S P E C I J A L N I D O D A T A K

#128
decembar 2006

Ubun­tu Li­nux
instalacija, korišćenje, primena

Ivan Je­lić
PC SPECIJALNI DODATAK

I ako je već du­go pri­su­tan na IT sce­ni, stve­nim pro­jek­ti­ma. Za­je­dni­ca se us­ko­ro na­šla
GNU/Linux ope­ra­tiv­ni sis­tem (za­što je pred ras­pa­dom dok je Stallman od­bio da ra­di
ovo pra­vi­lan na­ziv pročitaj­te u na­re­dnom po­ na so­ftve­ru ko­ji bi bio nečije vla­sni­štvo i ko­ji ko­
glav­lju) u po­sle­dnjih ne­ko­li­ko go­di­na počinje ri­sni­ci­ma ne bi pru­žao pra­vo na de­lje­nje i pri­la­
da se pro­bi­ja i na trži­štu ra­dnih sta­ni­ca i desktop gođava­nje. Kra­jem 1983. je na­ja­vio po­kre­ta­nje
računa­ra. Kva­li­tet pro­ve­ren to­kom go­di­na obi­ sop­stve­nog pro­jek­ta, a počet­kom sle­deće go­di­
ta­va­nja na ser­ver­skom trži­štu u ne je na­pus­tio MIT i pot­
kom­bi­na­ci­ji sa mo­gućnos­ti­ma ko­ pu­no se po­sve­tio stva­ra­nju
je pru­ža ko­ri­sni­ci­ma, a ko­je pro­ slo­bo­dnog ope­ra­tiv­nog sis­
is­tiču iz nje­go­ve o­tvo­re­ne i slo­ te­ma pod na­zi­vom GNU.
bo­dne pri­ro­de, omo­gućio je da Su­štin­ski prin­ci­pi na
ovaj ope­ra­tiv­ni sis­tem za­je­dno sa ko­ji­ma je RMS in­sis­ti­rao
ma­som a­pli­ka­ci­ja ra­znih na­me­ ti­ca­li su se ono­ga što da­
na pos­ta­ne op­ci­ja vre­dna ra­zma­ nas na­zi­va­mo so­ftver­skim
tra­nja. Po­red to­ga što su GNU/ slo­bo­da­ma. So­ftver bi tre­
Linux i sce­na slo­bo­dnog so­ftve­ ba­lo da bu­de slo­bo­dan za
ra ge­ne­ral­no vrlo di­na­mični, pre upo­tre­bu, pri­la­gođava­nje,
ne­što vi­še od dve go­di­ne se po­ja­ Ri­char­d Stal­lman mo­di­fi­ka­ci­ju i re­dis­tri­bu­ci­
vi­la dis­tri­bu­ci­ja ko­ja je na­pra­vi­ ju, jer je Stallman sma­trao
la pra­vu po­me­tnju među pre­ten­den­ti­ma za sta­ da je us­kraćiva­nje po­me­nu­tih slo­bo­da ne­etičko
tus naj­po­pu­lar­ni­je. Ba­zi­ran na Debian dis­tri­bu­ i šte­tno po ra­zvoj za­je­dni­ce. U skla­du sa ovim
ci­ji, Ubuntu je na­sle­dio sve nje­go­ve kva­li­te­te i prin­ci­pi­ma, ope­ra­tiv­ni sis­tem GNU (re­kur­ziv­ni
vrlo brzo dos­peo na tron ka­da je po­pu­lar­nost a­kro­nim za GNU’s Not Unix) je tre­ba­lo ra­zvi­ti
u pi­ta­nju. Ta­kav trend je nas­tav­ljen i do da­nas, ta­ko da bu­de kom­pa­ti­bi­lan sa Unix‑om. Sa tim
a no­va ver­zi­ja sa o­zna­kom 6.10 i ko­dnim ime­ ci­ljem je go­di­nu ka­sni­je o­sno­va­na i Fon­da­ci­ja
nom Edgy Eft pred­stav­lja nas­ta­vak pu­ta ko­jim za slo­bo­dni so­ftver (Free Software Foundation)
je Ubuntu kre­nuo još od prvog i­zda­nja. ko­ja je obe­zbeđiva­la for­mal­no‑prav­ni o­kvir za
fun­kci­oni­sa­nje GNU pro­jek­ta. Kra­jem osam­de­
Od ide­je do cilja se­tih je o­bjav­lje­na i prva ver­zi­ja GNU GPL li­cen­
Ono što većina ko­ri­sni­ka računa­ra da­nas ce (GNU General Public Licence), ko­ja je pru­ža­
na­zi­va Linux‑om u stva­ri pred­stav­lja kom­plek­ la prav­nu za­šti­tu pro­jek­ti­ma slo­bo­dnog so­ftve­
snu ce­li­nu sas­tav­lje­nu iz mno­štva de­lo­va ko­ji ra. GNU GPL, kao i li­cen­ce ko­je su mu pret­ho­
fun­kci­oni­šu za­je­dno. Ce­la ide­ja, za­hva­lju­jući ko­ di­le, po­se­du­je prav­ni me­ha­ni­zam za za­šti­tu pra­
joj su se Linux kao ker­nel ali i kom­ple­tan GNU/ va na re­dis­tri­bu­ci­ju i mo­di­fi­ka­ci­ju so­ftve­ra na­
Linux ope­ra­tiv­ni sis­tem ra­zvi­li u ono što da­nas zvan Copyleft. Dru­gim rečima, ra­di se o pra­vi­
pred­stav­lja­ju, rođena je pre ne­što vi­še od dva­ lu ko­je po­dra­zu­me­va da mo­di­fi­ko­va­ne ver­zi­je
de­set go­di­na. Richard Stallman, ali­as RMS, je so­ftve­ra mo­ra­ju bi­ti re­dis­tri­bu­ira­ne pod is­tim
to­kom se­dam­de­se­tih i počet­kom osam­de­se­tih u­slo­vi­ma kao i ver­zi­ja nad ko­jom je vrše­na mo­
go­di­na pro­šlog ve­ka ra­dio u MIT‑ovoj la­bo­ra­ di­fi­ka­ci­ja. Na taj način je osi­gu­ra­no da so­ftver
to­ri­ji za ve­štačku in­te­li­gen­ci­ju kao član ha­ker­ os­ta­ne slo­bo­dan.
ske za­je­dni­ce ko­ja je ta­da ta­mo pos­to­ja­la i ra­di­ Po­što je GNU za­mi­šljen po u­gle­du na
la na ra­znim pro­jek­ti­ma. No, počet­kom osam­ Unix, ko­ji je pak vla­snički so­ftver, ni­je bi­lo mo­
de­se­tih su čla­no­vi ti­ma u ko­jem je RMS ra­dio guće ko­ris­ti­ti nje­go­ve de­lo­ve, već su oni mo­ra­li
počeli da se suočava­ju sa o­gra­ničenji­ma ko­ja su bi­ti na­pi­sa­ni od nu­le (kom­paj­ler, debugger, bi­bli­
im one­mo­gućava­la pri­la­gođava­nje so­ftve­ra sop­ ote­ke...). Do kra­ja osam­de­se­tih zav­rše­ni su prak­

 PC decembar 2006

tično svi de­lo­vi ope­ra­tiv­nog sis­te­ma izu­zev ker­
ne­la. Pro­gra­me­ri ko­ji su ra­di­li na pro­jek­tu su se
o­dlučili za na­pre­dan di­zajn ker­ne­la (mi­kro­ker­
nel), što se po­ka­za­lo kao loš po­tez po­što nje­gov
ra­zvoj ni­je te­kao do­volj­no brzo. Na sreću, 1991.
go­di­ne je fin­ski stu­dent Linus Torvalds za­počeo
rad na ker­ne­lu Linux, in­spi­ri­san Minix‑om, de­
lom nje­go­vog pro­fe­so­ra. Tor‑
valds se, u­prkos ve­li­kim pro­tiv­lje­
nji­ma, o­dlučio za je­dnos­tav­ni­ji
di­zajn (mo­no­li­tički ker­nel) pa se
Linux vrlo brzo ra­zvi­jao. Ti­me je
omo­gućeno da se ker­nel u GNU
sis­te­mu do­pu­ni Linux‑om ka­ko
bi slo­bo­dni Unix‑oli­ki ope­ra­tiv­ni
sis­tem pos­tao fun­kci­ona­lan.
Iako mo­že zvučati je­dnos­tav­no, po­ve­zi­
va­nje po­mi­nja­nih kom­po­ne­na­ta u ce­li­nu ni­je
lak po­sao. Po­je­din­ci, gru­pe ili kom­pa­ni­je su za­
počinja­li pro­jek­te ko­ji su za cilj ima­li is­po­ručiva­
nje fun­kci­onal­nog sis­te­ma za­sno­va­nog na Linux
ker­ne­lu i GNU so­ftve­ru (otu­da i GNU/Linux na­
ziv) pa su vrlo brzo na­kon o­bjav­lji­va­nja Linux‑a
počele da se po­jav­lju­ju prve dis­tri­bu­ci­je. Smi­
sao dis­tri­bu­ci­ja se do da­nas ni­je pro­me­nio i one
pred­stav­lja­ju slo­bo­dni so­ftver o­bje­di­njen u fun­
kci­onal­nu ce­li­nu pod o­dređenim ime­nom. Naj­
sta­ri­je da­nas ak­tiv­ne dis­tri­bu­ci­je su Slackware i
Debian. U prvoj po­lo­vi­ni de­ve­de­se­tih su o­sno­
va­ne i prve kom­pa­ni­je ko­je su os­tva­ri­va­le pro­fit
na slo­bo­dnom so­ftve­ru, kao što su Cygnus, VA
Systems i Red Hat. Po­jam free software se u en­
gles­kom je­zi­ku mo­že pro­tu­mačiti u kon­tek­stu
ce­ne, što ipak ni­je tačno. Srpski je­zik, na sreću,
ne­ma tih pro­ble­ma, ma­da srećemo i­zje­dnačava­
nje slo­bo­dnog so­ftve­ra sa bes­pla­tnim iako slo­
bo­dni so­ftver mo­že ima­ti ce­nu! Čak i Stallman
u GNU ma­ni­fes­tu po­mi­nje načine za za­rađiva­
nje nov­ca na slo­bo­dnom so­ftve­ru. Ter­min slo­
bo­dni so­ftver (free software) se čes­to po­gre­šno
po­is­to­većuje i sa ter­mi­nom open source ko­ji je
u upo­tre­bu uve­la Open Source ini­ci­ja­ti­va (OSI).
OSI na­ža­lost čes­to za­ne­ma­ru­je slo­bo­du za­rad
te­hničke su­pe­ri­or­nos­ti, u­sled čega do­la­zi do po­
gre­šnog po­is­to­većiva­nja ter­mi­na.
Ubuntu Linux
Ka­ko je po­pu­lar­nost GNU/Linux‑a ra­sla,
sve vi­še na­men­skih a­pli­ka­ci­ja je pos­ta­ja­lo fun­
kci­onal­no, i ne­ke kom­pa­ni­je su uvi­de­le da je
o­tvo­re­ni mo­del ra­zvo­ja da­le­ko bo­lja va­ri­jan­ta
za njih, pa je Netscape o­tvo­rio svoj so­ftver­ski pa­
ket iz kog je nas­tao pro­je­kat Mozilla, dok je naj­
moćni­ji FLOSS (skraćeni­ca za Free/Liber/Open‑
source so­ftver) kan­ce­la­rij­ski pa­ket
OpenOffice.org nas­tao na te­me­lji­
ma SUN‑ovog StarOffice‑a.
Ubun­tu!
Uko­li­ko bi­smo ana­li­tički po­
sma­tra­li no­vi­ju GNU/Linux is­to­ri­
ju, uočili bi­smo dva fe­no­me­na ko­
ja će u ve­li­koj me­ri u­sme­ri­ti nje­
gov da­lji ra­zvoj. Je­dan je sva­ka­ko ve­li­ki u­pliv IT
gi­ga­na­ta u FLOSS vo­de, u čemu pre­dnjače No‑
vell, ko­ji je ku­pio ne­mački SuSE Linux, i IBM ko­
ji na sva vra­ta im­ple­men­ti­ra i pro­mo­vi­še GNU/
Linux (ne­ka­da su kru­ži­le i gla­si­ne o po­kre­ta­nju
IBM‑ove dis­tri­bu­ci­je). Google je ta­kođe vrlo ak­
ti­van ka­da je po­drška za Linux u pi­ta­nju, a u jav­
nost je pro­cu­re­la in­for­ma­ci­ja da se u nje­go­vim
kan­ce­la­ri­ja­ma ko­ris­ti u­pra­vo ovaj OS, što go­vo­
ri o sme­ru u ko­jem se Google kreće. Ka­ko se na
Mre­ži mo­že sa­zna­ti, dis­tri­bu­ci­ja ko­ju Google in­
ter­no ko­ris­ti se zo­ve Goobuntu, a to nas do­vo­di
do dru­gog fe­no­me­na ko­ji je u­zbur­kao glo­bal­ne
IT to­ko­ve – Ubuntu dis­tri­bu­ci­je.
Ubuntu je GNU/Linux dis­tri­bu­ci­ja za­sno­va­
na na Debian‑u, ko­ji je odu­vek va­žio za si­no­nim
sta­bil­nos­ti i brzi­ne. Pro­blem je što Debian in­sis­
ti­ra na vrlo vi­so­kom kri­te­ri­ju­mu sta­bil­nos­ti ko­ji
so­ftver mo­ra is­pu­ni­ti da bi pos­tao deo sta­bil­ne
ver­zi­je dis­tri­bu­ci­je. Ta­kav prin­cip je u­slov­lja­vao
u­ključiva­nje zas­ta­re­lih ver­zi­ja pro­gra­ma u dis­tri­
bu­ci­ju, što za većinu ko­ri­sni­ka ni­je pri­hva­tlji­vo
re­še­nje. Debian se, po­red sta­bil­ne, ra­zvi­ja u još
dve gra­ne. Je­dna je testing, iz ko­je so­ftver pos­ta­
je deo sta­bil­nog i­zda­nja na­kon što dos­ti­gne op­ti­
ma­lan ni­vo sta­bil­nos­ti. Dru­gim rečima, testing
na­kon o­dređenog vre­me­na pos­ta­je stable. Dru­
ga je unstable (ko­dnog ime­na Sid) gra­na ko­ja
pred­stav­lja mes­to gde se na­la­ze vrlo sve­ži i nes­
decembar 2006 PC 
PC SPECIJALNI DODATAK
ta­bil­ni pa­ke­ti. Sis­tem i­zgrađen iz unstable gra­ne
mo­že bi­ti vrlo upo­tre­bljiv, ma­da ni­ka­da nis­te si­
gur­ni da li će ne­što za­ka­za­ti po­što nje­go­vi pa­ke­
ti ni­su do­volj­no tes­ti­ra­ni.
Ubuntu je po­kre­nu­la kom­pa­ni­ja Cannoni‑
cal, čiji je vla­snik Ju­žno­a­fri­ka­nac Mark Shuttel‑
worth. Sis­tem no­si ime ko­je je pre­uze­to iz je­zi­ka
ple­me­na Zu­lu i znači hu­ma­nost pre­ma svi­ma,
dok je slo­gan Ubuntu sis­te­ma – Linux za ljud­
ska bića, što bi tre­ba­lo da po­ka­že da ovaj sis­tem
ni­je o­gra­ničen na geek za­je­dni­cu te da ga mo­gu
upo­tre­blja­va­ti svi ko­ri­sni­ci računa­ra. Sre­di­nom
2005. go­di­ne Shuttleworth i Cannonical su o­sni­
va­li Ubuntu fon­da­ci­ju (sa poče­tnim ka­pi­ta­lom
od 10 mi­li­ona do­la­ra) ko­ja bi tre­ba­lo da osi­gu­
ra fi­nan­sij­sku eg­zis­ten­ci­ju sis­te­ma i u slučaju da
Cannonical pres­ta­ne sa fi­nan­sij­skom po­drškom
dis­tri­bu­ci­je. Prvo i­zda­nje Ubuntu‑a je o­bjav­lje­
no kra­jem ok­to­bra 2004. go­di­ne sa o­zna­kom
4.10 i ko­dnim ime­nom Warty Warthog.
Taj­na kva­li­te­ta Ubuntu‑a le­ži u činje­ni­ci
da ova dis­tri­bu­ci­ja po­se­du­je u­pra­vo ono što je
Debian‑u odu­vek fa­li­lo – sta­bi­lan i svež desk‑
top sis­tem. Ba­zi­ran je na pa­ke­ti­ma iz unstable
gra­ne Debian‑a i u prvom pla­nu ima slo­bo­dno
ko­rišćenje i la­koću upo­tre­be i in­sta­la­ci­je. Ubun‑
tu je os­tao bli­zak i prin­ci­pi­ma Debian‑a u po­
gle­du ko­rišćenja većinom slo­bo­dnog so­ftve­ra,
za ra­zli­ku od dru­gih de­ri­va­ta po­put Linspire‑a
i Xandros‑a ko­ji se o­dli­ku­ju vla­sničkim ino­va­ci­
ja­ma. Kao ba­zično gra­fičko ra­dno o­kru­že­nje je
 PC decembar 2006
oda­bran GNO­ME, ali je u­brzo na­kon o­bjav­lji­va­
nja za­počet rad na dru­gim va­ri­jan­ta­ma kao što
su Kubuntu ili Xubuntu. O­snov­nu (i je­di­nu) ra­
zli­ku i­zmeđu ovih va­ri­jan­ti pred­stav­lja­ju o­kru­
že­nja KDE i XFCE, dok su svi pa­ke­ti ko­rišćeni
u nji­ma dos­tu­pni na Ubuntu re­po­zi­to­ri­ju­mi­ma
(ser­ver ili ser­ve­ri na ko­ji­ma se na­la­zi so­ftver, bi­
bli­ote­ke...). Vrlo je za­nim­lji­va i Edubuntu va­ri­
jan­ta u ko­ju su u­ključene edu­ka­tiv­ne a­pli­ka­ci­je.
Po­red gra­fičkih o­kru­že­nja, Ubuntu pred­
stav­lja kom­ple­tan sis­tem ko­ji po­dra­zu­me­va a­pli­
ka­ci­je naj­ra­zličiti­jih na­me­na ka­ko bi bio u sta­
nju da od­go­vo­ri na sve za­dat­ke ko­je ko­ri­snik
računa­ra mo­že ima­ti. Pret­ho­dno i­zda­nje je do­
ne­lo i gra­fički in­sta­ler, pa se Ubuntu mo­že in­
sta­li­ra­ti vrlo la­ko po­moću ne­ko­li­ko kli­ko­va mi­
šem. Po­red x86 i AMD64 plat­for­mi, Ubuntu po­
drža­va i Mac (PowerPC) računa­re, dok su na lis­
tu po­drža­nih od ver­zi­je 6.06 do­da­ti i SUN Ul‑
traSPARC pro­ce­so­ri (Niagara).
Ubuntu je i na po­slov­nom pla­nu počeo da
be­le­ži značaj­ne po­ma­ke. LPI (Linux Profes­sional
Institute) ser­ti­fi­ka­ci­ja se obav­lja i za ovu dis­tri­
bu­ci­ju, dok i­zda­nje 6.06 no­si o­zna­ku LTS (Long
Term Support) i o­dli­ku­je se enterprise ni­vo­om
kva­li­te­ta. Sa­ra­dnja sa SUN‑om je ta­kođe ve­li­ki
ko­rak na­pred, za­je­dno sa po­me­nu­tom o­dlu­kom
Google‑a da u svo­jim kan­ce­la­ri­ja­ma ko­ris­ti mo­
di­fi­ko­va­ni Ubuntu.
Za­je­dni­ca ko­ri­sni­ka Ubuntu‑a je ve­li­ka i
um­re­že­na po­moću lo­kal­nih ti­mo­va ko­ji se zo­vu
LoCo (skraćeni­ca za Local Community). Sis­tem
je ta­kođe vrlo do­bro lo­ka­li­zo­van, pa prak­tično
ne pos­to­je o­gra­ničenja za nje­go­vo ko­rišćenje ši­
rom pla­ne­te. Po­drška za naš je­zik je so­li­dna, što
u su­šti­ni ni­je za­slu­ga dis­tri­bu­ci­je, već činje­ni­ce
da je do­bar deo a­pli­ka­ci­ja u­ključenih u dis­tri­bu­
ci­ju već pre­ve­den na naš je­zik.

In­sta­la­cija
J e­dan od glav­nih fak­to­ra ko­ji je uti­cao
na ne­ga­ti­van trend pri­hva­ta­nja GNU/
Linux‑a među računar­skim ko­ri­sni­ci­ma jes­te
pri­lično kom­pli­ko­van pro­ces in­sta­la­ci­je ko­ji je
ne­ka­da ka­rak­te­ri­sao ovaj ope­ra­tiv­ni sis­tem. S
ob­zi­rom da je većina po­ten­ci­jal­nih ko­zu­me­na­
ta GNU/Linux‑a na­vi­kla na Microsoft Windows
o­kru­že­nje, pri su­sre­tu sa no­vim ker­ne­lom i svi­
me što on do­no­si ne­mi­nov­no nas­ta­ju pro­ble­mi.
Ovaj pro­blem je pre­va­ziđen pri­lično dav­
no, s ob­zi­rom da su user friendy dis­tri­bu­ci­je do­
bi­le ta­kvu eti­ke­tu u­pra­vo zbog in­sta­la­ci­onog
pro­ce­sa ko­ji bi tre­ba­lo da bu­de pri­hva­tljiv i za
naj­ne­is­ku­sni­je ko­ri­sni­ke. Red Hat, Mandriva
(Mandrake) i Su­SE su naj­po­zna­ti­ji pred­stav­ni­
ci ove „eki­pe“, ma­da sve češće i dis­tri­bu­ci­je ko­
je se sma­tra­ju kom­pli­ko­va­nim i kon­zer­va­tiv­nim
omo­gućava­ju ko­rišćenje mi­ša o­dmah na­kon po­
kre­ta­nja in­sta­la­ci­onog me­di­ja. Ipak, ko­li­ko god
in­sta­la­ci­oni pro­ces bio kra­tak (ne­ke dis­tri­bu­ci­je
se mo­gu in­sta­li­ra­ti sa sve­ga par kli­ko­va mi­šem),
ša­ren i pri­ja­telj­ski nas­tro­jen, pos­to­je stva­ri ko­je
se ni­ka­da neće pro­me­ni­ti. Je­dnos­tav­no se mo­ra­
te di­rek­tno suočiti sa ne­kim pro­ble­mi­ma da bis­
te us­pe­li da ih re­ši­te.
Šta mo­ra­te da znate
U su­šti­ni pos­to­ji je­dna si­tu­aci­ja ko­ja mo­
že bi­ti po­ten­ci­jal­no kri­tična. Uko­li­ko se GNU/
Linux in­sta­li­ra na pra­zan hard disk, ne­kri­tičko
klik­ta­nje na next će do­ves­ti do op­ti­mal­ne kon­fi­
gu­ra­ci­je i in­sta­la­ci­je sis­te­ma. Ta va­ri­jan­ta je ve­
oma je­dnos­tav­na i ve­ro­va­tno lak­ša ne­go kod os­
ta­lih ope­ra­tiv­nih sis­te­ma. Pro­ble­mi mo­gu nas­ta­
ti ka­da na hard dis­ku na ko­ji se in­sta­li­ra sis­tem
pos­to­je po­da­ci i par­ti­ci­je ko­je tre­ba sačuva­ti. Ko­
ri­snik mo­ra da pre­po­zna par­ti­ci­ju ko­ju ne sme
da for­ma­ti­ra ka­ko bi znao gde da pos­ta­vi par­ti­
ci­ju ko­ju že­li da for­ma­ti­ra, što je za poče­tni­ka
pre­ve­lik pro­blem.
Pro­le­ma­ti­ku je po­tre­bno po­sma­tra­ti od naj­
ni­žeg ni­voa. Po­što se par­ti­ci­je na­la­ze na hard
Ubuntu Linux
dis­ko­vi­ma ko­ji su pu­tem o­dređenih gra­na (PA­
TA ili SA­TA) po­ve­za­ni na ma­tičnu ploču, ne­op­
ho­dno je zna­ti ka­ko ker­nel po­sma­tra sve to. Da­
kle, gra­ne na ko­je se pri­ključuju dis­ko­vi se de­le
na pri­mar­ne i se­kun­dar­ne uko­li­ko ih ima dve,
dok se o­zna­ke ana­lo­gno nas­tav­lja­ju ako pos­to­ji
veći broj gra­na. Na je­dnoj gra­ni pak mo­že­mo
ima­ti dva uređaja ko­ji se o­značava­ju sa master i
slave. U većini slučaje­va, unu­tar računa­ra ne­ma
vi­še od dva hard dis­ka, dok se najčešće ko­ris­ti
sa­mo je­dan disk.
O­značava­nje dis­ko­va i par­ti­ci­ja se obav­
lja po­moću kom­bi­na­ci­ja slo­va i bro­je­va. U za­
vi­snos­ti od ti­pa in­ter­fej­sa, PA­TA dis­ko­vi će u
o­zna­ci ima­ti slo­vo H, dok će SA­TA i SCSI ima­ti
S. Dru­go slo­vo će u oba slučaja bi­ti D, pa će bez
ob­zi­ra na gra­nu i po­zi­ci­ju džam­pe­ra SA­TA disk
bi­ti SD, a PA­TA HD. Sle­deći slo­vo u o­zna­ci za­vi­
si od po­ve­zi­va­nja, a uređaji se ređaju hi­je­rar­hij­
ski po en­gles­koj abe­ce­di, re­dom po gra­na­ma i
dža­me­pri­sa­nju. Da­kle, master disk na prvoj gra­
ni će ima­ti A (pa će mu o­zna­ka bi­ti HDA uko­li­
ko je PA­TA disk), slave na is­toj gra­ni B (HDB),
master na du­goj gra­ni C (HDC) i ta­ko re­dom.
U slučaju dru­gog in­ter­fej­sa, sis­tem o­značava­nja
je is­ti, sa­mo što će prvo slo­vo u o­zna­ci dis­ka bi­
ti ka­rak­te­ris­tično za in­ter­fejs. Uko­li­ko u kući­štu
pos­to­je je­dan hard disk i je­dan op­tički uređaj, u
većini slučaje­va će no­si­ti o­zna­ke HDA i HDC.
Znači, hard disk je po­ve­zan pre­ko PA­TA in­ter­
fej­sa kao master na prvoj gra­ni, dok je op­tički
uređaj ta­kođe master po­ve­zan na dru­gu gra­nu.
SA­TA dis­ko­vi, ko­jih ima sve vi­še i ko­ji pre­uzi­
ma­ju pri­mat, će u većini slučaje­va no­si­ti o­zna­ku
SDA. Na­rav­no, to ne mo­ra bi­ti ta­ko, već tre­ba
o­bra­ti­ti pa­žnju na in­for­ma­ci­je o pri­ključenim
uređaji­ma ko­je se po­jav­lju­ju pri­li­kom u­ključiva­
nja računa­ra.
Na o­sno­vu te in­for­ma­ci­je i opi­sa­nog načina
o­značava­nja hard dis­ko­va, la­ko mo­že­te za­
ključiti ka­ko će Linux pre­po­zna­ti hard disk(ove)
u računa­ru. Po­da­ci na dis­ko­vi­ma su or­ga­ni­zo­
decembar 2006 PC 
PC SPECIJALNI DODATAK
va­ni po­moću par­ti­ci­ja. Na Windows‑u se one
o­značava­ju slo­vi­ma abe­ce­de (C, D, E...), dok se
na Linux‑u to čini dru­gačije. Tačni­je, deo na­zi­
va par­ti­ci­je čini o­zna­ka dis­ka, a dru­gi deo bro­je­
vi. Po sa­da­šnjim stan­dar­di­ma je­dan hard disk
mo­že ima­ti naj­vi­še četi­ri pri­mar­ne par­ti­ci­je, a
je­dnu pri­mar­nu je mo­guće ko­ris­ti kao extend‑
ed par­ti­ci­ju ko­ja sa­drži lo­gičke, uko­li­ko vam je
po­tre­bno vi­še od četi­ri par­ti­ci­je na dis­ku. Dru­
gim rečima, tri pri­mar­ne se za­is­ta ko­ris­te kao
ta­kve, dok se je­dna da­lje de­li na lo­gičke par­ti­
ci­je. Pri­li­kom o­značava­nja, pri­mar­ne par­ti­ci­je
do­bi­ja­ju bro­je­ve od 1 do 5 dok su lo­gičke nu­
me­ri­sa­ne od 5 pa na­vi­še. Da­kle, prva pri­mar­na
par­ti­ci­ja na PA­TA dis­ku ko­ji je pri­ključen kao
master na prvoj gra­ni će ima­ti o­zna­ku HDA1:
HD za PA­TA disk, A za­to što je primary mas‑
ter i 1 za prvu pri­mar­nu par­ti­ci­ju. Ana­lo­gno se
o­značava­ju i os­ta­le par­ti­ci­je u za­vi­snos­ti od ti­
pa i po­zi­ci­je na dis­ku. U re­al­noj si­tu­aci­ji će na
većini računa­ra C: par­ti­ci­ja u Windows‑u bi­ti
HDA1 u Linux‑u, dok će D: bi­ti HDA5 (prva lo­
gička), uko­li­ko se ra­di o PA­TA dis­ku. Ni­je zgo­
reg po­no­vi­ti da na SA­TA dis­ku to fun­kci­oni­še
na is­ti način, s tim da je poče­tno slo­vo S.
Lo­ci­ra­nje pos­to­jećih par­ti­ci­ja i pos­tav­lja­nje
no­vih je ta­kođe po­ten­ci­jal­no stre­san i ri­zičan
po­sao. Naj­po­zna­ti­ja alat­ka ko­ja se u Windows‑u
ko­ris­ti za ove na­me­ne jes­te Partition Magic, ko­
ji mo­že da po­slu­ži za ot­kri­va­nje ti­pa pos­to­jećih
par­ti­ci­ja i o­slo­bađanje pros­to­ra za no­ve. Ne
pre­po­ručuje se pos­tav­lja­nje par­ti­ci­ja za GNU/
Linux po­moću ovog ala­ta jer mo­že do­ves­ti do
pro­ble­ma. Alat is­te na­me­ne, Gparted, ko­ji se ko­
ris­ti pri­li­kom in­sta­la­ci­je Ubuntu‑a u gra­fičkom
re­ži­mu, je do­vo­ljan jer omo­gućava ma­ni­pu­la­ci­
ju sa FAT32 i NTFS par­ti­ci­ja­ma, a u su­šti­ni vam
je je­di­no to i po­tre­bno.
Za in­sta­la­ci­ju GNU/Linux‑a pa i Ubun‑
tu‑a su po­tre­bne dve par­ti­ci­je. Je­dna slu­ži za in­
sta­la­ci­ju sa­mog sis­te­ma dok dru­ga obav­lja fun­
kci­ju vir­tu­el­ne me­mo­ri­je i na­zi­va se swap. On
po pra­vi­lu tre­ba da bu­de dvos­tru­ko veći od ko­
ličine RAM‑a, ma­da su za­is­ta ret­ke si­tu­aci­je ka­
da se vir­tu­el­na me­mo­ri­ja ko­ris­ti, na­ročito u pu­
 PC decembar 2006
nom obi­mu. Po­želj­no je da par­ti­ci­ja na ko­ju se
Ubuntu in­sta­li­ra ima ka­pa­ci­tet od naj­ma­nje 3
GB, jer se po­red o­snov­nog sis­te­ma in­sta­li­ra ve­
li­ki broj a­pli­ka­ci­ja ra­znih na­me­na. Ova­kva pos­
tav­ka ni­je i je­di­na. Mo­guće je de­fi­ni­sa­ti vi­še par­
ti­ci­ja i mon­ti­ra­ti ih u ra­zličitim di­rek­to­ri­ju­mi­
ma, ali će o mon­ti­ra­nju i hi­je­rar­hi­ji faj­lo­va i di­
rek­to­ri­ju­ma bi­ti reči ne­što ka­sni­je.
I­zbor fajl sis­te­ma ta­kođe mo­že iza­zva­ti za­
bu­nu. Fajl sis­te­mi ko­je GNU/Linux ko­ris­ti su
ReiserFS i EXT3. EXT3 pred­stav­lja evo­lu­ci­ju
„sta­rog do­brog“ EXT2 ko­me je do­dat journal‑
ing (mo­gućnost be­le­že­nja pro­me­na fajl sis­te­ma
u dnev­nik – journal) i ve­ro­va­tno pred­sta­v­lja naj­
sta­bil­ni­ji dnev­nički fajl sis­tem u ovoj gru­pi ko­
ju čine i ReiserFS, XFS ili JFS. ReiserFS pru­ža
ne­što bo­lje per­for­man­se i po­ka­zao se kao vrlo
do­bro re­še­nje za par­ti­ci­je na ko­ji­ma se sme­šta
mno­štvo ma­njih faj­lo­va, pa se mo­že ko­ris­ti­ti za
in­sta­la­ci­ju sis­te­ma. Ka­da je u pi­ta­nju skla­di­šte­
nje po­da­ta­ka, ReiserFS ume da po­ka­že nes­ta­bil­
nost, na­ročito pri ra­du sa ve­li­kim faj­lo­vi­ma, pa
sto­ga pre­po­ručuje­mo EXT3. Reiser4 sis­tem se
tek ra­zvi­ja ta­ko da ga za sa­da tre­ba za­obi­la­zi­ti.
Bi­ra­nje par­ti­ci­ja za in­sta­la­ci­ju sis­te­ma je
uje­dno i je­di­ni ko­rak ko­ji mo­že bi­ti po­gu­ban
po pos­to­jeće po­dat­ke na dis­ku i računar uop­
šte. Sve os­ta­le stav­ke su po po­dra­zu­me­va­nim
po­de­ša­va­nji­ma op­ti­mal­no upo­tre­blji­ve i mo­gu
se, što je naj­bi­tni­je, na­kna­dno po­pra­vi­ti ili po­
de­si­ti. Na­rav­no, pre in­sta­la­ci­je se pre­po­ručuje
be­kap po­da­ta­ka jer se ni­ka­da ne zna ka­da ne­što
mo­že kre­nu­ti na­opa­ko. Ni činje­ni­ca da se auto­
ru tek­sta ni­ka­da ni­je de­si­lo ni­šta ne­pre­dviđeno,
čak i ka­da je ko­ris­tio test i­zda­nja dis­tri­bu­ci­ja, ne
uma­nju­je značaj be­ka­pa.
Klik, klik i go­tovo
Dapper (Ubuntu 6.06) je po­red enterprise
kva­li­te­ta i ja­ko do­brih ka­rak­te­ris­ti­ka do­neo ino­
va­ci­ju za ko­ju se mo­že reći da je Ubuntu sis­te­
mu naj­vi­še ne­dos­ta­ja­la. Pre ovog i­zda­nja bi­lo
je mo­guće in­sta­li­ra­ti sis­tem je­di­no iz kon­zol­
nog o­kru­že­nja po­moću Debian installer‑a. Ru­
ku na srce, be­so­mučno pri­tis­ka­nje tas­te­ra En­ter

je da­va­lo pris­toj­ne re­zul­ta­te u si­tu­aci­ji ka­da tre­
ba „pre­ga­zi­ti“ ceo hard disk. Ter­mi­nal, na­rav­
no, ne de­lu­je priv­lačno većini ko­ri­sni­ka ko­ji su
na­vi­kli na gra­fičko o­kru­že­nje, pa je po­tre­ba za
„klik“ in­sta­la­ci­jom bi­la oči­gle­dna. Ubuntu je re­
šio da kre­ne pu­tem ko­ji je vrlo in­te­re­san­tan, jer
omo­gućava is­pro­ba­va­nje sis­te­ma pre in­sta­la­ci­je.
Live disk je pos­tao i in­sta­la­ci­oni, pa se de­mon­
stra­ci­ja sis­te­ma i nje­go­va in­sta­la­ci­ja na­la­ze na je­
dnom me­di­ju. Ova­kav re­cept je us­pe­šno po­pu­
la­ri­sa­lo ne­ko­li­ko dis­tri­bu­ci­ja, među ko­ji­ma je i
pi­onir Live GNU/Linux‑a – Knoppix. Sta­ri me­
tod in­sta­la­ci­je je i da­lje dos­tu­pan, ali je za nje­ga
po­tre­bno na­ba­vi­ti dru­gi disk pod na­zi­vom al‑
ternate, dok se me­dij sa gra­fičkom in­sta­la­ci­jom
na­zi­va desktop.
Da­kle, da bi se naj­no­vi­ji Ubuntu 6.10 in­sta­
li­rao po­moću gra­fičkog o­kru­že­nja po­tre­bno je
da ima­te desktop disk i po­de­si­te računar da se
po­di­že sa op­tičkog uređaja u ko­jem će se CD na­
la­zi­ti. Pri­li­kom ini­ci­ja­li­za­ci­je dis­ka tre­ba oda­bra­
ti prvu op­ci­ju ili sačeka­ti da se sa­ma ak­ti­vi­ra na­
kon ne­ko­li­ko se­kun­di. Ona će po­kre­nu­ti live sis­
tem ko­ji će pre­po­zna­ti sav har­dver na računa­ru
i, u za­vi­snos­ti od sna­ge računa­ra i kva­li­te­ta op­
tičkog uređaja i me­di­ja, na­kon ne­ko­li­ko de­se­ti­
na se­kun­di na e­kra­nu će se uka­za­ti ra­dno o­kru­
Ubuntu Linux
že­nje GNO­ME za­je­dno sa a­pli­ka­ci­ja­ma čije su
iko­ne sme­šte­ne u me­ni. Uko­li­ko se ja­ve pro­ble­
mi sa ini­ci­ja­li­za­ci­jom gra­fičkog o­kru­že­nja tre­ba
upotrebiti dru­gu op­ci­ju u me­ni­ju (Start Ubun‑
tu in safe graphics mode) ko­ja će po­ku­ša­ti da po­
di­gne gra­fi­ku po­moću VE­SA draj­ve­ra, što u go­
tovo 99% slučaje­va da­je re­zul­ta­te. Ta­da se mo­
gu pro­me­ni­ti po­de­ša­va­nja je­zi­ka i tas­ta­tu­re (pri­
tis­kom na F2, o­dno­sno F3) ili de­fi­ni­sa­ti re­zo­lu­
ci­ja (F4). Tas­ter F5 je re­zer­vi­san za accessibili‑
ty op­ci­je na­me­nje­ne lju­di­ma sa na­ru­še­nim ži­vo­
tnim fun­kci­ja­ma.
Po­što se operativni sis­tem us­pe­šno ini­ci­ja­
li­zu­je i ra­dna pov­rši­na pos­ta­ne sprem­na za ko­
rišćenje, mo­že­te ba­ci­ti po­gled na mo­gućnos­ti
ko­je Ubuntu pru­ža. Tre­ba ima­ti na umu da go­
vo­ri­mo o zna­tno sla­bi­jim per­for­man­sa­ma jer
sis­tem fun­kci­oni­še sa op­tičkog me­di­ja. U ovom
tre­nut­ku je bi­tna iko­na Install ko­ja se na­la­zi na
ra­dnoj pov­rši­ni.
Dvos­tru­ki klik na po­me­nu­tu iko­nu po­
kreće pro­gram za in­sta­la­ci­ju Ubuntu‑a u gra­
fičkom mo­du, a tre­ba u star­tu na­po­me­nu­ti da
srpskog je­zi­ka, na­ža­lost, ne­ma na spis­ku. Pr­
vi ko­rak in­sta­la­ci­je se u­pra­vo o­dno­si na i­zbor
je­zi­ka. Sle­deći za­da­tak je i­zbor vre­men­ske zo­
ne, o­dno­sno lo­ka­ci­je. Po­tre­bno je kli­knu­ti na
Ev­ro­pu na ma­pi pla­ne­
te na­kon čega će ona bi­
ti uvećana, a Be­o­grad
pos­ta­ti la­ko uočljiv. Po­
što je po­de­še­na lo­ka­ci­
ja sle­di se­lek­ci­ja ras­po­re­
da tas­ta­tu­re, a dos­tu­pna
su oba pi­sma ko­ja se ko­
ris­te u srpskom je­zi­ku.
Na­re­dni ko­rak je ve­zan
za de­fi­ni­sa­nje ko­ri­sni­ka
sis­te­ma. O to­me će bi­ti
reči ne­što ka­sni­je, a za
početak tre­ba zna­ti da je
po­tre­bno une­ti ime ko­ri­
sni­ka, username, lo­zin­ku
i po­de­si­ti ime računa­ra.
Po­što je GNU/Linux pu­
decembar 2006 PC 
PC SPECIJALNI DODATAK

no­krvni vi­še­ko­ri­snički sis­tem, ne­op­ho­dno je ja­ re­du. Mount point par­ti­ci­je ko­ja je oda­bra­na za
sno de­fi­ni­sa­ti ko šta ra­di na sis­te­mu i ko­ri­sni­ in­sta­la­ci­ju Ubuntu‑a tre­ba po­de­si­ti na „/“, dok
ke va­lja­no ra­zdvo­ji­ti. Za­to je unos lo­zin­ke ko­ja za swap tre­ba po­de­si­ti swap. Ako je obe­le­žen
će se, ka­ko ćemo ka­sni­je vi­de­ti, ko­ris­ti­ti za sve checkbox ko­ji se na­la­zi u de­snom de­lu pro­zo­ra
po­slo­ve na sis­te­mu oba­ve­zan, o­dno­sno ne mo­ to znači da se par­ti­ci­ja for­ma­ti­ra, na šta ta­kođe
že se i­zbeći. tre­ba o­bra­ti­ti pa­žnju ka­da se u upo­tre­bu stav­lja
ne­ka par­ti­ci­ja na ko­joj po­
da­ci mo­ra­ju bi­ti sačuva­ni.
U ovom tre­nut­ku tre­
ba skre­nu­ti pa­žnju na pro­
blem ko­ji se po­ja­vio sa
Edgy‑je­vim (Ubuntu 6.10)
installer‑om. Na­ime, uko­li­
Sa­da nas­tu­pa pra­vi po­sao. Na­kon ini­ci­ja­li­ ko se za in­sta­la­ci­ju sis­te­ma ko­ris­ti par­ti­ci­ja ko­
za­ci­je ala­ta za par­ti­ci­oni­sa­nje ko­ri­sni­ku se nu­de ja je na­prav­lje­na ra­ni­je, ma ka­ko bi­la po­de­še­na
dve mo­gućnos­ti. Je­dna po­dra­zu­me­va ko­rišćenje (bez ob­zi­ra ka­ko je obe­le­žen checkbox format),
ce­log dis­ka, dok dru­ga omo­gućava ručno po­de­ u dnu pro­zo­ra će se po­ja­vi­ti po­ru­ka da ne pos­to­
ša­va­nje par­ti­ci­ja. Uko­li­ko pos­to­je po­da­ci i ope­ ji root fajl sis­tem (No root file system). Pro­blem
ra­tiv­ni sis­tem(i) ko­je ne tre­
ba bri­sa­ti, mo­ra se ko­ris­ti­
ti dru­ga op­ci­ja. Na­kon nje­
ne se­lek­ci­je po­kreće se pro­
gram za ma­ni­pu­la­ci­ju par­
ti­ci­ja­ma, po­moću ko­jeg je
mo­guće na slo­bo­dnom pros­
to­ru de­fi­ni­sa­ti no­ve par­ti­ci­
je za Ubuntu ili o­slo­bo­di­ti
pros­tor pro­me­nom ve­ličine
ili bri­sa­njem ne­ke od pos­to­
jećih par­ti­ci­ja. Pri­kaz par­ti­ci­
ja je sličan kao kod Partition
Magic‑a, a bo­je vrlo ja­sno
po­ka­zu­ju ko­ji fajl sis­tem se
na­la­zi na ko­joj par­ti­ci­ji. Nji­
ho­ve o­zna­ke su ta­kođe oči­
gle­dne, pa tre­ba da bu­de­te
pa­žlji­vi ka­da o­dređuje­te šta
je za bri­sa­nje a šta za pro­me­nu ve­ličine, jer ćete se re­ša­va vraćanjem ko­rak una­zad te bri­sa­njem
uz va­lja­no ra­zu­me­va­nje ma­te­ri­je vrlo te­ško po­ i po­nov­nim kre­ira­njem par­ti­ci­je na ko­ju će sis­
gre­ši­ti. Da­lje tre­ba de­fi­ni­sa­ti ka­ko će par­ti­ci­je bi­ tem bi­ti in­sta­li­ran, na­kon čega će u sle­dećem ko­
ti tre­ti­ra­ne, o­dno­sno ko­ja će bi­ti ko­rišćena za in­ ra­ku ona bi­ti auto­mat­ski se­lek­to­va­na za for­ma­ti­
sta­la­ci­ju sis­te­ma, ko­je će bi­ti mon­ti­ra­ne i gde. ra­nje, a pro­ble­ma­tične po­ru­ke neće bi­ti.
Pro­zor u ko­jem se obav­lja ovaj deo po­sla je kon­ Po­što su par­ti­ci­je oda­bra­ne i po­de­še­ne, klik
ci­pi­ran ta­ko da se po­lja za se­lek­ci­ju par­ti­ci­ja i na forward do­vo­di do fi­nal­ne eta­pe gde se su­mi­
mes­ta gde će bi­ti mon­ti­ra­ne na­la­ze u je­dnom ra­ju svi po­da­ci i po­de­ša­va­nja sa mo­gućnošću

 PC decembar 2006

oda­bi­ra mes­ta in­sta­la­ci­je GRUB boot loader‑a.
Po default‑u se GRUB in­sta­li­ra u MBR hard dis­
ka, ma­da pos­to­ji mo­gućnost nje­go­ve in­sta­la­ci­je
čak i na dis­ke­tu. Pre kli­ka na tas­ter install va­lja
još je­dnom po­gle­da­ti šta je po­de­še­no. In­sta­la­ci­
ja tra­je u pro­se­ku de­se­tak mi­nu­ta, ma­da to vre­
me za­vi­si od vi­še fak­to­ra. Na­pre­do­va­nje in­sta­
la­ci­je se pri­ka­zu­je sta­tu­snom li­ni­jom is­pod ko­
je se is­pi­su­je na­ziv tre­nu­tne fa­ze po­sla. Po­što se
po­sao zav­rši ko­ri­sni­ku se nu­di mo­gućnost da
res­tar­tu­je računar ili da nas­ta­vi sa upo­tre­bom
live dis­ka.
Ka­ko što se da vi­de­ti, in­sta­la­ci­ja Ubuntu‑a
je tri­vi­ja­lan po­sao uko­li­ko je sve ja­sno ka­da je
ma­ni­pu­la­ci­ja par­ti­ci­ja­ma u pi­ta­nju, a
boot loader će na­kon nje pro­naći sve
ope­ra­tiv­ne sis­te­me ko­ji su in­sta­li­ra­ni i
ure­dno ih smes­ti­ti u me­ni ko­ji se po­jav­
lju­je na­kon po­kre­ta­nja računa­ra.
Tab, En­ter...
Uko­li­ko po­se­du­je­te računar sa ma­
nje od 192 MB me­mo­ri­je ili gra­fički
mod in­sta­la­ci­je ni­je do­neo re­zul­ta­te,
ter­mi­nal je ne­mi­nov­no re­še­nje. Iako
na prvi po­gled de­lu­je frus­tri­ra­juće, pro­
ces je i u tek­stu­al­nom re­ži­mu ve­oma je­
dnos­ta­van iz pros­tog ra­zlo­ga što sis­tem većinu
ko­ra­ka po­de­ša­va auto­mat­ski, dok ko­ri­snik mo­
že i­zme­ni­ti ono što mu se u tom i­zbo­ru ne do­pa­
da. Za ovaj me­tod in­sta­la­ci­je je po­tre­bno ima­ti
alternate disk ko­ji po­red ova­kvog me­to­da in­sta­
la­ci­je po­se­du­je i do­da­tne pa­ke­te sa so­ftve­rom,
što mo­že bi­ti od značaja pri­li­kom na­kna­dne in­
sta­la­ci­je pro­gra­ma.
Pre ne­go što počne­mo da se upo­zna­je­
mo sa tek­stu­al­nom in­sta­la­ci­jom po­me­nućemo
o­snov­ne me­to­de na­vi­ga­ci­je kroz ovaj vid in­sta­
la­ci­je. Stre­li­ce se ko­ris­te za na­vi­ga­ci­ju unu­tar
o­dređenog po­lja (re­ci­mo lis­ta je­zi­ka), dok tas­
ter Tab omo­gućava pre­ba­ci­va­nje se­lek­ci­je na
na­vi­ga­ci­one tas­te­re (Next, Go Back). Ak­ci­ja se
potvrđuje pri­tis­kom na Enter. Da­kle, pros­to kao
pa­sulj. Ubuntu se u ter­mi­na­lu in­sta­li­ra po­moću
Debian installer‑a ko­ji je to­kom go­di­na na sce­ni
Ubuntu Linux
ste­kao ve­oma do­bru re­pu­ta­ci­ju. Prve ko­ra­ke tek­
stu­al­ne in­sta­la­ci­je čine oda­bir je­zi­ka i ras­po­re­
da tas­ta­tu­re pri čemu ne­ma srpskog, ali je hrvat­
ski sa­svim upo­tre­bljiv u na­šem slučaju. Ka­da je
ras­po­red tas­ta­tu­re u pi­ta­nju, installer nu­di op­ci­
ju pre­po­zna­va­nja (Detect keyboard layout?) ras­
po­re­da po­moću upi­ta to­kom ko­jih od ko­ri­sni­
ka tra­ži da pri­ti­sne tra­že­ne ka­rak­te­re na tas­ta­
tu­ri. Ipak, lak­še je oda­bra­ti No i ručno oda­bra­
ti ras­po­red sa lis­te. Na­kon po­de­ša­va­nja tas­ta­tu­
re installer će de­tek­to­va­ti har­dver i učita­ti po­tre­
bne mo­du­le ka­ko bi se pro­ces nas­ta­vio. Sle­deći
ko­rak je de­fi­ni­ci­ja ime­na računa­ra, na­kon čega
sle­de par­ti­ci­je.
I u tek­stu­al­nom re­ži­mu je se­lek­ci­ja par­ti­
ci­ja je­di­ni kri­tični mo­me­nat, a i do­ne­kle je spe­
ci­fična. Kao i u gra­fičkom mo­du, mo­guće je
pre­pus­ti­ti installer‑u da auto­mat­ski po­de­si ceo
disk, a ručni oda­bir par­ti­ci­ja na­rav­no pos­to­ji
kao i­zbor. Di­ja­log za po­je­di­načnu se­lek­ci­ju sa­
drži lis­tu par­ti­ci­ja, pa je po­tre­bno naj­pre oda­
bra­ti že­lje­nu. Uko­li­ko tre­ba kre­ira­ti par­ti­ci­ju na
slo­bo­dnom pros­to­ru, ta­kođe je po­tre­bno oda­
bra­ti taj pros­tor na lis­ti i pri­ti­snu­ti Enter, a po­
tom sle­di i­zbor i­zmeđu kre­ira­nja no­ve par­ti­ci­
je ili auto­mat­ske kon­fi­gu­ra­ci­je slo­bo­dnog pros­
to­ra (ova op­ci­ja bi tre­ba­lo da na­pra­vi op­ti­mal­ni
ras­po­red par­ti­ci­ja na slo­bo­dnom pros­to­ru). Sle­
deći ko­ra­ci pri kre­ira­nju su i­zbor ve­ličine, ti­pa
(pri­mar­na ili lo­gička) i mes­ta gde će bi­ti kre­ira­
na par­ti­ci­ja (početak ili kraj dis­ka, o­dno­sno slo­
bo­dnog pros­to­ra). Sle­deći e­kran je na­me­njen
decembar 2006 PC 
PC SPECIJALNI DODATAK
po­de­ša­va­nju par­ti­ci­je, a taj di­ja­log se po­jav­lju­
je i uko­li­ko je par­ti­ci­ja već pos­to­ja­la, pa je oda­
bra­na i pri­ti­snut je Enter. Da­kle, tre­ba po­de­si­
ti fajl sis­tem na par­ti­ci­ji (Use as) i tačku mon­
ti­ra­nja (Mount point), a po­de­ša­va­nje se zav­rša­
va i čuva op­ci­jom Done setting up the partition.
Kao što se mo­že vi­de­ti, ni­je te­ško po­de­si­ti par­
ti­ci­je iako se ra­di o tek­stu­al­nom mo­du, pa se
na­kon tog kri­tičnog mo­men­ta in­sta­la­ci­ja mo­že
nas­ta­vi­ti i­zbo­rom op­ci­je Finish partitioning and
write changes to disk. Ko­ri­sni­ku će po­no­vo bi­ti
pre­dočeno ko­je par­ti­ci­je će bi­ti for­ma­ti­ra­ne, što
je pra­vi tre­nu­tak za pro­ve­ru i po­tvrdu ra­di da­
ljeg nas­tav­ka in­sta­la­ci­je.
Ra­dno o­kru­ženje
N a­kon us­pe­šno zav­rše­nog in­sta­la­ci­
onog pro­ce­sa Ubuntu će se po­dići
uz bootsplash e­kran, ko­ji je u no­voj ver­zi­ji es­tet­
ski una­pređen, i pred ko­ri­sni­kom će se uka­za­ti
login me­na­džer. Po­de­še­no ko­ri­sničko ime i lo­
zin­ka su oba­ve­zni za pri­jav­lji­va­nje na sis­tem, na­
kon čega je Ubuntu spre­man za upo­tre­bu.
Pri­jav­lji­va­nje na sis­tem je prva ka­rak­te­ris­ti­
ka GNU/Linux‑a uop­šte, pa i Ubuntu‑a. Na­ime,
ovaj ope­ra­tiv­ni sis­tem je pot­pu­ni vi­še­ko­ri­snički
sis­tem, što po­dra­zu­me­va da su ko­ri­sni­ci ja­sno
o­dvo­je­ni je­dni od dru­gih sa pre­ci­zno de­fi­ni­sa­
nim do­zvo­la­ma. To znači da se ko­ri­sničkim na­
lo­zi­ma mo­že vrlo la­ko u­prav­lja­ti, a sva­ki ima
na ras­po­la­ga­nju svoj deo hard dis­ka na ko­jem
se na­la­ze lični faj­lo­vi i po­de­ša­va­nja o­kru­že­nja.
Ovo parče pros­to­ra se na­zi­va home di­rek­to­ri­
jum ko­ri­sni­ka, na­la­zi se u di­rek­to­ri­ju­mu /home
i ime­no­va­no je po ko­ri­sničkom ime­nu (na pri­
mer /home/ivan u slučaju auto­ra tek­sta). Evo i
ilus­tra­ci­je. Dva ko­ri­sni­ka mo­gu ko­ris­ti­ti je­dnu
a­pli­ka­ci­ju ali sa pot­pu­no ra­zličitim po­de­ša­va­nji­
ma jer se i­zvršni faj­lo­vi i bi­bli­ote­ke po­tre­bne za
fun­kci­oni­sa­nje a­pli­ka­ci­je čuva­ju na od­go­va­ra­
jućim mes­ti­ma na sis­te­mu, dok se do­da­ci (pl‑
ugin‑ovi) za a­pli­ka­ci­ju i lični faj­lo­vi ko­ri­sni­ka
ko­ji se tiču nje­go­vih po­de­ša­va­nja na­la­ze u nje­
10 PC decembar 2006
Po­što su par­ti­ci­je ini­ci­ja­li­zo­va­ne i pos­tav­
lje­ne, tre­ba po­de­si­ti vre­men­sku zo­nu i de­fi­ni­sa­
ti ko­ri­snički na­log, što su kraj­nje tri­vi­jal­ni ko­ra­
ci. Na­kon ovo­ga, sis­tem će se in­sta­li­ra­ti a ko­ri­
snik mo­že pra­ti­ti na­pre­dak in­sta­la­ci­je po­moću
tra­ke ko­ja ilus­tru­je tok pro­ce­sa. Je­di­ni bi­tan ko­
rak, po­što se sis­tem in­sta­li­ra na se­lek­to­va­nu par­
ti­ci­ju, je po­de­ša­va­nje boot loader‑a, pri čemu će
po­dra­zu­me­va­ne pos­tav­ke obe­zbe­di­ti nje­go­vu
in­sta­la­ci­ju u MBR dis­ka, dok će os­ta­li ope­ra­tiv­
ni sis­te­mi, u­ključujući i Windows, bi­ti sme­šte­ni
u me­ni. Iako ni­je to­li­ko pri­hva­tlji­v za ko­ri­sni­ke
kao in­sta­la­ci­ja u gra­fičkom re­ži­mu, ceo pro­ces
u ter­mi­na­lu se brzo i la­ko zav­rša­va.
go­vom home di­rek­to­ri­ju­mu. Is­to va­ži i za gra­
fička o­kru­že­nja.
Da­kle, ko­ri­sni­ci su ga­zde na svom pros­
to­ru, dok za bi­lo ka­kve ak­ci­je van nje­ga mo­ra­
ju bi­ti ov­lašćeni od stra­ne a­dmi­nis­tra­to­ra. Na
GNU/Linux‑u se a­dmi­nis­tra­tor na­zi­va root ko­ri­
snik i nje­gov home di­rek­to­ri­jum ni­je sme­šten u
/home, već se na­la­zi u ko­re­nom di­rek­to­ri­ju­mu
i no­si na­ziv root (/root). Po­gađate da root ima
sva pra­va na sis­te­mu i da mo­že da ura­di bi­lo šta
pa se za­to ko­ris­ti sa­mo ka­da ne­što tre­ba oba­vi­ti
na sa­mom ope­ra­tiv­nom sis­te­mu. Za sva­ko­dnev­
ni rad se ko­ris­ti običan ko­ri­snički na­log, ko­ji se
kre­ira to­kom in­sta­la­ci­je. Po po­dra­zu­me­va­nim
po­de­ša­va­nji­ma, obični ko­ri­sni­ci mo­gu ko­ris­ti­ti
uređaje sa po­da­ci­ma, sav har­dver, ali ne mo­gu
in­sta­li­ra­ti a­pli­ka­ci­je ili me­nja­ti kon­fi­gu­ra­ci­one
faj­lo­ve ope­ra­tiv­nog sis­te­ma. Sve to ra­di root. Ra­
zdva­ja­nje a­dmi­nis­tra­to­ra od re­gu­lar­nih ko­ri­sni­
ka je ja­ko do­bro po be­zbe­dnost, jer ne­ko ko ni­
je a­dmi­nis­tra­tor ne mo­že o­zbilj­no na­ru­ši­ti sta­
bil­nost sis­te­ma.
To­kom ži­vo­ta GNU/Linux‑a na desktop sce­
ni, po­ka­za­lo se da ko­rišćenje dve lo­zin­ke (root i
ko­ri­snička) pred­stav­lja pro­blem. Ubuntu po po­
dra­zu­me­va­nim po­de­ša­va­nji­ma ne de­fi­ni­še root
lo­zin­ku, već se ko­ris­ti sudo (superuser do). To

je pro­gram ko­ji ko­ri­sni­ku (ili gru­pi ko­ri­sni­ka)
pruža ne­ke ili sve a­dmi­nis­tra­tor­ske pri­vi­le­gi­je.
Na­rav­no, to ne bi ima­lo smi­sla uko­li­ko bi ko­
ri­sni­ci „tek ta­ko“ do­bi­ja­li root pri­vi­le­gi­je. Pri­li­
kom sva­kog a­dmi­nis­tra­tor­skog po­sla, sudo od
ko­ri­sni­ka tra­ži unos lo­zin­ke, pa ta­ko ko­ri­sni­ci
ne mo­ra­ju ko­ris­ti­ti dve, već sa­mo je­dnu lo­zin­
ku. U­krat­ko, za šta god Ubuntu za­tra­žio lo­zin­
ku, uno­si se ko­ri­snička.
Gde je šta
Po­što smo se do­ta­kli o­sno­va vi­še­ko­ri­
sničkog sis­te­ma kao ta­kvog i pred­sta­vi­li re­še­
nje za a­dmi­nis­tri­ra­nje Ubuntu sis­te­ma, pre­la­zi­
mo na fajl sis­tem hi­je­rar­hi­ju GNU/Linux‑a. Već
smo go­vo­ri­li o home di­rek­to­ri­ju­mi­ma pa se na
to­me nećemo za­drža­va­ti. O­sno­vu fajl sis­tem hi­
je­rar­hi­je pred­stav­lja ko­re­ni (root) di­rek­to­ri­jum
ko­ji se o­značava sa „/“ (sleš, „obična“ ko­sa crta).
U star­tu tre­ba ot­klo­ni­ti ne­do­umi­cu ko­ja se tiče
home di­rek­to­ri­ju­ma root ko­ri­sni­ka i root (ko­re­
nog) di­rek­to­ri­ju­ma. Da­kle, root di­rek­to­ri­jum
se na­zi­va ko­re­ni (/), dok se home di­rek­to­ri­jum
root ko­ri­sni­ka (/root) na­zi­va root home.
Po­gled na root di­rek­to­ri­jum ot­kri­va ne­ko­
li­ko dru­gih, ko­ji na­rav­no ima­ju svo­ju ade­kva­
tnu na­me­nu. Bin sa­drži sis­tem­ske i­zvršne faj­
lo­ve, dok boot slu­ži za sme­šta­nje faj­lo­va po­tre­
Ubuntu Linux
bnih za po­di­za­nje sis­te­
ma, u­ključujući kernel
i initrd sli­ku (image), a
sa­drži i kon­fi­gu­ra­ci­one
faj­lo­ve GRUB boot load‑
er‑a. U Dev di­rek­to­ri­ju­
mu se na­la­ze svi faj­lo­vi
ko­ji o­značava­ju uređaje
ko­ji pos­to­je na računa­
ru. Tre­ba na­po­me­nu­ti
da je GNU/Linux kao
Unix‑oli­ki sis­tem na­
sle­dio nje­go­vu fi­lo­zo­
fi­ju „sve je fajl“, pa se i
uređaji ta­ko pred­stav­lja­
ju. Ta­ko su, na pri­mer,
dis­ko­vi i par­ti­ci­je sme­
šte­ni u /dev/hda i /dev/hda1, dok je mo­dem re­
ci­mo pred­stav­ljen kao /dev/modem. Etc je kon­fi­
gu­ra­ci­oni cen­tar sis­te­ma i u nje­mu se na­la­ze faj­
lo­vi čijim uređiva­njem se po­de­ša­va­ju o­dređeni
de­lo­vi ope­ra­tiv­nog sis­te­ma ili a­pli­ka­ci­je. U di­rek­
to­ri­ju­mu lib se na­la­ze ne­ke sis­tem­ske bi­bli­ote­ke,
kao i mo­du­li za ker­nel. Media i mnt su mes­ta u
ko­ji­ma se mon­ti­ra­ju (mount‑uju) uređaji sa po­
da­ci­ma. Mon­ti­ra­nje je po­jam ko­ji pred­stav­lja
pri­ka­zi­va­nje sa­drža­ja ne­kog uređaja sa po­da­ci­
ma u o­dređenom di­rek­to­ri­ju­mu. Da­kle, uko­li­ko
je npr. par­ti­ci­ja hda5 mon­ti­ra­na u di­rek­to­ri­ju­
mu /mnt/D, po­da­ci­ma sa te par­ti­ci­je će moći da
se ma­ni­pu­li­še u o­kvi­ru tog di­rek­to­ri­ju­ma. Ilus­
tra­ci­je ra­di, uko­li­ko bi sa­držaj po­me­nu­te par­ti­
ci­je na Windows‑u bio dos­tu­pan kao D znači
da je ona „mon­ti­ra­na“ u di­rek­to­ri­jum D, ko­ji se
na­la­zi u My Computer‑u. Home di­rek­to­ri­ju­ma
root ko­ri­sni­ka (/root) smo se već do­ta­kli, dok su
os­ta­la dva in­te­re­san­tna di­rek­to­ri­ju­ma usr i var.
Usr sa­drži sta­tičke faj­lo­ve ko­ji se ko­ris­te od stra­
ne ko­ri­sni­ka na sis­te­mu. U pre­vo­du, ta­mo se
na­la­ze i­zvršni faj­lo­vi i bi­bli­ote­ke a­pli­ka­ci­ja ko­je
su in­sta­li­ra­ne na sis­tem. Var je pak mes­to ko­je
sa­drži va­ri­ja­bil­ne faj­lo­ve po­put lo­go­va, a po­me­
nu­ta dva di­rek­to­ri­ju­ma pred­stav­lja­ju pro­dukt
o­dva­ja­nja sta­tičkih od faj­lo­va ko­ji se to­kom ra­
da sis­te­ma me­nja­ju.
decembar 2006 PC 11
PC SPECIJALNI DODATAK
Sve u sve­mu, ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ne že­le pre­
vi­še da se zav­lače is­pod ha­ube će in­for­ma­ci­je iz
pret­ho­dnog pa­su­sa bi­ti do­volj­ne. Home di­rek­to­
ri­jum ko­ri­sni­ka i tačke mon­ti­ra­nja uređaja sa
po­da­ci­ma pred­stav­lja­ju mes­ta ko­ja će najčešće
bi­ti ko­rišćena, a va­lja na­po­me­nu­ti da se i­zvršni
faj­lo­vi a­pli­ka­ci­ja na­la­ze u /usr/bin, osim sis­tem­
skih ko­ji se na­la­ze u /bin ili /usr/sbin. Iako na
prvi po­gled de­lu­je kom­pli­ko­va­no, or­ga­ni­za­ci­ja
faj­lo­va i di­rek­to­ri­ju­ma je vrlo lo­gična i, što je
naj­bi­tni­je, na nju ne tre­ba o­braćati pu­no pa­žnje.
Većini ko­ri­sni­ka će bi­ti sa­svim do­volj­no da zna­
ju ko­ji di­rek­to­ri­jum čemu slu­ži. Tre­ba po­me­nu­
ti i da je mo­guće mon­ti­ra­ti po­se­bne par­ti­ci­je u /
home/var ili /usr di­rek­to­ri­ju­me i na taj način po
po­tre­bi o­dvo­ji­ti po­dat­ke.
Pro­zo­ri i oko njih
Na­kon pri­jav­lji­va­nja na sis­tem, kao što
smo vi­de­li, ko­ri­snik do­bi­ja ra­dno o­kru­že­nje.
Ov­de ćemo po­me­nu­ti još je­dnu oso­bi­nu GNU/
Linux‑a, ko­ja se o­gle­da u slo­je­vi­tos­ti sis­te­ma.
So­ftver ko­ji omo­gućava gra­fičku in­ter­pre­ta­ci­
ju je sa­mo je­dan ser­ver ko­ji se po po­tre­bi mo­
že is­ključiti, a na nje­mu da­lje fun­kci­oni­šu gra­
fički sis­te­mi ko­ji se još na­zi­va­ju i gra­fička o­kru­
že­nja. U pre­vo­du, gra­fički pod­sis­tem u tom smi­
slu fun­kci­oni­še na is­tom prin­ci­pu kao i Web ser­
ver i mo­že se po­de­ša­va­ti i res­tar­to­va­ti bez u­gro­
ža­va­nja ra­da ope­ra­tiv­nog sis­te­ma. Žar­gon­ski na­
zvan „X“, ovaj ser­ver se, u sa­ra­dnji sa ker­ne­lom,
bri­ne za fun­kci­onal­nost har­dve­ra po­tre­bnog za
rad u gra­fičkom o­kru­že­nju (gra­fička kar­ti­ca,
miš, tas­ta­tu­ra...) i pru­ža o­sno­vu za ko­rišćenje
12 PC decembar 2006
GNU/Linux‑a u gra­fičkom o­kru­že­nju. Ta­kvo
o­dva­ja­nje ovog de­la sis­te­ma, po­red te­hno­lo­ških
pre­dnos­ti o ko­ji­ma ćemo go­vo­ri­ti ka­sni­je, omo­
gućava ne­za­vi­sno ra­zvi­ja­nje ra­zličitih gra­fičkih
o­kru­že­nja.
Pod poj­mom gra­fičko o­kru­že­nje po­dra­zu­
me­va­mo sve ono što računar čini gra­fički fun­
kci­onal­nim u o­snov­nom smi­slu (ra­dna pov­rši­
na, pa­nel, fajl me­na­džer, ra­zni do­da­ci po­put sis­
tem­ske ka­se­te ili a­ple­ta). Pa­ra­le­la sa Windows
ili Mac ope­ra­tiv­nim sis­te­mi­ma nas do­vo­di do
svi­ma po­zna­tog Windows desktop‑a, Windows
Explorer‑a, Start me­ni­ja, o­dno­sno Aqua‑e na
Mac‑u. Na GNU/Linux‑u pak pos­to­ji vi­še ova­
kvih o­kru­že­nja ko­ja po­se­du­ju sve ele­men­te ko­
je ih čine pot­pu­no upo­tre­blji­vim i la­kim za ko­
rišćenje. Naj­po­zna­ti­ja su GNO­ME i KDE, dok
XFCE ta­kođe sa­zre­va u vrlo fun­kci­onal­no i
moćno o­kru­že­nje. Ko že­li je­dnos­tav­ni­je re­še­
nje, mo­že ga pro­naći u ne­kom od me­na­dže­ra
pro­zo­ra ko­ji se od gra­fičkih o­kru­že­nja ra­zli­ku­
ju pre sve­ga po je­dnos­tav­nos­ti i oso­bi­ni da ima­
ju ni­zak ili ni­ka­kav ste­pen in­te­gra­ci­je ele­me­na­
ta ko­ji bi ih učini­li o­kru­že­njem.
Va­ri­jan­te Ubuntu‑a sa ra­zličitim gra­fičkim
ra­dnim o­kru­že­nji­ma su do­bi­ja­le i ra­zličite na­zi­
ve. Ta­ko se za „obični“ Ubuntu po­dra­zu­me­va
da do­la­zi sa GNO­ME o­kru­že­njem, dok sa KDE
o­kru­že­njem sti­že Kubuntu, a Xubuntu je za­sno­
van na XFCE‑u. U sko­ri­je vre­me se po­ja­vio i
Fluxbuntu ko­ji se ta­kođe od os­ta­lih ra­zli­ku­je sa­
mo po upo­tre­blje­nom o­kru­že­nju. U da­ljem tek­
stu ćemo se po­za­ba­vi­ti po­me­nu­tim o­kru­že­nji­
ma, a krećemo sa o­snov­nim.

Gra­fičko o­kru­že­nje GNOME
G NO­ME o­kru­že­nje je nas­ta­lo na te­me­
lji­ma GNU gra­fičke bi­bli­ote­ke GTK.
Ona je ini­ci­jal­no na­prav­lje­na za po­tre­be pro­gra­
ma za o­bra­du sli­ka – GIMP. Pro­je­kat ra­zvo­ja
GNO­ME‑a je po­kre­nut 1997. go­di­ne sa ci­ljem
stva­ra­nja al­ter­na­ti­ve KDE‑u, čije su o­snov­ne bi­
bli­ote­ke u to vre­me bi­le vla­snički so­ftver, a ime
pred­stav­lja a­kro­nim od GNU Network Object
Model Environment. Ova skraćeni­ca je vre­me­
nom i­zgu­bi­la na značaju, pa se umes­to GNO­
ME sve češće pi­še Gnome, iako se na zva­ničnoj
pre­zen­ta­ci­ji još ko­ris­te ve­li­ka slo­va.
GNO­ME je to­kom go­di­na i­zras­tao u vr­
lo o­zbilj­no, za­o­kru­že­no i fun­kci­onal­no o­kru­že­
nje. Je­dan od osnovnih prin­ci­pa ko­je pro­je­kat
sle­di je da bi o­kru­že­nje tre­ba­lo da fun­kci­oni­
še o­dmah, bez pu­no po­de­ša­va­nja. Po­red upo­
tre­blji­vos­ti, GNO­ME stav­lja ak­ce­nat na dos­tu­
pnost (accessibility) i in­ter­na­ci­ona­li­za­ci­ju, ka­ko
bi bio što dos­tu­pni­ji svim ko­ri­sni­ci­ma računa­ra
na pla­ne­ti. Ka­da se po­gle­da­ju is­kus­tva ko­ri­sni­
ka, do­la­zi se do in­for­ma­ci­je da je GNO­ME ne­
što te­ži za pri­vi­ka­va­nje lju­di­ma ko­ji mi­gri­ra­ju
sa Windows‑a, dok je ko­ri­sni­ci­ma Mac OS X sis­
te­ma ne­što pri­hva­tlji­vi­ji.
Ubuntu Linux
Prvi po­gled na ra­dnu pov­rši­nu Ubun‑
tu‑ovog GNO­ME‑a ot­kri­va ra­dnu pov­rši­nu sa
dva pa­ne­la (pa­nel je is­to što i taskbar u Win‑
dows sve­tu). To je uje­dno i po­dra­zu­me­va­na
pos­tav­ka o­kru­že­nja. Na gor­njem pa­ne­lu se na­
la­ze me­ni­ji sa prečica­ma ka a­pli­ka­ci­ja­ma, lo­ka­
ci­ja­ma na dis­ku i a­dmi­nis­tra­tiv­nim alat­ka­ma,
i­zdvo­je­ne prečice (quick launch), sis­tem­ska ka­
se­ta (system tray iz Windows‑a), sat i os­ta­li a­ple­
ti. Do­nji je re­zer­vi­san za pri­ka­zi­va­nje ak­tiv­nih
pro­zo­ra (taskbar), prečicu show desktop, kao i
za prečice ka kan­ti za smeće (trash) i me­na­dže­
ru vir­tu­el­nih ra­dnih pov­rši­na.
Po­jam vir­tu­el­nih ra­dnih pov­rši­
na je spe­ci­fičan za o­kru­že­nja na
Unix‑oli­kim sis­te­mi­ma pa za­slu­
žu­je kraće o­bja­šnje­nje.
Or­ga­ni­za­cija
Pri­li­kom po­kre­ta­nja vi­še
a­pli­ka­ci­ja, ra­dna pov­rši­na i a­ple­
ti sa ak­tiv­nim pro­zo­ri­ma mo­
gu for­mi­ra­ti pri­ličnu gu­žvu, što
ote­ža­va rad i sma­nju­je pro­duk­
tiv­nost. Vir­tu­el­ne pov­rši­ne omo­
gućava­ju bo­lju or­ga­ni­za­ci­ju, jer
ko­ri­snik mo­že ima­ti do 36 ra­
dnih pov­rši­na ko­je se mo­gu ko­
ris­ti­ti po po­tre­bi, a najčešće ih
je četi­ri sa­svim do­volj­no. Da­kle, vir­tu­el­ne povr­
ši­ne omo­gućava­ju bo­lji ras­po­red ak­ti­vi­ra­nih
pro­gra­ma, pa se re­ci­mo u je­dnom mo­gu drža­
ti office pro­gra­mi, u dru­gom po­kre­ta­ti audio re­
pro­duk­ci­ja, a u trećem pos­ta­vi­ti i­gra za tre­nut­
ke opu­šta­nja. Nećemo ni po­mi­nja­ti po­go­dnos­ti
pri­li­kom ra­da na ne­kom Web ili gra­fičkom pro­
jek­tu. Pre­me­šta­nje pro­zo­ra i­zmeđu vir­tu­el­nih
povr­ši­na je je­dnos­tav­no i mo­že se obav­lja­ti na
vi­še načina. De­snim kli­kom na pro­zor se mo­že
oda­bra­ti op­ci­ja Move to another workspace, ali
prev­lačenje u me­na­dže­ru ra­dnih pov­rši­na ili na­
zi­va pro­zo­ra iz taskbar‑a pred­stav­lja je­dnos­tav­
decembar 2006 PC 13
PC SPECIJALNI DODATAK
ni­ju va­ri­jan­tu. Iako ta­kav kon­cept
mo­že bi­ti nov, na­kon kraćeg pri­la­
gođava­nja stva­ra o­dređenu vrstu za­
vi­snos­ti jer is­tin­ski po­bolj­ša­va or­ga­
ni­za­ci­ju ra­da.
Pa­ne­li su, da­kle, po default‑u
ko­rek­tno po­de­še­ni, a de­sni klik na
deo slo­bo­dne pov­rši­ne ot­kri­va me­
ni sa ne­ko­li­ko bi­tnih op­ci­ja. Do­da­
va­nje prečica ka a­pli­ka­ci­ja­ma se
mo­že i­zvrši­ti i prev­lačenjem is­tih iz
me­ni­ja, ali se i­zbo­rom op­ci­je Add
to panel do­bi­ja kom­ple­tan di­ja­log
ko­ji slu­ži za sme­šta­nje že­lje­nih ele­
me­na­ta u pa­nel. Do­da­ci su ra­zvrsta­
ni po ka­te­go­ri­ja­ma, dok su mo­gućnos­ti i­zbo­ra
pri­lično ve­li­ke, počev­ši od je­dnos­tav­nih a­ple­ta
po­put praćenja ra­da mre­že, sa­ta, pre­ko in­di­ka­
to­ra ras­po­re­da tas­ta­tu­re do na­pre­dne pre­tra­ge
ili pod­se­tni­ka.
Pos­to­ja­nje pa­ne­la i do­da­ta­ka na nji­ma pov­
lači pi­ta­nje nji­ho­vog po­de­ša­va­nja. Op­ci­ja­ma
za po­de­ša­va­nja se pris­tu­pa kli­kom de­snim tas­
te­rom mi­ša, bi­lo da se ra­di o pa­ne­lu ili do­da­ci­
ma. I­zbo­rom op­ci­je Properties do­bi­ja se di­ja­log
za po­de­ša­va­nje o­snov­nih oso­bi­na pa­ne­la po­put
ši­ri­ne, po­za­di­ne, po­na­ša­nja (auto­mat­sko skri­va­
nje ili pro­ši­ri­va­nje) i ori­jen­ta­ci­je. Po­red gor­nje
i do­nje ivi­ce e­kra­na, pa­ne­li mo­gu bi­ti lo­ci­ra­ni
i sa stra­ne, a mo­gu se i pre­vući bi­lo gde na ra­
dnu pov­rši­nu. Tu su i op­ci­je ko­je omo­gućava­
ju pos­tav­lja­nje no­vih pa­ne­la (New panel) ili bri­
sa­nje ak­tu­el­nog (Delete this panel). Do op­ci­ja
za po­de­ša­va­nje ele­me­na­ta na pa­ne­lu se do­la­zi
na is­ti način (de­sni klik na ele­ment), a o­snov­ne
op­ci­je su za­je­dničke za sve: po­me­ra­nje (Move),
u­kla­nja­nje (Remove from panel) i za­ključava­nje
(Lock) ko­je one­mo­gućava po­me­ra­nje ele­men­ta.
Os­ta­le op­ci­je su ka­rak­te­ris­tične za tip do­dat­ka,
pa će re­ci­mo sat ima­ti op­ci­je po­de­ša­va­nja pri­
ka­za, ali i prečicu ka ala­tu za glo­bal­no na­me­šta­
nje vre­me­na. Prečica­ma ka omi­lje­nim a­pli­ka­ci­ja­
ma se mo­gu me­nja­ti iko­ne, po­de­ša­va­ti pu­ta­nja
do i­zvršnog faj­la, dok se de­snim kli­kom na kon­
tro­le zvu­ka mo­že oda­bra­ti op­ci­ja ko­ja po­kreće
14 PC decembar 2006
čitav mik­ser. Nećemo se za­drža­va­ti na svim do­
da­ci­ma i ele­men­ti­ma ko­ji se mo­gu pos­ta­vi­ti u
pa­nel, po­što pret­ho­dni pri­me­ri do­bro ilus­tru­ju
prin­cip fun­kci­oni­sa­nja.
Po­red pa­ne­la, o­dno­sno nji­ho­ve po­dra­zu­
me­va­ne kon­fi­gu­ra­ci­je, me­ni­ji u GNO­ME‑u su
ta­kođe ka­rak­te­ris­tični. Tačni­je rečeno, gru­pa
od tri me­ni­ja ko­ja se na­zi­va menu bar pred­stav­
lja te­mat­ski po­de­lje­ne prečice ko­je po­ma­žu ko­
ri­sni­ci­ma da po­kre­nu a­pli­ka­ci­ju ko­ju že­le, da
odu na ne­ku mre­žnu ili lo­ka­ci­ju na hard dis­ku,
o­dno­sno pre­gle­da­ju ne­ki dru­gi me­dij sa po­da­ci­
ma. Ovi me­ni­ji se mo­gu o­bje­di­ni­ti u je­dan, ko­
ji se mo­že do­da­ti u pa­nel pre­ma opi­sa­nom pos­
tup­ku, a u pro­zo­ru sa do­da­ci­ma tre­ba oda­bra­ti
Main menu. Prvi me­ni u gru­pi no­si na­ziv Ap‑
plications i la­ko je za­ključiti da sa­drži prečice ka
a­pli­ka­ci­ja­ma in­sta­li­ra­nim na sis­te­mu. Prečice
su gru­pi­sa­ne po ka­te­go­ri­ja­ma pa je vrlo la­ko
naći že­lje­ni pro­gram. Sle­deći me­ni – Places – se
bri­ne o lo­ka­ci­ja­ma ra­zličitog ti­pa. Tu se na­la­ze
prečice ka home di­rek­to­ri­ju­mu i desktop‑u, kao
i ka omi­lje­nim lo­ka­ci­ja­ma ko­ri­sni­ka. Is­pod ove
gru­pa­ci­je prečica se na­la­ze Computer, o kom će
bi­ti reči ka­sni­je, i CD/DVD Creator ko­ji je in­te­
gri­san u po­dra­zu­me­va­ni fajl me­na­džer, a slu­ži
za na­re­zi­va­nje dis­ko­va. U ovom de­lu se po­jav­
lju­ju i i­zme­nji­vi dis­ko­vi, ako ih ima. Ka dnu me­
ni­ja sle­de mre­žne lo­ka­ci­je, a kli­kom na Connect
to Network je mo­guće po­de­si­ti mre­žnu ko­nek­ci­
 Ubuntu Linux

ju (FTP, SSH, WebDAV, Windows shared di­rek­to­
ri­ju­me). Na kra­ju me­ni­ja se na­la­zi prečica ka di­
ja­lo­gu za pre­tra­ži­va­nje fajl sis­te­ma, ko­ji ko­ris­ti
ovaj engine ka­da je Beagle ak­
ti­van, a za­tim sle­di po­dme­
ni sa ne­dav­no ko­rišćenim
do­ku­men­ti­ma. Me­ni System
je na­me­njen prečica­ma ka
a­dmi­nis­tra­tiv­nim ala­ti­ma,
do­ku­men­ta­ci­ji i in­for­ma­ci­
ja­ma o sa­mom sis­te­mu. Po­
dme­ni Preferences sa­drži
ala­te za po­de­ša­va­nje GNO­
ME‑a, dok Administration
sa­drži prečice ka gra­fičkim
ala­ti­ma za po­de­ša­va­nje čita­
vog ope­ra­tiv­nog sis­te­ma.
GNO­ME des­ktop
Po­što smo se upo­zna­
li sa pa­ne­li­ma i me­ni­ji­ma,
na re­du je ra­dna pov­rši­na.
Desktop‑om u GNO­ME‑u
u­prav­lja nje­gov po­dra­zu­me­
va­ni fajl me­na­džer Nautilus. Na ra­dnu pov­rši­
nu je mo­guće smes­ti­ti di­rek­to­ri­ju­me, prečice ka
pro­gra­mi­ma, a tu se pri­ka­zu­ju i mon­ti­ra­ni i­zme­
nji­vi me­di­ji. Po­za­di­na se mo­že pro­me­ni­ti pu­
tem od­go­va­ra­juće stav­ke u me­ni­ju do­bi­je­nom
de­snim kli­kom na pov­rši­nu ili alat­kom za ovaj
po­sao iz po­dme­ni­ja Preferences me­ni­ja System.
Nautilus je na­pre­dan fajl me­na­džer ko­ji je
to­kom ra­zvo­ja dos­ti­gao vi­sok ni­vo upo­tre­blji­
vos­ti. Nje­go­vim pro­zo­ri­ma se je­dnos­tav­no ru­
ku­je. Cen­tral­ni deo je re­zer­vi­san za sa­držaj ak­
tu­el­ne lo­ka­ci­je, dok se sa le­ve stra­ne na­la­zi side‑
bar ko­jem se na­me­na mo­že me­nja­ti po­moću
me­ni­ja na nje­go­vom vrhu. Po deafult‑u je po­de­
šen da pri­ka­zu­je lo­ka­ci­je iz me­ni­ja Places, a omi­
lje­na mes­ta na hard dis­ku se la­ko do­da­ju prev­
lačenjem iz cen­tral­nog de­la pro­zo­ra. Ta­ko pos­
tav­lje­ne lo­ka­ci­je se pri­ka­zu­ju i u me­ni­ju Places.
Pu­ta­nja di­rek­to­ri­ju­ma se mo­že pri­ka­zi­va­ti tek­
stu­al­no ili po­moću tas­te­ra, što se mo­že me­nja­
ti tas­te­rom ko­ji se na­la­zi po­red address bar‑a.
Glav­na pa­le­ta sa alat­ka­ma sa­drži stan­dar­dne tas­
te­re Up, Back i Forward, po­red ko­jih su pri­su­tni
i tas­te­ri ko­ji vo­de u Home di­rek­to­ri­jum i lo­ka­
ci­ju Computer. Ona bi
tre­ba­lo da ko­ri­sni­ci­ma
olak­ša ba­ra­ta­nje fajl sis­
te­mom i uređaji­ma.
Na ovoj lo­ka­ci­ji se na­la­
ze pri­ka­za­ni svi uređaji
sa po­da­ci­ma, za­je­dno
sa lin­kom ka root di­rek­
to­ri­ju­mu ko­ji je ime­no­
van kao Filesystem.
Da­kle, Comput‑
er bi tre­ba­lo da bu­de
po­la­zna tačka za kre­
ta­nje kroz filesystem,
ma­da se do root‑a do­
la­zi ja­ko la­ko. Srećom,
Ubuntu ne spa­da u gru­
pu dis­tri­bu­ci­ja ko­je kri­
ju filesystem struk­tu­ru
GNU/Linux‑a, pa ko­ri­
sni­ci ima­ju mo­gućnost
da ga upo­zna­ju i ra­zu­me­ju, što je je­di­ni is­prav­
an pris­tup. Nautilus po­se­du­je pro­ši­re­nje za na­
re­zi­va­nje dis­ko­va, a ver­zi­ja u­ključena u Ubun‑
tu 6.10 pred­stav­lja upo­tre­blji­vu alat­ku ko­ju ne
tre­ba za­ne­ma­ri­ti. Ta­kođe ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti
ni mo­gućnost na­do­gra­dnje Nautilus‑a po­moću
skrip­to­va ko­ji se mo­gu naći na In­ter­ne­tu. Sve u
sve­mu, Nautilus je ve­oma lak za ko­rišćenje, upo­
tre­bljiv je, a po­se­du­je mo­gućnost una­pređenja
per­for­man­si ko­je su i sa­da na ni­vou ko­ji omo­
gućava kom­fo­ran rad.
Kao i u sva­ko gra­fičko o­kru­že­nje, u GNO­
ME je in­te­gri­sa­no si­ja­set a­pli­ka­ci­ja. Tu se pre
sve­ga mi­sli na pro­gra­me ra­zličitih na­me­na, po­
put Gedit‑a za o­tva­ra­nje tek­stu­al­nih da­to­te­ka ili
Evince‑a za pre­gle­da­nje PDF do­ku­me­na­ta. Za
re­pro­duk­ci­ju mul­ti­me­dij­skih sa­drža­ja su za­du­
že­ni Totem (vi­deo) i Rythmbox (mu­zi­ka). Na­rav­
no, dru­ge a­pli­ka­ci­je se ve­oma la­ko in­sta­li­ra­ju, a
po­dje­dna­ko je­dnos­tav­no se me­nja i po­dra­zu­me­
va­na a­pli­ka­ci­ja za po­je­di­ni tip da­to­te­ka.

decembar 2006 PC 15
PC SPECIJALNI DODATAK
Gra­fičko o­kru­že­nje na Ubuntu‑u je vr­
lo la­ko za ko­rišćenje. GNO­ME je mo­guće pri­
la­gođava­ti sop­stve­nim po­tre­ba­ma, ka­ko kon­fi­
gu­ra­ci­jom nje­go­vih ele­me­na­ta ta­ko i po­moću
mno­štva te­ma ko­je pot­pu­no me­nja­ju vi­zu­el­
ni iden­ti­tet o­kru­že­nja. Po­dra­zu­me­va­ni i­zgled
Ubuntu‑a je ba­zi­ran na to­plim bo­ja­ma, ni­jan­sa­
ma na­ran­džas­te i bra­on bo­je, dok je od stra­ne
ove dis­tri­bu­ci­je ra­zvi­jen i po­se­ban GTK engine
po­znat pod ime­nom Ubuntulooks.
Ovaj GTK engine, ko­ji inače is­crta­va ele­
men­te po­put tas­te­ra, je je­dan od naj­bo­ljih
16 PC decembar 2006
na sce­ni jer da­je a­trak­ti­van i­zgled o­kru­že­nja.
GNO­ME ta­kođe sve vi­še ko­ris­ti vek­tor­sku gra­
fi­ku pa se u ak­tu­el­noj ver­zi­ji Ubuntu‑a o­sla­nja
na Cairo vek­tor­ske bi­bli­ote­ke ko­je omo­gućava­
ju ra­zličite gra­fičke efek­te u ci­lju po­bolj­ša­va­nja
fun­kci­onal­nos­ti i vi­zu­el­nog utis­ka o­kru­že­nja.
U­krat­ko rečeno, GNO­ME je vrlo kom­for­no,
brzo i sta­bil­no gra­fičko o­kru­že­nje ko­je mo­že
od­go­vo­ri­ti na sve za­hte­ve mo­der­nih ko­ri­sni­ka
računa­ra, bi­lo da se ra­di o na­pre­dnim ili ko­ri­
sni­ci­ma ko­ji se po prvi put sreću sa računa­rom
ili Ubuntu‑om.
 Ubuntu Linux

Ubun­tu + KDE = Ku­buntu

K DE ima izu­ze­tno ve­li­
ku ba­zu ko­ri­sni­ka, pa
je ne­o­zbilj­no pra­vi­ti dis­tri­bu­ci­
ju ko­ja u svom sas­ta­vu ne­ma
ovo gra­fičko o­kru­že­nje. Iako
je Ubuntu star­to­vao bez nje­ga,
vrlo brzo je do­bio KDE u svom
o­kri­lju, a ta va­ri­jan­ta je je­dnos­
tav­no na­zva­na Kubuntu.
Ovo o­kru­že­nje je nas­ta­
lo pre je­dne de­ce­ni­je (ove go­
di­ne je pro­sla­vi­lo de­se­ti rođen­
dan) kao pro­je­kat ko­ji je tre­ba­
lo da obe­zbe­di gra­fičko o­kru­že­
nje je­dnos­tav­no za upo­tre­bu za
Unix‑oli­ke sis­te­me. Ime pred­
stav­lja a­kro­nim od K Desktop Environment, a činje­ni­ce da se o nje­mu bri­ne KDE‑ov fajl me­
slo­vo K je oda­bra­no za­to što se na­la­zi o­dmah na­džer Konqueror.
iza L od Linux. KDE je za­sno­van na QT gra­
fičkim bi­bli­ote­ka­ma i du­go je bio u­zrok ne­su­gla­ Po­de­si­vost do kraja
si­ca u GNU/Linux sve­tu za­to što je QT, pro­i­zvod Pa­nel u KDE‑u je ne­što kom­pli­ko­va­ni­ji i
kom­pa­ni­je Trolltech, bio ne­slo­bo­dan so­ftver. po­pu­nje­ni­ji ne­go u slučaju GNO­ME‑a, naj­vi­
Baš za­to je i nas­tao GNO­ME. Na sreću, QT je še zbog to­ga što je sve do­dat­ke i pro­ši­re­nja po­
pos­te­pe­no pos­tao slo­bo­dan so­ftver i 2000. go­ tre­bno smes­ti­ti u je­dan pa­nel. Po­de­ša­va­nje za­
di­ne je ko­načno o­bjav­ljen pod GNU GPL li­cen­ počinje de­snim kli­kom, ali su op­ci­je za to dos­tu­
com. KDE pred­stav­lja pot­pu­no gra­fičko o­kru­že­ pne na vi­še načina. O kom god ele­men­tu da se
nje sa in­te­gri­sa­nim a­pli­ka­ci­ja­ma i do­da­ci­ma ko­ ra­di, osim na­zi­va ak­tiv­nih pro­zo­ra u taskbar‑u,
ji ga čine za­o­kru­že­nom ce­li­nom. Iako je Ubun‑ na­kon de­snog kli­ka će se u me­ni­ju po­ja­vi­ti po­
tu u ne­ko­li­ko ver­zi­ja pra­tio ci­klus o­bjav­lji­va­nja dme­ni Panel. On da­lje vo­di do op­ci­ja za po­de­ša­
GNO­ME‑a, Kubuntu je odu­vek imao sve­žu ver­ va­nje sa­mog pa­ne­la. I­zbo­rom op­ci­je Configure
zi­ju KDE‑a, pa Edgy Eft do­la­zi sa ovim o­kru­že­ panel je mo­guće po­de­ša­va­ti i­zgled i po­na­ša­nje
njem u ver­zi­ji 3.5.5. pa­ne­la. Tre­ba pri­me­ti­ti da pa­nel u KDE‑u po­se­
Ra­dno o­kru­že­nje Kubuntu‑a odi­še pre sve­ du­je značaj­ne mo­gućnos­ti za kon­fi­gu­ra­ci­ju, čak
ga je­dnos­tav­nošću, zbog po­dra­zu­me­va­ne kon­ i pre­ve­li­ke za po­je­di­ne ko­ri­sni­ke.
fi­gu­ra­ci­je KDE‑a ko­ju ka­rak­te­ri­še je­dan pa­nel Do­da­va­nje applet‑a je mo­guće pre­ko di­ja­
na dnu e­kra­na. Ova­kva pos­tav­ka je blis­ka ko­ri­ lo­ga ko­ji se do­bi­ja kli­kom na ade­kva­tnu op­ci­
sni­ci­ma Windows‑a, pa je is­kus­tvo u ra­du sa no­ ju, a pri­li­kom do­da­va­nja pri­ka­zu­je se ani­ma­ci­ja
vim ko­ri­sni­ci­ma po­ka­za­lo da se značaj­no lak­ spu­šta­nja applet‑a u pa­nel. Prečice ka a­pli­ka­ci­ja­
še na­vi­ka­va­ju na KDE ne­go na GNO­ME. Pri­ja­ ma se do­da­ju iz po­dme­ni­ja ko­ji pri­ka­zu­je čitav
tnom ra­du do­pri­no­si i ra­dna pov­rši­na ba­zi­ra­ glav­ni me­ni, pa je la­ko oda­bra­ti že­lje­nu a­pli­ka­
na na pla­vo‑lju­bičas­tim ni­jan­sa­ma. Ana­lo­gi­ja ci­ju. U­kla­nja­nje applet‑a i prečica se vrši ta­kođe
sa desktop‑om na Ubuntu‑u je pot­pu­na, osim iz po­dme­ni­ja ko­ji se na­zi­va Remove from pan‑

decembar 2006 PC 17
PC SPECIJALNI DODATAK
el. Da­kle, me­ni Panel je uvek dos­tu­pan, bez ob­zi­
ra na ele­ment ko­ji je bio is­pod kur­so­ra pri­li­kom
kli­ka de­snim tas­te­rom mi­ša. Svi ele­men­ti su ta­
kođe ve­oma la­ki za po­de­ša­va­nje, pa se po­no­vo
pre­po­ručuje upo­tre­ba de­snog tas­te­ra mi­ša. Me­
ni sa a­pli­ka­ci­ja­ma je sme­šten u do­nji le­vi ugao
e­kra­na i ve­oma je pre­po­zna­tljiv, jer u se­bi sa­drži
lo­go KDE‑a. Prečice ka a­pli­ka­ci­ja­ma su te­mat­
ski gru­pi­sa­ne, a iz glav­nog me­ni­ja se po­red njih
mo­gu o­tvo­ri­ti di­ja­log za pre­tra­gu, Help i cen­tar
sa kon­fi­gu­ra­ci­ju o­kru­že­nja i sis­te­ma. Na­rav­no,
tu su ak­ci­je po­put o­dja­ve sa sis­te­ma, pro­me­ne
ko­ri­sni­ka i za­ključava­nja e­kra­na.
Po­de­ša­va­nje o­kru­že­nja Kubuntu‑a je cen­
tra­li­zo­va­no u smi­slu pos­to­ja­nja je­din­stve­ne a­pli­
ka­ci­je ko­ja o­bje­di­nju­je sve kon­fi­gu­ra­ci­one ala­te.
System settings u Kubuntu‑u ve­oma pod­seća na
a­pli­ka­ci­ju is­te na­me­ne u Mac OS X sis­te­mu i ve­
oma pre­gle­dno pri­ka­zu­je sva po­de­ša­va­nja ko­ja
se mo­gu oba­vi­ti. Po­red sa­mog o­kru­že­nja, ne­ko­
li­ko ala­ta omo­gućava po­de­ša­va­nje har­dve­ra de­
tek­to­va­nog na računa­ru. Op­ci­je su te­mat­ski gru­
pi­sa­ne (Personal, Look & Feel, Network, Com‑
puter administration), dok se kli­kom na tas­ter
Advanced u pa­le­ti ala­ta do­bi­ja mo­gućnost po­de­
ša­va­nja slo­že­ni­jih stva­ri po­put login me­na­dže­
ra ili dis­ko­va i par­ti­ci­ja. Uko­li­ko je za ne­ku ak­
ci­ju po­tre­bno ima­ti root pri­vi­le­gi­je, in­for­ma­ci­ja
18 PC decembar 2006
o to­me će bi­ti is­ta­knu­ta, a ko­ri­snik ta­da mo­ra
kli­knu­ti na tas­ter pod na­zi­vom Administrator
mode na dnu e­kra­na.
Tre­ba po­me­nu­ti da je Kubuntu desktop mo­
guće po­de­ša­va­ti do ne­ve­ro­va­tnih gra­ni­ca i da
je is­tra­ži­va­nje svih nje­go­vih mo­gućnos­ti pra­va
avan­tu­ra. Kao i u slučaju GNO­ME‑a, i­zgled je
mo­guće pri­la­gođava­ti po­moću te­ma ko­jih ima
u izo­bi­lju na In­ter­ne­tu, a is­to va­ži i za iko­ne.
Šta­vi­še, mo­guće je po­de­ša­va­ti i bo­je u o­kvi­ru je­
dne te­me, kao i efek­te po­put fade‑a, pro­vi­dnos­
ti, ani­ma­ci­ja i sen­ki me­ni­ja ili pro­zo­ra. Ovo je
sa­mo ilus­tra­ci­ja ka­da je i­zgled u pi­ta­nju, pa je la­
ko za­ključiti ko­li­ko je tim ko­ji ra­zvi­ja KDE oti­
šao da­le­ko u po­gle­du mo­gućnos­ti pri­la­gođava­
nja o­kru­že­nja.
O­dlične a­pli­ka­ci­je
za o­dličnu ce­linu
Konqueror pred­stav­lja po­se­bnu po­slas­ti­cu
KDE‑a i Kubuntu‑a. Iako je do sa­da po­mi­njan
kao fajl me­na­džer, on je pu­no vi­še od to­ga. O­slo­
njen na KHTML engine, Konqueror pred­stav­lja i
Web browser, a uz Safari (ta­kođe je za­sno­van na
KHTML‑u) je je­di­ni ko­ji va­lja­no re­ša­va Acid2
CSS test. On obav­lja sve ak­ci­je ve­za­ne za faj­lo­ve
i di­rek­to­ri­ju­me na desktop‑u, dok je me­ni ko­ji
se do­bi­ja de­snim kli­kom na ra­dnu pov­rši­nu izu­
ze­tno bo­gat op­ci­ja­ma. Pre­ko nje­ga se
mo­že doći do op­ci­ja za po­de­ša­va­nje
desktop‑a i o­djav­lji­va­nje sa sis­te­ma.
Konqueror je ja­ko hi­tar pri ra­du sa
fajl sis­te­mom, a kre­ta­nje kroz nje­ga
je ve­oma brzo i glat­ko. Or­ga­ni­za­ci­ja
pro­zo­ra Konqueror‑a na Kubuntu‑u
je kom­pak­tna, pa se toolbar i address
bar na­la­ze u je­dnom re­du, dok je sa
le­ve stra­ne pos­tav­ljen sidebar čiji je
sa­držaj i­zme­njiv po­moću tas­te­ra sme­
šte­nih uz nje­go­vu le­vu ivi­cu.
Cen­tral­ni deo pro­zo­ra Konquer‑
or‑a je re­zer­vi­san sa pri­kaz sa­drža­
ja, a pro­gram po­se­du­je sjaj­nu mo­
gućnost o­tva­ra­nja ta­bo­va, slično Web
browser‑ima, ko­ja vas o­slo­bađa po­tre­
 Ubuntu Linux

be za no­vim pro­zo­ri­ma i olak­ša­va rad. Kao i u lja ce­lo­ku­pan office pa­ket, pro­ši­ren a­pli­ka­ci­ja­ma
Nautilus‑u, de­snim kli­kom na fajl ili di­rek­to­ri­ za o­bra­du vek­tor­skih i bi­tma­pi­ra­nih sli­ka i iz
jum mo­že­te i­zves­ti ak­ci­je nad njim, me­nja­ti nje­ ver­zi­je u ver­zi­ju pos­ta­je sve zre­li­ji pro­i­zvod. Po­
go­va svoj­stva... In­te­gra­ci­ja Konqueror‑a sa o­kru­ drža­va ODF i MS Office for­ma­te, pa se sva­ka­ko
že­njem i na­men­skim a­pli­ka­ci­ja­ma je pros­to sjaj­ mo­že uze­ti u ob­zir pri­li­kom i­zbo­ra kan­ce­la­rij­
na, pa se npr. PDF do­ku­men­ti o­tva­ra­ju u pro­ skog pa­ke­ta.
zo­ru fajl me­na­dže­ra
jer se pro­gram te na­
me­ne u KDE‑u (KP­
DF) in­te­gri­še u nje­
ga. Konqueror je bez
sum­nje naj­kva­li­te­tni­
ja a­pli­ka­ci­ja te na­me­
ne na GNU/Linux i
Unix‑oli­kim sis­te­mi­
ma uop­šte.
Po­ m i­ n j a­ n j e m
KPDF‑a tek smo za­
gre­ba­li te­mu na­men­
skih a­pli­ka­ci­ja u
KDE‑u. Osim nje­ga,
KDE ima pod svo­
jom ka­pom ne­ko­li­ko
pro­gram­skih pa­ke­ta.
Po­red tekst edi­to­ra
i sličnog „si­tni­ša“, ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni pa­ke­ Tre­ba pri­me­ti­ti da je ver­zi­ja KDE‑a
te Kontact i Koffice. Prvi je skup a­pli­ka­ci­ja ko­ u­ključena u Kubuntu 6.10 na­pre­do­va­la u po­gle­
je omo­gućava­ju u­prav­lja­nje in­for­ma­ci­ja­ma po­ du per­for­man­si. Ovo o­kru­že­nje je ra­ni­je bi­lo po­
put a­dre­sa­ra, pod­se­tni­ka, e‑mail kli­jen­ta, RSS zna­to po ne­što većim har­dver­skim za­hte­vi­ma,
a­gre­ga­to­ra ili or­ga­ni­za­to­ra. Po­red po­de­ša­va­nja no Kubuntu fun­kci­oni­še ja­ko do­bro i na sta­ri­
sa­mog KDE‑a, ne­ko­li­ko ala­ta omo­gućava po­ jim računa­ri­ma sa ma­nje me­mo­ri­je. Kubuntu,
de­ša­va­nje har­dve­ra de­tek­to­va­nog na računa­ru, sa sta­no­vi­šta gra­fičkog o­kru­že­nja, mo­že bi­ti ve­
po­put mre­že ili štam­pača. Ove a­pli­ka­ci­je su ve­ oma in­te­re­san­tan ko­ri­sni­ci­ma ko­ji se prvi put
oma do­bro in­te­gri­sa­ne u o­kru­že­nje, dok o per­ sreću sa GNU/Linux‑om, a ne spa­da­ju u gru­pu
for­man­sa­ma ne tre­ba go­vo­ri­ti s ob­zi­rom da su na­pre­dnih ko­ri­sni­ka računa­ra. In­ter­fejs je pri­ja­
sve one na do­maćem te­re­nu, jer im KDE pred­ tan i pri­ja­telj­ski nas­tro­jen, dok su po­de­si­vost i
stav­lja ma­tično o­kru­že­nje. O­blast In­ter­net so­ upo­tre­blji­vost o­kru­že­nja na vi­so­kom ni­vou. Ru­
ftve­ra po­red Konqueror‑a i Kontact‑a sa­drži pro­ ku na srce, Ubuntu desktop je ta­kođe ja­ko pri­ja­
gra­me za po­ve­zi­va­nje na In­ter­net, IM/IRC i Bit‑ tan, ali GNO­ME po­ne­kad pred­stav­lja pre­vi­še
Torent kli­jen­te. Koffice sa dru­ge stra­ne pred­stav­ dras­tičnu pro­me­nu.

decembar 2006 PC 19
PC SPECIJALNI DODATAK

Je­dnos­tav­no i brzo
G NO­ME i KDE su kom­plek­sni sis­te­mi
ko­ji za­hva­lju­jući mno­štvu ra­zličitog
so­ftve­ra i ser­vi­sa ko­ri­sni­ci­ma omo­gućava­ju
do­bro za­o­kru­že­nu ra­dnu ce­li­nu. Xubuntu je
o­dlično re­še­nje za vre­me­šne računa­re ko­ji­ma
ova dis­tri­bu­ci­ja mo­že uda­hnu­ti no­vi ži­vot.
pu­no to­ga. Ka­ko bi sve fun­kci­oni­sa­lo na pra­vi Pri­jav­lji­va­njem na XFCE se do­bi­ja o­kru­že­
način po­tre­bni su har­dver­ski re­sur­si, što mo­že nje ko­je je ja­ko slično GNO­ME‑u zbog is­tog ras­
bi­ti pro­blem na sta­ri­jim računa­ri­ma. Da ne bu­ po­re­da pa­ne­la na ra­dnoj pov­rši­ni. Prve ak­tiv­
de za­bu­ne, KDE i GNO­ME fun­kci­oni­šu do­bro i nos­ti po­ka­zu­ju još veću sličnost jer je XFCE za­
na Pentium 3 ma­ši­na­ma, dok se pod sta­ri­jim po­ sno­van na GTK bi­bli­ote­ka­ma. Da­kle, pa­ne­li su
dra­zu­me­va­ju ma­ši­ne sa Pentium 2 pro­ce­so­ri­ma pos­tav­lje­ni na gor­nju i do­nju ivi­cu e­kra­na, a po
tak­ta is­pod 400 MHz. nji­ma su ras­po­ređeni ele­men­ti. Me­ni sa prečica­
Re­še­nje u ta­kvim si­tu­aci­ja­ma mo­gu bi­ ma ka a­pli­ka­ci­ja­ma je sme­šten u le­vom u­glu gor­
ti window manager‑i ko­ji se od ra­dnih o­kru­ njeg pa­ne­la. U de­snom u­glu se na­la­ze do­da­ci po­
že­nja ra­zli­ku­ju po to­me što obe­zbeđuju sa­mo put sa­ta i sis­tem­ske ka­se­te, dok je do­nji pa­nel
o­snov­ne mo­gućnos­ti
ko­rišćenja gra­fičkog in­
ter­fej­sa. Da­kle, ova­kav
so­ftver omo­gućava ko­
rišćenje pro­zo­ra, me­ni­
ja sa prečica­ma i pri­mi­
tiv­nog pa­ne­la. In­te­gri­sa­
nih a­pli­ka­ci­ja, applet‑a
i sličnog ne­ma, a ako
ih ima ni­su upa­ko­va­ni
na taj način. Pos­to­ji par
slučaje­va ka­da je te­ško
pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti da
li se ra­di o WM ili gra­
fičkim o­kru­že­nji­ma, a
među naj­po­zna­ti­je spa­
da­ju XFCE i GNUStep.
Ovo­ga pu­ta ćemo se
za­drža­ti sa­mo na XF­
CE‑u, po­što je to o­kru­že­nje do­bro upa­ko­va­no po­pu­njen taskbar‑om, me­na­dže­rom vir­tu­el­nih
u Ubuntu, a iz is­tog ra­zlo­ga ćemo se o­svrnu­ti i ra­dnih pov­rši­na, kan­tom za smeće i show desk‑
na Fluxbox ko­ji pred­stav­lja ja­ko po­pu­la­ran win‑ top tas­te­rom.
dow manager. XFCE značaj­no pod­seća na GNO­ME, pa
su mno­gi prin­ci­pi ra­da slični. De­sni klik na slo­
Xubuntu bo­dnu pov­rši­nu pa­ne­la će omo­gućiti pris­tup po­
XFCE je na­kon KDE‑a do­bio svo­ju va­ri­ de­ša­va­nji­ma i di­ja­lo­gu za do­da­va­nje ele­me­na­ta
jan­tu Ubuntu‑a ko­ja je pot­pu­no o­smi­šlje­na u na pa­nel. Pos­to­ji po­pri­ličan spek­tar applet‑a ko­
zna­ku ovog o­kru­že­nja. Ja­ko ko­ri­sna ka­rak­te­ris­ ji se mo­gu pos­ta­vi­ti na pa­nel, dok je ja­ko ve­li­ka
ti­ka XFCE‑a je ma­la har­dver­ska za­htev­nost uz ma­na o­kru­že­nja činje­ni­ca da je sva­ku prečicu ka

20 PC decembar 2006

a­pli­ka­ci­ji po­tre­bno ručno po­de­ša­va­ti. Znači da
prev­lačenje ni­je mo­guće, a di­ja­log za do­da­va­nje
ele­me­na­ta ne pru­ža mo­gućnos­ti kao npr. KDE.
Ra­dna pov­rši­na je op­skrblje­na fajl me­na­
dže­rom ko­ji pod­seća na svog GNO­ME e­kvi­va­
len­ta i no­si ime Thunar. Ovaj pro­gram je nov
za XFCE po­što se pret­ho­dno re­še­nje, XFFM, ni­
je naj­bo­lje po­ka­za­lo.
Kao što je po­me­nu­to,
Thunar i­zgle­dom i
kon­cep­ci­jom pod­seća
na Nautilus, dok je u
i­zda­nju u­ključenom
u Xubuntu 6.10 do­
bio po­dršku za kan­tu
za smeće. Computer
je ipak os­tao ka­rak­te­
ris­ti­ka GNO­ME‑a, a Thunar ne po­se­du­je ni pro­
ši­re­nja po­put onog za na­re­zi­va­nje dis­ko­va ni­ti
mo­gućnost auto­ma­ti­za­ci­je ak­ci­ja skrip­to­vi­ma.
Je­dnos­tav­nost sa so­bom pov­lači i do­bre per­for­
man­se, pa je Thunar i­zra­zi­to brz, što je zgo­dno
za računa­re ko­ji ima­ju ma­njak re­sur­sa.
Mo­gućnost pri­la­gođava­nja o­kru­že­nja je na
pri­lično vi­so­kom ni­vou, a ala­ti za po­de­ša­va­nje
pa­ra­me­ta­ra se na­la­ze u po­dme­ni­ju Settings. Po­
što je za­sno­van na GTK‑u, te­me ko­je su dos­tu­
pne za GNO­ME ra­de i na XFCE‑u, pa je o­kru­
že­nje (izu­zev o­kvi­ra pro­zo­ra) u tom po­gle­du po­
dje­dna­ko pri­la­go­dlji­vo. Tes­to­vi Xubuntu‑a u re­
al­nom ra­du po­ka­zu­ju da pro­sečni računar sa
Pentium 2 pro­ce­so­rom na 300 MHz i 64 do 128
MB me­mo­ri­je fun­kci­oni­še o­dlično sa ovom va­ri­
jan­tom Ubuntu‑a. Na­rav­no, ro­bu­sni­je a­pli­ka­ci­je
po­put Open Office‑a će zna­tno us­po­ri­ti rad, pa
je po­želj­no ko­rišćenje ma­nje za­htev­nih pro­gra­
ma ko­je ćemo po­me­nu­ti ka­sni­je.
Baš la­gano
XFCE se na­la­zi na gra­ni­ci i­zmeđu desktop
environment i window manager re­še­nja, ma­da
vi­še na­gi­nje prvoj gru­pi. Dru­ga gru­pa pak ima
ne­ko­li­ko pred­stav­ni­ka, a ovo­ga pu­ta ćemo se do­
taći onih za ko­je se po­ka­za­lo da su najčešće ko­
rišćeni i do­volj­no la­ki za pro­sečnog ko­ri­sni­ka.
Ubuntu Linux
Fluxbox je window manager nas­tao na te­
me­lji­ma pro­jek­ta Blackbox. Ra­dna pov­rši­na
Fluxbox‑a je je­dnos­tav­na, pa se de­snim kli­kom
na nju do­bi­ja me­ni sa prečica­ma, dok je pa­nel
sme­šten u do­nji deo e­kra­na cen­tral­no po­zi­ci­oni­
ran. Pa­nel po­se­du­je mo­gućnost pri­ka­za ak­tiv­
nih pro­zo­ra, vir­tu­el­nih ra­dnih pov­rši­na, sa­ta i
system tray‑a. Ia­
ko spi­sak ni­je ma­
li sam pa­nel jes­
te, a svi ele­men­
ti su kom­pak­tno
slo­že­ni. Ne­ma gra­
fičkog utis­ka na­
lik na GNO­ME,
KDE ili XFCE već
je sve pri­ka­za­no u
tek­stu­al­nom o­bli­ku, dok se pro­zo­ri­ma ru­ku­je
na uobičajen način.
IceWM je re­še­nje slično Fluxbox‑u, s tim
što pos­tav­kom pod­seća na sta­ri­ja i­zda­nja Win‑
dows‑a (95 ili 98). Pa­nel ko­ji je sme­šten na dno
e­kra­na po­se­du­je tas­ter iza ko­jeg se kri­je me­ni
sličan onom u Fluxbox‑u, a i os­ta­le mo­gućnos­ti
su im za­je­dničke. Ova kon­cep­ci­ja po­go­du­je ko­
ri­sni­ci­ma ko­ji mi­gri­ra­ju sa Windows‑a, a na ne­
kom sta­ri­jem računa­ru me­nja­ju po­mi­nja­ne ver­
zi­je ovog sis­te­ma Ubuntu‑om. Ma­da, ru­ku na
srce, Windows je i do da­na­šnjeg da­na sačuvao u
o­sno­vi is­tu kon­cep­ci­ju.
Po­me­nu­ti me­na­dže­ri su vrlo brzi, pa se
Pentium 1 ili čak 486 računa­ri po­na­ša­ju vrlo hi­
tro u ra­du sa nji­ma. Pro­gra­mi na računa­ri­ma
ova­kvih per­for­man­si ta­kođe mo­ra­ju bi­ti bi­ra­ni
ta­ko da što ma­nje op­te­rećuju sis­tem ka­ko bi ce­
li­na i u ek­splo­ata­ci­ji bi­la fun­kci­onal­na.
De­zert za kraj
Pre o­dređenog vre­me­na su na In­ter­net pro­
cu­re­li vi­deo snim­ci e­kra­na je­dnog od de­ve­lo­pe­
ra no­vog čuda ko­je je omo­gućava­lo ko­rišćenje
X ser­ve­ra ba­zi­ra­nog na OpenGL‑u, ko­ji je ko­ris­
tio sna­gu gra­fičkog pod­sis­te­ma za niz ra­znih efe­
ka­ta ili pot­pun rad u re­al­nom vre­me­nu, što je ta­
da bi­lo ja­ko te­ško za­mi­sli­ti. Kao i kod većine
decembar 2006 PC 21
PC SPECIJALNI DODATAK
pro­je­ka­ta ko­ji obećava­ju, ni­ko se ni­je na­dao da
ćemo bla­go­det sve­ga to­ga moći us­ko­ro da ose­ti­
mo, na­ročito ne na har­dve­ru ko­ji je eko­nom­ski
pri­hva­tljiv većini ko­ri­sni­ka računa­ra. Ipak, pre
par me­se­ci sno­vi su pos­ta­li re­al­nost.
Uko­li­ko u­zme­mo X ser­ver sa OpenGL do­
dat­kom ko­ji pre­ko ser­ve­ra ko­ris­ti re­sur­se gra­
fičke kar­ti­ce ka­ko bi se na ra­dnoj pov­rši­ni is­
crta­va­li ra­zni efek­ti, do­bi­ja­mo ono što da­nas
pred­stav­lja AIGLX. Ovaj pro­je­kat, de­lo fon­da­
ci­je X.org i Fedora za­je­dni­ce, omo­gućava GLX
(OpenGL Extension to the X Window System)
ren­de­ring za X ser­ver na o­sno­vu re­sur­sa gra­
fičkog pod­sis­te­ma. Dru­gim rečima, ko­ri­sni­ci X
ser­ve­ra do­bi­ja­ju mo­gućnost har­dver­skog ren­de­
rin­ga po­moću GLX ek­sten­zi­je. Na taj način se
Compiz‑i­tnim window me­na­dže­ri­ma pru­ža tlo
za rad, a efek­ti ko­ji se na kra­ju do­bi­ja­ju je­dnos­
tav­no os­tav­lja­ju bez reči.
AIGLX ni­je je­di­ni pro­je­kat ove vrste. XGL
je ne­što ra­ni­je iza­šao na sce­nu, ali se od nje­ga ra­
zli­ku­je po svo­joj kon­cep­ci­ji. Dok AIGLX pred­
stav­lja do­da­tak X.org ser­ve­ra, XGL je po­se­ban
X ser­ver. AIGLX je zbog svo­je pri­ro­de u­ključen
u X.org od ver­zi­je 7.1, dok je XGL po­tre­bno na­
kna­dno in­sta­li­ra­ti. Tre­nu­tna pre­dnost XGL‑a
jes­te nje­go­va fun­kci­onal­nost na pos­to­jećim draj­
ve­ri­ma za nVidia kar­ti­ce, jer je za AIGLX po­tre­
bno ima­ti po­dršku draj­ve­ra za GLX_EXT_tex‑
ture_from_pixmap. Sta­bil­ni nVidia draj­ve­ri ne
po­se­du­ju ovu ek­sten­zi­ju, dok ona pos­to­ji u be­ta
i­zda­nju draj­ve­ra se­ri­je 9.
In­sta­la­ci­ja i stav­lja­nje AIGLX‑a u fun­kci­ju
na Ubuntu 6.10 sis­te­mu je izu­ze­tno la­ko, po­što
je sam X.org zas­tu­pljen sa ver­zi­jom 7.1. To znači
da je po­tre­bno ima­ti gra­fički pod­sis­tem ko­ji po­
drža­va po­me­nu­tu ek­sten­zi­ju, a fajl /etc/X11/
xorg.conf mo­ra sa­drža­ti o­dređene pa­ra­me­tre. U
de­lu Section „Module“ ne­op­ho­dni re­do­vi su:
22 PC decembar 2006
Lo­ad "dri"
Lo­ad "dbe"
Lo­ad "glx"
dok u de­lu Section „Device“ tre­ba da sto­ji i red:
Option „XAANoOffscreenPixmaps“
Ode­ljak Section „ServerLayout“ mo­ra sa­
drža­ti: Option „AIGLX“ „true“, dok na dnu faj­
la tre­ba da sto­ji:
Se­cti­on "DRI"
Mo­de 0666
En­dSe­ction
Se­cti­on "Exten­si­ons"
Op­ti­on "Com­po­si­te" "Ena­ble"
En­dSe­ction
Na kra­ju tre­ba res­tar­to­va­ti X ser­ver ko­man­
dom sudo /etc/init.d/gdm restart za ko­ri­sni­ke
GNO­ME‑a i XFCE‑a, o­dno­sno sudo /etc/init.d/
kdm restart za ko­ri­sni­ke KDE‑a.
Efek­ti ko­je AIGLX pru­ža su ja­ko in­te­re­san­
tni jer prven­stve­no omo­gućava­ju vrlo upeča­tlji­
vo ra­dno o­kru­že­nje sa elas­tičnim pro­zo­ri­ma,
ani­mi­ra­nim i pro­vi­dnim me­ni­ji­ma (ra­di se o re­
al­noj pro­vi­dnos­ti), i­zme­na­ma ra­dnih pov­rši­na
i tri di­men­zi­je ili Expose efek­tom sa pro­zo­ri­ma.
Vrlo je bi­tno na­gla­si­ti da se sve de­ša­va u re­al­
nom vre­me­nu pa će vi­deo re­pro­duk­ci­ja bi­ti vi­
dlji­va u pro­zo­ru u kom se o­dvi­ja bez ob­zi­ra da
li ga po­me­ra­te, me­nja­te mu ve­ličinu itd.
Iako ne­ko­me sve ovo mo­že bi­ti su­vi­šno, do­
bro je da pos­to­ji i da X ser­ver i GNU/Linux kao
ope­ra­tiv­ni sis­tem po­se­du­ju ova­kve spo­so­bnos­ti.
Ra­du­je činje­ni­ca da za AIGLX ni­je po­tre­bno ku­
po­va­ti no­vu gra­fičku kar­ti­cu ili do­ku­plji­va­ti me­
mo­ri­ju, već će bez pro­ble­ma fun­kci­oni­sa­ti na
ma­ši­ni sa naj­sta­ri­jom ge­ne­ra­ci­jom Pentium IV
pro­ce­so­ra i 256 MB me­mo­ri­je.

Pri­mena
P o­što smo se ve­oma stu­di­o­zno po­za­ba­
vi­li ra­dnim o­kru­že­njem, pre svega u
ci­lju što bo­ljeg pri­bli­ža­va­nja svih spe­ci­fičnos­ti
čita­oci­ma i ko­ri­sni­ci­ma ko­ji se prvi put sreću
sa Ubuntu‑om i GNU/Linux‑om,
pre­la­zi­mo na pro­gra­me, pri čemu se
nećemo pre­vi­še za­drža­va­ti na nji­ho­
vim oso­be­nos­ti­ma, već će ak­ce­nat bi­
ti na nji­ho­voj na­me­ni.
O­ffice
Priču o kan­ce­la­rij­skim pa­ke­ti­
ma ne­i­zbe­žno počinje­mo sa Open­
Office pa­ke­tom, ko­ji je i­zve­sno naj­
kva­li­te­tni­ji so­ftver svo­je vrste na ovoj
plat­for­mi. Ubuntu 6.10 do­la­zi sa tre­
nu­tno naj­sve­ži­jom ver­zi­jom 2.0.4 ko­
ja do­no­si mak­si­mum mo­gućnos­ti i
per­for­man­si ko­je ovaj pa­ket mo­že
da pru­ži. Sas­tav­ljen je od ne­ko­li­ko a­pli­ka­ci­ja ko­
je za­o­kru­žu­ju office ce­li­nu, a ve­oma je bi­tno na­
po­me­nu­ti da je se­ri­ja 2 do­ne­la i pro­gram za rad
sa ba­za­ma po­da­ta­ka – Base. No­vu se­ri­ju o­dli­ku­
je i Open Document Format ko­ji je sa­da po­dra­
zu­me­va­ni for­mat za­pi­sa po­da­ta­ka. OpenOffice
vrlo do­bro ru­ku­je MS Office for­ma­ti­ma, što je
od ve­li­ke va­žnos­ti po­što je ta mo­gućnost pre­su­
dna za lak­še u­sva­ja­nje pa­ke­ta. O­tva­ra­nje i čuva­
nje u MS Office for­ma­ti­ma fun­kci­oni­še na vi­so­
kom ni­vou, i u ba­ra­ta­nju tim for­ma­ti­ma vrlo ret­
ko do­la­zi do pro­ble­ma.
Writer i Calc pred­stav­lja­ju pro­gra­me za
o­bra­du tek­sta i rad sa ta­be­la­ma. In­ter­fejs ovih
a­pli­ka­ci­ja je kraj­nje lo­gičan ta­ko da i ko­ri­sni­ci
ko­ji se prvi put sreću sa nji­ma ne bi tre­ba­lo da
ima­ju pro­ble­ma. Izu­ze­tno su moćni i sva­ka­ko
vre­di po­tro­ši­ti vre­me na upo­zna­va­nje sa nji­ho­
vim mo­gućnos­ti­ma. Os­ta­li su po­dje­dna­ko la­
ki za ko­rišćenje, dok je Impress vrlo po­go­dan
za i­zra­du pre­zen­ta­ci­ja na­lik oni­ma iz Power‑
Point‑a. Bez pro­ble­ma o­tva­ra .ppt faj­lo­ve i do
sa­da ni­smo uočava­li pro­ble­me sa uvo­zom pre­
Ubuntu Linux
zen­ta­ci­ja iz PowerPoint‑a, osim kad je upo­tre­
bljen ne­ki YUS­CII font ko­ji je po­tre­bno ima­ti i
na Ubuntu‑u da bi tekst bio pro­pi­sno pri­ka­zan.
Na Base tre­ba o­bra­ti­ti pa­žnju jer po­se­du­je mo­
gućnost uvo­za MS Access faj­lo­va, a mo­že se i
po­ve­zi­va­ti na ve­li­ki broj ser­ve­ra ba­za po­da­ta­
ka (MySQL, PosgreSQL). Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni
činje­ni­cu da je Base‑u po­tre­bno još op­ti­mi­za­ci­
je i fi­nal­ne do­ra­de, iako ima ve­li­ki po­ten­ci­jal.
GNO­ME po­se­du­je i dve a­pli­ka­ci­je ko­je za­
je­dno no­se na­ziv GNOME Office. To su Abi‑
word za o­bra­du tek­sta i Gnumeric za rad sa ta­
be­la­ma Abiword je po­de­san za ma­nje po­slo­ve i
je­dnos­tav­ne do­ku­men­te po­što je ja­ko brz i ne­za­
hte­van ka­da su re­sur­si u pi­ta­nju. Ta­kođe po­se­
du­je po­dršku za uvoz i i­zvoz .doc faj­lo­va, a is­to
va­ži za Gnumeric. Ova dva pro­gra­ma su po­go­
dna za sta­ri­je i sporije računa­re, na­ročito ka­da
se ko­ris­te GTK1 va­ri­jan­te (sta­ri­ja ver­zi­ja GTK
bi­bli­ote­ka ko­ja ima o­dlične per­for­man­se na sla­
bi­jim računa­ri­ma).
I KDE ima svog „ko­nja za trku“. Pa­ket Kof‑
fice je ve­oma per­spek­ti­van i obu­hva­ta ši­rok
spek­tar pro­gra­ma. Uz Edgy se do­bi­ja 1.5.2 ver­
zi­ja ko­ja iz ovog pa­ke­ta i­zvlači ap­so­lu­tni mak­
si­mum. Po­drška za MS Office for­ma­te se po­dra­
zu­me­va, a Koffice po­red stan­dar­dnog spek­tra
decembar 2006 PC 23
PC SPECIJALNI DODATAK
pro­gra­ma po­se­du­je a­pli­ka­ci­je za rad sa vek­tor­
skom i bi­tma­pi­ra­nom gra­fi­kom (Krita i Kar‑
bon). Krita i­zgle­dom pod­seća na Abode Photo‑
shop, dok je Karbon još uvek u ra­zvo­ju i tre­nu­
tno ne nu­di pre­vi­še mo­gućnos­ti. Koffice pro­gra­
mi za rad sa ba­za­ma po­da­ta­ka su ja­ko ko­ri­sne
i na­pre­dne a­pli­ka­ci­je, pa na Kexi i Knodu tre­ba
po­se­bno o­bra­ti­ti pa­žnju. Uko­li­ko je KDE po­dra­
zu­me­va­no o­kru­že­nje, Koffice‑u sva­ka­ko tre­ba
pru­ži­ti šan­su, jer po­se­du­je pu­no mo­gućnos­ti ko­
je u dos­ta slučaje­va mo­gu bi­ti sa­svim do­volj­ne
većini ko­ri­sni­ka.
Što se groupware i PIM ala­ta tiče, Evolu‑
tion i Kontact se na­meću kva­li­te­tom i la­koćom
ko­rišćenja. Evolution 2.8 ko­ji se is­po­ručuje uz
Ubuntu do­no­si mo­gućnost pri­ka­za u tri ko­lo­
ne, što će ko­ri­sni­ci­ma Microsoft Outlook‑a zna­
tno olak­ša­ti sna­la­že­nje. Kontact je pak skup a­pli­
ka­ci­ja iz KDE‑a po­ve­za­nih u ce­li­nu, pa se kao ta­
kav o­dlično in­te­gri­še u o­kru­že­nje.
In­ter­net
Kao sis­tem rođen na svet­skoj mre­ži, GNU/
Linux se na In­ter­ne­tu uvek oseća kao kod kuće,
dok mo­der­ne dis­tri­bu­ci­je, pa i Ubuntu, ko­ri­sni­
ci­ma omo­gućava­ju la­ko ko­rišćenje svih bla­go­
de­ti svet­ske mre­že. Firefox na­rav­no pos­to­ji (ver­
zi­ja 2.0), ma­da tre­ba po­me­nu­ti da ga Kubuntu
po default‑u ne in­sta­li­ra, već za pre­tra­ži­va­nje
Web‑a pre­po­ručuje Konqueror, o ko­jem je bi­lo
reči. Firefox se mo­že in­sta­li­ra­ti na­kna­dno.
E‑mail kli­jen­ti su o­dlično zas­tu­
plje­ni a i­zbor je za­is­ta ve­li­ki. Po­me­
nu­ti Evolution nu­di ovu mo­gućnost
i ja­ko je kva­li­te­tna a­pli­ka­ci­ja. O
Thunderbird‑u se već sve zna, a na
Edgy‑ju je zas­tu­plje­na ver­zi­ja 1.5.0.7.
U KDE o­kru­že­nju Kmail pos­to­ji kao
op­ci­ja i vrlo je upo­tre­bljiv. Os­ta­li kli­
jen­ti po­put Sylpheed‑a su pri­su­tni u
re­po­zi­to­ri­ju­mi­ma, a pre­tra­gom dos­
tu­pnih a­pli­ka­ci­ja se mo­gu naći i dru­
gi pro­gra­mi.
In­ter­net ko­mu­ni­ka­ci­ja je ta­
kođe po­kri­ve­na sa ne­ko­li­ko re­fe­ren­
24 PC decembar 2006
tnih pro­gra­ma. IRC kli­jen­ti po­put Xchat‑a ili
Ksirc‑a su na do­hvat ru­ke, dok većina IM kli­je­
na­ta po­se­du­je po­dršku za sve po­pu­lar­ne pro­to­
ko­le. GA­IM je dos­tu­pan u be­ta ver­zi­ji, ali fun­
kci­oni­še sta­bil­no pa se i ne pri­mećuje da ni­je u
pi­ta­nju fi­nal­na ver­zi­ja. Kopete, kao deo KDE‑a,
sjaj­no obav­lja po­sao, dok lju­bi­te­lji MSN vi­deo
ko­mu­ni­ka­ci­je mo­gu ko­ris­ti­ti Amsn. Ra­zgo­va­ra­
nje pre­ko In­ter­ne­ta je na Ubuntu‑u po defualt‑u
po­sao Ekiga‑e ko­ja je sa­da da­le­ko lak­ša za ko­
rišćenje, jer je do­volj­no re­gis­tro­va­ti ko­ri­snički
na­log na saj­tu a­pli­ka­ci­je i ra­zgo­vor mo­že početi.
Ekiga po­se­du­je i mo­gućnost vi­deo ko­mu­ni­ka­ci­
je. Skype se mo­že na­kna­dno in­sta­li­ra­ti, a is­ti je
slučaj i sa Gizmo‑m. Wengo pak pos­to­ji i za­slu­
žu­je pre­po­ru­ku jer je slo­bo­dna a­pli­ka­ci­ja ko­ja
ko­ris­ti slo­bo­dan pro­to­kol, za ra­zli­ku od Skype‑a
za ko­ga ne zna­mo ka­ko fun­kci­oni­še, a ni na ko­ji
način ko­mu­ni­ci­ra.
P2P re­še­nja omo­gućava­ju ko­rišćenje po­pu­
lar­nih pro­to­ko­la, pa se Gnutella ili BitTorent kli­
jen­ti mo­gu in­sta­li­ra­ti iz re­po­zi­to­ri­ju­ma. Java ta­
kođe pos­to­ji, u­ključujući i Sun‑ovo i­zda­nje, pa
pro­gra­mi po­put Azureus‑a ili Frostwire‑a (slo­
bo­dni pan­dan Limeware‑a) fun­kci­oni­šu. Tu su
i aMule i Mldonkey, a tre­ba reći da postoji ko­ris­
tan Gnutella kli­jent GTK‑Gnutella.
Kad je reč o FTP kli­jen­ti­ma pre­po­ručuje­
mo Gftp, a za po­de­ša­va­nje dial‑up ve­ze KPPP.
Os­ta­le na­men­ske a­pli­ka­ci­je po­put RSS čitača
pos­to­je u izo­bi­lju a pre­po­ručuje­mo po­dra­zu­

me­va­na re­še­nja ko­ja se la­ko na­la­ze u me­ni­ji­ma.
Uko­li­ko ona pak ne za­do­vo­lja­va­ju po­tre­be ko­ri­
sni­ka, pre­tra­ga ba­ze pa­ke­ta će u većini slučaje­va
da­ti do­volj­no al­ter­na­ti­va.
Po­drška za Flash ta­kođe pos­to­ji, a plugin
za Firefox se mo­že in­sta­li­ra­ti kli­kom na ne­ku
ani­ma­ci­ju to­kom sur­fo­va­nja Web‑om, pri čemu
će pro­gram po­kre­nu­ti installer ko­ji će sa In­ter­
ne­ta pre­uze­ti do­da­tak za Flash.
Mul­ti­me­dija
Ka­da je audio/vi­deo re­pro­duk­ci­ja u pi­ta­
nju, o­dmah tre­ba na­po­me­nu­ti da Ubuntu na­
kon in­sta­la­ci­je ne po­drža­va vla­sničke for­ma­te
u­sled po­ten­ci­jal­nih pro­ble­ma sa pa­ten­ti­ma i li­
cen­ca­ma. Da­kle, MP3 ili DivX neće ra­di­ti out of
the box, ali bez pa­ni­ke, sve se la­ko da po­de­si­ti.
Wiki stra­ne na Ubuntu‑ovom saj­tu sa­drže
de­talj­no uput­stvo za po­de­ša­va­nje po­
drške za vla­sničke for­ma­te na a­dre­
si help.ubuntu.com/community/Re‑
strictedFormats. Pre ne­go što kre­ne­
mo u re­ša­va­nje pro­ble­ma sa MP3
mu­zi­kom, pre­po­ručuje­mo OGG for­
mat ko­ji je slo­bo­dan i u star­tu po­
držan na Ubuntu‑u. Kon­ver­zi­ju je
mo­guće oba­vi­ti npr. Soundconvert‑
er‑om ili Audacity‑jem. Is­ta stvar
va­ži i za vi­deo, po­što Ubuntu u pot­
pu­nos­ti po­drža­va OGG Theora for­
mat, a kon­ver­zi­ja u nje­ga je naj­lak­
ša po­moću alat­ke ffmpeg2theora ko­
ja se mo­ra ko­ris­ti­ti u ter­mi­na­lu, ali
je izu­ze­tno je­dnos­tav­na. Da bi GNO­ME a­pli­
ka­ci­je po­drža­le vla­sničke for­ma­te po­tre­bno je
in­sta­li­ra­ti pa­ke­te gstreamer0.10‑plugins‑ugly,
gstreamer0.10‑ffmpeg, gstreamer0.10‑plugins‑ug‑
ly‑multiverse i gstreamer0.10‑pitfdll.
XMMS je vrlo ko­ri­sna a­pli­ka­ci­ja ko­ja ima
po­dršku za MP3 i i­zgle­dom pod­seća na Wi‑
namp. Po­drška za WMV ili RealMedia for­ma­
te je mo­guća je­di­no uz pa­ko­va­nje WIN32 ko­
de­ka ko­ji se na­ža­lost ne na­la­ze u re­po­zi­to­ri­ju­
mi­ma zbog pro­ble­ma sa li­cen­ca­ma, ali se deb
pa­ket mo­že pre­uze­ti ko­man­dom wget ‑c http://
Ubuntu Linux
www.debian‑multimedia.org/pool/main/w/
w32codecs/w32codecs_20060611‑0.0_i386.deb
i po­tom in­sta­li­ra­ti. Mplayer je pro­gram ko­ji ta­
kođe za­slu­žu­je pre­po­ru­ku jer je ja­ko zgo­dan za
re­pro­duk­ci­ju DivX sa­drža­ja i pri­ka­zi­va­nje ti­tlo­
va. Xine je is­to ta­ko do­bar i­zbor, a pos­to­ji i ne­
ko­li­ko pro­gra­ma ko­ji su za­sno­va­ni na nje­mu.
DVD re­pro­duk­ci­ja je na­rav­no mo­guća, dok je
za krip­to­va­ne dis­ko­ve po­tre­bno in­sta­li­ra­ti pa­ke­
te libdvdcss2 i libdvdread3.
Sav po­sao se zav­rša­va vrlo brzo, a po­me­
nu­ta Web stra­na je ko­ri­sna za kon­sul­ta­ci­ju. Ne
tre­ba za­bo­ra­vi­ti da Ubuntu po­se­du­je plug and
play mo­gućnos­ti, pa ni­je po­tre­bna in­ter­ven­ci­
ja ko­ri­sni­ka da bi se auto­mat­ski re­pro­du­ko­vao
ubačeni DVD. Sa­ra­dnja za por­ta­bil­nim audio
ple­je­ri­ma je ta­kođe o­dlična, a na lis­ti mo­gućnos­
ti se na­la­zi i po­drška za iPod.
Gra­fika
To­kom upo­zna­va­nja sa is­to­ri­jom GNO­ME
o­kru­že­nja, po­me­nu­li smo GTK bi­bli­ote­ke ko­je
su prven­stve­no nas­ta­le za po­tre­be a­pli­ka­ci­je za
o­bra­du fo­to­gra­fi­ja GIMP. GNU Image Manip‑
ulation Program je od ta­da zna­tno evo­lu­irao i
da­nas pred­stav­lja je­dnu od naj­kva­li­te­tni­jih a­pli­
ka­ci­ja te na­me­ne na IT sce­ni. In­ter­fejs GIMP‑a
mo­že poče­tni­ci­ma de­lo­va­ti po­ma­lo kon­fu­zno,
ali je do­volj­no u­svo­ji­ti rad sa me­ni­ji­ma dos­tu­
pnim kli­kom de­snim tas­te­rom mi­ša i ori­jen­ti­
sa­ti se ka pa­le­ti sa ala­ti­ma i ra­du sa slo­je­vi­ma.
decembar 2006 PC 25
PC SPECIJALNI DODATAK
GIMP je vrlo moćan i čes­to se mo­že naići na
pro­fe­si­onal­ce ko­ji­ma glav­ni ne­dos­ta­tak pro­gra­
ma ne pred­stav­lja pro­blem. Na­ime, GIMP još
uvek ne po­se­du­je do­volj­no do­bru po­dršku za
CMYK, što ga drži po­da­lje od pro­fe­si­onal­ne
DTP pri­me­ne.
Rad sa vek­tor­skom gra­fi­kom je u po­sle­
dnjih ne­ko­li­ko go­di­na pos­tao pri­lično do­bro
po­kri­ven, a šlag na tor­ti pred­stav­lja o­bjav­lji­va­
nje Xara‑e pod GPL li­cen­com. Po­red tog pro­
gra­ma ni­ka­ko ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti Inkscape ko­ji
pred­stav­lja naj­bo­lju a­pli­ka­ci­ju ove na­me­ne. On
se ve­oma brzo ra­zvi­ja i sva­ka ver­zi­ja do­no­si no­
ve mo­gućnos­ti, a pro­gra­me­ri oba re­še­nja su os­
tva­ri­li sa­ra­dnju ko­ja bi tre­ba­lo da re­zul­tu­je još
moćni­jim i po­u­zda­ni­jim pro­gra­mom. Za te na­
me­ne pos­to­ji i već po­me­nu­ta Krita, a DTP maj­
sto­ri­ma pre­po­ručuje­mo Scribus ko­ji pred­stav­lja
tre­nu­tni mak­si­mum ko­ji GNU/Linux i Ubuntu
mo­gu pru­ži­ti u pri­pre­mi za štam­pu.
Edu­ka­cija
Auto­ri Ubuntu‑a su na vre­me uvi­de­li značaj
edu­ka­tiv­nih a­pli­ka­ci­ja. Ubuntu je ve­oma do­bra
plat­for­ma za upo­zna­va­nje naj­mlađih sa in­for­ma­
ti­kom. Po­se­bno i­zda­nje – Edubuntu – u­pra­vo
ima za cilj da računar pretvori u alatku korisnu
i naj­mlađoj po­pu­la­ci­ji, pru­ža­jući im mo­gućnost
da slo­bo­dno dođu do edu­ka­tiv­nih a­pli­ka­ci­ja za
in­for­ma­tičko ali i dru­go o­bra­zo­va­nje.
Edubuntu je ba­zi­ran na GNO­ME o­kru­že­
nju ko­je je pri­la­gođeno de­ci, ka­ko vi­zu­el­no ta­ko
26 PC decembar 2006
i i­zbo­rom a­pli­ka­ci­ja. Na sis­te­mu se na­la­
zi kom­ple­tni KDE edu­ka­tiv­ni pa­ket ko­
ji na vrlo pri­ja­telj­ski način pru­ža po­moć
u o­bra­di ma­te­ri­je iz ra­zličitih o­blas­ti. Pa­
ket KDE‑Edu je na­me­njen de­ci i mla­di­
ma sta­ros­ti od 3 do 18 go­di­na, a sas­tav­
ljen je od pro­gra­ma ve­za­nih za je­zik,
ma­te­ma­ti­ku i na­uku. Po­drška za naš je­
zik je ta­kođe ve­oma do­bra, pa se pro­gra­
mi mo­gu ko­ris­ti­ti i na srpskom.
Po­red ovog pa­ke­ta, Edubuntu po­
se­du­je i o­dličnu a­pli­ka­ci­ju GCompris
ko­ja pred­stav­lja pra­vi edu­ka­tiv­no‑za­
bav­ni cen­tar na­me­njen učenju kroz i­gru. Ko­ris­
tan je i lak za upotrebu, a i potvrđeno se izu­ze­
tno do­pa­da naj­mlađim ko­ri­sni­ci­ma. Cilj­na gru­
pa ovog pa­ke­ta su de­ca sta­ros­ti i­zmeđu 3 i 10
go­di­na, a po­red je­zi­ka, ma­te­ma­ti­ke ili ge­o­gra­
fi­je, GCompris po­se­du­je deo za uvođenje ma­li­
ša­na u svet računa­ra. Tu im se na nji­ma pri­hva­
tljiv način pri­bli­ža­va ko­rišćenje mi­ša, tas­ta­tu­re
i o­sno­va ra­da na kom­pju­te­ru. Spi­sak mo­gućnos­
ti ovog pro­gra­ma za sa­da sa­drži oko 100 stav­ki,
dok se no­ve ne­pres­ta­no ra­zvi­ja­ju.
To­kom pri­pre­me Edubuntu‑a se mi­sli­lo i
na škol­ske i slične mre­že u ko­ji­ma bi sis­tem i
a­pli­ka­ci­je tre­ba­lo da fun­kci­oni­šu, pa se ova ver­
zi­ja sis­te­ma vrlo la­ko po­de­ša­va kao ter­mi­nal ser­
ver ili kli­jent. Uko­li­ko na sis­te­mu ima­te već in­
sta­li­ranu ne­ku va­ri­jan­tu Ubuntu Linux‑a, a že­
li­te da is­pro­ba­te po­me­nu­te a­pli­ka­ci­je, in­sta­la­ci­
jom me­ta­pa­ke­ta edubuntu‑desktop će sav so­ftver
Edubuntu‑a bi­ti in­sta­li­ran auto­mat­ski. Uko­li­ko
pak ne že­li­te da in­sta­li­ra­te GNO­ME (ko­ji se ta­
kođe in­sta­li­ra auto­mat­ski), za KDE‑Edu je po­
tre­bno in­sta­li­ra­ti pa­ket kdeedu, a za GCompris
pa­ket gcompris.
Os­ta­li pro­gra­mi spe­ci­fični za Edubuntu,
po­put pa­ke­ta Tux4Kids (sa­drži TuxPaint, Tux‑
Maths i TuxTyping), se ta­kođe mo­že la­ko in­sta­
li­ra­ti, a ni­ka­ko ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni Schooltool
ko­ji pred­stav­lja Web ba­zi­ra­ni or­ga­ni­za­tor škol­
skih ak­tiv­nos­ti. Sas­to­ji se od kli­jen­ta i ser­ve­ra i
pru­ža ve­li­ke mo­gućnos­ti za pla­ni­ra­nje i ko­or­di­
na­ci­ju nas­ta­ve pre­ko In­ter­ne­ta.

A­dmi­nis­tra­cija
I ako je u dos­ta slučaje­va Ubuntu pot­pu­no
fun­kci­ona­lan o­dmah na­kon in­sta­la­ci­je, de­
ša­va se da o­dređeni har­dver ne bu­de pre­po­znat,
što izis­ku­je ma­lo vi­še za­hva­ta „is­pod ha­ube“.
Pro­gra­mi i pa­keti
Za ra­zli­ku od Debian‑a ko­ji se dis­tri­bu­ira
na dvo­ci­fre­nom bro­ju CD me­di­ja, Ubuntu se
is­po­ručuje na sa­mo je­dnom, što pov­lači od­sus­
tvo o­dređenih pro­gra­ma ko­je tre­ba in­sta­li­ra­ti
na­kna­dno. In­sta­la­ci­ja so­ftve­ra na Ubuntu‑u mo­
že bi­ti ne­obična ko­ri­sni­ci­ma ko­ji su na­vi­kli da
pro­gra­me in­sta­li­ra­ju po­moću je­dnog .exe faj­la.
Kao i kod Linux dis­tri­bu­ci­je na ko­joj je ba­
zi­ran, so­ftver na Ubuntu‑u se dis­tri­bu­ira u o­bli­
ku bi­nar­nih pa­ke­ta čija je standardna ek­sten­zi­
ja .deb. Po­što je GNU/Linux po­znat po to­me
da o­dređene a­pli­ka­ci­je za­vi­se od dru­gih ili su
im po­tre­bne o­dređene bi­bli­ote­ke ka­ko bi fun­
kci­oni­sa­le, sis­tem in­sta­li­ra­nja so­ftve­ra je ne­što
dru­gačiji. Kom­ple­tan so­ftver ko­ji po­dra­zu­me­va
o­dno­sni sis­tem i na­men­ske a­pli­ka­ci­je pa­ku­je se
i dis­tri­bu­ira na ra­zličite načine. Po­red op­tičkih
me­di­ja, pa­ke­ti su dos­tu­pni i na Ubuntu ser­ve­ri­
ma na ko­ji­ma su gru­pi­sa­ni po vi­še kri­te­ri­ju­ma,
ka­ko bi pro­gra­mi za ma­ni­pu­la­ci­ju zna­li ka­ko da
ih pre­po­zna­ju i ko­ris­te. Ova­kvi ser­ve­ri se na­zi­va­
ju re­po­zi­to­ri­ju­mi­ma.
Da bi se pro­gra­mi iz re­po­zi­to­ri­ju­ma in­sta­
li­ra­li po­tre­bno je ko­ris­ti­ti me­na­džer pa­ke­ta,
o­dno­sno ala­te za nji­ho­vu in­sta­la­ci­ju. U ci­lju
što lak­šeg me­na­džmen­ta pa­ke­ta pos­to­je i čita­
ve a­pli­ka­ci­je ko­je kraj­nje po­je­dnos­tav­lju­ju ma­
ni­pu­la­ci­ju so­ftve­rom. O­snov­ni alat za ma­ni­pu­
la­ci­ju .deb pa­ke­ti­ma je dpkg, ma­da se nje­go­vo
ko­rišćenje ne pre­po­ručuje u sva­ko­dnev­nom ra­
du. Bi­tno je zna­ti da se ko­man­dom dpkg ‑i in­sta­
li­ra­ju .deb pa­ke­ti, sa dpkg ‑r u­kla­nja­ju, a sa dpkg
‑P se u­kla­nja­ju sa svim faj­lo­vi­ma ve­za­nim za pa­
ket tj. a­pli­ka­ci­ju. Ubuntu ima i jednostavan gra­
fički in­ter­fejs za dpkg – Gdebi – ko­ji će se po­kre­
nu­ti uko­li­ko se .deb pa­ket u gra­fičkom o­kru­že­
Ubuntu Linux
nju. Ko­rišćenje ovog ala­ta ni­je pre­po­ručlji­vo jer
se na taj način in­sta­li­ra­ju sa­mo po­je­di­načni pa­
ke­ti bez even­tu­al­nih međuza­vi­snos­ti.
Nje­go­vo ve­ličan­stvo APT
Je­dan od naj­bo­ljih sis­te­ma za ba­ra­ta­nje
pa­ke­ti­ma je Debian‑ovo re­mek‑de­lo – APT. U
o­sno­vi, to je bi­bli­ote­ka na ko­joj su i­zgrađeni ala­
ti za ma­ni­pu­la­ci­ju pa­ke­ti­ma. Naj­pre sle­di opis
ra­da u ter­mi­na­lu, dok ćemo se ka­sni­je po­za­ba­vi­
ti pro­gra­mi­ma sa gra­fičkim in­ter­fej­som. Čak i
ako vas rad u ter­mi­na­lu ne in­te­re­su­je, po­gle­daj­
te i ovaj deo, jer je do­bro ima­ti in­for­ma­ci­ju o to­
me šta se i ka­ko ra­di u shell‑u.
Da bi se ne­ki pa­ket in­sta­li­rao, APT ko­ris­
ti spi­sak re­po­zi­to­ri­ju­ma ko­ji se na­la­zi u faj­lu /
etc/apt/sources.list. Ubuntu u o­sno­vi ima četi­
ri re­po­zi­to­ri­ju­ma ko­ji su po­de­lje­ni po ka­rak­
te­ru so­ftve­ra i nji­ho­voj po­drža­nos­ti od stra­ne
auto­ra dis­tri­bu­ci­je. Re­po­zi­to­ri­jum main sa­drži
većinu so­ftve­ra ko­ji čini dis­tri­bu­ci­ju i pa­ke­ti u
nje­mu pred­stav­lja­ju slo­bo­dni so­ftver. Restrict‑
ed sa­drži ne­slo­bo­dni so­ftver ko­ji se mo­že dis­
tri­bu­ira­ti, pa je za­to o­dvo­jen. Je­di­ni izu­ze­tak u
main‑u su o­dređeni fon­to­vi i firmware‑i, ko­ji
ima­ju ne­slo­bo­dne li­cen­ce. Main i restricted su
je­di­na dva re­po­zi­to­ri­ju­ma za ko­je auto­ri Ubun‑
tu‑a da­ju po­dršku. Dru­ga dva čine gru­pu re­po­zi­
to­ri­ju­ma za ko­je se ne ga­ran­tu­je is­po­ru­ka be­zbe­
dno­snih po­prav­ki i update‑a, ali se pa­ke­ti bez
decembar 2006 PC 27
PC SPECIJALNI DODATAK

pro­ble­ma mo­gu ko­ris­ti­ti. Universe sa­drži slo­bo­
dni, a multiverse ne­slo­bo­dni so­ftver. Tre­ba po­
me­nu­ti i Ubuntu backports ko­ji pred­stav­lja pro­
je­kat por­to­va­nja no­vi­jih ver­zi­ja a­pli­ka­ci­ja na ak­
tu­el­nu ver­zi­ju Ubuntu‑a. Da­kle, fajl sources.list
bi tre­ba­lo da sa­drži sle­deće re­do­ve ka­ko bi sav
so­ftver ko­ji pos­to­ji u re­po­zi­to­ri­ju­mi­ma mo­gao
bi­ti in­sta­li­ran:
deb http://cs.ar­chi­ve.ubun­tu.com/ubun­tu/
edgy ma­in res­tri­cted
deb http://cs.ar­chi­ve.ubun­tu.com/ubun­tu/
edgy uni­verse
deb http://cs.ar­chi­ve.ubun­tu.com/ubun­tu/
edgy mul­ti­verse
Na­rav­no, update i be­zbe­dno­sni re­po­zi­to­ri­
ju­mi tre­ba da bu­du dos­tu­pni, a re­po­zi­to­ri­ju­mi
se je­dnos­tav­no is­ključuju do­da­va­njem ka­rak­te­
ra „#“ is­pred li­ni­je. Tre­ba po­me­nu­ti da multi‑
verse po­se­du­je ne­slo­bo­dne ko­de­ke ko­je smo po­
mi­nja­li u priči o mul­ti­me­di­ji.
Uko­li­ko ne pos­to­ji kva­li­te­tna ve­za ka In­ter­
ne­tu, tre­ba­lo bi ima­ti DVD i­zda­nje Ubuntu‑a
jer ono sa­drži so­ftver sa po­drža­nih re­po­zi­to­ri­ju­
ma. Pri uba­ci­va­nju DVD‑a sis­tem će upi­ta­ti ko­
ri­sni­ka da li že­li da ga uba­ci u ba­zu pa­ke­ta, što
će bi­ti do­volj­no za ka­sni­ju in­sta­la­
ci­ju sa nje­ga. Uko­li­ko se to ne do­
go­di, disk se mo­že do­da­ti ko­man­
dom apt‑cdrom add ka­da će bi­ti
auto­mat­ski upi­san u sources.list.
Po­što su i­zvo­ri pa­ke­ta pra­vi­lo
po­de­še­ni, po­tre­bno je još o­sve­žiti
APT ba­ze ko­man­dom apt‑get up‑
date. Uko­li­ko sve ide pre­ko In­ter­
ne­ta biće po­tre­bno pre­uzi­ma­nje
oko 4 MB po­da­ta­ka u pa­ke­ti­ma,
dok pri­li­kom upo­tre­be op­tičkog
me­di­ja sve teče ja­ko brzo.
dru­gi se ko­ris­ti za pre­tra­ži­va­nje ba­ze pa­ke­ta. Ko­
man­dom apt‑cache search se vrši pre­tra­ži­va­nje
ba­ze po za­da­tom kri­te­ri­ju­mu. Uko­li­ko nam je
po­tre­ban ne­ki alat za DTP mo­že­mo tra­ži­ti ko­
man­dom apt‑cache search dtp. Is­pis u pro­zo­ru
ter­mi­na­la će ta­da i­zgle­da­ti ot­pri­li­ke ova­ko:
ivan@fre­edom:~$ apt‑ca­che se­arch dtp
li­bi­ec61883‑0 – re­cep­ti­on and tran­smis­si­on
for DV, MPEG2‑TS, and AM­DTP using raw1394
li­bi­ec61883‑dev – re­cep­ti­on and tran­smis­si­on
for DV, MPEG2‑TS, and AM­DTP using raw1394
scri­bus – Open So­ur­ce Des­ktop Pu­blis­hing
bo­o­kview – Tcl/Tk ba­sed NDTP(Network Di­cti­onary
Tran­sfer Pro­to­col) cli­ent
epwutil – Se­ve­ral uti­li­ti­es for EB
(Ele­ctric Bo­ok)/EPWING
ndtpd – ser­ver for a­cces­sing CD‑ROM bo­oks
with NDTP
ra­idu­tils – Adap­tec I2O hardware RA­ID
ma­na­ge­ment uti­li­ties
scri­bus‑ng – Open So­ur­ce Des­ktop Pa­ge Layout –
de­ve­lo­pmen­tal branch
yer­si­nia – Network vul­ne­ra­bi­li­ti­es
check software
xaralx – He­avyweight ve­ctor grap­hics,
il­lus­tra­ti­on and DTP Pro­gram

U ter­mi­nalu
Dva naj­po­pu­lar­ni­ja ala­ta (za
rad iz shell‑a) za in­sta­la­ci­ju pro­
gra­ma su apt‑get i apt‑cache. Ovaj

28 PC decembar 2006

Kao što se vi­di re­zul­tat je do­ne­kle pri­hva­
tljiv po­što su pro­nađeni svi pa­ke­ti ko­ji u opi­
su ima­ju DTP. Još bo­lji re­zul­ta­ti se do­bi­ja­ju ko­
rišćenjem ko­man­de grep, no is­pro­ba­va­nje os­
tav­lja­mo ra­do­zna­li­jim ko­ri­sni­ci­ma. Ko­man­da
apt‑cache show po­ka­zu­je de­talj­ne in­for­ma­ci­je o
pa­ke­tu, što po­ne­kad mo­že bi­ti ko­ri­sno.
Apt‑get se ko­ris­ti za in­sta­la­ci­ju pa­ke­ta, a ar­
gu­men­ti install i remove ima­ju oči­gle­dnu na­me­
nu. Po­što smo u pri­me­ru po­tra­ži­li ne­ki DTP alat
i i­zmeđu os­ta­log u i­zla­zu do­bi­li: scribus – Open
Source Desktop Publishing, pro­gram ćemo in­sta­
li­ra­ti ko­man­dom apt‑get install scribus. Ako in‑
stall za­me­ni­mo rečju remove u­klo­nićemo pa­ket.
Apt‑get je zgo­dan i za upgrade sis­te­ma pa se ko­
man­dom apt‑get dist‑upgrade mo­že vrši­ti na­do­
gra­dnja sis­te­ma na no­vu ver­zi­ju ili je­dnos­tav­no
pre­uzi­ma­nje i in­sta­la­ci­ja no­vih ver­zi­ja već in­
sta­li­ra­nih a­pli­ka­ci­ja, na­rav­no pod u­slo­vom da
su o­bjav­lje­ni no­vi pa­ke­ti. Uko­li­ko ne­što kre­ne
na­opa­ko, ko­man­da apt‑get ‑f install mo­že re­ši­
ti pro­blem, a pre sve­ga je tre­ba ko­ris­ti­ti ako apt
ne fun­kci­oni­še ka­ko va­
lja na­kon na­sil­nog pre­
ki­da ra­da ili uko­li­ko je
pro­blem na­pra­vio po­
ku­šaj in­sta­la­ci­je pa­ke­ta
ko­ji ne­ma sve međuza­
vi­snos­ti (se­ti­te se priče
o DPKG‑u).
APT na klik
Gra­fički ala­ti su
po­go­dni­ji za ko­rišćenje
jer ima­ju in­ter­fejs pre­
po­zna­tljiv ko­ri­sni­ci­ma
ko­ji ne že­le da ko­ris­te
ter­mi­nal. Je­dnos­tav­na
in­sta­la­ci­ja i de­in­sta­la­ci­
ja pa­ke­ta se mo­že obav­
lja­ti ala­tom čija prečica se na­la­zi u Applications
me­ni­ju. Pro­gram ima vrlo je­dnos­ta­van in­ter­
fejs: u le­vom de­lu e­kra­na se na­la­ze i­zlis­ta­ne ka­
te­go­ri­je pro­gra­ma, a de­sni deo, ho­ri­zon­tal­no po­
de­ljen na dva pro­zo­ra, sa­drži spi­sak pro­gra­ma i
Ubuntu Linux
nji­hov opis. Za na­pre­dni­je ak­ci­je sa pa­ke­ti­ma je
po­tre­bno ko­ris­ti­ti slo­že­ni­je ala­te ko­ji pru­ža­ju vi­
še mo­gućnos­ti od je­dnos­tav­nog Add/Remove.
Synaptic pred­stav­lja naj­bo­lji gra­fički fron‑
tend za APT ala­te, a pri­li­kom nje­go­vog ak­ti­vi­
ra­nja ćete mo­ra­ti da une­se­te ko­ri­sničku lo­zin­
ku. Kon­cep­ci­ja pro­zo­ra Synaptic‑a je slična on­
oj kod nje­go­vog je­dnos­tav­ni­jeg rođaka, s tim što
je mo­guće me­nja­ti pri­kaz pa­ke­ta tas­te­ri­ma ko­ji
se na­la­ze u dnu le­vog odelj­ka. Se­lek­ci­ja pa­ke­ta
sa spis­ka nu­di ne­ko­li­ko mo­gućnos­ti: in­sta­la­ci­ju,
u­kla­nja­nje, na­do­gra­dnju, kom­ple­tno u­kla­nja­nje
(purge) i re­in­sta­la­ci­ju. I­znad spis­ka pa­ke­ta se na­
la­zi toolbar ko­ji sa­drži par vrlo bi­tnih tes­te­ra. Re‑
load pru­ža mo­gućnost o­sve­ža­va­nja ba­ze pa­ke­ta
(update), dok Search omo­gućava pre­tra­gu. Glav­
ni me­ni ta­kođe sa­drži ne­ko­li­ko značaj­nih op­ci­
ja, dok se fun­kci­je update i search na­la­ze u me­ni­
ju Edit, kao i ona za do­da­va­nje no­vog op­tičkog
me­di­ja u ba­zu – Add CD‑ROM. Op­ci­ja Settings/
Repositories pru­ža mo­gućnost uređiva­nja i­zvo­
ra pa­ke­ta, pa ne­ma po­tre­be za ručnim edi­to­va­
njem faj­la /etc/apt/sources.list. Na taj način je
upo­tre­ba ter­mi­na­la is­ključena a ko­ri­snik mo­že
mi­šem ma­ni­pu­li­sa­ti pa­ke­ti­ma i a­pli­ka­ci­ja­ma. Na­
kon oda­bi­ra­nja pro­gra­ma, klik na tas­ter Apply
će pri­me­ni­ti sve što je pri­prem­lje­no.
decembar 2006 PC 29
PC SPECIJALNI DODATAK
Za na­do­gra­dnju sis­te­ma iz gra­fičkog o­kru­
že­nja se pre­po­ručuje Ubuntu Update Manager
ko­ji se na­la­zi u me­ni­ju System/Administration.
Pro­gram auto­mat­ski de­tek­tu­je sve pa­ke­te ko­je
tre­ba na­do­gra­di­ti i ko­ri­sni­ku pru­ža i­zve­štaj o
to­me. Me­na­džer se auto­mat­ski po­kreće sa sis­te­
mom, pra­ti sta­nje na re­po­zi­to­ri­ju­mi­ma i auto­
mat­ski oba­ve­šta­va ko­ri­sni­ka ka­da su pa­ke­ti za
upgrade dos­tu­pni. Ko­ri­sni­ci KDE‑a do­bi­ja­ju
Adept ko­ji je po prin­ci­pu fun­kci­oni­sa­nja sličan
Synaptic‑u ma­da je Synaptic još uvek naj­kom­for­
ni­ji alat ove na­me­ne.
Draj­ve­ri, draj­ve­ri...
Ka­da se po­me­ne in­sta­la­ci­ja draj­ve­ra na
GNU/Linux‑u, prva aso­ci­ja­ci­ja su so­ftver­ski mo­
de­mi koji su odavno bili aduti protiv Linux‑a.
Ovaj na­zo­vi har­dver je prilično pro­ble­ma­tičan
za upotrebu, a ne­ko­li­ko mo­de­la mo­de­ma je
ve­oma te­ško na­te­ra­ti da ra­de. Ovo­ga pu­ta se
nećemo za­drža­va­ti na sa­mom pro­ce­su in­sta­la­ci­
je draj­ve­ra, već ćemo po­ka­za­ti ka­ko pri­pre­mi­ti
te­ren za in­sta­la­ci­ju, po­što sva­ki draj­ver ima svo­
je spe­ci­fičnos­ti.
Ka­ko bi se draj­ver in­sta­li­rao po­tre­bno je
ima­ti kom­paj­ler i bi­bli­ote­ke in­sta­li­ra­ne na sis­
tem. Sve što je po­tre­bno a tiče se kom­paj­le­
ra biće in­sta­li­ra­no auto­mat­ski in­sta­la­ci­jom
pa­ke­ta binutils. Po­red to­ga, po­tre­bno je ima­
ti ker­nel he­de­re in­sta­li­ra­ne na sis­te­mu. Da bi
se oni in­sta­li­ra­li po­tre­bno je zna­ti ko­ja ver­zi­ja
ker­ne­la se ko­ris­ti. Ta in­for­ma­ci­ja se do­bi­ja ko­
man­dom uname ‑r. Uko­li­ko je i­zlaz te ko­man­
de 2.6.17‑10‑generic, in­sta­li­ra­njem pa­ke­ta
linux‑headers‑2.6.17‑10‑generic ćete za­do­vo­lji­
30 PC decembar 2006
ti po­tre­be sa ovim bi­bli­ote­ka­ma. Na­kon ovo­ga
mo­že­te početi in­sta­la­ci­ju draj­ve­ra za mo­dem,
pri čemu oba­ve­zno tre­ba pročita­ti sa­držaj faj­lo­
va readme i/ili install ko­ji sa­drže pot­pu­ne in­for­
ma­ci­je o in­sta­la­ci­ji draj­ve­ra.
Po­me­nu­ti u­slo­vi su po­tre­bni i za in­sta­la­ci­
ju os­ta­lih draj­ve­ra, a po­red mo­de­ma ko­ri­sni­ci
čes­to in­sta­li­ra­ju draj­ve­re za gra­fičke kar­ti­ce, bi­
lo da se ra­di o ATI ili nVidia čipo­vi­ma. Tre­ba
na­gla­si­ti da ovi draj­ve­ri pos­to­je u o­kvi­ru Ubun‑
tu‑a, pa je po­tre­bno in­sta­li­ra­ti pa­ket nvidia‑glx
ko­ji će auto­mat­ski po­vući sve os­ta­le po­tre­bne
pa­ke­te. Za ATI kar­ti­ce je po­tre­bno in­sta­li­ra­ti pa­
ket xorg‑driver‑fglrx, ma­da tre­ba po­me­nu­ti da
3D i OpenGL po­dršku obe­zbeđuju i slo­bo­dni
DRI draj­ve­ri ko­ji se auto­mat­ski in­sta­li­ra­ju i po­
de­ša­va­ju sa sis­te­mom.
Os­ta­tak pro­ble­ma sa draj­ve­ri­ma se obično
jav­lja sa wireless mre­žnim kar­ti­ca­ma, ma­da
se in­sta­la­ci­jom pa­ke­ta linux‑restricted‑mod‑
ules‑uname ‑r, pri čemu uname ‑r tre­ba za­me­
ni­ti i­zla­zom ove ko­man­de kao kod in­sta­la­ci­je
ker­nel he­de­ra, do­bi­ja pu­no no­vih mo­du­la, a sa­
mim tim i po­drška za još uređaja. In­sta­la­ci­ja
ovog pa­ke­ta os­po­so­blja­va npr. i Lucent LT so­ft­
ver­ski mo­dem.
Cups ser­ver za štam­pa­nje se in­sta­li­ra sa sis­
te­mom i u većini slučaje­va se pri­ključeni štam­
pač auto­mat­ski de­tek­tu­je uko­li­ko je po­držan.
Tre­ba ima­ti u vi­du da će Ubuntu pre­po­zna­ti sav
har­dver ko­ji mo­že učini­ti fun­kci­onal­nim, a vr­
lo ret­ko se de­ša­va da ne­ki uređaj ne pre­po­zna.
U tom slučaju tre­ba kon­sul­to­va­ti do­ku­men­ta­ci­
ju ili ne­ku on‑line za­je­dni­cu u po­tra­zi za re­še­
njem pro­ble­ma.

Par reči za kraj
U pret­ho­dnom tek­stu smo po­ku­ša­li
da se do­ta­kne­mo sve­ga što ko­ri­sni­ci­
ma mo­že bi­ti va­žno pri­li­kom prvog su­sre­ta sa
Ubuntu‑om. Ve­oma je bi­tno o­zbilj­no proučiti
priču o hard dis­ko­vi­ma i par­ti­ci­ja­ma, ka­ko in­sta­
la­ci­ja ne bi do­ne­la vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti. Deo po­
svećen ra­dnim o­kru­že­nji­ma smo ta­kođe de­talj­
no o­bra­di­li ka­ko bi se no­vaj­li­je što bo­lje sna­šle i
Ubuntu učini­le pro­duk­tiv­nom sre­di­nom. Na kra­
ju je i me­na­džment so­ftve­ra, kao vrlo bi­tna te­ma,
do­bio svoj pros­tor, a ni smer­ni­ce ve­za­ne za in­sta­
la­ci­ju do­da­tnih draj­ve­ra ne mo­gu da ško­de.
Ono što do sa­da ni­je po­mi­nja­no jes­te ra­
dno is­kus­tvo sa Ubuntu‑om. Ko­rišćenje ove
dis­tri­bu­ci­je od nje­nog nas­tan­ka je do­ne­lo pu­
no is­kus­ta­va, le­pih ali i onih dru­gih ko­ja su vr­
lo značaj­na za do­no­še­nje va­lja­nog za­ključka o
očeki­va­nji­ma ve­za­nim za ovaj ope­ra­tiv­ni sis­
tem. Ubuntu je si­gur­no re­še­nje za brz, sta­bi­lan
i svež desktop, a i kor­po­ra­tiv­na pri­me­na, ko­ja
za­hte­va so­ftver vrhun­skog kva­li­te­ta (u slučaju
GNU/Linux-a to je do­bro is­tes­ti­ran so­ftver), je
o­blast u ko­joj Ubuntu ima šta da po­ka­že. U tom
slučaju se pre­po­ručuje ver­zi­ja 6.06 ko­ja no­si eti­
ke­tu LTS (Long Term Support), što o­značava
da kom­pa­ni­ja Canonical za tu ver­zi­ju pru­ža po­
dršku u du­gom vre­men­skom pe­ri­odu. Desktop
ko­ri­sni­ci mo­gu bez bo­ja­zni ko­ris­ti­ti i no­vi­ju ver­
zi­ju 6.10. Ovaj tekst se bez pro­ble­ma mo­že pri­
me­ni­ti na obe ver­zi­je.
Ubuntu Linux
A­pli­ka­ci­je ko­je do­la­ze uz Ubuntu mo­gu po­
kri­ti ve­li­ki deo ko­ri­sničkih po­tre­ba. Tre­ba ima­ti
na umu i to da je Ubuntu pot­pu­no le­ga­lan i da
ne pos­to­je prav­ne ili ne­ke dru­ge pre­pre­ke za nje­
go­vo ko­rišćenje u bi­lo ko­je svrhe. Kva­li­tet re­še­
nja ko­ja se uz nje­ga do­bi­ja­ju, za­je­dno sa ma­lim
tro­ško­vi­ma, mo­gu činiti in­te­re­san­tnu kom­bi­na­
ci­ju u po­slov­nom o­kru­že­nju.
Za­hva­lju­jući pre­du­zim­lji­vos­ti ko­ri­sni­ka
ove dis­tri­bu­ci­je, u na­šoj sre­di­ni je o­sno­van i zva­
nični lo­kal­ni tim (LoCo) Ubuntu‑a za Srbi­ju,
čiju pre­zen­ta­ci­ju mo­že­te vi­de­ti na a­dre­si www.
ubuntu‑rs.org. Po­red o­snov­nih in­for­ma­ci­ja na
na­šem je­zi­ku, tim je kao prvi pro­je­kat po­kre­nuo
fo­rum ko­ji pru­ža mo­gućnost svim za­in­te­re­so­va­
nim ko­ri­sni­ci­ma da se in­for­mi­šu, po­tra­že re­še­
nje pro­ble­ma i u­ključe se u za­je­dni­cu. Bu­duće
ak­tiv­nos­ti ti­ma će se ti­ca­ti pro­je­ka­ta ve­za­nih
za edu­ka­ci­ju i upo­zna­va­nje jav­nos­ti sa Ubun‑
tu‑om, dok su svi ko­ri­sni­ci računa­ra po­zva­ni da
se pri­ključe za­je­dni­ci i na svom računa­ru ose­te
bla­go­de­ti Ubuntu‑a i slo­bo­dnog so­ftve­ra.
Nas­tu­pa­juća ver­zi­ja 7.04 (The Feisty Fawn)
bi tre­ba­lo da do­ne­se još bo­lju po­dršku za har­
dver, bo­lje mul­ti­me­di­jal­ne spo­so­bnos­ti, a na­da­
mo se i da će AIGLX bi­ti bo­lje in­te­gri­san u sis­
tem. No, Feisty Fawn je re­la­tiv­no da­le­ko, a već
sa­da mo­že­mo uži­va­ti u Edgy‑ju ko­ji pred­stav­
lja je­dan od naj­bo­ljih ope­ra­tiv­nih sis­te­ma na
informatičkoj sce­ni.
decembar 2006 PC 31