.


SAVET EVROPE

regionalna meunarodna organizacija, Strazbur
Evropska konvencija o ljudskim pravima, Evropski sud za ljudska
prava
47 lanica
U okviru Saveta Evrope, nadlenost je podeljena izmeu est
osnovnih institucija u koje spadaju:
Parlamentarna skuptina,
Kongres lokalnih i regionalnih vlasti,
Komitet ministara,
Generalni sekretar i Sekretarijat,
Komesar za ljudska prava,
Evropski sud za ljudska prava


SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O
SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)

sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja srednje
Evrope nastao 1992.
trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj
preduzea i privrede podstakne porastom
intraregionalne trgovine
sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekueg rauna
platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim
spoljnotrgovinskim deficitima
novi sporazum CEFTA 2006., koji su ratifikovale zemlje
Zapadnog Balkana i Moldavija, regulie, na
multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine
u Regionu, do 2010. i odnosi se, ne samo na robnu
trgovinu, ve i na trgovinu uslugama

SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O
SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)

CEFTA je sporazum kojim se danas definie jedinstvena
zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi. Sporazum
donosi ukidanje barijera u trgovini na tom podruju,
usklaivanje carinskih i drugih administrativnih propisa
sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi
arbitrau za reavanje sporova
jedan od najznaajnijih koraka uinjen je potpisivanjem
jedinstvenog regionalnog Sporazuma o slobodnoj
trgovini - CEFTA, kojim je predvieno da se uspostavi
zona slobodne trgovine

ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU
SARADNJU I RAZVOJ (OECD)

osnovana 14. decembra 1960.
Maralov plan za rekonstrukciju Evrope
OECD je jedinstveni forum za analiziranje,
raspravljanje, razvijanje i profilisanje
ekonomskih i socijalnih politika
Sedite OECD je u Parizu

MEUNARODNA TRGOVINSKA
KOMORA (ICC)

Komora je osnovana 1919., karakter savetodavnog
organa UN i sedite u Parizu
U dravama lanicama Komore deluju nacionalni
komiteti Komore
Nacionalni komitet okuplja privredna preduzea,
udruenja privrednika, strukovna udruenja, naune
ustanove
Veliki broj kodifikacija Meunarodne trgovinske komore,
kao to su: Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije,
Arbitrana pravila iz 1988., Pravila za borbu protiv mita i
korupcije iz 1999., Meunarodna pravila za direktnu
prodaju iz 1999.

KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I
RAZVOJU (UNCTAD)

Osnovana 30. decembra 1964.
Glavni cilj aktivnosti UNCTAD-a je unapreivanje meunarodne
trgovine u cilju breg razvoja zemalja u razvoju, ostvarivanje
pravednih i stabilnih cena primarnih proizvoda (sirovina),
olakavanje trgovine i podsticanje breg ekonomskog napretka
zemalja u razvoju kroz otvoreniji pristup tritima
industrijskirazvijenih zemalja
Usvojen je opti sistem preferencijala, kao i principi solidarnosti i
saradnje meu zemljama u razvoju
Glavni organi UNCTAD-a su: Konferencija lanica i Odbor za
trgovinu i razvoj
UNCTAD je stalni organ Generalne skuptine OUN kojoj podnosi
izvetaje o svom radu
KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA
MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO
(UNCITRAL)
1966.
cilj stvaranja Komisije je unifikacija prava koje se odnosi na
promet robe, usluga i novca, odnosno postupno
usaglaavanje i unifikacija prva meunarodne trgovine
u Komisiji su predstavnici 36 drava, lanica UN
Komisija se sastaje na redovna zasedanja jednom godinje,
naizmenino u Njujorku i u enevi, a sedite Sekretarijata
Komisije je u Beu
radne grupe
Komisija je pripremila Konvenciju UN o ugovorima o
meunarodnoj prodaji robe, usvojenu 1980.
Komisija je usvojila i nekoliko model zakona, sa osnovnim
ciljem da se, u tim domenima, unifikuje nacionalno
zakonodavstvo i olaka meunarodna trgovina

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU
PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)

1926. god. u okviru Drutva Naroda, sedite Rim
Generalna skuptina sastavljena od diplomatskih
predstavnika svih drava lanica
Institut ima i Predsednika, Upravni savet i Sekretarijat
Osnovni zadatak Instituta je utvrivanje i razmatranje
potreba za modernizacijom, koordinacijom i unifikacijom
privatnog prava, a naroito trgovinskog
UNIDROIT ukljuuje i objavljivanje strunih studija i
analiza, pored toga redovno se izdaju i veoma znaajne
strune publikacije od kojih su najvanije Godinjak
Instituta

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU
PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)

proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarnoj
(pripremnoj) i diplomatskoj (pregovarakoj)
znaajan doprinos na polju unifikacije ostvaren je i u
oblastima zastupanja (u meunarodnoj prodaji),
meunarodnog prevoza robe, odgovornosti preduzetnika
transportnih terminala. Znaajne domete unifikacija je
dostigla i u oblasti finansiranja investicija (finansijski
leasing), zatim lizing poslovanja, u oblasti poslovnog
odnosno bankarskog finansiranja

OSTALE ORGANIZACIJE

SEVERNO-AMERIKI SPORAZUM O SLOBODNOJ
TRGOVINSKOJ RAZMENI (NAFTA) SAD, Kanada,
Meksiko
ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC)
- 1960., osnovni cilj da ouva zalihe nafte, proizvodnju
zadri na odreenom nivou, koji bi obezbedio da se
rezerve ovog ogranienog resursa racionalno koriste,
Be
MAGREB - Alir, Maroko, Tunis i Libija. Optereenost
meusobnim sukobima izmeu drava.


EKONOMSKE INTEGRACIJE
Ekonomske integracije obino nastaju na dva naina.
Prvi je politikom voljom drave koja je dovoljno snana
da takvu ideju nametne. Drugi je na bazi sporazuma
izmeu suverenih drava
Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija moe
biti :
- Institucionalna ili formalna - zahteva zvanini sporazum
izmeu vlada kako bi se uklonila odabrana ili sva
ogranienja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim
ekonomskim odnosima;
- Spontana ili trina - nastaje pod uticajem banaka i
drugih finnansijskih instiutcija esto bez uea njihovih
vlada domaina.


EKONOMSKE INTEGRACIJE
Postoji nekoliko tipova ekonomskih
integracija:
- Sporazum o preferencijalnoj trgovini
- Zona slobodne trgovine
- Carinska unija
- Zajedniko trite
- Ekonomska unija
- Politika unija
CARINSKA UNIJA
predstavlja oblik ujedinjenja dva ili vie samostalnih
nacionalnih carinskih podruja u podruje sa jedinstvenom
carinskom tarifom
razlika izmeu slobodne trgovinske zone i carinske unije je u
tome to unutar slobodne trgovinske zone ne postoji
odreena zajednika spoljna carinska tarifa
optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto
korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa
razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled
smanjenja obima trgovine. To je stopa carinskog optereenja
koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljanja
uslova razmene zemlje u odnosu na negativne uinke koji su
posledica smanjenja volumena trgovine.

SLOBODNE ZONE
Slobodne zone predstavljaju prostorno ua podruja, odvojena od
ostale dravne i carinske teritorije u kojima su, vie ili manje,
suspendovani nacionalni, carinski,devizni, spoljnotrgovinski i poreski
propisi domicilne zemlje
U slobodnim zonama postoje posebni reimi poslovanja koje
karakteriu brojne poreske i druge olakice kao i slobodan odnos tih
zona prema inostranstvu
U slobodnim zonama se obavljaju delatnosti u sferi trgovine,
proizvodnje, finansija i usluga
Slobodna zona se moe definisati sa dva stanovita, sa teritorijalnog
i reimskog. Teritorijalno - slobodna zona predstavlja jasno omeeni
prostor za koji vai poseban pravni status i privredno-sistemski
tretman. Reimski - pogodnosti i status se odobravaju preduzeima
koja obavljaju odreene oblike poslovanja potpuno nezavisno od
njihove fizike lokacije
SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona:
A) Obzirom na nain osnivanja: 1) one koje su osnovane
autonomnim aktima jedne drave i 2) slobodne zone koje se
osnivaju meunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima;
B) Prema vrsti delatnosti : 1) slobodne zone sa ogranienim
funkcijama i 2) slobodne zone sa potpuno slobodnim funkcijama;
C)Prema nainu upotrebe slobodne zone koje su namenjene optoj
upotrebi (namenjene upotrebi svih zemalja ili pojedinih) i slobodne
zone koje su namenjene posebnim upotrebama;
D) Obzirom na istorijski karakter: 1) na one koju su nastale i razvile
se iz slobodnih luka, 2) one koje se nisu razvile iz slobodnih luka;
E) Obzirom na stepen povlaenosti carinskog nadzora i reima, : 1)
one koje uivaju velike privilegije ili beneficije za strane investitore i
korisnike zone i 2) zone koje imaju manji stepen privilegija i
povlastica i takve zone se manje bave industrijskom proizvodnjom;

SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona:
F)Prema tome da li su sastavni dio carinskog podruja zemlje ili su one
izvan tog podruja : 1) slobodne zone koje su sastavni deo podruja
zemlje, ali u njima vae odreene privilegije i stimulansi (slobodne
zone se ne smatraju carinskim iskljukom, tj. primjenjuje se carinski
sistem drave u kojoj se nalaze ali uz niz pogodnosti), 2) slobodne
zone koje su sa carinskog aspekta iskljuene iz carinskog podruja
zemlje;
G) Prema vrsti delatnosti: 1) slobodne trgovinske zone (trgovinsko-
tranzitne zone, tranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine), 2)
slobodne proizvodne zone, 3) kombinovane slobodne zone;
H) Prema geografskom kriterijumu : prema mestu lokacije (luke
slobodne zone, rene slobodne zone, slobodne zone na veim
transportnim centrima), prema regionima i zemljama;
I) Obzirom na delatnosti slobodne zone: 1) zone za smetaj robe i
uvanje iste, 2) proizvoake i izvozno orijentisane, 3)slobodne
turistike zone.

PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI
MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Prilikom obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu,
preduzea mogu sa odreenom dravom biti povezana
na osnovu sledea dva bazina principa. Teritorijalni
princip podrazumeva uvaavanje i potovanje propisa
drave na ijoj se teritoriji realizuje privredna aktivnost.
Personalni princip upuuje na obaveze shodno kojima
preduzea, koja obavljaju privredne delatnosti u
inostranstvu, moraju da potuju propise zemlje porekla,
a to je, popravilu, drava u kojoj su registrovana,
odnosno iju dravnu pripadnost poseduju, kao i da
prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti postupaju u
skladu sa utvrenom ekonomskom politikom te drave
MULTINACIONALNA PREDUZEA

Od posebnog uticaja na nastanak multinacionalnih kompanija, imala
je okolnost nivoa fiskalnog zahvatanja na teritoriji odreene drave,
koji podruje te drave moe uiniti privredno atraktivnijim u odnosu
na druga podruja
- Propisi koji reguliu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata
na teritoriji BiH. To su:
- Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine
(Sl.glasnik BiH br. 42/04),
- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u Republici Srpskoj
(Sl.glasnik RS br. 42/05, 118/09),
- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u FBiH (Sl. novine FBiH br.
27/05; 68/05, 43/09).
- Entitetski zakoni su usklaeni sa Okvirnim zakonom o registraciji
poslovnih subjekata, u smislu procedure i dokumentacije.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Registracija stranog ulaganja se vri pri Ministarstvu za spoljne
poslove i ekonomske odnose u Bosni i Hercegovini sa seditem u
Sarajevu, s tim to ovu registraciju vri nadleni sud kod kog se
upisuje privredni subjekt sa elementom stranog ulaganja
Strana fizika i pravna lica mogu u BiH registrovati svoje
predstavnitvo, to je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskoj
politici BiH i Odlukom o osnivanju i radu predstavnitva stranih lica u
BiH
Osnivanje preduzea u inostranstvu. Prvi uslov je da se preduzee
osniva radi obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu. Drugi
uslov je da se preduzee osniva kao strano pravno lice, s ciljem
obavljanja pretenog dela svog poslovanja na stranom tritu. Trei
uslov odnosi se na reim, po kome posluje preduzee koje je
osnovano u inostranstvu. etvrti uslov, koji se postavlja pred
osnivaa preduzea u inostranstvu, kao i prema tako osnovanom
preduzeu, odnosi se na odgovornost za obaveze.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Otvaranje predstavnitava i poslovnih jedinica u inostranstvu. Ona
su sastavni deo preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje ih je
osnovalo. Obaveza predstavnitva, odnosno poslovne jedinice da
osnivau redovno podnose izvetaje o svom radu. Prestanak rada
predstavnitva, odnosno poslovne jedinice u inostranstvu, vezuje se
za osnivaa.
Oblici stranih ulaganja su:
1. osnivanje pravnog lica u potpunoj svojini stranog ulagaa,
2. osnivanje pravnog lica u zajednikoj svojini domaeg i stranog
ulagaa,
3. ulaganje u postojee pravno lice,
4. posebni oblici ulaganja.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Status filijale.
Status filijale u jednoj dravi, zavisi od pravnog
sistema te drave.
Pripadnost pravnog lica po pravu drave, po
kome je ono osnovano.
Ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj
dravi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano i po
pravu te druge drave ima njenu pripadnost,
smatrae se pravnim licem te drave

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA

sudski i arbitrani
meunarodni privredni sporovi se mogu reavati
pred sudom zemlje stranog ulagaa, zatim pred
sudom zemlje, gde je odnosni strani ulaga
uloio sredstva, kao i pred sudom neke tree
zemlje
neizvrenje ugovornih obaveza
priznanje, strana isprava, legalizacija
Zakon o Meunarodnom privatnom pravu
REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Stranke kod odreivanja arbitrae, kao nadlene za reenje jednog
spora, moraju odrediti niz elemenata, koja e biti sastavni deo
sporazuma. To se odnosi na sledee elemente: a) mesto arbitrae;
b) pitanje imperativnih procesnih normi zemlje u kojoj se vodi
postupak; d) merodavno materijalno pravo; e) pitanje spora koji se
reava pred arbitraom; f) izbor arbitrae; g) plaanje naknade
arbitrima; h) jezik na kojem se vodi arbitraa; i) primena ex aequo et
bono (princip pravinosti); j) oblik arbitrane odluke (pismena
forma); k) pitanje nitavosti; i l) pravo na pokretanje arbitranog
postupka
Tri sistema za priznanje dejstava tih odluka: 1) asimilacija strane
arbitrane odluke i ugovora, 2) poistoveivanje strane arbitrane
odluke sa stranom sudskom odlukom, 3) izjednaavanje strane
arbitrane odluke sa domaom arbitranom odlukom
REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Pretpostavke za priznanje stranih
arbitranih odluka, Zakon o MPP
1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum
2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje
prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5)
sastav arbitrae u skladu sa arbitranim
sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od
strane arbitara 7) izreka protivrena ili
nerazumljiva 8) materijalni reciprocitet

REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
1) enevski protokol o arbitranim klauzulama od
1923. godine;
2) enevska Konvencija o izvrenju stranih
arbitranih odluka od 1927. godine;
3) Njujorka Konvencija o priznanju i izvrenju
stranih arbitranih odluka od 1958. godine; i
4) Evropska Konvencija o meunarodnoj
trgovinskoj arbitrai od 1961. godine.
REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Meunarodne arbitrae
Arbitrani sud Meunarodne trgovinske komore u Parizu 1923.,
njegovo meunarodno obeleje. Njegovo delovanje nema nikakvog
dodira sa nekom dravom ili vladom. Arbitrani postupak se moe
sprovesti u bilo kom mestu, u bilo kojoj dravi, arbitri mogu biti bilo
kog dravljanstva, arbitrani postupak se moe voditi na bilo kom
jeziku, u zavisnosti od volje stranaka
Arbitraa Trgovinske komore Ciriha 1911., Pravilnik, arbitrani
postupak, koji nije javan, moe se odrati i u nekom drugom mestu.
Jezik arbitrae je nemaki, mada arbitrano vee moe odluiti da
se postupak vodi i na nekom drugom jeziku. Karakteristina primena
procesnih pravila. Ako u Pravilniku o mirenju i arbitrai nedostaju
pravila za voenje postupka, primenie se Graanski procesni
zakonik kantona Cirih i vajcarski zakon o meunarodnoj arbitrai
REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Arbitraa Amerikog arbitranog udruenja u Njujorku. Reava
meunarodne poslovne sporove, ali i druge sporove, kao to su
graevinski sporovi. Isto tako, ova arbitraa prua pomo u
predmetima gde je ugovorena primena Modela Zakona o
meunarodnoj trgovakoj arbitrai - UNCITRAL 1985.
Meunarodni sud pravde, organ UN, Hag. Aktivnu i pasivnu
legitimaciju imaju samo drave. Drava zastupa preduzee, ako je
to preduzee povreeno aktom drave. Po lanu 36. Statuta Sud je
nadlean za sporove za koje su se drave saglasile. Ova saglasnost
moe biti ili jednostrana ili uslovljena prihvatanjem druge strane.
Sud moe dosuditi naknadu tete, obavezu drave da otkloni uzroke
ili da se uzdri od odreenog ponaanja. Sud se u reavanju oslanja
na meunarodne ugovore, meunarodne obiaje, opte principe,
praksu, a moe suditi i po principu pravinosti. Odluka Suda
obavezna je za stranke, ali te odluke imaju vei znaaj.
REAVANJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH SPOROVA
Svetska banka - Meunarodni centar za reavanje
investicionih sporova, Vaingtonska Konvencije o
reavanju investicionih sporova izmeu drava i
dravljana drugih drava iz 1966. Centar ima sopstvena
pravila o konstitusanju centra, zatim arbitrana pravila,
kao i listu sudija, ali strane same odluuju da li e arbitre
birati sa liste ili drugaije. Ako drugaije nije utvreno
postupak e se voditi u Vaingtonu seditu Centra.



STALNI ARBITRANI SUD

Na I Hakoj konferenciji 1899., osnovan je Stalni
arbitrani sud koji ima fakultativnu nadlenost
Konvencija o mirnom reavanju sprova od
29.jula 1899. i Konvencija o mirnom reavanju
sporova od 18.oktobra 1907.
2009. Sud ima 109 drava lanica. Inae, Sud je
1998. imao 86 drava lanica
krajem devedesetih godina XX veka unapreeno
je funkcionisanje Suda

STALNI ARBITRANI SUD
Struktura Suda je organizovana u tri dela.
1)Administrativni Savet, koji se stara o radu Suda i
njegovom budetu, 2) Lista arbitara, koja u stvari
predstavlja lanove Suda, 3)Sekretarijat, koji je poznatiji
kao Meunarodni biro, na ijem je elu Generalni
sekretar. Posebno se izdvaja lista arbitara za
specijalizovane sporove u oblasti zatite ivotne sredine
i prirode.
Lista arbitara Suda sastoji se od spiska imena arbitara
koje drave lanice Suda Sekertarijatu. Svaka drava
lanica Suda dostavlja spisak od etiri imena lica, koja
moraju imati odreene kvalitete za obavljanje funkcije
arbitra
STALNI ARBITRANI SUD
Drave u sporu zasnivaju nadlenost arbitrae svojom voljom, a to
se definie zakljuenjem arbitranog kompromisa
Postupak pred Sudom mogu voditi samo drave, odnosno subjekti
meunarodnog prava
Kada strane u sporu, drave lanice Suda, iznesu spor pred
arbitrau, tada su dune da izaberu sa liste arbitara, one koji e
voditi arbitrani postupak
Postupak pred Sudom se pokree predajom formalnog akta
Meunarodnom birou
Arbitrani postupak se sastoji iz dve faze. Jedna je pismena, a
druga usmena. U usmenoj fazi bi se izneli odrereni dokazi i
sasluala odreena ovlaena lica. U praksi je, ipak, bilo drugaije.
Usmena faza je izostavljana. Ako bi traili razlog izostavljanjui ove
faze, nali bi ga u potovanju naela ekonomije postupka
STALNI ARBITRANI SUD
Uloga zastupnika je ograniena, obzirom da je njihov
glavni zadatak da posreduju izmeu stranaka u postupku
i arbitar, kao i organa Suda
Opte pravilo definisano Konvencijom iz 1899.godine
jeste da arbitrani postupak obuhvata dve faze:
preliminarno ispitivanje i raspravu. Prelimirano ispitivanje
se sastoji, pre svega, u uzajamnom dostavljanu svih
dokumenata koji e se koristiti u postupku. Rasprava je
predviena za usmenu komunikaciju zastupnika.

STALNI ARBITRANI SUD
Sud je doneo niz pravila postupka opciona:
- Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve drave;
- Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve strane, od kojih je
jedna strana drava;
- Opciona pravila Suda o Arbitrai koja ukljuuje meunarodne organizacije i
drave;
- Opciona pravila Suda o Arbitrai izmeu meunarodnih organizacija i privatnih
lica;
- Opciona pravila Suda o mirenju;
- Opciona pravila Suda koji se odnose na postupak koji sprovode Komisije za
ispitivanje injenica;
- Opciona pravila Suda o arbitranim postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih
izvora i sredine;
- Opciona pravila Suda o mirenju u postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih
izvora i sredine;
- Vodi za prilagoavanje arbitranih pravila Suda za reavanje sproova koji
proizlaze iz multilateralnih sporazuma i ugovora zakljuenih izmeu vie
stranaka.

STALNI ARBITRANI SUD
Sud je definisao i Model klauzule za arbitrane postupke.
Oni su definisani u skladu sa napred navedenim
Opcionim pravilima postupka, odnosno, razlikuju se po
subjektima izmeu kojih se ti sporovi vode
Arbitrana pravila (Model pravila) donesenih od strane
Komisije UN za meunarodno trgovako pravo
UNCITRAL 1976. Arbitrana pravila UNCITRAL
predviaju da, ako stranke u sporu, ne bi imenovale
sastav arbitrae, odnosno, kada nema dogovora o
treem arbitru, a imenovana su dva, Generalni sekretar
Suda odredi organ imenovanja, koji e umesto stranaka,
odrediti sastav arbitrae
STALNI ARBITRANI SUD
Arbitri donose odluku primenom pravnih, na osnovu
injenica iznesenih u raspravi i to, veinom glasova. Vrlo
interesantno za Sud je to to je veliki broj odluka (preko
polovine) donesen od strane arbitara pojedinaca.
Presude su konane, jer protiv njih nije mogue uloiti
albu. Arbitrane odluke su obavezujue, ali samo za
stranke u sporu. Kad je u pitanju izvrenje odluka, opte
prihvaen princip je princip dobrovoljnog izvravanja
odluka i obaveza iz izreka odluka.
STALNI ARBITRANI SUD
Sporovi koji se sada vode pred Sudom
- Spor Eurotunel;
- Spor Vito G. Gallo protiv Kanade;
- Spor izmeu Vlade Sudana i Sudanske Narodne Slobodne Armije u
vezi razgranienja teritorije Abyei. To razgranienje je definisano
arbitranim sporazumom koji je deponovan kod Suda 11.jula;
- Spor izmeu kompanije Centerra Gold Inc. Iz Kanade i Kumtor Gold
Company iz Kirgistana, sa jedne strane i Republike Kirgistan, sa
druge strane;
-Spor izmeu kompanije TCW Group, Inc. i Dominican Energy
Holdings, sa jedne strane i Dominikanske Republike, sa druge
strane.

STALNI ARBITRANI SUD
Sud je fakultativne prirode
Sud reava i javne i privatne sporove izmeu stranaka u
sporu
Sud ima veoma mali broj stalno zaposlenih
Obzirom na duinu postojanja, pred Sud je izneseno
veoma mali broj sporova
Sud, izmeu ostalih pravila, primenjuje Arbitrana
pravila UNCITRAL
Definisanje posebnih pravila za razliite vrste postupka,
u zavisnosti koje vrste subjekata se pojavljuju, kao
stranke u sporu
POSEBNI DEO
ZAKLJUENJE MEUNARODNIH
PRIVREDNIH UGOVORA
Distancioni ugovori, adhezioni ugovori
Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od
ponuenih ugovornih elemenata
Standardni ugovori, najee, nastaju u odreenoj
oblasti poslovanja sa standardnim klauzulama
Ponuda za zakljuenje meunarodnog privrednog
ugovora predstavlja izjavu volje odreenog lica
ponudioca
Razlikuje se ponuda za zakljuenje ugovora od ponude
za pregovore
Prihvat ponude po svojoj sadrini mora da bude
saglasan ponudi
ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U
MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU
subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska
preduzea i spoljnotrgovinska drutva
predmet ovih ugovora je promet roba
interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene
zajednice
ugovori su neformalnog karaktera
pootrena dgovornost ugovornih strana u ugovorima u
meunarodnom poslovnom pravu zahteva se pojaana
panja prilikom njihovog zakljuivanja
naelo savesnosti i potenja
za sporove koji nastaju predviena je posebna nadlenost
privrednih sudova
prekomerno oteenje u ugovorima u meunarodnom
poslovnom pravu

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI
ROBE

pravni posao na osnovu kojeg se jedna strana (prodavac) obavezuje
da drugoj ugovornoj strani (kupcu) prenese pravo svojine na robi i
da tu robu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i
preuzme robu
bitni elementi ugovora o meunarodnoj prodaji robe su su roba
(stvar) i cena
ugovor ima obligacionopravno dejstvo
predmet ovog ugovora je roba
cena robe je ekvivalent vrednosti za kupljenu robu koju plaa kupac
prodavcu
ugovor je neformalan
Ako su obe strane prisutne, ugovor se smatra zakljuenim u
momentu kada obe strane postignu saglasnost o bitnim elementima
ugovora, tj. kada ponueni prihvati ponudu
UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI
ROBE
ponuda i prihvatanje ponude mogu se izvriti linim putem, putem
punomonika, telefonom, faksom
obaveze prodavca se odnose na isporuku robe, rok isporuke, mesto
isporuke i nain isporuke
obaveze kupca su da kao uvoznik, pribavi odgovarajue dozvole o
uvozu, da plati kupovnu cenu u vreme kada je to ugovorom
predvieno i na nain na koji je predvieno, kao i da primi robu koju
mu isporuuje prodavac i pri tome utvrdi da li su koliina i kvalitet
saglasni ugovoru
Kod docnje prodavca sa isporukom robe, kupac moe da zahteva
ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog kanjenja, moe odustati
od ugovora i traziti naknadu tete, moze izvriti kupovinu radi
pokria, tj. kupiti robu od treeg lica i traiti naknadu tete
UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI
ROBE
docnja prodavca sa prijemom kupovne cene nastupa kada prodavac
bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu cene. Tada je on u
poverilakoj docnji i kupac tada moe da trai naknadu tete, da
deponuje iznos kupovne cene kod suda na troak i rizik prodavca,
da obustavi plaanje ugovorne kamate
kada kupac utvrdi neispunjenje prodaveve obaveze u pogledu
koliine robe i to prodavcu stavi do znanja, dolazi do odgovornosti
prodavca zbog neurednog izvravanja obaveze isporuke robe
prodavac odgovara za sve mane na robi koje su nastale u trenutku
prelaska rizika sa prodavca na kupca, kao i nakon prelaska, ako su
posledica nekog uzroka koji je postojao pre prelaska
kupac je duan da prodavca obavesti o pravnom uznemiravanju od
strane treih lica, u suprotnom prodavac nije odgovoran za tetu od
evikcije

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI
ROBE
kada kupac ne plati cenu, tada je on u dunikoj docnji. Ako je
kupac robu primio, prodavac moe traiti samo plaanje kupovne
cene i naknadu tete zbog kanjenja, kao i plaanje zatezne
kamate. Ako kupac jo uvek nije primio robu, prodavac moe
odustati od ugovora i traziti naknadu tete, zatim moe traiti isplatu
ugovorene cene i naknadu tete, moe izvriti prodaju treem licu
radi obezbeenja i traiti od kupca koji je u docnji, razliku izmedju
ugovorene i postignute cene
docnja kupca sa prijemom robe kad bez opravdanih razloga odbije
da primi isporuenu robu ili ne preduzme potrebne radnje, kako bi
prodavcu omoguio da izvri isporuku
rizik prelazi na kupca u momentu kada on robu primi - ako zadocni
sa prijemom, rizik prelazi na kupca u momentu njegovog
zadocnjenja
UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI
ROBE
Posebni oblici ugovora o meunarodnoj prodaji robe:
- Meunarodna prodaja investicione opreme
- Fiksna prodaja
- Prodaja na kredit
- Prenumeraciona prodaja
- Prodaja po uzorku
- Prodaja na probu
- Specifikaciona prodaja
- Prodaja sa pravom ponovnog otkupa
- Ugovor o sukcesivnoj isporuci






TRANSPORTNE KLAUZULE

posebni trgovaki termini koji reguliu niz pitanja koja se odnose na
ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe
Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. , INCOTERMS
meunarodni obiaji iz oblasti trgovine
1990., 2000., 2010.
Franko fabrika (naziv mesta)
Franko prevoznik (naziv mesta)
Franko uz bok broda (naziv luke otpreme)
Franko na palubi broda (naziv luke otpreme)
Trokovi i vozarina (naziv luke odredita)
Trokovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredita)
Vozarina plaena do (naziv mesta odredita)
Vozarina i osiguranje plaeno do (naziv mesta odredita)

TRANSPORTNE KLAUZULE

Dostavljeno na granici (naziv mesta)
Dostavljeno na brodu (naziv luke odredita)
Dostavljeno na obali (naziv luke odredita)
Dostavljeno - carina nije plaena (naziv mesta odredita)
Dostavljeno - carina plaena (naziv mesta odredita)
Dostavljeno na terminalu
(naziv terminala u luci ili mestu odredita)
Dostavljeno u mestu (naziv mesta odredita)
Transportne klauzule prema Optim uzansama za
promet robom, nisu potpuno identine sa klauzulama u
Incoterms

TRANSPORTNE KLAUZULE
Obaveze prodavca prema kupcu i obaveze kupca prema prodavcu
su definisane u deset elemenata:
Opte obaveze prodavca i kupca
Dozvole, odobrenja, saglasnosti i druge formalnosti
Ugovori o prevozu i osiguranju
Isporuka i preuzimanje isporuke
Prelazak rizika sa prodavca na kupca
Raspodela trokova
Obavetenje drugoj ugovornoj strani
Dokumenti i dokaz o isporuci
Kontrola, pakovanje, obeleavanje i
Pomo drugoj ugovornoj strani.


BEKA KONVENCIJA O
MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA

donesena je 1980., a na snagu je stupila 1988.
ublaavanje tekoa koje se javljaju kad je ugovor sklopljen
izmeu prodavca i kupca stvari sa seditem u razliitim dravama i
pruanje savremenih pravila za meunarodnu prodaju; smanjenje
potrebe iznalaenja prava po kojem e se ugovor reavati;
izbegavanje primene kolizionih normi.
Beka konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe,
sklopljene izmeu strana koje imaju svoja sedita na teritorijima
razliitih drava: - kad su te drave ugovornice, ili - kad pravila
Meunarodnog privatnog prava upuuju na primenu prava jedne
drave ugovornice.
u pogledu oblika ugovora, Beka konvencija stoji na stanovitu
neformalnosti ugovor o prodaji ne mora se sklopiti niti potvrditi
pismeno, niti je podvrgnut bilo kakvim drugim zahtevima to se tie
oblika

BEKA KONVENCIJA O
MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA
Beka konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se preteni
deo obaveza strane koja isporuuje robu sastoji u obavljanju nekog
rada ili pruanja nekih usluga. Isto tako, ona se ne odnosi, osim ako
konvencijom nije izriito drugaije predvieno, na: - pravovaljanost
ugovora, to se odnosi na bilo koju od odredaba ili obiaja
navedenih u ugovoru; - dejstvo koje bi ugovor mogao imati na
svojinu prodate robe.

Beka konvencija se ne prmenjuje na odgovornost prodavca za smrt ili
telesne povrede koje bi roba uzrokovala bilo kom licu


UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

ugovor kojim se meunarodni trgovinski posrednik obavezuje da e
drugu ugovornu stranu, svog nalogodavca, komitenta, dovesti u
vezu sa nekim treim licem, po pravilu iz zemlje u kojoj nije sedite
nalogodavca, u cilju zakljuenja nekog privrednog ugovora iz oblasti
spoljnotrgovinskog prometa roba ili usluga, a nalogodavac se
obavezuje da e posredniku platiti proviziju
Vrste posredovanja
- Obavljanje u ime i za raun firme poslova koji prethode zakljuivanju
ugovora,
- Dovoenje u vezu inostrane firme sa domaom privrednom
organizacijom radi zakljuenja meunarodnog ugovora
- Poslovi koji se odnose na izvrenje ugovora

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

Meunarodnim posrednikim poslovima, po pravilu, bave
se spoljnotrgovinska posrednika preduzea i drutva,
kao i trgovinske agencije.
Ugovor je neformalan
Meunarodni posrednik je obavezan da postupa sa
panjom dobrog privrednika, zatim da vodi posredniki
dnevnik i izda posredniki list, da izda zakljunicu
Nalogodavac ima obavezu plaanja naknade (provizije)
za uinjenu uslugu, kao i naknade trokova koji su
ugovoreni.

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
(AGENTURI)

zastupnik (agent) se obavezuje, da e u ime i za raun nalogodavca
zakljuiti jedan ili vie meunarodnih privrednih ugovora, a
nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati
proviziju
Vrste zastupanja
Unutranje i meunarodno zastupanje;
Opte (generalno) i specijalno (posebno) zastupanje;
Obino i del credere meunarodno zastupanje;
Prema podruju obavljanja delatnosti: mesno (u jednom mestu);
oblasno (u jednom irem podruju); generalno (u jednoj ili vie
drava);
Prema obimu ovlaenja: posebno (odnosi se samo na odreene
pravne poslove) i opte (odnosi se na sve poslove);
Prema nainu obavljanja delatnosti stalna, putujua i kombinovana
zastupnitva
KOMISIONI POSAO U MEUNARODNOM
POSLOVANJU
ugovor kojim se komisionar obavezuje da u svoje ime, a za raun
komitenta, obavi jedan ili vie poslova, a komitent se obavezuje da
e komisionaru za to platiti odreenu naknadu proviziju
prodaja i kupovina robe, investicija, hartija od vrednosti, prevoz,
osiguranje
Vrste ugovora o komisionu
Prodajni komision, gde komisionar preuzima na sebe obavezu da
nastoji da robu komitenta proda treem licu;
Kupovni komision, gde se komisionar obavezuje da kupi odreenu robu
za raun komitenta;
Komision u meunarodnom transportu, gde se komisionar obavezuje
da, u svoje ime, a za raun komitenta zakljui ugovor o
meunarodnom prevozu robe sa vozarom;
Komision sa klauzulom star del credere, gde komisionar garantuje da
e ono ispuniti obaveze iz ugovora.


UGOVOR O MEUNARODNOM
USKLADITENJU ROBE

ugovor o trgovinskim uslugama, kojim se skladitar obavezuje da
primi i uva odreenu robu i preduzima potrebne ili ugovorene mere
radi njenog ouvanja u odreenom stanju i da je na zahtev
ostavioca ili drugog ovlaenog lica preda, a ostavilac se obavezuje
da za to plati odreenu naknadu
Vrste skladita
Javno skladite;
Carinsko skladite;
Carinsko smestite;
Konsignaciono skladite;
Specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje;
Slobodne carinske prodavnice;
Slobodne zone;
Carinske zone koje su deo carinskog podruja, gde se primenjuju
posebne mere carinskog nadzora.


MEUNARODNI UGOVOR O
OSIGURANJU

ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana (osigurava) uz
naplatu odreene cena (premije osiguranja), obavezuje da drugoj
ugovornoj strani (ugovarau) tj. odreenom licu (osiguraniku )
naknadi tetu do odreene visine koja nastane na robi ili licima
(predmetu osiguranja), a koja se dogodi usled ugovorom
predvienih uzroka
Elementi ugovora: ugovorne strane: osigurava i ugovara
osiguranja, korisnik osiguranja pojavljuje se kada je osiguranje
ugovoreno za neko tree lice, predmet osiguranja - podrazumeva
rizik koji preti nekoj imovini, osigurana suma ili suma osiguranja ,
premija osiguranja
MEUNARODNI UGOVOR O
OSIGURANJU
Vrste meunarodnog osiguranja:
meunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo: -
meunarodno osiguranje robe - kargo osiguranje robe; -
meunarodno osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje)
obuhvata osiguranje pomorskih brodova, renih brodova i drugih
objekata u meunarodnim vodama;
meunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu;
osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti:
osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava;
osiguranje lica je osiguranje ivota i od nesrenog sluaja
osiguranje od odgovornosti;
dobrovoljno i obavezno osiguranje;
obavezno osiguranje ;
dobrovoljno osiguranje.

MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGU

ugovora u kojem se jedna ugovorna strana davalac lizinga,
obavezuje da ustupi odreenu stvar na korienje i da obavi
odreene radnje. Razlikuje se od ugovora o zakupu, jer se
zakupodavac ne liava svojine na svojoj stvari, dok je kod lizinga to
esto situacija
Vrste meunarodnog lizinga:
Prema osobinama: - Meunarodni lizing potronih dobara,-
Meunarodni investicioni lizing, - Meunarodni lizing pokretnih i
nepokretnih stvari.
Prema duini trajanja ugovora: - Kratkoroni, - Dugoroni.
Shodno poloaju davaoca meunarodnog lizinga: - Lizing preko lizing
drutva, -Meunarodni koncern lizing, - Proizvoaki lizing, -
Meunarodni proizvodno finansijski lizing, - Sale-and-lease-back
lizing

UGOVORI O MEUNARODNOM
PREVOZU

ugovori koji imaju za predmet obavljanje meunarodnih
transportnih usluga, odnosno, prevoz stvari (robe) i
prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao
ugovorne strane osim poiljaoca i prevoznika pojavljuje i
primalac robe, ako je u pitanju prevoz stvari
meunarodni prevoznik vozar je lice koje obavlja
transportnu uslugu kao svoju delatnost
visina naknade za prevoz ne moe biti ugovorena u
veem iznosu od onog iznosa koji je odreen tarifom

UGOVOR O MEUNARODNOM
PREVOZU ROBE U POMORSKOJ
PLOVIDBI
Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi
podrazumeva takav ugovor, gde se jedna ugovorna
strana - brodar, obavezuje da e izvrsiti prevoz robe
pomorskim putem sa mesta ukrcaja do mesta iskrcaja, a
krcatelj sa obavezuje da e za to platiti odreenu
naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2 oblika pomorske
plovidbe:
slobodna plovidba - to su brodovi koji nemaju vozni red ve
idu od luke do luke u potrazi za teretom;
linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju
luke veeg opsega i koje imaju razvijenu industriju, tako
da u takvim lukama imaju obezbeen teret za ukrcavanje
Pomorski agent pomae brodaru u pronalaenju tereta

UGOVOR O MEUNARODNOM
PREVOZU ROBE U POMORSKOJ
PLOVIDBI
Vrste ugovora su:
ugovor o meunarodnom plovidbenom poslu - gde se brodar obavezuje
da za naruioca obavi uslugu transporta;
ugovor o meunarodnom arteru - gde se brodar obavezuje o prevozu
robe i to celim brodom, jednim delim broda ili odreenim brodskim
prostorom, a naruilac se obavezuje da za to plati zakupninu za
brod

Kod brodskog ugovora javljaju se odreeni podoblici: ugovor o najmu
broda u celosti, o zakupu broda bez posade i opreme, vremenski
arter, podarter, brodarski ugovor na putovanje

Bitni elementi ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet
ugovora i vozarina
UGOVOR O MEUNARODNOM
KOMBINOVANOM PREVOZU ROBE
posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze
odreenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje
dva prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornou, a naruilac
se obavezuje da za to plati odreenu prevozninu
Postoji vie oblika odgovornosti organizatora meunarodnog
kombinovanog prevoza i to:
- jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza
odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti;
- mreasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara
po propisima prevozioca na ijem je delu puta teta nastala;
- meovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve
odgovornosti, prema kojem, ako bi se moglo ustanoviti na kom delu
puta je nastala teta, primenjivao bi se sistem mreaste
odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo uiniti, primenjivao bi se
sistem jedinstvene odgovornosti.

UGOVOR O MEUNARODNOM
TRANSPORTU ROBE UNUTRANJIM
PLOVNIM PUTEVIMA
Plovidba Dunavom je ureena Bratislavskim sporazumima.
Sporazumi se sastoje iz sporazuma o optim uslovima prevoza,
sporazuma o jedinstvenim tarifama i sporazuma o remorkiranju,
pomoi u sluaju havarija i agencijskim poslovima
Konvencija o ugovoru o prevozu robe u unutranjoj plovidbi
Budimpeta 2000.
Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi
Tovarni list izdaje brodar koji preuzima obavezu prevoza, a
potpisuje ga i krcatelj, nema svojstvo vrednosnog papira
Ukoliko se prevoze vee koliine robe, izdaje se teretnica
brodar ne odgovara za oteenje, manjak, gubitak robe ili docnju u
predaji tereta, ako dokae da su ti dogaaji nastali iz razloga koji
nisu mogli da se otklone


MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM
Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom (COTIF) 1980.:
Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom eleznikom
prevozu putnika i prtljaga i Jednoobrazna pravila o ugovoru o
meunarodnom prevozu robe eleznicama.
Prevoz zeleznicom se moe klasifikovati prema vie kriterijuma:
Kolski prevoz podrazumeva da se roba prevozi po jednom tovarnom
listu u koliinama koje su iznad 5.000 kg;
Denane (komadne) poiljke su one koje su lake od 5.000 kg;
Sporovozna poiljka je uobiajen nain prevoza robe eleznicom, bez
obzira da li se odnosi na kolske ili denane poiljke;
Brzovozna poiljka se predaje na eleznicu po tovarnom listu za
brzovoz i podrazumeva krae vreme trajanja prevoza. Tarifa je vea
50% od sporovozne;
Ubrzana brzovozna poiljka podrazumeva maksimalno moguu brzinu
prevoza.

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM
Osnovna obaveza poiljaoca je da robu preda na prevoz u urednom
pakovanju i da plati cenu prevoza
Poiljalac ima pravo da izmeni ugovor o prevozu, na nekoliko
naina:
moe da zahteva da se roba zaustavi na prevoznom putu, u nekoj od
stanica;
moe zahtevati odlaganje isporuke robe;
moe da naloi da se roba izda drugom primaocu, razliitom od onog
oznaenog u tovarnom listu;
moe izdati nalog da se roba izda u nekoj od usputnih stanica umesto u
onoj koja je oznaena u tovarnom listu;
moe da zahteva da se roba vrati u otpravnu stanicu.
MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM
Tovarni list je dokument sa precizno uvtrenom sadrinom
U tovarnom listu moraju da se navedu i podaci o nainu plaanja,
odnosno pouzea i svi avansi koji su dati za prevoz, kao i ko plaa
vozarinu
Solidarno su odgovorne sve eleznice na prevoznom putu
eleznica ne odgovara za tetu ako je do nje dolo usled krivice
poiljaoca ili treih lica
eleznica je duna da robu koju primi na prevoz preveze u
predvienim rokovima i snosi odgovornost ako te rokove prekorai
Oteenje robe u prevozu postoji kad se smanji kvalitet robe koji
utie na smanjenje njene vrednosti
Ako se radi o naknadi zbog prekoraenja roka isporuke, naknada
tete se utvruje u procentu od iznosa vozarine za konkretni prevoz

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM
Tuba za naknadu tete se moe podneti bilo protiv
otpravne bilo protiv uputne stanice; izbor tuenog je na
strani poiljaoca
eleznica se oslobaa od odgovornosti za tetu koja je
nastala zbog osobina robe same, odnosno, zbog njenog
unutranjeg kvarenja, kaliranja
eleznica se oslobaa od odgovornosti usled okolnosti ili
dogaaja na koje nije mogla da utie


MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ
Ugovorom o meunarodnom prevozu robe u drumskom
saobraaju prevoznik se obavezuje da odreenu robu
preveze od jednog do drugog mesta u drugoj dravi, koja
nije drava ukrcaja i da je preda ovlaenom primaocu u
stanju u kakvom je robu primio na prevoz, a naruilac
prevoza se obavezuje da plati ugovorenu cenu prevoza
Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom
prevozu robe od 1956. Protokol 1978. i Konvencija o
meunarodnom prevozu robe pod pokriem karneta TIR
1959. (efikasnije sprovoenje carinske kontrole i
ubrzavanje obavljanja carinskih formalnosti u drumskom
prevozu robe - karnet TIR)
MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ
Karnet TIR se izdaje u onoliko primeraka koliko granica prelazi
vozilo
U karnetu se navode sledei podaci:
1) ime izdavaa karneta;
2) ime prevoznika i njegovo sedite;
3) polazna carinarnica i carinski dokument o vozilu;
4) odobrenje za vozilo;
5) vrednost robe koja je sadrana u popisu koji se prilae uz karnet.

Tovarni list slui kao potvrda da je prevozilac robu predao na prevoz i
sadri uslove pod kojima se prevoz vri, slui i kao potvrda o
zakljuenju ugovora, izdaje se u tri primerka: prvi primerak se predaje
poiljaocu, drugi prati robu u prevozu, a trei zadrava prevozilac.


MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ
Prevoznik je obavezan da poiljaocu stavi na raspolaganje vozilo
koje moe da izvri prevoz i odgovara za izvrenje prevoza
Obaveza utovara robe je obaveza poiljaoca, ali pod nadzorom
prevoznika
Prevoznik moe da se oslobodi odgovornosti, ako je do tete dolo
iz razloga predvienih Konvencijom:
1) ako je sporazumom ugovornih strana predvieno otvoreno umesto
zatvorenog ili specijalnog vozila, pa je teta nastala zbog toga;
2) ako pakovanje robe za prevoz ne odgovara za takvu vrstu robe;
3) ako je do nastanka tete dolo pri utovaru, slaganju ili istovaranju
robe i to krivicom poiljaoca, primaoca ili njihovih radnika;
4) ako je teta nastala zbog prirodnih mana robe;
5) ako su oznake na robi neispravne ili nisu potpune, pa ne upuuju na
vrstu i prirodu robe;

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ
6) kod prevoza ivotinja, ako se gubitak ili teta nije mogao izbei i
pored toga to je prevoznik preduzeo sve mere i pridravao se svih
dobijenih uputstava i preduzimao sve neophodne mere.
Smatra se da je roba izgubljena, ako se ne isporui u roku od 30 dana
po isteku ugovorenog roka. Visina naknade tete se utvruje prema
vrednosti robe i to prema cenama u mestu preuzimanja.

U opte osnove za oslobaanje od odgovornosti spadaju postupci
korisnika prevoza, svojstva stvari koje se prevoze i via sila.
Posebni razlozi za oslobaanje prevoznika od odgovornosti za tetu su
upotreba otvorenih vozila za prevoz, nedostaci ambalae za robu koja
moe biti oteena, nedostatka pakovanja, posledice manipulacije
robom

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ
Vazduhoplovno preduzee se obavezuje da vazdunim putem
preveze robu ili putnike, uz naknadu, od jednog mesta (aerodroma)
u drugo mesto (aerodrom), na teritoriji neke druge drave, koja nije
drava ukrcavanja, a naruilac posla se obavezuje da za to plati
naknadu
Varavska konvencija 1929.
Vazduhoplovni tovarni list
Carinska dokumenta
Avionski manifest
Vazduhoplovni prevoznik odgovara za gubitak robe i za tetu na
robi, nastale u toku prevoza i za zakanjenje u prevozu robe
Zahtev za naknadu tete se moe podneti na teritoriji ugovorne
strane Varavske konvencije, i to prema domicilu prevoznika, tj.
njegovog sedita, odnosno, sedita predstavnika preko koga je
zakljuen ugovor ili pred sudom odredita navedenog u ugovoru
MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ
Vazduni prevoznik se moe osloboditi od odgovornosti
za tetu ako dokae da ona nije nastala njegovom
krivicom, odnosno, ako dokae da je preuzeo sve mere
Montrealski protokol broj 4 predvia objektivnu
odgovornost vazdunog prevoznika
Prevoznik je duan da nadoknadi stvarni iznos
pretrpljene tete ako je ta vrednost deklarisana od
poiljaoca i ako je prema njoj naplaena vea vozarina,
ako je tetu izazvao prevoznik, namerno ili grubom
nepanjom i u sluaju da nije idat tovarni list uz pristanak
prevoznika odnosno ako u tovarnom listu nisu navedene
klauzule o ogranienoj odgovornosti predviene u
Varavskoj konvenciji

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU
(MEUNARODNA PEDICIJA)

Meunarodni pediter se obavezuje da radi otpreme, dopremi
odreenu robu i iz inostranstva, zakljui u svoje ime i za raun
nalogodavca (komitenta) meunarodni ugovor o prevozu i druge
ugovore koji su neophodni za izvrenje prevoza robe i da obavi
ostale uobiajene poslove
Unutranja i meunarodna pedicija
Nepotpuna meunarodna pedicija i potpuna meunarodna
pedicija
Fiksna meunarodna pedicija
Zbirna meunarodna pedicija
Obaveze meunarodnog peditera su da primi robu, ako prima robu
treeg lica, duan je da zatiti interese svog nalogodavca posebno
ako je roba oteena

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU
(MEUNARODNA PEDICIJA)

pediterske potvrde
FCR pediterska potvrda predstavlja potvrdu peditera
da je robu primio na otpremu do odreenog mesta.
FCT pediterska transportna potrvda, potvruje da je
pediter robu primio i da e isporuiti u mestu
opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema
robe uz utvrivanje prevoznog puta i prevoznog
sredstva.
FBL pediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i
postojanju odgovornosti za meunarodnog prevozioca i
robu

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I
UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU

Ugovor o meunarodnom kreditu je bankarski posao kod
kojeg se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na
raspolaganje odreen iznos novanih sredstava na
odreeno ili neodreeno vreme za neku namenu ili bez
utvrene namene, a korisnik kredita se obavezuje da
banci plaa odreenu kamatu i dobijeni iznos vrati na
vreme i nain kako je utvreno u ugovoru
Predmet ugovora je odreena suma novca. Ovaj ugovor
predstavlja adhezioni, pismeni i formularni ugovor
U sluaju da je kredit korien suprotno njegovoj
nameni, ako je korisnik insolventan ili ne plaa rate pri
otplati kredita, meunarodni ugovor o kreditu banka
moe da otkae i pre isteka ugovorenog roka
MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I
UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU
Vrste ugovora o meunarodnom kreditu:
1.Meunarodni investicioni kredit - najee se odobravaju privrednim
subjektima, preduzeima, drutvima u privredi, ali se mogu
odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi;
2. Kratkoroni meunarodni krediti - kredit koji banka daje na osnovu
depozita po vienju ili na drugi nain, a kojim se utie na koliinu
novca u opticaju;
3. Potroaki krediti - krediti koje banke odobravaju graanjima po
posebnim propisima i slue za linu potronju graana i to u okviru
jedne zemlje;
4. Ratni krediti - odobravaju ih privredna preduzea, drutva i druge
organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje odreenih
usluga. Davalac kredita moe dobiti od banke i finansijski kredit da
bi mogao finansirati proizvodnju roba;

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I
UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU
5. Meunarodni hipotekarni krediti - posebna vrsta investicionih kredita,
a u korist davaoca kredita se konstituie odreena hipoteka na
nepokretnoj imovini dunika;
6. Akceptni meunarodni krediti - posebna vrsta bankarskih
kratkoronih kredita kojim meunarodne banke akceptiraju menicu
komitentu, koju je on izdao, a u cilju da se povea bonitet i kvalitet
komitentove menice;
7. Raznovrsni krediti kratkoroni bankarski krediti, koji se javljaju u
spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su posebna vrsta akceptnog kredita,
kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokrie robnih dokumenata.

MEUNARODNI AKREDITIV

Pod akreditivom se podrazumeva odreeni instrument plaanja
kojim se banka izdavalac akreditivna banka, domaa ili strana,
obavezuje da po nalogu nalogodavca, klijenta (domaeg ili stranog)
na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaanje ili ovlasti drugu
banku korespondentnu banku, da izvri plaanje treem licu
korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca
Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica, a nekada i etiri:
klijent, nalogodavac, banka i korisnik akreditiva
Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime, a za raun
komitenta, kao komisionar
Postoje dve osnovne vrste meunarodnih akreditiva: obini
(neuslovljeni) i robni,dokumentarni (uslovljeni).
MEUNARODNI AKREDITIV
Obini meunarodni akreditiv: lini akreditiv, kreditno pismo,
permanentni akreditiv
Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:
Opozivi i neopozivi meunarodni dokumentarni, robni akreditivi
Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi
Prenosivi i neprenosivi akreditivi
Jednokratni i revolving (rotativni) akreditivi
Akreditivi po vienju i terminski akreditivi
Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu
Akceptni dokumentarni akreditivi
Negocijabilni akreditivi
Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom
MEUNARODNI AKREDITIV
Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:
Reeksportni akreditivi
Podakreditiv
Glavni akreditiv

KLIRING

Kliring predstavlja posebnu vrstu meunarodnog kompenzacionog
posla, kod koga se uzajamna potraivanja i dugovanja privrednih
subjekata sa teritorija razliitih drava uzajamno prebijaju uz uee
dravnih organa drava iju nacionalnu pripadnost poseduju
poslovni partneri
Klirinki nain plaanja najee se vri na osnovu meudravnog
sporazuma
Po svom obimu kliring moe biti: - pun, i delimian
Prema kriterijumu predmeta plaanja, kliring moe biti robni i
meoviti
Realizacija bezgotovinskog meudravnog plaanja po osnovu
prebijanja uzajamnih potraivanja ostvaruje se ustanovljenjem
klirinkih rauna. Preko tih rauna se vre uplate dugovanih suma,
odnosno, isplate iznosa koji se potrauje. Njih otvaraju i vode
centralna obraunska mesta, najee emisione klirinke banke
KLIRING
Klirinki rauni mogu biti: - zbirni i posebni
Klirinka valuta se odreuje saglasnou strana ugovornica. Praksa
poznaje tri modaliteta, tako da se rauni mogu voditi: - u valuti jedne
zemlje; - u valutama obe strane ugovornice; i u stabilnoj
konvertabilnoj valuti neke tree zemlje
Manipulativni kredit predstavlja dozvoljeni iznos obraunate
vrednosti za odreeni vremenski period. On se odobrava klirinkim
sporazumom kao prekoraenje dugovanja jedne strane ugovornice
u odnosu na njena potraivanja prema saugovarau
Prema broju subjekata (drava uesnika) postoje: - jednostrani
kliring; - dvostrani (bilateralni) kliring; i viestrani (multilateralni)
kliring

MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU

Sutina faktoring posla bi se mogla razumeti kao kupovanje
potraivanja od klijenata. Kad jednom ustupi svoje potraivanje
banci, pod uslovom da garantuje za njegovu istinost, klijent gubi bilo
kakvu vezu sa svojim dunikom. Sva njegova prava iz biveg
odnosa sa dunikom preuzima faktor (banka)
Poslovanjem na osnovu ugovora o faktoringu, faktor ima i bolji uvid
u mogunosti plasmana roba na odreenim tritima, pa je to
njegova bitna prednost nad izvoznikom
Ugovorom o faktoringu se banka obavezuje da preuzme
nenaplaena potraivanja klijenta i da ih realizuje uz nagradu, koja
se ugovara i ija visina zavisi od prirode i vrste potraivanja
Ugovor o faktoringu se najee zakljuuje na neodreeno vreme ili
na due periode vremena, od pet do deset godina

MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU

Najea podela je na otvoreni faktoring i skriveni (neotvoreni)
faktoring).
Otvoreni faktoring je, u sutini, pravi faktoring koji se sastoji u
ustupanju potraivanja izvoznika faktoru, odnosno, faktor kupuje
njegovo potraivanje prema kupcima
Skriveni (neotvoreni) faktoring postoji onda kad izvoznik prodaje
svoju robu namenjenu izvozu za gotov novac
Prema vrsti usluga koje faktor vri, faktoring moe da bude faktoring
sa uslugama ili faktoring sa uslugama i kreditiranjem
Faktoring sa uslugama je onaj kod koga faktor vri samo uslugu
naplate ugovorene cene izmeu izvoznika i kupca
Faktoring sa uslugama i kreditiranjem podrazumeva da faktor
preuzima sve finansijske poslove koji prate naplatu izvezene robe,
koja se ne plaa odmah, pa izvoznik nije u stanju da eka na
naplatu dui rok
MEUNARODNI UGOVOR O
FAKTORINGU
Faktor ima sledee obaveze:
- da preda naplaeni iznos cene klijentu, posle odbijanja svoje nagrade;
- da kreditira izvoznika, ako je to ugovorom predvieno;
- da izvri sve usluge predviene ugovorom;
- da vodi knjige radi obrauna potraivanja i dugovanja; i
- da prua strunu pomo izvozniku, u skladu sa ugovorom ili ako je
deo prirode posla:
Faktor ima sledea prava:
- da proda robu u svoje ime;
- da izda garant, da zaloi robu ako je uobiajeno u tom poslu;
- da primi plaanje i da izvri naplatu, odnosno da proda robu na kredit;
- da osigura robu od rizika koji su u tom poslu uobiajeni; i
- da zadri robu izvoznika koju je dobio na osnovu faktoringa.


MEUNARODNI UGOVOR O
FRANIZINGU

Davalac franizinga se obavezuje da e obavljati
sukcesivno isporuku roba i pruati odreene usluge,
prenosei svoja znanja i iskustva (know-how) u poslovanju
na primaoca franizinga, koji se obavezuje da za to plati
odreenu naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve
razliite zemlje
Postoje dve vrste franizinga:
1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda
krajnjem korisniku, gde se zakljuuju dva ugovora);
2. proizvodni (davalac franizinga ustupa primaocu ne
samo pravo plasmana robe ve i pravo delimine
proizvodnje.


MEUNARODNI UGOVOR O
FORFETINGU
Banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog klijenta,
komitenta iz druge zemlje, potraivanja koje on ima prema treem
licu i istovremeno se odrie prava da postavlja regresivni zahtev u
sluaju da isto potraivanje ostane neplaeno, a komitent-klijent je
obavezan da banci preda odgovarajue isprave o dugu, da joj isplati
eskontnu kamatu, trokove i proviziju.
Meunarodni ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz
razloga to banka kod preuzimanja potraivanja ulazi u rizik da li e
isto potraivanje moi da realizuje od treeg lica
Postoje vie oblika prenosa potraivanja: a) prenos potraivanja
cesijom; b) forfetiranje po osnovu otkupa menice; c) prenos
komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva

MEUNARODNI UGOVOR O
INENJERINGU
Konsalting inenjering
Inenjerska organizacija se obavezuje da izradi ivensticioni program
i svu potrebnu tehniku dokumentaciju, prenese pravo na korienje
znanja i iskustva, organizuje poslove i rukovodi njima, pusti u probni
rad i pogon investicioni objekat, za odreenu naknadu koju plaa
investitor
Ugovor o inenjeringu moe da bude ist inenjering ili inenjering
klju u ruke
Inenjerska organizacija odgovara za sve nedostatke u projektu koje
je izradila. Ako je izvodila i pripremne radove, inenjerska
organizacija odgovora i za sve nedostatke ili pogrene procene
zemljita. Inenjerska organizacija odgovara i za izbor graditelja
investicionog objekta, ako joj je taj izbor bio poveren, kao i za
nedostatke u postupku nadzora.
MEUNARODNI UGOVOR O
INENJERINGU
Ako je inenjerska organizacija ugovorila posao po sistemu klju u
ruke, onda ona odgovara i za propuste u graenju, koji su rezultat ili
neodgovarajueg materijala ili neodgovarajue izvedenih
graevinskih radova
Tokom izgradnje objekta po ugovoru o inenjeringu, inenjering
organizacija ima sve obaveze izvoaa graevinskih radova: da
obezbedi gradilita i primenjuje mere sigurnosti na radu; da nabavlja
opremu i instalacije neophodne za izgradnju; da uredno vodi knjige
koje ukazuju na nain graenja
Po zavretku graenja, inenjerska organizacija je u obavezi da
obezbedi tehniki pregled, kao i kod ugovora o graenju

MEUNARODNI UGOVOR O
TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno
iskoriavanje prava intelektualne svojine, kao i nezatienih prava,
zajedno sa opremom i tehnolokim postupcima, koji su povezani sa
datim znanjem i uz potrebnu tehniku pomo i to korisniku
tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu
Patent, model, uzorak, ig, znanje, iskustvo, kao i nezatieno pravo
industrijske svojine i razne kombinacije zatienih i nezatienih
prava
Meunarodni ugovori o transferu tehnologije se, prema vremenu,
dele se na vremenski ograniene i neograniene ugovore o
transferu tehnologije
Ugovor o transferu tehnologije moze biti ogranien na prostor -
teritoriju ili takvo ogranienje ne postoji.
Prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljuivi i neiskljuivi ugovori
MEUNARODNI UGOVOR O
TRANSFERU TEHNOLOGIJE
Obaveze davaoca tehnologije: predaja predmeta
ugovora, predaja dokumentacije, ugovorene opreme i
alata sa uputstvima za korienje. Garancija za tehniku
izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta ugovora.
Obaveza korisnika tehnologije: iskoriavanje predmeta
ugovora na ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u
ugovorenim granicama, plaanje naknade za ustupljenu
tehnologiju