R A K I J A

MALO OPTIH INFORMACIJA

Alkohol je organsko jedinjenje koje sadri hidroksilnu grupu (npr. metanol CH 3 -OH ili etanol
CH 3 -CH 2 OH).

Fermentacija je proces pri kome se organske supstance (najee eeri) pomou jednoelijskih
organizama prevode u alkohole.

Rakija se dobija procesom destilacije, pri emu se fermentisana tena smea zagreva, alkohol se
izdvaja u obliku pare i hlaenjem opet prelazi u teno stanje. Alkohol se izdvaja iz smee kao
jedinjenje sa niom takom kljucanja. Sadraj alkohola u predestilisanoj tenosti moe se
poveati ponovnim destilacijama, uz smanjenje ukupne zapremine tenosti.


APARATURA

Aparatura za destilaciju rakije iz fermentisane tenosti obino se sastoji od kazana koji je
povezan sa uspravnom- parovodnom cevi u koju odlaze alkoholne pare tokom zagrevanja.
Parovodna cev alkoholne pare vodi do kondenzatora gde se pomou struje hladne vode vri
potpuna kondenzacija alkoholnih para u teno stanje.



Aparatura za proizvodnju rakije najee je izraena od bakra.


PROIZVODNJA

Iako je proces proizvodnje destilovanih alkoholnih pica poznat jo od najranijih vremena, nove
tehnologije omoguavaju dobijanje sve kvalitetnijih proizvoda. Tehnoloki postupak dobijanja
rakije sastoji se od etiri osnovne faze i to:

mlevenje, sitnjenje ili muljanje plodova

fermentaciju ili alkoholno vrenje- prevoenje eera u alkohol i ugljen dioksid (CO 2 ), uz
pomo mikroorganizama, ponekad uz dodavanje kvasca

destilacija- tehnoloka operacija izdvajanja alkohola iz fermentisane smee- popularno peenje

starenje ili odleavanje- rakija se presipa u hrastovu burad u kojima odleava od dve do
dvanaest godina. Za to vreme dolazi do razvijanja ukusa, arome i boje odreene vrste rakije.

Hemiari otkrivaju naune principe i istrauju naine da se starenje rakije ubrza bez promene
ukusa rakije. Moderni filteri omoguavaju uklanjanje neeljenog ostatka i postizanje blagih
svojstava finalnog proizvoda.
KVALITET

Popularni mit je da se jaina rakije moe odrediti po veliini prstena od balonia tzv. venca koji
se formiraju kada se flaa dobro promuka ova mera se takoe pogreno koristi kao mera
kvaliteta rakije.


Rakija se u Srbiji najvie proizvodi od ljiva jer godinji prinosi i kvalitet domaih ljiva to
omoguavaju. Pored ljivovice u Srbiji se proizvode i rakija od kajsije, dunja, kruka, jabuke,
maline, ali i meda, oraha i mnoge druge.

Iako ne mora da bude pravilo, uobiajena jaina rakije od vonih vrsta imaju sledee jaine
ljivovica 40-45 vol % alkohola
jabukovaa 42 vol% alkohola
krukovaa 40-45 vol% alkohola
kajsijevaa 45-50 vol% alkohola
breskovaa 45-50 vol% alkohola
lozovaa 50 vol% alkohola
komovica 50 vol%alkohola

Kvalitet i osnovna svojstva rakije moraju proveriti i potvrditi laboratorije koje su za takve
analize posebno opremljene, specijalizovane i zakonski sposobne da izdaju vaee sertifikate o
kvalitetu rakije.



I S T O R I J A T

Re rakija je arapskog porekla i potie od rei al-rak, to u slobodnom prevodu znai znoj. U
nae krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku. U poetku je oznaavala pie arak koje se
proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistonim zemljama, a dobijalo se destilacijom
prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi.



Jo u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tenosti
mogli da se pretvore u pijau vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. Ovaj zakljuak ipak
dugo posle nije korien, sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski alhemiari osmislili
alambike koje su koristili za dobijanje osnova parfema. Ovi instrumenti takoe su korieni pri
pokuajima tadanjih alhemiara da od osnovnih metala (gvoa i olova) dobiju zlato.

Znanje o procesu destilacije brzo se irilo po Evropi i u mnogim zemljama zapoela je
proizvodnja destilovanih alkoholnih pia koji su nazivani Voda ivota. Otkrivanje pravog
porekla odreenog alokoholnog pia nije nimalo lako poto su recepti postali deo nacionalnog
ponosa. U XV veku poinje proizvodnja nacionalnih pia u zemljama Evrope i to dina u
Engleskoj, napsa u Nemakoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE na
Balkanu.



U prvo vreme koriena su u terapeutske, medicinske svrhe ali i za postizanje dobrog
raspoloenja.

U Srbiji se rakija proizvodila od razliitog voa , najee od ljive, i to tek krajem 19. veka,
nakon unitenja vinograda filokserom i smanjene proizvodnje vina.

Danas se u Srbiji proizvode rakije od razliitog voa mada ljivovica i dalje ima primat...


JAINA RAKIJE

Jaina rakije odreuje se po koliini alkohola koji se izraava u zapreminskim delovima ili
volumnim procentima, koji se obeleavaju kao %vol. Volumni procenat je broj litara istog
etanola (istoe 100%) koji se nalazi u 100 l alkoholnog pia odnosno, u vodeno alkoholnoj
smei koja to pie ini.
Ponekad se u svakodnevnom govoru jaina alkohola jo uvek izraava u gradima.
Preraunavanje se jednostavno moe izvriti pomou jednakosti:
1 grad = 2.46 vol%

Najpraktinije i najbre jaina rakije se odreuje pomou alkohometra.




V I LJ A M O V K A-WILLIAMS

WILLIAMS

Uzgajanje kruke viljamovke zahteva posebne uslove vrste zemljita, orijentacije i klimatskih
uslova. Oslanja se na nauno potvrena znanja o savremenom uzgajanju voa i modernu
tehnologiju.

Viljamovke se beru sredinom avgusta kada su najzrelije i kada su njihova aromatska snaga na
vrhuncu. Plodovi kruke dostiu maksimalni sadraj eera 15-30 dana posle branja, iz tog
razloga kruke treba skladititi predvieno vreme izmeu berbe i fermentacije, da bi aroma dola
do punog izraaja.

Prvih dana novembra poinje se sa destilacijom. Na samom poetku destilacije rakije od kruaka
destilat treba da bude jaine oko 50 vol%. Da bi rakija williams sauvala aromatska svojstva
kruke od koje se proizvodi destilacija treba da se vri sporo. Kada izmerena jaina destilata
(rakije) bude ispod 3 vol%, destilacija je zavrena.
Posle zavrene destilacije rakija viljamovka uva se u hrastovim buriima. Tada poinje dug
period starenja ili odleavanja rakije koji traje izmeu dve i etiri godine.
Prijatan osoben, voni miris i prefinjena aroma karakteristika je kako kruaka tako i rakije
williams. Ukus u ustima je jak, moan i dugo traje.

Preporuljivo je williams rakiju servirati hladnu i idealna je kao pie posle veere.


KIR- KIRSCH

Kirvaser, ili rakija jednostavno poznata kao Kir je isto pie proizvedeno duplom destilacijom
fermentisanog kljuka od malih crnih vianja. Bezbojan je jer se posle destilacije ne uva u
drvenim buriima. Za kir se mogu koristiti i trenje i vinje, mada su u prolosti koriene samo
vinje marelice i to smrvljenih kotica. Vinje marelice su prvobitno uzgajane u Crnoj umi (
Black Forest) u junoj Nemakoj, pa se veruje da je originalno poreklo kira iz te oblasti.
Uobiajena je proizvodnja ovog pia u junoj Nemakoj, zapadnoj Austriji, i nemakom delu
vajcarske.

Za razliku od ostalih likera od vinje, Kir nije slatkog ukusa. Najbolje vrsta Kira imaju visoku
prefinjeni ukus sa blagim podukusom vinje. Kir se esto moe nai kao nezaobilazni sastojak
nekih koktela.

Ime je nemako i znai- voda od vinje, gde kir potie od latinske rei ceresia, a wasser na
nemakom znai voda.
Kir se ponekad pije i sam, tradicionalno slui se hladan u veoma malim aama kao aperitiv.
Ipak u Germanskim zemljama kir se najee slui posle veere, na sobnoj temperaturi,
zagrejan u ruci na temperaturu tela.

Kir je jedan od osnovnih sastojaka vajcarskih recepata za fondi.

Sadraj alkohola je 40-50 vol%. Oko 10kg vianja potrebno je da bi se napravilo oko 750ml
kvalitetnog kira.

Takoe kir se koristi i u originalnom receptu za varcvald tortu za koji se veruje da potie ak iz
XVI veka


SIDR ( Cidre) i KALVADOS (Calvados)

Kalvados je ime regiona u donjoj Normandiji. Iz ovog primorskog regiona vonjaka i livada
potie i pie koje se pravi od jabuka, a naziva se po regionu- jednostavno Kalvados.

Ubrane jabuke se cede u toku meseca novembra, a dobijeni sok stavlja se u staklene rezervoare.
Fermentacija poinje prirodnim putem i traje, ukoliko je cidr odreen za proizvodnju kalvadosa
izmeu sedam i osam meseci, da bi se potroio sav eer iz cidra. Nakon ovog vremena cidr je
dobro pripremljen za destilaciju.

Kada se destiluje cidr kljua izmeu 68-72 C. Posle destilacije stavlja se u hrastovo bure radi
odleavanja i starenja. Drvo predaje svoj tanin destilisanoj tenosti inei da dobije odreena
svojstva ali i blagu ilibarnu boju. Tako nastaje KALVADOS.

Aperitiv se najee pravi od veoma mladog cidra, sa poetka fermentacije, znai veoma slatkog
i mladog Kalvadosa. Ova meavina daje blagi proizvod ali u kome Kalvados ispoljava svoju
snagu.

Proizvodnja Kalvadosa
Jabuke koje su najee obrane runo, uvaju se nekoliko nedelja u suvom drvenom spremniku
na vazduhu, da bi postiglo odgovarajuu zrelost odnosno da bi njihova aroma dola do punog
izraaja.

Posle ove faze jabuke, kada se zrelost oceni dovoljnom, jabuke se sitne da bi se pulpa raskvasila
nekoliko asova i dostigla eljenu boju i aromu.
Lagani pritisak ograniava prinos na 750l soka po toni voa, i dobijena tenost se stavlja u bave.
Posle nekoliko dana prirodno se formira braon teka kapa na povrini tenosti. Tenost postaje
bistra zahvaljujui ovom procesu i pretakanju u druge bave ili burie u kojima se tokom
nekoliko sedmica nastavlja da odvija alkoholna fermentacija.

Kada se uspostavi ravnotea tri glavna ukusa, slatkog kiselog i gorkog cidr se stavlja u flae i
dri oko est nedelja u hladnim podrumima. Ovakav cidr prolaskom kroz destilacionu aparaturu
daje kalvados. Destilacija se obavlja dva puta. Prvi prolaz traje oko 7h dobija se takozvana mala
voda jaine 30-35 vol%.

Drugi prolaz koji traje duplo due omoguava dobijanje rakije jaine 68-72 vol%. Jaina
kalvadosa posle drugog prolaza ne sme da prevazilazi jainu od 72 vol%. Kalvados se uva i
stari u hrastovim buradima i periodino se osveava destilatima cidra. Za vreme starenja
kalvados se obogauje odreenim elementima koje ekstrahuje iz hrasta a istovremeno trpi i
atmosfersku oksidaciju i odreene transformacije pri postizanju hemijske ravnotee (isparavanje
vode i alkohola).

Na kraju proizvodnje vri se organoleptiko testiranje od strane posebno obuenih
profesionalaca.


TEKILA

Tekila je alkoholno pie, prvi put proizvedeno u okolini Tekile (Tequila), grada u zapadnoj
meksikoj dravi Jalisko, 65km severozapadno od Gvadalahare. Pravi se od plave agave, koja je
poreklom iz Meksika. Uglavnom se proizvode tekile jaine izmeu 35-55% alkohola.

Listovi plave agave su duguljasti, plavkasti, i uvijeni, i imaju otre bodlje i veliko srce iz koga
moe da se iscedi sok koji se posle fermentacije dva puta destilie.Za jedan litar dva puta
destilovane tekile potrebno je izmeu 6-8kg pulpe plave agave.

Tekila je poznata irom sveta, po svom specifinom ukusu i mirisu, a vrlo se esto koristi u
pravljenju raznih vrsta koktela od kojih je sigurno najpopularnija uvena Margarita.

Tekila je jedna vrsta meskala, to je ime za sva destilovana pia dobijena od biljke agave. Ono
to tekilu ini posebnom jesu strogi standardi po kojima se proizvodi i to da se proizvodi
iskljuivo od plave agave.

Svaka tekila mora da sadri najmanje 51% agave, ostatak je obino kukuruz ili eerna repa,
mada prvoklasna tekila sadri 100% agave. Tekila pravljena od agave mora biti proizvedena i
pakovana u Meksiku i obeleena je znakom "Tequila 100% de Agave" ili "Tequila 100% puro de
Agave".

Osoba koja je posebno obuavana o istoriji tekile, njenoj proizvodnji i meksikanskom folkloru
naziva se- Tekiljero.

Istorijat

Tekila je prvi put proizvedena u okolini grada Tekila u XVI veku. Jo su Asteci koristili plavu
agavu za proizvodnju fermentisanog pia koju su nazivali oktli, mnogo pre dolaska panaca.
Kada su

panski osvajai potroili zalihe alkoholnih pia koje su poneli se sobom, poeli su da destiliu
fermentisan sok od agave i tako su proizveli prvo Severno Ameriko destilovano pie. Tekila
kakva je danas, poela je masovno da se proizvodi u ovom regionu u ranom XIX veku.

Danas, najpoznatije marke tekila proizvode velike multinacionalne kompanije, Cazadores,
Sauza, Don Julio i Cuervo. Pored toga postoji oko stotinjak destilerija koje proizvode oko 600
razliitih vrsta tekila samo u Meksiku.
Proizvodnja
Proizvodnja tekile poinje kada je biljka agave zrela to je obino 8-12 godina poto je zasaena.
Listovi se beru kada se proceni zrelost stabla koja je vana da bi bilo dovoljno eera u listu zbog
procesa fermentacije. Prekasno branje i eeri bi bili upotrebljeni za cvetanje. Kada se sr listova
iscedi, uglavnom pomou kamenih tokova, u drvenim bavama poinje destilacija, da bi se
dobio poseban ukus. Dodaje se kvasac koji poboljava fermentaciju. Svaka porodica uva tajnu
posebne vrste bakterije koju koriste za fermentaciju. U toku fermentacije eeri iz agave
pretvaraju se u alkohol.

Fermentacija traje izmeu 30-48h, posle toga odvija se destilacija u bakarnom kazanu ili kazanu
od nerajueg elika. Prva destilacija daje tenost nieg sadraja alkohola, dok druga daje tekilu.

Zanimljivosti

U julu 2006, u Jalisku, Meksiko, jedna boca prvoklasne tekile limited-edition, prodata je za
225,000$. Proizvoda je dobio Ginisovu nagradu za najskuplju bocu pia na svetu.

Tekile se razvrstavaju u nekoliko kategorija:

- zlatna (gold)- mlada tekila kojoj se mogu dodavati karamel, fruktoza, i ukus drveta da bi
podseala na odleanu tekilu
- bela ili srebrna (white/silver)- neodleana tekila
- odmorena/smirena (rested)- odleana najmanje dva meseca ali ne vie od godinu dana u
hrastovom buretu.
- stara sa poreklom (aged/vintaged)- odleava najmanje godinu, ali manje od tri godine u
hrastovom buretu
- zrela (mature)-odleala najmanje tri godine u hrastovom buretu, nova kategorija, priznata u
maju 2006.

Proces starenja dovodi do promene boje tekile, ali ta promena se moe postii i dodavanjem
karamela. Zrela tekila je najtamnija, odmorena je malo svetlija, dok ostale nisu uopte obojene.

este su zablude da se neke tekile pune sa crvom u boci. Sa crvom su se nekad pravila druga
pia od plave agave i to samo po starom marketinkom triku iz ranih 40-tih XX veka. Crv je
ustvari larva jedne vrste koja ivi u biljci agave.

Najee se tekila servira u maloj ai zajedno sa solju i limunom. Osoba koja pije obino ovlai
gornji deo dlana, iznad kaiprsta obino lizanjem, i taj deo pospe solju. So se polie, tekila se
ispije i brzo se pojede krika limuna. Uobiajeno je da ukoliko ima vie ljudi u drutvu svi to
urade istovremeno. Ovakav nain ispijanja redak je kad su u pitanju starije, odleane tekile, zbog
njihovog blagog karaktera.

U Meksiku, tekila se ispija sama, da bi se osetio njen ukus. U okrugu Jalisko, postojbini tekile,
pije se tekila uz sangritu, zainjeno pie od pomorande, paradajza ili nara i ljutog ilija. Jednake
koliine sangrite i tekile piju se naizmenino.

Meksikanci tekilu smatraju finim piem koje se mora piti polako. Servira se na sobnoj
temperaturi, iako je neki vole izrazito hladnu.
Tradicionalno, servira se u aama koje su specijalno napravljene za tekilu a zovu se- kabaljito.
Nema kraja raznim piima za iju se pripremu koristi tekila, od raznih varijacija martinija, preko
uvenog Tequila Sunrise-a i Margarite, a tekila igra glavnu ulogu u raznim igrana u ispijanju
pia (dum, dum...)


ARAK, RAKI, UZO I PASTIS

Sva ova pia tipini su mediteranski destilati.

irom Mediterana, od Libana na istoku da panije na zapadu, praktino sve zemlje proizvode
verziju destilovanog pia sa ukusom anisa. Ovo pie u Turskoj se zove raki, Arapi ga zovu arak,
Grci uzo a Francuzi pastis .

Iako ljudi muslimanske veroispovesti ne konzumiraju alkohol, povinujui se zahtevima svoje
vere, u istoriji je zapisano da su destilaciju izmislili arapski alhemiari u XIII veku. Re alkohol
potie od arapske rei al-kol, a posude za proizvodnju se zovu alambici po arapskom al-ambik.
Mada postoje i teorije da su Kinezi otkrili destilaciju mnogo pre arapskih alhemiara, ne postoji
potvrda ovakvih injenica. misli se da je rimski car Dioklecijan u II veku N.E., naredio da se
spale sve alhemiarske knjige ime je odloio as pronalaska principa destilacije u Evropi.

Medu arapskim zemljama, Liban ima reputaciju, najboljeg proizvodaa araka. Za Libance, arak
je destilovano bistro pie bogatog ukusa koje se u odreenom odnosu mea sa vodom i pije uz
jelo. Dolina Baka, jugoistono od Bejruta, pre ranih sukoba u ovom kraju bila je poznata po
malim destilerijama, iz kojih je dolazio najbolji arak. U ovoj dolini arak se proizvodio od
prirodno fermentisanog soka od groa. Posle fermentacije, slabo alkoholna tenost se ostavlja
da odlei i nakon toga se proceuje da bi se odstranile krupne rastvorene estice. Nakon toga
tenost destilie, u bakarnim posudama koje proizvode dobro obueni arapski majstori. U prvom
prolazu minimizira se sadraj metil alkohola, i alkoholna jaina tenosti je oko 53 vol%, u
drugom prolazu tenost destiluje u prisustvu neopranog i nelomljenog anisa sa planine Hermon
blizu Sirijske granice.

Najbolji nain da se uiva u araku je da se sipa u visoku au uz nekoliko kockica leda, i da mu
se doda tri do pet zapremina vode. U trenutku meavina postaje mleno bela i razblaena na oko
10vol% alkohola. Arak zahteva meze koje se sastoji od feta sira, mariniranih maslina, sitnio
seene ovetine, koljki...i dobro drutvo.

Turski raki, grki uzo podseaju na arak ali blaeg su ukusa, dok pastis uz anis sadri jo drugih
trava i dodatak eera to ga ini drugaijim od svog arapskog dvojnika.


UZO- najpopularnije Grko pie

Uzo se ne proizvodi nigde u svetu osim u Grkoj. Uzo je 100% grki proizvod i Grko je
nacionalno pie. U svakom gradu ali i selu u Grkoj postoji uzerija, specijalizovana radnja za
prodaju uza, a istovremeno i kafi gde su svi dobrodoli da probaju i uivaju u uzu. Uzo je
najpopularnije pie u Grkoj i postoji 7000 licenciranih proizvoaa.

Uzo je glavni izvozni proizvod Grke.

Uzo se pravi preciznom kombinacijom groa, trava i bobica. Poinje pravljenjem destilovanog
pia od groa a onda dobija posebne karakteristike dodavanjem trava i drugih sastojaka
ukljuujui anis, korijander, karanfili, slatki koren, mentu... Ovakva meavina kuva se u
bakarnom kazanu.
Predestilisana tenost se hladi, stoji nekoliko meseci i dolazi na jainu oko 40vol%.
Najece se slui kao aperitiv, ali se pije i za vreme jela.
Kada se u uzo doda voda postaje mleno beo. Razlog tome su ulja anisa koja su u alkoholu
rastvorena, ali sa smanjenjem sadraja alkohola ulja prelaze u beliaste kristale koji su neprozirni
pa zamuuju ovu meavinu.

Smatra se da se najbolji uzo proizvodi na ostrvu Lezbos.

Grci ce Vam rei da je ispijanje uza umetnost ili nain ivota. Uzo sam po sebi predstavlja grki
nain razmiljanja, kome je osnova optimizam, svakodnevno vebanje filozofije i radost
ivljenja.

Takoe rei e Vam da pazite s kim pijete, jer u loem drutvu, uzo loe utie na onog ko ga pije.
Klju za bezbedno ispijanje uza u veim koliinama, pored pravog drutva, lei i u pravom
mezetluku. Ono Vas uva od prejakog dejstva alkohola i omoguava Vam da sedite i pijete
polako satima, u smirenom stanju u kome e Vam sve biti po volji a ivot izgledati lepi. Meze
uz uzo moe biti sve od salate, mesa, povra, slanih sardela, slatkia, evapa, sira, svee ribe ili
ta god drugo. Bitno je da se uzo pije polako.

Ne preporuuje se preterano hrabro ponaanje kada je uzo u pitanju!! Uvek ga razblaite vodom,
dobie mleno belu boju, i posebno blag ukus. Dobar savet je i da ne dodate odmah celu koliinu
vode, ve da lagano dosipate kako pijuckate.
Ne zna se kada je poela destilacija uza, mada se veruje da potie iz staro grkih vremena i misli
se da mu je postojbina ostrvo Lezbos.


Z A N I M LJ I V O S T I

ZANIMLJIVOSTI
Da li ste znali da ljudsko telo proizvodi svoje sopstvene rezerve alkohola i to u kontinuitetu 24h
dnevno;
Zdravica, govor pred prvi gutljaj pia nastala je u starom Rimu
Drevni Egipani pravili su najmanje 17 razliitih vrsta piva i oko 24 vrsta vina.
Pivo je bilo glavno pie Vavilonaca
Vikinzi su koristili lobanje svojih neprijatelja kao krigle
Alkoholna pia koriena su u Kini ve u praistoriji. Kinezi su alkohol smatrali za duhovnu, a
ne hranu za telo.
U ranom hrianskom periodu alkoholna pia smatrana su Bojim darom - da se konzumiraju i
da se u njima uiva
Burbon je dobio ime po Okrugu Burbon u dravi Kentaki u Americi, gde ga je prvi put
proizveo jedan baptistiki svetenik


Zanimljivosti o viskiju

Ime viski je jedno od varijante fraze voda ivota, (eau d vie), koja razliito se spelujui daje
imena nekoliko vrsta pia.
Najstarija destilerija postoji od poetka XVIII veka. U toku XVIII i XIX veka proizvodnja je
bila nezakonita i malog obima. Johnie Walker, George Ballantine i braa Chivas, bili su sitni
bakalini koji su u svojim radnjama prodavali viski.
John Dewar, je prva osoba koja je poela da prodaje, markirani, obeleeni viski u bocama
Kraljica Viktorija, jedna je od prvih koji su traili kotski viski van kotske, uivala je u
svakodnevnoj upotrebi viskija u popodnevnom aju
Alkoholna jaina viskija nekada je testirana korienjem baruta
aa viskija ima 104 cal, manje od standardne ae vina ili pola krigle piva.
The Famous Goose je najprodavaniji viski u kotskoj
Edradur je najmanja destilerija u kotskoj, gde tri oveka odravaju ceo proces.
Johnie Walker Red Label je najprodavaniji kotski viski u svetu.
Johnie Walker Black Label je najprodavaniji de lux viski u svetu


Njeno Visoanstvo - ljiva

Jedna od lanica familije rue ( Prunus sp-Family Rosaceae), razlikuje hiljade razliitih veliina,
oblika i ukusa. Sve vrste potiu od tri osnovna tipa- evropske, japanske i zapadno azijske.

Divlje ljive uzgajali su jo Asirci pre oko 2000 godina, a njihovo gajenje preuzeli su Rimljani
koji su poeli da ih kaleme u cilju dobijanja boljih vrsta.
Plinije pie da Rimljani poznaju veliki broj ukrtenih vrsta ljiva. Za ljivu su znali i narodi Kine
i Japana.
Tek krstai donose ljivu u Evropu, gde je najpre uzgajana u vonjacima srednjovekovnih
manastira u Engleskoj.
Danas se ljive gaje u gotovo svim krajevima sveta.

ljive imaju visok sadraj eera ali ne sadre skrob. Posle branja ne postaju slae ve samo
sonije, to je posledica dejstva enzima koji se oslobaaju. ljive su veliki izvor vitamina A i C i
kalijuma, imaju nizak sadraj proteina, masti samo u tragovima, ali sadre vie antioksidanasa
nego bilo koje drugo voe.

Postoji preko 2000 vrsta ljiva koje sazrevaju u razliito vreme leta ili jeseni, ali samo desetak
vrsta se komercijalno koristi.

Boja ljiva se kree od crno-plave preko ljubiaste i crvene do zelene i ute.

U Srbiji, uzgajanje ljive predstavlja deo istorije i tradicije. U zavisnosti od kraja u kom se
uzgajaju zastupljene su i razliite sorte.

Najzastupljenija je poegaa, ali su rasprostranjene i druge sorte koje po svojim
karakteristikama, povoljan odnos eera i kiselina, odgovaraju za proizvodnju rakije. To su:
crvena ranka, bele ljive, moravka, metla, stenlej...To su takozvane rakijske sorte.
Najkvalitetnija je rakija od ljive poegae ali se koriste i razliite meavine, to ve predstavlja
izbor i osobenost proizvoaa


RAKIJA I ZDRAVLJE

Alkohol je korien u medicinske svrhe jo u davna vremena, njegova lekovita svojstva spominju
se ak 191 put u Starom i Novom Zavetu. Jo na poetku XX veka uoena je veza izmeu
umerenog konzumiranja alkohola i smanjenja rizika od kardio-vaskularnih oboljenja.

Ljudi koji povremeno piju, po nekim istraivanjima zdraviji su i due ive od onih koji nikada
ne piju ili od alkoholiara. Takoe umereno konzumiranje alkoholnih pia smanjuje mogunost
visokog pritiska, oboljenja perifernih arterija, Alchajmerove bolesti ili sranog udara. Jedna
rakija dnevno deluje preventivno na dijabetes, reumatini artritis, osteoporozu, kamen u bubregu,
stres i depresiju,

Parkinsonovu bolest, hepatitis A, anginu pektoris, a dobra je i za pamenje.

Po medicinskim istraivanjima alkoholna pia ne utiu na poveanje telesne mase. Sam alkohol
sadri kalorije ali po mnogim dugogodinjim istraivanjima dovodi ak do malog smanjenja
teine kod ena koje povremeno konzumiraju alkoholna pia. Unoenjem alkohola primetno se
ubrzava metabolizam, i uzrokuje sagorevanje vie kalorija nego to se zadrava u organizmu u
obliku masti.

Alkoholna pia ne sadre masti ni holesterol, ali naravno razliita pia imaju razliite nutritivne
vrednosti.

Preterivanje u piu izaziva cirozu jetre, poveava mogunost malignih oboljenja. Umereno
konzumiranje po mnogim studijama poboljava zdravlje i produava ivot.

ta se podrazumeva po pojmom umereno?
Umereno konzumiranje alkohola se esto definie kao dva pia dnevno za mukarca i jedno pie
u toku dana za ene.
1. flaa ili limenka piva
2. jedna aa vina
3. jedno estoko pie
U Srbiji se smatra da rakija lei mnoge bolesti ali i da snai i blagotvorno deluje na ceo
organizam. U prolosti najvie se koristila kao jedina anestezija pri operativnim zahtevima,za
ienje rana, kod stomanih tegoba, smanjenje telesne temperature i ispiranje grla kod prehlade.

Najee se za leenje koriste rakije pravljene od razliitih vrsta trava takozvane travarice, ali i
komovice ili prepeenice kojih ima u svakoj srpskoj kui.


U ZDRAVLJE!!!
U pripremi recepti od rakije.

Ukoliko se seate nekog starog recepta koji je koristila Vaa baka, ili koji moda Vi i danas
koristite, poaljite nam i objaviemo ga na sajtu.