Društvo U Pokretu

DRUTVO U POKRETU
Novi drutveni pokret u Jugoslaviji od 1968. do danas

Izdava:
CENZURA
Novi Sad
Produkcija:
Alternatvna kulturna organizacija AKO
Novi Sad
enski informaciono-dokumentacioni centar - INDOK
Beograd
Urednici:
ore Tomi
Petar Atanackovi
Dizajn i priprema za tampu:
Mirjana Popovi
tampa:
ZOLA tampa, Novi Sad
Projekat podrao:
ROSA LUXEMBURG STIFTUNG
(Berlin Nemaka)
Novi Sad, 2009
DRUTVO U POKRETU
Novi drutveni pokreti u J ugosl avi j i od
1968. do danas
CENZURA
Novi Sad, 2009
SADRAJ
Predgovor................................................................................................................... 7
Uvod: Istraivanje drutvenih pokreta
ore Tomi
DRUTVENI POKRETI: PITANJA, POJMOVI, TEORIJE, METODE .............................. 12
Studentski pokret vs. crvena buroazija: 1968. u Jugoslaviji
Boris Kanzleiter
1968. U JUGOSLAVIJI
TEMA KOJA EKA ISTRAIVANJE ........................................................................... 30
Milivoj Belin
UTICAJI JUNA '68. NA POLITIKU SITUACIJU U JUGOSLAVIJI .............................. 49
Umetnost protesta: Utcaji 1968. na umetniku/kulturnu produkciju u Jugoslaviji
Krunoslav Stojakovi
TEATAR POD UTJECAJEM FILOZOFIJE
KAZALITE I STUDENTSKI PROTESTI U JUGOSLAVIJI 1960-IH GODINA .................. 66
Branka uri
NOVOSADSKA NEOVANGARDNA SCENA, TRIBINA MLADIH I UTICAJI
1968. GODINE ....................................................................................................... 74
Natalija Kyaw
RAUNAJTE NA NAS. PANK I NOVI TALAS / NOVI VAL U SOCIJALISTIKOJ
JUGOSLAVIJI .......................................................................................................... 81
Vladan Jeremi
POLITIKE VIZUELNIH REPREZENTACIJA I INTERPRETACIJA ARHIVA
JUGOSLOVENSKOG PANKA I NOVOG TALASA (1979-1984) ................................. 103
Sestrinstvo i jedinstvo? Feminizam u Jugoslaviji
Marijana Stoji
PROLETERI SVIH ZEMALJA - KO VAM PERE ARAPE?
FEMINISTIKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1978-1989 .............................................. 108
Lidija Vasiljevi
ENE I PROFESIONALNI I KLASNI IDENTITET ....................................................... 122
Adrijana Zaharijevi
WOMEN'S LIBERATION, ETRDESET GODINA KASNIJE ....................................... 141
Pet do dvanaest: (Novi) drutveni pokret i poetak kraja Jugoslavije
Goran Musi
JUGOSLOVENSKI RADNIKI POKRET 1981-1991 ................................................. 160
Krunoslav Stojakovi
PREUENA POVIJEST
UJDI I ANTIRATNA OPOZICIJA U JUGOSLAVIJI ...................................................... 169
Sasvim novi protest? Postjugoslovenski drutveni pokret u doba politke,
ekonomske i dravne transformacije
ore Tomi
ULINE STUDIJE - ODSEK: PROTESTI!
STUDENTSKI PROTESTI TOKOM ERE MILOEVO ............................................ 184
Petar Atanackovi
NOVI SOCIJALNI POKRETI U SRBIJI IZMEU APATIJE I PROTESTA ........................ 232
Summaries ............................................................................................................. 245
O autorkama i autorima ........................................................................................ 257
7
Drutvo u pokretu Predgovor
PREDGOVOR
Raspad Jugoslavije do pre nekoliko godina u zemljama nastalim usled tog procesa
tumaen je uglavnom kao neophodnost, koja je bila uslovljena navodnom vekovnom
mrnjom razliith naroda na ovom prostoru. Dominacijom ovakvih (pseudo)naunih
tumaenja, raspad Jugoslavije konano je (uspeno) dovren.
Problem analize krize i kraja jugoslovenske drave nije, meutm, samo
pojednostavljen i uzgred, netaan prikaz uzroka te krize. Osim to je bio posledica,
a ne uzrok krvavog raspada Jugoslavije, nacionalizam je ujedno bio i skoro jedina
tema naunog istraivanja vezanog za ovaj period. Teze proizale iz ovog, naalost
vrlo utcajnog, diskurzivnog pomeranja, do danas utu i na tumaenje prilika u
jugoslovenskom drutvu u vreme postojanja jugoslovenske drave. tavie, nauni
prikazi drutvene transformacije u postjugoslovenskom periodu esto su postavljani
u kontekst (novih) nacionalnih (ili pre nacionalistkih) politkih i istorijskih projekata.
Jugoslavija i uopte sve to je iole podsealo ili moglo da podsea na jugoslovensku
dravu ili drutvo, svesno je preutkivano. Tvrdnje da se u sluaju Jugoslavije radilo o
vetakoj tvorevini bez obzira na injenicu da su sve nacionalne drave isto toliko
vetaki stvarane, koliko su i prirodne dovele su do toga, da se danas malo ko
uopte i bavi istorijom jugoslovenskog drutva u periodu od 1945. do 1990. godine, a
kamoli dovodi u pitanje navodni vetaki karakter ondanjeg drutva.
Ako socijalistka jugoslovenska drava zaista nije imala nikakav stvaran drutveni
legitmet, postavlja se pitanje kako onda objasnit postojanje brojnih pokuaja
promene stanja u tom drutvu, koje su artkulisali drutveni pokret tokom celog ovog
perioda, pritom se ne pozivajui na tzv. nacionalne interese. Poevi od pokreta iz
1968. godine, kao prvog masovnog drutvenog pokreta, koji je nastao i bio usmeravan
nezavisno od zvaninih politkih centara, sve ee se postavljalo pitanje pravca
budueg razvoja jugoslovenskog drutva. Pritom tzv. nacionalni problem nije igrao
znaajnu ulogu, budui da, prema uverenjima najveeg broja savremenika, centralno
pitanje u jugoslovenskom drutvu tog vremena nije bilo nacionalno, ve socijalno
pitanje.
Raznovrsnost drutvenih pokreta, koji su, uprkos jasnoj kritci razliith problema,
njihovo reenje uglavnom traili upravo u tom jugoslovenskom kontekstu, do sada
nije naila na vee interesovanje ni u naunim istraivanjima, ni u iroj javnost
na prostoru bive Jugoslavije. Deo ovih (novih) drutvenih pokreta, pre svega oni
8
Predgovor Drutvo u pokretu
znaajniji tema su ovog zbornika.
Osnovni cilj zbornika jeste usmeravanje panje italaca na postojanje ovih pokreta,
opisujui i objanjavajui njihove ciljeve i zahteve, uzroke za njihovo nastajanje,
zatm njihov razvoj i konano, posledice njihovog delovanja. Istcanjem prisustva
ovih pokreta u jugoslovenskom drutvu i analizom njihovih aktvnost moe se uoit
koji su bili (kljuni) problemi ondanjeg drutva, ali i drutava nastalih raspadom
Jugoslavije.
Na razliitm nivoima i iz razliith teorijskih i disciplinarnih perspektva, prilozi
u zborniku bave se ovim pitanjima, kao i problemima koji iz njih proizilaze, dajui
pritom prikaz jedne slike drutvene dinamike, delom razliite od ondanjih zvaninih
(dravnih) interpretacija.
Struktura zbornika odgovara hronolokom toku razvoja prikazanih pokreta.
Istovremeno, pojedinani prilozi tematski grupisani su u nekoliko celina.
Prva celina predstavlja uvod u istraivanje drutvenih pokreta, namenjen kako
naunoj javnost, tako i aktvistkinjama i aktvistma razliith drutvenih i politkih
pokreta na postjugoslovenskom prostoru.
Drugo poglavlje posveeno je studentskom pokretu i protestma 1968. godine, koji
predstavljaju istorijski dogaaj od svetskog znaaja, istovremeno markirajui (jedan)
vrhunac jednog novog razvoja drutvene kritke, iji utcaj je prisutan u izvesnoj meri
sve do danas.
Utcajima 1968. godine na umetniku / kulturnu produkciju bavi se tree poglavlje
zbornika. Na osnovu kritkih ideja i novih impulsa u oblast pozorita, flma,
knjievnost i muzike, obraenim u pojedinanim prilozima u ovom delu, skicirani
su kontnuitet, odnosno diskontnuitet protestne prakse, iji razvoj je i posredno i
neposredno podstaknut studentskim protestma 1968. godine.
Drutvena kritka razliith pokreta u Jugoslaviji imala je bar jednu zajedniku
crtu. Skoro svi drutveni pokret nakon 1968. istcali su velike razlike izmeu teorije
i prakse u jugoslovenskom socijalistkom sistemu. U etvrtom delu predstavljen je
razvoj feministke kritke (jugoslovenskog) drutva od poetaka feminizma na ovim
prostorima do danas.
U petom poglavlju prikazani su drutveni pokret koji su delovali u periodu
neposredno pred raspad jugoslovenske drave. Ovi pokret predstavljali su znak
drutvenog nezadovoljstva pre svega ekonomskom krizom u Jugoslaviji i pokuaj
9
Drutvo u pokretu Predgovor
borbe za reenje kljunih drutvenih problema. Promene koje su drutveni pokret
zahtevali, meutm, odnosile su se sve do sredine osamdeseth godina i dalje na
celokupno jugoslovensko drutvo. Tek krajem osamdeseth godina dolazi do jasnog
prekodiranja socijalnog pitanja u razna nacionalna pitanja, ime dolazi do eksplicitne
zloupotrebe socijalnog nezadovoljstva i nesigurnost. Ova manipulacija konano vodi
ka masovnom prihvatanju nacionalistkih istna, a jaanje nacionalistkih aktera
do ratova tokom devedeseth godina i istovremenog etabliranja nacionalistkog
diskursa, koji u toku svog razvoja u potpunost negira kako prvobitno socijalno pitanje,
tako i jugoslovenska reenja dath problema.
estm i poslednjim poglavljem, na primeru studentskih protesta devedeseth
godina u Srbiji, ilustruje se jedna nova aktvistka praksa, nastala u kontekstu
politke, ekonomske i dravne transformacije na postjugoslovenskom prostoru. U
opoziciji prema reimu Slobodana Miloevia, student o kojima je re u jednog od
priloga su u ovom periodu artkulisali razliite zahteve, bar deklaratvno borei se u
skladu sa pomenutm diskurzivnim pomeranjem u periodu tranzicije za demokratju.
Koja znaenja su toj demokratji pripisavana, koje konkretne ciljeve su studentkinje
i student u ovom periodu imali, odnosno koje novine je ovaj pokret doneo, deo su
pitanja, koja se u ovom kontekstu postavljaju. Poslednji prilog ovog dela, a tme i
celog zbornika daje analizu, ali i (ne ba optmistnu) prognozu aktuelnog stanja
i mogueg daljeg razvoja levice i leve drutvene kritke u Srbiji, otvarajui pitanje
mogunost drutvenih promena u eri demokratzacije i demokratske konsolidacije
postjugoslovenskog prostora s jedne, i neoliberalne globalizacije s druge strane.
Istovremeno, polazei od pretpostavke da su upravo drutveni pokret posebno u
liberalnim demokratjama glavni nosioci drutvenih promena, ovime se postavlja i
moda najvanije pitanje: Koje su perspektve delovanja aktuelnih drutvenih pokreta
na prostoru bive Jugoslavije?
Da bi se pronali odgovori na ovo pitanje, potrebno je pre svega razumevanje
naina delovanja drutvenih pokreta. Da bi se t mehanizmi delovanja bolje razumeli,
potrebno je poznavanje iskustava prethodnih pokreta. Kako su iskustva drutvenih
pokreta u bivoj Jugoslaviji mahom zanemarivana, podseanje na njih, kao i njihovo
istraivanje predstavljaju vaan zadatak. Jedan dalji korak u tom smeru predstavlja
upravo ovaj zbornik.
ore Tomi
Petar Atanackovi
Berlin / Novi Sad, oktobar 2009
Uvod:
I strai vanj e drutveni h pokreta
12
Uvod Drutvo u pokretu
ore Tomi
DRUTVENI POKRETI: PITANJA, POJMOVI, TEORIJE I METODE
UVOD
Ukoliko bi pojedincu bilo mogue da u toku jednog dana samo prelista celokupnu
svetsku dnevnu tampu, sasvim izvesno bi, pored raznih drugih saznanja, uvideo da
se na celoj planet deavaju brojni protest najrazliitjih grupa i to iz najrazliitjih
razloga. Protest kao fenomeni modernog (svetskog) drutva predstavljaju (poslednji)
pokuaj ljudi grupa i/ili pojedinaca da direktno utu na svoju ivotnu sredinu.
U tom smislu, protest se mogu srest u svim drutvima od liberalnih demokratja
zapadnog tpa do drutava koja se iz perspektve ovih prvih mogu okarakterisat kao
nedemokratska. U svakom sluaju, protest predstavljaju glavne proizvode grupa
koje ih organizuju i u njima uestvuju. Kakve su, meutm, te grupe, kako se one
mogu opisat, odnosno ispitvat? Da li je re o spontanim okupljanjima ljudi ili iza
protesta stoji odreena organizacija? Da li se uzroci razliith protesta mogu svest
na opte nezadovoljstvo ili depriviranost grupa ljudi ili pojedinaca? Ovo su samo
neka od pitanja o kojima e bit rei u tekstu, a koja ujedno predstavljaju i neka od
osnovnih pitanja vezana za istraivanje protestvujuih grupa drutvenih pokreta.
ORGANIZACIJA ILI POKRET?
Pre nego to se upustmo u razmatranje pojma drutvenih pokreta, valjalo bi posvett
malo panje naelnoj diferencijaciji izmeu organizacije i pokreta. Pojednostavljeno
razlikovanje organizacije i pokreta vodi bez sumnje ka uverenju da se radi o dihotomiji
formalno-neformalno, tj. da organizacije imaju formalan karakter, dok se drutveni
pokret teko mogu defnisat.
1
Zajedniko i organizacijama i pokretma je pritom
jedino injenica da se shvataju i analitki tretraju kao kolektvni akter, to je kako
1 Starija istraivanja na (post)jugoslovenskim prostorima o politkim pokretma pokret shvataju
jednostavno kao iru pojavu od organizacije, pri emu se uglavnom posmatra ideoloka pozadina
pokreta, dok se formi pokreta ne pridaje vea panja; za razliku od pokreta organizaciju odlikuju: pravni
status (radi se zvanino registrovanoj grupi), set vrsth pravila unutar organizacije (statut, pravilnici i sl.),
vrsta upravna struktura (upravni organi), registrovano lanstvo, kao i niz drugih formalnih elemenata.
Tako se jo osamdeseth godina u bivoj Jugoslaviji pokret defnisao putem razgranienja od organizacija:
13
Drutvo u pokretu Uvod
odlika modernog (svetskog) drutva tako i jedna od vanih promena koje je donelo
stvaranje modernih naunih disciplina.
Fenomen masa koji je zanimao razliite autore od Kanetja, Le Bona, pa sve
do Sloterdajka
2
nije nezanimljivo uporedit sa (marksistkom) idejom o klasnoj
svest radnika, ije nepostojanje je levica na zapadu uz veliko iznenaenje (!)
ustanovila ezdeseth godina dvadesetog veka. Sreom, te ezdesete donele su
i jedan novi transnacionalni pokret (uz to bi se moglo rei globalnih pretenzija)
poznat i kao ezdesetosmaki pokret, pa je sledei praksu, od tog trenutka manje
ili vie sistematski razvijana i teorija drutvenih pokreta. Interesantno je, meutm,
da se ta teorija razvijala bez veih direktnih utcaja (neo)marksistkih ideja. Radi se,
naime, o pokuajima analize (novih)
3
drutvenih pokreta amerike i zapadnoevropske
sociologije i u manjoj meri psihologije koji e u poslednjih vie od etrdeset godina
dovest do stvaranja jedne, po mnogima, samostalne naune discipline nauke
o drutvenim pokretma. Razvojem nekih starijih, ali pre svega novih pokreta u
zapadnim zemljama tokom sedamdeseth i osamdeseth godina dvadesetog veka,
poput enskih, odnosno feministkih, ekolokih, odnosno antnuklearnih ili mirovnih
pokreta, stvara se novi empirijski materijal koji rezultra sve veim brojem studija
o drutvenim pokretma, a stvaranjem razliith pokreta kao reakcije na promene,
nastale usled procesa globalizacije, ovaj trend e se vrlo izvesno nastavit.
4
Da se vratmo na razlike izmeu drutvenih pokreta i organizacija. Naputanje
pogrenog i danas ve zastarelog shvatanja drutvenih pokreta i protesta kao njihove
Da bismo mogli pokret razlikovat od politkih partja, odnosno drutveno-politkih organizacija druge
vrste, s pokretma obino povezujemo predstave o znaajnoj mjeri spontanost u djelovanju i o relatvnoj
organizacijskoj feksibilnost. U: Anton Bebler (1985): Suvremena kretanja u mirovnim pokretma. U:
Pogledi. asopis za drutvena pitanja, god. 15, br. 2, str. 64. Vidi i: Stjepan Gredelj (1988): Rasprave o
novim / alternatvnim pokretma u Jugoslaviji. U: Revija za sociologiju, izd. 19, br. 4, str. 441453.
2 Up. Peter Sloterdijk (2000): Die Verachtung der Massen. Versuch ber Kulturkmpfe in der modernen
Gesellschaf. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
3 Pojam novi drutveni pokret (Neue soziale Bewegungen) korist se pre svega u evropskoj teoriji
drutvenih pokreta i treba da ukae na razliku pokreta nastalih nakon kraja ezdeseth godina, pre svega
sedamdeseth i osamdeseth godina kao novih u odnosu na (stari) radniki pokret. Up. Milan Mesi
(1998): Teorija drutvenih pokreta - amerike perspektve. U: Drutvena istraivanja, god. 7, br. 4-5 (36-
37), str. 701. Postoji, meutm, i korienje pojma novih drutvenih pokreta sa ciljem distanciranja od
nemakog pokreta nacional-socijalizma. Kljuno jeste to da se novi drutveni pokret odvajaju od ideje i
konceptualizuju prema drugim kriterijuma, a ne prema ideji za koju se t pokret bore.
4 Inae, recepcija ovih novih amerikih i zapadnoevropskih teorija u Jugoslaviji, kasnije na
postjugoslovenskom prostoru, do koje u veoj meri dolazi tek krajem osamdeseth godina nije dovela do
znaajnijih razvoja th pristupa, ak je i sama njihova primena izostavljena u svim vanijim istraivanjima
protesta iz npr. perioda devedeseth godina. Od naunih priloga domaih autora sinteza ovih teorija
vredi istai svega nekoliko kao npr. Mesi (1998), Pavlovi (2006).
14
centralne odlike kao spontanih, tavie iracionalnih fenomena, ne vodi nuno ka
jasnom razlikovanju organizacija od drutvenih pokreta. Osim toga razlikovanje
pokreta od organizacija koje se jo ezdeseth svodilo, recimo, na manju ili veu
irinu ili postojanje ili nepostojanje upravnih odbora porastom utcaja NGO-
diskursa poetkom devedeseth godina 20. veka dobija nov kvalitet.
Diskusije o utcaju nevladinih organizacija, zatm o civilnom drutvu, kao i donekle
debata o globalizaciji i/ili transnacionalizaciji drutvenog prostora u poslednje dve
decenije stvorile su jedan diskurzivni orsokak u domenu analize drutvenih
promena. Tako odreene naune discipline esto nailaze na probleme u analizi koje
svojim u prvom redu normatvnim konceptma (npr. konceptma civilnog drutva
5
)
ne mogu da ree. Odgovori na odreena pitanja u vezi sa uzrocima i posledicama
drutvenih promena trae se stoga tako, to se na osnovu empirijskih podataka
kroje teorije za jednokratnu upotrebu, pri emu se esto previa to, da odreene
korelacije ne predstavljaju nuno i kauzalne odnose. Paralelno sa ovakvim mora se
priznat veoma uproeno prikazanim razvojem, recimo, politkih nauka upravo
istraivanja vezana za drutvene pokrete donose niz zanimljivih odgovora na neka od
isth th pitanja. Razlika izmeu drutvenih pokreta i npr. nevladinih organizacija
6
nije
dakle samo razlika u defniciji, odnosno u sadrinskom smislu razlika u formalnom,
odnosno neformalnom karakteru, vrstoj i stabilnoj, odnosno dinaminoj strukturi;
razlika se ogleda i u analitkim konceptma. Dok jedni drutvo vide kao celinu koja se
po svaku cenu mora regulisat u smislu drutvene integracije, pa to onda pokuavaju
teorijski da osmisle, drugi drutvu prilaze iz perspektve posmatraa i drutvene
pokrete npr. posmatraju pre svega analitki, a drutvo kao dinaminu celinu, koja se
uprkos svim pokuajima regulacije razvija esto i u neoekivanom smeru.
Kakav je dakle odnos izmeu drutvenih pokreta i (nevladinih) organizacija? Da
nije re o istom fenomenu je jasno. Ono to nije jasno je njihov meusobni odnos,
posebno ne onda, kada ustanovimo da odreene nevladine organizacije mogu bit
deo drutvenog pokreta, a i da drutveni pokret uvek imaju odreenu organizacionu
strukturu. Ukoliko drutvene pokrete defniemo npr. kao sisteme delovanja
mobilisanih mrea grupa i organizacija, postavljene na izvestan (dui) rok i oslonjene
5 O analitkim nedostacima pojma i koncepta civilnog drutva up.: Volker Heins (2002): Das Andere der
Zivilgesellschaf. Zur Archologie eines Begrifs. Bielefeld: transcript.
6 Zanimljiv prikaz odnosa izmeu nevladinih organizacija i drutvenih pokreta u globalnom kontekstu daje
se u: Armin Stckler (2005): Nichtregierungsorganisatonen, soziale Bewegungen und Global Governance.
Eine kritsche Bestandsaufnahme. Bielefeld: transcript.
15
na kolektvni identtet, koje putem javnih protesta ele da dovedu do drutvene
promene, spree je ili vrate unazad
7
, postavlja se pitanje koji su to sastavni delovi
te mree mrea, tj. pitanje vezano za organizacionu strukturu pokreta.
Pri odreivanju te strukture, a samim tm i tane forme neke drutveno ili politki
angaovane grupe jedan velik problem je kako odredit da li se radi o nevladinoj
organizaciji (NGO)
8
, organizaciji drutvenog pokreta (SMO)
9
ili samo o drutvenom
pokretu. Ova diferencijacija nije samo pojmovna, poto je u mnogim sluajevima
vezana za samu strategiju drutvenog pokreta, pa samim tm i za ishod njegovih
aktvnost, a esto se u formi pokreta ogleda i njegovo sopstveno shvatanje kolektvne
akcije. Zato bi bar ukratko trebalo razjasnit ove pojmove, koji se esto (ak i u strunoj
literaturi) vrlo uopteno koriste.
Nevladine organizacije osnivaju se na osnovu inicijatva poteklih iz civilnog drutva,
odnosno predstavljaju nedravne organizacije i tee ka primarno nematerijalnim
(dakle neproftnim) ciljevima.
10
Njih ne osnivaju vlade, nit su podlone njihovoj
kontroli.
11
Osim toga nevladine organizacije nemaju zvanine dravne lanove i ne
tee ka osvajanju dravne vlast.
12
Pritom nevladine organizacije moraju raspolagat
odreenom organizacijskom strukturom, i to moraju imat svoje sedite, stalnu
grupu saradnica i saradnika kao i zvanian statut.
13
Organizacije drutvenog pokreta (SMO) su organizacije unutar jednog drutvenog
pokreta, koje vode rauna o koordinaciji protestnih akcija, izboru strategija i
neophodnim resursima. Poto su protest proizvodi drutvenih pokreta, mobilizacija
pristalica je glavni cilj svih ovih aktvnost. Unutar jedne takve mobilizacijske
7 Dieter Rucht (1994): fentlichkeit als Mobilisierungsfaktor fr soziale Bewegungen. U: Friedhelm
Neidhardt (ur.): fentlichkeit, fentliche Meinung, soziale Bewegungen. Opladen: Westdeutscher Verlag
(Klner Zeitschrif fr Soziologie und Sozialpsychologie: Sonderhefe), str. 337. (Radi boljeg razumevanja,
prilikom citranja izbegava se transkripcija, tj. bie zadrana originalni navodi (pre svega imena autora i
naslovi) sekundarne literature. Prevode naslova vidi u spisku literature na kraju. prim. aut.).
8 NGO je skraenica uveliko rairene (engleske) rei non-governmental organizaton.
9 SMO je skraenica pojma social movement organizaton. SMOs ili organizacije drutvenog pokreta
predstavljaju operatvno jezgro pokreta. One su zaduene za organizacije pojedinanih protesta i
funkcioniu, osim manjeg ili veeg nedostatka formalnih karakteristka, poput uobiajenih politkih ili
kulturnih organizacija, tj. imaju u zavisnost od stupnja profesionalizacije jasnu strukturu i podelu
zadataka.
10 Tanja Brhl (2007): Nichtregierungsorganisatonen. Einfhrung. Hofnungstrger in Zeiten der
Globalisierung?. U: Heinrich Geiselberger (ur.): Und jetzt? Politk, Protest und Propaganda. Frankfurt am
Main: Suhrkamp, str. 133.
11 Ibid.
12 Ibid.
13 Ibid.
16
strukture drutvenog pokreta organizacije drutvenog pokreta predstavljaju
najvaniju komponentu.
14
Njih moemo dakle defnisat kao neku vrstu operatvnog
jezgra drutvenog pokreta.
Dok SMO nuno predstavlja jezgro jednog pokreta, nevladine organizacije mogu,
ali ne moraju bit deo odreenog drutvenog pokreta.
15
Najvanija razlika u odnosu
na nevladine organizacije nije, meutm, samo formalni karakter organizacije, nego
sam nain delovanja. Nevladine organizacije imaju manje ili vie stalan broj lanova
i pokuavaju da svoje ciljeve ostvare kako putem protesta, tj. javne kolektvne akcije,
tako i putem lobiranja u meunarodnim konferencijskim salama.
16
Nasuprot njima
SMO zavise iskljuivo od kolektvne akcije odnosno od mobilizacije, koja ujedno
predstavlja i njihovu osnovnu aktvnost.
17
S druge strane, formalne granice izmeu
ova dva oblika organizacije esto su nejasne. Tako se manje formalne organizacije
vremenom mogu profesionalizovat. A to, da li se te formalne organizacije (NGO)
kao proizvod raspada razvijaju iz drutvenog pokreta, ili obrnuto drutveni pokret
nastaju okupljanjem oko neke takve organizacije kao njegovog jezgra, ostaje predmet
naune rasprave, koja i dalje traje.
18
Uglavnom se iz konkretnih primera najee moe
zakljuit da se oblik organizacije nekog pokreta vremenom menja i da se upravo zbog
te dinamike esto teko moe odredit. Tako je recimo, iz ekolokog pokreta nastao
niz organizacija kao to je npr. Greenpeace, koja istovremeno predstavlja i NGO, ali
u odreenim protestma funkcionie kao SMO u okviru jednog pokreta koji iako
nipoto nije aktvan u onoj meri u kojoj je bio jo osamdeseth godina jo postoji.
14 Hanspeter Kriesi (2005): The organizatonal structure of new social movements in a politcal context.
U: Doug McAdam; John D. McCarthy; Mayer N. Zald (ur.): Comparatve Perspectves on Social Movements.
Politcal Opportunites, Mobilizing Structures, and Cultural Framings. Cambridge et. al.: Cambridge
University Press, str. 152.
15 Heike Walk; Nele Boehme (ur.) (2002): Globaler Widerstand. Internatonale Netzwerke auf der Suche
nach Alternatven im globalen Kapitalismus. Mnster: Westlisches Dampfoot, str. 15.
16 Ibid.
17 Protest kao nain delovanja aktera civilnog drutva ujedno predstavljaju razliku u odnosu na
(opozicione) partje. Dok drutveni pokret svoje ciljeve mogu ostvarivat samo pomou protesta,
(opozicione) partje samo ponekad mobiliu svoje lanove, jer su izbori njihov osnovni nain delovanja. Up:
Dieter Rucht (2005): Natonal contexts and movement structures. U: Doug McAdam; John D. McCarthy;
Mayer N. Zald (Hg.): Comparatve Perspectves on Social Movements. Politcal Opportunites, Mobilizing
Structures, and Cultural Framings. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str. 187.
18 Walk; Boehme, str. 15.
17
POJAM I DEFINICIJA DRUTVENIH POKRETA
Nakon to smo odredili pojmovne i sutnske razlike izmeu organizacija i drutvenih
pokreta, konkretnije odredili njihovu meusobnu vezu i zatm ukazali na organizacionu
komponentu drutvenih pokreta organizacije drutvenih pokreta (SMOs), moemo
se posvett defnisanju samih drutvenih pokreta i teorijskim konceptma koji istu
njihove osnovne aspekte.
Iako razliit politki i drutveni kontekst imaju svoje specifne karakteristke,
protestni pokret predstavljaju svetski fenomen. Zato su drutveni pokret pokretaka
snaga drutvene promene,
19
pitanje je koje se postavlja u brojnim studijama, koje su
od poetka ezdeseth godina dvadesetog veka nastale u amerikoj i zapadnoevropskoj
sociologiji i psihologiji. Rezultat th istraivanja vodili su ka stvaranju jedne nove
naune discipline (po nekima ak i sopstvene nauke), nauke o drutvenim pokretma
(social movement research, Bewegungsforschung), ali pre svega do niza teorijskih
koncepata i metoda uz pomo kojih se drutveni pokret mogu istraivat. I pored
estog ograivanja pojedinih autorki i autora, koji istu da ovi koncept nisu nikakvo
uputstvo za upotrebu za shvatanje razliith dinamika drutvenih pokreta, oni
predstavljaju solidnu teorijsku osnovu za njihovo istraivanje, odnosno mogu sluit
kao dopuna, recimo i istorijskim radovima o drutvenim pokretma.
Poto jedna defnicija nikada ne moe bit pogrena ili tana, ve samo manje
ili vie korisna, moda bi jedna od najkorisnijih defnicija drutvenih pokreta
bila sledea: Drutveni pokret mogu se zamislit kao kolektvitet koji sa izvesnim
stepenom organizacije i kontnuiteta, sa ciljem izazivanja ili odbrane postojeeg
autoriteta, bez obzira da li je on zasnovan insttucionalno ili kulturno, deluju van
insttucionalnih ili organizacionih kanala u grupi, organizaciji, drutvu, kulturi ili
svetskom poretku iji su deo.
20
Aspekt jednog drutvenog pokreta koje sadri ova
defnicija otpornost, kolektvna akcija, karakter mree, zajednika interpretacija
problema samog pokreta, izazivanje monih protvnika, kontnuitet predstavljaju
polaznu taku za odgovarajua konkretna pitanja.
19 Thomas Kern (2008): Soziale Bewegungen. Ursachen, Wirkungen, Mechanismen. Wiesbaden: Verlag
fr Sozialwissenschafen, str. 9.
20 Social movements can be thought of as collectvites actng with some degree of organizaton and
contnuity outside of insttutonal or organizatonal channels for the purpose of challenging or defending
extant authority, whether it is insttutonally or culturally based, in the group, organizaton, society,
culture, or world order of which they are a part. U: David A. Snow; Sarah A. Soule; Hanspeter Kriesi (2007):
Mapping the Terrain. In: David A. Snow; Sarah A. Soule; Hanspeter Kriesi (ur.): The Blackwell Companion to
Social Movements. Malden, Oxford, Victoria: Blackwell, str. 11.
18
Jedna druga, ali ne i mnogo drugaija defnicija drutvenih pokreta bila bi
sledea: [drutveni pokret su] one sekvence politke konfikta koje se zasnivaju na
postojeim drutvenim mreama i rezonantnim frejmovima kolektvne akcije i koje
razvijaju sposobnost da odre trajne izazove za mone protvnike
21
. Za razliku od
prve defnicije, ova iste element sukoba, tj. tzv. konfiktne politke (contentous
politcs) u drutvenim pokretma, a zanemaruje kontekst u kome pokret nastaje i
menja se. Bez obzira na redukciju drutvenog pokreta na odnos pokret-autoritet, tj.
odnos protesta prema nekom personifkovanom protvniku, forma pokreta defnie
se kao mrea, dok se istovremeno istcanje procesa frejminga podvlai konstrukcija
kao odlika sadraja pokreta.
Uprkos razliitm naglaavanjem odreenih osobina drutvenih pokreta,
22
pomenut
aspekt zajedniki su veini defnicija i zapravo sami odreuju konkretnu postavku
pitanja, koja se mogu obradit uz pomo razliith teorijskih koncepata nauke o
drutvenim pokretma.
TEORIJE DRUTVENIH POKRETA
Uprkos mnotvu razliith teorija drutvenih pokreta, kao tri paradigmatska
pristupa mogu se izdvojit sledei: (1) koncept struktura politkih oportuniteta
23
(npr.
TARROW 2005), (2) koncept mobilizacije resursa (npr. MCCARTHY/ZALD 1977) i (3)
koncept frejminga (framing) (npr. BENFORD/SNOW 2000). Sva tri koncepta u osnovi
pokuavaju da otkriju mehanizme funkcionisanja drutvenih pokreta, s tm da istu
razliite faktore koji objanjavaju samo odreene aspekte th pokreta.
(1) Koncept strukture politkih oportuniteta (politcal opportunity structure)
fokusira se na konkretne eksterne uslove iz politkog, drutvenog ili kulturnog
21 [Social movements are] those sequences of contentous politcs that are based on underlying social
networks and resonant collectve acton frames, and which develop the capacity to maintain sustained
challenges against powerful opponents. U: Sydney Tarrow (2006): Power in Movement. Social Movements
and Contentous Politcs. Cambridge: Cambridge University Press, str. 2.
22 Pored ovih osobina, potrebno je pomenut i razliite pokuaje tpologija drutvenih pokreta, koje u
zavisnost od kolektvnog identteta th pokreta razlikuju, recimo, zatvorene od otvorenih pokreta.
Tako je npr. manje verovatno da mukarci budu deo feministkih pokreta (mada u praksi itekako postoje
i feminist!), dok za pripadnice i pripadnike nekih drugih pokreta pripadnost nije ograniena na taj nain
ogranienim identtetma i interesima. Up.: Kriesi.
23 Pojam opportunity bi se sa engleskog doslovno preveo kao prilika. Radi jasne distnkcije u tekstu se
uvodi pojam oportunitet.
19
konteksta, koji pomau ili spreavaju nastajanje drutvenih pokreta. Ograniavanjem
okruenja (drutvenog konteksta) na specifne push i pull faktore kljune za
nastajanje odreenog drutvenog pokreta, ono se moe bolje objasnit. Osim toga
preciznost odreivanja faktora prua bolji uvid u sposobnost pokreta da sam stvori
politke oportunitete, dakle da ute na okruenje. Tako odreene aktere npr. koji su
u poetku samo potencijalni saveznici pokreta, pokret moe svesno pridobit.
Strukture politkih oportuniteta mogu se defnisat kao konzistentni mada
ne neophodno i formalni, trajni ili ogranieni na datu nacionalnu dravu signali
drutvenim ili politkim akterima koji ih ili ohrabruju ili obeshrabruju da (is)koriste
svoje interne resurse kako bi stvorili drutvene pokrete.
24
Strukture politkih
oportuniteta su dakle setovi utcajnih faktora iz datog politkog konteksta koji
nastanak i razvoj jednog drutvenog pokreta mogu pokrenut ili spreit. Ti spoljanji
uslovi (oportunitet) mogu naravno bit razliit. Dravna represija, pre svega u
obliku policijske intervencije (prilikom protesta) je jedan primer za negatvne ili
spreavajue politke oportunitete za nastanak drutvenog pokreta. Obrnuto, utcajni
saveznici kao, recimo, meunarodni donatori bili bi primer za pozitvan politki
oportunitet. Razliit faktori dakle ine pomenutu strukturu politkih oportuniteta,
koja u zavisnost od primera moe bit manje ili vie pozitvna ili negatvna (za nastanak
i razvoj nekog drutvenog pokreta).
U okviru same strukture politkih oportuniteta Sidni Terou npr. odreuje sledee
faktore ili signale: (1) politki pristup onih koji se suprotstavljaju vlast, (2) stabilnost
ili nestabilnost vlast, (3) utcajni saveznici i (4) konfikt unutar vladajue elite.
25
U
zavisnost od konkretnog primera struktura oportuniteta izgledae drugaije, ali e
veina pomenuth pojedinanih faktora sasvim izvesno imat odreen znaaj.
(2) Koncept mobilizacije resursa (resource mobilizaton) nastajanje i razvoj jednog
drutvenog pokreta procenjuje na osnovu spremnost organizacija drutvenog
pokreta (SMOs) da uloe sopstvene resurse (novac, kvalifkacije, vreme) ili resurse
iz svog okruenja (mediji, prava partcipacije) u svrhe pokreta. Za razliku od starijih
pristupa kolektvnog ponaanja (collectve behavior approach), koji danas skoro da i
nemaju zagovornika, a koji su proteste posmatrali tendencijalno kao nestrukturirane
i iracionalne fenomene,
26
koncept mobilizacije resursa iste upravo organizovano i
strateko korienje materijalnih i nematerijalnih usluga pristalica pokreta.
24 Tarrow, str. 54.
25 Ibid.
26 Rucht, 1994, str. 340.
20
Sami eksterni faktori nisu ipak dovoljni da ljude pokrenu na protest. Ni bilo kakav oblik
pogoenost ni materijalne drai ne mogu dovoljno dobro da objasne mobilizacijsku
snagu jednog drutvenog pokreta. Konkretni problemi npr. mogu postojat neko due
vreme, a da ne doe do protesta onih koji su njima pogoeni. Kljuna je zato pre svega
interpretacija th problema. Kako, meutm, nastaje ta interpretacija i u kakvoj vezi je
ona mobilizacijom? Pretpostavka da se pojedinci sa istom ili slinom interpretacijom
nekog problema meusobno pronau i zatm zajedno demonstriraju je nedovoljna.
Zajednika interpretacija problema jednog drutvenog pokreta ne sastoji se dakle
iz sabranih pojedinanih stavova, nego se generie na osnovu interakcije unutar
pokreta. Na osnovu ovog procesa formuliu se ili dogovaraju zajedniki ciljevi, ak i
ako pojedinci ili voe pritom mogu imat manje ili vie kljunu ulogu.
Proces nastanka takvih interpretacija, tj. nain na koji se subjektvna iskustva
pojedinanih pristalica kolektvno uokviruju, u nauci o drutvenim pokretma
oznaava se kao frejming (framing). Pojam okvira (frame) odnosi se na granice
interpretacije odnosno upuuje na to da pri interpretaciji odreeni problemi tu
spadaju, a drugi ne. (3) Koncept frejminga objanjava kako se t okviri ili frejmovi
konstruiu i kombinuju, odnosno kako se pomou njih u okviru drutvenih pokreta
defniu problemi, razvijaju strategije za njihovo reavanje i konano kako se postojee
ili potencijalne pristalice mobiliu. Pripisivanje sopstvenog znaenja odreenim
problemima, tj. njihovo tumaenje i istcanje moe istovremeno dovest do nastajanja
i jaanja kolektvnog identteta drutvenog pokreta i tme vodit ka mobilizaciji.
Mada ciljevi jednog drutvenog pokreta mogu bit formulisani u programskim
spisima, oni se ipak razlikuju od programa politkih stranaka ili statuta razliith
nevladinih organizacija. Drutveni pokret takoe tee ka drutvenoj promeni, svoje
konkretne zahteve, meutm, iznose u obliku protesta. Ti protest odnose se na
pojedinane probleme, koji se u jednom odreenom trenutku smatraju relevantnim.
Za razliku od partjskih programa, zahtevi jednog drutvenog pokreta odnose se
dakle uglavnom na konkretne problematne situacije. U zavisnost od toga koji se
konkretni problemi identfkuju i kako se mogua reenja artkuliu, menjaju se i
kratkoroni ciljevi pokreta. Tumaenje odreenih drutvenih problema oznaava
se pojmom frejming (framing); rezultat ovog procesa su frejmovi (frames) ili okviri
koji se mogu defnisat kao: grupe uverenja i znaenja orijentsanih ka akciji, koje
inspiriu i legitmiu aktvnost i kampanje jednog drutvenog pokreta
27
. Proces
27 Robert D. Benford; David A. Snow (2000): Framing Processes and Social Movements. An Overview and
Assessment. U: Annual Review of Sociology, Vol. 26, str. 614.
21
frejminga ima odluujuu ulogu u mobilizacijskim kampanjama drutvenih pokreta.
Zato analiza pojedinanih frejmova omoguava kako uvid u konkretne ciljeve tako i u
procenu uspeha mobilizacije jednog drutvenog pokreta.
Sposobnost javnog iznoenja sopstvene interpretacije drutvenih problema
ubeivanja drugih da uestvuju u protestu nije samo jedan od mnogih sastavnih
delova jedne protestne kampanje, o kome se pri analizi drutvenih pokreta mora vodit
rauna. Naprotv, sposobnost utcanja na spoljanji kontekst pomou mobilizacije
javnost jeste kljuni faktor uspeha drutvenih pokreta, posebno poto oni esto
ne raspolau skoro nikakvim drugim resursima poput novca, veza sa odluujuim
akterima i sl.
28
Koncept frejminga zasniva se na saznanju da drutveni pokret nisu samo nosioci
odreenih ideja, ve da te ideje mogu i sami generisat.
29
Frejmovi pritom imaju
funkciju da pomou jedne pojednostavljene i saete interpretacije spoljnog sveta
mobiliu pristalice, pridobiju podrku simpatzera i demobiliu protvnike.
30
U bit,
frejmovi se konstruiu tako to pristalice pokreta razvijaju zajedniko shvatanje
jedne problematne situacije. Pritom se navode problemi, defnie se potreba za
promenom i ustanovljava se, ko je kriv za taj problem. Zatm se predlau jedno ili vie
moguih reenja, da bi konano dolo do obraanja ostalima (drutvu) i njihovom
motvisanju da se prikljue tom stavu, kako bi se zajedno izdejstvovala odreena
promena.
31

Proces frejminga obuhvata ukupno tri dela ili osnovna zadatka
32
: (1)
dijagnostki frejming, (2) prognostki frejming i (3) motvacioni frejming.
33
Prvi
deo obuhvata defnisanje nekog problema, pri emu se pre svega odreuje uzrok
problema. Osim toga u ovom delu se imenuje krivac. U drugom delu artkuliu se
mogua reenja, a trei deo predstavlja poziv na kolektvnu akciju.
Ali zato su ovi procesi uopte toliko znaajni? Ako se drutveni pokret defnie kao
mrea, koja se sastoji iz razliith organizacija i pojedinaca, onda su rezultat procesa
frejminga, frejmovi, u stvari odraz zajednikih ciljeva mnogih aktera, koji pojedinano
mogu bit vrlo razliit. Na osnovu frejmova moe se dakle zakljuit, zato razliite
28 Jrgen Gerhards; Dieter Rucht (1992): Mesomobilizaton. Organizing and Framing in Two Protest
Campaigns in West Germany. U: The American Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 572.
29 Up. Kern, str. 141.
30 Benford; Snow, str. 614.
31 Ibid., str. 615.
32 Kern, str. 142.
33 Benford; Snow, str. 615.
22
grupe uestvuju u protestma.
34
Pritom se jasno moe utvrdit sa kojim argumentma
unutar tog frejma su te grupe bile saglasne, odnosno koji su argument doveli do
njihove mobilizacije.
35
Pomou kvalitatvne frejm-analize ispituje se sistem znaenja (pisanih) tekstova. Za
razliku od kvalitatvnih analiza sadraja, koje tekst rastavljaju u izolovane elemente
(teme, izjave, argumente) i gube iz vida kontekst kod frejm-analize vani su upravo
smisao i kontekst.
36
Da bi se izbeglo pitanje, da li se kod analize teksta radi iskljuivo o
subjektvnoj interpretaciji u prilogu rada se mogu prikazat i sami primarni tekstovi.
Frejm-analiza obuhvata kako sistematski opis pojedinanih argumenata ugraenih
u frejm tako i ocenu veze izmeu sadraja i mobilizacijskog potencijala frejma.
37

Najee jedan tekst (programski spis, fajer, deklaracija, manifest i sl.) predstavlja
skup nekoliko razliith frejmova, koji pojedinano sadre razliite argumente. Taj
skup frejmova moe se nazvat master-frejmom.
Analiza se odvija u nekoliko koraka: prvo sledi odreivanje pojedinanih frejmova
i njihovih argumenata prema tri dela procesa frejminga (diagnostki, prognostki
i motvacioni frejming). U drugom koraku odreuju se veze izmeu pojedinanih
argumenata. Ova unutranja struktura frejma zatm se, u treem koraku vrednuje
prema mobilizacijskoj sposobnost. Pritom se objanjavaju odnosi izmeu argumenata.
Na osnovu logine povezanost pojedinanih argumenata, a pre svega na osnovu
kombinacije razliith frejmova mogu se dobit saznjanja o mobilizacijskoj snazi teksta
koji se analizira. Nain dakle, na koji su pojedinani argument meusobno povezani,
odnosno obim navedenih argumenata omoguava zakljuak u vezi spremnou
drugih grupa ili pojedinaca da se prikljue stavovima koje defnie master-frejm. Radi
boljeg razumevanja unutranja struktura master-frejma moe se grafki prikazat.
Tako na najbitnije elemente redukovana informacija teksta omoguava bolji pregled
loginih veza izmeu pojedinanih argumenata.
38

Time to stvara vezu izmeu znaenja i mobilizacije, teorijski koncept frejminga
(i s tm u vezi frejm-analiza kao metoda) analitki dopunjuje prva dva navedena
34 O nainu na koji razliite grupe kombinuju razliite frejmove vidi: Benford; Snow, str. 627.
35 Frejm u svakom sluaju sadri set argumenata koji su meusobno povezani i koji se meusobno
dopunjuju. Up: Gerhards; Rucht, str. 575.
36 Ibid., str. 573.
37 Moda i najbolji primer jedne kvalitatvne frejm-analize predstavlja ve citrani tekst: Jrgen Gerhards;
Dieter Rucht (1992): Mesomobilizaton. Organizing and Framing in Two Protest Campaigns in West
Germany. U: The American Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 555596.
38 Up. ibid., str. 574.
23
koncepta. Na osnovu pitanja koja su u fokusu ovih teorija moda se najbolje mogu
formulisat pitanja u vezi sa nekim konkretnim primerom, a kombinacija ova tri
pristupa predstavlja pritom solidnu teorijsku i pojmovnu osnovu za ispitvanje
drutvenih pokreta.
PITANJA I METODE
Konkretna pitanja, koja se mogu izvest iz ove i drugih defnicija drutvenih pokreta
su sledea: kako i kada dolazi do nastanka jednog drutvenog pokreta, kako izgleda
njegova organizacija, kako interakcija sa drugim politkim akterima, koji ciljevi se na
koji nain ostvaruju i na koji nain uspeva mobilizacija veih grupa ljudi.
Konkretna pitanja koja se mogu postavit u vezi sa nekim drutvenim pokretom
uglavnom su sledea: Kako izgleda drutveni i/ili politki kontekst u kome pokret
nastaje? Da li su prethodno postojale neke organizacije sa odgovarajuim ciljevima
(i koje) i kakav je njihov utcaj na nastanak i razvoj pokreta? Koja je organizaciona
struktura pokreta? Koji su ciljevi i mobilizacijske strategije pokreta? Kako izgledaju
oblici protesta? Koji je utcaj drugih (eventualno meunarodnih) drutvenih i/ili
politkih aktera na pokret? Kako izgleda odnos izmeu vlast, odnosno autoriteta koji
se izaziva i pokreta? Kako izgleda odnos izmeu potencijalnih ili stvarnih saveznika i
pokreta? Koja je ideoloka pozadina pokreta? Kakvo je interno tumaenje problema
pokreta, odnosno kakav je i na emu je zasnovan kolektvni identtet pokreta?
Da bi se na ova brojna pitanja odgovorilo, svakako ih treba na neki nain grupisat.
Jedan mogui nain jeste podela ispitvanja (datog drutvenog pokreta) prema
razliitm analitkim nivoima; tako se, recimo, moe izdvojit (1) nastanak i razvoj
formalnih organizacija koje su deo pokreta, (2) sami protest kao vana odlika pokreta
i (3) razvoj tumaenja i znaenja u okviru tog drutvenog pokreta.
(1) Formalne organizacije mogu se analizirat iz perspektve SMOs, ukoliko se
utvrdi da su one uestvovale u protestma ili ak bile njihovi pokretai. Pojedinane
organizacije opisuju se i objanjavaju na osnovu sledeih pitanja: (a) nastanak, (b)
ciljevi, (c) aktvnost, (d) prostorna (eventualno regionalna) rairenost i odgovarajua
mrea, (e) struktura lanstva, (f) fnansiranje i (g) politka pripadnost, odnosno
ideoloka pozicija u datom kontekstu.
(2) Pojedinani protest kao osnovna odlika ili proizvod drutvenog pokreta ispituju
se na osnovu sledeih aspekata: (a) politki i/ili drutveni kontekst i konkretan povod
24
za protest, (b) trajanje i prostorna rairenost prostesta, (c) obim protesta odnosno broj
protestujuih (ili njegova procena), (d) drutvene karakteristke (pripisane odnosno
samoodreene) uesnica i uesnika u protestu, (e) uee i aktvnost organizacija
drutvenog pokreta (SMO) ili organizacije protesta, (f) ciljevi i zahtevi protesta, (g)
forme protesta i mobilizacijske strategije, (h) fnansiranje protesta, (i) saveznici i
protvnici, (j) reakcije vlast i (k) uspesi ili neuspesi
39
protesta.
(3) Konano treba ispitat razvoj interpretacije problema unutar samog pokreta.
Nain na koji pokret tumai drutvene probleme, moe pruit zanimljiva saznanja
kako u vezi sa ideolokom pozadinom pokreta, tako i u vezi sa njegovom
sposobnou mobilizacije. Tumaenje odnosno pripisivanje znaenja odreenim
problemima samog pokreta moe se ispitvat korienjem razliith naunih metoda,
pri emu su verovatno najkorisnije (a) kritka analiza diskursa (npr. Jger 2004 ili
Jger; Jger 2007) ili (b) ve pomenuta frejm-analiza (Gerhards; Rucht 1992). Izvori
koji se pritom mogu koristt su zvanini ili interni programski dokument pokreta kao
npr. deklaracije, manifest, izvetaji, izjave za tampu, kao i asopisi, bilteni, fajeri,
plakat i sl.
Pored ovih metoda,
40
u cilju verifkacije, i ukoliko je to mogue, mogu se vodit
intervjui (razliitog tpa) sa pojedinanim akterima, koristt upitnici i sl. Problem sa
ovim poslednjim metodama je taj to one zahtevaju ili prisustvo istraivaa, a tme
i njegovo uee u odreenim dogaanjima (protestma), pa posledica toga moe
bit kako nedostatak vremena za solidnu pripremu istraivanja tako i mogunost
nedostatka objektvnost, ili u sluaju metode usmene istorije (oral history)
41

odreene potekoe vezane za ex post tumaenje (minulih) deavanja i razmiljanja
aktera koji se ispituju. Osim toga velik problem (mada ne i nereiv) intervjua ma o
kom tpu se radilo jeste pre svega odabir ispitanika, dok u sluaju ankete problem
moe bit reprezentatvnost uzorka. Uprkos odreenim problemima, ove metode
svakako su vie nego korisne i u kombinaciji sa analizom (pisanog) teksta predstavljaju
siguran put ka fundiranim zakljucima.
39 Poto se uspeh odnosno neuspeh nekog protesta, a i celokupne aktvnost jednog drutvenog pokreta
teko moe merit ve samo na osnovu razlike izmeu sopstvene procene ili stvarnog uinka u datom
kontekstu neki autori predlau uvoenje kategorije ishoda (protesta) i na odgovarajui nain razrauju
metode uz pomo kojih se oni mogu odredit. Up. pre svega Felix Kolb (2007): Protest and Opportunites.
The Politcal Outcomes of Social Movements. Frankfurt am Main, New York: Campus Verlag.
40 Metode koje su u dosadanjem istraivanju drutvenih pokreta najee koriene opisane su u: Bert
Klandermans; Suzanne Staggenborg (ur.) (2002): Methods of Social Movements Research. Minneapolis:
University of Minnesota Press.
41 Up. npr. Ute Daniel (2001): Kompendium Kulturgeschichte. Theorien, Praxis, Schlsselwrter. Frankfurt
am Main: Suhrkamp.
25
Bibliografja
Bebler, Anton (1985): Suvremena kretanja u mirovnim pokretima. U: Pogledi. asopis
za drutvena pitanja, god. 15, br. 2, str. 6472.
Benford, Robert D.; Snow, David A. (2000): Framing Processes and Social Movements.
An Overview and Assessment [Frejming procesi i drutveni pokreti]. U:
Annual Review of Sociology, Vol. 26, str. 611639.
Brhl, Tanja (2007): Nichtregierungsorganisationen. Einfhrung. Hoffnungstrger in
Zeiten der Globalisierung? [Nevladine organizacije. Uvod. Nosioci nade u
vremenima globalizacije?] U: Heinrich Geiselberger (ur.): Und jetzt? Politik,
Protest und Propaganda [A sad? Politika, protest i propaganda]. Frankfurt
am Main: Suhrkamp, 131149.
Daniel, Ute (2001): Kompendium Kulturgeschichte. Theorien, Praxis, Schlsselwrter
[Zbornik kulturna istorija. Teorija, praksa, kljune rei]. Frankfurt am Main:
Suhrkamp.
Gerhards, Jrgen; Rucht, Dieter (1992): Mesomobilization. Organizing and Framing in
Two Protest Campaigns in West Germany [Mezomobilizacija. Organizovanje i
frejming u dve protestne kampanje u zapadnoj Nemakoj]. U: The American
Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 555596.
Gredelj, Stjepan (1988): Rasprave o novim / alternativnim pokretima u Jugoslaviji.
U: Revija za sociologiju, izd. 19, br. 4, str. 441453.
Heins, Volker (2002): Das Andere der Zivilgesellschaft. Zur Archologie eines
Begriffs [Drugo u civilnom drutvu. O arheologiji jednog pojma]. Bielefeld:
transcript.
Jger, Margarete; Jger, Siegfried (2007): Deutungskmpfe: Theorie und Praxis
Kritischer Diskursanalyse [Borbe oko tumaenja. Teorija i praksa kritike
analize diskursa]. Wiesbaden: Verlag fr Sozialwissenschaften.
Jger, Siegfried (2004): Kritische Diskursanalyse: Eine Einfhrung [Kritika analiza
diskursa: Uvod]. Mnster: Unrast.
Kern, Thomas (2008): Soziale Bewegungen. Ursachen, Wirkungen, Mechanismen
[Drutveni pokreti. Uzroci, dejstva, mehanizmi]. Wiesbaden: Verlag fr
Sozialwissenschaften.
Klandermans, Bert; Staggenborg, Suzanne (ur.) (2002): Methods of Social Movements
Research [Metode istraivanja drutvenih pokreta]. Minneapolis: University
of Minnesota Press.
Kolb, Felix (2007): Protest and Opportunities. The Political Outcomes of Social
Movements [Protest i oportuniteti. Politiki ishodi drutvenih pokreta].
Frankfurt am Main, New York: Campus Verlag.
26
Kriesi, Hanspeter (2005): The organizational structure of new social movements
in a political context [Organizaciona struktura novih drutvenih pokreta u
politikom kontekstu]. U: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald, Mayer N.
(ur.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities,
Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne perspektive u
vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti, mobilizacijske strukture
i kulturni frejminzi]. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str.
152184.
McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (1977): Ressource Mobilization and Social
Movements. A Partial Theory [Mobilizacija resursa i drutveni pokreti.
Parcijalna teorija]. In: American Journal of Sociology, Vol. 82, No. 6, str.
12121241.
Mesi, Milan (1998): Teorija drutvenih pokreta - amerike perspektive. U:
Drutvena istraivanja, god. 7, br. 4-5 (36-37), str. 699729.
Pavlovi, Vukain (2006): Drutveni pokreti i promene. Beograd: Slubeni glasnik.
Rucht, Dieter (2005): National contexts and movement structures [Nacionalni
konteksti i strukture pokreta]. In: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald,
Mayer N. (ur.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political
Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne
perspektive u vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti,
mobilizacijske strukture i kulturni frejminzi]. Cambridge et. al.: Cambridge
Rucht, Dieter (1994): ffentlichkeit als Mobilisierungsfaktor fr soziale Bewegungen
[Javnost kao mobilizacijski faktor drutvenih pokreta]. U: Neidhardt,
Friedhelm (ur.): ffentlichkeit, ffentliche Meinung, soziale Bewegungen
[Javnost, javno mnjenje, drutveni pokreti]. Opladen: Westdeutscher Verlag
(Klner Zeitschrift fr Soziologie und Sozialpsychologie: Sonderhefte), str.
337358.
Sloterdijk, Peter (2000): Die Verachtung der Massen. Versuch ber Kulturkmpfe in
der modernen Gesellschaft [Preziranje masa. Ogled o kulturnim borbama u
modernom drutvu]. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
Snow, David A.; Soule, Sarah A.; Kriesi, Hanspeter (2007): Mapping the Terrain
[Mapiranje terena]. U: Snow, David A.; Soule, Sarah A.; Kriesi, Hanspeter
(ur.): The Blackwell Companion to Social Movements [Blekvelov pratei
zbornik o drutvenim pokretima]. Malden, Oxford, Victoria: Blackwell, str.
316.
Stickler, Armin (2005): Nichtregierungsorganisationen, soziale Bewegungen
und Global Governance. Eine kritische Bestandsaufnahme [Nevladine
organizacija, drutveni pokreti i Global Governance. Kritiki pregled].
Bielefeld: transcript.
27
Tarrow, Sydney (2006): Power in Movement. Social Movements and Contentious
Politics [Snaga u pokretu. Drutveni pokreti i konfiktna politika]. Cambridge:
Cambridge University Press.
Tarrow, Sidney (2005): States and opportunities. The political structuring of social
movements [Drave i oportuniteti. Politiko strukturiranje drutvenih
pokreta]. In: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (Hg.):
Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities,
Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne perspektive u
vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti, mobilizacijske strukture
i kulturni frejminzi]. Cambridge: Cambridge University Press , S. 4161.
Walk, Heike; Boehme Nele (ur.) (2002): Globaler Widerstand. Internationale Netzwerke
auf der Suche nach Alternativen im globalen Kapitalismus [Globalni otpor.
Meunarodne mree u potrazi za alternativama u globalnom kapitalizmu].
Mnster: Westflisches Dampfboot.
Studentski pokret vs. cr vena buroazi j a:
1968. u J ugosl avi j i
30
Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu
Boris Kanzleiter
1968 U JUGOSLAVIJI - TEMA KOJA EKA ISTRAIVANJE
Obeleavanje etrdesetogodinjice studentskog pokreta 1968. protekle godine u
mnogim zemljama je bilo povod za intenzivne javne aktvnost. To je prilino neobino
za podseanje na jedan istorijski dogaaj. Razlog za to je verovatno u tome to su
mnogi akteri iz 1968. i danas vrlo prisutni u javnost kao politari, intelektualci i/
ili umetnici, bar u zemljama kao to su Nemaka, Francuska i eka, gde 1968.
predstavlja jedan snaan iskorak iz uobiajenog toka u posleratnoj istoriji. Oigledno je
da su kod velikog broja aktera protest pre 40 godina esto oblikovali jedan specifan
pogled na svet. Iskustvo iz 1968, u mnogim sluajevima, povezuje u meuvremenu
promenjene politke i line biografje. Mada su tadanji akteri esto menjali politka
opredeljenja, 1968. je i dalje jedan znaajan izvor za njihov politki i lini identtet.
Aktvnost u pokretu tokom 1968. godine za mnoge aktere predstavljaju neku vrstu
kulturnog kapitala (Pierre Bourdieu) i esto slue za legitmiranje njihove politke
ili intelektualne biografje.
Sa druge strane, 1968. je tema koja zanima i mnoge mlade ljude koji pre 40 godina
jo nisu bili ni roeni. Teme pokreta iz 1968, kao to su antautoritarizam ili protest
protv rata, oigledno su i danas vrlo relevantne. Tokom 2008. postalo je oigledno
da na meunarodnom nivou postoje snani napori za nauno prouavanje 1968.
godine. Postoji veliki broj naunih radova o razliitm aspektma ovog fenomena.
Prema jednoj list na internet strani www.amazon.de samo na nemakom jeziku
u knjiarama trenutno ima 49 knjiga o 1968. Polovina njih je naunog karaktera.
Teme variraju od 1968. i autorski flm, preko 1968. i Frankfurtska kola ili 1968.
i feminizam, do istraivanja o 1968. u pojedinim gradovima, globalnih pregleda ili
zbornika dokumenata itd.
1
Rezultat istraivakog rada su zaista zanimljivi. Izmeu ostalog, oni potvruju tezu
o 1968. kao globalnom socijalnom pokretu koji predstavlja jednu vrstu pluralnog
jedinstva.
2
To znai da su protest bili globalni u smislu jednog iznenaujueg
1 Za jednu bibliografju o radovima na nemakom jeziku vidi: Manfred Lauermann (2009): Vierzig Jahre
1968. Ein Literaturberblick. U: Berliner Debate Inital, izd. 20, br. 1, str. 111149.
2 Angelika Ebbinghaus (ur.) (2008): Die 68er. Schlsseltexte der globalen Revolte. Wien: Promedia, str.
10.
31
Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija
sinhroniciteta protestnih dogaanja na zapadu, istoku i jugu planete i jedna vrsta
meunarodnog transfera ideja, simbola i protestnih praksi. Ali, istovremeno, vano
je naglasit da je, naravno, svaki lokalni protest imao svoje posebne karakteristke.
Evidentno je i da se nigde nije radilo o jednom homogenom pokretu nego o mnotvu
pokreta koji su se povezali kao to su: studentski, radniki, antkolonijalistki,
umetniki, enski, antratni, black power, gay liberaton itd.
3
Postoji jo jedan vaan rezultat istorijskih istraivanja: pria o 1968. nema
smisla ako posmatramo samo kalendarsku 1968. godinu. U stvari, svugde se radi o
protestnim ciklusima koji traju mnogo vie godina i imaju razliite faze konsttucije,
radikalizacije, integracije ili represije. Ponekad klimaks dogaaja nije ni bio 1968.,
ve se negde pojavljivao ranije (Urugvaj, 1966), a negde kasnije (Italija, 1969). Uspon
i pad tzv. Nove levice odvija se izmeu 1956. (posle intervencije Sovjetskog Saveza
u Maarskoj) i sredine 70-th godina, kada su pokret nastali u kontekstu 1968. ili
ugueni represijom, kao u Junoj Americi, ili su se pretvarali u druge oblike socijalnih
pokreta.
4
Ako poredimo istraivanja studentskog pokreta 1968. u zemljama bive Jugoslavije
sa istraivanjima u drugim zemljama, moramo da konstatujemo da je taj proces ovde
na alost vrlo slab. Pozitvno je ipak to se tema 1968. tokom 2008. i u zemljama
bive Jugoslavije prvi put javlja u medijima i u iroj javnost. Na primer, u Beogradu su
odrane dve izlobe (u Gradskoj biblioteci i Istorijskom arhivu Beograda) i niz tribina
i slinih aktvnost. I u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu 1968. je bila predmet razliith
aktvnost. Ali o 1968. u Jugoslaviji do danas praktno ne postoji ni jedna ozbiljna
nauna studija, osim Sukoba izazov sociologiji Neboje Popova, studije sluaja
koju je zavrio ve polovinom 70-th.
5
Prvi put je objavljen jedan prilino opsean
3 Nove preglede daju na primer: Martn Klimke; Joachim Scharloth (ur.) (2008): 1968 in Europe. A History
of Protest and Actvism, 1956 1977. New York; London: Palgrave Macmillan; Jens Kastner; David Meyer
(ur.) (2008): Weltwende 1968? Ein Jahr aus globalgeschichtlicher Perspektve. Wien: Mandelbaum.
4 Meunarodna Nova levica se, kao heterogeno intelektualno-ideoloko i politki-organizaciono
strujanje, od poetka ezdeseth godina podjednako distancirala od socijaldemokratske i ortodoksno-
komunistke (ka Sovjetskom Savezu okrenute) Stare levice, a proflisala se studentskim i omladinskim
protestma 1968. godine. Pri tom je preuzela elemente kritke kako od sovjetskog marksizma koje su
jo od dvadeseth godina XX veka razvili komunistki disident, tako i od antkolonijalnih oslobodilakih
pokreta od posle Drugog svetskog rata, kao i umetniko-flozofskih strujanja kao to su nadrealizam i
egzistencijalizam, i preformulisala ih u skladu s duhom vremena. Up. Ingrid Gilcher-Holtey (2001): Die
68er Bewegung. Deutschland Westeuropa USA. Mnchen: Verlag C.H. Beck, str. 14.
5 Up. Neboja Popov (1990): Sukobi. Drutveni sukobi - izazov sociologiji (drugo izdanje). Beograd: Centar
za flozofju i drutvenu teoriju. Tree izdanje pod naslovom: Neboja Popov (2008): Drutveni sukobi -
izazov sociologiji: Beogradski jun 1968, Beograd: Slubeni glasnik.
32
zbornik sa seanjima bivih aktera 1968 (uglavnom) iz Beograda.
6
Zanimljivo pitanje je zato nema vie istraivanja. Mogui razlozi su: (1) tema je
u socijalistkoj Jugoslaviji bila neka vrsta tabua; (2) od 90-th do danas materijalni
i drugi uslovi za istorijska istraivanja generalno su bili veoma loi jedan primer
bio bi nedostatak stpendija; (3) nema ni mnogo ozbiljnih istraivanja o socijalistkoj
Jugoslaviji, i dananji istoriari esto preskau period izmeu 1945. i 1991; u post-
jugoslovenskom periodu traenja novog nacionalnog identteta veliki broj istoriara
radije se bavi periodom formiranja nacionalnog identteta u 19. veku ili traenjem
korena nacije u srednjem veku ili jo ranije, pa studentskom pokretu u tom
kontekstu naravno nema mesta. Do danas ne postoji ni jedna ozbiljna sinteza o
ekstremno vanim temama kao to su, na primer, svakodnevni ivot u socijalistkoj
Jugoslaviji ili radniko samoupravljanje. (4) Studentski pokret 1968. je bio izrazito
leviarski i pro-jugoslovenski, a dananji su istoriari (bar na Balkanu) esto vrlo
konzervatvno i nacionalistki opredeljeni; naalost i strani istoriari koji se bave
bivom Jugoslavijom su preskakali ovu temu, i oni su se bavili uglavnom nacionalnim
pitanjem ili istraivanjem etnikih odnosa.
7
Ja bih sada pokuao da objasnim zato mislim da je studentski pokret 1968. u
Jugoslaviji jedna veoma zanimljiva i vrlo znaajna i vana tema koja je relevantna
ne samo za istorijska istraivanja u Jugoslaviji nego i za naunu diskusiju na
meunarodnom nivou, pa ak i za jednu aktuelnu politku raspravu. Naravno nije
mogue ulazit u detalje. Ja bih promenio samo etri dimenzije: (1) specifnost
1968. u Jugoslaviji u meunarodnom kontekstu, (2) studentski pokret kao politku
alternatvu u Jugoslaviji, (3) periodizacije i (4) znaaj 1968.
(1) SPECIFINOSTI 1968. U JUGOSLAVIJI U MEUNARODNOM KONTEKSTU

U kontekstu globalnog pluralnog jedinstva 1968. godine dogaaji u Jugoslaviji
predstavljaju jedan poseban sluaj. Jugoslavija je posle raskida sa staljinizmom 1948.
godine postala neka vrsta hibrida Istoka i Zapada. Ta hibridnost se vidi i u studentskom
pokretu 1968. Protest u Jugoslaviji su istovremeno integrisali elemente protestnih
6 Up. ore Malavrazi (ur.) (2008): ezdeset osma line istorije. 80 svedoanstvo. Beograd: Slubeni
glasnik.
7 udno je na primer da u studiji Sabrine Ramet o istoriji Jugoslavije, koji se bavi uglavnom SFRJ-om na
817 stranica nema ni jedna re o studentskom pokretu. Praxis se spominje samo o kontekstu Hrvatskog
prolea. Up. Sabrina P. Ramet (2006): The Three Yugoslavias. State-Building and Legitmaton 1918-2005.
Washington D.C.: Woodrow Wilson Center Press, str.250.
33
pokreta iz socijalistkog bloka (pre svega iz Poljske), kapitalistkog Zapada i, na
izvestan nain, iz post-kolonijalnih zemalja u tzv. Treem svetu. U tom smislu, mislim
da je studentski pokret u Jugoslaviji, bar na idejnom nivou, ak neka vrsta sinteze
globalnog pokreta 1968.
itajui dokumente o trajku na Beogradskom univerzitetu, zatm o protestma u
Zagrebu, Ljubljani i u Sarajevu tokom juna 1968, postaje oito da je jedan od glavnih
zahteva bila demokratzacija drutva. 1968. jeste protest protv autoritarnog reima
u SFRJ. Ja u samo da kratko citram Rezoluciju, koju su trajkai (na)pisali 3. juna
1968:
Postojanje jakih birokratskih snaga u naem drutvu zahteva:
- demokratzaciju svih drutveno-politkih organizacija a posebno Saveza
komunista,
- demokratzaciju svih sredstava informisanja i formiranja javnog mnenja,
- slobodu zbora i demonstracije
8
Ovi zahtevi nisu bili samo retoriki, nego su proizilazili iz jednog univerzalnog
koncepta slobode imanentnog celom pokretu. Tzv. humanistki marksizam i teorija
Nove levice, kao glavni idejni inspiratori studentskog pokreta, naglaavali su slobodu
i mogunost subjekta u drutvu i u istorijskom procesu.
9
Vidimo da su sloboda
individuuma i odnosi izmeu subjekta i kolektva, odnosno oveka i drutva, glavna
tema kulturne produkcije oslonjene na studentski pokret. To je glavna tema tzv. novog
flma odnosno crnog talasa i mnogih pozorinih predstava koje su imale vaan
utcaj na formiranje studentskog pokreta kao to je, na primer, predstava Prljave
ruke Jean-Paul Sartrea u Jugoslovenskom dramskom pozoritu (JDP), 1966. u reiji
Jovana irilova.
10
Ipak treba naglasit: zahtevi za demokratzacijom i afrmacijom individuuma
i subjekta 1968. nisu podrazumevali tenju za viepartjskom demokratjom po
zapadnom modelu. Naprotv: iz dokumenata i parola studentskog pokreta u Jugoslaviji
8 Up. (1971) Rezolucija studentskih demonstracija (3. jun 1968). U: Praxis: jun lipanj 1968. Dokument.
Zagreb, str. 62.
9 O humanistkom marksizmu Praxis grupa up. Gerson S. Sher (1977): Praxis - Marxist Critcism and
Dissent in Socialist Yugoslavia. Bloomington: Indiana University Press.
10 Up. Borka Pavievi (2008): fentliches politsches Engagement ist ein Teil des Lebens. U: Boris
Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi: 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde
zwischen 1960 und 1975. Gesprche und Dokumente. Bonn: Dietz, str. 238245.
34
vrlo jasno proizilazi da je protest naelno bio prosocijalistki i prokomunistki. To
najbolje pokazuju ove reenice iz jednog proglasa trajkaa u Beogradu, 4. juna 1968:
Mi smo za drutveno samoupravljanje od dna do vrha ili Mi smo za drutvenu
svojinu a protv pokuaja da se uspostave akcionarsko-kapitalistka preduzea.
11
Prosocijalistki karakter vidi se jo bolje u drugim sloganima i simbolima koje
su student koristli. Posle demonstracija na Novom Beogradu 3. juna 1968, oni
su okupirali univerzitet i preimenovali ga u Crveni univerzitet Karl Marks. Meu
glavnim parolama bile su: Dole korupcija, Svima jednake uslove za kolovanje,
Dole crvena buroazija ili Dole kneevi socijalizma, Protv sve veeg bogaenja
pojedinaca na raun radnike klase protv akcionarskog socijalizma protv
nezaposlenost koja tera nae radnike u kapitalistke zemlje na rad ili Slobodna
kritka i istnsko samoupravljanje.
12
Iz svih th parola je jasno da se ovde ne negira socijalizam nego socijalna i
politka struktura moi kakva u socijalizmu, bar teorijski, ne bi trebalo da postoji.
Moemo da konstatujemo: radi se o jednom protestu u ime ideje socijalizma protv
razoaravajueg realiteta socijalizma. U protestma u Jugoslaviji vidimo, dakle, dva
elementa. S jedne strane, afrmaciju prava individue i, sa druge, afrmaciju ideja
socijalne pravde i samoupravnog socijalizma. Ono to je specifno u Jugoslaviji jeste
da se t zahtevi artkuliu u kontekstu jednog drutva i sistema koji imaju elemente
realnog socijalizma, ali i elemente kapitalizma. Kao u ogledalu, i student u Jugoslaviji
su integrisali elemente kritke i realnog socijalizma i kapitalizma. Zbog hibridnog
karaktera tzv. treeg puta, Jugoslavija je bila najbolje mesto za politku konkretzaciju
jedne vrste idejne sinteze kritkog miljenja i sa Istoka i sa Zapada.
Ova povezanost Istoka i Zapada pokazivala se i kroz aktvistke recepcije protestnih
dogaaja u drugim zemljama i akcije solidarnost. Od velikog znaaja u Beogradu i
drugim gradovima SFRJ su bili protest protv imperijalistke i neo-kolonijalistke
intervencije SAD u Vijetnamu. Prvi sukob izmeu studenata i milicije dogodio se
zapravo povodom jedne demonstracije protv rata u Vijetnamu i ambivalentnog
karaktera spoljne politke SFRJ prema SAD, u decembru 1966. godine. Zatm, bili su
veoma znaajni i protest protv represije nad studentma i profesorima u Varavi u
martu i aprilu 1968. i protest protv represije nad studentma u Zapadnoj Nemakoj
11 Up. (1971): Drugovi radnici, graani i omladinci (4. jun 1968). U: Dokument, str. 83.
12 Up. Popov (1990), str. 66.
35
u aprilu 1968. Jedna slika iz tog vremena
13
pokazuje blokadu ambasade SR Nemake
u Beogradu tokom noi 10/11. maja 1968. u znak podrke demonstracijama u
Nemakoj protv tzv. Nottandgezetcea (nem. Notstandsgesetze), svojevrsnog zakona
koji je omoguavao objavu poludiktatorskog vanrednog stanja. Naravno, i protest
protv okupacije ehoslovake u avgustu 1968. su bili veoma vani.
Recepcije kritkog miljenja sa Istoka i Zapada bile su vana aktvnost tzv. Praxis-
grupe u radu na asopisu Praxis, koji je osnovan u Zagrebu 1964. i koji je bio veoma
vana idejna inspiracija studentskog pokreta. To se vrlo konkretno pokazivalo tokom
Korulanske letnje kole izmeu 1963. i 1974, koju je Praxis organizovao. Uz prisustvo
mnogih kritkih studenata iz Jugoslavije, na Koruli su se u tom periodu svakog
avgusta okupljali poznat levi intelektualci iz celog sveta, ukljuujui i istone zemlje,
pre svih Maarsku, Poljsku i ehoslovaku. Lista uesnika - od Herberta Markuzea
preko Eriha Froma (Erich Fromm) do Zigmunta Baumana (Zygmunt Bauman) je
veoma duga. Zajednika tema je bila traenje alternatve kapitalizmu i staljinizmu,
odnosno poststaljinizmu.
(2) STUDENTSKI POKRET KAO POLITIKA ALTERNATIVA U JUGOSLAVIJI
Ja bih sada pokuao da malo detaljnije analiziram konkretni politki i istorijski
kontekst u kojem se pojavio protestni pokret 1968. u Jugoslaviji. Period od 1964. do
1971. je bio pun protvrenost i konfikata. Ukratko, moemo da identfkujemo tri
dominantne tendencije:
(1) Sa VIII kongresom SKJ u decembru 1964. Partja poinje tzv. drutvenu reformu.
To je bio pokuaj da se intenziviranjem trinih mehanizama i integracija u svetsko
trite stvore uslovi za dinamiziranje ekonomije i, posebno, poveanja produktvnost
rada. Neposredne posledice reforme su bili razoaravajue. Ve 1966. krenula je
diskusija o tzv. krizi reforme. Problemi su bili poveanje nezaposlenost, poveanje
(radne) migracije u Zapadnu Evropu, najvie u Zapadnu Nemaku, i poveanje
socijalnih i regionalnih nejednakost u Jugoslaviji.
13 Slika je koriena na pozivnici za konferenciju 1968. i novi drutveni pokret u Jugoslaviji odranu u
junu 2009. godine u Novom Sadu.
36
(2) Tzv. liberali u SKJ (i dravnom aparatu), koji su bili protagonist reforme,
sukobljavali su se s tzv. konzervatvcima. Posle pada Aleksandra Rankovia u julu 1966,
liberali su pobedili konzervatvce. Poeli su period kontrolisane liberalizacije medija
i proces reorganizacije Partje, koji je vodio do vie samostalnost partjskih organizacija
u republikama i autonomnim pokrajinama. I drutveno-politke organizacije kao to
su, na primer, sindikat ili Savez studenata, delovale su samostalnije. Normatvno,
cilj procesa reorganizacije je bila dinamizacija drutvenog ivota, ali je u realnost on
vodio pre svega do jaanja konfikata izmeu sve veeg broja relatvno samostalnih
aktera.
(3) Kroz proces reorganizacije SKJ i ustavnih amandmana od 1966. do 1971.
dolazi i do znaajne federalizacije dravne i partjske strukture. U tom kontekstu,
prvi put posle 1945, javljaju se nacionalno pitanje i nacionalizam. Deo partjskog
rukovodstva, pojedine grupe intelektualaca i odreeni slojevi stanovita, pre svega u
Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i na Kosovu, traili su vie federalizacije i afrmacije
nacionalnog identteta. Sa druge strane, delovale su i snage koje su bile protv dalje
federalizacije i naglaavale jedinstvo naroda i narodnost u Jugoslaviji. U Srbiji je
znaajan deo intelektualaca okrenuo borbu protv decentralizacije u nacionalistku
borbu za jedinstvo srpstva u Jugoslaviji.
Politki i socijalni konfikt otvorio je sredinom 60-th godina tzv. Politcal
opportunity structures (strukture politkih oportuniteta) koje su omoguile
artkulacije protesta.
14
Ali student su se vrlo kritno odnosili prema reformi.
Studentski pokret nije bio na strani liberala, ali ni na strani konzervatvaca. Studentski
pokret je formulisao treu opciju koja je spojila tenje ka demokratzaciji i tenje
ka socijalnoj pravdi. Na neki nain student su ak smatrali da su oni pravi uvari
revolucije i socijalizma u Jugoslaviji, koji su morali da budu uvani od destruktvne
politke Partje.
I to se vrlo lepo vidi u dokumentma studentskog pokreta: element koji se esto
ponavlja jeste da student naglaavaju da deluju na osnovu ideologije drave i partje.
Na primer, 4. juna 1968, u toku trajka, pisali su: Mi nemamo nikakav poseban
program. Na program je program najprogresivnijih snaga naeg drutva - Program
SKJ i Ustav. Mi zahtevamo njihovo dosledno sprovoenje.
15
14 O konceptu Politcal opportunity structures vidi prilog ora Tomia u ovoj knjizi.
15 Up. (1971): Drugovi radnici, graani i omladinci (4. jun 1968). U: Dokument, str. 83.
37
Ta vrsta afrmacije idejnog osnova drutvenog poretka bio je izvor najotrije kritke
ponaanja partjske elite i formulacije zahteva za alternatvni, drugi put ka reformi.
Najbolje je to formulisano u dokumentu pod naslovom 3000 rei, koji su studentski
aktvist u Beogradu pisali godinu dana posle juna 1968, kao jednu vrstu bilansa
trajka. Ja u sada da citram in extenso, jer mislim da je taj, naalost, gotovo nepoznat
dokument moda najznaajniji dokument celog studentskog pokreta u Jugoslaviji.
Pie: Nikakve odlune mere nisu bile preduzete, nit su na vidiku protv
upropatavanja drutvene imovine, iroko rasprostranjene korupcije, mita, izigravanja
obaveza prema zajednici, zloupotrebe drutvenih fondova, pekulacija sa stanovima,
nacionalizovanim i eksproprisanim zemljitem itd. Pri tom se previa da ovakve
pojave, kojima drutvo ne prua gotovo nikakav organizovani otpor, nemaju samo
svoj ekonomski i socijalni znaaj ve i duboko demoraliu radnike i omladinu.
16
O kulturi: U kulturi jo nita znaajno nije uinjeno da se prevaziu sve jae
i oigledne tendencije komercijalizma i unda. (...) Na taj nain se reprodukuju
primitvne potrebe zateene iz polururalnog sitnokapitalistkog drutva i stvaraju
nove potrebe i ukusi pod uplivom snane malograanske sthije koja prodire iz
dinovske industrije zabave razvijenog graanskog drutva.
17
O nacionalnom pitanju: AKCIONO POLITIKI PROGRAM [iz Juna 1968] nije
postavljao nikakve zahteve u pogledu nacionalne politke u naem drutvu. Meutm,
student su u junu svojim ponaanjem jasno i ubedljivo pokazali koliko im je tu
svaki nacionalizam, svaka nacionalna netolerantnost i iskljuivost, svaki nacionalni,
republiki ili regionalni egoizam i partkularizam. U toku protekle godine dana
ispoljavanjem nacionalistkih tendencija su u svim republikama, vie ili manje ojaale
i dobile krajnje zabrinjavajue razmere. Student jednoduno podravaju svaki onaj
kurs, sve one mere koje vode jaanju solidarnost i saradnje jugoslovenskih naroda
i narodnost. Meutm, odgovornost za sadanje ozbiljno stanje i postojanje jakih
tendencija koje bi mogle ugrozit i sam opstanak Jugoslavije kao zajednice naroda,
lei nesumnjivo ne samo na onim knjievnicima, lingvistma, ekonomistma i drugim
kulturnim radnicima koji na kulturnom i ekonomskom planu poslednih godina sve
upornije unose duh zagrienost, nacionale mrnje i separatzma, ve i na svim
onim birokratskim snagama koje svoje posebne interese identfkuju s interesima
pojedinih nacija i republika, koje se opiru svakom racionalnom reavanju otvorenih
meunacionalnih i meurepublikih pitanja, i koje otvoreno ili prikriveno podravaju
16 Up. (1971): 3000 rei. U: Dokument, str. 442447. Citat str. 444.
17 Ibid., str. 446.
38
nacionalistke elemente u redovima inteligencije. Student su uvereni, prema
tome, da su najbitniji uslovi prevazilaenja nacionalizma, prevazilaenja razlika u
dostgnutom nivou ekonomskog razvoja i birokratzma.
18
O svom vienju reforme: Suprotno onom to su im prebacivali i prebacuju
malograanski neoliberali, student nisu zauzeli frontalni stav protv privredne
reforme, ako pod njom treba podrazumevat prelaz ka modernijem, racionalnijem,
intenzivnijem privreivanju, uz briljivo sistematsko reavanje svih socijalnih i drugih
problema koji pri tom nuno nastaju, a ne sthijsko delovanje trita. Suprotno onome
za ta su ih optuivali i optuuje birokrat oni se nisu zalagali za pluralizam buroaske
demokratje, nit za anarhistko razaranje svih postojeih insttucija, nit za privredni
i politki etatzam, mada se nedvosmisleno izjanjavaju za ukidanje svih centara
otuene politke moi. Jednom reju ideal studenata je demokratski socijalizam.
Oni su uvereni da je u naim istorijskim uslovima ostvarenje tog cilja realno mogue.
Meutm, zahvaljujui delatnost razliith konzervatvnih snaga u naem drutvu
raskorak izmeu proklamovanog cilja i stvarnost, izmeu teorije i prakse, suvie je
velik i suvie se sporo smanjuje. U tome je osnovni razlog studentskog nezadovoljstva
i revolta.
19
Iz dokumenta 3000 rei prolazi jasno kritni odnos prema liberalima i
konzervatvcima u SKJ. Kao alternatva formulie se jedna demokratsko-socijalistka
platorma. U tom kontekstu je vrlo zanimljivo da je u traenju iskrenog komunizma
postojala i jedna istorijska dimenzija. Kritki odnos prema vladajuim komunistma
je bio povezan s traenjem autentnog komunistkog pokreta u prolost. Tokom
trajka u junu 1968. ima esth pozitvnih referenci na antfaistku partzansku
borbu i borbu komunistkog pokreta u vreme Kraljevine Jugoslavije. U jednoj vrst
glorifkacije asketzma, iskrenost i doslednost komunistkog pokreta pre dolaska na
vlast vidi se i jedan kritki odnos prema vladajuoj komunistkoj partji na vlast.
Indikatvan je, na primer, jedan portret Tita, koji su student koristli. Pokaz(iv)an je
Tito kao partzanski komandant, a ne kao politar.
Vrlo jasno se vidi ta vrsta traenja i u pokuaju otkria antstaljinistke tendencije
komunistkog pokreta u Jugoslaviji pre drugog svetskog rata. U kontekstu studentskog
pokreta dolazi do diskusije o nasleu leviarskih avantgardistkih pokreta u literaturi
i umetnost, kao to su nadrealizam i zenitzam/dadaizam, pa tako tzv. sukob na
knjievnoj levici dobija novu recepciju. U studentskim asopisima ima elemenata
18 Ibid., str. 446-447.
19 Ibid., str. 447.
39
zenitstke/dadaistke estetke. Najbolji primer je, moda, asopis Rok, koji je
objavljivan 1969/70. u Beogradu. Verovatno nije sluajnost da dizajn Praxisa lii na
dizajn Peata koji je Miroslav Krlea ureivao 1939/1940. U flmovima kao to je
Zaseda ivojina Pavlovia vidimo kritku tematzaciju staljinistkog naslea KPJ.
(3) PERIODIZACIJA
20
trajk juna 1968. je bez sumnje bio vrhunac jugoslovenskog studentskog pokreta.
Meutm, iz istorijske perspektve trajk je predstavljao samo najvidljiviji dogaaj u
protestnom ciklusu koji je poeo sredinom ezdeseth i koji je trajao celu deceniju
do sredine sedamdeseth godina. Do prvog veeg nasilnog sukoba sa milicijom dolo
je u decembru 1966. u Beogradu. Rastui protestni pokret u SAD i zapadnoj Evropi
protv eskalacije rata u Vijetnamu pobudio je simpatje jugoslovenske javnost. U
jesen 1966. slubeni Savez studenata je organizovao seriju protestnih aktvnost
koje su kulminirale demonstracijama u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu. Ali dinamika
protesta se otrgla kontroli. Student i kritki intelektualci su pitali zato SKJ s jedne
strane osuuje rat u Vijetnamu, a s druge, sarauje sa vladom SAD.
21
Na kraju jednog
antratnog skupa na Univerzitetu u Beogradu 23. decembra 1966. grupa studenata
je pokuala povede protestnu etnju do oblinjeg Amerikog kulturnog centra i
Amerike ambasade. U tome su ih spreile milicijske snage uz upotrebu pendreka.
Sukob je eskalirao u nerede oko zgrade Univerziteta u centru Beograda.
22
Nasilje je imalo dugorone posledice. U Savezu studenata i partjskoj organizaciji
Univerziteta jedna grupa kritkih lanova je protestovala to je milicija povredila
autonomiju Univerziteta, tako to je tokom svoje akcije prodrla u zgradu fakulteta.
Rukovodstvo SKJ je odbacilo kritku. Predsednik partjske organizacije na Filozofskom
fakultetu Aleksandar Kron, oznaen je kao organizator protesta i kolovoa kritara i
iskljuen iz SKJ. Sukob je istovremeno doveo do izgradnje mree studentskih aktvista,
koja je obuhvatala kljune linost kao to su Vladimir Mijanovi i Alija Hodi, koji
e kasnije igrat vodeu ulogu u daljim protestma. Protest protv rata u Vijetnamu
20 Deo o periodizaciji sledi uglavnom iz: Boris Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi (2008): 1968 u Jugoslaviji
Studentski protest izmeu Istoka i Zapada. U: Radmila Radi (ur.): 1968 etrdeset godina posle. Beograd:
Insttut za noviju istoriju Srbije, str. 453480.
21 1965. godine jugoslovenska vlada je bila posrednik u pokuaju SAD-a da nae kompromisno reenje
u Vijetnamu. Up. Dragan Boget (2007): Poetak vijetnamskog rata i jugoslovensko-ameriki odnosi. U:
Istorija 20. veka, izd. 25, br. 1, str. 91116.
22 Up. (1971): Izvetaj komisije izabrane na sastanku komunista Filozofskog fakulteta 19.12.1966. U:
Dokument, str. 1322 i (1971): Izvetaj komisije UK SKS (6. mart 1967.). U: Dokument, str. 2233.
40
iz decembra 1966. se mogu oznait kao prekretnica u razvoju studentskog pokreta
u Jugoslaviji. Zapoela je faza otvorenog aktvizma, koji e uskoro kulminirat
trajkakom akcijom u junu 1968.
23
Druga faza protestnog pokreta poela je u junu 1968. U protestnim akcijama na
univerzitetma u Beogradu, Zgrebu, Ljubljani i Sarajevu uvrstle su se neformalne
organizacione mree izmeu grupa u razliitm gradovima. Istovremeno su Politkim
akcionim programom i brojnim drugim kasnijim proglasima razvijene programske
platorme. Tito i partjsko rukovodstvo su reagovali sa kombinovanom strategijom
ukljuivanja i represije. ef Partje je u televizijskom obraanju 9. juna izjavio da
student imaju valjane razloge za protest. Tito je rekao da podrava veinu zahteva
trajkaa, ali i da osuuje infltraciju reakcionarnih elemenata. Pozvao je studente
da se vrate svom radu i obeao da e odstupit ako se problemi ne ree.
24
Narednih
sedmica sasvim jasno se pokazao manipulatvni karakter Titovog govora. Pod
naslovom Smernice, partjsko rukovodstvo je objavilo programski dokument u kome
je obeao da e se borit protv svih negatvnih efekata reformske politke koji su bili
tema studentskih protesta. Zahtevi za demokratzaciju, dakako nisu prihvaeni.
25
Umesto toga, Tito je poeo dugu represivnu kampanju protv radikalnijeg dela
studentskog pokreta i njegovih pristalica meu kritkom inteligencijom. Prva meta
su bili profesori praxisovci u Beogradu i Zagrebu, koji su optueni da ire haos na
univerzitetma.
26
Dana 19. juna 1968. kolektvno su iskljuene iz SKJ dve partjske
organizacije sa Filozofskog fakulteta (grupe za flozofju i sociologiju).
27
Dramatni
spoljnopolitki dogaaji u leto 1968. su ojaali represivni kurs. Poto je Crvena armija
20. avgusta 1968. poela vojnu intervenciju Varavskog pakta u ehoslovakoj, SKJ je
stavio Jugoslovensku narodnu armiju u stanje pripravnost i upozorio na mogunost
intervencije i u Jugoslaviji. U takvoj napetoj atmosferi vostvo SKJ je na jesen krenuo
23 Up. Mirko Arsi; Dragan Markovi (1985): Studentski bunt i drutvo. Beograd: Istraivaki centar SSO
Srbije, str. 36; Popov (1990), str. 161.
24 Up. (1971): Tito govori. U: Dokument, str. 337340.
25 Up. (1971): Smernice o najvanijim zadacima Saveza komunista u razvijanju sistema drutveno-
ekonomskih i politkih odnosa. U: Dokument, str. 361365. Ovaj dokument je usvojio Izvrni komitet CK
SKJ 9. juna 1968.
26 Prvi napad na beogradske praxisovce izneo je predsednik Tito u jednom govoru na kongresu Saveza
sindikata Jugoslavije 26. juna 1968. Deo tog govora je odtampan u: Dokument, str. 376380.
27 Rasputanje ogranaka SK na odeljenju za flozofju i sociologiju, u: Dokument, str. 416422. U Zagrebu
je ve 8. juna poznat flozof i suosniva Praxis-a, Gajo Petrovi iskljuen iz Partje sa jo dva uesnika
protesta. Up. Vjesnik, 9. jun 1968.
41
u akciju protv kritke studentske tampe i onemoguilo dalji rad nezavisnih akcionih
odbora koji su nastali tokom trajka.
28
Iako se spoljni pritsak znatno pojaao, pokrenute su dalje inicijatve da se protest
nastave. Tu treba istai dva dogaaja. U junu 1970. jedna grupa studenata iz Beograda
je poela trajk glau u znak solidarnost sa jednim protestom rudara u Kaknju, u Bosni
i Hercegovini. Zajedno sa studentma, hranu je odbio i popularni politki angaovani
glumac Zoran Radmilovi. trajkai glau su svojom akcijom hteli da podre ispunjenje
zahteva rudara za boljim uslovima rada i platama.
29
Ubrzo po okonanju trajka glau,
uhapen je, pored ostalih, Vladimir Mijanovi, izabrani predsednik Saveza studenata
na Filozofskom fakultetu. Mijanovi, koji je jo od protesta protv Vijetnamskog rata
1966. igrao sredinju ulogu u protestnom pokretu i koji je takoe uestvovao u trajku
glau, optuen je zbog neprijateljske propagande. Mijanovi je u septembru 1970.
osuen na dvadeset meseci strogog zatvora u procesu koji je vien kao obraun
Drave sa pokretom iz juna 1968. Reakcija na Beogradskom univerzitetu je pokazala
da neformalne aktvistke mree jo uvek mogu da pokrenu znaajan broj studenata.
Oko 6.000 studenata na tri fakulteta je zapoelo desetodnevni trajk protv presude
suda, ali su na kraju ipak morali da odustanu.
30
Drugi istaknut protestni dogaaj bilo je zauzimanje Filozofskog fakulteta u Ljubljani
krajem maja 1971. I ovde je protest bio uperen protv represivnih mera protv
studentskih aktvista koji su organizovali prvi ekoloki protest u Jugoslaviji. U procesu
radikalizacije studentski aktvist oko Jae Zlobeca, glavnog urednika studentskog lista
Tribuna, proklamovali su osnivanje Komunistke lige i Pokreta 13. novembar. Time
su sledili sline procese u Zapadnoj Evropi gde su poetkom sedamdeseth godina
osnivane male marksistko-lenjinistke grupe koje su sebe videle kao maoistke ili
trockistke. U Beogradu su od 1970. formirane male ilegalne trockistke grupe.
31
Kraj druge faze protestnog ciklusa oznaen je dramatnim dogaajima u Hrvatskoj
tokom 1971. godine. Vostvo Saveza komunista Hrvatske se jo od kraja ezdeseth
godina sve vie okupljalo oko nacionalnog programa i alilo da je hrvatska republika
u Jugoslaviji strukturalno diskriminisana. I dok je Tito isprva hrvatsko partjsko
28 Up. Popov (1990), str. 168.
29 Zoran Radmilovi (1933-1985) je nastupao u mnotvu pozorinih predstava i flmova. Meunarodno
poznat postao je ulogom u Makavejevom W.R. Misterije orga(ni)zma (1971.).
30 Up. Radio Free Europe Research Communist Area, 29. oktobar 1970.
31 Up. Popov (1990), str. 199.
42
rukovodstvo oko Savke Dabevi-Kuar podravao u borbi za veu decentralizaciju,
Hrvatsko prolee, kako je pokret kasnije nazvan, se u drugoj polovini 1971. godine
razvilo u ozbiljnu krizu.
32
Radikalni nacionalistki krugovi su zadobijali sve vei utcaj na
situaciju koja je pretla da se otrgne kontroli. Krajem novembra/poetkom decembra
1971. pokret je eskalirao u jednonedeljni trajk na Zagrebakom sveuilitu. Inicijatori
protesta oko nacionalistkih studentskih voa Draena Budie i Ivana Zvonimira
ika zahtevali su vie nacionalnih prava na samoodluivanje za Hrvatsku. Jedan
od centralnih zahteva je bio da Hrvatska mora samostalno da raspolae deviznim
prihodima od turizma na dalmatnskoj obali. Student su traili i sedite za Hrvatsku u
Ujedinjenim nacijama.
33
Reim je reagovao represivnim udarom. Posle 12. decembra
1971, uhapeno je preko 550 osoba. Rukovodstvo hrvatskog SK i stotne lanova je
iskljueno iz Partje.
34
Hrvatsko prolee nije bilo samo ozbiljna kriza za SKJ, ve i poraz za studentski
pokret Nove levice koja su nacionalistke grupe na Zagrebakom sveuilitu pobedile
jo poetkom 1970. Sukob u Hrvatskoj je promenio politku sliku u celoj zemlji.
Nacionalno pitanje je od sad dominiralo nad pitanjima socijalne pravde i demokratskih
prava koja je studentski pokret 1968. stavio na dnevni red. Novi autoritarizam je
odlikovao politku SKJ. Tokom 1972. godine rukovodstvo SKJ je proirilo talas istki iz
Hrvatske na druge republike, pre svega na Srbiju, gde su u oktobru 1972. smenjeni
liberali u Partji pod vostvom Latnke Perovi i Marka Nikezia. Istovremeno
je partjsko vostvo pod Titom ukljuilo glavne zahteve Hrvatskog prolea za
veom decentralizacijom u nacrte novog Ustava, koji je konano usvojen 1974.
godine. Reformska faza, koja je poela sredinom ezdeseth godina, zavrila se
decentralizacijom bez demokratzacije, kako je objasni sociolog Laslo Sekelj.
35
Sa krizom u Hrvatskoj poela je poslednja faza protestnog ciklusa studentske Nove
levice. Tokom 1972/73. kljune fgure pokreta kao to su Milan Nikoli, Jelka Kljaji,
Vladimir Mijanovi, Lazar Stojanovi izvedene su pred sud i osuene na zatvorske
32 Dobar diskusioni pregled o Hrvatskom proleu daje Marko Zubak (2005): The Croatan Spring.
Interpretng the Communist Heritage in post-communist Croata. U: East Central Europe/ECE, izd. 32, sv.
1-2, str. 191225.
33 O zahtevima vidi: (1971): Preporod hrvatskih sveuilitaraca. Anatomija sluaja iak. Zagreb: Kritka.
34 Up. Dennison I.Rusinow (1977): The Yugoslav Experiment 1948-1974. Berkeley: University of California
Press, str. 309. Po Savki Dabevi-Kuar, vodeoj linost u SKH za vreme Hrvatskog prolea, iz Partje je
iskljueno do 70.000 lanova. Up. Duan Bilandi (1999): Hrvatska moderna povijest. Zagreb: Golden
Marketng, str. 655.
35 Up. Laslo Sekelj (1993): Yugoslavia: The Process of Desintegraton, New York: Columbia University Press,
str. 6.
43
kazne.
36
Ponovni pokuaj da se osnuje mrea studentskih opozicionih grupa na
programskoj platormi demokratsko-socijalistkih reformi, zavrio se 1974. novim
hapenjima aktvista, meu kojima je bio i kasniji srpski premijer Zoran ini.
37

Rukovodstvo SKJ je 1974. poelo i konanu kampanju da uutka kritke flozofe i
sociologe oko Praxisa. Poto je donet jedan specijalan zakon, u februaru 1975. osam
profesora i akademika praxisovaca je udaljeno sa Beogradskog univerziteta, to je
izazvalo poslednji zamah studentskih protesta.
38
Otvorene forme protesta u narednom periodu nisu bile izvodljive. Meutm, u
drugoj polovini sedamdeseth godina deo studentskih aktvista je reorganizovao
neformalne mree koje su dalje delovale na disidentskoj opozicionoj sceni. Pri tom
je jednu od sredinjih uloga igrao Slobodni univerzitet, redovni sastanci na kojima
su opozicionari iz studentskog pokreta i bivi praxisovci po privatnim stanovima u
Beogradu diskutovali o politkim zbivanjima i teoretskim pitanjima. Kada je posle
Titove smrt 1980. politka klima ponovo postala otvorenija, ove mree su u
promenjenom kontekstu sve oiglednijeg kolapsa socijalistke utopije i realnost u
Istonoj Evropi, ponovo stupile u javnost.
39
36 Meu njima su bili aktvist koji su bili aktvni, pre, za vreme i posle studentskih protesta 1968, kao
npr. Milan Nikoli, Pavluko Imirovi, Jelka Kljaji, Boidar Jaki, Lazar Stojanovi, Kosta avoki, Ljiljana
Mijanovi-Jovii, Danilo Udoviki i Vladimir Mijanovi. Up. Sra Popovi (ur.) (2003): Poslednja instanca,
sv. 2. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
37 Dana 30. i 31. januara 1974. okupili su se predstavnici Filozofskih fakulteta iz cele Jugoslavije u Ljubljani,
da bi stvorili novu leviarsku platormu. Iz Beograda je, izmeu ostalih, bio prisutan kasniji srpski premijer
Zoran ini. On je uhapen zajedno sa Linom Veljakom, Miodragom Stojanoviem, Mariom Rubiem,
Darkom trajinom i Vinkom Zalarjom i optuen za neprijateljsku propaganda. Up. Popovi (2003), sv. 2,
str. 555.
38 Up. Neboja Popov (1989): Contra Fatum. Sluaj profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu 1968-1988.
Beograd: Mladost.
39 Mnogi studentski aktvist/kinje su ostali aktvni i posle raspada Jugoslavije organizujui se u razliite
disidentske kruoke. Up. Neboja Popov (2000): Disidentska skrivalica. U: Republika, br. 7, str. 242243.
Godine 1984. odran je poslednji spektakularni montrani proces protv bivih studentskih voa Vladimira
Mijanovia, Dragomira Olujia i Jelke i Pavluka Imirovia (i drugih, koji nisu uestvovali 1968). Up. Popovi
(2003), sv. 1, str. 93.
44
(4) ZNAAJ
Koji je znaaj studentskog pokreta 1968. u Jugoslaviji iz dananje perspektve?
Mislim da ima najmanje tri nivoa:
(1) Protestni pokret u junu 1968. izazvao je veliki strah u najuem politkom
rukovodstvu. To se vidi, na primer, iz stenografskih beleki sa sednice Izvrnog
komiteta CK SKJ, 4. i 9. juna 1968. Kao glavni izvestlac o situaciji Stevan Doronjski
kae na sednici 4. juna: Mislim da Beograd ivi u jednoj krajnje naelektrisanoj psihozi,
uzbuenja su dosta velika.
40
Veliki strah je nastao od injenice da bi pokret mogao da dovede politki monopol
SKJ u pitanje: Ve u toku jueranjeg dana dogaaji, zahtevi i parole prerastali su
prvobitne zahteve o ekonomskim i materijalnim pitanjima studenata. I, jue je bilo vrlo
oigledno i jasno izraeno, deklarisano da se u stvari radi o formiranju i legalizovanju
jednog politkog pokreta opozicionog, iji je centar kao to rekoh, legalni centar na
Filozofskom fakultetu. Namera rukovodstva SKJ je bila da sprei pokret po svaku
cenu: Ako radnici krenu na ulicu, mi mislimo da se mora izvest vojska. Situacija je
dola dotle. Vojne jedinice su u pripravnost.
41
Tokom sednice IK CK SKJ, 9. juna, Tito kae
42
: Taj revolt velikim delom je posledica
naeg oklevanja, naeg kolebanja, nae slabost, posledica nejedinstvenost,
neizvravanja odluka Osmog kongresa SKJ (...) Dozvolite mi da kaem da sam ja
sve vie i vie dolazio do uverenja da sa takvim skupom kakvi smo, mi te probleme
neemo reit. Mi smo nesposobni da ih reimo. I to ljudi znaju. (...) Sve vie i vie sa
nagomilava revolt, i to ne samo meu studentma na fakultetma u Beogradu i nekim
drugim univerzitetma. Treba da znamo: kada radnika klasa izae na ulice, teko
nama onda. (...) Ali, u isto vreme mislim da je trebalo da doe do takvog jednog
vulkanskog izraavanja nezadovoljstva da nas udari po glavi, da nas malo strese, pa
da vidimo ta je to sada. Jesmo li mi zbilja tako vrsto na naim stolicama kao da smo
prirafjeni i da nas ne moe niko maknut? Bogami nismo! Moe da izletmo iz th
stolica.
40 Up. (1968) AJ, A CK SKJ, CK SKJ, IV/41 prilog 2: Stenografske beleke sa 41. sednice Izvrnog komiteta
CKSKJ od 4. juna 1968. godine /neautorizovane/.
41 Ibid.
42 Up. (1968): AJ, A CKSKJ, CKSKJ, III/132 prilog 2: Autorizovane stenografske beleke sa Devete zajednike
sednice Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ, odrane 9. juna 1968. godine.
45
Iz istorijske perspektve, 9 jun 1968. je bio iskorak: vrh SKJ odluio da smiri studente
s populistkim obeanjem da e se problemi reavat. Ali, istovremeno, poinje
faza sve vre represije i novog autoritarizma protv svih snaga koje na neki nain
predstavljaju opasnost za politki monopol SKJ-a.
(2) Drugi znaaj studentskog protesta vidi se zapravo u pokazivanju da Jugoslavija
nije bila jedno beskonfiktno drutvo. Studentski protest je izvor razliith drutvenih
i politkih struja koje su tematzovale socijalne, kulturne i druge sukobe u drutvu,
u SFRJ.
(3) Trei znaaj je po meni predstavlja sam politki program studentskog pokreta.
Bez obzira na sve mogue rasprave o delovanju aktera pokreta u kasnijim vremenima,
mislim da nema mesta sumnjama da su tokom juna 1968. i u celom periodu
konsttuisanja i radikalizacije pokreta i represije nad pokretom izmeu 1966. i 1974.,
student kritki afrmisali idejnu osnovu za stvaranje socijalistke i federatvne
Jugoslavije. Iz dananje perspektve ova konstatacija ima veliki znaaj! Ako prihvatmo
moju tezu, moemo da zakljuimo da je pokuaj izgradnje socijalizma u Jugoslaviji, bar
u jednom vanom delu prve posleratne generacije na kraju 60-th, doiveo politki
legitmitet. To znai da Jugoslavija nije bila vetaka tvorevina, kako danas mnogi
nacionalistki istoriari tvrde. 1968. pokazuje da se kritki odnos prema oiglednim
strukturalnim problemima autoritarne vladavine SKJ nije automatski pretvorio u
nacionalizam i forme desniarske idejne regresije, kao to su rasizam i ksenofobija.
Tu lei i politka aktuelnost 1968. godine. Praktno svi zahtevi, kao to su
demokratzacija drutva, nezavisni mediji, rodna ravnopravnost, socijalna pravda,
solidarnost, potovanje drugih i slini, ni danas nisu ispunjeni. U tom smislu, pria iz
1968. jo nije zavrena.
46
Bibliografja
(1968): AJ, A CK SKJ, CK SKJ, IV/41 prilog 2: Stenografske beleke sa 41. sednice
Izvrnog komiteta CKSKJ od 4. juna 1968. godine /neautorizovane/.
(1968): AJ, A CKSKJ, CKSKJ, III/132 prilog 2: Autorizovane stenografske beleke
sa Devete zajednike sednice Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ,
odrane 9. juna 1968. godine.
(1971): 3000 rei. U: Praxis: jun lipanj 1968. Dokumenti. Zagreb, str. 442447.
(1971): Drugovi radnici, graani i omladinci (4. jun 1968). U: Praxis: jun lipanj
1968. Dokumenti. Zagreb.
(1971): Izvetaj komisije izabrane na sastanku komunista Filozofskog fakulteta
19.12.1966. U: Praxis: jun lipanj 1968. Dokumenti. Zagreb, str. 1322.
(1971): Izvetaj komisije UK SKS (6. mart 1967.). U: Praxis: jun lipanj 1968.
Dokumenti. Zagreb, str. 2233.
(1971): Preporod hrvatskih sveuilitaraca. Anatomija sluaja iak. Zagreb:
Kritika.
(1971): Rasputanje ogranaka SK na odeljenju za flozofju i sociologiju. U: Praxis:
jun lipanj 1968. Dokumenti. Zagreb, str. 416422.
(1971): Rezolucija studentskih demonstracija (3. jun 1968). U: Praxis: jun lipanj
1968. Dokumenti. Zagreb.
(1971): Smernice o najvanijim zadacima Saveza komunista u razvijanju sistema
drutveno-ekonomskih i politikih odnosa. U: Praxis: jun lipanj 1968.
Dokumenti. Zagreb, str. 361365.
(1971): Tito govori. U: Praxis: jun lipanj 1968. Dokumenti. Zagreb, str. 337340.
Arsi, Mirko; Markovi, Dragan (1985): Studentski bunt i drutvo. Beograd:
Istraivaki centar SSO Srbije.
Bilandi, Duan (1999): Hrvatska moderna povijest. Zagreb: Golden Marketing.
Bogeti, Dragan (2007): Poetak vijetnamskog rata i jugoslovensko-ameriki odnosi.
U: Istorija 20. veka, izd. 25, br. 1, str. 91116.
Ebbinghaus, Angelika (ur.) (2008): Die 68er. Schlsseltexte der globalen Revolte
[ezdesetosmai. Kljuni tekstovi globalnog revolta]. Wien: Promedia.
Gilcher-Holtey, Ingrid (2001): Die 68er Bewegung. Deutschland Westeuropa USA
[ezdesetosmaki pokret. Nemaka Zapadna Evropa - SAD]. Mnchen:
Verlag C.H. Beck.
47
Kanzleiter, Boris; Stojakovi, Krunoslav (2008): 1968 u Jugoslaviji Studentski
protest izmeu Istoka i Zapada. U: Radi, Radmila (ur.): 1968 etrdeset
godina posle. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, str. 453480.
Kastner, Jens; Meyer, David (ur.) (2008): Weltwende 1968? Ein Jahr aus
globalgeschichtlicher Perspektive [Svetski prevrat 1968? Jedna godina iz
globalno-istorijske perspektive]. Wien: Mandelbaum.
Klimke, Martin; Scharloth, Joachim (ur.) (2008): 1968 in Europe. A History of Protest
and Activism, 1956 1977. New York; London: Palgrave Macmillan.
Lauermann, Manfred (2009): Vierzig Jahre 1968. Ein Literaturberblick [etrdeset
godina 1968. Pregled literature]. U: Berliner Debatte Initial, izd. 20, br. 1,
str.111149.
Malavrazi, ore (ur.) (2008): ezdeset osma. Line istorije. 80 svedoenja.
Beograd: Slubeni glasnik.
Pavievi, Borka (2008): ffentliches politisches Engagement ist ein Teil des Lebens
[Javni politiki angaman je deo ivota]. U: Kanzleiter, Boris; Stojakovi,
Krunoslav: 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle
Avantgarde zwischen 1960 und 1975. Gesprche und Dokumente [1968. u
Jugoslaviji. Studentski protesti i kulturna avangarda izmeu 1960. i 1975.
Razgovori i dokumenti]. Bonn: Dietz.
Popov, Neboja (1989): Contra Fatum. Sluaj profesora Filozofskog fakulteta u
Beogradu 1968-1988. Beograd: Mladost.
Popov, Neboja (1990): Sukobi. Drutveni sukobi - izazov sociologiji (drugo izdanje).
Beograd: Centar za flozofju i drutvenu teoriju. Tree izdanje pod naslovom:
Popov, Neboja (2008): Drutveni sukobi izazov sociologiji: Beogradski
jun 1968. Beograd: Slubeni glasnik.
Popovi, Sra (ur.) (2003): Poslednja instanca, sv. 2, Beograd: Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji.
Radio Free Europe Research Communist Area, 29. oktobar 1970.
Ramet, Sabrina (2006): The Three Yugoslavias. State-Building and Legitimation
1918-2005. Washington D.C.: Woodrow Wilson Center Press.
Rusinow, Dennison I. (1977): The Yugoslav Experiment 1948-1974. Berkeley:
University of California Press.
Sekelj, Laslo (1993): Yugoslavia: The Process of Desintegration. New York: Atlantic
Research and Publications.
Sher, Gerson S. (1977): Praxis Marxist Criticism and Dissent in Socialist Yugoslavia.
Bloomington: Indiana University Press.
48
Vjesnik, 9. jun 1968.
Zubak, Marko (2005): The Croatian Spring. Interpreting the Communist Heritage in
post-communist Croatia. U: East Central Europe/ECE, izd. 32, sv. 1-2, str.
191225.
49
Milivoj Belin
UTICAJI JUNA 68. NA POLITIKU SITUACIJU U JUGOSLAVIJI
Kada je re o studentskom protestu u leto 1968. u Jugoslaviji, mi govorimo
o dogaajima, koji bi i po najstroim kriterijumima struke morali bit predmet
prouavanja istorijske nauke, ali se do danas na ovom primeru moe svedoit samo o
porazu kritke istoriografje na itavom prostoru nekadanje Federacije. Posmatrano
kontekstualno, stepen istraenost navedenog fenomena u potpunost korespondira
sa nivoom istraenost istorije druge (socijalistke) Jugoslavije. Re je o pristupu koji
nam nedvosmisleno poruuje da to nije legitmna tema za prouavanje istorijske
nauke ili kako je to napisala istoriarka Olivera Milosavljevi, poto vie nema
komunizma, a nema ni Jugoslavije, izbrisana je i njihova istorija.
1
Zbog svega toga,
napor za prevazilaenjem brojnih predubeenja i aprioristkog tretmana, proizalog
iz prizemnog politko-ideolokog odnosa prema gotovo itavoj drugoj polovini 20.
veka u Jugoslaviji, nikako ne bi smeo da zaobie ni temu studentskih demonstracija
1968. godine.
Poemo li od poznate defnicije istorije koju je dao Edvard Halet Kar, da je ona
dijalog prolost i sadanjost putem izvora,
2
jasno je da kritka izvora predstavlja
fundamentalnu metodoloku postavku zanata istoriara. Upravo se zbog toga mora
s krajnjom obazrivou prilazit memoaristci, pisanoj post factum, sa ciljem da se
akteri dogaaja predstave u boljem svetlu, neretko ekskulpiraju pred vlasttom
saveu ili javnou, preutkujui ili prenaglaavajui svoju ili tuu ulogu u istorijskom
procesu, vrlo esto prevrednujui svoja nekadanja uverenja u skladu sa aktuelnim
i poeljnim obrascima miljenja. Neophodna pretpostavka prouavanju i istraivanju
svakog istorijskog tematskog kruga je predan arhivski rad, sine ira et studio pristup, u
to veoj meri osloboen linih, emotvnih, dnevno-politkih i ostalih interpolacija.
Kada je re o junskim dogaajima u Jugoslaviji 1968. godine, javnost, ali i istorijska
nauka se u duem vremenskom periodu suoavaju sa plimom razliith interpretacija
i svedoanstava, koja, po pravilu, imaju nekoliko zajednikih karakteristka. Mimo
injenice da sva dolaze iz pera ljudi involviranih u navedena dogaanja, zajedniko
1 Olivera Milosavljevi (2008): Jugoslavija je bila naa prva Evropa. U: Biserko, Sonja (ur.): Snaga line
odgovornost. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava, str. 13.
2 Edvard Halet Kar (2001): ta je istorija. aak; Beograd: B. Kuki; Gradac, str. 25.
50
im je: izlazak iz okvira elementarne objektvnost, jasno odsustvo minimalne
samorefeksivnost, pristup s one strane svake naunost i kritnost. Takoe, bez
cinizma se moe uoit da je najmanji zajedniki imenilac iz godine u godinu sve
brojnijih samopreporuenih svedoka 68., oseanje ponosa i istcanje vanost
uea u navedenom pokretu za vlastte biografje. Upravo zbog toga, talas
stlizovanja, romantzacije, idealizacije, ak mitologizacije pokreta 68. doveo je ne
samo do znaajno izmenjenih pogleda i interpretacija, ve i do sasvim iskrivljenog
smisla i sutne u procesu prilagoavanja i prevrednovanja navedenih dogaaja.
3
Najzad, svako seanje i svedoenje reito govori ne samo o tome ega se protagonist
nekog dogaaja seaju, nego i ta bi eleli da zaborave.
4
Veina neposrednih uesnika
68. danas bi novim uitavanjem smisla i konteksta, istorijskoj demenciji rado
podvrgla svoj, tada dominantni, antkapitalizam, antbirokratzam, radikalni socijalni
egalitarizam, istuu danas daleko cenjenije vrednost i ciljeve poput borbe za
demokratju, graansku neposlunost, slobodu govora i sl.
Svi navedeni ciljevi, pre svih antkapitalizam i socijalni egalitarizam, doli su
prevashodno kao direktna reakcija na rezultate privredne reforme zapoete 1965.
godine. Naime, problemi u jugoslovenskoj ekonomiji uoeni jo pedeseth godina
20. veka, do polovine ezdeseth su postali gorui, te je ideja za racionalnijim
privreivanjem, prisutna i ranije, tada postala dominantna. Pokrenut proces
deetatzacije, debirokratzacije i dozirane deregulacije u ekonomiji je doneo:
devalvaciju dinara, smanjenje carinske zatte domaih proizvoda, restriktvnu
kreditno-monetarnu politku i smanjenje kredita radi obaranja infacije, smanjenje
budetske potronje, smanjenje poreskih optereenja privrede, reenost da plate
ne rastu iznad produktvnost, poveanje cena i njihovu korekciju prema svetskom
nivou, restrikciju i racionalizaciju investcione potronje.
5
Nedvosmislena trina
orijentacija reforme iz 1965. oekivano je pokazala sve nedostatke dotadanjeg
3 O tome vie: Todor Kulji (2009): Od Marksa do Krunskog saveta. U: Politka, 7.05.2009.
4 Iako je mnotvo svedoka koji se seaju injenice da je deo demonstranata nosio znake sa likom Mao
Ce Tunga, to se nedvosmisleno moe tumait, tada aktuelnim, idejnim utcajem kineske Kulturne
revolucije, aktvni uesnik bunta iz 1968. Dragomir Oluji je autoru ovih redova eksplicitno tvrdio da
tokom pomenuth dogaaja u Beogradu nije bilo nijedne jedine Maove znake. Inae, jugoslovenska
javnost je putem tampe, iako dozirano i obazrivo, ipak bila upoznata sa karakterom navedenih dogaaja
u Kini.
5 Berislav efer (1969): Ekonomski razvoj Jugoslavije i privredna reforma. Beograd: Struna tampa, str.
2634; Slavko Petrovi (1966): Privredna reforma: drutveno-ekonomski i politki znaaj. Beograd: Centar
za drutveno-politko obrazovanje Radnikog univerziteta uro Salaj; Kreo Deba; Milan Besla (1965):
Privredna reforma: to i zato se mijenja. Zagreb: Stvarnost.
51
sistema privreivanja, to je najpre dovelo do pada standarda graana, ali i do
procesa socijalnog raslojavanja. Imajui sve to u vidu, studentski bunt bi sa pravom
mogao da se odredi kao antreformski udar sa levice, iako je nesumnjivo re o idejno
krajnje difuznom pokretu, to oteava svaki pokuaj sistematzacije.
U pokuaju identfkovanja, pre svih, politkih konsekvenci studentskog protesta
1968., mora se najpre krenut od najee korienih stereotpa. Jedan od njih, ak
temeljni, na kome poivaju sve ostale pretpostavke, glasi da su jugoslovenski reim i
partjska vrhuka bili iz temelja uzdrmani, okirani, uplaeni, zbunjeni, dezorjentsani,
te da su pod utcajem tog udara, promenili politki kurs, ime su politke
konsekvence protesta, voljne ili nevoljne, bile istorijske. Nema sumnje da je silina
beogradskih junskih demonstracija iznenadila vlast, jasno je da je prvi put od Drugog
svetskog rata dolo do masovne javne i organizovane manifestacije neslaganja sa
reimom, ali o nekakvoj uzdrmanost poretka teko da je moglo bit rei. Od tog
inicijalnog disputa kreu i odreenja dalekosenijih politkih utcaja beogradskog
juna 1968. Preuveliavanjem straha i zbunjenost Partje i samog Tita, izvlae se i
navodno prekretne posledice i istorijske promene koje su ezdesetosmai izvojevali.
injenica je da savremeni izvori i svedoci ne potvruju bilo kakvu Titovu uplaenost
ili ak paniku, kako se esto moe ut u pretpostavkama i konstruisanim tezama
uesnika zbivanja od strane demonstranata. Predstavnici dravnog i partjskog
aparata, koji su bili u svakodnevnom direktnom kontaktu sa Titom, naprotv, svedoe
o njegovoj odlunost da situaciju pacifkuje, ali i o savrenoj smirenost.
6
Najzad,
i sam nain na koji je jugoslovenski predsednik okonao pobunu studenata, a koji je
ocenjen kao rutnski, govori u prilog tezi o uobiajenom, makijavelistkom maniru.
7

Najdramatnije je ponaanje jugoslovenskog predsednika okarakterisao Svetozar
Vukmanovi Tempo, piui o sednici najviih partjskih organa, 9. juna 1968. godine:
Sjednicu je otvorio Tito. Bio je vidno neraspoloen, ljut. Rijetko sam ga viao
takvog.
8
ef Titovog kabineta, Marko Vrhunec svedoi da je jugoslovenski predsednik
na poetku nemira, doavi s Briona u Beograd, iz aviona izaao namrten i loe
6 Svedoenje Latnke Perovi, u vreme protesta lanice IK CK SKS. (Razgovor autora sa dr Latnkom Perovi
od 21. jula 2008.) U publikovanom svedoenju Oliveri Milosavljevi, Perovieva je rekla da je od samog
poetka Tito bio neopisivo miran i spokojan. U: Biserko, Sonja (ur.) (2008): Snaga line odgovornost.
Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava, str. 43.
7 Misli se na Titov govor, kojim su okonane demonstracije. U: Borba, 10.06.1968, str. 1.
8 Svetozar Vukmanovi Tempo (1985): Memoari 1966-1969. Beograd; Zagreb: Narodna knjiga; Naprijed,
str. 301.
52
raspoloen.
9
Ipak, neutemeljeno je pravit bilo kakvu komparaciju sa nemerljivo
znaajnijim politkim dogaajem evropskih i svetskih razmera, agresijom Varavskog
pakta na ehoslovaku, avgusta 1968. godine. Dravno-partjski vrh, kao ni sam Tito u
stanju opte konsternacije, tada nisu krili veoma visok stepen ogorenja, zabrinutost,
ak i strahovanja.
10
Na temelju pomenuth premisa o prekretnom i dalekosenom karakteru studentskih
protesta, te shodno tome neuobiajenoj i nesvakidanjoj reakciji, u javnost se od
uesnika protesta protokom vremena izvlae nove i nove konsekvence. Tako jedna
od teza koja se moe ut, glasi da je Tito pod utskom studentskih nemira i zahteva
za otopljavanjem politkih prilika, u novembru iste godine, kada se su odravali
partjski kongresi u svim republikama, dozvolio mlaim, reformskim kadrovima, tzv.
partjskim liberalima da zauzmu kljune pozicije, pre svega u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji
i Makedoniji. Slinog su utemeljenja i esto izricane teze da su Tito i pre svih Edvard
Kardelj, shvatvi istroenost klasnog obrasca jugoslovenske integracije, posegnuli
za nacionalnim pitanjem, tj. nacionalizmom kao novom ideolokom legitmacijskom
doktrinom.
Sve ove teze, pridajui studentskim nemirima 1968. prekretni znaaj, koji one nisu
imale, taku posle koje e jugoslovenska istorija krenut u sasvim drugom smeru,
postavljaju se krajnje neistorino, vadei istorijski tok iz svog prirodnog konteksta.
Naime, pobeda mlaih, reformski nastrojenih i uslovno reeno, prozapadnih kadrova,
kao i prvi put javno postavljanje nacionalnog pitanja na dnevni red, nije nepoznato,
ni po bilo emu sporno pitanje. Spor nastaje u vezi sa motvacijom i katalizatorom
promena jugoslovenske politke krajem ezdeseth godina 20. veka. Moda bi se
studentskom buntu 68. i mogao priznat prelomni karakter vododelnice od koje
se ravala istorija socijalistke Jugoslavije da nije bilo mnogo presudnijih dogaaja.
Naime, u noi izmeu 20. i 21. avgusta 1968. trupe pet zemalja lanica Varavskog
pakta (SSSR, Maarska, Bugarska, DR Nemaka i Poljska) tenkovima su ule na
teritoriju suverene ehoslovake, izvrivi tme njenu okupaciju. Agresorske vojske
suoene samo sa pasivnim otporom gnevnih graana brzo su prodrle do Praga,
kidnapovale ehoslovake lidere na elu sa prvim sekretarom KP Aleksandrom
Dubekom, te ih odvele u Sovjetski Savez, gde su bili podvrgnut torturi i pritsku
9 Marko Vrhunec (2001): est godina s Titom (1967-1973), Zagreb; Rijeka: Nakladni zavod Globus; Adami,
str. 171.
10 SKJ CK (1968): Deseta sednica CK SKJ. Beograd: Komunist.; Milivoj Belin (2008): Prilog istoriji
jugoslovensko-sovjetskih odnosa. U: Zbornik Matce srpske za istoriju, br. 77-78, str. 165187.
53
u cilju prihvatanja i legalizacije okupacionog reima.
11
Na delu je bila primena
naizgled nove tzv. doktrine ogranienog suvereniteta.
12
Iako je principe proleterskog
internacionalizma promovisao jo Lenjin, a Hruov intervencionistku politku
SSSR-a primenio u sluaju guenja maarske revolucije 1956., nastanak i primena
doktrine ogranienog suvereniteta socijalistkih zemalja, vezuje se uz ime sovjetskog
lidera Leonida Brenjeva i agresije na ehoslovaku. Temeljne postavke ove politke
svode se na derogiranje suverenost socijalistkih drava, ukljuujui i vojnu silu kao
njen instrument, u cilju uspostavljanja hegemonije Moskve u komunistkom lageru,
nametanjem vlasttog politkog modela, petrifkovanog dravnog socijalizma, svim
drugim zemljama, nezavisno od nacionalnih specifnost.
13
Teorijsko utemeljenje
nove-stare doktrine sovjetskog rukovodstva bilo je obelodanjeno u moskovskoj
Pravdi pod naslovom Suverenitet i internacionalne obaveze socijalistkih drava.
14

Kao socijalistka zemlja, Jugoslavija se nesumnjivo mogla nai na udaru ove
doktrine, a mnogi podaci, u koje na ovom mestu neemo dublje ulazit, su govorili
da ni ta mogunost nije sasvim bezizgledna. Po ugledu na ulogu koju je Jano Kadar
odigrao u maarskoj revoluciji 1956., sovjetski reim je pokuao da u konzervatvno-
dogmatskom krilu KP pronae saveznike, koji bi traili bratsku pomo SSSR-a, tj.
vojnu intervenciju, ali u ehoslovakom rukovodstvu nisu pronali dovoljno kredibilnih
11 Volter Laker (1999): Istorija Evrope 19451992. Beograd: Clio, str. 440443; Richard J. Crampton (2006):
Eastern Europe in the Twenteth Century and Afer. London; New York: Routledge, str. 336337; Mihail
Geler; Aleksandar Nekri (2002): Utopija na vlast. Podgorica: CID, str. 580583; Peter Calvocoressi (2003):
Svjetska politka nakon 1945. Zagreb: Globus, str. 307309; Jurij Gustni (1969): ekoslovaka 1968.
Ljubljana: Dravna zaloba Slovenije, str. 7377.
12 Na dan invazije zemalja Varavskog pakta na ehoslovaku vodei sovjetski dnevni list Pravda
je citrajui dravnu novinsku agenciju pisao: TASS je ovlaen da prenese, da su se partjski i dravni
zvaninici ehoslovake Socijalistke Republike obratli Sovjetskom Savezu i drugim saveznikim zemljama
s molbom za pruanje neodlone pomoi bratskom ehoslovakom narodu, ukljuujui i oruanu pomo.
Taj poziv je iniciran opasnou [...] kontrarevolucionarnih snaga, koje nastupaju u dogovoru sa spoljnim,
socijalizmu neprijateljskim silama. U: Pravda, 21.08.1968. Cit. Prema: leksandr Sergeevi Orlov i dr. (ur.)
(2000): Hrestomatja po istorii Rossii s drevnejih vremen do naih dnej. skva: Prospekt, str. 565.
13 Stanislav Stojanivi (s.a.): Doktrina ogranienog suvereniteta i autonomni socijalizam. Beograd:
Insttut za meunarodni radniki pokret, str. 3, 5; Sava ivanov (1969): Staljinizam i destaljinizacija. Novi
Sad: Centar za politke studije i drutveno-politko obrazovanje, str. 31, 78.
14 Autor lanka, iji se postulat na zapadu smatrani esencijom tzv. Brenjevljeve doktrine, iznosei
stav dravnog i partjskog rukovodstva Sovjetskog Saveza, tvrdio je da svaka komunistka partja snosi
odgovornost ne samo pred svojim narodom ve i pred svim socijalistkim zemljama, pred celim
komunistkim pokretom [...]. Komunist bratskih zemalja, prirodno, nisu mogli da dopuste da u ime
apstraktno shvaenog suvereniteta socijalistke drave ostanu pasivni i gledaju kako se u zemlji odvija
antsocijalistki prevrat [...]. Oni koji govore o ,nezakonitost delovanja saveznikih socijalistkih drava u
ehoslovakoj zaboravljaju da u klasnom drutvu ne postoji i ne moe postojat besklasno pravo [...]. Ne
moe se zbog formalno-pravnih prigovora naputat klasni pristup stvari. U: Geler; Nekri, str. 582583,
721.
54
ljudi koji bi uinili takav gest naknadnog poziva saveznikim armijama Varavskog
pakta.
15
Tako je civilni deo sovjetske intervencije krahirao.
16
Imajui maarsko i ehoslovako iskustvo u vidu, ali i jugoslovensko iz 1948.
godine, Titu je u krajnje nesigurnoj meunarodnoj politkoj situaciji bilo od
presudne vanost da u rukovodstvu Partje ima reformiste, tj. ljude koji su sutnski
eleli diskontnuitet sa dravno-socijalistkim karakteristkama sistema, one koji
su i u samoj Moskvi, makar i pejoratvno ocenjivani kao sovjetofobi. Prevagu th,
uslovno reeno, liberalnih elemenata u Partji, svakako je u izvesnoj meri pomogla i
studentska pobuna, nakon koje se uestalo govorilo o potrebi veeg utcaja mladih
na drutveni razvitak Jugoslavije i smeni generacija kao normalnom procesu. Najzad,
sama privredna reforma zapoeta 1965. dola je do take kada je mogla krahirat
ili proirit svoju osnovu na ostale sfere drutva, modifkovanjem u drutvenu i
politku transformaciju. Za dalju politku, ekonomsku i socijalnu aktvnost mlai,
obrazovaniji, proreformski kadrovi na kljunim pozicijama po republikama su bili
condito sine qua non nastavka promena, bez kojih je pretla opasnost da se i ovaj
reformski zahvat neslavno okona, slino onome s poetka ezdeseth godina 20.
veka. Toj injenici je trebalo da slui i politki obraun sa Aleksandrom Rankoviem i
njegovim saradnicima.
U osnovi, Rankovieva smena je sem otklanjajnu prepreka daljim reformama
i aktvaciji reformskog potencijala Partje i drutva, posebno snaan impuls dala
javnom postavljanju ili ak otvaranju nacionalnih pitanja irom Jugoslavije. Naime,
viegodinja koncepcijska razmimoilaenja u vrhu SKJ u vezi sa reformama privrede,
decentralizacijom drave, transformacijom Partje, eskalirala su sredinom 1966.
u unutarpartjski obraun, kojim je svih funkcija lien drugi ovek Jugoslavije,
Aleksandar Rankovi. Iako je prvobitna optuba na Brionima bila zlupotreba tajne
policije, sutnski uzroci uklanjanja Rankovia i njegovih saradnika iz javnog i
politkog ivota ne mogu se svest na aferu sa prislukivanjem. Danas ve postoji
15 Aleksandar N. Jakovljev (2002): U vrtlogu seanja: od Stolipina do Putna, knj. 1. Beograd: LIR BG: Forum
pisaca, str. 263268; Crampton, str. 336; Zdenk Mlyn (1985): Mraz dolazi iz Kremlja. Zagreb: Globus; Jii
Pelikan (1982): Prako proljee. Zagreb: Globus, 261263; Laker, str. 440441; Gustni, str. 84.
16 Moskovska Pravda je 21. avgusta 1968. ipak objavila, oito lano i nepotpisano pismo grupe lanova
CK KP, vlade i Narodne skuptne u kojem se pozivaju vlade i komunistke partje bratskih zemalja
da prue neodlonu pomo ehoslovakom narodu. Sutnski politka legitmacijska osnova invazije
je ovime doivela jasan neuspeh. U: Dnevnik, 22.08.1968, str. 5; Jakovljev, str. 263268; Fred H. Eidlin
(1981): Capitulaton, Resistance and the Framework of Normalizaton: The August 1968. Invasion of
Czechoslovakia and the Czechoslovak Response. U: Journal of Peace Research, Vol. 18, No. 4, str. 319321;
Laker, str. 440441; Mlyn, str. 250251.
55
saglasnost da je Brionski plenum bio tek poslednji in u sukobu koncepcijske prirode
o daljem toku jugoslovenskog razvitka, ponajvie izmeu Kardelja i Rankovia, u kojoj
je prvi pobedio, omoguivi vlasttom konceptu izgradnje i prestruktuiranja drave
neometan put ka potpunoj afrmaciji i implementaciji. Taj koncept je podrazumevao
sutnsku decentralizaciju, po mnogima ak, konfederalizaciju drave, provedene kroz
tri seta ustavnih amandmana iz 1967, 1968. i 1971. godine, kao i potpunu nacionalnu
afrmaciju svih egzistrajuih nacija.
17
Reju, itav proces poeo je znaajno pre
studentskih demonstracija i ne moe se uspostavit bilo kakva korelacija meu
njima.
Odbace li se ove najkrupnije konsekvence
18
, ostaje pitanje da li su studentske
demonstracije imale bilo kakvih konkretnijih posledica na politki ivot Jugoslavije,
izuzmemo li privremeno gaenje nekih politkih karijera, od kojih je najpoznatji bio
sluaj Miloa Minia. Naime, kao predsednik Skuptne Srbije, Mini je na samom
poetku demonstracija pregovarao sa studentma i bio svedok policijske brutalnost
prema demonstrantma. Svojim dolaskom kod podvonjaka, gde je dolo do sukoba
policije i demonstranata i javnom osudom takve policijske akcije, te, zahtevom da
se organi reda povuku iz okruenja Filozofskog fakulteta i najzad kvalifkovanjem
demonstranata kao progresivnog novog studentskog pokreta, izazvao je veliko
nezadovoljstvo i otre kritke partjskih kolega, pa je nakon VI Kongresa SKS i IX
Kongresa SKJ u novembru 1968. i februaru 1969. ostao bez bilo kakve znaajnije
funkcije.
19
Meutm, ni to nee bit trajno, jer je posle smene Nikezievih liberala i
ostavke Mirka Tepavca, krajem 1972. postao ef jugoslovenske diplomatje, ostavi
na tom poloaju narednih est godina.
17 (1971): Ustav Socijalistke Federatvne Republike Jugoslavije; Ustavni amandmani od I do XLII (iz 1967.,
1968. i 1971. godine). Beograd; Sarajevo: Komunist; Osloboenje; Savez komunista Jugoslavije (izd.) (1971):
Ustavne promene. Beograd: Komunist; Edvard Kardelj (1973): Osnovni uzroci i pravci ustavnih promena.
Beograd: Komunist; Duan Bilandi (1999): Hrvatska moderna povijest. Zagreb: Golden Marketng; Milivoj
Belin: Nacionalno pitanje u Srbiji krajem ezdeseth i poetkom sedamdeseth godina XX veka (magistarski
rad u rukopisu).
18 U javnost se, posebno krajem 1968. javila teza da su i nasilne albanske demonstracije na Kosovu
i u Makedoniji, s kraja novembra i iz decembra 1968. bile refeksija studentske pobune. Sam Tito je u
procesu pacifkacije izneo takvo tumaenje. Ipak, nema sumnje da je albanska pobuna bila podstaknuta
nacionalistkim i delom separatstkim motvima, te da nije imala direktne ili indirektne veze sa junskim
dogaajima. U vreme albanskih demonstracija odvijala se kulminacija rasprava o nivou autonomije Kosova
i Vojvodine, u procesu priprema drugog seta amandmana na Ustav iz 1963. Amandmani su usvojeni krajem
decembra 1968. godine i njima su pokrajine dobile znatno vii stepen samouprave. Albanska pobuna je,
nesumnjivo, bila i reakcija na radikalno poputanje policijske represije na Kosovu, kao direktne posledice
smene Aleksandra Rankovia. Up. Belin.
19 Dragoslav Draa Markovi (1987): ivot i politka 19671978, I. Beograd: Rad, str. 7073.
56
Sledea direktna konsekvenca studentskih demonstracija 1968. bio je sluaj
osmoro profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su uklonjeni iz nastave
zbog moralno-politke nepodobnost i to lex specialisom Skuptne Srbije iz
januara 1975. godine. Re je o flozofma Dragoljubu Miunoviu, Miladinu ivotu,
Zagorki Golubovi, Mihailu Markoviu, Neboji Popovu, Ljubomiru Tadiu, Trivi
Iniu i Svetozaru Stojanoviu, koje je najvie zakonodavno telo u Srbiji stavilo na
raspoloenje Sekretarijatu za nauku i obrazovanje.
20
Kljuni uzrok takve odluke je
Titovo identfkovanje grupe profesora kao podstrekaa junske pobune, nakon ega
je pokrenuta viegodinja kampanja njihove javne difamacije, radi odstranjivanja sa
fakulteta u cilju spreavanja njihovog utcaja na studente.
21
Ne bez smisla za ironiju,
Draa Markovi je u svom dnevniku (16. jun 1968.) zapisao da iznenauje injenica
da flozof naunici nisu ba u velikoj meri okrenut nauci i da su (M. Markovi, Z.
Pei, S. Stojanovi, V. Mili i dr.) pokazali veliki smisao za konkretnu politku akciju
[...]. Oni sa svojom akcijom nastavljaju i dalje. Vre jo uvek veliki utcaj na studentske
organizacije[...].
22
Sudbina osmoro profesora Filozofskog fakulteta je od trenutka
Titove osude postala prvorazredno politko pitanje, sve do skuptnske odluke
o odstranjivanju s Fakulteta. U tom periodu jugoslovenski Predsednik, prilikom
najvanijih obraanja partjskom vrhu, nije zaboravljao neprijateljske profesore.
Tako je na 21. sednici Predsednitva SKJ u Karaorevu, decembra 1971., na kome
je hrvatsko rukovodstvo prisiljeno na povlaenje, Tito otro opomenuo i Nikezieve
liberale zbog popustljivost prema onim elementma koji [...] skreu nau omladinu
pravcu koji nije poeljan za na razvitak [...]. ta smo mi tu do sada uinili? Nismo
makli ni jednog ovjeka. Na beogradskom univerzitetu, na primjer, tano smo znali
ko je izazavao i ko je zapravo bio protagonista onih poznath nemira studenata.
23
Slino je tvrdio i prilikom smene samih liberala, oktobra 1972. kada je popustljivost
i prema flozofma bila jedna od vanih optubi protv rukovodstva Srbije. U svom
govoru Tito je doslovno rekao: Godinama ja govorim da na beogradskom, kao i na
zagrebakom univerzitetu ima profesora koji uzgajaju nau omladinu koja e, ako se
20 Neboja Popov (1989): Contra fatum: Sluaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Beograd:
Mladost.
21 O ostalim oblicima i primerima represije reima nad uesnicima demonstracija, gaenja studentskih
listova, prekidanja karijera u usponu i sl. na ovom mestu nee bit rei, jer izlazi iz okvira ovako postavljene
teme i pripada drugoj vrst analize. Grupa profesora apostrofra se na ovom mestu zbog njihovog znaaja
za javni i politki ivot Jugoslavije, tada i kasnije, ali i zbog injenice da je njihova profesionalna sudbina
bila politko pitanje par excellence.
22 Markovi, str. 73.
23 U: Dnevnik, 4.12.1971, str. 4.
57
to bude produilo, sutra bit apsolutno tua naem socijalistkom sistemu. I govorio
sam da mi moramo takve profesore pozvat na odgovornost i onemoguit im da
predaju na univerzitetma. Do danas ja nisam nita postgao. Otvoreno sam rekao o
kojim ljudima se radi i danas ovdje imam spisak njihovih imena [...]. Eto, drugovi, to
su stvari koje su mene jako iritrale.
24
Time je sudbina profesora Filozofskog fakulteta
od prvorazrednog politkog pitanja, postala i podstcajna taka za to bri obraun sa
rukovodstvom koje je odbijalo da se odlunije umea u ovaj sluaj.
Svakako se kao najdirektnija i najdalekosenija konsekvenca studentskih
demonstracija iz juna 1968. na politki ivot socijalistke Jugoslavije moe smatrat
dokument kompleksnog naslova Smernice o najvanijim zadacima Saveza komunista
u razvijanju sistema drutveno-ekonomskih i politkih odnosa, usvojen 9. juna, iste
godine, na zajednikoj sednici Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ. Po zvaninoj
verziji inicijatva za njihovo donoenje je stgla 20. maja 1968. dakle, znatno pre
poetka studentskih nemira, ime se elelo izbei tumaenje po kome su Smernice
odgovor vladajuih komunista na Akciono-politki program pobunjenih studenata.
Sutnski Smernice su odredile politke modalitete kojima e Partja da sprovodi
kljuna programska i idejna akta u predstojeem periodu, jer je konstatovano da
se zaostaje u razradi koncepcija daljeg razvoja drutveno-ekonomskog i politkog
sistema, u pronalaenju pravih odgovora na aktuelna pitanja i u realizovanju usvojene
politke SKJ, naroito u sprovoenju drutveno-ekonomske reforme.
25
Dakle ne radi se
o novom nit po bilo emu originalnom programskom dokumentu, jer je njega mogao
da usvoji samo najvii organ Partje, Kongres, ve je re o preraspodeli prioriteta i
metodologiji implementacije ve postojeeg programa jugoslovenskih komunista.
Prva taka Smernica Razvoj samoupravljanja jedini mogui put ka socijalizmu,
predstavljala je snanu afrmacija jugoslovenskog puta u socijalizam, u ijim se
temeljima nalazilo samoupravljanje, ali je bila i direktan odgovor na protestne
zahteve za demokratzacijom u smislu neposredne demokratje. Druga taka
Opravdana je kritka radnih ljudi to se odlunije i efkasnije ne realizuje idejno-
politka platorma SK je traila da se takva kritka kanalie transformacijom u
stvaralaku drutvenu akciju. Trea taka Odlunije i efkasnije mere za ubrzano
ostvarivanje reforme najavljivala je intenziviranje reformskog kursa u cilju dubokog
24 Dragan Markovi; Sava Kravac (1978): Liberalizam: od ilasa do danas, 2. Politka kriza u Savezu
komunista Srbije i novi revolucionarni kurs. Beograd: Sloboda, str. 213.
25 (1968): Smernice o najvanijim zadacima Saveza komunista u razvijanju sistema drutveno-ekonomskih
i politkih odnosa. U: Politka, 14.06.1968, str. 1; Vukmanovi, str. 312, 317339.
58
preobraaja nae privrede i drutva u cilju poveanja efkasnost ekonomije i
podizanja kvaliteta ivotnog standarda radnih ljudi, poveanja zaposlenost i
uopte jaanje materijalne osnove drutva kao fundamentalnog preduslova breg
razvoja nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne zatte. Sledea taka
Smernica, Samoupravna struktura treba da kontrolie i trine odnose, direktno
se odnosila na anttrine napade na reformu sa levo egalitarnih pozicija, koji su
se esto uli tokom protesta u Beogradu. Odluni u stavu da je trina orijentacija
temelj reforme koja je bila u toku, jugoslovenski komunist su poruivali da su
svesni protvrenost i deformacija koje ona nosi, ali i da reenje problema nije
u prevazienim i oprobanim formulama administratvnog upravljanja privredom i
vraanju na etatstke obrasce, ve u svesnom samoupravnom usmeravanju trine
privrede. Ovaj delimino apstraktni stav je zapravo znaio da bi radni ovek kao
nosilac drutvene reprodukcije kao i samoupravna struktura celokupnog drutva
trebalo da budu osposobljeni da usmeravaju i kontroliu trine odnose i usklauju
ih sa naelima socijalistkog drutva, ime se delimino izlazilo u susret uesnicima
protesta, jer se nedvosmisleno nagovetavalo doziranje i ograniavanje trinih
mehanizama u privredi. Deo Smernica, Stcanje, utvrivanje i raspodela dohotka
bio je najdirektniji odgovor na leve, egalitaristke zahteve demonstranata. Priznaje
se da ima velikih razlika u dohocima [...] pojedinih grana delatnost i grupacija koje
nisu zasnovane na rezultatma rada, ve na temelju monopola, ekstraprofta i sl.,
ime se stvaraju neopravdane razlike i raaju politki problemi. Zbog toga najvii
organi SKJ smatraju da je neophodno usavrit uslove i mere koje utu na stcanje
dohotka i istovremeno razradit instrumentarij koji e delovat u pravcu ekonomski
normalnog izdvajanja sredstava za proirenu reprodukciju i za line dohotke, a u
zavisnost od realno ostvarenih rezultata [...].
26
Vaan deo Smernica odnosio se na spreavanje otuivanja sredstava od
proizvoaa, kao i onemoguavanje monopolistkih pojava i zatvaranja trita.
Trino je pledirao i deo dokumenta koji se zalagao da se unutranji ekonomski
odnosi u radnim organizacijama, celokupno samoupravno dogovaranje i odluivanje,
ureuju na ekonomskim kategorijama, odnosno na objektvnim merilima rezultata
rada... Ipak, Smernice su se odluno suprotstavljale pokuajima da se radni
ljudi dovedu u poloaj najamnih radnika, kao to su odluno usprotvile svakoj
menaderskoj i tehnokratskoj tendenciji u privredi. Poreska politka je trebalo da
26 Smernice, str. 12.
59
obezbedi pravedniji sistem progresivnog oporezovanja, te da na taj nain svi graani
koji stu vii lini dohodak, vie i doprinose podmirivanju zajednikih potreba. Zbog
toga je razvijanje socijalistke solidarnost postavljeno kao vaan cilj vladajue
elite. S druge, strane samo je opt porast proizvodnje mogao dovest do podizanja
realnih linih dohodaka i za istovremeno smanjivanje razlika meu njima. Direktan
odgovor vladajuih komunista na optube demonstranata je bio i stav da se moraju
onemoguit visoka lina primanja, kao i dohodak na osnovu posedovanja materijalnih
dobara, nekretnina, zemljita i sl. Takvi sluajevi su predmet opravdanih politkih
osuda, konstatuje se u Smernicama.
Kljuni deo Smernica vrlo je direktno izlazio u susret studentskim tenjama. U tom
je kontekstu zapoljavanje obrazovanih ljudi, strunjaka, naroito mladih, proglaeno
za jedan od uslova za uspeno ostvarivanje reforme, a u cilju ispravljanja inae
nepovoljne kvalifkacione strukture. Odgovor na studentske kritke sadravao je i stav
iz dokumenta da su obezbeena sredstva za poveanje obima stambene izgradnje.
Obeavana je i stroga kontrola radnih ljudi nad upotrebom budetskih sredstava na
svim nivoima, kao i odluno slamanje otpora protv primene nauke u proizvodnji u
cilju proimanja naunih ustanova i radnih kolektva.
27
Predsednitvo i Izvrni komitet CK SKJ su konstatovali da se obrazovni sistem
sporo i neefkasno reformie, te da ga je potrebno temeljito menjat u cilju
razvitka savremenih proizvodnih snaga i stvaralakih sposobnost omladine i
radnih ljudi i izgraivanja socijalistkih odnosa. Sve to bi se postglo doslednom
reformom univerziteta, ime bi se otvorile dalje perspektve visokog kolstva.
Takoe, kao neophodno je ocenjeno stvaranje uslova za puno uee studenata
u samoupravljanju da bi mogli odgovorno utcat na reavanje svih pitanja visokog
kolstva i svog vlasttog poloaja, kao i da samostalno upravljaju objektma
studentskog standarda. Indikatvno je zvuao i stav da e se SK odluno zalagat za
poboljanje socijalne strukture studenata u korist radnike i seoske omladine.
Smernice su vrlo jasno i beskompromisno osudile i jedan deo politkih zahteva
demonstranata koji su komunist smatrali posebno destruktvnim po svoj politki
monopol. Re je o antsamoupravnim pojavama koje se sa buroaskih pozicija,
a pod platom borbe za demokratju suprotstavljaju napretku socijalizma i
samoupravne demokratje. U toj grupi posebno su akcentovani zahtevi za politkim
pluralizmom, tj. viestranakim sitemom, kao i ultraleviarski radikalizam. Na
27 Ibid, str. 23.
60
politkom planu posebno je istaknuta potreba za nastavkom doslednog i energinog
procesa reorganizacije Saveza komunista u cilju njegovog revolucionisanja kroz
neprestanu akciju na rasvetljavanju i reavanju vitalnih problema drutva.
28
Sutnski, Smernice su potvrdile da, nakon izvesnog nesnalaenja, nema odustajanja
od dotadanjeg pravca izgradnje jugoslovenskog drutva, da nema zaokreta u razvoju
samoupravljanja i provoenja osnovnih postulata privredne i drutvene reforme.
Nastale prevashodno kao rezultat snane tenje vladajuih komunista da povrate
izgubljenu inicijatvu i vlastto samopouzdanje, Smernice su politku aktuelnost
izgubile vremenskim udaljavanjem od dogaaja zbog koga su nastale i na koji su
sasvim direktno reagovale. Deo stavova iz ovog dokumenta e bit inkorporiran
u nove partjske programe usvajane na republikim partjskim kongresima krajem
1968., kao i na kongresu SKJ u februaru 1969. godine. One se nakon toga vie nee
pominjat u politkom ivotu Jugoslavije, a kao direktna posledica Smernica mogu
se smatrat i neki usvojeni zakoni, najavljeni u ovom dokumentu, poput zakona o
zapoljavanju mladih strunjaka, zakona o partcipaciji studenata u upravljanju
studentskih ustanova, o poveanju minimalnog linog dohotka, itd.
Egzaktnije kvantfkovanje utcaja studentskih demonstracija 1968. na politku
situaciju u Jugoslaviji u osnovi je veoma kompleksno, ak i nemogue. Re je o izuzetno
heterogenom sastavu uesnika i podravalaca, a sami zahtevi su bili krajnje idejno
difuzni, od ultralevih ideja maoizma, do liberalno-demokratskih tenji. Politke prilike
u Jugoslaviji su se u to vreme odvijale pod snanim utcajem aktuelne transformacije
privrednog sistema zapoetog reformom iz 1965. godine, irenjem reformske baze na
itavo drutvo; politki ivot zemlje je bio i pod intenzivnom refeksijom Brionskog
plenuma, kao katalizatora sloenog procesa debirokratzacije sistema, reorganizacije
monopolistke Partje, ali i tada zapoetog novog ustavnog utemeljenja i sutnske
decentralizacije Jugoslavije. Pod teretom ovih strujanja je poela 1968. godina, a
ubrzo nakon studentskih nemira, itava zemlja, a posebno njena politka klasa su
bili ozbiljno uzdrmani defnitvnim porazom reformskog socijalizma u ehoslovakoj
i promocijom nasilja, koje je kroz metode prve zemlje socijalizma, progovorilo o
sutnskom karakteru sistema u ije ime je nastupalo, a rtva sovjetskih tenkova
je mogla postat i Jugoslavija. Takoe, od ranije se znalo da e 1968. bit godina
republikih kongresa Saveza komunista, na kojima je pod utcajem svih pomenuth
faktora, sprovedena do tada najradikalnija smena generacija i prevladavanje mlaih,
28 Ibid., str. 34.
61
obrazovanijih i reformski nastrojenih kadrova.
Reju, transparentniji ekonomski odnosi, intenzivirali su socijalne protvrenost i
zakonomerno zaotrili politke odnose u zemlji. Kao rezultanta je proizaao studentski
protest, kao autentna pobuna prvih generacija roenih, odraslih i kolovanih u
socijalistkoj Jugoslaviji, koje su prvi put od 1945. stavile reim pred izazov javnog
i masovnog neslaganja sa monopolistkom Partjom, kao do tada jedinim tumaem
opteg interesa. Koliki je bio realni utcaj junskih dogaaja na sloene tokove dravne
i partjske politke, ini se nemoguim za precizniju identfkaciju. Liberalni delovi
nikada sasvim monolitnog Saveza komunista su pouku ezdesetosmake pobune
videli koliko u nunost, jo vie u odlunost da se reformski procesi nastave, ubrzaju
i prodube, dok su konzervatvni element u navedenim dogaajima iitavali potvrdu
svojih uverenja o neophodnost stezanja kursa i odustajanja od doziranog otvaranja
privrede i nastavka evolutvne demokratzacije jugoslovenskog drutva. Ne bi trebalo
zanemarit ni modalitet zaustavljanja studentske pobune. Makijavelistkim inom
verbalne ekvilibristke, koristei lini autoritet, predsednik Tito je zaobilazei legalne
insttucije sistema, Partju, svoje saradnike, direktno komunicirao sa nezadovoljnicima,
ukinuvi svakog posrednika izmeu sebe i mase. Time je Tito nesumnjivo jaao
autokratski karakter svoje vlast, ali i utvrivao vrstorukaki obrazac jugoslovenskog
poretka, kao i domae politke kulture.
U mnotvu zgusnuth politkih dogaaja, protvrenih interesa i nejasnoa o
daljem kursu autentnog puta u socijalizam, kritkoj istoriografji, ak i da je mnogo
vie posveena izuavanju navedenih fenomena, bilo bi veoma teko da utvrdi i ak
izmeri dugoroniji i dalekoseniji politki utcaj studentskih nemira u Jugoslaviji iz
juna 1968. godine. U osnovi, premisa o studentskom pokretu 68. kao istorijskoj
prekretnici ili vododelnici u daljem toku razvoja jugoslovenskog drutva nema
elementarnog utemeljenja, posmatrano u kontekstu politkih i socijalnih procesa koji
su mu usledili. Zbog svega reenog, u pristupu temi studentskog protesta 1968., kao
uostalom i itavoj istoriji socijalistke Jugoslavije, ne bi smelo da bude posmatranja
iz perspektve binarnih opozicija, ve pre svega potrebe da se iznijansirano objasne
vani istorijski procesi, ideje i pojave, suprotstavljajui viedimenzionalan i
multperspektvan pristup svakoj vrst ideolokih i politkih ematzama, apriorizama
i unisonost, kao i rasprostranjenim mitologizacijama i romantzacijama istorije, jer
prolost i istorija najee nisu kongruentni pojmovi.
62
Bibliografja
(1968): Smernice o najvanijim zadacima Saveza komunista u razvijanju sistema
drutveno-ekonomskih i politikih odnosa. U: Politika, 14.06.1968.
(1971): Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije; Ustavni amandmani
od I do XLII (iz 1967., 1968. i 1971. godine). Beograd; Sarajevo: Komunist;
Osloboenje.
Belin, Milivoj (2008): Prilog istoriji jugoslovensko-sovjetskih odnosa. U: Zbornik
Matice srpske za istoriju, br. 77-78, str. 165187.
Belin, Milivoj: Nacionalno pitanje u Srbiji krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih
godina XX veka. (magistarski rad u rukopisu).
Bilandi, Duan (1999), Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden Marketing.
Calvocoressi, Peter (2003): Svjetska politika nakon 1945, Zagreb: Globus.
Crampton, J. Richard (2006): Eastern Europe in the Twentieth Century and After.
London; New York: Routledge.
Deba, Kreo; Besla, Milan (1965): Privredna reforma: to i zato se mijenja.
Zagreb: Stvarnost.
Eidlin, Fred H. (1981): Capitulation, Resistance and the Framework of Normalization:
The August 1968. Invasion of Czechoslovakia and the Czechoslovak
Response. U: Journal of Peace Research, Vol. 18, No. 4, str. 319332.
Geler, Mihail; Nekri, Aleksandar (2002): Utopija na vlasti: istorija Sovjetskog Saveza.
Podgorica: CID.
Gustini, Jurij (1969): ekoslovaka 1968. Ljubljana: Dravna zaloba Slovenije.
Jakovljev, Aleksandar N. (2002): U vrtlogu seanja: od Stolipina do Putina, knj. 1.
Beograd: LIR BG: Forum pisaca.
Kar, Edvard Halet (2001): ta je istorija. aak; Beograd: B. Kuki; Gradac.
Kardelj, Edvard (1973): Osnovni uzroci i pravci ustavnih promena. Beograd:
Komunist.
Kulji, Todor (2009): Od Marksa do Krunskog saveta. U: Politika, 7.05.2009.
Laker, Volter (1999): Istorija Evrope 19451992. Beograd: Clio.
Markovi, Dragan, Kravac, Savo (1978): Liberalizam: od ilasa do danas, 2. Politika
kriza u Savezu komunista Srbije i novi revolucionarni kurs. Beograd:
Sloboda.
63
Markovi, Dragoslav Draa (1987): ivot i politika 19671978, I. Beograd: Rad.
Milosavljevi, Olivera (2008): Jugoslavija je bila naa prva Evropa. U: Biserko, Sonja
(ur.): Snaga line odgovornosti. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava,
str. 13149.
Mlyn, Zdenk (1985): Mraz dolazi iz Kremlja. Zagreb: Globus.
Orlov, leksandr Sergeevi i dr. (ur.) (2000): Hrestomatija po istorii Rossii s drevnejih
vremen do naih dnej. skva: Prospekt.
Pelikan, Jii (1982): Prako proljee. Zagreb: Globus.
Petrovi, Slavko (1966): Privredna reforma: drutveno-ekonomski i politiki znaaj.
Beograd: Centar za drutveno-politiko obrazovanje Radnikog univerziteta
uro Salaj.
Popov, Neboja (1989): Contra fatum: Sluaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Beograd: Mladost.
Savez komunista Jugoslavije (izd.) (1971): Ustavne promene. Beograd: Komunist.
efer, Berislav (1969): Ekonomski razvoj Jugoslavije i privredna reforma. Beograd:
Struna tampa.
SKJ CK (1968): Deseta sednica CK SKJ. Beograd: Komunist.
Stojanovi, Stanislav (s.a.): Doktrina ogranienog suvereniteta i autonomni
socijalizam. Beograd: Institut za meunarodni radniki pokret.
Vrhunec, Marko (2001): est godina s Titom (1967-1973), Zagreb; Rijeka: Nakladni
zavod Globus; Adami.
Vukmanovi, Svetozar Tempo (1985): Memoari 1966-1969. Beograd; Zagreb:
Narodna knjiga; Naprijed.
ivanov, Sava (1969): Staljinizam i destaljinizacija. Novi Sad: Centar za politike
studije i drutveno-politiko obrazovanje.
64
Umetnost protesta:
Uti caj i 1968. na umetni ku/kul turnu
produkci j u u J ugosl avi j i
66
Umetnost protesta Drutvo u pokretu
Krunoslav Stojakovi
TEATAR POD UTJECAJEM FILOZOFIJE
KAZALITE I STUDENTSKI PROTESTI U JUGOSLAVIJI 1960-TIH GODINA
1. TEORIJSKI PRISTUP: UTJECAJ INTELEKTUALACA NA KOGNITIVNU AFIRMACIJU
SOCIJALNIH POKRETA
Po njemakom historiaru Joachimu Raschkeu utjecaj intelektualaca na kognitvnu
afrmaciju i teoretski razvitak socijalnih pokreta znaajan je naroito u smislu da se
neartkulisano nezadovoljstvo s odreenim tokama socijalnog, ekonomskog itd.
poretka dravnog sustava upuuje u konkretne i teoretski artkulisane abstrakcije
socijalnog stanja:
Svim ka vrijednostma i normama orijentranim pokretma nuno su potrebni
intelektualci sa kapacitetom stvaranja novih normatvnih konteksta. Oni [tj.
intelektualci, K.S.] posjeduju specifne interese (borba protv cenzure, na
primjer), uestvuju u radikalizaciji, i kroz svoj specifan nain rada (apstrakcija,
sistematzacija) faktor su pri prijenosu subjektvnog nezadovoljstva u opi
oblik.
1
Ovakav opi, tj. idealno-tpski pristup oblikovanju kognitvne afrmacije socijalnih
pokreta u Jugoslaviji se konkretzirao naroito na polju flmskih i kazalinih
rasprava o ulozi vlastte umjetnost i intelektualnog utjecaja suvremenih flozofskih
teorija, naroito u recepciji Praxis-flozofje. Ve od polovice pedeseth godina
javlja se nezadovoljstvo opim poloajem umjetnost, ali i konkretnim pokuajima
hegemonijalnog ideolokog aparata SKJ i kontrole politke pouzdanost umjetnika.
Borba protv cenzure, pitanje estetskog oblika umjetnikog djela, konkretno:
suprostavljanje dogmi socijalistkog realizma i tenja ka liberalizaciji politkih
odnosa glavne su crte dotadanjeg umjetniko-intelektualnog angamana.
1 Cit. Joachim Raschke (1985): Soziale Bewegungen. Ein historisch-systematscher Grundri. Frankfurt am
Main; New York: Campus, str. 186.
67
Drutvo u pokretu Umetnost protesta
2. OBLIKOVANJE PRAXIS-FILOZOFIJE
Iako se javljaju pojedinani intelektualci sa kritnim stavovima o odreenim
problemima drutvenih odnosa ve i pedeseth godina,
2
sistematska konkretzacija
analize drutvenog i kulturnog poretka Jugoslavije postaje tek ezdeseth godina
vidljivija, a glavna faza lijeve drutvene kritke nastaje nakon 1960. godine i
promjenama u teoretskim tokovima unutar jugoslavenske flozofje.
3
Kao posljedica
Bledskog sastanka jugoslavenskih flozofa, 1963. godine na Koruli se odrava prvi
sastanak nedogmatskih flozofskih strunjaka na temu Socializam i kultura, a
od slijedee godine, pa sve do zabrane 1974. taj skup pod imenom Korulanska
ljetnja kola postaje i meunarodni pojam intelektualne otvorenost jugoslavenske
flozofje i sociologije, u ijem radu uestvuju Herbert Marcuse, Jrgen Habermas,
Agnes Heller, Ernst Bloch, Erich Fromm, Karel Kosik, Leszek Koakowski i drugi velikani
tadanje flozofske znanost.
Pored kole se 1964. godine pod krovom Hrvatskog flozofskog drutva objavljuje
i prvi broj asopisa Praxis, gdje se okuplja mlaa generacija jugoslavenskih
znanstvenika poput Gaje Petrovia, Milana Kangrge, Rudija Supeka, Danka Grlia,
Predraga Vranickog, Svetozara Stojanovia, Mihaila Markovia i Zagorke Golubovi.
Naslov Praxis proizilazi iz uvjerenja da je zapravo ovjek kao subjekt pokreta
povijest i progresivnih kretanja, a ne aparat ili insttucije, to znai eksplicitnu
negaciju dominantnog kolektvistkog tumaenja povijesnih preokreta, najvidljivije u
staljinizmu i teoriji odraza. U prvom broju asopisa Predrag Vranicki defnira praksu
kao ope humanistku kategoriju: Praksa je [] polivalentna kategorija, jer obuhvaa
sve strane ovjekova bivstvovanja.
4
Praxis kao otvorena flozofska udruga je
od poetka djelovanja u centru javne, a naroito intelektualne panje. Zasnovana
iz otpora protv do tada vladajue struje unutar jugoslavenske flozofje, ve prvi
broj donosi glavne toke budueg shvaanja flozofske discipline, ali i prve napade.
5

Polazei od Marxove maksime kritke svega postojeeg maksime, koju i vladajui
2 Vidi na primjer Rudi Supek (1952/1953): Zato kod nas nema borbe miljenja? U: Pogledi, br. 1, str. 903
911.
3 Jugoslovensko udruenje za Filozofju (izd.) (1960): Neki problemi teorije odraza. Referat i diskusija na IV.
strunom sastanku Jugoslovenskog udruenja za Filozofju na Bledu 10. i 11. novembra. Beograd: JUF. Vidi i
Lino Veljak (1979): Marksizam i teorija odraza. Filozofjski temelji teorije odraza. Zagreb: Naprijed.
4 Predrag Vranicki (1964): Uz problem prakse. U: Praxis, br. 1, str. 36.
5 Milan Kangrga (2002): verceri vlasttog ivota. Refeksije o hrvatskoj politkoj kulturi i duhovnost. Split:
Kultura&Rasvjeta, naroito str. 2343.
68
SKJ preuzima u svoj program 1958. godine , Praxis- flozofja, ili tonije flozof
koji se okupljaju oko asopisa, teorijski radikalno defniraju vlastto djelovanje, ali i
djelovanje same flozofske discipline. Po Predragu Vranickom u njegovoj dvotomnoj
historiji marksizma uloga i znaenje flozofje lei:
[] ne u tome, da se postojei svijet dogmatski antcipira ve kroz kritku
starog svijeta da se novi svijet pronae. Iako konstrukcija budunost nije naa
stvar, jasno je ta mi sada moramo uinit, mislim na nepotednu kritku svega
postojeeg bezpotedno u smislu da kritka se ne smije plait svojih rezultata,
ali i da ne smije se plait konfikata sa postojeim vlastma.
6
Iz ovog citata ne samo da se vidi teorijski pokuaj interpretacije vlastte akademske
discipline kao drutveno aktvne znanost, ve i shvatanje drutvenog razvitka (progresa)
kao permanentne tenje ka novom, viem stupnju humanistkog poredka drutvenih
odnosa. Meutm, pojavljivanje asopisa Praxis 1964. godine djeluje ne samo plodno
na teorijsko-akademski diskurs unutar ue flozofske discipline, ve prua cijeloj
kulturnoj sferi mogunost slobodnog i nekonvencionalnog umjetnikog djelovanja.
U sociologiji kulture taj proces je analiziran kao sukob izmeu starije, tj. afrmirane i
neafrmirane, mlae struje unutar odreenih umjetnikih polja. Ta nearfrmirana
struja agira kao heretk jednog umjetnikog polja i postaje ozbiljni izazov ortodoksnoj
umjetnikoj skupini.
7
Naravno, unato svim otvorenijim strukturama u usporedbi sa
Istonom Europom, u jednopartjskom sistemu Jugoslavije ta pozicija nije samo bila
izazov umjetnikoj, ve i politkoj dogmatci.
3. INTELEKTUALNI UTJECAJ FILOZOFIJE NA UMJETNOST
Ja se u okviru ovog teksta koncentriram prvenstveno na kazalinu umjetnost i njene
unutranje teoretske diskurse, no, jasno je da bi se paralele mogle navest i u oblast
flma, gdje su mladi redatelji poput Duana Makavejeva, elimira ilnika, Aleksandra
Petrovia ili ivojina Pavlovia u srodnim flozofsko-teoretskim konceptma traili
idejno sredstvo vlastte afrmacije kao redatelja autorskih flmova.
6 Predrag Vranicki (1983): Geschichte des Marxismus, Bd.1. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 83.
7 Vidi Pierre Bourdieu (2001): Die Regeln der Kunst. Genese und Struktur des literarischen Feldes. Frankfurt
am Main: Suhrkamp, str. 404405.
69
U recepciji i u sagledavanju teoretskih diskursa ezdeseth godina jedna umjetnost
vai kao primus inter pares, kao seizmograf drutvenih odnosa a to je kazalite.
Iz kruga Praxis-ovih suradnika se naroito zagrebaki flozof Danko Grli istakao
opirnim analizima kazalita. Za njega je kazalite najneposrednija umjetnost i zbog
toga i najodgovornija za formiranje kritke svijest drutva:
Vrijednost se, naime, umjetnikog uope, a teaterskog ina posebno, moe
pokazat u svoj svojoj punini i tme to utjee na promjenu itave vanjske,
takozvane neumjetnike zbilje, to dakle neprestano i bitno humanizira, a to
znai revolucionira cjelokupni ovjekov svijet.
8
I dalje:
Ukoliko jo zavrjeujemo da se zovemo ljudi, ukoliko ba sve nije u nama
otupljeno, ukoliko jo bilo to i bilo kada na nas moe djelovat, istnski nas
teaterski in ne moe ostavit ravnodunim. Neto e se pred nama otvorit, o
neem emo se neminovo zapitat, neto e se u nama pomaknut, promijenit,
neto emo naslutt, neto emo, dakle, htjet, a to samo ljudsko htjenje
vrjednije je od svih giganata civilizacije i svih novanih i politkih moi zajedno.
[...] Teatar nama samima, bez estetskog ili bilo kojeg drugog posrednika,
pokazuje nae vlastto lice, zato i jest i samo je zato teatarski in od prvih
dionizijskih gozbi do danas - sveanost. I to ne samo glumca ili reisera, ve i
za gledaoca.
9
Teatar za Danka Grlia oznaava dakle tribinu permanentne umjetnike revolucije
koja svojim djelovanjem tei ka humanistkom progresu, isto kao i to flozofja tei
permanentnom preispitvanju drutvenih struktura.
Konkretzacija th teorijskih postulata se tokom ezdeseth godina uoava naroito
u mladim, malim i neovisnim teatrima poput SEK Studentsko eksperimentalno
kazalite, Teatar ITD, Atelje 212 i, kao festval, BITEF Beogradski internacionalni
teaterski festval. Meutm, utjecaj lijevo-marksistke flozofje najuvjerljivije
se pojavljuje na studentsko-amaterskim scenama koje u Jugoslaviji u okviru
8 Danko Grli (1979): Marksizam i umjetnost. Zagreb: kolska knjiga, str. 4041.
9 Ibid., str. 52.
70
Internacionalnog festvala studentskih kazalita dobijaju meunarodno prestan
prostor javnog djelovanja.
Osnovan 1962. godine u Zadru (od 1963. godine se odrava u Zagrebu), taj festval
postaje jedna od glavnih referenci studentskog politkog teatra.
Na tom festvalu se pored teaterskih predstava odravaju i javne tribine, gdje se
diskutralo o poloaju kazalita u drutvu, o politkoj situaciji svijeta (rat u Vijetnamu
i u Jugoslaviji je bio u aritu panje omladine), ali i sve vie o studentskom pokretu.
Zabranjeni broj zagrebakog asopisa Prolog 1968. god. je na primjer trebao objavit
diskusije na temu Studentski pokret i studentski teatar. Za mlade kazaline kritare
bilo je sasvim jasno ime bi se vremensko aktualni teatar trebao bavit. 1968. godine
beogradski kritar kazalita Borislav T. Aneli sasvim jasno insistra na politkoj
povezanost kada kae:
Danas u svetu Dukea, Milera, Holeeka, ili Kon-Bendita, u svetu gde bolest,
rat i glad odnose dnevno hiljade ljudi, ena i dece u Bijafri i ne samo tu nego na
svetu uopte, studentsko pozorite nema druge alternatve do da bude istnska
studentska tribina, koja e bit svea i iskrena u svom otkrivanju oveka danas;
da bude nepotkupljivo i bezobzirno smelo; da bude istnski revolucionarno.
10
Da bi se tako zamiljeno kazalite omoguilo i afrmiralo, nuno je bila potrebna
produkcija drutveno angaovanih djela domaih autora to, kako su tvrdili tadanji
kazalini kritari, u Jugoslaviji nije postojalo u dovoljnoj mjeri. Ako je osnovna
karakteristka dramskog pisca da bude protv zakona nagona, protv fzikog i
psihikog ugnjetavanja ovjeka, da bude protv drutva iji je krajnji cilj materijalni
standard a koje je revolucionarne ideale i umne vrijednost ciniki bacilo, onda se
po Darku Gaparoviu takav dramski pisac (osim Miroslava Krlee) u Jugoslaviji jo
nije pojavio.
11
Iz opisanog odsustva kritnih domaih pisaca na jugoslavenskim scenama su se
naroito izvodili strani autori angaovanih dramskih djela. U slinom smjeru kao i
Gaparovi argumentra i ve spomenut Borislav Aneli:
10 Borislav T. Andjeli (1968): Setva nezadovoljstva. IFSK 8. U: Polja, izd. 14, sv. 121, str. 2425.
11 Darko Gaparovi (1968): Mogunost kritkog angamana u suvremenoj hrvatskoj drami. U: Prolog,
br. 1, str. 611.
71
Pitanje studentskog teatarsko-politkog angamana sve vie poinje da gubi
svoj smisao pred upornim insistranjima naih dramskih kolektva na kreiranju
predstava kritkih tekstova stranih autora. Naime, svi znamo da je mnogo
lake napadat nekoga ko je daleko i to jo reima koje su tue, u kontekstu
drutvene strukture koja nam je takoe strana a to je upravo ono to rade
mnoga naa pozorita. Na festvalu oni su nam govorili o zatvorima marinskih
jedinica Sjedinjenih Drava, o ratu u Vijetnamu i mladom anarhist Malkolmu,
ali na nain gde je dimenzija sopstvenog realiteta izgubila znaenje, jer i mi
imamo zatvore, jer i mi imamo svoje Vijetname i svoje Malkolme, pa zato
onda otvoreno ne progovorit o njima!
12
Nije teko protumait da autor aludira na primjer na tematzaciju Golog otoka
i slinih afera u Jugoslaviji. Meutm, poslje 1968. godine javljaju se i domai
autori sa kritkim tekstovima, Aleksandar Petrovi sa dramom Druga vrata levo,
Primo Kozak sa Kongresom, Neprijatelj Ivana Bakmaza itd. No, kao najznaajnija
predstava politkog teatra u Jugoslaviji zasigurno vai recitacija Bchnerovog
Robespierre-a Steve igona u dvoritu Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom
studentskih demonstracija u lipnju 1968. To je, po Milomiru Marinoviu,
dogaaj koji predstavlja upravo politki teatar u svom esencijalnom stanju.
[...] injenica je da je jedan ogroman deo, ak svi koji su to posle podne bili
izmeu ta etri zida Rektorata Beogradskog univerziteta, prihvatli Bihnerove
rei kao govor Steve igona i da su tako reagovali. To reagovanje je predstavljalo,
pre svega, brisanje granica, prelazak onog arobnog praga izmeu umetnost i
dela iza kojeg i jedno i drugo ostaju ono to jesu, ujedinjeni u novom kvalitetu,
ulazak pozorita u politku [...].
13

Zajednika crtca kritkog teatra i flozofje ezdeseth godina jeste bila usmjerenost
ka preispitvanju postojeih drutveno-politkih odnosa i struktura i zalaganje za
permanentnu borbu protv konzervatzma i dogmatzma, kako na politkom tako
i na umjetnikom planu. Tako na kraju ostaje Brechtova izreka iz koje upravo ta
zajednika tenja idealno proizlazi:
12 Aneli: Setva nezadovoljstva, str. 25.
13 Milomir Marinovi (1969): Mogunost politkog teatra. U: Gledita, izd. 10, sv. 2, str. 237243, ovdje:
239.
72
Ako ste svijet poboljali, tada poboljavajte poboljani svijet. Ako ste
ovjeanstvo promijenili, tada mijenjajte promijenjeno ovjeanstvo.
14

No, spomenute zajednike toke teorijskih rasprava ne znae, naravno, da se veza
teatra i flozofje linearno odvijala, ve omoguavaju sagledat jednu intelektualnu sr
burnih ezdeseth godina, iji je vrhunac 1968. godine inila studentska pobuna.
14 Bertolt Brecht (1967): Das Badener Lehrstck. U: Brecht, Bertolt: Gesammelte Werke. Frankfurt am
Main: Suhrkamp.
73
Bibliografja:
Andjeli, Borislav T. (1968): Setva nezadovoljstva. IFSK 8. U: Polja, izd. 14, sv. 121,
str. 2425.
Bourdieu, Pierre (2001): Die Regeln der Kunst. Genese und Struktur des literarischen
Feldes. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
Brecht, Bertolt (1967): Das Badener Lehrstck. U: Brecht, Bertolt: Gesammelte
Werke. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
Gaparovi, Darko (1968): Mogunost kritikog angamana u suvremenoj hrvatskoj
drami. U: Prolog, br. 1, str. 611.
Grli, Danko (1979): Marksizam i umjetnost. Zagreb: kolska knjiga.
Jugoslovensko udruenje za Filozofju (izd.) (1960): Neki problemi teorije odraza.
Referati i diskusija na IV. strunom sastanku Jugoslovenskog udruenja za
Filozofju na Bledu 10. i 11. novembra. Beograd: JUF.
Marinovi, Milomir (1969): Mogunosti politikog teatra. U: Gledita, izd. 10, sv. 2,
str. 237243
Milan Kangrga (2002): verceri vlastitog ivota. Refeksije o hrvatskoj politikoj
kulturi i duhovnosti. Split: Kultura&Rasvjeta.
Raschke, Joachim (1985): Soziale Bewegungen. Ein historisch-systematischer
Grundri. Frankfurt am Main; New York: Campus.
Supek, Rudi (1952/1953): Zato kod nas nema borbe miljenja? U: Pogledi, br. 1,
str. 903 911.
Veljak, Lino (1979): Marksizam i teorija odraza. Filozofjski temelji teorije odraza.
Zagreb: Naprijed.
Vranicki, Predrag (1964): Uz problem prakse. U: Praxis, br. 1, str. 3542.
Vranicki, Predrag (1983): Geschichte des Marxismus, Bd.1. Frankfurt am Main:
Suhrkamp.
Branka uri
NOVOSADSKA NEOAVANGARDNA SCENA, TRIBINA MLADIH I UTICAJI 1968.
GODINE
1
Dogaanja juna 1968. godine u Novom Sadu su bila znatno manjih razmera u
odnosu na turbulentna studentska previranja u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu.
Organizovan je niz studentskih i profesorkih zborova na razliitm fakultetma
Novosadskog univerziteta, kojima je uglavnom izraavana podrka i solidarnost sa
Akciono-politkim programom i proglasima studenata Beogradskog univrziteta.
Izvren je i izvestan broj dodataka programu u vidu zahteva za socijalnom pravdom,
za ravnopravnijom raspodelom proizvedenog vika vrednost, za manje karijerizma,
za smanjenje nezaposlenost, za uklanjanjem korupcije na lokalnom nivou, itd.
2
Po ve
prepoznatljivom scenariju studentske zahteve je prepoznala i uvaila lokalna politka
nomenklatura. Meutm, izostanak direktnih previranja u Novom Sadu 1968. godine
ne znai da ovaj dogaaj nije imao ire, manje direktne posledice i utcaje, posebno
na kulturnu scenu Novog Sada. Izbegavajui nepromiljene generalizacije, ovaj tekst
je posveen delovanju novosadske neoavangardne umetnike scene, ija javna
istupanja i poetak intenzivnog rada korespondiraju sa celokupnom atmosferom
preispitvanja drutveno-politkog ustrojstva Jugoslavije nakon 1968. godine.
U tom smislu pomenuta izloba i istraivanje pod nazivom Trajni as umetnost se
realizuje da bi se dao kontekstualni uvid u progresivne i angaovane umetnike prakse
u Novom Sadu i da bi se ukazalo na kompleksno drutveno i politko okruenje koje
je znaajno odreivalo ove prakse, pri emu se pre svega misli na glavne ekonomske
i politke preokrete u tadanjoj Jugoslaviji (pre svega na ekonomske reforme 1965.
godine i njihov ishod, studentski pokret 1968. godine, restrukturiranje drutvenog i
politkog ivota u Jugoslaviji poetkom 1970-ih godina, itd.). U odnosu na kontekst
Trajni as umetnost prikazuje odnos takozvanih Novih umetnikih praksi prema
kulturnom establimentu i dominantom diskursu soc-realizma, prema zvaninim
1 Tema ovog teksta je u velikoj meri obraena istraivakim projektom, izlobom i nizom publikacija po
nazivom Trajni as umetnost, Novosadska neo avangardna scena 1960-ih i 1970-ih godina, koje od 2005.
godine vodi Centar za nove medije_kuda.org iz Novog Sada, htp://www.kuda.org/en/contnuous_art,
poslednji pristup: 12.09.2009.
2 Neboja Popov (2008): Drutveni sukobi. Izazovi sociologiji. Beogradski jun 1968. Beograd: Slubeni
glasnik, str. 7677.
74
insttucijama kulture (Tribina mladih i studentski i knjievni asopisi), prema modelima
samoorganizacije, umreavanja sa kulturnom i intelektualnom scenom iz Zagreba,
Ljubljane, Beograda, prema diskusiji o autonomiji umetnost, alternatvnim oblicima
organizovanja drutvenog i politkog ivota, praktkujui kritku i traei levu poziciju
u drutvu tadanje Jugoslavije. Ove prakse su u lokalu i ire marginalizovane i bavljenje
njima ne znai samo bavljenje istorijskim faktma, ve znaajnom referencom koja
moe doprinet stvaranju politke genealogije savremenih umetnikih i intelektualnih
praksi.
NEOAVANGARDA I TRIBINA MLADIH
Tribina Mladih je nastala u atmosferi tzv. umerene demokratzacije Jugoslavije koja
je usledila posle Titovog razilaska sa Informbiroom i pribliavanja Zapadu (neki tvrde
da se taj nagli talas ,demokratzacije desio posle susreta Tita sa erilom 1953. u
Londonu). Tribina mladih je osnovana 1954. godine kao omladinski odsek Narodnog
univerziteta koji je osnovan iste godine. U tom periodu traje i umanjenje utcaja
dogmatskog soc-realizma u umetnost, u korist umerenog modernizma, ali ne u
obliku otvorenog sukoba kako se to obino predstavlja, nit kao utabavanje puta za
restauraciju modernizma kao nastavka buroaske kulture pre Drugog svetskog rata.
U ovom periodu je uspostavljena sloboda izraavanja, kulturna razmena (tako se u to
vreme u Novom Sadu sluao jazz), ali i znaajno preispitvanje osnova jugoslovenskog
samoupravljanja, pre svega inspirisan atmosferom protesta 1968. godine.
Tokom i nakon 1968. godine na Tribini mladih u Novom Sadu se deavao upliv ovog
kritkog duha, dakle u jednu zvanino omladinsku i kulturnu insttuciju, koja se
razvila u nezavisni poligon za razne vrste eksperimenata. Aktvnost na Tribini mladih
su u velikoj meri bile inspirisane radikalnim zahtevima beogradskih protesta 1968.
godine (pre svega u vidu zahteva za demokratzacijom umetnost) i ispoljavale su se u
raznim aktvnostma: kroz izlobe, performanse, ali i uredniki, autorski i prevodilaki
rad oko magazina koji su izlazili u okviru Tribine mladih (Polja, j Symposion na
maarskom jeziku), zatm u magazinu INDEX, glasilu Saveza studenata Vojvodine i u
okviru flmske kue Neoplanta (gde su svoje prve flmove producirali Duan Makavejev,
Karpo Aimovi Godina i elimir ilnik). U kljunom periodu za neoavangardne prakse
urednica Tribine mladih je bila Judita algo, knjievnica, pesnikinja i kritarka u
periodu od 1968-71. godine (a imala je svoje prethodnike u ilniku kao glavnom
75
uredniku 1961-63. i u Dejanu Poznanoviu kao uredniku asopisa Polja od 1958-
62.). U periodu od 1968-69. godine, veina protagonista novosadske neoavangardne
scene se formirala u okviru studentskog asopisa Index, da bi angamanom Judite
algo dobili otvorena vrata na Tribini mladih, gde postaju urednici flmske,
muzike, govorne i izdavake delatnost. Ova injenica takoe rui uobiajenu tezu
da su progresivne prakse u Jugoslaviji bile mogue samo u drugoj javnost, u of i
intmnim prostorima. Njihove aktvnost su se tcale kolaboratvnog i grupnog rada,
aktvistkih praksi i intervencije u umetnikom i drutvenom polju, kritke robnog
statusa umetnikog dela, promiljanja politkog potencijala umetnost, itd. lanovi
neoavangardne scene u Novom Sadu su bili: Slavko Bogdanovi, Slobodan Tima,
Mirko Radojii, Miroslav i Boidar Mandi, Janez Kocijani, Pea Vraneevi, Branko
Andri Andrla, Ki-Jovak Ferenc, edomir Dra, Vladimir Kopicl, Ana Rakovi, itd. Koji
su delovali i pojedinano i u okviru grupa (KD), Januar, Februar, Mart, itd.).
[...] Bitan aspekt umetnike strategije, koji je zajedniki inilac ovih grupa, jeste
tretranje redukcija znaaja autorstva, to je u velikoj meri bilo naglaeno u okviru
grupe Januar, Februar i Mart. lanovi grupe Kd i su inili ove grupe, radili su, stvarali
i izvodili pod nazivom grupa Januar tokom januara, tokom februara su nastupali pod
nazivom grupa Februar. Njihovi performansi (Dom Omladine, 1971.) su nailazili na
negatvan odziv publike, a kasnije i medija. Na akciji pod nazivom Zakuska novih
umetnost pravili su umetnike radove od izmeta, otvoreno i javno izazivajui
politki poredak (Otvoreno pismo jugoslovenskoj javnost, 1971. godine, koje su
izmeu ostalih poslali i Titu).
Kritka jugoslovenskog drutva Tribine mladih je u to vreme dolazila sa
nedogmatskih, radikalno leviarskih pozicija (u to vreme postojao je veliki broj
anarholiberalnih, marksistkih, situacionistkih, trockistkih i maoistkih ideja),
koje su ugroavale ekskluzivno pravo drave na marksistku praksu i leviarsku
ideologiju. Reakcija drave bila je u skladu sa pobedom tvrdog krila partje (izmeu
1972. i 1974.). Do tada su kultura, mediji, ak i politka i ekonomija bili prilino
slobodni segment drutvenog i kulturnog ivota.
3
Namera ovog istraivanja je da se napravi odstupnica od uobiajenih romantnih
pogleda na cenzurisane umetnike prakse kao dela socijalistkog drutva, ve da
se one posmatraju kao kritko obogaenje socijalistkog diskursa i van utvrene
3 Kristan Luki; Zoran Panteli (2005): Medijska ontologija Mapiranje drutvene i umetnike istorije u
Novom Sadu. Trajni as umetnost. Frankfurt: Revolver.
76
metodologije istorije umetnost koja ove prakse postavlja iskljuivo u vezu sa
meunarodnim pokretom konceptualne umetnost.
PREOKRET IZ JAVNOG U PRIVATNI PROSTOR
Preokret u opisanim praksama se deava u periodu od 1972-74. godine, uslovno
reeno zatvaranjem relatvno otvorenog kulturnog polja, to je refektovalo
preovladavanje tvrde politke struje u tadanjoj Jugoslaviji. Posledica toga u
Novom Sadu je bila drastna: smenjeni su dotadanji urednici asopisa koji su izlazili
na Tribini mladih, kao i urednica Tribine mladih, a neoavangardnim umetnicima je
uskraeno delovanje u okviru ove insttucije. Ovom promenom u krugu novosadskih
kulturnih insttucija nije vie postojao relevantan okvir koji bi na adekvatan nain
mogao da proprat promene u drutvenoj i politkoj klimi grada. Na polju umetnost
i kulture ovaj vakum, koji postoji od nestajanja kritkog diskursa vezanog za Tribinu
mladih, utcao je na kontnuirani nedostatak javne kritke refeksije faizma 1990-
ih godina, desnog ekstremizma poetkom 2000 i neoliberalizma danas. Savremena
instrumentalizacija umetnost i kulture pod okriljem kreatvnih industrija se u
Novom Sadu iri na nekritki nain.
Nakon povlaenja sa Tribine mladih, novosadski neoavangardni umetnici nastavljaju
svoje delovanje u drugoj javnost, pre svega u privatnom prostoru Ateljea DT20
Bogdanke i Dejana Poznanovia, gde organizuju itanja relevantne literature, diskusije,
izlobe, performanse. Meutm, delovanje kroz ovaj intmni prostor predstavlja
meu-fazu ka krajnjem ishodu njihovih praksi a to bi bilo naputanje praktkovanja
umetnost.
NEVIDLJIVA UMETNOST
KONANO RAZREENJE NOVOSADSKE NEOAVANGARDE
Nakon opisanih perioda, protagonist novosadske neoavangardne prakse usmeravaju
svoje delovanje u organizovanje gradske komune i zajedniko igranje fudbala! Dva
umetnika sa scene, Slobodan Tima i edomir Dra, su poeli da realizuju radove koji
nose nazive Nevidljiva umetnost, Nevidljivi bend i Nevidljivi umetnik, najavljujui tme
svoj prestanak proizvodnje umetnost. U periodu od 1972. do 1978. godine realizovali
77
su performans THE END, pri emu su svaki dan ispred lokalnog dragstora sa
prijateljima ispijali ameriku coca-colu i ruski kvas. U njihovom sluaju objava kraja
bavljenja umetnou je takoe znaila izvoenje protesta i kritke koja bi moda
mogli bit aktuelizovani danas. Ovim aktvnostma su apstnirali od uestvovanja u
intelektualnoj produkciji u okviru zvanine kulturne insttucije (kojom su, kako oni
svedoe, izbegli insttucionalizaciju i birokratzaciju) ali i alternatvne kulture, takoe
sprovodei kritku produktvizma i ekonomizacije u okviru mainstream umetnikog
sveta. Iako su prestali da se bave produkcijom umetnost u konvencionalnom smislu,
pri navedenim okupljanjima nisu obustavili diskusije i preispitvanje samih umetnikih
praksi. Iako formalno nazvane performansima, na ove aktvnost ne treba gledat
kao na umetnike intervencije, ve pre kao na dokumente njihove drutvene
intervencije i pokuaja da konsttuiu izvestan nain promiljanja i delovanja. Izvesno
nezadovoljstvo ovih umetnika je pratlo njihovo naputanje Tribine mladih, ali
sudei po seanju nekih od aktera neoavangardne scene, prihvatli su odlazak kao
neophodan korak van potencijalne insttucionalizacije i birokratzacije njihovog rada.
Distancirali su se od rada u zvaninoj insttuciji, ali su uspeli da izbegnu fksiranost
na insttuciju i da kreiraju prostor koji predstavlja korak dalje u odnosu na postojee
strukture i insttucije.
U spekulatvnom duhu ovog teksta, postavlja se pitanje: Kako je i da li je mogue ove
prakse aktuelizovat danas, posebno u smislu poslednjeg redukcije produktvnost?
U savremenim umetnikim i drutvenim kritkama pojavljuje se koncept slacking-a
4
(u
bukvalnom prevodu besposliarenja), ali ne kao dela paradigme naputanja rada,
ve odustajanja od imperatva da se radi i kreira po svaku cenu (over-productvism) i
da se ne preispituju uslovi tog rada, a da se pri tome namerno apstnira od dokonost
i drugih oblika konzumerizma. Ovaj koncept kritkuje savremenu umetniku i
kulturnu produkciju koja sve vie potpada u domen kreatvnih industrija kao
funkcija nematerijalnog rada, sa imperatvom na kreatvnost i produktvnost: danas
imamo sve vie i vie umetnost, izlobi, ali i projekata razliite vrste. Novi zahtevi
za ekspanzijom slobodnog trita pozivaju da se bude kreatvna, inovatvna, da se
misli na nekonvencionalne naine, da se bude samo-motvisana, feksibilna, da se
neprestano proizvode ideje, a da se pri tome nekritki odnosi prema negatvnim
uslovima takvog oblika proizvodnje. Opisani projekat zapravo poziva na smanjenje
4 Stephen Wright (2009): Online diskusija: Productvism, Cutng Slack: paradoxes of slackerdom. URL:
htp://northeastwestsouth.net/taxonomy/term/240, poslednji pristup: 09.09.2009.
78
79
produkcije, ali i na promiljanje prekarnih uslova u kojima radimo, na samokritku, i
kritku generalne spremnost da se dela neprestano, bez refeksije.
5
5 Bertrand Russell: Useless Knowledge (1935), citrano u Katherine Carl (2009): Mladen Stlinovics Praise of
Laziness. URL: htp://northeastwestsouth.net/node/307#comment-482, poslednji pristup: 10.09.2009.
80
Bibliografja:
Carl, Katherine (2009): Mladen Stilinovics Praise of Laziness. URL: http://
northeastwestsouth.net/node/307#comment-482, poslednji pristup:
10.09.2009.
Luki, Kristian; Panteli, Zoran (2005): Medijska ontologija Mapiranje drutvene
i umetnike istorije u Novom Sadu. Trajni as umetnosti. Frankfurt:
Revolver.
Popov, Neboja (2008): Drutveni sukobi. Izazovi sociologiji. Beogradski jun 1968.
Beograd: Slubeni glasnik.
Wright, Stephen (2009): Online diskusija: Productivism, Cutting Slack: paradoxes
of slackerdom. URL: http://northeastwestsouth.net/taxonomy/term/240,
81
Natalja Kyaw
RAUNAJTE NA NAS. PANK I NOVI TALAS / NOVI VAL U SOCIJALISTIKOJ
JUGOSLAVIJI
Poto kod nas nema razloga za protest omladine, pank je
[] suvian. Ako i ima problema, neka ih rei omladinska
organizacija.
1
NESVRSTANI PANK
Pank muzika ve 1977. ste u Jugoslaviju.
2
Britanski radio voditelj John Peel vrlo
brzo prepoznaje potencijal prvog pank benda Pankrt
3
i puta njegov prvi singl u svojoj
utcajnoj emisiji na BBC Radio 1. Veliki muziki asopisi Melody Maker i New Musical
Express s interesovanjem prate razvoj nesvrstane muzike scene,
4
koja u Titovoj godini
smrt 1980. doivljava poseban procvat i koja sebe vidi kao najvitalniju istono od
Velike Britanije. Govori se o Novom talasu / Novom valu, jednom muzikom pravcu
nastalom iz panka i vrlo bliskom ovom pravcu, pri emu pojam u bivoj Jugoslaviji
ukljuuje i pank bendove.
U zapadnim potroakim drutvima pank se predstavljao kao kritka drutva,
odnosno drave. Delom je to bio ist stav zastraivanja graanskog, delom izraz
1 Prolaznik u jednoj anket Fakulteta za sociologiju, politologiju i drutvene nauke Univerziteta u Ljubljani
iz 1981., cit. prema: Alenka Barber-Kersovan (2005): Vom Punk-Frhling zum Slowenischen Frhling.
Der Beitrag des slowenischen Punk zur Demontage des sozialistschen Wertesystems. Hamburg: Krmer,
str. 407.
2 Za razliku od Jugoslavije socijalistke zemlje istonog bloka poprilino su usled cenzure i zabrana
putovanja zaostajale za razvojem rok muzike.
3 Kod rei Pankrt radi se o austrijacizmu: Bangert je pogrdan naziv za vanbrano dete; istovremeno ime
aludira na Punk.
4 Vidi npr. Chris Bohn (1980): Non-alligned Punk. U: Melody Maker (22.03.1980), cit. prema: Igor Mirkovi
(22004): Sretno dijete. Zaprei: Fraktura, str. 120, ili recenzije prvog singla Pankrta u oba navedena
asopisa, up.: Petar Pero Lovin (Pankrt). U: Branko Kostelnik (2004): Moj ivot je novi val. Razgovori s
prvoborcima i dragovoljcima novog vala. Zaprei: Fraktura, 44. U avgustu 1981. Chris Bohn velia u New
Musical Express istoimeni album prvenac beogradske grupe Elektrini Orgazam u jednoj recenziji, poredei
je sa legendarnim projektom Andyja Warhola The Velvet Underground. Vidi Chris Bohn (1981): Elektricni
Orgazam. Elektricni Orgazam. (Jugoton Yugoslav import). U: New Musical Express (08.08.1981), str. 28.
Plou u Engleskoj distribuira Rough Trade. 1983. godine iri, sastavljen od izdavaa i kritara osam vodeih
evropskih asopisa stavlja beogradske Idole na tree mesto od deset najperspektvnijih bendova Evrope.
Vidi Mirkovi, str. 177.
82
jednog (jo) ambivalentnog individualnog anarhizma, a delom jednog istovremeno
antkapitalistkog, antsovjetskog i antmilitaristkog ubeenja. Ovi stavovi imali su
posledice izmeu ostalog po konkretno odvijanje ivota ili po umetniku produkciju
(npr. osnivanje nezavisnih produkcijskih kua i formi distribucije). U sluaju Jugoslavije
postavlja se pitanje kako su se pank i novi talas / novi val mogli razvijat pod uslovima
samoupravljakog socijalizma? Da li je muzika bila zamiljena politki ili uopte
relevantna? Kako su reagovali partjski i dravni aparat na provokacije bendova?
Na neka od ovih pitanja, za jednu od est jugoslovenskih republika, odgovore je dala
Alenka Barber-Kersovan u svojoj izvanrednoj disertaciji o pank proleu u Sloveniji.
5

Njena osnovna teza glasi, da je pank talas uveo demokratzaciju drutva i tme tzv.
Slovenako prolee. Jedna istorija panka i novog talasa / novog vala u Jugoslaviji
ostaje, meutm, deziderat, iako su ve objavljeni jedna enciklopedija, brojni lanci,
(auto)biografska literatura, kao i zbornici sa intervjuima i dokumentma.
6
Ovde se
radi o pokuaju da se skiciraju osnovne crte nove omladinske kulture i njenih uslova
postojanja u Jugoslaviji i da se potstakne na istraivanje, zasnovano na arhivskoj
grai.
POLITIKA ARTIKULACIJA NA MUZIKOJ SCENI
Kod pitanja, na kom smislu muzike grupe imaju politki znaaj, prva pomisao
jesu tekstovi pesama koji u svojoj semantci (mogu da) izvetavaju o realnom svetu.
Na nivou teksta mogu je irok spektar iritacija, provokacija i manje ili vie jasno i
5 Vidi op. cit.
6 Petar Janjatovi (22001): Ilustrovana Ex-YU-Rock enciklopedija 1960-2000. Novi Sad: Prometej;
Sabrina Petra Ramet (1991): Social Currents in Eastern Europe. The Sources and Meaning of the Great
Transformaton. Durham: Duke University Press, str. 212-239; Sabrina Petra Ramet (1992): Balkan Babel.
Politcs, Culture, and Religion in Yugoslavia. Boulder: Westview Press, str. 126151; Sabrina Petra Ramet
(1994): Shake, Ratle, and Self-Management. Making the Scene in Yugoslavia. U: Sabrina Petra Ramet
(ur.): Rocking the State, Rock Music and Politcs in Eastern Europe and Russia. Boulder; San Francisco;
Oxford: Westview Press, str. 103132; Gregor Tomc (1994): The Politcs of Punk. U: Jill Benderly; Evan Kraf
(ur.): Independent Slovenia. Origins, Movements, Prospects. New York: St. Martns Press, str. 113134;
Gregor Tomc (2004): We Will Rock YU. Popular Music in the Second Yugoslavia. U: Dubravka uri; Miko
uvakovi (ur.): Impossible Histories. Historical Avant-gardes, Neo-avant-gardes, and Post-avant-gardes in
Yugoslavia. 1918-1991. Cambridge, Massachusets; London: MIT Press, str. 442465; Kostelnik; Mirkovi;
Sava Savi; Igor Todorovi (22006): Novosadska Punk verzija. Prilog istoriji novosadske punk-hardcore
scene. Novi Sad: Ustanova Studentski kulturni centar; Velimir urguz Kazimir; Milena Petrovi (ur.) (1983):
Drugom stranom. Almanah novog talasa u SFRJ. Novi Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije;
Igor Bavar (1985) (ur.): Punk pod Slovenci. (Knjinica revolucionarne teorije, 17). Ljubljana: Univerzitetna
konferenca ZSMS; Peter Lovin; Peter Mlakar; Igor Vidmar (2003) (ur.): Punk je bil prej. 25 let punka pod
Slovenci. Ljubljana: Cankarjeva zaloba.
83
7 O raznovrsnim aspektma paratekstova na omotma nosaa zvuka vidi: Johannes Ullmaier (1999):
Paratexte im Pop. Ein Text ber das Beiwerk zum Text. U: Testcard. Beitrge zur Popgeschichte, br. 7, str.
5493.
8 Sluaj Disciplina Kime: Svia mi se da t ne bude prijatno. Helidon 1983. Da li je aluzija na poljsku
himnu bila namerna ostaje ipak pekulacija. 1981. godine je Azra pesmom Poljska u mome srcu izrazila
solidarnost prema Solidarnoi. Sluaj Azra: Sunana strana ulice. Jugoton 1981 (dupli LP); i Laibach je
pesmom Jaruzelsky (1982) izneo politki stav. Sluaj Laibach: Rekapitulacija 1980.-1984.. Walter Ulbricht
Schallfolien 1985 (dupli LP). 1982. u Ljubljani je odran dobrotvorni koncert za poljski sindikat. Muzike
scene dve zemlje bile su neverovatno povezane preko biveg studenta na razmeni Gregora Brzozowicza
urednika i organizatora stranog programa u varavskom omladinskom kulturnom centru Riviera-Remont i
saradnika jedne rok emisije treeg programa Radija Varave. Vidi Dragan Kremer (1982): Dossier. Brygada
Kryzys. U: Start, br. 342, 22.02.1982, str. 71. Tako su izmeu ostalih bendovi arlo Akrobata i Elektrini
Orgazam 1981. odrali nekoliko koncerata u Poljskoj. Vidi Kostelnik, str. 304305.; Mirkovi, str. 164165.
Idoli su zbog izricanja ratnog prava morali da otkau svoju posetu. Zauzvrat je poljski pank bend Brygada
Kryzys 1981. odrao dva koncerta u Beogradu i potpisao ugovor sa Jugotonom. Tokom poljske turneje
bendova Pankrt i Otroci socijalizma 1984. dolo je do skandala; tek uz pomo diplomatskih napora oni
su uspeli da napuste zemlju. Up. Barber-Kersovan, str. 163. Jugoslovenski utcaj na poljsku muziku scenu
ogleda se u Yugoton-Tribute albumu, vidi Yugoton. Zig Zac Music Company 2001.
9 O cenzuri fanzina u Sloveniji vidi Tomc (1994), str. 122 i 130.
otvoreno kritke. Prilikom nastupa pauze izmeu pesama dobro se mogu iskoristt
za kontekstualizaciju pesama i komentarisanje aktuelnih dogaaja i problema. Na
nivou dela ovo se sprovodi putem paratekstova, tj. naslovljavanjem, odnosno
propratnim tekstovima na naslovnicama i omotma ploa, nosaima zvuka esto
dodatm knjiicama ili snimljenim delovima govora,
7
pri emu ve i sam umetniki
dizajn omota kao takav moe komunicirat sadraje. Nita manje vani, objavljeni
intervjui slue pozicioniranju u vezi sa pogledima na svet, odnosno prikazivanju
odreenih vrednosnih predstava.
Pa ipak, u pank muzici odluujuu ulogu ne igraju samo tekstovi, ve upravo gestus
i habitus (muziara isto koliko i oboavalaca). Ne radi se dakle samo o tome, ta, nego
i o tome, kako se neto peva, odnosno svira. Tako jugoslovenska himna, izvedena s
potovanjem, moe imat jedno sasvim drugo znaenje, nego kada je citra Disciplina
Kime u pesmi Peat u jednom solu na bas gitari pod distorzijom, posebno ne u vreme
Solidarnoi, budui da je melodija jugoslovenske himne identna melodiji poljske
himne.
8
Pank habitus, koji se odraava u celokupnom nastupu i spoljanjoj pojavi kao
odei ili frizurama, ima za cilj ostentatvno ograivanje od graanskog i tzv. minkera.
U Jugoslaviji je pored toga bio rairen izgled previe prilagoenog trebera i birokrate.
Performans na bini poetkom osamdeseth godina dobija medijsko proirenje u vidu
muzikog spota; briu se granice izmeu muzike, umetnost i pozorita.
Mesta odravanja koncerata bila su polazne take i mesta susreta jedne subkulture
koja je tzv. fanzinima
9
sebi stvarala jednu autonomnu platormu za razmenu
84
miljenja. Simboli muziara i oboavalaca (nacrtani na bedevima / naslikani na
delovima odee) ne samo da prenose politke poruke, nego su kao i izgled, deo
jednog znakovnog koda, koji markira pripadnost sceni. Ona je mladim ljudima pruala
alternatvnu identtetsku ponudu u odnosu na zvaninu ideologiju i morala je bit
sumnjiva dravi.
DRAVNE INTERVENCIJE
Pank bendovi su i u veini kapitalistkih zemalja bar u poetnoj fazi imali problema
sa cenzurom,
10
iako su uslovi produkcije i receptvni kontekst tamo bili sasvim razliit.
U Titovom samoupravljakom socijalizmu nije bilo ni nekakve centralne insttucije za
cenzuru, ni cenzure pre ili tokom umetnikog procesa ocenjivan je uvek konani
proizvod. Zaduene komisije krajem sedamdeseth godina bile su tad ve fksirane
na tekstove; forma im je uveliko bila nevana.
11
Ovo e se pokazat kao povoljno za
jugoslovensku pank muziku, iji je najvaniji umetniki postupak bio prenaglaena
afrmacija socijalistkih parola.
Ako je dravnim produkcijskim frmama neka produkcija i izgledala previe rizino,
jugoslovenski bendovi mogli su na osnovu slobode putovanja u inostranstvo
posebno u susednu Italiju da je izmeste.
12
Poto su u svakoj jugoslovenskoj republici
postavljana druga merila, dolo je do jednog pravog turizma snimanja izmeu
Slovenije, Hrvatske i Srbije. Najznaajniji za novi talas / novi val bio je vizionarski
producent Sinia karica pri zagrebakoj produkcijskoj kui Jugoton koji se prema
cenzuri bitno leernije odnosio nego njegove srpske kolege u PGP RTS.
13
Krajem
sedamdeseth godina dodatno se pojavljuju i privatni tonski studiji
14
i produkcijske
kue, kod kojih nije bilo cenzure,
15
kojima, meutm, nisu stajale na raspolaganju
dravne strukture komercijalizacije.
Oprobano sredstvo za pripitomljavanje umetnica i umetnika bio je tzv. porez na
und, o ijem nametanju je odluivala Komisija za predlaganje gramofonskih ploa
16

10 Tako su na primer britanski Sex Pistols dobili zabranu nastupa i zato na turneje ili pod pseudonimom
(slino je u Jugoslaviji postupao Laibach). Njihov hit Anarchy in the UK nije putan na radiju. Bend Crass
zbog svojih poliki brizantnih tekstova imao je probleme sa policijom i Skotland Jardom.
11 Vidi Neboja onki onta (Pekinka patka) u Kostelnik, str. 200.
12 Dosada je neistraeno, da li je upravo ova okolnost primorala na dalje slabljenje cenzure, kako bi se
zadrao neki utcaj na delo.
13 PGP RTB je skraenica za Produkcija gramofonskih ploa Radiotelevizije Beograd.
14 Trebalo bi pomenut Studio Akademik u Ljubljani i beogradski tonski studio Druga maca.
15 Up. Mirkovi, str. 143.
16 Ibid., str. 89.
85
popularno Komisija za und, koja je osnovana pri Republikom komitetu za prosvjetu,
kulturu i fziku kulturu.
17
Za razliku od kulturnih tvorevina smatranih vrednima, und
nije bio osloboen poreza na dodatnu vrednost. Ekonomska razmiljanja mnoge
bendove brzo su opametla, jer je und-etketa znaila da se na ploama teko moglo
zaradit.
18
Zbog mnogo vie cene prodavano je osim toga manje primeraka. Mnogi
ovu oznaku nosaa zvuka, meutm, nisu posmatrali kao sramotu, ve tavie kao
pravo odlikovanje.
19
Samocenzura sezala je sve do muzikih redakcija radijskih stanica. Za irenje i
popularizaciju inostranog panka i nju vejva kao i domaeg novog talasa / novog vala
veliki znaaj imali su slovenaka studentska stanica Radio tudent, proizala 1969. iz
studentskog pokreta, i beogradski radio Studio B oko srpskog Johna Peela, Slobodana
(Slobe) Konjovia
20
ustanove koje su posedovale jednu ludaku slobodu.
Urednici dravnih produkcijskih kua, koji su intuitvno otkrili granice onoga to bi
za reim jo nekako bilo prihvatljivo, vrili su ve i iz ekonomskih razloga pritsak da
se promene pojedini redovi teksta ili da se prilikom snimanja nekog albuma odustane
od odreenih naslova kako bi se preduhitrilo oporezivanje ploe. Kako bi tekst tano
trebalo da glasi po pravilu se zajedniki dogovaralo. Neretko su se planirane rei i
redovi zamenjivali prvim to je bendovima padalo na pamet.
21
U najgorem sluaju od originala ne bi ostao ni jedan jedini red, kao kod jugoslovenske
pank himne Narodna pjesma benda Paraf.
22
Ipak, uivo su na nastupima bendovi
pevali originalne verzije svojih pesama, pa su se one meu oboavaocima brzo irile.
Grupe, iji je afnitet prema politkim tekstovima uveliko bio poznat, morale su da pre
koncerta predvieni repertoar priloe odgovornom policijskom slubeniku.
23
Sviranje
uz nacionalistke simbole ili simbole religiozne konotacije, koje bi pogaalo propisano
bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda, ali i bilo kakav iskaz bez potovanja prema
Titu ili tzv. narodno-oslobodilakoj borbi (NOB), koja je predstavljala legitmacijsku
osnovu socijalistke Jugoslavije, bilo je jednako krenju tabua.
17 Vidi ibid., str. 50.
18 Vidi Valter Kocijani (Paraf) u Kostelnik, str. 9495 i 109.
19 Mirkovi, str. 50, govori ak o besplatnoj reklami za date ploe i bendove. Skoro svi albumi jugoslovenskog
panka i mnogi komercijalnog novog talasa / novog vala bili su oporezovani. Prisvajanjem pogrdnog pojma
jedan slovenski pank bend sebi je dao ime und.
20 Vidi npr. Sran Gojkovi Gile (Elektrini Orgazam) u Kostelnik, str. 298.
21 Vidi npr. Gregor Tomc (Pankrt) u Kostelnik, str. 26.
22 Paraf: Narodna pjesma. Na: Rijeki novi val antologija. Dallas Records 2008 (CD). Up. cenzurisanu verziju
pesme Paraf: A dan je tako lijepo poeo. RTV LJ 1980.
23 Up. Zdrave abrijan i Vim Cola (Paraf) u Kostelnik, str. 116.
86
U ekstremnim sluajevima organizatori su prekidali koncerte. Kada je Laibach 1983.
u Zagrebu na Muzikom biennalu pod motom Mi stvaramo budunost istovremeno
pusto flm o istoriji Jugoslavije, koji je nosio naslov Revolucija jo traje, i projektovao
pornografske odlomke na platno, organizatorima su u pomo morali da uskoe ak i
policija i Jugoslovenska narodna armija.
24
Bendovima je najee uspevalo da se na tzv. informatvnim razgovorima opravdaju
za tekstove, poto su ih prethodno ve koncipirali vieznano, a i poto je policiji
vie bilo stalo do zastraivanja, nego do kanjavanja.
25
Ovo vai i za praenje lanova
bendova, koje se odvijalo toliko oigledno, da je stvoren utsak da je smisao upravo
taj, da oni, na koje se to odnosilo, primete da su pod prismotrom.
26
Jedna od metoda represije koja nije bila u sukobu sa principima pravne drave, pa
zato i omiljena, bila je marginalizacija. To znai konkretno: zabrana pristupa veem
broju recipijenata putem stavljanja na raspolaganje to je mogue manjih koncertnih
sala, zakazivanjem nepovoljnih termina za nastup na festvalima (npr. rano popodne) i
pre svega putem iskljuivanja iz masovnih medija.
27
U retkim sluajevima objavljivanje
ciljanih pogrenih informacija trebalo je smanji interesovanje za dat predmet ili da
zastrai.
Sa ovim problemima bili su, meutm, suoene samo radikalnije grupe. Protagonist
jugoslovenskog panka i novog talasa / novog vala poznavali su pravila igre svog
sistema i uglavnom su ih se pridravali, mada su uvek iznova traili granice, koje su
u Sloveniji bile drugaije nego u drugim republikama. Upravo u Srbiji, gde je mogua
sudbina disidenata uvek bila prisutna, moralo se bit opreznijim. Ja sam znao da ne
smije ii ono otvoreno politki, jer e nas stavit u zatvor
28
, kae peva Pekinke
Patke iz Novog Sada.
Uglavnom se radilo o mladima, u principu apolitnim, ili o mladim studentma,
kojima je bilo stalo da sebi stvore slobodan prostor i izgrade sopstveni identtet.
To je impliciralo ironian stav prema zvaninoj kulturi koja je smatrana ukoenom
i staromodnom, ali ne i suprotstavljenost per se Titovom socijalizmu. U sluajevima
24 Vidi Laibach u ibid., str. 321322.
25 Vidi Davorin Bogovi (Prljavo Kazalite) u ibid., str. 150.
26 Vidi Petar Pero Lovin (Pankrti) u ibid., str. 50.
27 Pojedini bendovi svoju marginalizaciju danas objanjavaju geografskim poloajem izvan simetrale
Ljubljana-Zagreb-Beograd. Vidi Valter Kocijani (Paraf) u ibid., str. 90.
28 Neboja onki onta (Pekinka Patka) u ibid., str. 199.
87
da sistem nije bio dovoljno represivan za buntovniki imid, tu i tamo se pomalo i
varalo.
29
Na veinu bendova drava se mogla brzo navii. Socijalistki omladinski
savezi muzike grupe izvukli su iz njihovih garaa i podruma, stavili im njihovu
infrastrukturu prostorije za probe, koncertne sale, omladinsku tampu, muzike
festvale na raspolaganje i tme ih uinili javnim fenomenom.
30
Tako je npr. Polet,
organ Socijalistkog saveza omladine Hrvatske u odluujuoj meri uestvovao u
razvoju scene i koristo je da bi stvorio vezu sa njenom publikom. Nova redakcija
od zastarelog asopisa, koji izvan saveza omladine skoro nije itan, napravila je taj
asopis za scenu, iji su sve format uskoro imitrali drugi jugoslovenski magazini.
31

Polet je tto bendove koji su imali probleme sa cenzurom ili bili kritkovani u drugim
medijima.
32
Ukoliko bi, meutm, omladinski funkcioneri, odnosno novinski urednici
iz perspektve starijih komunista prevrili meru, bili bi sklonjeni na druge, esto i vie
pozicije.
33
Pokuavalo se dakle, da se vitalizam i kritka mlaih putem struktura komunistkih
omladinskih saveza sprovedu u dravne kanale, a tme i kanale, koji se mogli lake
kontrolisat.
34
Sve vea distanca izmeu socijalistke omladine i Saveza komunista
Jugoslavije pokazivala se pritom u diskrepanciji u shvatanju i (javnoj) oceni panka.
OSNOVE ISTORIJSKOG RAZVOJA
Ne samo politki, ve i kulturno, socijalistka Jugoslavija je nakon razilaenja
Tita i Staljina 1948. krenula jednim drugim putem u odnosu na zemlje istonog
bloka. Rukovodstvo je pedeseth zemlju otvorilo za angloamerike muzike utcaje,
posebno za dez, koji su kao kapitalistki prethodno bili zabranjeni. ezdeseth je
rokenrol stgao u Jugoslaviju. Razvijeno je domae trite sof roka i lagera, na kom
29 Tako je Jasenko Houra iz Prljavog Kazalita 1978. u jednom intervjuu lamentrao o cenzuri. Vidi Prljavo
Kazalite. Punk u HNK. U: Polet, 03.10.1978, str. 50, cit. prema Mirkovi, str. 50. Upitan u vezi sa tm 2004.
godine, Houra se vie ne moe sett nikakvih problema sa cenzurom.
30 Detaljnije o tome vidi ibid., str. 132133.; u vezi sa Slovenijom vidi Barber-Kersovan, str. 451464.
32 Vidi Jasenko Houra (Prljavo Kazalite) u Kostelnik, str. 138.
33 Vidi Mirkovi, str. 100.
34 Slino se postupilo ezdeseth pojavljivanjem rokenrol muzike, koja je instrumentalizovana, kako bi
se mladim ljudima odvukla panja od politkih problema u vezi sa studentskim protestma. Vidi Radina
Vuet (2006): Rokenrol na Zapadu Istoka. Sluaj Duboks. U: Godinjak za drutvenu istoriju, br. 1-3, str.
7188, ovde str. 75 i 7778.
88
su se originalne pesme pevale na srpskohrvatskom. 1968. godina objavljivanjem prve
jugoslovenske rok ploe sa u celost samokomponovanim pesmama (Grupa 220: Nai
dani) predstavlja prekretnicu. Preplitanja elemenata tradicionalne narodne muzike
sa rokom stvorile su jedan nov, jugoslovenski podanr tzv. Yugo-Rock
35
. Do sredine
sedamdeseth tekstovi pesama vrteli su se oko ljubavne tematke.
To se od 1975. promenilo sa slovenakim Buldoerom, koji je jednim provokatvnim
rok teatrom u jednakoj meri iritrao i partjske funkcionere i publiku. Iako je Buldoer
bio jedna freak grupa na tragu radova Frenka Zape (Frank Zappa)
36
, on je postao
uzor buduoj generaciji muziara.
37
RTB i Jugoton odbijali su da objave drugi album
Buldoera, Zabranjeno plakatranje, iji je neuhvatljivi crni humor bio sumnjiv. Kada
je ploa 1977. konano izala u produkciji slovenake kue Helidon, sa strahovanjem
oekivani skandal je izostao; zauzvrat se u rok kritci digao glas protv glupost
cenzora.
38
Osnivanje prv[og] punk bend[a] iza eljezne zavjese
39
1977. godine sprovedeno
je kao svestan in. Slovenakom studentu sociologije Gregoru Tomcu panju u vezi sa
pankom kao novim fenomenom omladinske kulture privukli su lanci u asopisima
Times i Newsweek. Nakon toga on je otputovao u London da istrai pank i nabavi to
je mogue vie nosaa zvuka, jer su oni u Jugoslaviji bili nedostupni ili su se pojavili
tek nekoliko godina kasnije.
40
U meuvremenu, budui peva, Peter Lovin,
41
traio je
pogodne lanove benda. Grupa, koja je sebi dala ime Pankrt, bila je vrsto ubeena
35 Tipini predstavnici jugo-roka su Smak, YU grupa ili Bijelo Dugme. Bijelo Dugme oko Gorana Bregovia
bio je komercijalno najuspeniji rok bend bive Jugoslavije, za koji je zagrebaki kritar Draen Vrdoljak
uveo pojam pastrski rok. U tm vodama kretali su se Novoprimitvci npr. Zabranjeno puenje ili Crvena
jabuka osamdeseth godina. O ideolokoj dopadljivost jedne verzije roka bliskoj narodu vidi Mirkovi,
str. 13. Umesto toga, o tome kao o neofolku govori Eric D. Gordy (1999): The Culture of Power in Serbia.
Natonalism and the Destructon of Alternatves. University Park, PA: Pennsylvania State University Press,
str. 103165, ovde str. 107; Bijelo Dugme on opisuje i kao Proto-Neofolk, ibid., str. 123. Yugo-Rock se
osim toga korist i kao nadreeni pojam za jugoslovensku rok muziku uopte.
36 Janjatovi (22001), str. 38.
37 Vidi npr. Jasenko Houra (Prljavo Kazalite) u Kostelnik, str. 127. Up. i Mirkovi, str. 87.
38 Up. ibid., str. 88. Gregor Tomc (Pankrt) danas zato smatra, da su tekstovi Buldoera were quite
justfably interpreted as subversive and not at all in keeping with the spirit of socialism., Tomc (2004),
str. 453. Ni prva ploa Buldoera, Pljuni istni u oi nije ponovo izdata, nakon to je prvi tra od 13.000
rasprodat u roku od mesec dana. Vidi ibid., str. 452.
39 Petar Pero Lovin (Pankrt) u Kostelnik, str. 42.
40 Tako npr. uzorni album Sex Pistolsa, Never Mind the Bollocks, Heres The Sex Pistols (1977) u Jugoslaviji
nije izaao iz diplomatskih razloga. Up. Mirkovi, str. 2122. Strani nosai zvuka morali su se po pravilu
nabavljat preko privatnih kontakata u inostranstvu, putovanjima ili naruivat potom.
41 Lovin je bio sin jednog visokog funkcionera u Centralnom komitetu Saveza komunista Slovenije. Vidi
Barber-Kersovan, str. 162.
89
da e nakon prvog nastupa bit zabranjena.
42
To nije bio sluaj. Na daljim koncertma,
posebno u Zagrebu i Beogradu, oni su na publiku ostavili jak utsak.
Pankrt su svoj prvi singl sa provokatvnim naslovima Lublana je bulana i Lepi in
prazni snimili u Italiji. On je objavljen 1978. u trau od 2000 primeraka u izdanju
studentskog kulturnog centra KUC i nije bio dostupan preko zvaninih kanala;
uprkos tome, u roku od samo nedelju dana bio je rasprodat.
43
Za razliku od toga,
kontrarevolucionarni
44
prvi album Dolgcajt distribuirala je 1980. dravna
produkcijska frma RTV LJ; istoimena radio stanica, meutm, nije putala ove i druge
naslova Pankrta.
Dva glavna predstavnika pank scena imala je i u Rijeci sa Parafom i u Novom Sadu
sa Pekinkom Patkom; ovi poslednji su pank sluali u nonim emisijama na stanici
Radio Luxemburg.
45
Paraf, koji je nastao istovremeno kad i Pankrt, inspirisale su
fotografje britanskih pank bendova u asopisu Melody Maker; samu muziku nisu
poznavali.
46
Sociolog i teoretar kulture Igor Vidmar postavi kao novinar i saradnik
razliith kulturnih ustanova kljuna fgura jugoslovenskog panka uz pomo svojih
partjskih kontakata pomogao je Pankrtma i Parafu pri prvom koraku ka izlaenju u
javnost, isto kao to je, ubrzo zatm, pomogao meunarodno uspenoj grupi Laibach,
iji je ideoloki voa postao.
47
Zagrebaka scena manje je postala poznata po svom panku, ve vie po svom roku
i novom valu. Uprkos tome Zagrepanima, bendu Prljavo Kazalite uspelo je da 1978.
objave prvi jugoslovenski singl
48
na ijem omotu je bila odtampana re pank iako
je ve pomenut, nekoliko nedelja kasnije objavljeni singl Pankrta bio prvi, na kome je
na vinilu zaista bila odtampana pank muzika.
49
Zagreb je sa Filmom i Haustorom imao da prikae dva druga uspena benda novog
vala. Prava zvezda scene postao je ipak Branimir (Doni) tuli sa svojim bendom
Azra
50
: 1981. u zagrebakom omladinskom klubu Josip Kului sedam dana zaredom
42 Gregor Tomc (Pankrt) u Kostelnik, str. 19.
43 Up. Ali H. erdin (2003): Kratki kurz zgodovine panka. U: Lovin; Mlakar; Vidmar, str. 2223.
44 Ibid., str. 29.
45 Vidi Savi; Todorovi, str. 18.
46 Vidi Valter Kocijani (Paraf) u Kostelnik, str. 9394.
47 Likom Igora Vidmara jugoslovenski pank bio je povezan sa studentskim pokretom. On je u Studentskom
kulturnom centru organizovao seriju koncerata KUC R.O.P.O.T., pod ijim imenom je objavljivao i nosae
zvuka. Osim toga bio je voditelj jedne emisije na Radio tudentu i DJ u popularnom Disco FV, lan irija
festvala Novi rock i zastupnik panka u javnost. Vidi Barber-Kersovan, str. 435436.
48 Prljavo Kazalite: Televizori/Majka/Moje djetnjstvo. Jugoton 1978.
50 Bend se nazvao tako po pesmi Hajnriha Hajnea Der Asra.
90
drao je koncerte.
51
tuli, koji je bio dosta stariji, od ranih sedamdeseth bio je
komponovao irok repertoar zahtevnih balada za akustnu gitaru. Pod utskom
prvog koncerta Pankrta u Zagrebu u jesen 1977. preko noi on se oprosto od svog
hipi imida i modifkovao svoj nain sviranja.
52
Iako se Azra pre moe svrstat u rok,
plastni i delom politki obojeni opisi miljea precizno su pogaali duh vremena i
tme postavili jedan trend.
53
Beogradska scena je konano kasni izdanak, koji od 1980. nudi jednu novu
raznovrsnost kreatvnih i energinih bendova (arlo Akrobata, Idoli i Elektrini
Orgazam). Pritom se nastup engleskog pank benda The Ruts sa Parafom iz Rijeke
kao predgrupom u Studentskom kulturnom centru (SKC) u januaru 1980. tumai
kao inicijalna kapisla za osnivanje bendova i irenje novog muzikog stla.
54
Mladim
bendovima je u SKC-u kao prostorija za probe stavljen na raspolaganje podrum koji
nije bio korien.
55
Dravni muziki festvali irom federacije imaju velik znaaj za razvoj jugoslovenske
scene. Ubrzo nakon omladinskog festvala u Subotci 1980. Jugoton je na kompilaciji
Beograd: Paket Aranman predstavio nove bendove Idole, Elektrini Orgazam i arla
Akrobatu album danas vai za najvaniji album jugoslovenskog novog talasa / novog
vala.
56
Bendovi su nakon toga sa kratkim vremenskim razmacima imali gostovanja u
drugim gradovima i imali su svoje najvee grupe oboavalaca esto ne u svom gradu
ili republici. Mladi ljudi bili su konano i putem omladinskih asopisa i muzikih
magazina
57
stalno informisani o novostma iz drugih mesta i republika. Ono to
su partjski funkcioneri propovedali sa tek prosenim uspehom, razvilo se iz jedne
sopstvene dinamike: bratstvo i jedinstvo se ivelo tako to su se muziari i oboavaoci
sprijateljavali, putovali od koncerta do koncerta i prevazilazili republike granice u
svakom pogledu.
58
Zajednika pop kultura povezivala je bar industrijalizovane regije
51 Vidi Janjatovi (22001), str. 17.
52 Branimir tuli zabeleio je ovu promenu ak u jednom sthu svog prvog hit singla Balkan: Brijem
bradu, brkove / da liim na Pankrte. Sluaj Azra: Balkan/A ta da radim. Suzy 1979.
54 U vezi sa ovom tezom vidi ibid., str. 135, i Bratslav Nikoli (2004): Na slovo, na slovo Pank. 28.12.2004.
URL: htp://www.b92.net/kultura_old/index.php?view=32&did=6182, poslednji pristup: 05.05.2009.
55 Sran Gojkovi Gile (Elektrini orgazam) u ibid., str. 296. Isto tako postupao je i zagrebaki Studentski
Centar.
56 O (pomalo nerazjanjenoj) istoriji nastanka kompilacije vidi Mirkovi, str. 142143; o njegovom znaaju
vidi ibid., str. 145.
57 Pored Poleta, Mladine i Vidika trebalo bi istai muzike magazine Duboks i Pop ekspres.
58 O umreavanju muzike scene vidi Petar Pero Lovin (Pankrt) u Kostelnik, str. 43; Iztok Turk (Videosex)
u ibid., str. 371; Sran Gojkovi Gile (Elektrini orgazam) u ibid., str. 298.
91
Jugoslavije, nezavisno od etnike ili religiozne pripadnost i maternjeg jezika.
59
Moe
se dakle govorit o jednoj vrsto umreenoj i interaktvnoj sceni.
60
Ipak, bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda bilo je krhko, posebno nakon
Titove smrt 1980. godine. Studentski nemiri u martu 1981. na Kosovo unzemirili su
urednike i cenzore. Jugoton je u poslednjem momentu odluio da Haustor na svom
prvom albumu mora odustat od pesme Radnika klasa odlazi u raj; ve odtampani
omot bio je uniten.
61
I Azrin hit Poljska u mome srcu, koji je bez zamerke snimljen
na vinil, zbog dogaaja u Pritni nije smeo bit puten u televizijskoj emisiji Nedeljno
popodne.
62
Paranoina atmosfera postaje oigledna u jednoj izjavi u asopisu za
pitanja bezbednost i drutvene samozatte, u kojoj se graft PUNK tumae kao
skraenica za Pomozite Ustanak Naroda Kosova.
63
I u Sloveniji, gde se sve jae razvijala jedna drutveno kritka alternatvna scena
postajalo je sve nervoznije. Socijalistki savez omladine sa dve strane je bio pod
pritskom: komunistki organi prebacivali su mu neuspeh u pacifkaciji mladih, a
predstavnici scene su zahtevali jednu novu orijentaciju i pluralizaciju Saveza.
64
Savezu
omladine nije, meutm, ostalo nita drugo, nego da i dalje podrava pank, jer bi se u
suprotnom scena, koja inae nije tedela na otroj kritci, mogla okrenut protv njega,
a ako bi hiljade mladih svoje zahteve artkulisali iskljuivo preko panka, drutvena
uloga Saveza bila bi dovedena u pitanje.
65
Osim toga, Savez omladine doao je do
zakljuka da je u panku izraena drutvena kritka itekako bila opravdana.
66
Zbog
slovenake afrmacione strategije prema panku na saveznom XI kongresu Saveza
socijalistke omladine Jugoslavije 1982. dolo je do sukoba.
67
Tzv. nazi-punk afera zaotrila je sukob izmeu slovenakog omladinskog Saveza
i konzervatvnih komunista: u novembru 1981. ovi su u tampi lansirali hajku
59 Vidi Gregor Tomc (Pankrt) u ibid., str. 2324, koji iste neto jedinstveno u jugoslovenskoj istoriji,
naime da su srpski pankeri na koncertma pevali slovenake pesme, a koji nikako drugaije ne bi doli na
ideju da ue slovenaki.
60 O razmeni izmeu Zagreba i Beograda vidi Mirkovi, str. 141.
61 Vidi Janjatovi (22001), str. 89.
63 Vidi Barber-Kersovan, str. 408. asopis je bio informacioni list Saveznog sekretarijata za unutranje
poslove u Beogradu.
65 Ibid., str. 459.
66 Savez socijalistke omladine Slovenije se pankom kao drutvenim fenomenom bavio 1981. u publikaciji
Punk pogledi, na kulturnoj sednici Saveza u aprilu 1981. i 1982. na svom XI Kongresu. Vidi ibid., str. 457
458.
92
kampanju, u kojoj su lanovi benda 4 R optuivani, da ele da osnuju partju sa
faistkim programom.
68
Mada su 1984. svi optueni zbog nedostatka dokaza
osloboeni, graanke i graani bili su nahukani na scenu, tako to je pank predstavljen
kao faistoidan ili kao pokuaj podrivanja iz kapistalistkog inostranstva. Ali se punk
scena u Sloveniji poslije ovog vie nikad nije posve oporavila
69
, a represija policije i u
koli nad mladima se pojaala.
70
O slinom pokuaju zastraivanja radilo se kada je Savez komunista Slovenije
iskljuio Igora Vidmara zbog njegovih aktvnost na alternatvnoj sceni. 1983. on
je zbog noenja dva beda, ije antfaistko znaenje ili nije shvaeno ili se nije
htelo shvatt, osuen na dve kazne od po petnaest dana zatvora.
71
Pod sumnjom
faistoidnost, Vidmar je u svojoj radio emisiji iz inata putao Das Deutschlandlied
u izvedbi pevaice Nico to je imalo za posledicu kraj njegove karijere na Radio
tudentu.
72
U ovom kontekstu mora se pomenut da su od 1982. zbog radikalne art
punk grupe Laibach, iji je bio menader, a koja je na kakljiv i lukav nain istovremeno
povezivala antfaistku, staljinistko-socrealistku i faistku estetku trideseth
godina,
73
slovenake birokrate to je i razumljivo bile vie nego uplaene.
Najkasnije sa ekonomskom krizom koja se 1982. u vidu nestaica odreenih dobara
posebno benzina pokazala i u svakodnevnom ivotu, razigranost i optmizam
prethodnih godina u muzici su nestali. Scena se podelila na elitne (avangardne)
projekte kao to je sluaj sa drugim mranim albumom Elektrinog Orgazma,
Lie prekriva Lisabon i komercijalne nastupe. Ambiciozni bendovi gajili su delom
nerealistne nade za karijerom na angloamerikom govornom podruju; oni su
probali i ili na turneje bez prestanka. Sa pojavom zamora poputali su i poetna
energija i spontana kreatvnost, pa kasniji albumi novog talasa / novog vala, uprkos
i dalje visokim brojkama u prodaji, nisu ni izbliza bili onako utcajni kao rani albumi.
Sredinu osamdeseth godina obeleili su bendovi kao Ekatarina II, odnosno Ekatarina
68 Dalje se grupa u istom dahu dovodila u vezu sa graftma sa kukastm krstom i sa muenjem jednog
uenika, koje je dovelo do njegove smrt. Provokatvno ime 4 R po reima benda nije bila skraenica za 4.
rajh, nego za trje rokovnjaci. Vidi ibid., str. 404407.
69 Gregor Tomc (Pankrti) u Kostelnik, str. 30.
70 Vidi Barber-Kersovan, str. 415 i 424; Tomc (1994), str. 121122.
71 Kod prvog se radilo o bedu benda Dead Kennedys, Nazi Punks Fuck Of, na kome se video precrtan
kukast krst, a na drugom o bedu na kome su kontrapunkt kukastom krstu inili srp i eki, iznad ega je
bilo napisano Crazy Governments. Vidi Barber-Kersovan, str. 436438. Pretenzija drave na monopol nad
antfaizmom koji je bio njegova osnova legitmacije ovde je oigledna.
73 Vidi ibid., str. 187194. O odnosu prema citatma najrazliitjeg karaktera kod Laibacha vidi Johannes
Ullmaier (1995): Destruktve Coverversionen. U: Testcard. Beitrge zur Popgeschichte, br. 1, str. 7981.
93
Velika okupljen oko Milana Mladenovia i Disciplina Kime oko Duana (Koje) Kojia;
oba benda nastala su raspadom arla Akrobate. Tekstovi pesama postali su ozbiljniji,
muziki izraz trvri ili depresivniji.
irom Jugoslavije popularni Idoli poetkom 1982. na svojoj ploi Odbrana i
poslednji dani nastupili su sa srpsko-pravoslavnom simbolikom, a naslov na omotu
odtampali irilinim slovima, koji imaju konotaciju srpskog.
74
Iako je u tom trenutku
jedna ovakakva igra jo predstavljala jednu ambivalentnu provokaciju, a veteran
Idola Vlada Divljan i danas inststra na tome da se jednostavno radilo o jednom
graanskom odbijanju socijalistkih dogmi, album je izvan Srbije kod oboavalaca
naiao na nerazumevanje.
75
I zagrebako Prljavo Kazalite je od poetka koketralo
sa hrvatskim patriotzmom.
76
esto kao nacionalistkom tumaenom pesmom
Mojoj majci grupa je krajem osamdeseth podgrejavala nacionalistku atmosferu u
Hrvatskoj; poetkom devedeseth sa ratnim pesmama ila je na turneju po hrvatskoj
dijaspori. Jaanje nacionalistkih tenzija kod grupa kao npr. Gr iz Rijeke evociralo
je apokaliptne vizije krvavog kraja Jugoslavije, koje su ostvarene u marcijalnim
pesmama kao to su Noas se Beograd pali ili No u mojoj ruci.
RAUNAJTE NA NAS! DRAVA I OMLADINA
Pankrt vs. Balaevi
Jedan problem, koji pri eroziji socijalistke Jugoslavije ne treba potcenit, bio je
sukob generacija.
78
Mladima, koji su svake godine na Dan mladost slavljeni kao
budunost socijalizma, sve tee je padalo da se identfkuju sa (partzanskim) idolima
Drugog svetskog rata koji su izgradili socijalistku Jugoslaviju. Nekadanji junaci
osedeli su i polako su se povlaili. 1979. umro je otac samoupravljakog socijalizma,
Slovenac Edvard Kardelj.
79
74 Album je dobio ime po romanu Borislava Pekia (1977). Na omotu je bio oslikan jedan detalj sa odee
jedne ikone Sv. Nikole, koji podsea na kukast krst. Vidi Idoli: Odbrana i poslednji dani. Jugoton 1982.
Prvobitnu ideju, reprodukciju Belog anela sa freske u manastru Mileeva, Jugoton je odbio. Duboks je
1985. plou ocenio kao najbolji jugoslovenski rok album 20. veka.
76 Vidi Davorin Bogovi (Prljavo Kazalite) u Kostelnik, str. 146. Bend je provocirao izmeu ostalog i tabu
temom homoseksualnost.
77 Sluaj Rijeka-Paris-Texas. Helidon 1987 (Sampler).
78 I igrani flm Deko koji obeava (1981) predstavlja pank i novi talas / novi val kao sukob generacija.
Istovremeno, flm je neskriveni izraz seksizma, koji je u sceni latentno bio dominantan.
94
Fotelje idealistkih osnivaa i osnivaica socijalistke Jugoslavije zauzimali su sad
sivi aparatici, ljudi bez ikakve suvisle vizije, nedorasli ak i utopijskim idejama svojih
prethodnika.
80
Diskrepancija izmeu privatno izraenih miljenja i javno prikazivanih
sadraja znaajno je rasla. Ukoeni komunistki rituali nisu vie delovali savremeno;
parole su postale fraze bez smisla i nisu dopirale do onih kojima su bile upuene.
Pesme panka i novog talasa / novog vala vraale su ih preterano afrmatvno, ali sa
prepoznatljivo ironinom distancom kao iskrivljen eho.
Mnogi partjski funkcioneri, uprkos liberalizaciji sedamdeseth godina, ostali su
sumnjiavi prema rok muzici. Srpski kantautor ore Balaevi osvrnuo se na ove
strahove 1978. u jednoj pesmi, vezanoj za tradiciju pesama radnikog pokreta. U
ime cele jedne generacije Balaevi garantuje da ratna generacija moe da rauna na
mlade, ak i ako oni sviraju i sluaju rok: mladi su svesni partzanskog naslea i borili
bi se za mir, ukoliko do toga doe. Tako i naslov i refren pesme glase: Raunajte na
nas.
81
Balaevi oigledno nije raunao na Pankrte, kojima je klanjanje reimu kao njihovoj
met za ismejavanje bilo dobrodolo, posebno to je pesma u vreme Titove agonije i
nakon njegove smrt putana u svakoj prilici:
Pogotovo u ovom, politki osjetljivom periodu, kada su se svih strana stzali
iskazi najvre odlunost da emo, to god se dogodilo, ostat nepokolebljivi
na Titovom putu, mediji su je agresivnim ponavljanjem pokuavali proglasit
himnom generacije, a ljubljanski punkeri na tu su salvu licemjerja odgovorili
tono onako kako se nama inilo da treba.
82
Album prvenac Pankrta, Dolgcajt, mladima je u priguenoj atmosferi dravne
alost izgledao kao amac za spaavanje, kojim su se ttli od preterane ozbiljnost,
koja je bila zahvatla njihovo okruenje.
83
Kao papagaji Pankrt su u svojoj pesmi
ponavljali: Raunite z nami
84
. Dok je reenica raunajte na nas kod Balaevia jo
imala ohrabrujue znaenje, Pankrt u svojoj verziji naglaavaju z (tj. s), to u
80 Ibid.
81 Sluaj Rani Mraz: Raunajte na nas/Straan ulj. PGP RTB 1978.
82 Mirkovi, str. 115. Vidi i Janjatovi (22001), str. 22.
84 Sluaj Pankrt: Dolgcajt. RTV LJ 1980.
95
datom znaenju deluje skoro kao pretnja.
85
I kod Pankrta jedna grupa (mi) obraa se jednog drugoj (vi). Pesma poinje
jednom preteranom identfkacijom nas sa oekivanjima sistema prema uzornoj
omladini, naime: da grade puteve i pruge (implicitno: u okviru omladinskih radnih
akcija), da uestvuju na sednicama (implicitno: Socijalistkog saveza omladine) i da
odbijaju drogu.
Zbunjujue deluje tek refren, koji u vidu preterano afrmatvnih imperatva
zahteva totalnu vlast njih nad nama. Prividna nemo nas pritom se ukida u
narednoj reenici: Predvsem pa: raunite na nas jer se ovde nagovetava mogue
uzvraanje nas, s kojim oni moraju da raunaju. U drugom delu nadmona sila
oni pesme isvre se u paradoksnim sthovima kao Vklute nas, isklute nas u jedan
bespomoan akcionizam: nebitno, da li se oni odnose ukljuujue ili iskljuujue,
ono mi za njih konano deluje nedostno.
Druge pesme Pankrta imaju istu tematku i koriste se istm postupkom. U Lepi in
prazni u sthovima poput Ni ve upanja, povozu ga je tank jo jae se pokazuje
da Pankrtma nije stalo jednostavno samo do jedne adolescentske pobune protv
odraslih. Delom nasilnom represijom razliith reformskih pokreta u Jugoslaviji, na
koju se tenk ovde odnosi, dolo je do jednog zaustavljanja drutva, koje su mladi
oseali u vidu jedne guee dosade. Pankrt opisuju neprijatnost na obe strane: Ni
ve akcije, bojite se nas. Kva bi se pretvarjal, hoete kopije vas. [] Sami starci, ubil
ste nas.
Pank je za omladinu u tom trenutku bio jedna od malobrojnih mogunost za
artkulaciju neslaganja i drugaijeg. Odlikovanjem albuma Dolgcajt Pankrta uglednom
nagradom Sedam sekretara SKOJ-a oni su zagrlili svoju buntovniku decu, teei ka
jednoj podeli omladine. Na pitanje zato bend nije odbio nagradu, Gregor Tomc vie
od 20 godina kasnije odgovara:
Vjerojatno zna da je u drugoj Jugoslaviji bilo nemogue bilo to javno radit
izvan politkog sistema. Stalno si na neki nain suraivao s njima. Za nas bi
bila totalna hipokrizija, da bi na jednoj strani pristajali na cenzuru, potpisivali
ugovore i pravili druge kompromise, a onda, kad nam ofcijelna hrvatska
omladina ponudi neku nagradu, odjednom bi postali jako principijelni, ideoloki
85 Iskaz pesme je toliko jasan, da se Igor Mirkovi pogreno sea naslova (Ne raunajte na nas). Up.
Mirkovi, str. 115.
96
ist kao suza i vritali: Ne, mi smo radikalni, mi smo borci protv vaeg sistema!
[...] (M)i se nismo borili protv sistema. Svirali smo rock muziku koja je imala
izvjesne subverzivne konotacije najvie zbog toga, jer su na vlast bili politki
paranoici i u tome smo uivali. Da bi to mogli radit, u svakidanjem ivotu bili
smo prisiljeni sa sistemom sklapat brojne dogovore i zbog toga nismo ak ni
pretjerano patli.
86
Iako je dodeljivanje nagrade izazvalo bunu reakciju u konzervatvnim krugovima,
87

podrka i afrmacija benda u korenu je sasekla njegov subverzivni potencijal. Sa
izuzetkom scene u Sloveniji, koja se sve vie radikalizovala, pank muzika u Jugoslaviji
na nivou radova kao i na nivou aktera bila je manje kritka prema sistemu nego u
kapitalistkim zemljama, a dravne intervencije su se u najveem delu prihvatale.
88
Idoli: Maljiki
Fotograf Dragan Papi kreirao je Idole kao sofstciran umetniki koncept. Spretnim
marketngom brojnim fotografjama u omladinskoj tampu, jednom graft-akcijom
u Beogradu i besplatnim singlom kao dodatkom u jednom izdanju Vidika muziari
su mnogo pre svog prvog javnog nastupa postali poznat.
89
Televizijski urednici Boris
Miljkovi i Branimir Dimitrijevi za svoje prve rok emisije (Rokenroler) na TV Beogradu
napravili su za pesmu Idola, Maljiki jedan od prvih jugoslovenskih muzikih video-
spotova.
90
U njemu bend nastupa u odei i izgledu birokrata pored odevenih radnika i jedne
kolhoz-seljanke
91
sa predimenzioniranim ekiima, sa belim platnom u pozadini, kao
da su sili sa sovjetskih propagandnih plakata.
92
Ovom aluzijom na herojsku statuu
Radnik i kolhoz-seljanka (1937) Vere Ignateve Muchine parodira se staljinistka
estetka. Ali i avangardna estetka ruskih konstruktvista i revolucionarnog pesnika
86 Gregor Tomc (Pankrt) u Kostelnik, str. 3334.
87 Vidi Manca Koir (1982): Bit drugaiji, bit svoj. Usred zahuktalog ivota. U: Danas, 27.07.1982, str. 70.
88 O Sloveniji vidi Barber-Kersovan, str. 504505; Barber-Kersovan sklona je potcenjivanju politzacije pank
muzike i pank scena, kao i represije u kapitalistkim zemljama.
90 Vidi ibid., str. 143144. Osim toga, oni su vizualizovali pesme Malena (Idoli), Niko kao ja (arlo akrobata)
i Krokodili dolaze (Elektrini orgazam).
91 Od kollektvnoe chozjajstvo, rus. = kolektvna privreda. Prim. prev.
92 Ibid., str. 144.
97
Vladimira Majakovskija, iji se, nekada tako bitan, karakter apela pobija jednim
radnikom, koji se dosauje i vae vaku, u spotu se svodi na pop dodatak.
Tekst se sastoji iz jedne neprekidne preterane afrmacije socrealistkog diskursa.
Lirski subjekat opisuje svoj svet kao da je zaista kao na nekom propagandnom plakatu:
pevajui radnik vredno radi i raduje se zbog svojih doprinosa isto kao i zbog bogate
etve i socijalistkih pobeda budunost.
93
Jedna strofa na ruskom pojaava vezu sa
staljinizmom, koja je ovde verovatno svesno odabrana kao strategija da bi se zaobile
eventualne potekoe sa cenzurom. Dekonstrukcijom socijalistke radne etke
94
ne
napada se, meutm, samo staljinizam, ve i na ruskom primeru socijalizam u
celost i tme ideoloka osnova socijalistke Jugoslavije.
injenica da je cenzura pesmu, ak i unutar jedne ustanove, naime Radio Televizije
Beograd (RTB), razliito ocenila, nije ba doprinela stabilizaciji sistema: dok je naslov
ostao iskljuen sa radija, video snimak ve je iao na televiziji. Takve nedoslednost
cenzuru su postepeno vodile ad absurdum.
Afera nacistkog plakata
Tzv. afera nacistkog plakata dovrila je 1987. jednu za socijalistku dravu
konsttutvnu tradiciju noenje tafete na Dan mladost. Po principu rotacije
Republika Slovenija je bila na redu da koncipira omladinsku tafetu i poster za Dan
mladost, kao i da zapone tafetu.
95
Oko grupe Laibach u meuvremenu se formirao umetniki kolektv pod imenom
Neue Slowenische Kunst (NSK)
96
, koji je preuzeo strukturu politkog pokreta ili partje,
i svoj rad zasnivao na manifestu Laibacha. Novi kolektvizam, jedna podgrupa NSK, na
godinjem konkursu predala je jedan nacrt plakata za Dan mladost. Savezni odbor za
obeleavanje Dana mladost je odabrao taj predlog. Kasnije se otkrilo da se pritom
radilo o modifkovanoj verziji jednog nacistkog plakata Richarda Kleina. Samo
simboli su zamenjeni: nacistka zastava jugoslovenskom zastavom sa petokrakom,
nemaki orao iznad kukastog krsta golubom iznad jugoslovenskog grba i konano
jedna baklja tafetom.
97
93 Sluaj Maljiki: Paket Aranman. Jugoton 1981.
94 Vidi Barber-Kersovan, str. 341.
95 Up. Radonja Leposavi (ur.) (2005): Vlastto iskustvo. Beograd: Samizdat B92, str. 162.
96 Neue slowenische Kunst = nova slovenaka umetnost. Prim. prev.
97 Vidi opis i ilustracije u ibid., str. 162 i str. 164165.
98
Iako je plakat Richarda Kleina ve bio preraena verzija jednog norvekog postera
za olimpijske igre iz 1932. godine, odbor je bio napadnut zbog toga to mu se dopala
faistoidna estetka.
98
Plakat Novog Kolektvizma bio je, istna, jedna uspena
retrospektva identnih optubi na raun panka i Neue Slowenische Kunst, koja je
provocirala jednu paranoinu reakciju od strane totalitarne kulture.
99
Optuba
protv umetnika, meutm, ujedno se i zavrila na tome. To to nisu zavrili u zatvoru,
umetnici pripisuju ojaanom slovenakom civilnom drutvu u rastuoj nezavisnost
Slovenije.
100
Afera nacistkog plakata ne deava se sluajno u vreme kada je ak i Socijalistki
savez omladine Slovenije kritkovao sveanost povodom Dana mladost. Tako je
Predsednivo Univerzitetske konferencije Saveza Socijalistke Omladine Slovenije
1986. zahtevalo:
Mi mislimo da je krajnje vreme da zavrimo sa ovim zastarelim ritualima. [...]
Zahtevamo da se tafeta i smotra na stadionu Jugoslovenske narodne armije
ukinu. Umesto tafete mladost mi predlaemo demonstracije nezaposlenih.
Umesto smotre na stadionu preporuujemo skup protv verbalnog delikta,
protestne mareve protv naoruavanja Jugoslavije, mitnge za stvaranje civilnog
drutva, itd.
101
Poto se jugoslovenski omladinski savez nije mogao saglasit sa jednim alternatvnim
predlogom Socijalistke omladine Slovenije, po kratkom postupku tafeta je
ukinuta.
102
98 Up. Barber-Kersovan, str. 498.
99 Orig. cit.: [...] paranoid reacton from the totalitarian culture [...] u Roman Uranjek (IRWIN). U:
Leposavi, str. 163.
100 Vidi Roman Uranjek (IRWIN) u ibid., str. 163164.
101 Cit. prema David Tasi: tafeta, Rojstvo, ivljenje, smrt. U: Mladina, 19.12.1986; ovde cit. prema
Barber-Kersovan, str. 499.
102 Up. ibid.
99
REZIME: DRAVNO POTPOMOGNUT RASPAD DRAVE?
Nova omladinska kultura u Jugoslaviji je u jednoj meri kao u nijednoj drugoj
socijalistkoj zemlji ne samo u najveem delu tolerisana, nego je ak dobijala i
podrku i tek tme postala javni fenomen. Pri nastajanju panka i novog talasa / novog
vala sledei faktori igrali su odluujuu ulogu:
- Uvoz meunarodnog pank talasa na tri nivoa:
a) multplikatori (putem radio stanica, novinskih lanaka)
b) nosai zvuka (putovanjima u inostranstvo)
c) bendovi (domai kopiranjem novog stla, strani turnejama po Jugoslaviji)
- Ciljana podrka mladih bendova infrastrukturom socijalistkih omladinskih
saveza, koja nije bila okrenuta ka proftu (prostorije za probe, koncerte sale,
omladinska tampa, festvali)
- Protekcija aktera
a) interna, od strane liberalnijih funkcionera u razliitm organima i
b) javna, od strane intelektualaca na kljunim pozicijama dravnih ustanova
- Nedoslednost i slabljenje cenzure
- Konfikt generacija
- Kriza dravnog socijalizma (Solidarno), socijalistkih vrednost, ekonomije i
federatvnog sistema (gubitak moi centra i slabost cele drave)
Kao i na Zapadu, subverzivni potencijal muzike ubrzo je neutralizovan
komercijalizacijom. Samo se u Sloveniji radikalizuje jedan elitni krug umetnika i
intelektualaca oko grupe Laibach, kome u vezi sa sukobom oko faistoidne estetke
uprkos svim pokuajima represije i limitacije uspeva da u aferi nacistkog plakata
odnese pobedu.
U Sloveniji dominira teza, da je otra kritka panka poetkom osamdeseth
godina izrodila sve ostale drutvene pokrete.
103
Slavoj iek Pankrte opisuje ak kao
lokomotvu Slovenakog prolea
104
. Gregor Tomc ovu ulogu odluno odbija:
103 Up. Vlasta Jalui (2002): Kako smo hodile v feministno gimnazijo. Ljubljana: Zaloba / *cf., str. 29.
104 Slavoj iek: Novi Sad. Zaetek konca. U: Mladina, 15.07.1988, str. 11, cit. prema Barber-Kersovan,
str. 515.
100
Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije samoupravnog socijalizma,
to je prvi tvrdio iek i to su onda za njim svi ponavljali. Punk je bio muzika.
Mislim da smo mi u Pankrtma previe voljeli samo muziku i bili kao ljudi previe
autonomni, da bi htjeli sudjelovat u nekom agitpropovskom, novoljeviarskom
projektu.
105
I njegov kolega Peter Lovin saglasan se s njim, da bend nije nastupao protv sistema
ili protv Tita: Mi recimo nikad nismo vikali dolje crvena buroazija. Jer smo imali
samo jednog pravog crvenog buruja. A i za njim smo svi plakali.
106
Bez obzira na to, tana je tvrdnja Barber-Kersovan da je pank ironizirao politke
stavove i tme dekonstruisao ideoloku supstancu socijalistkog samoupravljanja.
107

Alternatvna kultura nastala iz muzike scene zaista je dovela do pluralizacije ivotnih
stlova; u kojoj meri je ovo doprinelo demokratzaciji drutva, ostaje pod znakom
pitanja konano, slabljenjem cenzure proftrale su nacionalistke struje.
Da li je poetna strategija integracije panka u strukture socijalistkih saveza omladine
protv otpora u sopstvenim redovima bila zasnovana na centralnoj politkoj
odluci i u kojoj meri su sve vie nacionalistki delujua republika rukovodstva nakon
Titove smrt subverzivni potencijal muzike scene ciljano koristli u svojoj borbi sa
Beogradom, ostaje jedno otvoreno pitanje za dalja istraivanja, jer
je socijalistki reim ve bio dobrim delom oslabljen, mada ne u tolikoj meri da
nije mogao scenu da natera na kolena, da alternatvnim insttucijama oduzme
osnovu fnansiranja ili ih ak zatvori. Poto se to, meutm, nije desilo, moe
se pretpostavit da establimentu ili bar jednom delu uopte nije bilo stalo da
uutka alternatvnu scenu.
108
S nemakog preveo:
ore Tomi
105 Gregor Tomc (Pankrt) u Branko Kostelnik, str. 17.
106 Petar Pero Lovin (Pankrt) u ibid.. str. 48.
107 Up. Barber-Kersovan, str. 514.
108 Ibid., str. 510.
101
Bibliografja:
Barber-Kersovan, Alenka (2005): Vom Punk-Frhling zum Slowenischen Frhling.
Der Beitrag des slowenischen Punk zur Demontage des sozialistischen
Wertesystems [Od pank prolea do slovenakog prolea. Prilog
slovenakog panka demontai socijalistikog sistema vrednosti]. Hamburg:
Krmer.
Bavar, Igor (ur.) (1985): Punk pod Slovenci. (Knjinica revolucionarne teorije, 17).
Ljubljana: Univerzitetna konferenca ZSMS.
Bohn, Chris (1981): Elektricni Orgazam. Elektricni Orgazam. (Jugoton Yugoslav
import). U: New Musical Express, 08.08.1981, br. 28. [Faksimil na CDu:
Elektrini Orgazam: Breskve u tekom sirupu. Vol. 1. Neobjavljeni live
snimci 80. Automatik Records 2006]
urguz Kazimir, Velimir; Petrovi, Milena (ur.) (1983): Drugom stranom. Almanah
novog talasa u SFRJ. Novi Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO
Srbije.
Gordy, Eric D. (1999): The Culture of Power in Serbia. Nationalism and the Destruction
of Alternatives. University Park, PA: Pennsylvania State University Press, str.
103165.
Horvat, Hrvoje (2005): Johnny B. tuli. Fantom slobode. Zagreb: Profl.
Jalui, Vlasta (2002): Kako smo hodile u feministino gimnazijo. Ljubljana: Zaloba
/ *cf..
Janjatovi, Petar (ur.) (2008): Pesme bratstva, detinjstva i potomstva. Antologija ex
yu rok poezije. 1967-2007. Novi Sad: Vega media.
Janjatovi, Petar (ur.) (22001): Ilustrovana YU Rock enciklopedija 1960-2000. Novi
Sad: Prometej.
Kostelnik, Branko (2004): Moj ivot je novi val. Razgovori s prvoborcima i dragovoljcima
novog vala. Zaprei: Fraktura.
Koir, Manca (1982): Biti drugaiji, biti svoj. Usred zahuktalog ivota. U: Danas,
27.07.1982, str. 7072.
Kremer, Dragan (1982): Dossier. Brygada Kryzys. U: Start, br. 342, 22.04.1982, str.
7073.
Leposavi, Radonja (ur.) (2005): Vlastito iskustvo. Beograd: Samizdat B92, str. 162
165.
Lovin, Peter; Mlakar, Peter; Vidmar, Igor (ur.) (2003): Punk je bil prej. 25 let punka
pod Slovenci. Ljubljana: Cankarjeva zaloba.
102
Mirkovi, Igor (2004): Sretno dijete. Zaprei: Fraktura.
Nikoli, Bratislav (28.12.2004): Na slovo, na slovoPank. URL: http://www.b92.net/
kultura_old/index.php?view=32&did=6182, poslednji pristup: 05.05.2009.
Ramet, Pedro (1988): The Rock Scene in Yugoslavia. U: Eastern European Politics
and Societies, god. 2, br. 2, 396410.
Ramet, Sabrina Petra (1991): Social Currents in Eastern Europe. The Sources and
Meaning of the Great Transformation. Durham: Duke University Press, str.
212239.
Ramet, Sabrina Petra (1992): Balkan Babel. Politics, Culture, and Religion in
Yugoslavia. Boulder: Westview Press, str. 126151.
Ramet, Sabrina Petra (1994): Shake, Rattle, and Self-Management. Making the Scene
in Yugoslavia. U: Ramet, Sabrina Petra (ur.): Rocking the State. Rock Music
and Politics in Eastern Europe and Russia. Boulder; San Francisco; Oxford:
Westview Press, str. 103132.
Rossig, Rdiger (02.11.2003): YU-Rock. A Brief History. URL: http://www.balkanrock.
ruediger-rossig.de/YURock-vert.html, poslednji pristup: 16.09.2009.
Savi, Sava; Todorovi, Igor (22006): Novosadska punk verzija. Prilog istoriji
novosadske punk-hardcore scene. Novi Sad: Ustanova Studentski kulturni
centar.
karica, Sinia (2005): Kad je rock bio mlad. Pria s istone strane (1956-1970.).
Zagreb: V. B. Z..
Tomc, Gregor (1994): The Politics of Punk. U: Benderly, Jill; Kraft, Evan (ur.):
Independent Slovenia. Origins, Movements, Prospects. New York: St.
Martins Press, str. 113134.
Tomc, Gregor (2004): We Will Rock YU. Popular Music in the Second Yugoslavia.
U: uri, Dubravka; uvakovi, Miko (ur.): Impossible Histories. Historical
Avant-gardes, Neo-avant-gardes, and Post-avant-gardes in Yugoslavia,
1918-1991. Cambridge, Massachusetts; London: MIT Press, str. 442465.
Ullmaier, Johannes (1995): Destruktive Cover-Versionen [Destruktivne verzije
naslovnica]. U: Testcard. Beitrge zur Popgeschichte, br. 1, str. 6087.
Ullmaier, Johannes (1999): Paratexte im Pop. Ein Text ber das Beiwerk zum Text
[Paratekstovi u popu. Jedan tekst o prilogu tekstu]. U: Testcard. Beitrge
zur Popgeschichte, br. 7, str. 5493.
Vueti, Radina (2006): Rokenrol na Zapadu Istoka. Sluaj Duboks. U: Godinjak za
drutvenu istoriju, br. 1-3, str. 7188.
103
Vladan Jeremi
POLITIKE VIZUELNIH REPREZENTACIJA I INTERPRETACIJA ARHIVA JUGOSLOVENSKOG
PANKA I NOVOG TALASA (1979-1984)
1
Dve izlobe pod naslovom Poslednja pobuna I i II
2
koje su krajem 2007. i poetkom
2008. godine predstavljene u Beogradu, imale su nameru da prikau autentnu
vizuelnu dokumentaciju beogradskog panka i nju vejva. Organizator je bio Dom
omladine Beograda, a autor izlobi urednik muzikog programa Dragan Ambrozi.
Kao urednik likovnog programa Doma omladine Beograda bio sam kustos izlobe i
bavio sam se delom projekta koji se bavio samom vizuelnom prezentacijom izloenih
eksponata. Materijali su dobijeni od pankera iz tog perioda koji su bili aktvni u
grupama kao to su: Totalna destrukcija, Disstress, Radnika kontrola, Pasta ZZ, Krvna
zrnca, Petar i Zli vuci, TV Moroni, Bezobrazno zeleni, Nekroflija, Berliner Strasse,
Disinfect, Arhivska Zabava, Kazimirov kazneni Korpus, itd. A ljudi koji su uestvovali
u sakupljanju materijala i doprineli konstrukciji ovog arhiva bili su tadanji akteri i
lanovi muzikih sastava kao to su: Aleksandar Zoograf, Vladimir Arsenijevic Vlajsa,
Rosa, Djordjo Obradovic Gvido i Peca Panker.
Autor Dragan Ambrozi u svom tekstu, a o razlogu za pokretanje ovog projekta pie:
[...] Nastavak izlobe autentnog grafkog materijala koji je nastao kao deo pank
i nju vejv scene u Beogradu, otkriva nesvakidanju likovnu zaostavtnu, sainjenu
od proizvoda samih aktera muzike scene lanova grupa, autora fanzina, plakata
i dokumentarnih fotografja. Nju vejv i pank su predstavljali prvi pravi prodor naeg
autentnog rokenrola u kulturni ivot Beograda, a sutnski novi kvalitet kulturnom
ivotu Beograda, koji su pre trideset godina doneli sa sobom, dao je temelje
modernom kulturnom ivotu kakvog smo znali osamdeseth. Nikakav povratak ovim
temeljima savremenog graanskog ivota kod nas nije mogu, ako se ne uspostavi
odnos sa osnovnom matcom iz koje su direktno proistekla sva kljuna subkulturna
gradska zbivanja u poslednje tri decenije. Izlobe su prenesene u Iniju, Novi Sad,
1 Ovaj tekst je dopunjena verzija mog istoimenog izlaganja u sklopu projekta Konferencija: 1968 i novi
socijalni pokret u Jugoslaviji, tokom juna 2009. godine u Novom Sadu.
2 Kao relevatni izvori i materijali za ovaj tekst posluili su neformalnih intervjui i e-mail prepiske sa jednim
brojem istorijskih aktera i akterki, te realizacija izlobi Poslednja pobuna I i II 2007. i 2008. godine u
Beogradu, na kojima sam radio kao urednik likovnog programa Doma omladine Beograda.
104
Zrenjanin, abac, Ni i Rumu i imale veliki uspeh kod publike, i pored toga to su se
pojavili kritni glasovi pojedinih istorijskih aktera. Projekat je zapoet, ali jo uvek
nije sistematno dovren. Polovina vizuelnog materijala jo uvek nije u potunost
izloena, a kritki diskurs nije proizveden.
Da bi se poloaj panka i novog talasa, posebno u okviru interpretacija nadolazeih
istorijskih dogaaja u Jugoslaviji uspeno sagledao, potrebno je osvrnut se na
period nakon 1968. godine, koji je karakterisala izgradnja novih kulturnih paradigmi i
punktova. Ovi punktovi su funkcionisali kao otvorena mesta u kojima su se uobliavale
nove kulturne prakse. Jedno od takvih novokreiranih mesta je bio i Studentski kulturni
centar u Beogradu. Takorei klima kulturnih promena, koja je nastala nakon studentskih
protesta 1968. godine, dovela je do stvaranja neo-avangardnih umetnikih praksi i
sistematnog prepoznavanja novih vrednost (npr. poetak konceptualne umetnost
u Jugoslaviji, zatm kritko pozorite, knjievnost i flm krajem 60-ih i poetkom 70-
ih godina). Stvaranje Studentskog kulturnog centra i transformisanje bive namene
ove zgrade (zgrada u kojoj je smeten SKC je bivi Dom udbe, kao i bivi Ofcirski
dom vojske Kraljevine Jugoslavije u periodu izmeu dva svetska rata), jesu pre svega
politka odluka rukovodstva da se mladima obezbedi prostor za kulturne aktvnost
i kontrolisana vidljivost u samom centru grada, odvojenog od Studentskog grada u
Novom Beogradu.
SKC poinje da se formira kao mesto gde se liberalne i kritke leve ideje, nadahnute
hipi pokretom i new age idejom ispoljavaju kroz kulturno-umetnike aktvnost.
Ukratko, tadanja aktvnost mladih se pozicionira kroz prizmu kulturne produkcije
savremene zapadne kulture i umetnost. SKC takoe predstavlja i jedan test-sajt
(ili kulturni geto u odnosu na ono to u jednoj iroj jugoslovenskoj produkciji, u
medijima ili u generalnoj kulturoj politci, koju zastupaju neki potpuno drugaiji
faktori u poslednjoj deceniji postojanja SFRJ), u kome se pod direktorskom palicom
Dunje Blaevi realizuju programi i izmeta polje kulturnog delovanja. Ovde deluje
grupa konceptualnih umetnika (umetnika petorka na elu sa Marinom Abramovi),
i veliki broj marginalizovanih umetnika. Mladi umetnici poinju da se pojavljuju
u drugaijem kontekstu i preispituju pozicije umetnika u medijima i delovanje
umetnika kao autora (Dragan Papi i Goran orevi). Ovaj pokret poetkom 70-th
ute na mlae umetnike i muziare ije se interesovanje vezuje za pank i novi talas.
U SKC-u se pokree i prva prodajna galerija koju je vodio Slavko Timotjevi, jedan
od tadanjih urednika programa. U pomenutoj prodajnoj galeriji SKC-a, ali i u velikoj
105
galeriji SKC-a koju je vodila Biljana Tomi, krajem 70-th i poetkom 80-th godina
organizuju se i prve izlobe vizuelne kulture panka: stripovi, fanzini, fotografje i
plakat. Fragmentarno i disperzivno, raaju se ideje i afnitet, preuzimaju se trzine
koncepcije popularne kulture, teei svojevrsnom liberalnom okviru.
Pank se u Beogradu i Novom Sadu izmigoljio kasne 1976. godine, a prvi tadanji
beogradski koncert organizovani su u SKC-u, Staroj pivari u Skadarliji i u Likovnoj
akademiji u klubu Akademija. Okupljanje beogradskih pankera je zapoelo u Nuievoj
ulici u centru grada, i to zbog jedinog dragstora koji je radio do ponoi. Nije bilo lako
doi do nove pank ploe, mada je putovanje u zemlje zapadne Evrope i SAD bilo
mogue bez viza i stresa. Neki su putovali u London da kupe nove modne asesoare.
Pank oprema se nije mogla kupit u specijalizovanim radnjama, jer takve radnje nisu
ni postojale u Jugoslaviji. Postojei princip je bio uradi sam, kao famozno i kreatvno
reenje. Npr. metalni lanac oko vrata preuzet je iz toaleta sa ruke za pustanje vode,
a obine kone jakne buene su zatvaraima od faa umesto nitnama. U lancima
tadanjih malobrojnih tabloida pankeri su deklarisani kao blesava i zastranela
omladina.
Beogradski pankeri su vie bili preokupirani fenomenolokom i estetskom
karakteristkom panka, a manje politnou i ideologijom pokreta. Stoga je teko
govorit o nekakavim raznorodnostma i suptlno defnisanim politkim zastupanjima
pank pravaca, kao npr. u zapadnoj Evropi i SAD, gde je pank izvorno i nastao. Politka
koju su protagonist panka zastupali je bila i ostala razliita. Prilino negatvna u
svojoj desnoj varijatni, sa vidljivim defcitom grupa kao to su u to vreme bili npr.
Crass i druge antkapitalistke grupe zapada.
Kasnih 70-th se zahuktava reklamna industrija sa promocijom konzumerizma
i konano skoro svaka porodica ima mogunost da kupi televizijski aparat u boji.
Osamdesete donose estradni oubiznis, menaderski pionirizam i graenje mita o
slobodnom preduzetniku, te imidu kao bitnom faktoru medijske reprezetacije. Ovu
deceniju karakterie nekritko idealizovanje visokog standarda konzumentske kulture,
a nacionalistki oktopod isplivava na medijsku povr. U zenitu panka 1980. godine, u
prelomnoj godini u kojoj umire dravni i partjski voa Josip Broz Tito, postalo je jasno
da je jugoslovenski socijalizam na izmaku. Postavlja se jo uvek nerazjanjeno pitanje,
koliko je pank u Jugoslaviji kao buntovni ant-establiment mladih bio okrenut protv
jugoslovenskog identteta?
Izvor problema i konfuzija koje nastaju oko ideja vezanih za pank pokret jeste u
106
stavu njegovih protagonista prema tritu, medijima, kao i nekritkom sagledavanju
popularne i konzumentske kulture. Sama fenomenologija panka kao mode,
eksperimenta u mediju i popularnoj kulturi, bio je protagonistma i protagonistkinjama
daleko vaniji faktor od klasnog ili politkog faktora. Fotograf Dragan Papi sebe
smatra jednim od rodonaelnika beogradskog novog talasa. Papi navodi kako je
strategijama komunikacione gerile u medijskom prostoru toga vremena prouzrokovao
niz subverzija. On pokree projekat, a izdaje se i istoimeni muziki album Artstka
radna akcija. Papi je zasluan i za formiranje sastava Deaci, koji kasnije menja
ime u Vokalno-instrumentalni sastav Idoli. Neki od lanova nekadanje novotalasne
grupe Idoli danas vode jednu od najmonijih, surovo liberalnih marketnkih
agencija u Srbiji, onu koja kreira politku realnost u medijima.
Politka neartkulisanost u smeru kritkog levog diskursa, te defcit istnskih
anarho-pank bendova i aktvnost iz perioda izvornih konstrukcija, doveli su
do traginih okolnost zbog kojih je praktno izbrisana, tragino stradala ili
transformisana, veina glavnih aktera i akterki pomenute scene. Fudbalski stadioni su
bili iskoriseni u politkoj borbi, a mnogi desno orijentsani pankeri-navijai uvueni
ratne okolnost. Njihova politka inercija je bila zamenjena desniarskim politkim
stavovima i radikalnom mrnjom koja je od druge polovine osamdeseth godina bila
gurana od strane nacionalistkih medija. Afera iz Subotce iz 1981. godine sa grupom
etvrt rajh, te kasniji nesporazumi jugoslovenskih medija sa slovenakom grupom
Lajbah, otkrivaju na koji nain je post-moderna estetka medijskog diskursa 80-th
kao i kritka samoupravnog socijalistkog sistema zapavo bila zastupljena i u svojoj
sutni nazalost opozitna anarho-panku.
Sestri nstvo i j edi nstvo?
Femi ni zam u J ugosl avi j i
108
Sestrinstvo i jedinstvo? Drutvo u pokretu
Marijana Stoji
PROLETERI SVIH ZEMALJA KO VAM PERE ARAPE?
FEMINISTIKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1978-1989
Prekretnica za razvoj feministkog pokreta u bivoj Jugoslaviji bila je meunarodna
konferencija DRUG-CA ENA. ensko pitanje. Novi pristup? u Studentskom
kulturnom centru (SKC) u Beogradu 1978. godine, koju su organizovale ene iz
Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane. To je prvi feministki dogaaj feminizma
drugog talasa u istonoj Evropi.
Iako na prostorima koje danas imenujemo kao prostor bive Jugoslavije postoji
tradicija enskog organizovanja jo od 19. veka, nakon (samo)ukidanja Antfaistkog
fronta ena 1953. godine do konferencije Drug-ca ena, ensko pitanje je gotovo
potpuno potsnuto sa drutvene scene.
Poloaj ena u Srbiji tokom 19. veka, potom u kraljevini Jugoslaviji u prvoj polovini
20. veka, kao i njihovo organizovanje ne razlikuje se bitno od poloaja ena u svetu i
problema koje su one elele da ree.
1
Istorijski, enski pokret se i na jugoslovenskim prostorima
2
razvija kroz organizovanje
enskih drutava ije su osnovne delatnost u poetku vezane prvenstveno za
humanitarni rad i pomo siromanima, posebno enama i deci. Za mnoge ene
srednjeg i vieg sloja upravo je zalaganje za siromane i potlaene postalo prva
faza i sredstvo njihovog angaovanja u korist sopstvenog roda. Ukoliko su neke od
th organizacija i sadravale poneku od feministkih ideja, ona je ostajala u drugom
planu ili je potpuno zanemarena.
U Austrougarskoj je od druge polovine 19. veka aktvno radilo mnogo enskih
drutava, u poetku organizovanih na nacionalnoj
3
ili konfesionalnoj osnovi. Prve
1 Feminizam se kod nas javlja poetkom sedamdeseth godina, kao odjek opteg pokreta za osloboenje
ene, koji je krajem ezdeth godina idejno pobedio u Evropi, a u Americi bio i delimino primenjivan.
On je dopro u doba kad u nas zapoinje rad na preobraaju drutva, a kree ga, kao nerazdvojan deo
novog socijalnog programa, sam Svetozar Markovi. Sa ostalim reformistkim idejama novog socijalnog
pokreta, on je i ideje o enskoj emancipaciji prihvato od Rusa, od svog uitelja ernievskog, i pokuao je
da ih prenese i rairi kod nas. U: Ljubica Markovi (1934): Poeci feminizma u Srbiji i Vojvodini. Beograd:
Narodna misao, str. 4.
2 Opirnije o istoriji enskog pokreta na naim prostorima videt u: Neda Boinovi (1996): ensko pitanje
u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Devedesetetvrta; ene u crnom.
3 Pojmovi nacionalno, odnosno nacija ovde su korieni verovatno radi distnkcije razliith etnikih
109
Drutvo u pokretu Sestrinstvo i jedinstvo?
enske organizacije bile su nacionalne ili verske. Formiranje organizacije u okviru jedne
nacije povlailo je za sobom formiranje isth ili slinih u drugim nacijama. Znaajno je
naglasit da se kod gotovo svih humanitarnih enskih organizacija moe nai znaajan
broj ekumenskih akcija. tavie, u okviru jedne nacionalne humanitarne organizacije,
mogu se nai lanice drugih nacija.
Do Prvog svetskog rata na celokupnom jugoslovenskom prostoru postoji iroka
mrea humanitarnih enskih organizacija koje meusobno sarauju.
Nakon Prvog svetskog rata na Balkanu je stvorena nova drava Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca (koja 1929. postaje Kraljevina Jugoslavija). Poloaj ena bitno
se razlikovao u zavisnost od nacije i religije, kao i od zemlje u kojoj su ivele pre
stvaranja nove drave. Zakonska regulatva je takoe krajnje arolika.
U svim zemljama, ranije osnovana enska drutva obnavljala su svoj rad. Na
inicijatvu Srpskog naroda enskog saveza (osnovanog 1906.) odran je njihov prvi
kongres u Beogradu 1919. godine na kome je osnovan NARODNI ENSKI SAVEZ
SRPKINJA, HRVATICA I SLOVENKI. Savez je okupio sva nacionalna, prosvetarska i
humanistka drutva, njih oko 200, na jednoj irokoj platormi koja je podrazumevala
rad na razvijanju humanog, etkog, kulturnog, feministko-socijalnog i nacionalnog
rada.
Savez se po osnivanju ulanio u Internatonal Council of Women (ICW) u ijem je
radu aktvno uestvovao i prilagoavao se tadanjim meunarodnim feministkim
standardima, zalaui se za obrazovanje ena, pravo glasa i izjednaavanje ena i
mukaraca u svim oblastma drutvenog ivota. Kasnije menja ime u Jugoslovenski
enski savez.
Uopteno, izmeu dva svetska rata, organizovanje ena se moe razvrstat kroz dve
glavne struje u okviru radnikog pokreta i kao zaseban graanski pokret. U nekoliko
navrata (kao to je zajednika akcija u kampanji za pravo glasa 1935.) zajednike
aktvnost su brisale ideoloke razlike.
Sa poetkom Drugog svetskog rata enske organizacije prestaju sa radom, ali se
ene samoinicijatvno okupljaju i aktvno ukljuuju u borbu za osloboenje zemlje
grupa. S obzirom da je re o 19. veku, periodu u kome je proces stvaranja moderne nacije, odnosno
moderne (nacionalne) drave jo bio u toku, kasnije etnike i/ili nacionalne kategorije (Srbi, Hrvat,
Slovenci, itd.) ovde su primenjene na razliite (etnike) grupe, verovatno sa ciljem da se istakne postojanje
drugih identteta, kao i da se prikae kako su nacionalni identtet u kontekstu enskog pitanja bili
manje bitni ili ak nebitni. (Prim. urednitva)
110
kroz uee u oruanim akcijama i rad u pozadini.
4
Iz mree enskih organizacija
koje su formirane u gotovo svim osloboenim, a delimino i na neosloboenim
teritorijama, 1942. godine nastaje Antfaistki front ena (AF). Prvoj zemaljskoj
konferenciji AF-a, od 5. do 7. decembra 1942. u Bosanskom Petrovcu, prisustvovao je
i Josip Broz, to je simboliki bilo izuzetno vano. Konferenciju je ocenio kao istorijski
dogaaj u borbi za ravnopravnost ena i istakao doprinos ena u borbi za osloboenje
zemlje: Sve ono to danas ini naa vojska jeste 90% zasluga i naih junakih ena
Jugoslavije.
5
Takoe, govorio je o ciljevima AF-a : ne samo pobeda nad okupatorom,
ve i borba za konano osloboenje ena. Antfaistki front ena je bio kanal preko
koga su ene artkulisale svoje zahteve za ravnopravnou sa mukarcima u svim
oblastma drutva.
Nakon rata,
6
pored mnogobrojnih zadataka koje je AF sebi postavljao u obnovi i
izgradnji zemlje, u centru njegove panje bilo je nastojanje da se celokupno posleratno
zakonodavstvo zasnuje na principima ravnopravnost ena i suprotstavljanje
pokuajima polne diskriminacije. Poetkom pedeseth godina osnivaju se i posebna
enska drutva. Do svog utapanja u Socijalistki savez radnog naroda, AF je
predstavljao znaajan drutveno-politki faktor.
Ubrzo je Antfaistkom frontu ena zamereno da se suvie bavi politkim radom,
pa je na svom etvrtom kongresu 1953. godine, samoukinut. Umesto njega, osnovan
je Savez enskih drutava, iji primarni zadatak je bio prosveivanje seoske ene.
Ovo nije prolo bez otpora. Mnoge od delegatkinja su ovo doivele kao degradiranje
enskih organizacija i samih ena. Kako Neda Boinovi pie: Dugo nakon toga ene
su, naroito na selu, esto rukovodeim enama prebacivale ,to ukidoste na AF.
Priale su kako njihovi mukarci likuju: ,dosta je vaeg bilo!; ili ,gotovo je, gotovo!; ili:
,nema vie!. Istcale su da se mukarci stalno, imaju svoje kafane, fudbal, pa i Narodni
4 Jugoslavija je u ratu od 1941-1945 izgubila 1 700 000 stanovnika od toga oko 600 000 ena. Rauna
se da je u Narodno-oslobodilakom pokretu na razne naine uestvovalo oko 2 000 000 ena. U vojnim
jedinicama bilo je oko 110 000 ena. Oko jedne petne njih je dobilo ofcirske ili podofcirske inove. Od
305 000 poginulih boraca 25 000 su bile ene, a od 405 000 ranjenih 40 000 bile su ene. Videt vie u:
Boinovi, str. 150. (Kako je broj rtava u istoriografji esto predmet rasprave, i u odnosu na ovde navedene
brojke treba zadrat odreenu kritku distancu, odnosno uporedit je sa drugim, novijim podacima. Prim.
urednitva)
5 (1943): Drug Tito nama i o nama. U: ena danas, br. 31, str. 3.
6 AF je predstavljao ene Jugoslavije u meunarodnom pokretu ena i jedan je od osnivaa Meunarodne
demokratske federacije ena. Ukinut je na IV kongresu 1953. kao posebna enska organizacija. Razliite
organizacije i drutva koja se bave pitanjima od interesa za ene ujedinile su se u Savez enskih drustava
Jugoslavije, iz koga je nastala Konferencija za drutvenu aktvnost ena Jugoslavije. Osnovana je 1961. u
Zagrebu. Delovala je u sastavu SSRNJ (Savez socijalistkog radnog naroda Jugoslavije).
111
front, dok njih vie niko ne okuplja, a eljne su da togod uju i da razgovaraju o
svojim ,enskim stvarima.
7
Nestanak AF-a oznaava put postepenog vraanja ena
domainstvu, naputanja politke aktvnost i kraj intenzivnog zanimanja za menjanje
odnosa meu polovima u porodici i drutvu.
Treba imat u vidu da je partzanska borba za osloboenje od nacistke okupacije
jedan od utemeljivakih mitova nove drave. Epska borba protv okupatora bila je deo
popularne mitologije, promovisana kroz flmove, knjige, muziku i zvanina izdanja.
Doprinos ena kroz aktvno uee u borbi i rad u pozadini predstavlja vaan deo
socijalistcke retorike.
Za razliku od toga, istorija predratnog enskog pokreta i enskih organizacija gurnuta
je u zaborav. Tek kasnih sedamdeseth, novi feminizam otkriva ponovo i taj deo istorije
enskog organizovanja. On se razvija u opoziciji sa dravnim (zvaninim) feminizmom
koji je negirao bilo kakvu potrebu za autonomnim enskim organizacijama, smatrajui
da e reenje klasnog pitanja bit istovremeno i reenje enskog pitanja
8
. Po
tome, socijalizam sam po sebi reava i pitanje ravnopravnost ena; a feminizam je
nepotreban, buroaski i uvezen iz inostranstva.
Period od 1950. do 1970. je period ekonomskog prosperiteta i rasta ivotnog
standarda u SFRJ; a od ezdeseth i otvaranja granica i ukupne liberalizacije drutva,
sa konstantnim rastom broja ena koje su se ukljuivale na trite rada.
9
Plaeni rad i obrazovanje ena (praeni vrlo naprednom zakonskom regulatvom)
vieni su kao najvaniji faktori emancipacije ena.
10
ene Jugoslavije su prvi put
uestvovale na izborima za Ustavotvornu skuptnu 1945. godine. Ustavom iz
7 Boinovi, str. 174.
8 O odnosu feminizma i levice videt vie u: Marilyn J. Boxer (2007): On the Socialist Constructon and
Internatonal Careerof the Concept Bourgeois Feminism. U: American Historical Review, Vol. 112, No. 1,
str. 131158.
9 Uee ena u ukupnom broju zaposlenih u drutvenom sektoru pokazuje stalan porast: 1945. godine
iznosilo je 29,3%, 1982. godine dostglo je 36,5%, a u 1986. godini 38,0%. Ovo je uee uporedivo sa
podacima za razvijene evropske zemlje. Meutm, uee ena u ukupnom broju zaposlenih veoma je
razliito kad se posmatraju pojedini delovi nae zemlje. Dok u SR Sloveniji ono iznosi 45,8%, u SR Hrvatskoj
40,9%, dotle je u SR Makedoniji 34,7%, SR Crnoj Gori 35,6% i SAP Kosovu 22,1%. Podaci iz Izvetaja SFRJ
o primeni konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, jun 1983. str. 18 i SGJ za 1986, Statstki
bilten SZS broj 15777, 1986, cit. Prema: Slobodanka Nedovi (2005): Savremeni feminizam / Poloaj i
uloga ene u porodici i drutvu. Beograd: Centar za unapreivanje pravnih studija; Centar za slobodne
izbore i demokratju, str. 108.
10 Nakon II svetskog rata broj nepismenog stanovnitva starijeg od 10 godina se konstantno smanjivao, pa
je prema popisu stanovnitva 1948. godine bilo je 26,7% nepismenih ljudi, od ega 15% mukaraca i 37,5%
ena. Godine 1981. belei se 10,8% nepismenih, pri emu je udeo ena u ukupnom broju nepismenih bio
etri puta vei nego udeo mukaraca, a prema popisu iz 1991.godine procenat ukupnog broja nepismenih
112
1946. potvrena je ravnopravnost ena u svim sferama drutvenog ivota.
11
U svim
zakonima koji su kasnije donoeni strogo je potovan ovaj princip. Kroz zakon o braku
[1946] izjednaen je poloaj ena i mukaraca u braku, zakonima iz oblast porodinog
prava iz 1947. izjednaena su prava brane i vanbrane dece, zakonom o socijalnom
osiguranju uvedeno je i osiguranje za sve rizike, to je obuhvatalo i plaeno porodiljsko
odsustvo i ostvarivanje prava na penziju pod istm uslovima i za ene i za mukarce,
iako su ene ranije odlazile u penziju. Pravo na abortus je omogueno zakonom iz
1951., Ustavom iz 1974. eni se garantuje puno pravo na slobodno raanje, a od
1977. dozvoljen je abortus bez ikakvih ogranienja do deset nedelja starost ploda.
U tadanje jugoslovensko zakonodavstvo ugraene su sve meunarodne konvencije
koje se odnose na poloaj ene.
Istovremeno postoje znaajne razlike u nivou razvijenost jugoslovenskih republika,
izmeu mogunost i kvaliteta ivota u razvijenim i nerazvijenim, ruralnim i urbanim
krajevima zemlje. Nakon Ustava iz 1974., pojavljuju se i razlike u zakonskoj regulatvi
pojedinih pitanja izmeu jugoslovenskih republika.
Uprkos naprednim zakonskim reenjima i proklamovanoj ravnopravnost mukaraca
i ena, realnost svakodnevnog ivota bila je drugaija.
12
Predstava o dvostrukoj ulozi
ene kao radnice I majke, kao one koja je primarno odgovorna za reprodukciju
i porodicu, zapravo nikad nije dovedena u pitanje, to je rezultralo dvostrukom
optereenou ena, na radnom mestu i obavezama u kui. U to vreme naporedo
opstaju i spajaju se dve predstave ene ena kao socijalistki radni ovek u
javnoj sferi, sa zapadnom potroakom predstavom enstvenost u privatnoj sferi.
se smanjio na 6,2% pri emu je udeo ena i dalje ostao veoma visok, ak 10% u odnosu na 2,2% mukaraca.
U: Sanja opi: Poloaj i uloga ene u drutvu / Socio-ekonomske osnove poloaja ene u drutvu. U: Sanja
opi; Brankica Grupkovi; Gordana Lazi i dr. (2001): ene u Srbiji / Da li smo diskriminisane? Beograd:
Sekcija ena UGS Nezavisnost; ICFTU CEE Womens Network, str. 29.
11 ene su ravnopravne sa mukarcima u svim oblastma dravnog, privrednog i drutveno-politkog
ivota. U: Ustav Federatvne Narodne Republike Jugoslavije iz 1946. godine, lan 24.
12 Pozivajui se na podatke objavljene u Biltenu SZS (br. 1181 iz 1981. godine) o visini primanja zaposlenih
prema polu i kvalifkaciji za 1976. godinu, Slobodanka Nedovi pie: Prosean lini dohodak ena nii
je od prosenog linog dohotka mukarca (sa odgovarajuom strunom spremom) u svim delatnostma
osim vodoprivrede. U industriji ove razlike se kreu od 11% u grupi nekvalifkovanih, do 33,8% u grupi
kvalifkovanih, 32,6% kod visoko kvalifkovanih i 21,7% kod radnika sa visokom strunom spremom,
u korist mukaraca. Ovi podaci ukazuju na postojanje izvesnog oblika diskriminacije ena, koje tee
dobijaju rukovodee funkcije, due ekaju na unapreenje i uopte, ima ih znatno manje na sloenijim,
odgovornijim, pa tme i bolje plaenim mestma. Nepisano je pravilo da se ak i u radnim organizacijama sa
velikom veinom enske radne snage na rukovodeim mestma nalaze mukarci. U: Nedovi, str. 110.
113
Dominantna ideologija svakodnevnog ivota je potroaka. S druge strane, ne postoji
bilo kakav znaajniji feministki pokret, nit problematzovanje rodnih odnosa u
drutvu. Nasilje nad enama kao tema, takoe ne postoji u javnom prostoru.
Predstava jugoslovenske ene kao osloboene i pozapadnjaene zapravo
oslikava iskustvo ena srednje i vie srednje klase iz urbanih sredita; iskustvo veine
onih (mukaraca i ena) iz u ruralnih i rurbanih krajeva nikad nije nalo svoje mesto
u mitologizovanoj slici o drutvenom napretku. Taj jaz izmeu centra i periferije je
takoe kljuan za razumevanje pozicije ena koje su organizovale konferenciju, kao
i daljeg razvoja feministkih grupa i samog pokreta u Jugoslaviji u godinama koje e
usledit.
Sredina sedamdeseth je vreme u kom drugi talas feminizma prodire na prostore
tadanje Jugoslavije. Generacija mladih obrazovanih ena iz urbanih centara, kao to
su Zagreb i Beograd, inila je jezgro novog feministkog pokreta ranih sedamdeseth.
Ove ene su imale pristup obrazovanju, zaposlenju, ali su iskusile i razliku izmeu
proklamovane ravnopravnost mukaraca i ena i svakodnevnog ivota: seksizma u
privatnoj sferi, na tritu rada i akademskoj karijeri. Na svojim putovanjima po zapadnoj
Evropi i SAD, one se sreu sa feministkim pokretom i feministkim teorijama,
prevode i ispituju primenljivost feministkih teorija i iskustava u jugoslovenskom
kontekstu.
Istovremeno, kao i feministki pokret u zapadnoj Evropi, ni novi feministki pokret
u tadanjoj Jugoslaviji ne bi bio mogu bez previranja 68 i treba ga sagledavat i iz
perspektve studentske pobune, ali i intenzivne intelektualne debate o marksizmu i
alternatvama kapitalizmu i staljinizmu u krugovima leviarskih disidenata (okupljenih
oko asopisa Perspektve i Praxis i Korulanske letnje kole), koja se odvijala od ranih
ezdeseth.
13
13 They [... students] also had access to books and texts of critcal intellectuals in the East and the
West. The works of Herbert Marcuse, for example, one of the intellectual founders of the New Lef, was
published in Serbo-Croatan from 1965 on. Other works of philosophers from the Frankfurt school were
also widely published. In the magazine Praxis, which was edited by university professors in Belgrade and
Zagreb, the discourses of the New Lef were discussed. At an annual summer school on the Croatan
island of Korula near Dubrovnik, critcal intellectuals including Marcuse, Erich Fromm, Lesek Kolakowski
and Ernest Mandel were frequent guests. Every year between 1964 and 1974, hundreds of Yugoslav
students were able to partcipate in discussions with them. (prevod na engleski). U: Boidar Jaki: Praxis
i Korulanska ljetnja kola. Kritke, osporavanja, napadi. Cit. prema: Boris Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi
(2008): 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste zwischen Ost und West U: Boris Kanzleiter; Krunoslav
Stojakovi (ur.): 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde in Jugoslawien, 1960-
1975. Bonn: Dietz, str. 15.
114
Ovo je vidljivo i u studentskim zahtevima 68. Studentski pokret svoje zahteve
artkulie unutar okvira zvanine ideologije, ukazujui na raskorak izmeu
proklamovanih vrednost i razoaravajue stvarnost socijalizma.
14
U Portorou je 1976. godine, u organizaciji Hrvatskog sociolokog drutva odran
simpozijum o drutvenom poloaju ene i razvoju porodice u socijalistkom
samoupravnom drutvu koji oznaava poetak prisustva savremenog feminizma
u Jugoslaviji. Jedna od uesnica simpozijuma je i arana Papi, koja kasnije, 1978.,
zajedno sa Dunjom Blaevi (tada direktorkom SKC) i Jasminom Teanovi, u
Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu organizuje konferenciju DRUG-CA
ENA. ensko pitanje. Novi pristup?.
Studentski kulturni centar je u to vreme, iako fnansiran od strane drave, centar
svih alternatvnih kulturnih deavanja. Kako navodi Chiara Bonfoglio, pozivajui se na
rei Rade Ivekovi: Tamo su se sretali politki disident i leviarske grupe, ali takoe
i naunici i umetnici, stranci i domai, zainteresovani za umetnost, knjievnost,
flozofju, sve.
15
Ovaj skup se smatra prekretnicom u razvoju feministkog pokreta u tadanjoj
Jugoslaviji. Znaajan je i po tome to su se na njemu srele i ene koje su se, mahom
pojedinano i zasebno, ve bavile feministkom teorijom u itavoj SFRJ, kao i
feministkinje iz Evrope.
Originalni program je imao dva dela: susret jugoslovenskih feministkinja (od 24.
do 26. oktobra) i susret sa feministkinjama iz inostranstva (27. do 29. oktobra), ali je
ovaj drugi deo zapamen kao kljuni momenat konferencije. Na konferenciju je bilo
pozvano priblino trideset stranih uesnica iz cele Evrope i oko dvadeset pet ena iz
Jugoslavije, uglavnom iz Zagreba i Beograda. Meu njima su bile i: Helen Cixous, Hatz
Garcia, Nil Yalter, Christne Delphy iz Francuske, Jill Lewis, Helen Roberts and Parveen
Adams iz Ujedinjenog Kraljevstva, Dacia Maraini, Carla Ravaioli i Chiara Saraceno iz
Italije, Ewa Morawska iz Poljske, Judith Kele iz Maarske, Alice Schwarzer iz Nemake,
14 The confict potental which had built up was not that of an antagonistc confrontaton of students,
who fundamentally questoned the basic politcal and moral values of the existng society as was the case,
for example, in Western Germany, France or the USA. On the contrary, Yugoslav students subscribed to the
hegemonic values and contrasted them with the disappointng politcal and social reality, which failed to
fulfll the promises made by the party and the consttuton. (prevod na engleski) U: Ibid., str. 13.
15 Chiara Bonfglioli (2008): Belgrade, 1978: Remembering the conference Drugarica ena. ensko pitanje.
Novi pristup? / Comrade Woman. The Womens Queston: A New Approach? Thirty years afer. Master
Thesis. Utrecht: Universiteit Utrecht. URL: htp://igitur-archive.library.uu.nl/student-theses/2008-1031-
202100/MA-thesis-C.Bonfglioli.pdf, poslednji pristup: 25.09.2009, str. 51.
115
Nadeda ainovi-Puhovski, Slavenka Drakuli-Ili, ura Milanovi i Vesna Pusi iz
Zagreba, Nada Ler-Sofroni iz Sarajeva; Silva Menari iz Ljubljane i Rada Ivekovi,
Anelka Mili, Jasmina Teanovi, Lepa Mlaenovi i Sonja Drljevi iz Beograda. (Za
kompletnu listu uesnika/ca videt apendix.
16
)
Meutm, na konferenciju je dolo i mnogo onih iz Jugoslavije i inostranstva koji
nisu pozvani/e, ili najavljeni/e. Osim toga, neki/e koji/e su najavljeni/e nisu doli/e
(mada njihova imena stoje u spisku onih koji su uestvovali/e), tako da je relatvno
teko tano utvrdit koliko je tano uesnica i uesnika bilo. Chiara Bonfglioli navodi
da ih je otprilike bilo osamdeset. Ona navodi i rei Dragana Klaia koje sjajno opisuju
atmosferu th dana: Reiu t da je to za mene bio vrlo vano, kao prva konferencija
ove vrste, sa feministkom agendom, koja je pokuala da okupi ljude iz Zagreba,
Beograda, iz cele Jugoslavije i inostranstva. Bilo je oko osamdeset ljudi u ta dva dana.
To je bio pokuaj feministkog jezgra da izae iz vrlo malih intelektualnih krugova, da
privue mlade ljude i dobije neku medijsku panju. Bilo je fascinantno dovest sve te
ljude iz inostranstva, sve vrlo razliith usmerenja. Bilo je vrlo dinamino i polemino,
mada naravno usporavano zbog prevoenja. Sa italijanskog na engleski, sa engleskog
na srpsko-hrvatski, nemaki, francuski, panski []. Seam se osamdesetoro ljudi
kako sede dva dana tamo, drue se u veernjim asovima i propituju jedni druge
sa krajnjom radoznalou.
17
Pored diskusija, deo programa su bili i izlobe i flmske
projekcije umetnica i rediteljki (videt apendix
18
).
Teme, o kojima se na konferenciji razgovaralo, mogue je i itat iz sadraja ridera
koji je arana Papi pripremila. On ukljuuje tekstove marksistkog i socijalistkog
feminizma (tekstovi Alexandre Kollontai, Evelyin Reed i Sheile Rowbotham,
feministke analize koje spajaju marksizam i psihoanalizu Shulamite Firestone i
Juliet Mitchell, teorije seksualne razlike Luce Irigaray, kao i tekstove o feministkom
16 Preuzet iz: Marina Blagojevi (ur.) (1998): Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90-th.
Beograd: Centar za enske studije, istraivanje i komunikaciju, str. 4950.
17 I will tell you, for me it was very important as it was the frst conference type event with feminist
agenda trying to bring people from Belgrade and Zagreb and elsewhere in Yugoslavia together, plus a
lot of people from abroad. There were some eighty people there in these two days. So the core feminist
group was trying to go from this very small intellectual circle a litle bit broader, bring some younger
students and get some media atenton. It was an exploraton and an agenda setnf meetng, and much of
networking... and it was fascinatng to get all these people from abroad, all of quite diferent orientatons.
It was very dynamic and polemic, but of course all slowed down by translatons. So there was Italian
to English, English to Serbo-Croatan, German, French, Spanish... (...) So I remember 80 people sitng
there two days and socialising in the evening hours and questoning each other with utmost curiosity. U:
Bonfglioli, str. 53-54.
18 Preuzet iz Blagojevi, str. 50.
116
pokretu u Italiji (Manuela Fraire i Rosalba Spagnollet). Tekstovi domaih autora/ki se
prvenstveno odnose na analize jugoslovenskog drutva sa feministkog stanovita,
kao i na pitanja relevantnost i primenljivost feminizma u socijalistkom drutvu.
Na konferenciji se razgovaralo o patrijarhatu, feminizmu i marksizmu, feminizmu i
psihoanalizi, identtetu, seksualnost, jeziku, nevidljivost ena u kulturi i nauci, ali i
o svakodnevnom ivotu ena, diskriminaciji ena u javnoj i privatnoj sferi, dvostrukoj
optereenost ena, o nasilju nad enama, o opstajavanju tradicionalnih patrijarhalnih
uloga uprkos normatvnim reenjima koja garantuju ravnopravnost. Prvi put je
javno dat kritki osvrt na reavanje enskog pitanja u Jugoslaviji. Ta kritka je bila
feministka, ali ne antsocijalistka.
19
Tu su se pokazale i razlike u shvatanjima i iskustvima domaih i inostranih goi.
Domae uesnice su imale akademski background bez ikakvog iskustva u praktnom
aktvistkom radu. I to je bila jedna od kljunih razlika u odnosu na goe iz
inostranstva. Takoe, one se nisu predstavljale kao a priori protv sistema, ve su
potcrtavale ono to je zapravo odstupalo od onoga, to su proklamovane vrednost
drutva.
Sve ove razlike videle su se i tokom konferencije, posebno u diskusijama sa
uesnicama iz zapadne Evrope. Iskustvo iz 68 i izneverena nada da hijerarhija
moi izmeu mukaraca i ena moe bit ukinuta jednim masovnim pokretom
20
ini
zapadne goe mnogo kritnijim, ne samo prema mogunou osloboenja ena
kroz formalnu emancipaciju liberalnu emancipaciju kroz zakone, ve i prema
marksistkoj teoriji osloboenja ena kroz klasnu borbu. Konferencija je nekako
pozicionirala Jugoslaviju izmeu Zapada i njegovih feministkih rasprava, i istone
Evrope, gde niko nije uo za feminizam, osim moda kao za rune lezbejke.
21
Iz
19 Dragan Klai: You have to understand that we were critcising Yugoslav self- management socialism as
such. We were critcising the sexist elements of the Yugoslavs system with which we identfed in general.
In that sense it wasnt a radical critque of Yugoslav socialism... These were progressive lefist intellectuals,
but ant-dogmatc, critcal, especially of the ofcial Yugoslav ideology and the ideological jargon and the
ideological fasade, but not ant-socialist... and with a steady critcal analysis of capitalism, as well. U:
Bonfglioli, str. 100.
20 Izuzetno dobar prikaz ovoga moe se videt u flmu Helke Sander Subjektvni faktor (Der subjektve
Faktor) iz 1981. godine. U pitanju je polubiografski prikaz perioda izmedju 1967. i 1970.godine koji je
Helke provela u Zapadnom Berlinu, gde je studirala na Deutsche Film- und Fernsehakademie. Aktvno se
ukljuila u studentski pokret 68. i jedna je od osnivaica Akcionog komiteta za osloboenje ena (Aktonsrat
zu Befreiung der Frauen) 1968. uven je njen govor u septembru 1968. na konferenciji Socijalistke
studentske asocijacije u kome igoe seksistke stavove svojih mukih kolega.
21 Ewa Morawska: So you have here three phases: the West with its bubbling feminist debates and
and legal adjustments; Yugoslavia with its very vibrant interest in whats going on in the West, and Eastern
Europe where nobody heard of feminism and whatever they heard was ugly lesbians. U: Bonfglioli, str.
78.
117
perspektve zapadnih feministkinja, jugoslovenske feministkinje nisu bile dovoljno
radikalne; iz perspektve domaih uesnica, goe sa Zapada u najmanju ruku nisu bile
dobro informisane o situaciji u Jugoslaviji, a povremeno, snishodljive i prepotentne.
Jedan od izvora nesporazuma je bio i nerazumevanje stranih uesnica da mnoge
teme oko kojih se okupljao feministki pokret na Zapadu (kao to su pravo na razvod
ili pravo na abortus) u Jugoslaviji zbog napredne zakonske regulatve uopte nisu
bila na dnevnom redu. Takoe, da u Jugoslaviji u to vreme ni ne postoji feministki
pokret,
22
kao i da ene koje su organizovale konferenciju ne predstavljaju nekakvu
jugoslovensku enu na celoj teritoriji Jugoslavije. Poloaj ena u Jugoslaviji se bitno
razlikovao u zavisnost ne samo od obrazovanja i mogunost da se putuje, ve i od
toga u kom delu Jugoslavije su ivele i od toga da li je u pitanju urbano sredite ili
ne.
Jo jedna od bitnih taaka razmimoilaenja bilo je uee mukaraca na
konferenciji. Na konferenciji u Beogradu bio je prisutan znaajan broj mukaraca. Ovo
je bilo problematno za dobar deo zapadnih feministkinja. One, posebno francuske i
italijanske, prisustvo mukaraca na konferenciji i njihovo uee u diskusijama shvatle
su kao uzurpaciju enskog prostora. Nasuprot tome, najvei deo domaih uesnica
je podravao prisustvo feminist friendly mukaraca na skupu. Dacia Maraini se sea
tenzije na kraju prvog dana, kada su italijanske delegatkinje protestovale protv
toga to sociolog, mukarac
23
govori o represiji nad enama. Tome su se usprotvile
organizatorke, obrazlaui da su protv diskriminacije i mukaraca i ena, da se protve
bilo kakvoj diskriminaciji zasnovanoj na polnoj razlici.
24
Iz dananje perpektve, moe se slobodno rei da je konferencija DRUG-CA ENA.
ensko pitanje. Novi pristup? bila od istorijske vanost. Ne samo zato to je vratla
proskribovanu temu feminizam u javni prostor ili zato to je to prvi kritki osvrt na
reavanje enskog pitanja u tadanjoj socijalistkoj Jugoslaviji, ve prvenstveno zbog
utcaja koji je imala na uesnike i uesnice
25
i potonji razvoj feminizma i feministkih
grupa. Ona je ohrabrila uesnike/ce da raunaju na sebe i ponu da deluju u javnoj
sferi i tme na izvestan nain, predstavlja utemeljivaki dogaaj celokupnog kasnijeg
razvoja feministkog pokreta na ovim prostorima.
22 Ibid., str. 86.
23 U pitanju je Slobodan Drakuli.
24 Bonfglioli, str. 86.
25 Rada Ivekovi: Before the conference we did not exist. We happened during that conference. We did
not know each other, Zarana put all of us together, and we were not a group. We hadnt the awareness
that we could represent something. During that conference we understood that we were many, and that
118
Konferencija je bila prekretnica za razvoj feministkih grupa koji je usledio. Ubrzo
nakon konferencije u Zagrebu su izmeu ostalih, Lydia Sklevicky, Rada Ivekovi i
Slavenka Drakuli u okviru Hrvatskog sociolokog drutva, formirale grupu ena i
drutvo. Nakon povrataka Sofje Trivunac iz Zagreba istoimena grupa je 1980. godine
formirana i u Beogradu, pri Studentskom kulturnom centru. Za razliku od zagrebake
koja se vie bavila teorijskim radom i na ijim tribinama je publika preteno bila
akademska, u beogradskoj grupi se vie diskutovalo o vlasttm iskustvima i radilo
na samoosveivanju. Na tribinama u SKC-u, svake srede razgovaralo se na razliite
teme.
26
Kako se Lina Vukovi sea: Izbor tema je bio veoma irok i nismo pravile
nikakvu posebnu strategiju, cikluse, izuzev kad je bilo rei o suvie opirnim pitanjima
(npr. kada je prikazivana knjiga er Hajt ,Heit Raport). Organizovale smo vei broj
tribina o seksualnost (te su tribine bile veoma dobro poseene, naroito kad su bila
ukljuena gledita psihoanalize), reproduktvna prava, uloga hrianstva, poloaj ena
u radu, silovanje, estetski rasizam, ensko pismo, jezik i pol, patrijarhalna mistfkacija
naunog jezika, analiza srpskih narodnih poslovica, analize deije literature i bukvara,
utcaj deijih igara i igraaka u odreivanju polne uloge
27
Saradnja sa feministkinjama iz drugih delova zemlje (posebno sa zagrebakim)
bila je vrlo intenzivna. Rada Ivekovi, Slavenka Drakuli, Jelena Zupa, Biljana Kai,
Vesna Kesi, Katarina Vidovi, Slavica Jakobovi, Vesna Pusi i druge redovno dolaze u
Beograd. Na tribinama u SKC- u (naredne skoro tri godine) gostuju i drugi koji se nisu
bavili iskljuivo feminizmom, ali je njihov rad bio povezan sa problem emancipacije
ena (Vesna Pei, Neboja Popov, Lino Veljak itd.). Tribine su bile otvorene i za ene
i za mukarce.
Od sredine osamdeseth formiraju se i isto enske grupe. U Ljubljani, prva enska
grupa LILITH nastaje 1985., a prva lezbejska grupa Lilith LL 1987. godine. Lepa
Mlaenovi 1986. godine u Beogradu pokree / obnavlja feministku grupu ena i
drutvo.
Seajui se ovog perioda, Lepa Mlaenovi pie: Druga prekretnica za razvoj
feminizma i enskog pokreta su datumi osnivanja SOS telefona za ene i decu rtve
nasilja. Nakon prvih deset godina razraivanja i duskusije o dimenzijama potinjavanja
ena, pojavile su se aktvistkinje koje su imale potrebu da krenu da rade sa enama
each one of us did some feminist work, a bit of research, of critque. U: Ibid., str. 86.
26 Detaljnije o programu tribina u SKC u apendixu. Preuzet iz: Blagojevi, str. 49-60.
27 Lina Vukovi; Sofja Trivunac (1998): Feministka grupa ena i drutvo. U: Ibid., str. 4748.
119
direktno. Feministkinje su uvidele da je muko nasilje nad enama jedna transverzala
kroz sve ivote ena i da zapravo enske servise za ene treba poinjat od SOS
telefona koji e dat prostora enama, koje su preivele nasilje da imaju svedokinje
i da im se veruje. Prvi SOS telefon je nastao u Zagrebu 1988, drugi u Ljubljani 1989 i
u Beogradu 1990. SOS telefoni su imali identna imena, prve instruktae radile smo
zajedno, pravila rada i principe diskutovale smo u istm radionicama, na prvim enskim
kampovima letovale smo skupa razmene iz kojih smo tada uile jedna od druge
inicirale su dragocenost feministke politke solidarnost u vreme ratova i reimskih
politka nacionalistkog iskljuivanja drugih.
28
Mnogi od kontakata izmeu ena
(iz sada bivih republika) koji su tada uspostavljeni i razvijani tokom osamdeseth,
nastavili su se i tokom ratova kada ih je bilo teko i opasno odrat.
Krajem osamdeseth, tanije 1987. odran je i Prvi jugoslovenski feministki skup u
Ljubljani. Jo tri jugoslovenska feministka skupa su odrana su u Zagrebu i Beogradu,
a poslednji Good girls go to heaven, bad girls go to Ljubljana odran je u Ljubljani
1991., kratko pre nego to se zajednika drava raspala u krvi. Ratovi su pred enski
pokret postavili nova pitanja i probleme. Gotovo sve uesnice konferencije Drug-ca
ena su nastavile da budu aktvne osamdeseth, angaujui se dalje protv rata i
nacionalizma devedeseth godina. Od devedeseth, enski pokret je tesno povezan
sa antratnim. Feministka kritka socijalistkog sistema zapoeta 78 nastavljena
je kritkom nacionalistkih drava koje su na ovim prostorima uspostavljene
devedeseth.
28 Lepa Mlaenovi: Poeci feminizma. enski pokret u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani. U: Autonomni enski
centar: Istorija enskog pokreta. URL: htp://www.womenngo.org.rs/content/blogcategory/28/61/#zena_i_
drustvo, poslednji pristup: 25.09.2009.
120
Bibliografja:
(1943): Drug Tito nama i o nama. U: ena danas, br. 31.
(1975): ene Srbije u NOB. Beograd. Nolit.
(1978): DRUG-CA ENA. ensko pitanje novi pristup? Meunarodni simpozijum
27.10.-1.11.1978. Beograd: Izdavako-informativni program SKC.
Blagojevi, Marina (ur.) (1998): Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu
90-tih. Beograd: Centar za enske studije, istraivanje i komunikaciju.
Bonfglioli, Chiara (2008): Belgrade, 1978: Remembering the conference Drugarica
ena. ensko pitanje. Novi pristup? / Comrade Woman. The Womens
Question: A New Approach? Thirty years after. Master Thesis. Utrecht:
Universiteit Utrecht. URL: http://igitur-archive.library.uu.nl/student-
theses/2008-1031-202100/MA-thesis-C.Bonfglioli.pdf, poslednji pristup:
25.09.2009.
Boxer, Marilyn J. (2007): On the Socialist Construction and International Careerof the
Concept Bourgeois Feminism. U: American Historical Review, Vol. 112, No.
1, str. 131158.
Boinovi, Neda (1996): ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd:
Devedesetetvrta; ene u crnom.
opi, Sanja; Grupkovi, Brankica; Lazi, Gordana; Dobrosavljevi-Gruji, Ljiljana:
(2001): ene u Srbiji / Da li smo diskriminisane? Beograd: Sekcija ena
UGS Nezavisnost; ICFTU CEE Womens Network.
Kanzleiter, Boris; Stojakovi, Krunoslav (2008): 1968 in Jugoslawien.
Studentenproteste zwischen Ost und West. U: Kanzleiter, Boris; Stojakovi,
Krunoslav (ur.): 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle
Avantgarde in Jugoslawien, 1960-1975. Bonn: Dietz.
Markovi, Ljubica (1934): Poeci feminizma u Srbiji i Vojvodini. Beograd. Narodna
misao.
Mlaenovi, Lepa: Poeci feminizma. enski pokret u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani. U: Autonomni enski
centar: Istorija enskog pokreta. URL: http://www.womenngo.org.rs/content/
blogcategory/28/61/#zena_i_drustvo, poslednji pristup: 25.09.2009.
Nedovi, Slobodanka (2005): Savremeni feminizam / Poloaj i uloga ene u porodici
i drutvu. Beograd: Centar za unapreivanje pravnih studija; Centar za
slobodne izbore i demokratiju.
Papi, arana (1989): Sociologija i feminizam: Savremeni pokret i misao o osloboenju
ena i njegov uticaj na sociologiju. Beograd: Istraivaki i izdavaki centar SSO
Srbije.
121
Vukovi, Lina; Trivunac, Sofja (1998): Feministika grupa ena i drutvo. U:
Blagojevi, Marina (ur.): Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu
90-tih. Beograd: Centar za enske studije, istraivanje i komunikaciju. str.
4748.
Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 1946. godine.
122
Lidija Vasiljevi
ENE I PROFESIONALNI I KLASNI IDENTITET
Kad sam proitala da se Audrey Lord, 1989., tokom svog poetskog performansa
na Stanfordu, publici predstavila reima: Ja sam crna feministkinja lezbejka ratnica
pesnikinja majka koja radi svoj posao , a onda jo dodala: Ko ste vi i kako radite
svoj posao
1
, uhvatla sam se kako razmiljam ta bih ja rekla... Feministkinja,
svakako, belkinja to ba i nije neto vredno spomena, majka ok... moja seksualna
orijentacija nije zanimljiva... vano je da sam psihoterapeutkinja ... moda bi to
zazvualo previe ukoeno. Da li bi trebalo da spomenem svoje razne ttule? Ne
znam. Pravo pitanje bilo bi: ta je zapravo relevantno rei s obzirom na oekivanja
publike? Uvek pokuavam da uhvattm odsjaj u oima slualaca i rukovodim se tme.
Ovakav otvoreni tp samopredstavljanja nagnao me je na razmiljanje da li se jednako
predstavljamo unutar feministkih krugova i izvan njih?
Do pre nekog vremena, feministki krugovi su izbegavali nametanje razlika, ak i u
obrazovanju, iz straha od elitzma.
Nekima od nas ttula ispred je imena potpuno nebitna. Drugima pak, seksualna
orijentacija nije tp politke borbe, a upoznavanje je malo formalniji zadatak. Kada
se predstavljamo, zaranjamo duboko u vlastto samopotovanje, analizirajuci iznutra
svoju biografju, preispitujui line kvalitete i uloge odigrane u ivotu.
Ponekad publika zahteva ttule rei koje su od vanost unutar njihovih sistema.
Titule su mera i formalni izraz naeg znanja i iskustva (ili bi to barem trebalo da
budu). Ipak, ako elimo da prihvattmo neke mere, moramo prihvattt ceo sistem
mera, znajui da svaki takav sistem neumitno stvara hijerarhiju. Ako neka osoba ima
bogato iskustvo koje se da izmerit mernim kategorijama, postoji tendencija da bude
proglaen/a strunjakom. Strunjak je formalizovani autoritet. Audrey Lord verojatno
samu sebe ne bi proglasila autoritetom, ali neko drugi to ini neko ko za tm ima
potrebu. Uvek drugi proglaavaju nekog autoritetom.
Dolo je vreme za stvaranje nekih novih ttula, koje e se formulisat tako da
zvue bliskije nefeministkoj publici, vladinim predstavnicima i novinarima. Treba li
1 Teresa de Laurets (1990): Upping the Ant (sic) in Feminist Theory. U: Marianne Hirsch; Evelyn Fox Kelle
(ur.): Conficts in Feminism. New York: Routledge, str. 255270.
123
feminizam da prihvat merenje na ist nain na koji to ini mejnstrim?
Ulazei u formalni sistem, vladine insttucije i ministarstva, feministka borba
se identfkuje s rodnom jednakou ili rodnim mehanizmima. Insttucije uvek ele
podatke o odreenim sposobnostma koje dokazuju na poloaj u njihovom
sistemu. Dokazi koji su im potrebni su vie-manje formalizovani. Ovaj esej je rasprava
o pojavi novog zvanja u Srbiji i jugoistonoj Evropi . Pojam je nov, zbunjuju i nepoznat
veini ljudi.
ta on znai u dananjem feminizmu, i menja li ideju borbe protv hijerarhije?
U savremenoj Srbiji, za potrebe razliith projekata, od rodnih strunjaka se trai
brzo formulisanje miljenja, rodnih procjena i evaluacija. Ovi strunjaci se uvoze,
obrazuju u oblast rodnih studija, a u Srbiji je 2006. godine studirala prva generacija
postdiplomaca na rodnim studijima (na studijama Rod i politka).
Danas je lokalna rodna scena spremna za formalizovanje rodnih strunjaka. Ovakvi
strunjaci su odnedavno vrlo traeni na tritu rada.
Sada se postavlja pitanje koji su to kriterijumi relevantni za prozivanje nekog
strunjakom. Moemo li nauit kako da postanemo feministkinje/feminist kroz
akademski program i ko je kompetentniji za donoenje rodnih procena: magistar/ka
ili doktor/ka rodnih studija, ili osoba s konkretnim aktvistkim iskustvom?
Je li previe zahtevat i jedno i drugo? Ovde postoji skrivena klasna podloga.
Stvaramo li zapravo novu dihotomiju reprodukujui tradicionalni koncept i izmiljajui
renesansnu feministkinju, sposobnu istovremeno da razumume teoriju i prenese
feminizam u praksu? Ovaj esej spaja ideje savremene feministke teorije, analizu
oglasa za posao i rezultate malog istraivanja.
ENE I PROFESIONALNI I KLASNI IDENTITET
Klasa je mnogo vie od Marksove defnicije iste kao
veze sa sredstvima proizvodnje. Klasa ukljuuje vae
ponaanje, osnovne stavove, naueno ponaanje,
oekivanja od sebe i od drugih, koncept budunost,
kako sagledavate i reavate probleme, kako razmiljate,
oseate i delujete.
2
2 Bell Hooks, cit. prema: Gill Hubbard (1996): Why has feminism failed women? U: Internatonal Socialism,
br. 71, str. 143154.
124
ivot ena su se promenili kao posledica Drugog svetskog rata, kada su ene postgle
vei stepen nezavisnost radei u fabrikama i kancelarijama, to im je omoguilo i lini
izvor prihoda. Zapravo, ene su dobile priliku da privremeno uivaju u nezavisnost.
Po zavretku rata, od mnogih se oekivalo da odustanu od svojih poslova, vrate se
kuama i nastave sa ivotma domaica. Neke ene, naroito one iz obrazovane
srednje klase, oseale su nelagodu i nezadovoljstvo zbog svog podreenog poloaja
u drutvu. Iako su amerike pripadnice srednje klase poele da pohaaju fakultete
sredinom 50-ih godina prolog veka, ipak ih je 60% prekidalo studije radi udaje.
3

Situacija u bivoj Jugoslaviji je u to vreme bila bitno drugaija. Drava je bila na
vrhuncu svoje socijalistke faze, a ene su se podstcale na studiranje, ekonomsku
nezavisnost, ali, istovremeno, i na brigu o svojim muevima i deci, i obavljanje kunih
poslova. U ostatku zemalja jugoistone Evrope, ene su takoe imale priliku dobro
se obrazovat, ali ne i priliku za zaposlenje na vanim pozicijama. Kako je savremeni
feminizam napredovao, tako su ene shvatale da mukarci nisu jedina drutvena
grupa koja podrava seksistko razmiljanje i ponaanje, odnosno da i ene mogu bit
seksist, pa ni ant-muka strategija nije vie dominirala enskim pokretma. Tokom
sedamdeseth radilo se na stvaranju rodne pravde. Prema Hooksovoj, ene nisu
mogle unapredit feminizam bez suoavanja s vlasttm seksizmom, a sestrinstvo nije
moglo postat mono sve dok su se se ene takmiile jedna protv druge.
4
Utopijske
vizije sestrinstva utemeljene iskljuivo na svest kako su sve ene na neki nain rtve
muke dominacije, prekinule su rasprave o klasi i rasi.
Rasprave o klasi pojavile su se rano u savremenom feminizmu, prethodei
raspravama o rasi. Nastao je sukob izmeu reformistke vizije enskog osloboenja,
koja je jednostavno zahtevala jednaka prava za ene unutar postojeeg klasnog
sistema, i radikalnijih i/ili revolucionarnijih modela, koji su pozivali na temeljne
promene u postojeoj strukturi, kako bi se stare paradigme zamenile modelima
zajednitva i jednakost. Meutm, kako je feministki pokret napredovao, i
privilegovane grupe dobro obrazovanih belkinja poele dobijat jednak pristup klasnoj
moi kao i njihove muke kolege, feministka klasna tampa je u svojoj zbirci eseja
Class and Feminism
5
objavila revolucionarne uvide u klasne podele medu enama
od sedamdeseth na ovamo. Ove rasprave nisu umanjivale feministku tvrdnju da je
3 Ibid.
4 Bell Hooks; Amalia Mesa-Bains (2006): Homegrown: Engaged Cultural Critcism. Cambridge: South End
Press, str. 152155.
5 Vidi Bell Hooks (2000): Feminism is for Everybody. Passionate Politcs. Cambridge: South and Press.
125
sestrinstvo mono, ve su jednostavno naglaavale da moemo postat sestre jedino
kroz borbu suoavanja s nainima na koje su ene na osnovu pola, razliite rasne
i klasne pripadnost dominirale drugim enama i iskoriavale ih, kao i stvaranjem
politke platorme koja e se bavit ovim razlikama.
Profesionalni uspesi postzali su se, ne zbog bivanja enom, ve usprkos tome.
Klasni sistem u zapadnoj kulturi proizveo je odreenu istoriju enskog pokreta, usko
povezanu s njegovim postojeim klasnim sistemom koji su ene pokuavale odbacit.
Veina kritara u feministkoj teoriji tvrdila je da je belaka srednja klasa samo jo
jedan uzorak za oponaanje.
6
Kada je Bety Friedan pisala o depresivnim domaicama srednje klase, ene u
Jugoslaviji se sa tm verovatno nisu mogle identfkovat. U bivoj Jugoslaviji nismo
imali (slubeni) klasni sistem, a razlike su se uglavnom temeljile na profesionalnom
statusu, politkoj moi i vanost, ili vezama. Charlote Bunch tvrdi da je fakultetsko
obrazovanje izrazito vano sredstvo politke borbe u feminizmu,
7
jer podste ene
na prihvatanje izazova obrazovanja, ne samo kao bitke za opismenjavanje, ve i kao
naina stvaranja kritke i analitke svest.
FEMINIZAM I KLASA
Prema Teresi de Laurets, unutar feminizma itekako postoje mnogobrojne i
ozbiljne razlike. One koje se tu rase i seksualnost su verovatno najozbiljnije, ali tu
su i druge: razlike u klasnoj i etnikoj pripadnost, jeziku, obrazovanju, disciplinarnoj
metodologiji, generacijskim, geografskim i rodnim pripadnostma (za one koje zanima
mesto mukaraca u feminizmu); i razlike unutar feminizma u odnosu na teoriju.
Feministka teorija nije samo teorija rodne opresije u kulturi, kao to se esto
ponavlja u udbenicima enskih studija; nit je to esencijalistka teorija enine prirode
koju neki suprotstavljaju ant-esencijalistkoj, poststrukturalistkoj teoriji kulture.
To je zapravo teorija o socijalnom subjektu enskog pola, ije ustrojstvo i nain
drutvenog i subjektvnog postojanja ukljuuju, pol i rod, ali isto tako a na trenutke
i oitje rasu, klasu i etnicitet. Dakle, teorija koja se te ovih i drugih drutveno-
kulturnih podela i predstavljanja, je teorija u razvoju o enskom subjektu koja se
temelji na njegovoj specifnoj i konfiktnoj istoriji, o kojoj se tek poinje pisat.
6 Vidi vie o intersekcionalnost u: Kimberly W. Crenshaw (2003): Rod, Genero br. 2. Beograd: Centar za
enske studije.
7 Hooks (2000), str. 131.
126
U svakom sluaju, feministka teorija nije inferiorna onoj koju neki nazivaju
mukom teorijom, ve je jednostavno razliita; i upravo ova razlika me zanima,
ba kao i brojne razlike, rasprave, unutranje podele i polarizacije, koje su rezultat
feministkog delovanja kroz razne insttucije, diskurse i prakse od kojih se sastoji
drutvo, te njegovog samoanalitkog razmiljanja o tom delovanju. Zanimaju me
diskurzivne podele koje su oznaile feminizam kao rezultat podela (rasnih, spolnih,
klasnih, etnikih, seksualnih itd.), a koje su jednostavno deo drutva; zanimaju me
diskurzivne i subjektvne granice koje je feminizam defnisao i redefnisao zavisno od
situacije, kroz istoriju, u procesu svojih veza s drutvenim i kulturnim formacijama;
zanimaju me, takoe, i paradoksi i kontradikcije koji ine istoriju koja je na snazi, i
temeljnu razliitost feministke misli.
8
Bell Hooks preispituje neke primere novog feminizma kako bi pokazala kako ist
prilagoava teoriju i izbegava pitanja rasne i klasne pripadnost, kako lukavo stvara
utsak da se ove rasprave nikad nisu vodile unutar feministkog pokreta
9
. Citra
agresivnu politku tela Naomi Wolf,
10
tvrdei da ovakve feministkinje ignoriu ogromnu
koliinu radova koji se bave problemima rasne i klasne pripadnost, te da uoptavaju
kategoriju ene. Feminizam moi (koji zastupa Naomi Wolf) negira svaku politku
ubrojivost, svako uee u sistemima eksploatacije, privilegija i opresije, te ignorie
veliki broj ljudi ija ivotna iskustva pobijaju ovakvo razmiljanje. Rezultat ovoga je
feminizam lien svoje radikalne politke vanost, te premeten u privatnu sferu
individualnog samoprocenjivanja. Citat feministki pokret nije proizvod nije li
festyle
11
, tei stvaranju feminizma (ne feministkog pokreta), koji u centar panje
postavlja iskustva materijalno privilegovanih belkinja, na nain koji negira rasne i
klasne razlike, ne samo u odnosu na izgradnju enskog identteta, ve i u odnosu na
enski feministki pokret.
12
Ovakvo brisanje, tvrdi Hooks, je oportunistko.
Meritokratja premeta krivicu s ekonomskog sistema i stavlja je na plea pojedinca.
Ovo dozvoljava privilegovanima da svoje bogatstvo uvaju bez grie savest ili brige
za one manje srene. Privilegovani veruju da su svoje bogatstvo postgli napornim
radom poverovali su da su to bogatstvo i zasluili. Stoga, kako bi se uspostavila
funkcionalna meritokratja, oni s obrazovanjem i vetnama moraju imat vii status u
drutvenom prostoru od drugih.
8 Up. Bell Hooks (1994): Outlaw Culture: Resistng Representatons. New York: Routledge.
9 Hooks (2000), str. 93.
10 Ibid., str. 95.
11 Ibid., str. 99.
12 Ibid., str. 102.
127
PODRAZUMEVA LI NOVI FEMINIZAM I NOVE KLASE?
U nekim kontekstma, povezanost lokalnih aktvista u razmenama iskustava,
podstaknutm lobiranjem internacionalnih nevladinih organizacija (IGO), takoe je
podstakla i geografsku, unutarnacionalnu decentralizaciju feminizma odnosno
njegovu difuziju izvan originalnog, uglavnom malog, hegemonog jezgra aktvista,
organizacija i problema.
13
Sankcionisanje, ak i podstcanje uea na konferencijama
UN-a, od strane lokalnih, nacionalnih i meunarodnih javnih autoriteta, daje
slubenu legitmnost tm povezanim aktvnostma pokreta pruajuci i dodatni
podstcaj za uee aktvistma, koji inae moda i ne bi imali priliku da to uine,
otvarajui povremeno uesnicima pristup lokalnim i nacionalnim politkim
mikrofonima.
Ono to je glavni problem veine drutvenih pokreta, pa tako i feministkog, jeste
redukcija kriterijuma izabranih u svrhu predstavljanja celog pokreta. Ovakav pristup
zanemaruje sloenost drutvene stvarnost, pojednostavljuje je i stvara prostor za
razliite vrste suzbijanja.
Osim toga, voe civilnog drutva i zapadnjaki strunjaci trebalo bi da prepoznaju
i prihvate naslee socijalistkog feminizma, a ne da stalno iznova pokuavaju s
organizacijom ena kao bioloki homogene grupe, u opoziciji mukarcima. ene
odgojene u socijalizmu nauile su da veruju da su mukarci i ene iz radnike klase
prirodni saveznici u borbi protv buroazije ene pripadnice buroazije i ene
pripadnice radnike klase nisu delile sline interese.
Feministki pokret podelio se iznutra, stvarajui svoje vlastte klase, koje su,
zbog politkog konteksta u Srbiji razliite. Kao to Hooks tvrdi, unutar feminizma,
privilegovane klase su u poziciji stcanje vee koliine znanja, a imaju ak i privilegiju
biranja konfrontacije (u odreenim razdobljima svog ivota one biraju leviarstvo).
Situacija je drugaija u pokretma u postkomunistkim zemljama. ene ne ele vie
bit leviarke, jer su videle negatvne posledice tog pokreta. Izbor liberalne drave
istovremeno je i izbor ulaska u klasni sistem.
Unutar meunarodnog feministkog pokreta, pripadnice privilegovane klase, koje
nikad pre nisu bile deo leviarske borbe za slobodu, nauile su konkretnu politku
klasne borbe suoavajuci se s izazovima koje postavljaju manje privilegovane ene,
13 Vidi Arlene Stein (1995): Sisters and Queers: The Decentring of Lesbian Feminism. U: Marcy Darnovsky;
Barbara Epstein; Richard Flacks (ur.): Cultural Politcs and Social Movements. Philadelphia: Temple
128
te uei u tom procesu kako da brane svoje stavove, i kako da se konstruktvno nose
s konfiktom. Uprkos konstruktvnoj intervenciji, mnoge privilegovaner belkinje
nastavile su da se ponaaju kao da feminizam pripada njima, kao da su one voe
pokreta.
Kao to je Blagojevi objasnila, u jugoslovenskom feminizmu postojalo je jezgro
koje se zapravo sastojalo od ena koje su istovremeno uestvovale u velikom broju
razliith grupa. Broj i kvalitet inicijatva pokazuje da je jezgro bilo hiperaktvno
tokom razdoblja od 1990. do 1997. Zapravo, hiperaktvnost je najverovatnije
proizvod negatvne mere getoizacije enske scene tokom devedeseth godina.
Jezgro se uglavnom sastojalo od intelektualki koje su se tokom devedeseth
intenzivno obrazovale na polju feministke teorije, nakon iskustva s ratom, ali i kroz
meunarodne kontakte, i pokazale su izvrsnu sposobnost uenja iz prolost i linih
greaka.
14
Moemo rei da jezgro postoji i danas, ali se drugaije zove: to su danas
strunjaci, koji rade na gotovo svim projektma, koji veinu ne zadovoljavaju.
POTEKOE SA RADOM I STRUNJACIMA
Usprkos konstantnim naporima uloenim u defnisanje razlike izmeu pola i roda,
konfuzija vezana uz granice izmeu ova dva pojma se nastavlja: gde zavrava pol, a
poinje rod? U samom sreditu problema pristupu i konceptualizaciji roda, esto je
verovanje u prirodnu distnkciju izmeu rodova, u neku vrstu enstvene ili muevne
bit. Ovaj prirodni koren ili bit, problematan je pojam, budui da uzima u obzir ne
samo bioloke / anatomske razlike izmeu mukaraca i ena, kako su ist odreeni
prirodom, ve takoe tei proirenju ove prirodnost, kako bi se obuhvatle rodne
uloge koje se vezuju uz ove razlike.
15
U mnogim zemljama, ukljuujui i Srbiju, na rod se i dalje gleda kao na uvezeni
koncept zapadnjakog / anglosaksonskog porekla. Ova injenica izaziva odbijanje od
strane onih koji ga povezuju sa specifnim setom rodnih odnosa koje je promovisao
pokret za osloboenje ena 60-ih i 70-ih godina, te njegovim interpretacijama koje
iritraju mukarce. Kao rezultat toga, potraga za rodnom jednakou esto se pogreno
14 Marina Blagojevi (ur.) (1998): enski pokret u Beogradu 1998-99: Ka alternatvnoj enskoj istoriji.
Beograd: Centar za enske studije u Beogradu.
15 Marcela Villarreal; Jacques du Guerny (2000): Why do we stll have problems in populaton programmes
afer all these years? URL: htp://www.fao.org/sd/wpdirect/WPan0047.htm, poslednji pristup:
12.07.2009.
129
interpretra kao zahtev da ene budu doslovno jednake mukarcima (odnosno da se
ne razlikuju od njih), a pokret za ensku mo pogreno se interpretra kao elja da
ene zamene mukarce i preuzmu apsolutno svu vlast od njih.
Proces sreivanja rodnih odnosa odnosi se na organizovanje procesa i praksi,
odgovornost i kapaciteta za ukljuenje rodne perspektve. Radi se o pravilnom
upotrebljavanju rodne strunost u stvaranju politke, izradi analiza rodnog utcaja
u ovom procesu, organizovanja konsultacija i sudelovanja relevantnih grupa i
organizacija u procesu.
Jo jedan od razloga zbog kojih rodni pristup nije tako dobro prihvaen u planiranju
razvoja, kao to bi bilo poeljno, jeste postojanje potekoa u merenju. Kao prvo,
u merenju odnosa postoje praktni problemi koji nisu nereivi, ali se ipak lake
reavaju drugim metodama kao to su kvalitatvne metode koje su slabo prisutne
u insttucijama zaduenim za praenje razvoja. Ovo ima za posledicu dostupnost
samo malog broja pokazatelja, a trenutno se jo manje korist. To oteava poreenje
i procene trendova. Osim toga, samo mali broj dostupnih studija je utemeljen na
empirijski pouzdanim dokazima, to je problem koji je tek posledica odbijanja
koncepta i njegovih implikacija.
Interdisciplinarna priroda roda zahteva sistem ogranizacija i insttucija koji obino
nedostaje vladama i nevladinim organizacijama, kao i samom UN-u. On zahteva
mehanizme koordinacije, saradnje ili bar razmene informacija, koji su uglavnom slabi
ili nepostojei u ovim enttetma. Nacionalne enske insttucije imaju nedovoljan broj
zaposlenih, premale budete, i esto su stavljene na nisku hijerarhijsku poziciju koja
im ne doputa pravo glasa kad se radi o delovanju drugih vladinih insttucija.
Rebick je naznaila novi izazov za feminizam: da posegne irom sveta i donese
mudrost i antelitzam feminizma globalnoj borbi za opte drutvene promene.
16

Odreen broj drutveno aktvnih enskih grupa irom sveta nalazi se u idealnoj
poziciji za meusobno povezivanje, te zajedniku borbu protv globalnog siromatva
i rastue polarizacije izmeu siromanih i bogath.
16 (1998): Several important challenges face feminism in the next century, says School of Womens Studies
Inaugural Lecturer Judy Rebick. U: Gazete, izd. 28, br. 30. URL: htp://www.yorku.ca/ycom/gazete/past/
archive/042298.htm#gen5, poslednji pristup: 4.10.2009.
130
KO JE RODNI STRUNJAK?
Jedna od karakteristka ureenja rodnih odnosa jeste ta da zahteva specijalizovane
strunjake i obrazovanje, to nas dovodi do vanih pitanja koja moramo istrait.
ta znai bit rodni/a strunjak/inja? Ko postaje rodni/a strunjak/inja i u kojim
se situacijama oni stavljaju u ove uloge? Za koga oni preuzimaju te uloge? Koje
to obrazovanje moraju proi rodni strunjaci u miru, a koje u konfiktnim
situacijama?
Kao vana ideja, koncept rodnih strunjaka izazvao je ambivalentne reakcije. Kao i
mnoge druge stvari koje su nam doneli drugi, tako je i oko ove nunost bilo dosta
rezervi. S druge strane, insttucionalizacija i profesionalizacija feministkog / rodnog
koncepta otvorile su nove horizonte iskusnim aktvistkinjama, ali i profesorkama i
strunjakinjama sa enskih studija, ali i mogunost da postanu deo sistema.
Budui da je ceo koncept bio generalno nejasan, mogunost za njegovu pogrenu
upotrebu i preoblikovanje bili su dosta mogui. Organizacije / pojedinci koji su bili deo
ovog vanog procesa insttucionalizacije rodnih pitanja, postali su strunjaci preko
noi, zahvaljujui njihovim novim referencama.
17
enske / rodne studije stekle su formalno prihvatanje, to je rezultat nekoliko
procesa: politkih promena (demokratzacije), borbe autorki enskih studija
da uspostave njegovu poziciju, te mogue rastue potrebe za buduim rodnim
strunjacima/kinjama s formalnim priznanjem (diplomom).
ISTORIJSKI KONTEKST U JUGOSLAVIJI
Prve doktorke i profesorke fakulteta, udate u bogatm porodicama, bile su jezgro
srpske kulturne i intelektualne elite poetkom 20. veka. Poetkom 20. veka samo
6% ena bilo je pismeno, ali je istovremeno nekoliko srpskih ena bilo meu prvim
studentkinjama na univerzitetma u inostranstvu.
18
Tokom Prvog i Drugog svetskog
17 Nacionalni plan akcije za poboljanje poloaja ena i promovisanje rodne jednakost (The Natonal Acton
Plan for Improving the Positon of Women and Promotng Gender Equality - NAP) kao strateki dokument
vlade, zahtevao je integrisanu akciju nezavisnih strunjaka iz relevantnih podruja. Postojalo je pet grupa
koje su pokrivale razliita podruja u saradnji s savetnicima iz NVO-a. Neke nevladine organizacije nisu se
prikljuile procesu saradnje, ve ovom vladinom dokumentu. O prirodi celog procesa svata se govorilo.
Neki su tvrdili da su poznanstva bila glavni faktor pri izboru saradnika, a drugi da je presudio kvalitet.
18 Milo Nemanji (1998): ene Srbije kao deo stvaralake inteligencije od poetka stvaranja samostalne
drave do 1920. godine. U: Latnka Perovi (ur.): Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2.
Poloaj ene kao merilo modernizacije. Beograd: Insttut za noviju istoriju Srbije, str. 263277.
131
rata, enski pokret za emancipaciju zapoeo je kroz sindikate i radnike stranke,
budui da su ist bili spremni obraivat enske probleme.
Nakon rata gotovo svi zakoni koji reguliu status ena ostali su jednaki, a loi uslovi,
spor razvoj, nereena nacionalna pitanja i socijalni problemi, pridoneli su tome da
ene postanu najobespravljeniji lanovi drutva.
19
Komunistki reim formalno je propovedao rodnu jednakost. U toku socijalistke
revolucije, postgnut su znaajni rezultat u unapreenju drutveno-ekonomskog
poloaja i uloge ena. Napredak je uinjen u odnosu na stepen pismenost ena,
fakultetsko obrazovanje, radno mesto, kao i odredbe koje se tu razvoda, pobaaja
i porodiljskog dopusta. U domenu studiranja i radnog mesta, meutm, ene su
uglavnom bile ograniene na tradicionalno enske uloge.
Krajem 70-ih, nova generacija jugoslovenskih ena poela je preispitvat ove
pretpostavke o emancipaciji, pozivajui na radikalne promjene u postojeim
drutvenim vrednostma i insttucijama, zahtjevajui kraj patrijarhalnog ureenja.
Prva feministka organizacija, ene i drutvo, zapoela je s delovanjem u Beogradu
1979. Grupa je aktvno uestvovala u reavanju problema poput diskriminacije, nasilja,
polnih i rodnih predrasuda. Uskoro je stvorena mrea, osnivanjem organizacija u
ostalim jugoslovenskim republikama. Do 1990., organizacije su redovno organizovale
radionice, seminare i okrugle stolove. Inspirisale su druge enske grupe da zaponu s
radom na slinim problemima, a pomogle su pokretanje SOS telefona za decu i ene
rtve nasilja, enskog lobija, enskog parlamenta, ena u crnom, itd. enski pokret u
Bogradu je roen u specifnim drutvenim uslovima, koje istovremeno karakteriu tri
drutvene injenice: 1. rat povezan s raspadom Jugoslavije, 2. sankcije UN-a i izolacija
zemlje, i 3. transformacija zemlje od socijalistke u postkomunistku.
20
Tokom rata devedeseth, enske grupe su se uglavnom bavile humanitarnim
radom, problemima izbeglica, proteranih, socijalnih sluajeva, samohranih majki,
nezaposlenih, itd. Uskoro je bilo vie od 100 enskih nevladinih organizacija koje su
se borile na civilnoj teritoriji.
21
Tokom devedeseth teret ekonomije preivljavanja
dodatno je naruio ravnoteu rodnih odnosa u privatnoj sferi, esto jo vie
marginalizirajui ene.
19 Slobodanka Markov: (2001): Pravo glasa ena. Beograd: CESID.
20 Blagojevi (1998), str. 1013.
21 Organizacije osnovane s ciljem poboljanja ivota ena u mnogim aspektma: obrazovanju, nasilju nad
enama, trafckingu, traumama, politci, zdravlju, psiholokoj podrci, pacifzmu, itd.
132
Problem je bio i odliv mozgova, kao i injenica da se cela enska feministka
scena oslanjala na lini autoritet i snagu nekoliko feministkinja. Njihove vlastte
strunost, dobre veze s donatorima, i meusobno nepomirljive ideje o budunost
enskog pokreta rezultrale su raskolom krajem 20. veka. Grupe su se podelile na
teoretarke, poput onih na enskim studijama, i aktviskinje s konkretnim iskustvima.
Ove su aktvistke grupe formirale razliite nevladine organizacije u skladu sa
svojim specifnim potrebama, te ciljnim grupama koje su odluile da podre.
Demokratski proces iz 2000. otvorio je nove mogunost za feministkinje, uvodei
insttucionalizaciju mehanizama rodne jednakost u dravu. U ovom istorijskom
trenutku gotovo 90% ena nije moglo da objasni znaenje pojma rodne jednakost,
a veina stanovnitva je gajila duboke nacionalistke stavove. Marina Blagojevi
smatra da se jasno pokazalo kako dominantna feministka tvrdnja, stvorena na
zapadu i uvezena, o enama kao veim rtvama tranzicije, ne dri vodu u srpskom
kontekstu.
22
Model korien u Srbiji, kao pokuaj uvoenja roda u civilno drutvo, ve
je bio koriten u zemljama koje su prethodno prole neku vrstu tranzicije. Kapitalistki
model traio je reenja za probleme istonoevropskih ena. Svaka zemlja u tranziciji
bila je podstcana na reformaciju nacionalne mainerije kako bi se bavila enskim
pitanjima. Druge insttucije zapadnjakog feminizma enske lobistke grupe, rodni
think tanks, sklonita za ene, telefonske linije za rtve silovanja, enske knjiare
poele su se pojavljivat irom postkomunistkih zemalja.
23
Kristen Ghodsee
uporeuje komuniste koji su pokuali ukinut privatno vlasnitvo administratvnim
odlukama s meunarodnom zajednicom koja je pokuala da stvori novu rodnu
subjektvnost preko noi, uvoenjem najboljih praksi sa zapada. Istovremeno,
postojalo je oekivanje da cela feministka scena, koja je postojala pre uvoenja
ovakvih zapadnjakih modela, treba da se uklopi u ovaj plan.
24
Ova injenica, kao i veliki zaokret prema insttucionalizaciji, stvorili su rascep izmeu
organizacija koje su se uklopile i onih koje e ostat verne svojim starim idejama. Neke
nevladine organizacije su nestale zbog nedovoljnog fnansiranja, neke su uspele da
pronau svoj put, a neke su postale lideri ovog procesa, uspostavljajui struni status
i visoki autoritet svojim (neformalnim) voama.
25
22 Marina Blagojevi (2000): Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskurzi i prakse, Dio I. Beograd: AWIN, str.
680.
23 Kristen Ghodsee (2006): Nongovernmental Ogres? How Feminist NGOs Undermine Women in Post-
socialist Eastern Europe. U: The Internatonal Journal of Not-for-proft Law, izd. 8, br. 3, str. 4459.
24 Ibid.
25 Ove voe te grupe unutar enske scene nevladinih organizacija bile su u sreditu procesa izrade
Nacionalnog akcionog plana tokom 2005.
133
ENSKE STUDIJE - FAKTOR EMANCIPACIJE I LEGITIMIZACIJE ZNANJA
enske studije su jedan od najvanijih proizvoda pokreta za slobodu ene, smatra
arana Papi.
26
Njihovo postojanje je dokaz snanog enskog pokreta u nekim
podrujima.
Podela na one koji su podravali promenu i one koji su je kritkovali, bila je prisutna
od tog trenutka nadalje. Uz ve postojei sukob izmeu teorije i prakse feminizma,
ovaj se problem pojavio kao zahtevan zadatak za enske studije kako bi sauvale svoju
diferenta specifca i ispunili spoljne obaveze formalnog znanja.
27
enske studije kao alternatvni nain feministkog obrazovanja pojavili su se 1992.
Tokom 2005. postaju deo univerzitetskog programa na Fakultetu politkih nauka,
najpre kao specijalizovani studijski program, a kasnije kao magistarski program
(2006). Ova promena je otvorila nove mogunost, i novi pregled poloaja i uloge
enskih studija u Srbiji.
Dilema koja stalno uzdrmava enske studije u odluivanju o svom daljem razvoju, 1.
kao nezavisne discipline, ili 2. integracije u ve postojeu, dobila je drugu dimenziju.
Magistri ili doktori rodnih studija imae novo zvanje koje e im omoguit itav niz
novih izbora i profesionalnih prilika, ali e im isto tako i zatvorit neka vrata.
GLAS IZ SRCA
Kao ispitvanje stvarne situacije, ali i odraz dominantnog miljenja o celom
problemu, ovaj tekst ukljuuje i manje istraivanje kojim su prikupljeni podaci iz polja
sveobuhvatnog (i teorijskog i aktvistkog) feminizma.
Pitanja su formulisana na nain da obrauju neke stvarne potekoe, vezane uz
ideju / koncept rodnog eksperta/kinje. Mogunost i proces postajanja rodnog
eksperta, vanost odreenih faktora za profesionalizaciju, odnosno lini pregled
stepena vanost feministke teorije, iskustva u aktvizmu, politke svest i linih
kvaliteta.
U istraivanju je uestvovalo 30 osoba (28 ena i 2 mukarca) ukljuenih u enske
studije, i s (barem nekim) iskustvom u aktvizmu. Ispitanici nisu poznat kao rodni
ekspert u Srbiji (ne spominju se meu velikim autoritetma), iako ih je nekoliko
26 arana Papi (1998): Sociologija i feminizam. Beograd: IICSSO, str. 18.
27 Ibid.
134
radilo na odredbama koje se tu pitanja roda.
Najmanje 10 osoba je odbilo ispunit upitnik, uz objaenjenje da oseaju lini
problem ili odmak od pitanja, i zbog toga nisu u stanju da uestvuju.
Rezultat
Prvo pitanje: ta znai bit rodni ekspert? ta vi podrazumevate pod tm? Objasnite
svoj stav prema rodnim strunjacima. Odgovori slede:
Osoba posveena eliminisanju rodnih stereotpa / uloga, poboljanju prava ena, s
visokim stepenom poznavanja feministke teorije i prakse, iskustvom u istraivanju.
Takoe, strunjakom za rod smatra se neko ko uestvuje u stvaranju odredbi u vezi sa
rodovima, predavaicom na enskim studijama, nekoga ko je svestan rodnih pitanja
i profesionalno vezan uz rodne projekte. Neki su odgovori naglaavali poznavanje
zakonskih pitanja povodom rodne jednakost, drutvenih predmeta, politke nauke
i savremene flozofje. Takoe su identfkovani strunjaci za diskriminaciju, politku i
rodnu teoriju.
Neki odgovori nisu ba bili pozitvni, poput: Jedna velika seratorska i vrlo
proftabilna elitstka profesija, Koncept rodnog strunjaka je problematan
zbog injenice da su ist samoproglaeni i samoproizvedeni, a i sami objanjavaju
politku dimenziju toga; Koncept strunjaka poiva na principu iskljuenja drugih,
koji nisu privilegovani (kategorije). Ovo je stari problem feministkog pokreta u ije
ime ja govorim, i pitam se je li mogue pravit distnkciju izmeu ovih pitanja i pitanja
rase / klase / roda. Neki od ispitanika nisu mogli da odgovore na pitanje (njih troje).
Utvrdili su da je pojam problematan, upitan, da ga je nemogue verifkovat i da nije
primenjiv u Srbiji.
Odgovori jasno pokazuju konfuziju oko cele ideje tog pojma, direktnu vezu s
aktvnostma razliith enskih grupa (ispitanici su naveli veinu aktvnost kojima se
bave unutar svojih organizacija). Negatvne ocene povezane su s linim iskustvom,
otporom prema maglovitm i nejasnim kriterijumima, te injenici da o strunjacima
vlada stav da nameu svoj autoritet (skrivajui se iza svog strunog statusa).
Drugo pitanje: Postoje li rodni ekspert u Srbiji? podelilo je ispitanike/ce u gotovo
identne grupe. Bilo je 11 pozitvnih
28
i 13 negatvnih odgovora. Veliki broj ispitanika/
28 Kao rodne strunjakinje spomenute su: Vesna Ristanovi-Nikoli, Marina Blagojevi, Daa Duhaek,
Sonja Drljevi, Zorica Mrevi.
135
ca, njih 7, nisu bili u stanju da odgovore, opravdavajui to nejasnim kriterijumima,
injenicom da rodni strunjaci u Srbiji koriste rodno nepovezane podatke i to
je dovoljno da se proglase strunjakom, ili nisu mogli da kau jesu li t ljudi rodni
ekspert ili neka druga vrsta strunjaka. Ovaj rezultat potvruje jedan od paradoksa
srpske feministke scene koju je Marina Blagojevi spomenula u svojoj studiji. ene
generalno bolje sarauju s osobama iz inostranstva nego meusobno. Povezivanje
enskih grupa poelo je sa strancima, a meusobno su se beogradske enske grupe
povezale tek u kasnijoj fazi.
Tree pitanje: Moe li bilo ko postat rodni ekspert? izazvalo je burne reakcije.
Veina odgovora je bila negatvna (12), 8 je bilo pozitvno, dok opet, 10 ispitanika
nije bilo sigurno ili sposobno jasno odgovorit. Namera ovog pitanja bila je da razjasni
stav prema evaluaciji linih elemenata i mistfkacije (mora bit malo poseban),
a odgovori su pokazali da je mistfkacija zaista prisutna, kao i nemogunost da se
neka lokalna osoba prihvat kao strunjak za rodna pitanja. Ovi rezultat moda su
dokaz nedostatka poverenja u line (lokalne) sposobnost, i idealizacije iskustava koja
dolaze od stranih strunjaka kao boljih, a u isto vreme pokuavaju dokazat da bi
najbolja reenja trebalo da dolaze iznutra.
Namera sledeeg pitanja bila je istrait Terms of reference
29
rodnih strunjaka,
kao i liste kljunih vetna i znanja koja se moraju stei. Odgovori ispitanika pokazuju
tendenciju (i potrebu) za navoenjem linih kvaliteta, pa ak i nekih stavova prema
ivotu, umesto sposobnost.
Kao najvanije sposobnost koje bi rodni strunjak trebalo da ima, ispitanici su naveli
sledee: toleranciju, otvorenost, antdiskriminatorni stav, upornost, komunikatvnost,
vetnu davanja podrke.
Stavovi prema ivotu: ivet svoj ivot; antkonformizam.
Lini kvalitet: arm, enstvenost, dobri ivci i sposobnost da se sauvaju,
empatnost, dobar smisao za humor, originalnost, hrabrost, racionalnost.
Znanje: poznavanje feministke teorije, savremene flozofje, opte znanje; enska
ljudska prava, aktvizam; diskriminacija i rodno utemeljeno nasilje; politka pitanja;
ureenje rodnih odnosa; fnansiranje rodne borbe; engleski jezik.
Sposobnost su povezane s konceptma ljudskih prava, a znanja koja se smatraju
najvanijima prisutna su u nastavnom programu enskih studija.
29 Postoji itav niz razliith sposobnost i znanja koja se trae od rodnih strunjaka, to pokazuje nedostatak
kohezije kriterijuma, tj. iroku perspektvu rodnog podruja kao feksibilnog i interdisciplinarnog.
136
Pitanje: Kakva vrsta obrazovanja vam je potrebna kako biste postali rodni strunjaci?
podelilo je ispitanike u tri grupe: one koji su odluili dat prednost formalnom
obrazovanju, zatm neformalnom i one koji jednako cene oba.
Formalno obrazovanje: Studije roda, univerzitet, magistarske studije roda, doktorat,
iskustvo u istraivackom radu, flozofja.
Neformalno: usavravanja i seminari o rodnim pitanjima, lini kvalitet, dobre veze
(poznanstva).
Neki su naveli i line kvalitete i spoljanje faktore: Morate da razumete feministku
teoriju, Morate bit aktvista/kinja i Morate poznavat prave ljude.
Poslednje pitanje pokualo je da izmeri vanost sledeih faktora za kvalitet
rada rodnog eksperta/kinje: teorijsko poznavanje feministke teorije, iskustvo u
aktvizmu, lini kvalitet, poznavanje drutveno-politke situacije u zemlji.
Prioritet je dat teoriji feminizma, dok su lini kvalitet i iskustvo u aktvizmu zauzeli
istu poziciju. Poznavanje drutveno-politke situacije ocenilo se kao najmanje vano.
Samo je nekoliko ispitanika videlo politki kontekst kao faktor koji je usko / direktno
povezan s pitanjem rodnog eksperta.
Prema oekivanju, rodni strunjak je, po miljenju ispitanika, osoba koja izvrsno
poznaje feministku teoriju to je oito povezano s tendencijama ili prevladavajuim
trendom na enskim / studijima roda. Aktvizam se smatra jednako vanim kao i
lini kvalitet to je opet potvrdilo da je lino politko i da se rodni ekspert
doivljava kao osoba iji bi kvalitet ili mane imale snaan utcaj na posao. Ovaj je
faktor je rangiran tako visoko kao dokaz veze s ideologijom, verovanjima i emotvnom
upletenou (kao zahtevima posla). Ovo takoe pokazuje i nedostatak objektvne
udaljenost ispitanika prema pitanjima.
DRUGA GENERACIJA STRUNJAKA
Postat profesionalna feministkinja (rodna ekspertkinja) teak je posao. Za one
koje diplomu doivljavaju kao dokaz svog profesionalizma, a naroito za one koje
spremaju doktorat iz enskih studija, moemo razmotrit znaenja profesionalizacije
kroz feministku analizu rodnog, rasnog i klasnog ustrojstva akademskog znanja.
30

Ova vrsta samosvest omoguava studentma da razmisle kako da kritkuju metode
30 Kate King (2002): Theorizing Structures in Womens Studies: Interdisciplinarites, Languages of Power
& Access, Generatons and Careers. URL: htp://www.womensstudies.umd.edu/wmstac/kking/present/
interdis.html, poslednji pristup: 4.10.2009.
137
i vrednost svojih polja (ukljuujui i enske studije) i osmisle unutranje i spoljanje
kritke feministkinja i drugih. Daje im kakvo-takvo poznavanje kanoniziranih kritka
drugih disciplina, koje stvaraju granice izmeu njihovih disciplina, interdisciplina i
analitkih jezika, kao i sposobnost da razmotre ulogu feminizma u ovim graninim
raspravama.
31
Na fakultetu postoji jasna razlika izmeu onih koji imaju snano utemeljenje i onih
koji to nemaju. Ima li politki / aktvistki rad uopte vanost?
Kate King tvrdi da feministke distnkcije izmeu teorije i prakse esto ostavljaju
utsak na studente da je teoretziranje kao takvo protvno politkoj praksi, da se mogu
posvett jednom ili drugom, jednom unutar akademskog sveta, drugom izvan njega.
U Srbiji smo tek na poetku prirodnog eksperimenta, prva generacija magistara
roda i politke pokazae put.
Neke discipline su konzistentnije u promociji socijalne pravde i enski studiji
ih ukljuuju u svojoj interdisciplinarnoj nastavi, npr. pripravniki sta i drugi
oblici promovisanja aktvizma ili rada u neakademskim profesijama ili enskim
zajednicama.
Unutar programa enskih studija akademski status je vrlo vaan (usprkos protestma
i traenju da to prestane bit), ali samo jedno podruje moi je vano. enski studiji bi
trebalo da sauvaju samu ideju feminizma najvea mo je u znanju i emancipaciji.
Kao to pokazuju rezultat upitnika, mo linih kvaliteta, a i sam autoritet, jo uvek su
poprilino vani.
ZAKLJUAK
Vizionarski pokret temeljio bi svoj rad na konkretnim
uslovima siromanih i ena radnike klase.
Bell Hooks
ak i kada moramo da govorimo o podelama unutar feminizma, unutar
feministke politke misli, feministkog diskursa, feministke svest, itd., ipak znamo
da povlaenje granice, koja nit je stalna, nit stabilna, ne moe izolovat feministke
31 King naglaava da ovo podie mogunost enskih studija da postanu interdisciplinarni, kao i intervencije
u postojee discipline i mnoge interdisciplinarne projekte. Postavlja pitanja o podrujima koja nastaju
unutar odnosa moi, hijerarhije i generacija, i kako dodiplomsko obrazovanje reprodukuje ove odnose ili
ih menja.
138
diskurse i prakse od onih nefeministkih.
32
Slino tome, razlike unutar feminizma
nisu samo razlike i podele medu enama, ve takoe, i jednako tako vano, to su
podele unutar ena; elim rei da su nastale kao efekt podele unutar karakteristka
svake ene.
Pitanje hijerarhije meu feministkinjama, formalnih prioriteta, pomirljivost
formalnog sistema koji ukljuuje vie (novac, vanost) za one koji su priznat kao
strunjaci, jeste realnost.
Kriterijiumi za odluivanje iju ideologiju treba ukljuit, a iju iskljuit, ija su
znanja i obrazovanje vani, a iji nisu dovoljno dobri, nejasni su, a to je vrlo evidentno
u rezultatma istraivanja. U drutvu koje je slubeno bilo besklasno, klase koje se
formiraju su nepravilne, nelogine i esto nastale iz haosa. U dravi poput Srbije, u
kojoj su porodine i prijateljske veze vanije od ikakvog obrazovanja to je ozbiljna
lekcija.
Vrsta panje pridavana dobro obrazovanim enama, profesorkama i
studentkinjama, iskljuuje one koji doista trebaju dobit uvid u feminizam, misli
Hooks. Insttucionalizovano feministko obrazovanje dolazi do malog broja ljudi, a
njegova funkcija emancipiovanja i podizanja nivoa svest promenili su se u formalnije
i linije ciljeve. Ostaje pitanje kako proirit znanje na ire slojeve, i ponudit vredno
reenje za one koji ele da postanu profesionalci/ke na polju rodnih problema.
Potrebna je vea jasnoa pojma, koncepta i njegove primene. Ovo zahteva lobistki
trud koji bi identfkovao probleme koji dovode do odbijanja roda, ukljuujui i pretee
aspekte. Osim toga, to zahteva trud sakupljanja i upotrebe pouzdane grae. Uzimajui
u obzir dijahronu prirodu enske populacije koja postoji na razliitm stepenima
emancipacije, neophodno je ukljuit razliite strategije istovremeno, umesto
troenja energije na beskrajne borbe na temu ija je opcija bolja ili gora. Postaje
jasno da ovoj regiji nije potreban uvezeni, ve lini i po vlasttoj meri proizvedeni
feminizam.
Htela bih se opet vratt na Bell Hooks i njene bogate i mone ideje, ovog puta
o sutni feminizma. Na kraju krajeva, najvaniji zadaci feminizma jesu podravanje
ena u njihovom obrazovanju, intelektualnom razvoju, kritkom razmiljanju. Ako
obrazovanje doivljavamo kao praktkovanje slobode
33
, onda bi ovo praktkovanje
trebalo da bude jednako dostupno svim enama. To se takoe odnosi i na
profesionalizaciju kao budui feministki program.
32 Visi de Laurets.
33 Hooks (2006), str. 140.
139
Bibliografja:
(1998): Several important challenges face feminism in the next century, says School
of Women's Studies Inaugural Lecturer Judy Rebick. U: Gazette, izd. 28,
br. 30. URL: http://www.yorku.ca/ycom/gazette/past/archive/042298.
htm#gen5, poslednji pristup: 4.10.2009.
Blagojevi, Marina (2000): Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskurzi i prakse, Dio I.
Beograd: AWIN.
Blagojevi, Marina (ur.) (1998): enski pokret u Beogradu 1998-99: Ka alterna tivnoj
enskoj istoriji. Beograd: Centar za enske studije u Beogradu.
Crenshaw, Kimberly W. (2003): Rod, Genero br. 2. Beograd: Centar za zenske
studije.
de Lauretis, Teresa (1990): Upping the Anti (sic) in Feminist Theory. U: Marianne
Hirsch; Evelyn Fox Kelle (ur.): Conficts in Feminism. New York: Routledge,
str. 255270.
Ghodsee, Kristen (2006): Nongovernmental Ogres? How Feminist NGOs Undermine
Women in Post-socialist Eastern Europe. U: The International Journal of Not-
for-proft Law, izd. 8, br. 3, str. 4459.
Hooks, Bell (1994): Outlaw Culture: Resisting Representations. New York:
Routledge.
Hooks, Bell (2000): Feminism is for Everybody. Passionate Politics. Cambridge: South
and Press.
Hooks, Bell; Mesa-Bains, Amalia (2006): Homegrown: Engaged Cultural Criticism.
Cambridge: South End Press.
Hubbard, Gill (1996): Why has feminism failed women? U: International Socialism,
br. 71, str. 143154.
King, Katie (2002): Theorizing Structures in Womens Studies: Interdisciplinarities,
Languages of Power & Access, Generations and Careers. URL: http://www.
womensstudies.umd.edu/wmstfac/kking/present/interdis.html, poslednji
pristup: 4.10.2009.
Markov, Slobodanka (2001): Pravo glasa ena. Beograd: CESID.
Nemanji, Milo (1998): ene Srbije kao deo stvaralake inteligencije od poetka
stvaranja samostalne drave do 1920. godine. U: Latinka Perovi (ur.):
Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2. Poloaj ene kao
merilo modernizacije. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, str. 263
277.
Papi, arana (1998): Sociologija i femintzam. Beograd: IICSSO.
140
Stein, Arlene (1995): Sisters and Queers: The Decentring of Lesbian Feminism. U:
Marcy Darnovsky; Barbara Epstein; Richard Flacks (ur.): Cultural Politics and
Social Movements. Philadelphia: Temple University Press, str. 133153.
Villarreal, Marcela; du Guerny, Jacques (2000): Why do we still have problems in
population programmes after all these years? URL: http://www.fao.org/sd/
wpdirect/WPan0047.htm, poslednji pristup: 12.07.2009.
141
Adriana Zaharijevi
WOMENS LIBERATION, ETRDESET GODINA KASNIJE
Postoji nelagodan konsenzus oko toga da je vreme emancipacije / revolucije /
osloboenja iza nas. Govori li se pak o specifno enskom kontekstu, Womens Lib
zvui toliko anahrono da se u nekom svima razumljivom kontekstu moe pojavit
jedino u okviru arhivarskih poduhvata koji nastoje da ustanove otre granice meu
talasima enske borbe. Uprkos tome, danas, dakle, etrdeset godina kasnije, s
izvesnou se moe tvrdit da ciljevi i ideali borbe za slobode ena nisu ostvareni u
punom opsegu, u meri u kojoj ni neki drugi ideali koje je inicirala 68. nisu postali
ivljena stvarnost. Meutm, govor o borbi (o revoluciji i osloboenju da i ne
govorimo, posebno na ovom podruju koje se ambivalentno i neujednaeno odricalo
svoje komunistke prolost) esto postaje teorijski neumesan ili nepodesan, bez
obzira na teorijski kontekst.
ta je izazvalo takav obrt? Feminizam u svojim razliitm, kulturno i geografski
uslovljenim vidovima opstaje i danas, iako su u najveem broju zemalja sveta
osvojena sva ona osnovna prava za koja su se ene borile. Iako je, prema tome,
emancipatorska borba za osloboenje i revoluciju odnosa meu enama
i mukarcima (a ini se da je ak i te pojmove ponekad suvislo stavit pod znake
navoda), bar na diskurzivnom nivou postala deplasirana, feminizam kako god da ga
defniemo da bi se navedeni termini izbegli ne iezava, premda se moe tvrdit da
je svet, makar u naelu, postao lagodnije mesto u kojem su prisutni bar potencijali
za ravnopravnost.
Pitanje ima li feminizma ako nema borbe za osloboenje ena ili ima li feminizma
koji nije uvek ve borba za osloboenje ma kako retoriki delovalo, postalo je
jedno od sredinjih pitanja s kojima se ovaj drutveni pokret suoio devedeseth
godina 20. veka. injenica da feminizam i dalje opstaje u svim svojim raznovrsnim
oblicima ne ukazuje na to da je na ovo pitanje pronaen adekvatan odgovor koji bi ga
uinio prevladanim ili zastarelim. Moglo bi se, suprotno tome, tvrdit da je to danas
verovatno najdinaminiji spor koji feminizam ini otvorenim za nova reenja, koja
krute borbene formacije transformiu u labave koalicije, iju validnost zapravo tek
treba testrat u okolnostma s kojima se susreu ene 21. veka.
142
U ovom tekstu pokuau ukratko da razmotrim dva mesta spora koja smatram
kljunim za razumevanje situacije u kojoj se feminizam nalazi danas u Srbiji, ali i izvan
nje. Prvo se odnosi na neprevladani konfikt teorije i prakse, drugo na generacijski
spor meu mlaim i starijim feministkinjama.

VRAANJE FEMINIZMA ENAMA

Najzastupljenije hronoloko i progresistko itanje feministke istorije
prepoznaje tri faze feminizma. Prvi talas oznaava vremenski najdui period koji
se protee od sredine XIX veka do izbijanja Prvog svetskog rata ili, alternatvno, do
dvadeseth godina 20. veka kad je enama u najveem broju drava u kojima je
postojao sifraetski pokret dodeljeno pravo glasa. Pojava drugog talasa dovodi se u
vezu s objavljivanjem knjige Bet Fridan (Bety Friedan) The Feminine Mystque 1963.
godine. Problem koji nema ime, fraza koju narastajui pokret ezdeseth prepoznaje
kao izvanredno prikladan opis situacije u kojoj se nalaze Amerikanke posle naizgled
tako lagodnog posleratnog baby-boom-a, nakon 68. dobija snanu ideoloku potporu,
a tokom sedamdeseth i razna teorijska objanjenja. Iako nema slaganja oko toga kada
se tano okonava, moe se tvrdit da drugi talas doste zenit tokom sedme decenije
20. veka, a da osamdeseth, to zbog mone unutranje kritke s margina pokreta,
to zbog konzervatvne politke klime, doivljava backlash, da pozajmim izraz Suzan
Faludi (Susan Faludi). Trei talas feminizma, ako mu korene ne prepoznajemo ve
u antesencijalistkim kritkama crnih i postkolonijalnih teoretarki, takoe iznie
iz ivota jedne knjige: re je o tekstu Gender Trouble Dudit Batler (Judith Butler),
objavljenom 1990. godine. Iako je teko defnisat pravce u kojima se feminizam treeg
talasa razvija/o, njegove pretpostavke, temporalno gledano, i danas, dvadesetak
godina kasnije, odreuju istorijsko lociranje feminizma.
1
Uz izvestan trud, paralelna istorija se moe izvest i za Srbiju. Prvi feministki glasovi,
iako veoma iznimni, javljaju se ve u XIX veku (Draga Dejanovi, glumica i pesnikinja,
napisala je ak tri knjige koje bi bile zanimljive za feministko prouavanje: Nekoliko
1 Iako je fraza trei talas postala uvreena u feministkom diskursu, ona ni danas nema univerzalnu
primenu. Primera radi, Nensi Frejzer (Nancy Fraser) u nedavno objavljenom tekstu Feminism, Capitalism
and Cunning of History (Nancy Fraser (2009): Feminism, Capitalism and Cunning of History. U: New Lef
Review, br. 56, str. 97117.) govori iskljuivo o drugom talasu i njegovim transformacijama u odnosu na
promene koje su od ezdeseth naovamo pogodile kapitalistko drutvo. Batler u svojim Nevoljama s rodom
takoe nigde ne uvodi termin trei talas, iako bez sumnje inicira njegovu (van)teorijsku upotrebu.
143
rei srpskim enama, Emancipacija Srpkinja i Srpskoj majci).
2
Tokom prvih decenija
20. veka javljaju se rasuta stremljenja koja se danas mogu proglasit feministkim:
od formiranja enske stranke, preko intelektualnih uzleta ena poput Ksenije
Atanasijevi i Julke Hlapec-orevi, do aktvnost ena okupljenih oko AF-a. Iako
razliite kulturne i politke okolnost svojstvene jugoslovenskom kontekstu oteavaju
konsekventno izvoenje paralele s drugim (i treim) talasom, osim u generacijskom
smislu, injenica je da je osamdeseth godina o feminizmu ponovo poelo da se govori
javno i donekle dosledno. Specifnost srpskog feminizma devedeseth ija se pojava
preklapa s pojavom treeg talasa na Zapadu, jesu ratne okolnost u kojima se pokret
razvija i defnie svoje strateke ciljeve i interese.
Premda sam svesna uproavanja koja turi opisi nuno povlae za sobom, ipak
u posegnut za jo jednim veoma prikladnim svoenjem koje spada u opta mesta
feministke istoriografje. esto se, naime, i donekle s pravom, naglaava da se prvi
talas moe takorei redukovat na feministku praksu, budui da nije imao osobenu
teorijsku pozadinu koja bi praksi davala smer i opravdanje. Drugi talas obeleava
izumevanje specifno feministke teorije koja je nerazdvojiva od delovanja u mikro
ili u makro ravni, na lokalnom ili na transnacionalnom nivou. Pojava treeg talasa u
neposrednoj je vezi s teorijskim otkriem da se teorija i praksa ne podudaraju, kako se
vie od itave decenije elelo verovat. Dekonstrukcija teorijskih konstrukata oko kojih
je organizovana feministka praksa drugog talasa, vodila je teorijskoj fragmentaciji
i osipanju to je, sa svoje strane, neizbeno stvorilo nevolje u sferi delovanja. Trei
talas se stoga, bar heuristki i uopte uzev, moe odredit kao teorija kojoj nedostaje
adekvatna praksa.
2 Ivana Panteli (2006): Draga Dejanovi (1840-1871). U: Francisca de Haan; Krasimira Daskalova; Anna
Louti (ur.): Biographical Dictonary of Womens Movements and Feminisms, Central, Eastern and South-
Eastern Europe in 19th and 20th Century. Budapest: CEU Press, str. 106108.
144
TEORIJA I/ILI IILI PRAKSA
Kada je sredinom XIX veka formiran feministki pokret,
3
ene (i retki mukarci)
koji su ga reprezentovale nisu imale usaglaenu teorijsku ili ideoloku platormu
prema kojoj su temeljito i namenski sprovodile svoje unapred defnisane i vrsto
postavljene ciljeve. U duhu naelno slobodarskih ideja liberalnog individualizma, koje
su odredile pravac borbe za ukidanje insttucije ropstva i smanjenje klasne napetost
u prvim industrijskim drutvima, pojavile su se i prve prepoznatljivo feministke
tendencije. Narastujui pokret se poslednjih decenija XIX veka organizovao oko
razliith aktvnost koje su retko imale teorijsku potporu i teko su se mogle svrstat
uz odreenu ideologiju: pamfet, petcije, okupljanje na konvencijama, javne tribine,
masovni protest i militantne akcije naprosto spadaju u arsenal svake drutvene grupe
koja se borila za vidljivost i/ili proirenje osnovnih prava.
injenica da je re o neemu tako dalekom to, samim tm, doputa da se s
nostalgijom vraamo u ta slavodobitnija vremena, omoguuje da borbu sifraetkinja
predoimo kao takorei najlagodniji deo feministke istorije: enama koje su predano
i jednoduno radile na dostzanju svog cilja oko kojeg je postojao internacionalni
konsenzus na raspolaganju su bila samo ad hoc orua koja su odista dovela do
proizvodnje eljenih uinaka. One, drugim reima, iza sebe nisu imale ni istoriju ni
varijetete teorijskih/ideolokih polazita koja bi u njihovo delovanje unosila razdor,
a osvajanje prava glasa je u korpusu njihovih ciljeva bilo toliko dominantno, da su svi
drugi naprosto mogli bit zanemareni kao potencijalni izvori sporova.
No, ne samo da je takvo itanje naivno, ve ono sasvim ponitava problem koji
lei u srcu feminizma od njegovog nastanka do danas: injenicu da feminizam ni u
jednom trenutku svoje istorije nije bio lien spora, uprkos ili upravo zbog toga to
polae pravo na to da govori u ime svih ena, odnosno u ime ene kao univerzalnog
3 Istorijski posmatrano, poeci feministkog pokreta se mogu locirat u 1848. godinu kada je u dravi Njujork
u Seneka Folsu odran prvi skup na kojem su eksplicitno formulisani feministki zahtevi. Bez sumnje,
tokom itave istorije je bilo nekonvencionalnih ena koje bi se mogle proglasit protofeministkinjama.
Takoe, valja pomenut da se u doba Francuske revolucije prvi put pomalja prostor u kojem se i ene
mogu prepoznat kao politki subjekt, usled ega tada dolazi do prvih oblika organizovanja ena, dodue,
kratkog veka. (Videt, recimo, Karen Ofen (2000): Osporavanje muke aristokratje. Feminizam i Francuska
revolucija. U: enske studije, br. 13, str. 79115. i Elisabeth G. Sledziewski (2000): The French Revoluton as
the Turning Point. U: Fraisse, Genevieve; Duby, Georges; Perrot, Michelle (ur.): A History of Women in the
West, Vol. IV. Emerging Feminism from Revoluton to World War. Cambridge, MA: Belknap Press; Harvard
University Press, str. 3346.) Prema tome, bez obzira na znaajne pretee pokreta, on u strogom smislu
biva ustanovljen tek u XIX veku, a tek poetkom XX veka dobija transnacionalni karakter.
145
subjekta. Viktorijanke se, naime, nisu slagale oko zajednikih strategija, nit su im
ciljevi i programi delovanja bili ujednaeni. Suprotno anegdotskim oekivanjima,
prve feministkinje su u velikom broju sluajeva (posebno u SAD i UK, dakle, u
reprezentatvnim sifraetskim dravama) bile izrazito konzervatvne, esto daleko blie
umerenjakim, nego progresivnim leviarskim pokretma koji su se bar nominalno
zalagali za punu ravnopravnost mukaraca i ena. Rasne i klasne napetost, politka
kalkulisanja, u kojima su mnoge ene ostavljane izvan sfere jednakih prava i sloboda,
i neskriveno imperijalistka i kolonijalna retorika predstavnica srednje klase koje
su dominirale pokretom, onemoguavala je ostvarenje prividno univerzalnih tenji
enskog pokreta.
Objedinjujui motv feminizma prvog talasa pravo glasa nije bio dovoljan da bi se
odista prevladale nepremostve razlike meu zahtevima, strategijama i vrednostma
ranih feministkinja. Iako to svakako ne moe bit jedini razlog zbog kojeg je feministki
pokret izgubio otrinu (prve posteministkinje se javljaju ve dvadeseth godina 20.
veka, kao i prvi ozbiljni generacijski sukobi koji ih proizvode), pojavu drugog talasa
feminizma odlikovala je izraena potreba za teorijskim okvirom koji e moi politki
da objedini pokret, ali i da utemelji zahteve koje e svaka ena moi da prepozna kao
bitno feministke.
Da bi ideoloki snana praksa ezdeseth opstala, da bi, drugim reima, nadivela
Novu levicu, antratne i studentske proteste organizovane oko 68., bio je neophodan
koherentan eksplanatorni model koji bi mogao da poslui kao skelet opisa postojeeg
stanja stvari, ali bi uz to nudio i mogua reenja za njegovo prevazilaenje i/ili
ukidanje, i sliku budunost u kojoj bi stare nepravde bile iskorenjene.
4
Taj marksistki
model koji je donekle integrisan u model polne politke (sexual politcs), dakle,
u temelje radikalnog feminizma, nalazi sopstveni izraz i u praksi koja je ponajvie
obeleila buenje feministke svest. Re je o grupama za podizanje svest u kojima
se akcent s pojedinke pomera na kolektvitet, na ene kao grupu (ili klasu, kako
se esto govorilo u prvim tekstovima koji jo nisu pravili otre koncepcijske razlike
meu feminizmima), i gde pozicija opte potlaenost dobija snanu pozadinu u
iskustvima svih ena. U naelu se polazilo od toga da feministki identtet i
feministki aktvizam predstavljaju direktnu posledicu feministke svest. Sve ene su
potlaene u patrijarhalnom drutvu usled ega dele izvestan skup iskustava kao ene.
Proces postanka feministkinjom predstavlja rezultat podizanja svest jedne ene do
4 Videt Linda Nicholson (ur.) (1997): The Second Wave. New York; London: Routlegde, str. 2.
146
take u kojoj ona prepoznaje svoju ensku potlaenost i zajednike interese koje deli
s drugim enama, iji je izraz sestrinstvo.
5
Taj klik, trenutak istne, ok koji donosi
prepoznavanje, instant sestrinstvo,
6
koje se odigravalo u svest buduih teoretarki
i/ili aktvistkinja, trenutak kada se intmno preobraava u politko, preobrazivi se u
iskustvo prezrenih na svetu, obeleava trenutak stapanja teorije i prakse u drugom
talasu feminizma.
Teorija i praksa, dakle, prvi put koegzistraju upravo u tom periodu uklapanja,
preplitanja i uvezivanja privatnog/individualnog u javno/politko, kako ga defniu
Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) i Kejt Milet (Kate Millet). Feministkinje
drugog talasa su imale formalne uslove za partcipaciju u javnom ivotu prvi talas
se za to izborio osvojivi pravo glasa: sada je to trebalo tematzovat, trebalo je opisat
situaciju, stanje ili poloaj u sistemu koji ne favorizuje ene, i trebalo je osmislit
naine da se taj sistem dovede u pitanje. Zadatak feministke teorije bio je, pre
svega, da opravda univerzalistke tvrdnje feministke prakse.
7
Trebalo je dokazat
da su sve ene rtve sistema dominacije koji bioloke pretvara u vrednosne razlike,
omoguujui nesmetano funkcionisanje hijerarhije, zasnovane na toboe biolokoj
nunost.
Cilj teorije bio je opremanje ena koje menjaju svet neophodnim sredstvima da bi
ta promena bila sprovedena korenito, temeljito i u korist svih. No, da li zbilja svih? ini
se da je unutranja kritka s margina razotkrila bentamovski princip (najvee sree za
najvei broj) koji se ponovo, gotovo u istom ruhu, potkrao feminizmu. Osamdeseth
godina 20. veka se politci identteta, sili koja mobilie drugi talas feminizma,
suprotstavlja politka razlike: iza univerzalistkih tenji subjekta feministke politke
5 Cheryl Hercus (2005): Stepping Out of Line: Becoming and Being Feminist. New York; London: Routledge,
str. 3. O znaaju grupa za podizanje svest i razvoju feministke svest pisala je Lidija Vasiljevi u svojoj
neobjavljenoj magistarskoj tezi Politke mentalnog zdravlja. Tekst tog manuskripta dostupan je u
Univerzitetskoj biblioteci Univerziteta u Beogradu.
6 Navedeno prema asopisu Ms.; Jane OReilly (1971): The Housewifes Movement of Truth. U: New York
Magazine, 20.12.1971. URL: htp://nymag.com/news/features/46167, poslednji pristup: 24.09.2009.
7 Ni u najranijoj fazi koegzistencije prakse i teorije nije, naravno, postojao opt konsenzus oko toga ta
i u kojoj meri svaka od njih treba da donese onoj drugoj. Neki ljudi nastoje da naprave asnu enu od
feministke kritarke, tvrdei da svaki dostojan fakultetski odsek u svojim zalihama treba da poseduje
jedan takav primerak. Mene ba i ne zanima da li e feminizam postat potovanja vredan deo akademske
kritke; daleko me vie interesuje da feministka kritka postane koristan deo enskog pokreta. Stari
feminizam je bio usredsreen na zakonske odredbe i ljudska prava u sutnski neizmenjenim insttucijama.
Novi feminizam se te temeljnog transformisanja insttucija. U naoj borbi za osloboenje, Marksova
opaska o flozofma moe se primenit i na kulturne kritarke: do sada su samo tumaile svet, a kljuno je
promenit ga. Lillian S. Robinson (1986): Dwelling in Decencies (1971). Sex, Class, and Culture. New York;
London: Routledge, str. 1920.
147
(ena) iskrsava razliitost iskustava ena druge boje koe, ena (marginalizovanih)
nacionalnost, drugih seksualnih opredeljenja, drugih socijalnih pozadina to e
opseg, sadraj i znaenje same politke dovest u pitanje. Ako se politka ne organizuje
oko jednog ujedinjujueg motva, odnosno oko (enskog) identteta koji je za sve
zajedniki, kako onda objedinit mnogostruke razlike koje su najednom postale tako
vane? I iako ovo pitanje u krajnjoj instanci ima presudne posledice po praksu,
njega je mogue postavit samo pod pretpostavkom ranijeg uputanja u teorijsko
preispitvanje temelja identteta posredstvom kojeg se sva praksa organizuje. A
jednom kada se postavi pitanje ta je ena (ta je to sutnsko ensko, odnosno ima
li uopte neke takve sutne), feministka politka prestaje da funkcionie kao izvor
jedinstva i postaje prostor spora.
Teorija koja je, dakle, podupirala te oigledno krhke temelje, sada postaje osnovno
oruje u njihovom rastakanju. Da bi uopte bilo politke sestrinstva, neophodno je
napravit prostora za sve zamislive razlike meu sestrama, a taj prostor moe bit
prostor solidarnost samo pod pretpostavkom nesagledive otvorenost. Dudit Batler
to nedvosmisleno tvrdi:
Smatram da e svaki pokuaj da se kategoriji ene prida univerzalan ili
specifan sadraj, pod pretpostavkom da se jemstvo solidarnost zahteva
unapred, proizvest razdor, te da se identtet kao polazna taka nikada ne
moe odrat kao vrsto uporite feministkog politkog pokreta... To ne znai
da termin ,ene ne bi trebalo koristt... Naprotv, ako feminizam pretpostavlja
da ,ene oznaavaju neoznaivo polje razlika, koje se ne moe totalizovat ili
sumirat samo jednom deskriptvnom kategorijom identteta, onda sam termin
postaje prostor stalne otvorenost i uvek nove mogunost oznaavanja.
8

Od devedeseth godina 20. veka kljuno pitanje utoliko postaje kako uspostavit
ravnoteu izmeu (teorijskih) sporova i (praktnog) jedinstva. Odbijanje da se u
ime kohezivnost i jedinstva pojmovno zatvori skup moguih oznaka koje ene ine
enama, ime bi se suavala i ograniavala mo delovanja, kljuni politki potencijal
feminizma, vodi prihvatanju fragmentranost i difuznost. Iako je to u izvesnom
8 Dudit Batler (2006): Kontngentni temelji: feminizam i pitanje postmodernizma. U: Dudit Batler i
Doan Skot: Feministkinje teoretzuju politko. Beograd: Centar za enske studije, str. 32. Videt i Linda
Nikolson (ur.) (2007): Feministka sporenja. Beograd: Beogradski krug.
148
smislu uslov mogunost inkluzivnost, naelna neodredivost polazita/interesa/
ciljeva predstavlja gotovo nepremostvu prepreku u organizovanju celishodne
feministke prakse. Doda li se tome jedna od kljunih odlika savremene feministke
teorije hermetnost jezika kojim se slui, za ta su tekstovi Dudit Batler svakako
paradigmatan primer kontekst koji naglaava inkluzivnost istovremeno iskljuuje
nebrojenu veinu koja doslovno nema pristup jeziku, znanju, prostorima odakle
se takvo znanje diseminira, akademskim pozicijama i jouissance koju teorija prua
izabranoj manjini.
9
Da li teorija moe da odri feminizam u ivotu i, ako je odgovor na to pitanje
potvrdan, o kakvoj je formi ivota ovde re? Da li je akademski ivot enskih studija
prostor formiran teorijom, ma koliko da su njegovi incijalni impulsi potekli iz prakse
(ili pre udnje za praksom) adekvatan prostor za razvoj i opstanak feminizma? Da
li teorija zbilja opismenjuje praksu ili je insttucionalizacija enskih studija (koje u
formi ustupka? prestaju da budu enske i postaju rodne)
10
jedan oblik kooptranja
alternatve sistemu u pomine i sve labavije okvire mainstream-a (na ta bez sumnje
upuuje jedan drugi, danas odomaen, ali neprevodiv izraz, gender mainstreaming).
Feministka teorija bilo zbog toga to nema neposredne posledice po ene koje
se ne moraju bavit teorijom, pa je ak ne moraju ni razumet, bilo zbog osude da je
po defniciji androcentrina uglavnom se odbacuje kao nedostojan vid feministkog
angamana. No, pitanje kako se teorija moe predoit kao izraz prakse samo je jedan
oblik opravdanja njenog postojanja. I koliko god da jedno takvo objanjenje odie
ispraznim antintelektualizmom, te se ve i samo na tom osnovu moe odbacit,
mi se tm gestom ni najmanje ne bismo pribliili sloenom zadatku dekonstrukcije
hijerarhijskog odnosa teorije i prakse.
Danas otuda kljuno pitanje postaje kako obezbedit ivotni prostor u kojem
alternatva sistemu ostaje alternatva koja na nain inkluzivnost ima mo da preobrazi
9 U razgovoru koji je objavljen u asopisu Hypata izmeu Rite Alfonso (Rita Alfonso) i Do Triljo (Jo Triglio),
Surfng the Third Wave: A Dialogue Between Two Third Wave Feminists, Triljo tvrdi sledee: Takoe me
brine teak, specijalizovan, argonski jezik kojim se najvei deo novije feministke flozofje predstavlja.
Te su teorije dostupne samo osobama s najviim obrazovanjem. Smatram da je ironino da se teorije o
potlaenima predstavljaju na nain koji najvei broj potlaenih ne moe razumet... Taj tp jezika odrava
elitstke odnose moi... Feministka teorija postaje proizvod privilegovane manjine koja se nalazi na
akademskim poloajima, proizvod kojem ostali izvan tog okruenja nemaju pristupa. (Alfonso, Rita; Triglio,
Jo (1997): Surfng the Third Wave: A Dialogue Between Two Third Wave Feminists . U: Hypata, izd. 12, br.
3, str. 716.) Ova vrsta iskaza primenjiva je, naravno, i na druge diskurse o potlaenima, iako je upravo u
feministkom od samog poetka prepoznata kao istaknut problem.
10 Videt, primera radi, Wendy Brown (1997): The Impossibility of Womens Studies. U: Diferences, izd.
9, br. 3, str. 79 101.
149
sistem. Spor izmeu teorije i prakse nuno mora ostat imun na hijerarhizaciju injenja
i miljenja, tako da se istovremeno izbegne pseudoreenje koje nalae injenje bez
miljenja, ali se opire i samodovoljnost teorije.
SESTRA SVOJE MAJKE
11

Razlike koje postoje u ivotma ena posmatramo li ta iskustva kroz insttucionalna
i kulturna soiva u poslednjih dve stotne godina ponekad su toliko nesamerljive,
da poreenja zahtevaju posebno paljivo baratanje nebrojenim okolnostma,
diskursima, normama, prostorima iskljuivanja i/ili ukljuivanja. ini se da je jedino
mesto istost puka bioloka injenica pola,
12
dok se u domenu roda odigravaju
svi t tanani prelazi i modusi bivanja enom. ta bi, prema tome, za jednu enu
koja je roena tokom ezdeseth, odnosno sedamdeseth godina 20. veka znaio
aksiom feministke teorije sve ene su rtve patrijarhata ili pak praktki postulat,
sestrinstvo je globalno?
Knjige nastale posle 2000. godine daleko ee razmatraju pitanje odsustva
feminizma u prvoj feministkoj generaciji ena, no to se bave oblicima njegovog
prisustva. Drugim reima, pitanje zbog ega se ene boje feminizma zbog ega se od
njega distanciraju kao od obavezujueg identteta ili ga odbacuju s podsmehom kao
nekakav relikt minulih vremena, ili zastareli borbeni pokli kojem u novom poretku
snaga naprosto vie nema mesta frekventnije je od pitanja na koji nain neke nove
ene prepoznaju sopstveni ivotni prostor i vreme kao feministko.
Ta dva pitanja su bez sumnje u uskoj vezi. Govor o patrijarhatu, osim ukoliko se
o njemu ne govori u istoriografskom kljuu kao o jednom od bitnih eksplanatornih
pojmova rane feministke teorije, danas je, u najmanju ruku, staromodan. Svi kasniji
teorijski pokuaji da se on proiri tako da obuhvat i druge forme marginalizacije ili
izravnog iskljuivanja proli su bez znaajnog uspeha, a ono to ga je svojevremeno
upravo legitmisalo na teorijskoj sceni aistorinost i pretenzije na univerzalno vaenje
uinili su ga potpuno nepodesnim u doba koje se na sve naine opire esencijalizaciji.
11 Aluzija na knjigu Astrid Henry (2004): Not my Mothers Sister: Generatonal Confict and Third-Wave
Feminism. Bloomington: Indiana University Press.
12 Dudit Batler, meutm, ni naizgled nevini pojam pola nije ostavila u stanju potpune nevinost, ime
je i poslednji baston feministke teorije ponikle ezdeseth godina XX veka otra distnkcija izmeu
pola i roda uzdrman. Videt uvodni tekst u Dudit Batler (2001): Tela koja neto znae. O diskurzivnim
granicama pola. Beograd: Samizdat B92.
150
U tom smislu, reakcija koju patrijarhat izaziva kod feministkinja i nefeministkinja
novog milenijuma, koliko se god razlozi za to razlikovali, donekle je slina: govor o
apsolutnoj dominaciji i nepromenljivoj hijerarhiji je skuen, viktmizujua pozicija
ene u koju je on smeta je neprihvatljiva, a razliit oblici viktmizacije koji dakako
nisu iezli iz savremenog sveta postaju nevidljivi ili se naprosto pogreno podvode
pod meusobno iskljuive kategorije.
13

Sintagma sukob meu generacijama podrazumeva izvesnu familijarnost koja
obino postoji meu majkama i kerima, familijarnost koja i nehotno odlikuje
odnose feministkinja drugog i treeg talasa. Majke koje su skrivale kolena, kao i one
koje su pre njih skrivale glenjeve razraenim sistemom sukanja i podsukanja, pre no
to se pojavila Meri Kvant (Mary Quant), bez sumnje su s izvesnim zgraavanjem (i
strahom) gledale na kratke suknje koje su kao da nikada nije moglo bit drugaije
nosile njihove kerke. Standardi kerki su pak bili takvi da je sve to im je prethodilo
nuno moralo delovat puritanski. U 20. veku je ve i u ravni visine donjeg poruba
toliko tabua srueno, da je generacijski sukob morao postat locus communis
svakodnevice nebrojenih ena. No, da li se tme eli rei da feministkinje treeg
talasa, esto doslovno kerke, svoje virtuelne ili bioloke majke koje su sedamdeseth
godina bile simbol za ruenje tabua o dolinom u jednom daleko temeljitjem smislu,
smatraju konzervatvnima?
Za nas je ovde daleko vaniji politki smisao pojma generacija koju moemo
razumet kao grupu ljudi (ne nuno istog uzrasta) ija su iskustva formatvnih
drutvenih uslova priblino slina u istom trenutku njihovih ivota, i koja ima
zajedniki interpretatvni okvir oblikovan odreenim istorijskim okolnostma.
14
Rani
kapitalizam, formiranje nacionalnih drava, Meri Lojd (Marie Lloyd); fordizam, hladni
rat i hipi komune, Respect Arete Frenklin (Aretha Franklin); i neoliberalni kapitalizam,
postdrutveno stanje opte umreenost, k. d. leng (K. D. Lang) i Britni Spirs (Britney
13 Ovim se, meutm, svakako ne eli rei ono to mnoge emancipovane ene danas govore da bi opravdale
svoje odbacivanje feminizma: da feminizam nije potreban zato to vie nema hijerarhija (odnosno da
feminizam nije potreban da bi se samostalno dosegao eljeni prag ravnopravnost na razliitm tritma na
kojima se nadmeemo s mukarcima). Moja teza je da termin patrijarhat, budui da je nastao u okrilju
radikalnog feminizma (i samim tm, donekle u otklonu od starijeg marksistkog feminizma), ima tendenciju
da zanemari paralelni razvoj feminizma i kapitalizma, njihovu bliskost i uslovljenost koja je u itavoj istoriji
feminizma, pa i danas, ograniavala domene sestrinstva. Umesto toga, na razliitm mestma nastojala sam
da uvedem pojam sistem privatnog i javnog, koji podrazumeva razliite dinamike drutvenih kretanja i
ukljuuje nejednake istorijske okolnost i presecanja rase, klase i roda. Koristm priliku da se zahvalim Dai
Duhaek bez ijih bi sugestja ove teze ostale u ravni puko intuitvnih uvida.
14 Nancy Whiter (1995): Feminist Generatons: The Persistence of the Radical Womens Movement.
Philadelphia: Temple University Press, str. 180.
151
Spears), sve to su politki toposi u kojima su stasale generacije sestara koje na
razliite naine ne mogu tvrdit da je sestrinstvo globalno.
Dokaz za to je nesumnjivo i ponueni kontekst. Dok za Meri Lojd danas verovatno
znaju samo istoriograf britanske viktorijanske popularne kulture, crno-belo lice Arete
Frenklin, uokvireno jo uvek obaveznom ispeglanom kosom da bi uopte pristupila
ekranima koje je u najveem broju posedovala bela amerika populacija, ostalo
je zabeleeno novim tehnologijama koje ve posustaju, kao i slava dveju potpuno
drugaijih ali, avaj, potpuno zamenljivih fgura savremene muzike scene.
Drugi dokaz za isto nudi poreenje konteksta. Iako je veoma upitno u kojoj se meri
moe govorit, u temporalnim okvirima, o feministkom pokretu u Srbiji u doba drugog
talasa kada su Jugoslovenke imale daleko vea prava od Amerikanki, danas kada je
upitno govorit o pokretu, feminizam u Srbiji postoji i, u politkom smislu generacije,
daleko ga je tee defnisat zbog zajednikog, preklapajueg iskustva rata. To takoe
ne oteava samo govor o generacijskom sporu u Srbiji, ve i poreenja s drugim
zemljama realnog socijalizma, koje su posle pada gvozdene zavese drugaije uspele
da ree neka od goruih pitanja koja su se ena tcala posredno ili neposredno.
No, ako se pokazuje da je ideju generacijskog sukoba teko jednosmisleno
odredit,
15
pitanje kako prii treem talasu nije nita manje lieno spora, na ta
sam letmino ukazala ve na poetku teksta. Pretpostavimo li da generacija treeg
talasa feminizma postoji to, prvo, nominalno iskljuuje razliite meugeneracije
i, drugo, ne uzima sasvim u obzir izvesne lokalno uslovljene okolnost poput onih
koje su karakteristne za nau zemlju
16
nju e reprezentovat ene koje su roene
15 Pored najeeg para majka/ker koji kroz line perspektve (kerki) obrauje knjiga Rose L. Glickman
(1993): Daughters of Feminists. New York: St. Martns Press, pojavljuju se i neki drugi, manje laskavi parovi:
efca/sekretarica, koji feminizam pretvara takorei u karijeru, suprotstavljajui etablirane feministkinje
poetnicama koje tek treba da ispeku zanat; i mentorka/studentkinja koji svoje opravdanje svakako ima
u injenici da su mnoge feministkinje treeg talasa ponikle iz akademskog programa enskih studija (iako
se postavlja pitanje da li je model uitelja/uenika, vekovima tako drag flozofma, zbilja podesan za ovaj
domen saznanja i delovanja). O zahvalnost koja se esto odrie mlaim feministkinjama za privilegije
koje imaju, reito govori sledei navod koji ponavlja opta mesta rane feministke teorije/prakse drugog
talasa: Ako vam kaem da ne mislim da su penetracija i silovanje ista stvar, da ne mislim da ene obrazuju
klasu, da ne mislim da transseksualci nastoje da mi otmu moju enskost, i da ne mislim da je lezbejstvo
praksa, budite slobodni da me reima doterate do zida, ali mi nemojte rei da imam probleme s majkom,
da su me nasamarili mediji, ili da sam nezahvalna. Za ovaj navod i brojne zanimljive sporove koji se dotu
srodnih tema, videt rasprave na internacionalnom forumu enskih studija WMST-L. (htp://userpages.
umbc.edu/~korenman/wmst/wmstoc.html, poslednji pristup: 27.07.2009.).
16 Na drugom mestu sam o treem talasu u Srbiji u generacijskom smislu govorila o treoj sceni, to
svakako nije najspretnije pojmovno reenje. Videt predgovor u Adrijana Zaharijevi (ur.) (2008): Neko je
rekao feminizam? Kako je feminizam utcao na ene XXI veka. Beograd: ene u crnom; Centar za enske
studije; Rekonstrukcija enski fond.
152
poetkom sedamdeseth godina, koje su na fakultetu imale mogunost da se odlue
za programe enskih studija, koje su se s feminizmom suoile u doba kada se
njegova unutranja kritka ve odigrala, koje su posedovale raznovrsno teorijsko
orue i pravne mehanizme u razraunavanju sa sopstvenim nedoumicama jer uvek
je, pre svega, re o sopstvenim nedoumicama, koje smo potom u stanju da proirimo
i na druge ene i koje, najzad, nisu morale da prave ozbiljne ideoloke kompromise
oko brijanja nogu i minkanja.
Meu feministkinje treeg talasa spadaju, dakle, one ene koje su toliko toga dobile
na gotovo, toliko da se, recimo, gotovo sasvim mogu odrei bremena patrijarhata,
ne oseajui da bi tme fagrantno poinile matricid, ali ipak ne mogu utvrdit da ga u
nekim drugim, manje pojmovno obavezujuim formama, nema. Mogunost izbora
bar u jednom delu sveta ili, preciznije reeno, bar u jednom zamanom drutvenom
sloju u najveem delu sveta postale su privilegija koja je osvojena za sve ene, koje
se pak meu sobom razlikuju u meri u kojoj smatraju da je za punu ravnopravnost
neophodna jo inkluzivnija sredina.
Iako je inkluzivnost re na koju mislimo svaki put kad izgovaramo rod, rasa, klasa,
seksualnost, itd., re koja je postala neophodan pratei prtljag feministke teorije (i
prakse, iako ju je u praksi daleko tee sprovest u delo), valjalo bi u vezi s njom postavit
jedno kakljivo pitanje koje na razliite naine pripada problemu generacijskog spora.
To pitanje je staro koliko i sam feminizam, te se moda moe tvrdit da je u izvesnom
smislu i doprinelo govoru o inkluzivnost kao takvoj. Ko, naime, svojim delovanjem,
teorijskim doprinosima, politkim ubeenjem, pa ak i svojim izgledom potvruje
pripadnost pokretu? U doba kada je jedan od kljunih feministkih izraza gender
mainstreaming, problem ekspertze u domenu roda neumitno vodi tom pitanju.
Meutm, pitanje ko se rauna u feministkinje ire je od onog koje se te merodavnost
i reprezentatvnost feministkinja u juridikom sistemu.
Stereotpan prikaz feministkinja takoe postoji otkako je feminizma. Upitno je,
meutm, koliko je on danas uvredljiv to je bez sumnje bio i u XIX, a i dobrim delom
20. veka, i to mu je svakako bio cilj da uvredi; bit usedelica, rasputenica,
lezbejka, majka kopileta, neuglednog izgleda itd., danas su, ma koliko to
ne bilo univerzalno pravilo, legitmne opcije s kojima se mnoge ene svesrdno i s
odobravanjem poistoveuju. No, ta uinit kada etketranje ne dolazi iz spoljnjeg
sveta koji feminizmu nije naklonjen? ta uinit kada same feministkinje procenjuju
ortodoksnost neijeg feminizma? Kako, drugim reima, odgovorit enama koje pitanje
153
ne postavljaju kondicionalno, ve u formi koja glasi: ko sme da bude feministkinja?
I, najzad, jedno od najteih pitanja s tm u vezi, da li i mukarci mogu bit feminist
(da li je u notorno rodno problematnom srpskom jeziku imenica feminist potpuni
oksimoron)? Kako se, dakle, potvruje pravovernost? I ima li za tako neto mesta u
neemu po defniciji nepravovernom kao to je feminizam?
Bez pretenzija da na to pitanje ponudim bilo kakav konkluzivan odgovor, to
osobito vai za Srbiju u kojoj su prakse i savezi devedeseth godina (dakle, u periodu
najsnanijeg razvoja ovdanjeg feministkog pokreta) bili izrazito politki obojeni,
ponudiu jedno itanje kojem elim da se priklonim. Re je o odlomku iz Manifeste,
knjige objavljene 2000. godine koja namerava da objasni mladim enama ta je
feminizam danas.
Kada za nekog kaemo da je feminist/kinja, mi mislimo na sve politki i drutveno
svesne ene i mukarce koji rade u korist ravnopravnost u pokretu ili izvan njega, koji
piu o feminizmu, ili o sebi govore kao o feminist/kinji. U stvarnost ne postoji formalan
savez ena koje bismo mogle nazvat feministkinjama. Iako postoje ustanove i drugi
forumi oko kojih se ene i mukarci okupljaju, feminizam nije birokratski monolit
poput komunizma ili... sajentologije.
17
Iako knjiga nosi sugestvan naziv (Manifest/a), ovaj odlomak nedvosmisleno tvrdi
da je vreme manifesta iza nas. Ako je ikada zbilja moglo bit nekakvog feministkog
vjeruju koje se moglo pretvorit u merilo podobnost, ono u savremenom dobu
postaje samo jedan u beskonanom skupu slogana (validan gotovo koliko i uveni
ena bez mukarca je kao riba bez bicikla), kao to se i svaki Manifest danas izlae
riziku ponavljanja i ponovljivost. Meutm, ovaj paragraf otkriva i nekoliko drugih
znaajnih polazita za defnisanje feminizma u 21. veku. Potreba da se kurzivom (mi)
oznai da ova defnicija nema pretenzija na opte vaenje, da je takorei zatena
autorskim pravima i da utoliko uvaava mogunost da se pored nje nau i druga,
moda i oprena odreenja feminizma, upuuje na njegovo individualizovanje,
rasparavanje i omasovljenje bez vrsth zajednikih imenilaca (the feminists su,
pre svega, po defniciji i mukarci, i oni koji sebe prepoznaju kao deo pokreta, ali i
oni koji su izvan njega. Puki gest samoimenovanja dovoljan je da bi se neko naao
u ovom prilino labavom skupu individua). Pisanje o feminizmu dobija istaknuto
17 Jennifer Baumgardner; Amy Richards (2000): Manifesta: Young Women, Feminism and the Future,
New York: Farrar, Straus & Giroux. Deo teksta dostupan na stranici htp://www.feminist.com/resources/
artspeech/genwom/whatsfem.htm, poslednji pristup: 27.7.2009.
154
mesto u odreenju feminizma, to donekle sugerie da teorija moe jer to ve i ini
opstajat mimo prakse, to pak ne ukida feminizam sam.
Jo jednom o inkluzivnost. Feminizam treeg talasa je manje rigorozan pri izboru
u svoje redove: Vi ste seksi, ili ste stdljivi, vi kupujete kod Kalvina Klajna, ili ste majka
koja ne radi van kue, vi ste velika holivudska producentkinja, vi ste prelepa nevesta
u belom, biva supruga koja podie troje dece, ili se brijete i depilirate voskom. U
stvarnost, feminizam eli da budete ta god da ste ali da vas krasi politka svest.
I obratno, vi elite da budete feministkinja upravo zato to hoete da budete to to
jeste.
18
Na pitanje, smem li da budem feministkinja, jedini odgovor iz ove perspektve
je vi to ve jeste. Takorei, na alost ili na sreu feministkog pokreta drugog
talasa.
Da li je tu re o vrlini? Difuznost i fragmentranost gotovo bi nuno morale da, s
jedne strane, prate inkluzivnost (jer se ono mi u ije ime govorimo nikako ne moe
ne treba zatvorit, ograniit, redukovat na bilo koji reprezentatvan identtet),
i odsustvo (teorijski) stabilnog politkog subjekta, s druge strane. Da li, dakle, o
difuznost pokreta uopte moemo govorit u vrednosnim kategorijama, osim u
onim koje evociraju nostalgiju za minulim vremenima? ini mi se da je prizivanje
kohezivnost kakva je ranije odlikovala ono to danas teko moemo i nazvat
pokretom, iako mu se tme svakako ne odrie neki teko imenljivi oblik egzistencije,
po svemu slino lamentma nad vremenom kada su se pisale razglednice, ili onim
kada su student, danas gotovo nevidljiva grupacija u nekom politki relevantnom
smislu, eleli da izvedu svetsku revoluciju.
Najzad, da li individualizovanost pokreta u treem talasu uopte znai isto to
je znaila u teorijski pregnantnom paru individualno/kolektvno (preneseno na
iri, premda zastareli politki plan, liberalno/socijalistko)? Da li je feminizam
treeg talasa izgubio viziju pravde za sve ene, ili je tek on uistnu ima, to upravo i
oteava grupisanje u ime nekog jasno defnisanog mi? I, svakako najvanije, da li ta
individualizovanost (fragmentranost, difuznost) koja se na neobian nain preklapa
s transglobalnou novog milenijuma koja u svom dobrom vidu poiva upravo na
postojanju pokreta kakav je feministki, ponitava odgovornost? Da se zadrim na
paradigmatnom tropu ovog generacijskog spora: ako su kerke bile jogunaste i
neretko nezahvalne (pretpostavimo, zbog toga to nisu mogle da sagledaju iru sliku
i zato to je u prirodi mladih osoba da se protv svega, a posebno protv roditelja,
18 Ibid.
155
bune), ta sada kada su i same kerke postale majke?
Moe se, konano, usled svega navedenog, uinit da treem talasu feminizma, kao
i drugim fenomenima ije poreklo vue korene iz XIX veka, nedostaje kohezivna snaga
koja je odlikovala pokret stasao 68. godine. I da bi se podvukla poslednja i odluujua
razlika izmeu drugog i treeg talasa, neko bi mogao rei da su generaciju baby-
boomera krasili samo ideali, dok generacija X, generacija kojoj i sama pripadam, ima
sve osim ideala. Usudiu se da protvreim ovoj tvrdnji. Ako postoji ita to povezuje
ene koje su poetkom XIX veka potpisivale Deklaraciju u Seneka Folsu, ene koje su
bacale lane trepavice u kantu slobode, ene koje su devedeseth pisale queer teoriju,
i ene koje danas na raznim delovima sveta ine sve ove stvari, to nipoto nije neko
zajedniko, nepromenjeno i nepromenjivo mi, ve potreba za slobodom, potreba
da se sistem mimoie, da se izmeni, da se ukine ili revolucionarizuje. Menjaju se
pojmovni okviri, menjaju se i ene koje ih tumae, ali ideal da je sloboda mogua
koliko god ovo trivijalno delovalo ostaje.
Samo u tom duhu i dalje moemo rei da je sestrinstvo globalno. I samo u tom
duhu moemo tvrdit da smo sestre svojih majki ili pak svojih kerki.
156
Bibliografja:
Alfonso, Rita; Triglio, Jo (1997): Surfng the Third Wave: A Dialogue Between Two
Third Wave Feminists . U: Hypatia, izd. 12, br. 3, str. 716.
Batler, Dudit (2001): Tela koja neto znae. O diskurzivnim granicama pola.
Beograd: Samizdat B92.
Batler, Dudit (2006): Kontingentni temelji: feminizam i pitanje postmodernizma.
U: Batler, Dudit; Skot, Doan: Feministkinje teoretizuju politiko. Beograd:
Centar za enske studije.
Baumgardner, Jennifer; Richards, Amy (2000): Manifesta: Young Women, Feminism
and the Future. Farrar, Straus & Giroux.
Brown, Wendy (1997): The Impossibility of Women's Studies. U: Differences, izd. 9,
br. 3, str. 79 101.
Fraser, Nancy (2009): Feminism, Capitalism and Cunning of History. U: New Left
Review, br. 56, str. 97117.
Glickman, Rose L. (1993): Daughters of Feminists. New York: St. Martins Press.
Henry, Astrid (2004): Not my Mothers Sister: Generational Confict and Third-Wave
Feminism. Bloomington: Indiana University Press.
Hercus, Cheryl (2005): Stepping Out of Line: Becoming and Being Feminist.New
York; London: Routledge.
Nicholson, Linda (ur.) (1997): The Second Wave. New York; London: Routlegde.
Nikolson, Linda (ur.) (2007): Feministika sporenja. Beograd: Beogradski krug.
Ofen, Karen (2000): Osporavanje muke aristokratije. Feminizam i Francuska
revolucija. U: enske studije, br. 13, str. 79115.
OReilly, Jane (1971): The Housewifes Movement of Truth. U: New York Magazine,
20.12.1971. URL: http://nymag.com/news/features/46167, poslednji pristup: 24.09.2009.
Panteli, Ivana (2006): Draga Dejanovi (1840-1871). U: de Haan, Francisca;
Daskalova, Krasimira; Loutf, Anna (ur.): Biographical Dictionary of Womens
Movements and Feminisms, Central, Eastern and South-Eastern Europe in
19th and 20th Century. Budapest: CEU Press, str. 106108.
Robinson, Lillian S. (1986): Dwelling in Decencies (1971). Sex, Class, and Culture.
New York; London: Routledge.
157
Sledziewski, Elisabeth G. (2000): The French Revolution as the Turning Point. U:
Fraisse, Genevieve; Duby, Georges; Perrot, Michelle (ur.): A History of
Women in the West, Vol. IV. Emerging Feminism from Revolution to World
War. Cambridge, MA: Belknap Press; Harvard University Press, str. 3346.
Whittier, Nancy (1995): Feminist Generations: The Persistence of the Radical Womens
Movement. Philadelphia: Temple University Press.
Zaharijevi, Adrijana (ur.) (2008): Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam
uticao na ene XXI veka. Beograd: ene u crnom; Centar za enske studije;
Rekonstrukcija enski fond.
Pet do dvanaest:
( Novi ) drutveni pokreti i poetak kraj a
J ugosl avi j e
160
Pet do dvanaest Drutvo u pokretu
Goran Musi
JUGOSLOVENSKI RADNIKI POKRET 1981-1991.
Do smrt Josipa Broza Tita, 1980. godine jugoslovenska radnka klasa ojaala je
brojano i kulturoloki. Nakon tri decenije snanog ekonomskog rasta i urbanizacije
udeo stanovnitva vezanog za poljoprivedu smanjio se sa preko 60 procenata
neposredno nakon Drugog svetskog rata na 36 procenata 1980. Osim brojane
nadmoi radnitvo je u jugoslovenskom socijalizmu uivalo povlaenu poziciju u
pravnoj i politkoj sferi. Za razliku od ostalih socijalistkih sistema u istonoj Evropi
radniko samoupravljanje i drutvena svojina postavili su insttucionalna ogranienja
politkoj moi dravne i partjske birokratje.
1
Inspirisani trajkakim pokretom u
Poljskoj poetkom osamdeseth, mnogi levi intelektualci videli su upravo radniku
klasu kao potencijalno odluujui faktor u razreenju politke i ekonomske krize koja
je zadesila jugoslovensko drutvo. Postojala je nada da se sistem moe primorat na
reformu mobilizacijom, zasnovanoj na klasnom identtetu i socijalnim pitanjima, koja
bi bila u stanju da dravu demokratzuje i istovremeno ouva celovitom.
2
I zaista, do sredine osamdeseth vladin program izlaska iz krize, koji je za cilj imao
redukciju spoljnotrgovinskog defcita i poboljanje konkurentost jugoslovenske
ekonomije na svetskom tritu kroz smanjivanje trokova rada, izazvao je itav
niz drutvenih pokreta meu kojima su radniki trajkovi bili najvidljiviji.
3
esto
spominjanim deavanjima naroda prethodila su skoro zaboravljena deavanja
radnika.
4
Broj trajkova irom Jugoslavije skoio je sa 247 zabeleenih 1980. godine na
851 1986. godine, dok je broj trajkaa u istom periodu porastao od 13 507 do 88 860
uesnika. Samo godinu dana kasnije broj trajkova i uesnika udvostruio se na 1 685
sluajeva prekida rada i 288 686 radnika ukljuenih u trajk.
5
Ova statstka svrstava
1 Marko Grdei (2008): Mapping the Paths of the Yugoslav Model: Labor Strength and Weakness in
Slovenia, Croata and Serbia, U: European Journal of Industrial Relatons, Vol. 14, No. 2, str. 134.
2 Branka Maga (1993): The Destructon of Yugoslavia: Tracing the Break-up 1980 199. London: Verso,
str. xxi.
3 Susan L. Woodward (1995a): Socialist Unemployment: The Politcal Economy of Yugoslavia 19451990.
Princeton: Princeton University Press, str. 347361.
4 Jasna Dragovi-Soso (2002): Saviors of the Naton: Serbias Intellectual Oppositon and the Revival of
Natonalism. London: McGill-Queens University Press, str. 218.
5 Marko Marinkovi, (1995): trajkovi i drutvena kriza, Beograd Insttut za politke studije, str. 83.
161
Drutvo u pokretu Pet do dvanaest
Jugoslaviju meu zemlje sa najviom frekvencijom trajkake aktvnost u Evropi u to
vreme.
6
Za razliku od trajkova prethodnih decenija, koji su se uglavnom zadravali
u fabrikom krugu, a kao metu imali upravljake kadrove samog preduzea, radnici
su sada bili skloniji da svoje zahteve poveu sa irim politkim pitanjima u zemlji i
da ih prezentuju politkim strukturama organizujui mareve, uline demonstracije i
okupljanja ispred dravnih insttucija.
7
Prelomna taka dostgnuta je u jesen 1988. godine kada je srpski ogranak partje,
pod vostvom Slobodana Miloevia, prekrio do tada jedinstveni osuujui stav
federalne vlade prema drutvenim pokretma odozdo, pokuavajui da se postavi
na elo jednog dela th mobilizacija. Reinterpretrajui opte-prisutnu ideju o
dihotomiji izmeu eksploatatora i eksploatsanih u nacionalnom kljuu, ova
frakcija srpske politke elite uspela je da organizuje niz javnih mobilizacija u Srbiji i
ostalim republikama, koji su posluili za kooptranje pokreta zasnovanih na klasnom
identtetu, i tme otvorila vrata za nasilno rasturanje zemlje.
8
INSISTIRANJE NA ELITI I ETNICITETU
Fingirane nacionalne mobilizacije s kraja osamdeseth godina prolog veka,
poznatje kao Antbirokratska revolucija postale su opte polazno mesto za dobar
deo istoriografje koji se bavi raspadom Jugoslavije.
9
Pokuavajui da kontekstualizuje
istonoevropske drutvene pokrete osamdeseth, Padraic Kenney zapaa da
literatura koja se bavi 1989. godinom isputa iz vida ulogu koju su drutveni pokret
igrali u ranim fazama ove transformacije.
10
Ova konstatacija nosi posebnu teinu
u sluaju Jugoslavije gde su nacionalistke mobilizacije i ratovi bacili senku na
sve prethodne pokrete koji nisu imali etniki karakter. Priroda drutvenih pokreta
koji su izbili osamdeseth se tako esto interpretra premotavanjem unazad pri
emu se kao poetna taka uzimaju krajnje politke konsekvence iz devedeseth.
6 Salih Foo (1989): trajk izmeu iluzije i zbilje, Beograd, Radnika tampa, str. 6.
7 Marinkovi (1995), str. 87.
8 Neboja Vladisavljevi (2008): Serbias Antbureaucratc Revoluton: Miloevi, the Fall of Communism
and Natonalist Mobilizaton. New York: Palgrave Macmillan, str. 145177.
9 Vidi na primer: Laura Silber; Allan Litle (1995 ): The Death of Yugoslavia. New York: Penguin books ili
Sabrina P. Ramet (2002): Balkan Babel: The Disintegraton of Yugoslavia from the Death of Tito to the Fall
of Milosevic. Boulder: Westview Press.
10 Padraic Kenney (2005): Framing, Politcal Opportunites and Eastern European Mobilizaton. U: Hank
Johnston; John A. Noakes: Frames of Protest: Social Movements and the Framing Perspectve. Lanham:
Rowman & Litlefeld, str. 144.
162
Najei problematni rezultat ovog metoda jesu prenaglaena uloga elita, naizgled
neodoljiva privlanost etniciteta kao faktora mobilizacije i nemogunost distnkcije
izmeu pokreta iniciranih odozdo i pokreta dirigovanih od strane vladajue
birokratje. Neboja Vladisavljevi tako s pravom karakterie literaturu koja se bavi
jugoslovenskim kontroverzama osamdeseth kao: fokusiranu na elitu sa posebnim
interesom za visoku politku, disidentsku inteligenciju i linost.
11
Refektujui sentment rasprostanjen u krugovima srpske liberalne opozicije tokom
devedeseth, Nada G. Novakovi u studiji procesa koji naziva propast jugoslovenske
radnike klase identfkuje veliku koaliciju interesa politke elite i manuelnog
radnitva u kojoj se ove dve grupe udruuju i ispoljavaju svoj antmodernizacijski
potencijal.
12
Dejan Jovi vidi politku elitu kao jedinog relevantnog aktera
jugoslovenske politke osamdeseth poto je aktvizam masa bio: kratkotrajan,
prilino neorganizovan i ogranien neposrednom intervencijom policije i politara.
13

Slino njemu, Jasmina Udoviki i Ivan Torov zakljuuju kako su radniki protest bili:
paljivo orkestrirani od strane specijalnih grupa
14
, dok Jasna Dragovi-Soso istrauje
disidentstvo i korene konfikta usredsreujui se na rastui utcaj nacionalistke
inteligencije.
15

Umesto vladajuih struktura, Susan Woodward se okree ka ekonomskim
reformama, predloenim od strane Meunarodnog monetarnog fonda, i njihovim
utcajem na ivotni standard stanovnitva. Ona prepoznaje radniku klasu kao
drutveni sloj koji je bio pod najdirektnijim udarom ovakve politke, ali njene dve
poznate studije sadre samo po jedan pasus koji se bavi fenomenom radnikih
trajkova.
16
Skepsa ispoljena prema mogunostma dugotrajnije kolektvne akcije obinog
stanovnitva unutar jugoslovenskog jednopartjskog sistema esto vodi istraivae
u primordijalno i etnicitet kao kljuno objanjenje za mobilizacije. Onog trenutka
kada drutveni pokret izbiju na povrinu, izvorite ideja koje cirkuliu unutar pokret
ne trae se u ranim fazama formiranja pokreta i datom istorijskom momentu, ve
11 Vladisavljevi (2008), str. 4.
12 Nada G. Novakovi (2007): Propadanje radnike klase. Beograd: Rad, str. 150.
13 Dejan Jovi (2003): Jugoslavija drava koja je odumirala: Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije 1974-
1990. Zagreb: Prometej, str. 325.
14 Jasmina Udoviki; Ivan Torov (2000): The Interlude 1980-1990, U: Jasmina Udoviki; James Ridgeway
(ur.): Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia. Durham: Duke University Press, str. 88.
15 Dragovi-Soso (2002).
16 Susan L. Woodward (1995a), str. 353; Susan L. Woodward (1995b): Balkan Tragedy: Chaos and
Dissoluton afer the Cold War. Washington D.C.: Brookings Insttuton Press, str. 62.
163
u predmodernom duhu koji je preiveo kroz generacije. Stvara se utsak da onog
trenutka kada dravna kontrola popust, drevne mrnje izmeu etnikih grupa
kreu da kuljaju. Poetkom devedeseth Kaplanov bestseler je utabao put ovakvim
interpretacjiama, dok delo Tomislav Sunia u kome se disidenstvo u socijalistkoj
Jugoslaviji povezuje iskljuivo sa etniki inspirisanim izazovima Titoizmu, predstavlja
radikalan primer ove tendencije.
17
Preokret u istoriografji sa ovom tematkom doao je 2004. godine sa objavljivanjem
V. P. Ganjonove The Myth of Ethnic Confict. U ovoj knjizi, autor korist empirijske
podatke prikupljene od strane jugoslovenskih sociologa tokom osamdeseth da bi
osporio pretpostavljenu vezu izmeu etniciteta i izbijanja sukoba. Po njemu, ratovi koji
su pratli raspad zemlje predstavljali su strateku meru demobilizacije korienu od
strane politkih elita suoenih sa masovnim mobilizacijama
18
. Sa ovom hipotezom,
Gagnon potencijalno po prvi put stavlja drutvene pokrete u prvi plan. Meutm, iako
uspeva efektno da preispita predrasude o stavovima stanovnika Jugoslavije prema
etnicitetu i meunacionalnim odnosima neposredno pred izbijanje sukoba, Gagnon
itaoce uskrauje za konkretne primere drutvenih pokreta tokom osamdeseth
koji se nisu bazirali na etnikom identtetu. Umesto toga on nudi skicirane opise
opozicionih pokreta koji e u Srbiji i Hrvatskoj razvijat devedeseth. Tek 2008. godine,
paljivim seciranjem srpske Antbirokratske revolucije i Pokreta kosovskih Srba
Neboje Vladisavljevia otvara se prostor za vienje mobilizacija osamdeseth kao
kompleksnih fenomena koji u sebi sadre raznovrsne ideje i zahteve i koji su jednim
delom mutrali u ekskluzivno nacionalistke i orkerstrirane mobilizacije tek u kasnijim
fazama svog razvoja.
19
17 Robert D. Kaplan (1993):Balkan Ghosts: A Journey through History. New York: Picador; Tomislav Suni
(1995): Titoism and Dissidence: Studies in the History and Dissoluton of Communist Yugoslavia. Frankfurt
am Main: Peter Lang.
18 V. P. Jr. Gagnon (2004): The Myth of Ethnic War: Serbia and Croata in the 1990. Ithaca: Cornell University
Press, str. 7.
19 Vladisavljevi (2008), str. 198.
164
DEAVANJA RADNIKA I NARODA
Prelistavanje stranica sindikalnog nedeljnika Rad koje izvetavaju o industrijskim
trajkovima u to vreme, ini se, potvruju Vladisavljevievu tezu. trajk rudara iz
Labina tokom aprila i maja 1987. godine nepovratno je raskinuo veze izmeu radnika
i Saveza komunista Jugoslavije. Multetnika radna snaga istarskog rudnika privukla je
do tada nezabeleenu panju jugoslovenskih medija uspevajui da istraje 34 dana u
trajku uprkos otvorenim pritscima lokalnih i republikih vlast.
20
Mera zamrzavanja linih dohodaka, uvedena od strane federalne vlade u leto
1988. godine, izazvala je seriju trajkova irom zemlje, pri emu se radnici mnogih
preduzea odluuju na protestne mareve ka prestonici. U junu te godine, metalci
iz beogradskog naselja Rakovica se okupljaju ispred Skuptne SFRJ sa sloganima:
Hoemo promene, Lopovi, Dole crvena buroazija i Izdali ste Tita. Mesec
dana kasnije, srpski i hrvatski radnici iz industrije obue Borovo okupljaju se na istom
mestu sa skoro identnim sloganima. Posle par sat radnici probijaju policijski kordon
i ulaze u Skuptnu samo da bi je uskoro napustli zateeni mlakim otporom policije i
pristajanjem vlast na njihove zahteve.
Godinu dana kasnije, na skupu obeleavanja godinjice protesta ispred Skuptne
SFRJ, predsednik trajkakog komiteta radnika Rakovice Milinko Jovanovi
predlae formiranje trajkakih komiteta na nivou optne, republike i federacije.
21

Interesantan je i podatak da, sve do 1990 godine, prvi nezavisni sidikat, koji se u
matnim republikama odvajaju od dravnog sindikata (Savez Sindikata Jugoslavije),
pokuavaju formirat nove sindikalne konfederacije sa preduzeima iz iste grane na
federalnom pre nego na republikim nivoima. Tako se na osnivakom konresu prvog
nezavisnog sindikata radnika u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu 22. Januara
1990., kao gost pojavljuju i predstavnici eleznikog transportnog preduzea iz
Zagreba i Beograda.
22
Slinu logiku te godine pratli su i radnici Jadranbroda iz Rijeke
tvrdnjom da osnivanjem nezavisnog sindikata ne ele da razbijaju Jugoslovenski
sindikat, ve naprotv, da omogue neposredno povezivanje radnika izvan republika
u slinim industrijama.
20 Zvonko Tarlo (1987): Krah papirnate politke: pouke i poruke labinskog trajka. U: Rad, br. 53.
21 Milosav V. R. Jovanovi (1989): Slaba vajda od rada. U: Rad, br. 2918.
22 Milosav V. R. Jovanovi (1990): Nije frka nego trka, Rad, br. 2022.
165
S druge strane, kod trajkova koji se odvijaju u kontekstu borbe oko ustavnog
statusa Kosova i Vojvodine i smene politkog rukovodstva u Crnoj Gori, od poetka je
primetan jak etniki prizvuk. Radnike mobilizacije nisu se odvijale u vakuumu i esto
su se preplitale sa paralelnim drutvenim pokretma i njihovim zahtevima. trajkovi
albansklih rudara na Kosovu bojkotovani su od strane njihovih srpskih kolega, dok
je beogradska radnika tampa otro osuivala trajkove na Kosovu kao politki
inspirisane i pre promena u vrhu srpske partje. Do 1989 godine, Pokret kosovskih
Srba delimino je kooptran od strane nove srpske nomenklature oliene u Slobodanu
Miloeviu i korien kao instrument za javnu mobilizaciju protv regionalnih politkih
struktura koje su stajale na putu reformi ustava Srbije.
Radnici velikih drutvenih preduzea esto su se prikljuivali ovim skupovima i
igrali bitnu ulogu u uklanjanju rukovodstava u Novom Sadu i Titogradu. Za razliku
od ve opisanih trajkova, ovi protest najee su bile akcije dirigovane odozgo.
Nije bilo neuobiajeno da se skupovima obraaju i menaderi samih preduzea
koji bi organizovali autobuski prevoz do mesta protesta. Slogani prosutni na ovim
skupovima bili su: Kosovo je srbija, Hoemo ujedinjenu Srbiju, Svi smo mi sa
Kosova, Hoemo Slobu.
23
Odjeci sa ovih okupljanja ozbiljno su ugrozili mogunost
zajednike klasne mobilizacije preko etnikih granica. Radnici iz drugih republika
oklevali su da prue podrku trajkaima u Srbiji u strahu od scenarija dogaanja
naroda.
24
PITANJA ZA DALJA ISTRAIVANJA
Povlaenje jasnih linija razgranienja izmeu fngiranih i spontanih mobilizacija
odozdo oigledno nije mogue. Pa ipak, ukoliko u buduim istraivanjima dosledno
elimo primenit Vladisavljevievu preporuku za reinterpretaciju drutvenih pokreta
osamdeseth na radniki pokret, neophodno je prepoznavanje razliith tendencija i
postavljanje novih pitanja o ovim fenomenima iz dananje perspektve. U kom stanju
su se nalazile samoupravljake strukture unutar preduzea osamdeseth i kako su
ekonomske reforme utcale na njih? Kako se organizovao trajkaki pokret i koji je
bio obim i domet akcija solidarnost u drugim republikama? Kakvu ulogu je u ovim
deavanjima imao zvanini Savez sindikata Jugoslavije? Kakva je dinamika i priroda
23 Vladisavljevi, str. 171.
24 Dragan R. Markovi (1990): Kako je sve propalo. U: Rad, br. 2937.
166
odnosa izmeu trajkova i nacionalistkih mobilizacija? Kakvu ulogu je radnika klasa
igrala u ratovima devedeseth?
Ovo su samo neka od otvorenih pitanja koja i dalje ekaju ozbiljan istraivaki
pristup. Kroz pokuaje odgovora na njih prua nam se prilika da odstranimo mnoge
fatalistke i teleoloke interpretacije nae prolost. Umesto niza neizbenih
dogaaja iniciranih odozgo, moemo ponovo otkrit osamdesete kao dekadu bogatu
alternatvama i borbama razliith, esto suprotstavljenih, drutvenih snaga sa
sopstvenim interesima i predstavama o budunost.
167
Bibliografja:
Dragovi Soso, Jasna (2002): Saviors of the Nation: Serbias Intellectual Opposition
and the Revival of Nationalism. London: McGill-Queens University Press.
Foo, Salih (1989): trajk izmeu iluzije i zbilje. Beograd: Radnika tampa.
Gagnon, V. P. Jr. (2004): The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia in the 1990. Ithaca: Cornell
University Press.
Grdei, Marko (2008): Mapping the Paths of the Yugoslav Model: Labor Strength and
Weakness in Slovenia, Croatia and Serbia. U: European Journal of Industrial
Relations, Vol. 14, No. 2, str. 133151.
Jovanovi, Milosav V. R. (1989): Slaba vajda od rada. U: Rad, br. 2918.
Jovanovi, Milosav V. R. (1990): Nije frka nego trka. U: Rad, br. 2022.
Jovi, Dejan (2003): Jugoslavija drava koja je odumirala: Uspon, kriza i pad
etvrte Jugoslavije 1974-1990. Zagreb: Prometej.
Kaplan, Robert D. (1993): Balkan Ghosts: A Journey through History. New York:
Picador.
Kenney, Padraic (2005): Framing, Political Opportunities and Eastern European
Mobilization, U: Johnston, Hank; Noakes, John A.: Frames of Protest: Social
Movements and the Framing Perspective. Lanham: Rowman & Littlefeld,
str. 143168.
Maga, Branka (1993): The Destruction of Yugoslavia: Tracing the Break-up 1980
199. London: Verso.
Marinkovi, Marko (1995): trajkovi i drutvena kriza. Beograd: Institut za politike
studije.
Markovi, Dragan R. (1990): Kako je sve propalo. U: Rad, br. 2937.
Novakovi, Nada G. (2007): Propadanje radnike klase. Beograd: Rad.
Ramet, Sabrina P. (2002): Balkan Babel: The Disintegration of Yugoslavia from the
Death of Tito to the Fall of Milosevic. Boulder: Westview Press.
Silber, Laura; Little, Allan (1995 ):The Death of Yugoslavia. New York: Penguin
books.
Suni, Tomislav (1995): Titoism and Dissidence: Studies in the History and Dissolution
of Communist Yugoslavia. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Tarlo, Zvonko (1987): Krah papirnate politike: pouke i poruke labinskog trajka. U:
Rad, br. 53.
168
Udoviki, Jasmina; Torov, Ivan (2000): The Interlude 1980-1990. U: Udoviki,
Jasmina; Ridgeway, James (ur.): Burn This House: The Making and Unmaking
of Yugoslavia. Durham: Duke University Press, str. 80108.
Vladisavljevi, Neboja (2008): Serbias Antibureaucratic Revolution: Miloevi,
the Fall of Communism and Nationalist Mobilization. New York: Palgrave
Macmillan.
Woodward, Susan L. (1995): Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold
War. Washington D.C.: Brookings Institution Press.
Woodward, Susan L. (1995): Socialist Unemployment: The Political Economy of
Yugoslavia 19451990. Princeton: Princeton University Press.
169
Krunoslav Stojakovi
PREUENA POVIJEST
UJDI I ANTIRATNA OPOZICIJA U JUGOSLAVIJI
1
1. PROBLEM(I) JEDNOG PRINCIPA
Prije nekoliko mjeseci Gruzija, biva republika Sovjetskog saveza, nalazila se
u latentnom vojnom konfiktu sa starom (i novom) velesilom Rusijom. Pozadina
sukoba leala je u tenzijama dviju pokrajina Abhazije i June Osetje da se
odmetnu Gruziji. A Rusija se, po starom motu divide et impera, predstavlja kao uvar
jednog principa, koji je bivi ameriki predsjednik Woodrow Wilson koncipirao kao
suprotnu ideologiju socijalistkom internacionalizmu i Ruskoj revoluciji to je pravo
na samoopredjeljenje naroda. Iako je taj princip imao i emancipatorske efekte,
kao u antkolonijalnoj borbi naroda Afrike i June Amerike, u njemu lei oigledno
i potencijal destrukcije i politke instrumentalizacije, naroito u viekulturnim i
vienacionalnim dravama dananjice, pa kraj hladnog rata nipoto nije obiljeio
vjeni mir, ve poetak novih nacionalizma, iji rezultat se manifestra u krvavim
graanskim ratovima diljem svijeta:
Svijet, ili barem Europa bez rata ta vizija se i krajem 20. vijeka iskazala kao
iluzija.
2
Potovani italac moe se zapitat, kakve veze ovaj kratki rekurs ima sa Jugoslavijom?
Sedmogodinji graanski rat se u Jugoslaviji upravo vodio u ime tog naizgled lijepog,
ali u praksi esto katastrofalnog principa, i to na tlu drave koja je etniki i kulturno
toliko heterogena da bi dosljedno izvravanje principa samoopredjeljenja i sedam
nastalih republika
3
dovelo u pitanje (to se svakako zbiva).
4

1 Ovaj lanak je prevod iz ve na njemakom jeziku objavljenog lanka pod naslovom Kraj Europe? O ratu
u Jugoslaviji. U: jour fxe initatve berlin (izd.) (2009): Krieg. Mnster: Unrast Verlag, str. 99114.
2 Citat po Thomas Khne; Benjamin Ziemann (2000): Militrgeschichte in der Erweiterung. Konjunkturen,
Interpretatonen, Konzepte. U: Thomas Khne; Benjamin Ziemann (izd.): Was ist Militrgeschichte?
Paderborn: Schningh, str. 946, ovdje str. 9.
3 Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo.
4 Bez namere davanja sveobuhvatnog spiska recimo jaka srpska manjina u Hrvatskoj, srpske i hrvatske
170
Unato svim zajednikim crtama s aktualnim sluajem Gruzije postoji jedna bitna
razlika. Ne Rusija, ve vodee drave tadanje Europske zajednice sluile su se
argumentma o samoopredjeljenu i podravale napore nacionalistkih krugova
Slovenije i Hrvatske za priznanje kao samostalne i suverene drave. Drave, znai,
koje integritet Gruzije nipoto ne ele dovest u pitanje.
U jugoslavenskom je sluaju tadanji njemaki ministar vanjskih poslova Hans-
Dietrich Genscher krajem juna 1991. godine ukratko nakon jednostranog
proglaenja samostalnost od strane Slovenije i Hrvatske jugoslavenskom kolegi
Budimiru Lonaru objasnio da se mora potovat, da je meunarodna zajednica
pravo na samoopredjeljenje i u helsinkom dogovoru kao i u Parikoj chart osigurala.
A u izjavi KSCE-ministara u Berlinu 20. juna to se je i potvrdilo.
5
Meutm, tadanji ministar vanjskih poslova Jugoslavije bio je hrvatske
nacionalnost, isto kao i njegov predsjednik vlade Ante Markovi, a obojica su teili
reformiranoj, ali jedinstvenoj Jugoslaviji.
Ukratko: Graanski rat u Jugoslaviji je na nasilan nain dokazao da se postojei
emancipatorski sadraj principa samoopredjeljenja ne samo kroz nacionalistke
ekstremiste, ve i politku raunicu moe dovest ad absurdum.
2. BAJKA O VJENOJ MRNJI JUGOSLAVENSKIH NARODA
Za autora ovih redova, koji je do desete godine ivota ivjeo u Tuzli, spoznaja da u
Jugoslaviji ive razliite nacionalnost i religiozne zajednice, koje su jo i u permanentnom
meusobnom sukobu, dola je jako kasno, vjerojatno sa prvim izbjeglicama iz Bosne i
Hercegovine koji su tokom 1992./1993. godine stgli u Njemaku. Te godine sam imao
15 godina znai dovoljno da bih to trebao znat. U mojoj (manje ili vie katolikoj)
porodici ta navodno oigledna mrnja izmeu Hrvata, Srba i Muslimana jednostavno
se nije prepriavala, isto kao to se nije prepriavala u roditeljskom drutvu koje se
najzad pokazalo kao areno drutvo. Nije bilo ni prie o Jugoslaviji kao vjetakoj
i nasilnoj tvorevini. Ba suprotno tome. Kada je jugoslavenski vratar Tomislav
Ivkovi po nacionalnost Hrvat odbranio jedanaesterac argentnskog nogometnog
velikana Diega Maradone na svjetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji nastala je
manjine u Bosni i Hercegovini, maarske, hrvatske i muslimanske manjine u Srbiji, albanske manjine u
Makedoniji i Crnoj Gori itd.
5 Hans-Dietrich Genscher (1995): Erinnerungen. Berlin: Siedler, str. 939.
171
kolektvna radost svih naroda i narodnost, a opejugoslavenski heroj th dana a
mi se nalazimo u 1990. godini, neposredno uoi katastrofalne krize u Jugoslaviji bio
je Dragan Stojkovi po nacionalnost Srbin, ali kojega je cijela Jugoslavija od milja
zvala Piksi.
Meutm, uzmemo li razne komentare, analize i procjene koje su se od poetka
ratnih sukoba 1991. godine kako u Jugoslaviji tako i u inozemstvu publicirale,
odjednom se dobiva dojam da su svi moji utsci i iskustva bili potpuno lani, da sam
ja ivjeo u nekom nerealnom kosmosu. Po Dunji Meli, hrvatskoj flozofinji koja
ivi u Frankfurtu, sluaj nacionalnog ugnjetavanja unutar Jugoslavije bio je oigledan,
suprotno miljenje zastupat mogu samo neki romantni ljeviari:
Jako je popularno plakanje za nekom plurietnikom i multkulturalnom
Jugoslavijom, koja je egzistrala samo u fantaziji nekih jugonostalgiara. Ali u
centrima cinine politke, u Londonu i Parizu, dobro se zna da je Jugoslavija bila
umjetna i nasilna nad svojim narodima.
6
Engleskom novinaru Mishi Glennyu, tjekom rata dopisniku za engleske novine,
sluaj Jugoslavije isto tako je potpuno jasan:
Bosanski Srbi, Hrvat i Muslimani su tjekom prolih stoljea nosili itav niz
razliith uniformi kroz koje su prepoznavali svoje neprijatelje kada je poinjao
ratni sukob. U tom trenutku se pojavljuje njihova ,prava linost ta spoznaja,
da su one primitvne ubojice s druge strane barikade njihova braa to je u
Bosni dovelo do krvavog obrauna.
7
Predgovor navedenoj knjizi Mishe Glenny-a napisao je bivi glavni tajnik njemake
socijaldemokratske stranke i rektor Sveuilita u Jeni, pokojni Peter Glotz. On u
predgovoru hvali spomenutu knjigu kao objektvnu i zakljuuje:
6 Dunja Meli (1992): Der Bankrot des kritschen Intellektuellen. U: Gyrgy Konrd i dr. (Izd.): Europa im
Krieg. Die Debate ber den Krieg im ehemaligen Jugoslawien. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 39.
7 Misha Glenny (1993): Jugoslawien. Der Krieg, der nach Europa kam. Mnchen: Droemer Knaur, str. 261.
Na drugom mjestu pie: Rat 1991. godine osigurao je da virus mrnje zarazi i slijedee generacije, str.
190.
172
Politari koji ele razumjet jugoslavenske ratove trebaju proitat Mishu
Glennya.
8
Meutm, razlozi rata su puno sloeniji i puno jugoslavenskih intelektualaca je ve
nekoliko desetljea prije rata upozorilo na opasnost koja proizlazi iz federalizacije bez
istodobne demokratzacije drutvenih i, naroito, politkih struktura. Glavna toka
kritke sastojala se iz analize moi nacionalnih partjsko-ekonomskih birokracija, koje
nakon sustavnih promjena 1974. godine jaaju svoju oligarhijsku poziciju, tako da
nije vie vladala samo jedna opejugoslavenska birokratja ve est republikih
koje ubudue gledaju branit svoje usko republike, to je u praksi uglavnom znailo
vlastte privilegije i pozicije. Ve nekoliko godina prije sustavnih promjena flozof
Boidar Jaki je upozorio na opasnost koja proizlazi iz takvih struktura:
Ako, na primjer, Srbin iskoritava Srbina, tada injenica eksploatacije nije
bitna; obojica su, samo zbog toga to pripadaju istoj naciji, jednaki. Nacionalno
opredjeljenje postaje vanije od klasnog identteta. Ali kada srpska i hrvatska
buruazija iskoritavaju hrvatsku radniku klasu, to postaje nacionalni problem
koji se tek rjeava kada iskljuivo hrvatska buruazija ima pravo na eksploataciju
hrvatske radnike klase. [...] Na tm putevima [...] tehniko-birokratskoj strukturi,
politkom aparatu i fnancijskoj oligarhiji prua se mogunost, da svoje klasne
interese skrivaju iza magle nacionalne sloenost. [...] Radnika klasa ili e
sprovest komunistku ideju preuzimanja socijalne moi [...] i uspostavit
sistem samoupravljanja kao integralnog sistema drutva, ili e se jugoslavensko
drutvo stabilizirat kao srednjoklasno drutvo koje kroz krize i korupciju samo
sebe rastrgava pa tako da bi opstanak kao organizirano drutvo sliio udu.
9
udo je izostalo, a politke i ekonomske elite su gospodarsku krizu osamdeseth
sukcesivno iskoristle da promoviraju nacionalne programe kao jedino rjeenje
krizne situacije.
10
Pogled na neke bazine ekonomske podatke osamdeseth godina
8 Peter Glotz (1993): Vorwort. U: Misha Glenny: Jugoslawien. Der Krieg, der nach Europa kam. Mnchen:
Droemer Knaur, str. 15.
9 Boidar Jaki (1971): Yugoslav Society between Revoluton and Stabilizaton. U: Praxis (Internacionalno
izdanje), izd. 7, sv. 3/4, str. 439450. Citat po njemakom prevodu u Boris Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi
(izd.) (2008): 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen 1960 und 1975.
Bonn: Dietz, str. 290293, ovdje str. 293.
10 Vidi Laslo Sekelj (1993): Yugoslavia. The Process of Disintegraton. New York: Columbia University Press,
173
dovoljan je da se uvidi koliko tetno je strukturna federalizacija Jugoslavije utjecala na
meurepubliku gospodarsku suradnju. 1987. godine cirkulacija republikih proizvoda
se uglavnom okree unutar vlasttog republikog okvira, zajedniko jugoslavensko
trite teko da je uope i postojalo. U Bosni i Hercegovini je 70% vlasttog proizvoda
ostalo unutar republike, u Hrvatskoj 69% a u Srbiji ak i vie od 76% proizvoda nije
napustlo republike granice.
11
Pokuaji reformi koji su teili ka jaanju jugoslavenskog trita i tme slabljenju
nacionalnih oligarhija, koje je jugoslavenski predsjednik vlade Ante Markovi
intendirao, nisu uspjeli zbog snanog otpora i opstrukcije republikih elita.
U znanstvenom istraivanju nacionalizma ve nekoliko godina postoji konsensus,
da u kriznim vremenima nacionalne politke imaju i sve jau potporu.
12
Meutm, jo
poetkom devedeseth godina ekskluzivno nacionalne drave za veinu jugoslavenskog
drutva nisu predstavljale atraktvnu opciju. U razdoblju 1989. do 1990. godine
jugoslavenski znanstvenici izvrili su reprezentatvnu anketu diljem Jugoslavije na
pitanje Slaete li se da svaka (jugoslavenska) nacija treba imat i svoju nacionalnu
dravu?, i vie od dvije treine sugovornika odgovorilo je sa Potpuno se ne slaem,
dok je tek 16% odgovorilo sa Potpuno se slaem.
13

U svakodnevnici jugoslavensko stanovnitvo je problem nacionalizma percipiralo
uglavnom kao elitni problem, vlastt suivot sa drugim narodima dakle nije bio
znaajan faktor problematke. U istom smjeru argumentra i njemaka historiarka
Marie-Janine Calic kada zakljuuje:
Suivot u multetnikim dravama za veinu postaje sve problematni to je
dalje od vlasttog iskustvenog horizonta. [...] To znai da se multetniki suivot
na lokalnoj i subjektvnoj razini sagledava manje problematnim nego na
nadlenim politkim nivoima.
14

str. 231257; Ibid. (1995): Vreme besaa. Ogledi o vladavini nacionalizma. Beograd: AKADEMIA NOVA;
Insttut za evropske studije.
11 Sekelj (1995), str. 46.
12 Vidi Benedict Anderson (1998): Die Erfndung der Naton. Zur Karriere eines folgenreichen Konzepts,
Frankfurt am Main: Campus; Ernest Gellner (1991): Natonalismus und Moderne. Berlin: Rotbuch-Verlag;
Eric J. Hobsbawm (1992): Natonen und Natonalismus. Mythos und Realitt seit 1780. Frankfurt am Main:
Campus.
13 Sekelj (1995), str. 54.
14 Marie-Janine Calic (1995): Der Krieg in Bosnien-Herzegowina. Ursachen, Konfiktstrukturen,
Internatonale Lsungsversuche. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 5657.
174
Dakle, naknadno negiranje mogunost mirnog suivota jugoslavenskih naroda
iz perspektve rata izgleda krajnje stereotpno i neozbiljno. Znanstvena istraivanja
jugoslavenskih sociologa pokazala su da stupanj etnikih predrasuda u Jugoslaviji ak
ni na pragu graanskog rata nije bio iznad europskog prosjeka.
15
Jugoslavenski je konfikt, meutm, doveo do maltene totalne javne marginalizacije
i medijalnog zatakavanja svih potencijala koji su se u mnogim civilnim mirnodopskim
i demokratskim inicijatvama angairali, pa se mogao stei dojam, da nit Jugoslavija
nit mir u njoj ne interesira nikoga nit u Jugoslaviji, a kamoli u inozemstvu.
16
Suprostavljajui se tom stanju, interes ovog teksta lei naroito u prikazivanju
jugoslavenske antratne opozicije.
3. ANTINACIONALISTIKA OPOZICIJA RATU
Sitnice svakodnevnice pruaju opreznom prosmatrau ponekad interesantan
materijal o kulturnom i mentalnom stanju odreenog drutva, naroito ako se to
drutvo nalazi u stanju potencijalne agonije, u oekivanju rata. Sarajevski flozof
Boidar Gajo Sekuli upravo je bio oprezan prosmatra kada je 13. jula 1991. godine
postao sudionik jedne uline scene u Sarajevu. Za njega ta scena bila je simptomatna
za kroz stoljea uvjebani suivot u jednoj multkulturalnoj sredini poput Sarajeva. U
otvorenom pismu Veljku Kadijeviu Sekuli iste slijedee:
Sa gitarom u ruci je jedan kolega od mene pjevao francuske ansone. Ja
sam priao tom arenom drutvu razliith generacija, razliith nacionalnost,
razliitog obrazovanja ali ujedinjenom u mirotvornom temperamentu. Ja ve
dugo ivim u ovoj Sarajevskoj sredini, i najvei komplimenat koji se moe dobit
jeste to je raja. [...] S ovim Vam elim samo rei da mirnotvorno Sarajevo-
Europa, to je Bosna i Hercegovina i Jugoslavija kao Europa u malom nije
utopija.
17
15 Marie-Janine Calic (1995): Zehn Thesen ber den Zusammenhang von Kultur und Politk im ehemaligen
Jugoslawien. U: Jrg Callie (Izd.): Der Konfikt der Kulturen und der Friede in der Welt, oder: Wie knnen
wir in einer pluralistschen Welt zusammenleben? (Loccumer Protokolle, 65/94). Loccum: Evangelische
Akademie Loccum, str. 5972, ovdje str. 65.
16 Rijetka iznimka je mirnotvorni forum WDR-a Krieg und Frieden im ehemaligen Jugoslawien, odran
1995. godine. Vidi WDR Friedensforum (1996): Krieg und Frieden im ehemaligen Jugoslawien. U: Blter
fr deutsche und internatonale Politk, izd. 41, sv. 8, str. 964992.
17 Gajo Sekuli (2006): Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protv rata. Sarajevo: Rabic, str. 39
40.
175
Sekuli ubjedljivo apelira na mogunost mirnog i zajedninog ivota u Jugoslaviji,
Sarajevo slui kao trostruki primjer: kao multkulturalni mikrokosmos na ijem
podruju ive etri velike vjerske zajednice; kao sinonim za etniki i vjerski pluralizam
Bosne i Hercegovine gdje ive Hrvat, Muslimani i Srbi, ali i kao Jugoslavija u malom,
ija svojstvena mirna egzistencija moe i cijeloj Jugoslaviji sluit kao legitmacija. Ti
glasovi, koji su se aktvno suprostavljali vladavini nacionalizma i njegovoj negaciji
zajednikog ivota inili su to mnogo prije poetka rata. Njima se, meutm, nigdje
nije pruao javno-medijalni interes.
Kao prva formalizirana suradnja neovisnih intelektualaca i drugih graana
Jugoslavije u proljeu 1989. godine se u Zagrebu osniva Udruenje za Jugoslavensku
demokratsku inicijatvu (UJDI). Meu osnivaima su Branko Horvat, arko Puhovski,
Milan Kangrga, Predrag Vranicki, Boidar Sekuli, Neboja Popov, Koa Popovi i
drugi.
18
Cilj udruenja prvenstveno je bila demokratzacija jugoslavenske politke
kulture i njezinih insttucija, bez namjere postat politka partja:
We do not wish to be a politcal party, because our aim is more fundamental: [it
is] the formaton of a movement for a democratc transformaton of Yugoslavia.
Therefore, we are not interested in power, but in creatng conditons in which
such a (democratc) transformaton would be possible.
19
Poetak rata samo dvije godine nakon osnivanja udruenja, meutm, ni t
intelektualci nisu predviali, jer su u tom sluaju jasno naglasili opciju djelovanja kao
politka partja, but luckily, the present situaton does not merit such an acton.
20

Meu aktvnostma UJDI-a bili su prije svega nastojanje za demokratzaciju drave i
drutva, uvod dvodomnog sustava (opejugoslavenski narodni sabor i predstanitvo
federalnih jedinica), omoguavanje pluralnih politkih struktura kao i zatta osobnih
prava.
21
Zbog eskalacije situacije i prvih vojnih sukoba kao to je na primjer upad
Jugoslavenske narodne armije u Sloveniju 26. juna 1991. godine ili krvavi sukob na
Plitvikim jezerima u aprilu 1991. UJDI je prvenstveno radio na konceptu efektvne
18 Spisak lanova vijea i izvrnog komiteta UJDI-ja u: Branko Horvat (2003): The Associaton for Yugoslav
democratc Initatve. U: Dejan Djoki (ur.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918-1992. Wisconsin:
Hurst C & Co, str. 298303.
19 Horvat: Associaton, str. 298.
20 Ibid., str. 299.
21 Ibid., str. 300301.
176
protvratne politke i budueg sustava Jugoslavije. Jedina realna mogunost da se
zaustavi krvoprolie po UJDI-u se je sastojala u koordinaciji i sinkronizaciji rada svih
demokratskih opozicionih partja i organizacija Jugoslavije u nadi da se s tm stekne
snaan pritsak na republike vlade. Zajedno sa Saveznim parlamentom, Saveznom
vladom te parlamentma i vladama republika trebaose organizirat Okrugli stol, iji je
zadatak trebao bit mirovni ugovor i koncept obnove ili mirnog raspadanja Jugoslavije.
Jedan takav susret svih civilnih snaga Jugoslavije po Neboji Popovu bio je jedina ansa
sprijeit totalni rat u Jugoslaviji.
22
Dva dana prije slovenskog i hrvatskog proglaenja
neovisnost, 24. juna 1991. godine, jugoslavenski Pretparlament, sastavljen od svih
demokratskih stranaka drave, uzbudljivo upozorava na mogue posljedice rata:
Raskrsnica na kojoj se danas nalazimo pribliava se vrhuncu dramatke. Vrijeme
odluka nepovratno istjee. ILI e se realizirat zahtjevi graana i naroda da ive
u miru, ekonomskom i kulturnom razvitku, ILI e pobjedit kult nacionalnog
egoizma i iskljuivost, koji ne pita za cijenu ostvarivanja nacionalnih drava,
ILI e se uspostavit demokratski okvir unutar kojega e se donjet odluke o
budunost, ILI e se po svaku cijenu nametnut projekt iz prolost, ILI emo
prihvatt ponudu Europske zajednice za fnancijsku pomo i reforme, ILI emo se
predat aroganciji nacionalnih voa i njihovih pomagaa, po cijenu siromatva,
haosa i nasilja.
23
Takvi apeli su u jugoslavenskoj javnost ostali marginalni. Umjesto toga, republike
medije su se sve vie podvrgavale politkoj kontroli nacionalistkih vlada, djelomice
dobrovoljno, djelomice nasilno kroz politko ienje redakcija. Medijsko
izvjetavanje potom postaje sve vie i vie nacionalna propaganda po liniji mi smo
dobri, oni su loi. Za objektvne vijest nema vie mijesta. U hrvatskim medijima
se na primjer masakar nad policajcima u Borovom selu tjekom maja 1991. godine
danima propagandistki prat sa porukom, miran suivot sa tm Srbima nije vie
mogu. Srbijanski mediji, meutm, dnevno citraju iz arsenala glupih izjava Hrvatskog
predsjednika Franje Tumana (Tko je protv mene, njemu u Hrvatskoj nema mijesta,
22 Neboja Popov (2006): Vojno ili civilno reenje Jugoslovenske krize. U: Sekuli, Individuum, str. 223
231, ovdje 231.
23 Preporuka br. 1 Pretparlamenta Jugoslavije, Sarajevo 24. juna 1991. U: Sekuli, Individuum, str. 288
290, ovdje str. 288.
177
Svaka se drava raa u krvi
24
) da bi doli do zakljuka, da se u Hrvatskoj Ustae
pripremaju za vlast i planiraju genocid na Srbima.
Pokuaj jugoslavenske vlade i njezinog predsjednika Anta Markovia uz pomo
neovisne televizije YUTEL, koja je osnovana u oktobru 1990. godine, da se uspostavi
korektv postojeim televizijama zbog obstrukcije republikih vlada nije uspjeo.
25
Po
tadanjem direktoru HRT-a, televizija u Hrvatskoj trebala je bit Katedrala hrvatskog
uma, na to je Dubravka Ugrei lucidno odgovorila da u takvom sluaju gledatelji
nisu nita vie ve vjernici u katedrali.
26
No, ne samo da su domai mediji ignorirali oprezne i upozoravajue izjave
jugoslavenske antratne opozicije, i inozemna javnost prepriavala je sline stavove.
Skoro legendarni u ovom kontekstu su komentari Johanna Georga Reimllera,
novinara njemake Frankfurter Allgemeine Zeitung:
Socijalistka federatvna republika Jugoslavija e propast; nitko to ne moe
zaustavit.
A podjela dobra i zla po Reimlleru isto tako je jasna: na jednoj strani
Demokracije Slovenija i Hrvatska, na drugoj strani Srpski boljevizam.
27
Prema tome nije ni udno to je domaa, ali i inostrana javnost patla pod takvim
jednostranim ocjenama. Na dan 6. jula 1991. godine jugoslavenski Pretparlament
upuuje Apel demokratskoj javnost Evrope i svijeta, u kojem se trai potpor
u borbi za mir i demokratski razvoj Jugoslavije. No, intervencije u tom smislu nije
bilo, naprotv, uz Internacionalizaciju konfikta, to znai meunarodno priznanje
Slovenije i Hrvatske, glavni meunarodni akteri su htjeli sprijeit ve zapoet rat.
28
No, da su zbog heterogenost jugoslavenske strukture naselja jednostrane deklaracije
24 Citat po Jrg Requate; Mathias Vollert (2002): Die Lieben und die Bsen Zur Diskussion um den
Jugoslawienkonfikt in Deutschland und Frankreich (1990-1996). U: Jrg Requate; Martn Schulze-Wessel
(ur.): Europische fentlichkeit. Transnatonale Kommunikaton seit dem 18. Jahrhundert. Frankfurt am
Main/New York: Campus, str. 295325, ovdje str. 306.
25 Mark Thompson (1999): Forging War. The Media in Serbia, Croata, Bosnia and Hercegovina. Luton:
University of Luton Press; Lino Veljak (1991): Die Krise Jugoslawiens. Natonale Selbstzerstrung. U:
Sozialistsche Zeitung, izd. 23, sv. 6, str. 67, ovdje str. 7.
26 Dubravka Ugrei (1994): Die Kultur der Lge. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 115. Vidi i Mustafa
engi (2006): Medijski rat kako do medijskog mira. U: Sekuli: Individuum, str. 241247.
27 Requate; Vollert: Die Lieben und die Bsen, str. 300301.
28 to, to sam se sve vie i vie pitao, moe sprijeit krvoproljie? Priznanje Slovenije i Hrvatske i
internacionalizacija konfikta mi se sve vie inilo kao jedini mogui izlaz. Citat po Genscher: Erinnerungen,
str. 956.
178
neovisnost nuno morale dovest do vojnih sukoba, ta procijena i ne bi bila preteka
da se nepristrano pogledalo odgovarajue republiko politko vodstvo devedeseth.
Zakljuak biveg njemakog ministra inostranih poslova, da se
moe rei kako je priznanje Hrvatske i Slovenije tamonjem narodu donjelo
mir
29
razumljiv je samo iz ugla dihotomije dobra Slovenija i Hrvatska vs. loa Srbija.
Koliko je procjena srbijanskog predsjednika Slobodana Miloevia kao demagokog
ratnog zloinca bila tona, toliko je ocjenjivanje Hrvatskog predsjednika Franje
Tumana kao demokrata i mirnotvorca bila pogrena.
30
U godini objavljivanja
Genscherovih Sjeanja, u ljetu 1995. godine, Hrvatska vojska sa ofenzivama
Oluja i Blijesak ne samo da poinje zaposjedanje zauzeth teritorija u Krajini i
Istonoj Slavoniji, ve i svjesni progon 150.000 do 200.000 hrvatskih graana srpske
nacionalnost.
31
Takvo jednostrano promatranje odgovornih jugoslavenskih politara od
strane europskih diplomata, kao i nedostatak potpore jugoslavenskoj antratnoj i
demokratskoj opoziciji naposljetku otvara pitanje, ukoliko se Europa upravo shvaa
europski, zato jednoj vienacionalnoj zajednici kao to je Europa jedna stabilna
multnacionalna drava Jugoslavija nije bila bitnija od ekonomskih razloga. Zapravo se
postavlja pitanje, ukoliko je Europa kulturno otvorena, da li istovremeno predstavlja
i neto vie od puke ekonomske zajednice. Pogledaju li se zapadnoeuropske analize
i izvjetaji o Jugoslaviji tjekom rata, dobija se dojam, da uvjeravanja jugoslavenskih
intelektualaca i graana iz antratne opozicije o realnim mogunostma mirnog
suivota svih naroda i narodnost Jugoslavije u Europi nisu stekli plodno tlo, naroito
iz jednog razloga: jednostavno se nije moglo vjerovat u tu mogunost, ili se nije
htjelo vjerovat. U tom sluaju projekat Europa naprosto i nije nita vie od
ekonomske zajednice nacionalnih drava, a pria o Europi koja prebrouje granice
29 Genscher: Erinnerungen, str. 965.
30 Vidi Predrag Matvejevi (1999): Nacrt za portret Franje Tumana. U: Predrag Matvejevi; Vidosav
Stevanovi; Zlatko Dizdarevi: Gospodari rata i mira. Split: Feral Tribune, str. 6176. Portret Slobodana
Miloevia crta Vidosav Stevanovi, str. 2159.
31 Cifre po Ujedinjenim Nacijama: The Internatonal Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, Case
No: IT-01-45-I: The Prosecutor of the Tribunal Against Ante Gotovina. URL: htp://www.un.org/icty/
indictment/english/goti010608e.htm, poslednji pristup: 22.07.2009.
179
i podrava miran suivot njezinih graana nita vie od imere. U replici na nekoliko
javnih nastupa njemakih intelektualaca poput Hans-Magnusa Enzensbergera i
Petera Glotza, bosansko-hercegovaki pisac Devad Karahasan se nakon godinu dana
izbjeglitva u Njemakoj rezignirano pita:
Doao sam u ovaj sretni i slobodni svijet i poeo se zbunjivat, tako da sada,
nakon godinu dana boravka u tom svijetu, i sebe i druge doista poinjem pitat,
da li sam uope egzistrao, da li sam ja to sve doista doivljavao ega se sjeam,
ili sam samo jedan zloban laljivac i mistfkator koji etrdeset godina vlasttog
ivota falsifcira, ili jadni zabludnjak koji u neto vjeruje ega naravno nije ni
bilo, jer ga nije smjelo bit.
32
Raspad Jugoslavije se esto tumaio i kao kraj Europe
33
, i doista, politke
elite Europe su tjekom rata propustle donjet dokaz da mogu osudit nacionalistke
ekscese bez stratekih, ekonomskih ili politkih pozadina.
32 Devad Karahasan (1995): Prinzipien der mechanischen Metaphysik. Hans Magnus Enzensberger und
Peter Glotz als Beispiele fr das europische Denken. U: Kommune izd. 13, sv. 1, str. 4957, ovdje str. 51.
33 Milo Dor (1992): Leb wohl, Jugoslawien. Protokolle eines Zerfalls. Salzburg; Wien: O. Mller, str. 2225;
Slavenka Drakuli (1992): Sterben in Kroaten. Vom Krieg miten in Europa. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt,
str. 60; Dejan Jana (2006): Kriza Jugoslavije kao evropski problem. U: Sekuli: Individuum, str. 274278.
180
Bibliografja:
(2006): Preporuka br. 1 Pretparlamenta Jugoslavije, Sarajevo 24. juna 1991. U:
Sekuli, Gajo: Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protiv rata.
Sarajevo: Rabic, str. 288290.
WDR Friedensforum (1996): Krieg und Frieden im ehemaligen Jugoslawien. U: Bltter
fr deutsche und internationale Politik, izd. 41, sv. 8, str. 964992.
Anderson, Benedict (1998): Die Erfndung der Nation. Zur Karriere eines folgenreichen
Konzepts, Frankfurt am Main: Campus.
Boidar Jaki (1971): Yugoslav Society between Revolution and Stabilization. U:
Praxis (Internacionalno izdanje), izd. 7, sv. 3/4, str. 439450.
Calic, Marie-Janine (1995): Der Krieg in Bosnien-Herzegowina. Ursachen,
Konfiktstrukturen, Internationale Lsungsversuche. Frankfurt am Main:
Suhrkamp.
Calic, Marie-Janine (1995): Zehn Thesen ber den Zusammenhang von Kultur und
Politik im ehemaligen Jugoslawien. U: Jrg Callie (Izd.): Der Konfikt
der Kulturen und der Friede in der Welt, oder: Wie knnen wir in einer
pluralistischen Welt zusammenleben? (Loccumer Protokolle, 65/94).
Loccum: Evangelische Akademie Loccum, str. 5972.
engi, Mustafa (2006): Medijski rat kako do medijskog mira. U: Sekuli, Gajo:
Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protiv rata. Sarajevo: Rabic,
str. 241247.
Dor, Milo (1992): Leb wohl, Jugoslawien. Protokolle eines Zerfalls. Salzburg; Wien:
O. Mller.
Drakuli, Slavenka (1992): Sterben in Kroatien. Vom Krieg mitten in Europa. Reinbek
bei Hamburg: Rowohlt.
Gellner, Ernest (1991): Nationalismus und Moderne. Berlin: Rotbuch-Verlag.
Genscher, Hans-Dietrich (1995): Erinnerungen. Berlin: Siedler.
Glenny, Misha (1993): Jugoslawien. Der Krieg, der nach Europa kam. Mnchen:
Droemer Knaur.
Hobsbawm, Eric J. (1992): Nationen und Nationalismus. Mythos und Realitt seit
1780. Frankfurt am Main: Campus.
Horvat, Branko (2003): The Association for Yugoslav democratic Initiative. U: Djoki,
Dejan (ur.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918-1992. Wisconsin:
Hurst C & Co, str. 298303.
181
Jana, Dejan (2006): Kriza Jugoslavije kao evropski problem. U: Sekuli, Gajo:
Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protiv rata. Sarajevo: Rabic,
str. 274278.
Kanzleiter, Boris; Stojakovi, Krunoslav (ur.) (2008): 1968 in Jugoslawien.
Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen 1960 und 1975.
Bonn: Dietz.
Karahasan, Devad (1995): Prinzipien der mechanischen Metaphysik. Hans Magnus
Enzensberger und Peter Glotz als Beispiele fr das europische Denken. U:
Kommune izd. 13, sv. 1, str. 4957.
Khne, Thomas; Ziemann, Benjamin (2000): Militrgeschichte in der Erweiterung.
Konjunkturen, Interpretationen, Konzepte. U: Khne, Thomas; Ziemann,
Benjamin (izd.): Was ist Militrgeschichte? Paderborn: Schningh, str.
946.
Matvejevi, Predrag (1999): Nacrt za portret Franje Tumana. U: Matvejevi, Predrag;
Stevanovi, Vidosav; Dizdarevi, Zlatko: Gospodari rata i mira. Split: Feral
Tribune, str. 6176.
Meli, Dunja (1992): Der Bankrott des kritischen Intellektuellen. U: Gyrgy Konrd
i dr. (Izd.): Europa im Krieg. Die Debatte ber den Krieg im ehemaligen
Jugoslawien. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 3545.
Misha Glenny (1993): Jugoslawien. Der Krieg, der nach Europa kam. Mnchen:
Droemer Knaur.
Popov, Neboja (2006): Vojno ili civilno reenje Jugoslovenske krize. U: Sekuli,
Gajo: Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protiv rata. Sarajevo:
Rabic, str. 223231.
Requate, Jrg; Vollert, Matthias (2002): Die Lieben und die Bsen Zur Diskussion
um den Jugoslawienkonfikt in Deutschland und Frankreich (1990-1996).
U: Requate, Jrg; Schulze-Wessel, Martin (ur.): Europische ffentlichkeit.
Transnationale Kommunikation seit dem 18. Jahrhundert. Frankfurt am
Main/New York: Campus, str. 295325.
Sekelj, Laslo (1993): Yugoslavia. The Process of Disintegration. New York: Columbia
University Press.
Sekelj, Laslo (1995): Vreme besaa. Ogledi o vladavini nacionalizma. Beograd:
AKADEMIA NOVA; Institut za evropske studije.
Sekuli, Gajo (2006): Individuum i nasilje. 1991.: Otvorena pisma protiv rata.
Sarajevo: Rabic.
Stojakovi, Krunoslav (2009): Das Ende Europas? Zum Krieg in Jugoslawien. U: jour
fxe initiative berlin (izd.) (2009): Krieg. Mnster: Unrast Verlag, str. 99
114.
182
Thompson, Mark (1999): Forging War. The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and
Hercegovina. Luton: University of Luton Press.
Ugrei, Dubravka (1994): Die Kultur der Lge. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
United Nations: The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, Case
No: IT-01-45-I: The Prosecutor of the Tribunal Against Ante Gotovina. URL:
http://www.un.org/icty/indictment/english/gotii010608e.htm, poslednji
pristup: 22.07.2009.
Veljak, Lino (1991): Die Krise Jugoslawiens. Nationale Selbstzerstrung. U:
Sozialistische Zeitung, izd. 23, sv. 6, str. 67.
Sasvi m novi protesti ?
Postj ugosl ovenski drutveni pokreti u
doba pol i ti ke, ekonomske i dravne
transformaci j e
184
Sasvim novi protest? Drutvo u pokretu
ore Tomi
ULINE STUDIJE ODSEK: PROTEST!
STUDENTSKI PROTESTI TOKOM ERE MILOEVI
1. UVOD:
Studentski protest se esto povezuju sa progresivnim idejama i kritkim stavovima.
esto se ak pretpostavlja da su studentske inicijatve vrlo vaan faktor drutvenih
promena. Period devedeseth godina 20. veka u Srbiji, odnosno Jugoslaviji je kao i
u svim drugim dravama istone Evrope predstavljao period temeljne drutvene,
politke i ekonomske transformacije. U tom nizu promena u nekoliko prilika dolo je
i do studentskih protesta. Povodi za proteste, njihov nastanak i razvoj, kao i posledice
th protesta u toku ove decenije bile su razliite, pa je polazno pitanje ovog teksta: koja
je bila (stvarna) uloga ovih protesta u drutvenom kontekstu u Srbiji u to vreme?
Da bi se pronaao odgovor na ovo sutnsko pitanje, potrebno je prethodno ispitat
nekoliko drugih aspekata. Kako i zato uopte dolazi do protesta? Koji su njihovi
konkretni povodi? Koji su ciljevi protesta, odnosno koji su njihovi zahtevi? Kakav je
tok protesta? Ko organizuje proteste? Kako izgleda ta organizacija? Gde se odravaju
studentski protest, odnosno da li i u kojoj meri su oni vezani za univerzitet? Da li
se protest odravaju na jednom ili na vie univerziteta? Zatm: Koje su forme th
protesta? Da li se one menjaju tokom devedeseth ili ostaju iste? Koji je odnos izmeu
forme i sadraja protesta?
U zavisnost od drutvenih pretenzija protesta postavljaju se i sledea pitanja: Na
koji nain drutveni (ali i politki i ekonomski) kontekst ute na proteste, a na koji
nain protest pokuavaju da utu na taj kontekst? Koji su mehanizmi mobilizacije
javnost? Koje su strategije protesta? Ko su protvnici, a ko saveznici protesta? Zatm:
Koja su tumaenja drutvenih problema, koja protest generie? Drugim reima,
koje ideje ili ak ideologije predstavljaju osnovu protesta? Da li studentske proteste
devedeseth godina uopte moemo vezat za neku konkretnu ideologiju? I konano,
kakav je odnos studentskih protesta prema demokratji i u kojoj meri se ovi protest
mogu shvatt kao izmetanje (i preslikavanje) odnosa kako ideolokih, tako i
svakodnevnih izmeu opozicionih stranaka i reima na nivo univerziteta i u sferu
185
Drutvo u pokretu Sasvim novi protest?
studentskog organizovanja?
S obzirom na velik broj pitanja koja se postavljaju u vezi sa studentskim (kao i
drugim) protestma, a na koja je zbog ogranienog obima ovog teksta teko opirnije
odgovorit, tekst e se samo dotai kljunih aspekata. Tako e nakon kratkog (1)
uvoda, u kome e bit rei o studentskim protestma u Srbiji devedeseth kao temi
naunog istraivanja, u grubim crtama bit prikazan (2) drutveni i politki kontekst u
kome su protest nastajali, a koji ovde nazivam erom Miloevi, kao i o studentma
i univerzitetma u Srbiji u ovom periodu. Zatm e bit navedeni i objanjeni
(3) sami protest, tj. njihov nastanak, zahtevi i ciljevi, organizacija, regionalna
rasprostranjenost i koriene protestne forme. I konano, usledie (4) analiza idejnog
nivoa protesta, tj. interpretacije drutvenih problema i artkulacija moguih reenja,
koje su protest generisali. Na osnovu ove analize bie mogue doi do (5) zakljuka,
odnosno odgovora na pitanje, da li i na koji nain su studentski protest predstavljali
specifne oblike kolektvne akcije koji su teili (ili nisu) ka demokratzaciji celokupnog
drutva, odnosno da li su ovi protest predstavljali samo odjek ideja, ciljeva i borbe
opozicionih partja.
O antreimskim, a posebno o studentskim protestma devedeseth godina u Srbiji
napisano je ukupno neto preko 50 studija
1
veinom, meutm, u vidu naunih
lanaka. Sa izuzetkom malog broja radova, koji su (u Srbiji) nastali nakon 2000.
godine, veina je objavljena neposredno nakon samih protesta. Takoe, veina ovih
studija pote od autora iz Srbije.
Studije, koje su objavljene u Srbiji, proteste i aktere koji su u njima uestvovali
istrauju veoma razliito. Veina ovih radova su socioloki lanci, objavljeni u nekoliko
zbornika ili predstavljaju opte preglede (POPOV 1998.; LAZI 1999.; BABOVI i.dr.
1997.; POPADI 2003.; PAVLOVI/BOGDANOVI 1997.; PETRONIJEWI 1997.). Pojedini
prilozi, koji se odnose na pojedinane aspekte protesta su takoe uglavnom socioloki
radovi, koji se zasnivaju na intervjuima sa uesnicima protesta (OREVI/DUKI
1992.; ILI 2001.; IKARI-STOJANOVI 1996.; IKARI 1997.), sociopsiholoka
istraivanja protesta (KUZMANOVI i.dr. 1993.; ALTARAS 2003.) i aktera (MILI/
IKARI 1998.) ili etnografska istraivanja protesta (PROSIC-DVORNIC 1993., 1998.;
GORUNOVI/ERDEI 1997.). Neke studije fokusiraju se na utcaj pojedinanih faktora
na uesnike protesta, kao to su porodica (MILI/IKARI/JOJI 1997.) ili ak religija
1 vidi bibl.
186
(NEDELJKOVI 1998.), a tek nekoliko studija bavi se protestnim formama studentskog
protesta (DRAGIEVI-EI 1997.; GRUDEN 2001.). Treba istai i nekoliko novijih
priloga u vezi sa protestma 2000. godine i ulogom pokreta Otpor! (NAUMOVI
2006., 2008.; GOLUBOVI 2007., 2008), koji se nadovezuju na teorijske koncepte tzv.
izbornih revolucija ili obojenih revolucija, koje su razvili BUNCE/WOLCHIK (2006.,
2007.) i MCFAUL (2002., 2007.).
U zapadnoevropskoj odnosno amerikoj nauci protest i drutveni pokret u Srbiji
devedeseth godina nailaze na relatvno malo panje (za razliku od tema poput npr.
raspada Jugoslavije i ratova koji su pratli taj raspad). Treba pomenut malobrojne
studije o alternatvi u Srbiji (GORDY 1997., JANSEN 2005.) i protestma i protestnim
oblicima, odnosno urbanom karakteru protesta (JANSEN 2000.; JANSEN 2001.). Jedan
(prvi) obuhvatniji prikaz protesta predstavlja studija Silvije NADJIVAN (2008.), koja uz
pomo metode oral history opisuje velike antreimske demonstracije devedeseth
godina u Srbiji. Polazei od reimskog tpa (i njegove promene) Miloevievog
reima Nadjivan pokazuje, da su protest usled nedostatka funkcionalnih insttucija
predstavljali glavno sredstvo politkog izraavanja opozicije, a manje spontanu
reakciju na represiju reima. Uprkos mnogim zanimljivim saznanjima, koja ova studija
prua, analiza odnosa izmeu protesta i reima i njegovog pada, usled koriene
metode i tme selektvnih prikaza (i tumaenja) dogaaja, esto je nepotpuna.
Na osnovu ovog kratkog pregleda moe se videt da trenutno istraivanje protesta
u Srbiji pokazuje najmanje dva nedostatka. S jedne strane uprkos razliitm studijama
nedostaje ve i samo jedan obuhvatniji prikaz studentskih protesta devedeseth
godina. Postojee studije posmatraju samo pojedinane proteste, odnosno porede
meusobno pojedinane proteste, ali se pritom uglavnom iskljuuje jedan izvestan
kontnuitet studentskog pokreta devedeseth. Uprkos stalnoj smeni generacija
unutar studentskih inicijatva (najkasnije) sredinom devedeseth godina razvila se
neka vrsta tradicije studentskih protesta, na koju se konano i pokret Otpor! mogao
nadovezat. Mogue korelacije izmeu pojedinanih studentskih protesta do sada su
samo retko, u vidu kraih komparatvnih analiza, ili nedovoljno istraivane.
S druge strane veina analiza ako izuzmemo istraivanja simbolike protesta
zasniva se na intervjuima uesnika protesta i objanjava vrednosne orijentacije,
odnosno motvaciju ispitanih, koristei se pritom kategorijama poput drutvenih
karakteristka kao to su starost, pol itd., a koje retko vode ka bilo kakvim relevantnim
zakljucima o samim protestma. Empirijski podaci koji se mogu pronai u ovakvim
187
analizama su sigurno vrlo dragoceni, pa ipak te analize, osim to donose saznanja o
motvaciji i politkoj orijentaciji uesnika protesta, ne objanjavaju u dovoljnoj meri
sopstevno (javno) prikazivanje pokreta, koje je upravo za mobilizaciju stvarnih ili
potencijalnih pristalica od velikog znaaja. Kako su zahtevi, ciljevi i strategije odreenih
pojedinanih protesta izgledali moe se dobrim delom rekonstruisat npr. na osnovu
analize (internih) programskih dokumenata kao i drugih publikacija protesta, pa ipak,
ova metoda do sada nije koriena, a razlog za to predstavlja moda i injenica da
istorijska nauka u Srbiji drutvene pokrete (devedeseth godina 20. veka) jo nije
otkrila kao temu.
2. DRUTVENO-POLITIKI KONTEKST
Kraj osamdeseth godina u Jugoslaviji obeleila je velika ekonomska i politka
kriza. Pa ipak je ovu krizu sam raspad Jugoslavije, a pre svega ratovi koju su ga pratli,
daleko prevaziao. U tom vremenu procesa raspadanja politkog sistema, na koji se
nadovezala dravna, politka i ekonomska transformacija, koja je predstavljala prelaz
u jednu deceniju, obeleenu ratovima, siromatvom, meunarodnom izolacijom
i mnogim drugim drutvenim problemima, odrastala je jedna generacija, koja je
poetkom devedeseth godina zapoela svoje studije. Kao i celo drutvo, i sami student
bili su pogoeni ovim promenama, s tm da su oni najee eleli da i sami utu na
aktuelne politke dogaaje. Ti politki dogaaji bili su pod utcajem politkog uspona
Slobodana Miloevia, istne ulice
2
i sve dominantnijeg nacionalnog pitanja, a
predstavljali su tek poetak ere Miloevi, u kojoj su student pokuavali da se izbore
za svoje interese. Sama era Miloevi obuhvatala je celokupni period devedeseth
godina i bila je obeleena nizom ratova, u kojima je Srbija manje ili vie direktno
uestvovala, kao i odgovarajuim posledicama th ratova, pre svega siromatvom i
konstantno loom ekonomskom situacijom. Ta situacija zaotravala se s jedne strane
usled nekoliko stotna hiljada izbeglica, koje je Srbija prihvatla, a s druge strane usled
sankcija Ujedinjenih nacija i opte meunarodne izolacije. Visok stepen korupcije i
kriminala bili su dalje odlike drutva u Srbiji pod reimom Slobodana Miloevia. Ovaj
kratak prikaz drutvenog konteksta treba osim toga dopunit stalnim unutranjim
2 Odnosi se na mitnge istne koje su krajem osamdeseth godina organizovali Miloevieve pristalice.
Pritom se misli na izmetanje iskazivanja politkih stavova iz insttucija na ulicu, koja je kao prostor
delovanja u toku devedeseth godina pre svega za opoziciju bila od ogromnog znaaja.
188
politkim sukobima izmeu reima i opozicije. Istovremeno, navedeni problemi
predstavljali su ujedno i najvanije razloge za nezadovoljstvo u drutvu i vodili ka
uvek novim inicijatvama opozicije u borbi protv reima.
Mitnzi Miloevievih pristalica krajem osamdeseth godina uveli su jednu novu
vrstu politke javnost
3
i stvorili jedan nov prostor i nov instrument za ostvarivanje
politkih ciljeva ulicu.
4
Ulica kao prostor delovanja protesta u vremenu raspada
starog sistema pokazala se efkasnijom od insttucija poput ustava, parlamenta ili
sudova, koji su u toku devedeseth imali sve manji znaaj, budui da ih je Miloevi
kontrolisao. Protest kao oblik izraavanja politkih stavova i tokom ere Miloevi
(p)ostali su efkasniji od demokratskih izbora, sve dok je reim mogao manipulisat
izbornim rezultatma. Protest su skoro zamenili izbore kao sredstvo za smenu reima
i sve vie su posmatrani kao osnovni nain reavanja problema, a ne kao alternatva.
Istovremeno, protest su vodili ka daljoj represiji, koja je u tendenciji mogla da vodi
samo ka daljim protestma. Ovaj odnos je utoliko zanimljiviji, poto se ne radi o
deprivaciji jedne grupe ili pokreta u drutvu, ve o jednom optem odnosu izmeu
reima i njegovih politkih protvnika, koji su meusobno imali vrlo razliite ciljeve.
Uspostavila se jedna vrsta dihotomije: politki akteri mogli su bit ili za ili protv
reima, mogli su bit ili prijatelj ili neprijatelj.
5
Sam reim se dugorono orijentsao
samo ka odranju svoje pozicije (moi). Opozicija je bila na taj nain primorana da sve
svoje politke ciljeve stopi u jedan cilj: da srui reim.
Politki sistem se podelio: Miloeviev reim je kontrolisao insttucije i tek u
ogranienoj meri je dozvoljavao uee opozicionih partja u njihovoj aktvnost, a
opozicija je kontrolisala ulicu. Vladajui reim je uz to kontrolisao fnansijske resurse
i osiguravao pristup tm sredstvima uz pomo policije i vojske, a opozicija je na dui
rok mogla da mobilie vee delove stanovnitva nego reim. Tako je stvoren jedan
politki sistem, u kome je nakon nekoliko protestnih ciklusa dolo do relatvno jasne
raspodele uloga.
3 Florian Bieber (2005): Natonalismus in Serbien vom Tode Titos bis zum Ende der ra Miloevi. Wien:
Lit Verlag, str. 378.
4 Up. Stef Jansen (2001): The streets of Beograd. Urban space and protest identtes in Serbia. U: Politcal
Geography, god. 20, br. 1, str. 3555; Ivana Spasi (2006): ASFALT: The Constructon of Urbanity in Everyday
Discourse in Serbia. U: Ethnologia Balkanica, izd. 10, str. 211227; Milena Dragievi-ei (1997): Ulica
kao politki prostor. Prostor karnevalizacije. U: Sociologija, god. 39, br. 1, str. 5565.
5 Mathias Rb (2007): Serbien unter Miloevi. U: Dunja Meli (ur.): Der Jugoslawienkrieg. Handbuch zu
Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen. Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschafen, str. 328.
189
Ako se uzme u obzir da je tokom devedeseth godina u nekoliko navrata dolo do
masovnih protesta protv reima, koji su esto okupljali i po nekoliko hiljada, a u
pojedinim sluajevima i do par stotna hiljada aktvista, a da bi se bolje procenio udeo
studenata u tm protestma, valja se osvrnut na broj studenata, koji su u to vreme
studirali na univerzitetma u Srbiji.
Od ukupno oko 7,5 miliona stanovnika u Srbiji je 1990. godine bilo preko 117
hiljada studenata i njihov broj je tokom devedeseth godina konstantno rastao.
6
Tako
je 1995. godine u Srbiji bilo skoro 140 hiljada,
7
a 2000. godine preko 194 hiljade
8

studenata, koji su bili upisani na etri najvea univerziteta u Srbiji: Univerzitet u
Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Niu i Univerzitet u Kragujevcu.
Veina studenata u Srbiji bila je upisana na Univerzitet u Beogradu, koji je ve
poetkom ezdeseth godina imao oko 50 hiljada,
9
a krajem devedeseth preko 65
hiljada
10
studenata. Po broju studenata drugi po veliini bio je Novosadski univerzitet,
na kom je poetkom devedeseth godina bilo upisano skoro 25 hiljada studenata.
11

Univerzitet u Niu 1998. godine imao je neto manje od 16 hiljada studenata, to je
predstavljalo pad broja upisanih u odnosu na 25.880 studenata, koliko je jo 1983.
studiralo na Nikom univerzitetu.
12

Osim to je rastao ukupan broj studenata, tokom devedeseth godina dolo je
i do rasta broja studentskih organizacija. Forme studentskog organizovanja na
univerzitetma u Srbiji poetkom devedeseth godine delom su se nadovezale
na stare studentske organizacione strukture, u osnovi je, meutm, u skladu sa
celokupnom politkom pluralizacijom dolo do jednog novog studentskog pokreta,
koji je tokom devedeseth godina obeleilo nekoliko kako sadrinski tako i formalno
razliith protesta. Za razliku od studentskih inicijatva krajem osamdeseth godina,
13

studentski protest devedeseth veinom su bili upereni protv reima Slobodana
6 Republiki zavod za statstku Republike Srbije, URL: htp://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifr
a=0011&izbor=odel&tab=7, poslednji pristup: 1.10.2008.
7 Ibid.
8 Ibid.
9 Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu. URL: htp://www.bg.ac.yu/csrp/univerzitet/istorijat.
php, poslednji pristup: 1.10.2008.
10 Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu, 22.08.1999. URL: htp:// www.bg.ac.yu/eng_
univ/1_2b.html, poslednji pristup: 1.10.2008.
11 Republiki zavod za statstku Republike Srbije.
12 Zvanina internet stranica Univerziteta u Niu, 9.01.1998, URL: htp://ni.ac.yu/, poslednji pristup:
1.10.2008.
13 Na osnovu protesta studenata i profesora Beogradskog univerziteta 27. i 28. februara 1989. godine,
Neboja Popov smatra da su upravo profesori i student igrali vanu ulogu u nastajanju, usponu i pobedi
srpskog populizma. Ovaj protest 1989. godine zahtevao je pre svega kanjavanje i hapenje krivaca pre
190
Miloevia. Smeni ovog reima, koji je sruen 5. oktobra 2000. godine, prethodila su
tri vea protestna talasa (1991/1992., 1996/1997. i 1998-2000.). U ovim protestma
pored pristalica opozicionih stranaka uestvovao je i studentski pokret, kao i pokret
Otpor!,
14
koji je iz studentskog vremenom prerastao u tzv. narodni pokret.
15
Jo poetkom devedeseth godina studentski pokret formulisao je zahteve koji
su prevazilazili studentska pitanja ili pitanja obrazovne politke i vremenom postao
jedan od najvanijih aktera civilnog drutva, koji se uvek iznova suprotstavljao
reimu Slobodana Miloevia. Veina studentskih protesta devedeseth godina
s jedne strane odvijala se istovremeno kad i protest opozicionih partja, s druge
strane predstavljala je sopstvene dogaaje, koji su prevazilazili kratkotrajne politke
ciljeve pojedinih partja. Studentski pokret zalagao se pritom kako za studentske
ciljeve, npr. autonomiju univerziteta
16
tako i za opte drutvene ciljeve, pre svega za
demokratzaciju drutva. Shodno tome, i teme pokreta smenjivale su se od zahteva
za ostavkom profesora, koji su bili odani reimu, pa sve do zahteva za politkom
koja bi vodila ka ukidanju meunarodnih sankcija protv Jugoslavije, odnosno Srbije
ili zahteva za priznanjem izbornih rezultata. Tek je pokret Otpor!, koji je nastao iz
studentskog pokreta, uspeo prevazie specifno studentske zahteve, zaista izae
iz okvira univerziteta (i gradova) i da se kao narodni pokret uspeno fokusira
na Miloevia, koga je smatrao za sutnskog protvnika i glavnog krivca za sve
drutvene probleme.
Zanimljiv je pritom sam odnos izmeu studentskih organizacija i studentskih protesta.
Iako obim teksta ne dozvoljava detaljniji prikaz razvoja studentskih organizacija kao
registrovanih udruenja tokom ovog perioda, vredi istai jedan zanimljiv zakljuak
u vezi sa nastankom studentskih organizacija. Na osnovu istraivanja studentskih
organizacija i njihovog razvoja tokom devedeseth
17
moe se primett da je veina
svega Azema Vlasija za trajk albanskih rudara na Kosovu. Protest je prekinut tek nakon Miloevievog
govora i njegovog uveravanja da e krivci bit kanjeni. Godinu dana kasnije, 30. januara 1990. student su
na jednom protestu zahtevali reavanje situacije na Kosovu. Up.: Neboja Popov (1998): Die Universitt
in ideologischer Umhllung. U: Thomas Bremer; Neboja Popov; Heinz-Gnther Stobbe (ur.): Serbiens
Weg in den Krieg. Kollektve Erinnerung, natonale Formierung und ideologische Aufrstung. Berlin: BWV,
str. 150.
14 Zbog obima teksta, pokret Otpor! ovde nee bit detaljnije obraen.
15 Treba naravno pomenut i proteste i akcije feministkih i mirovnih inicijatva, o kojima u ovom radu
nee bit rei.
16 Tokom devedeseth godina dvaput su donoeni novi zakoni o univerzitetu (1992., odnosno 1998. godine)
i oba puta, u pogledu autonomije univerziteta, oni su predstavljali restrikcije u odnosu na prethodnu
pravnu osnovu.
17 Ova saznanja preuzeta su iz jo neobjavljenog rada o istoriji studentskog organizovanja u Srbiji tokom
devedeseth godina 20. veka, koji je deo jednog ireg istraivanja autora.
191
novih organizacija nastajala u okviru studentskih protesta neposredno pre ili nakon
njih. Da li je pritom postojala jasna kauzalna veza izmeu protesta i nastanka novih
organizacija, ostaje otvoreno za dalja istraivanja, izvesno je, meutm, da je tokom
devedeseth godina postojala jaka veza izmeu protesta i studentskih organizacija,
koje su ujedno i utcale na stvaranje izvesnog kontnuiteta izmeu pojedinanih
protesta, a na osnovu kog i moemo govorit o jednom studentskom pokretu
devedeseth godina u Srbiji.
3. STUDENTSKI PROTESTI
Od poetka devedeseth godina student u Srbiji su nekoliko puta organizovali
proteste. Prvi znaajniji studenstki protest organizovan je neposredno nakon
protesta opozicije, odranog 9. marta 1991. u Beogradu. S obzirom na to da su ove
demonstracije nasilno uguene, student Beogradskog univerziteta na Terazijama
organizuju miran protest, tzv. plianu revoluciju, po uzoru na proteste u drugim
istonoevropskim zemljama 1989. godine. Susret studenata na Terazijskoj esmi,
na kojoj je uspostavljen tzv. ulini parlament predstavljali su samo poetak jednog
potpuno novog oblika studentske akcije i stoje na poetku jednog novog studentskog
pokreta.
Povodom prve godinjice ovih protesta, u martu 1992. godine student Beogradskog
univerziteta ponovo organizuju protest, koji se relatvno brzo zavrio, ostavljajui,
meutm, neostvarene zahteve, koji e i dovest do prvog zaista velikog studentskog
protesta tokom devedeseth godina letnjeg studentskog protesta 1992. godine.
Protestni skupovi organizovani tokom juna i jula 1992. u Beogradu su odravani
na razliitm lokacijama ispred pojedinih fakulteta ili na Studentskom trgu. Obim
ovih skupova takoe je bio razliit. esto se na protestnim skupovima okupljalo
i po nekoliko hiljada studenata, a bilo je sluajeva kao na protestnom skupu na
Studentskom trgu 15. juna
18
kada bi broj pristutnih bio procenjen i na preko
deset hiljada. Studentski protest 1992. trajao je skoro mesec dana, od sredine juna
do sredine jula, nakon ega je privremeno prekinut uz najavu da e se nastavit
poetkom sledeeg semestra.
19
I pored spremnost studenata da nastave protest,
akcije planirane za septembar spreene su. Donoenje novog Zakona o univerzitetu
18 Mirjana Prosic-Dvornic (1993): Enough Student Protest 92. The Youth of Belgrade in Quest of
Another Serbia. U: Anthropology of East Europe Review, god. 11, br. 1-2, str. 129130.
19 Prosic-Dvornic (1993), str. 135.
192
u avgustu te godine, a pre svega uvoenje restrikcija u zakon u pogledu politkog
aktvizma na univerzitetu, poremetlo je planove organizacije protesta, pa je u jesen
odrano tek nekoliko manjih skupova.
Nakon ovog protesta izgledalo je da su student skoro potpuno izgubili interesovanje
za drutvene prilike i tek u novembru 1996. godine dolazi do novog, ujedno i najdueg
i najmasovnijeg studentskog protesta tokom devedeseth godina. Ovaj protest
trajao je znatno due od svih prethodnih puna etri meseca i do danas je ostao
kao najpoznatji studentski protest u Srbiji tokom devedeseth godina. Kraj protesta
oznaio je ujedno i kraj masovnih studentskih okupljanja. Studentski protest koji su
organizovani tokom 1998. godine povodom donoenja i primene novog Zakona o
univerzitetu, koji je jo jae ograniio autonomiju univerziteta, odnosno povodom
krize na Kosovu bili su kako po obimu tako i po trajanju kudikamo manjih razmera.
Istovremeno, krajem 1998. godine iz studentskog pokreta nastaje pokret Otpor!,
koji e preuzet itav niz ciljeva i zahteva studentskog pokreta, kao i niz protestnih
formi. U celini, meutm, Otpor! je vremenom izaao iz okvira studentskog pokreta i
predstavlja pokret za sebe, o kome u tekstu nee bit opirnije rei.
20
3.1. ZAHTEVI I CILJEVI
Vano je istai da je veina studentskih protesta tokom devedeseth godina po
svojoj optoj politkoj poziciji bila uperena protv reima Slobodana Miloevia.
Velike teme protesta takoe su bile zajednike svim protestma. Veoma napet odnos
izmeu nacionalnog pitanja i demokratje zahtevao je stalno pregovaranje i unutar
studentskog pokreta, pa je zanimljivo posmatrat razvoj interpretacije drutvenih
problema tokom celog ovog perioda. Istovremeno, konkretni zahtevi izmeu
pojedinanih protesta, pre svega izmeu onih poetkom i onih sredinom devedeseth
pokazivali su velike razlike kako po svojim dimenzijama tako i predstavom o ulozi koju
pokret (moe da) ima u okviru drutvenih promena.
Ve u toku martovskih Terazijskih protesta 1991. godine student Beogradskog
univerziteta izrazili su svoj ant-reimski stav, a godinu dana kasnije konkretni
zahtevi martovskog studentskog protesta 1992. godine bili su: (1) ostavka Slobodana
Miloevia, (2) obustavljanje reimske kontrole medija i (3) donoenje novog zakona
20 O pokretu Otpor! postoji tek nekoliko naunih studija. Prva opirnija studija ovog drutvenog pokreta
je master teza autora (2008).
193
koji e garantovat autonomiju univerziteta.
21
Student su od reima takoe zahtevali
da se (4) objave imena studenata koji su poginuli u ratu u Hrvatskoj, a traile su se i
(5) ostavke rukovodstva Saveza studenata Beograda.
22
Letnji protest zvanino je zapoet 8. juna 1992. godine, kada je objavljen Proglas
studentata Univerziteta u Beogradu. Ovaj proglas dva dana kasnije je na otvaranju
prvog protestnog skupa ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, pred oko 5000 uesnika
protesta
23
proitala Sneana Raji, student prodekan ovog fakulteta.
24
Ovim skupom
najavljen je poetak studentskog protesta. Sam tekst Proglasa, objavljen u Politci od
11. juna 1992. objanjava povode i ciljeve Studentskog protesta:
Situacija u kojoj se trenutno nalazimo ne dozvoljava nam da i dalje budemo
nemi posmatrai dogaaja koji dovode u pitanje i samu egzistenciju graana
Srbije. Mi, student Beograda, moramo konano preuzet odgovornost za svoju
budunost i uinit ono to se od nas oekuje. Prema nama se u ovom trenutku
primenjuju drastne sankcije, a izolacija se ve osea i onemoguava normalan
ivot i rad. Krajnje je vreme da prihvatmo situaciju u kojoj se nalazimo i
pokuamo da naemo izlaz iz nje, umesto da zatvaramo oi i skrtenih ruku
ekamo neko jo gore sutra.
Sadanja vlast je podbacila na svakom planu, i na politkom, i na ekonomskom
i na vojnom. Zapravo, nema oblast u kojoj je ova vlast napravila pozitvnu
promenu. Kao vrhunac njenog neuspeha dole su sankcije i osuda Srbije od
strane celog sveta. Srbija je izgubila ugled, ponos i dostojanstvo. Ako se ovako
nastavi, mi graani Srbije, dolazimo u situaciju da budemo na stubu srama.
Da bismo to spreili, nai predstavnici moraju bit ljudi koji uivaju ugled i
poverenje, kako kod nas, tako i u svetu.
25
Na istom skupu proitani su i konkretni zahtevi studenata: (1) rasputanje
Narodne skuptne i vlade, (2) ostavka predsednika Republike Srbije Slobodana
21 Duko Doder (1992): Students Demonstrate in Belgrade. U: The Chronicle of Higher Educaton,
18.03.1992. URL: htp://chronicle.com/che-data/artcles.dir/artcles-38.dir/issue-28.dir/28a04802.htm,
22 Ibid.
24 Darko varkovi (1992a): Student najavljuju trajk Univerziteta. Protest studenata ispred Pravnog
fakulteta u Beogradu. U: Politka, 11.06.1992, str. 10.
25 Ibid.
194
Miloevia, (3) formiranje vlade nacionalnog spasa i (4) raspisivanje viestranakih
izbora za ustavotvornu skuptnu.
26
Do ispunjenja zahteva student su zahtevali da
bude proglaen trajk Beogradskog univerziteta.
27
Kasnije je trajk Univerziteta
preimenovan u protestno zatvaranje fakulteta. Ovo je, kako je objanjeno, uinjeno
iz formalnih razloga, jer po zakonu trajk mogu da proglase samo sindikat i zborovi
fakulteta, a za to sada nema vremena.
28
Ovi zahtevi nisu se u mnogome razlikovali kako od zahteva studenata u toku
prethodnih protesta, tako ni od zahteva opozicionih stranaka i drugih insttucija.
29
Pored pomenute loe politke i ekonomske situacije, ratova i uvoenja
meunarodnih sankcija, jedan dodatni povod za izbijanje studentskog protesta u junu
1992. godine bila je i rasprava u vezi sa planiranim novim Zakonom o univerzitetu.
Postojala su dva nacrta, od kojih je na jednom radila grupa eksperata univerziteta, a
na drugom vlada. Prva verzija predviala je uvoenje pune autonomije univerziteta,
dok je druga pretla da ponit ak i postojee slobode u skladu sa principom
samoupravljanja.
30
Za razliku od studentskih protesta s poetka devedeseth godina zahtevi studenata
u okviru Studentskog protesta 1996/97. bili su mnogo skromniji. Povodom protvljenja
reima da prizna izborne rezultate lokalnih izbora odranih 17. decembra 1996.
godine, student nekoliko dana nakon poetka protesta, koji e ostat upamen kao
graanski, pokreu svoj Studentski protest 1996/97. Zahtevi Studentskog protesta
formulisani krajem novembra 1996. godine bili su: (1) osnivanje nezavisne komisije
za utvrivanje izbornih rezultata, (2) ostavka rektora Beogradskog univerziteta i (3)
ostavka studenta-prorektora. Kasnije, nakon to je usled masovnih protesta problem
priznavanja izbornih rezultata internacionalizovan i nakon to je izborna manipulacija
konano utvrena, student 9. januara menjaju svoj prvi zahtev i trae priznavanje
izbornih rezultata.
31
Pritom su poslednja dva zahteva postavljena tek nekoliko dana
nakon poetka Studentskog protesta. Na sastanku Glavnog odbora 27. novembra
26 Ibid.
27 Ibid.
28 Darko varkovi (1992b): Student pozvali Miloevia na protestni skup. Zbivanja na Beogradskom
univerzitetu. U: Politka, 13.06.1992, str. 10.
30 Ibid., str. 128.
31 Dragan Popadi (1999): Student Protests. Comparatve Analysis of the 1992 and 1996-97 Protests. U:
Mladen Lazi (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central European University Press,
str. 154.
195
donosi se odluka da se pored prvobitnog zahteva Studentskog protesta dodaju i
zahtevi za smenom rektora i studenta prorektora.
32
Zvanini razlog za ovu odluku
bilo je ignorisanje Protesta rektora Beogradskog univerziteta Dragutna Velikovia,
33
koji je tvrdio da u protestma uestvuje tek aica izmanipulisanih studenata.
34

Velikovieva komunikacija sa studentma putem nareenja i zabrana za studente
nije bila prihvatljiva.
35
Student prorektor Vojin urevi, po miljenju Studentskog
protesta, trebalo je da podnese ostavku, jer nije predstavljao studente, nego partju
na vlast.
36
Iako je i ovaj protest bio direktno uperen protv reima Slobodana Miloevia,
njegova ostavka zvanino se nije izriito zahtevala. Istovremeno, pojedinani zahtevi
ovog protesta meusobno su bili povezani upravo odgovornou reima. Veza
izmeu rektora, odnosno studenta prorektora Beogradskog univerziteta i izbornih
rezultata stvorena je na taj nain, to je indirektno i za jedan i za drugi problem
manipulaciju izbora i lou univerzitetsku upravu bio odgovoran Miloeviev reim.
Relatvno indirektnim pripisivanjem krivice, odreen je stvarni protvnik Miloevi
pa je zahtev za smenom univerzitetske uprave postavljen samo kao u tom trenutku
aktuelan cilj. Ovakvo ograniavanje zahteva nije bilo sasvim u skladu sa obimom
protesta, koji je svakodnevno okupljao po nekoliko hiljada, a povremeno i desetne
hiljada studenata, ali je rezultat te strategije bilo ostvarivanje svih postavljenih ciljeva,
tj. ispunjenje sva tri zahteva studenata.
Nedugo nakon uspenog zavretka Studentskog protesta, stanje na Univerzitetu u
Beogradu menja se ponovo, a od stupanja na snagu novog Zakona o univerzitetu u
prolee 1998. godine i masovnog otputanja profesora sa univerziteta, koji su odbili
da potpiu nove radne ugovore i tme potvde svoju lojalnost reimskim upravama
fakulteta, dolazi do najteeg perioda kako u pogledu autonomije univerziteta tako i
za studentsko organizovanje. Studentski protest 1998. godine bili su daleko manje
zapaeni od prethodnih protesta, iako je povod za njih bila situacija na univerzitetu,
koja je bila najtea do tada.
32 Report from the meetng of the Main board (1996). U: BOOM, br. 1, 28.11.1996. URL: htp://www.
yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom11_28/report.htm, poslednji pristup: 17.12.2008.
33 Students Demands. U: Protest 1996/97 Ofcial Web Site. URL: htp://galeb.et.bg.ac.yu/~protest96,
34 Milica Bogdanovi; Ljiljana Milovanovi; Miodrag Shrestha (1999): Chronology of the Protest. U: Mladen
Lazi (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central European University Press, str.
213.
35 Students Demands.
36 Ibid.
196
Pritom treba istai da je protestu profesora i studenata, organizovanom povodom
represivnog Zakona o univerzitetu, prethodio niz protestnih akcija, odranih u aprilu
1998. godine pod nazivom Studentski protest za Kosovo i Metohiju Beograd 1998.
37
Moe se rei da je i ovaj protest bio u neku ruku usmeren protv reima, ali je njegova
kritka bila pre svega uperena protv stvaranja samostalnih albanskih insttucija na
Kosovu. Nakon to je tzv. grupa 3+3 po tri predstavnika vlade Republike Srbije,
odnosno kosovskih Albanaca potpisala sporazum o sprovoenju mera u obrazovnim
strukturama na Kosovu, kojima bi se omoguilo vraanje albanskih studenata i
nastavnog osoblja na fakultete na Kosovu, i tme prema vienju Studentskog
protesta za Kosovo i Metohiju omoguila stvaranje albanskog univerziteta, Protest
je u vidu Deklaracije formulisao sledee zahteve: (1) razjanjavanje ovog sporazuma
uz ukljuivanje studentskih predstavnika i univerzitetskih organa, (2) jednak tretman
svih univerziteta u Srbiji, (3) osuivanje terorizma i svih oblika nasilja protv civilnog
stanovnitva na Kosovu i (4) obraanje predstavnicima Republike Srbije sledeim
insttucijama: (a) srpskoj vladi, (b) svim partjama koje uestvuju u svim nivoima vlast,
(c) nacionalnim, obrazovnim i kulturnim insttucijama (Srpskoj pravoslavnoj crkvi,
Srpskoj akademiji nauka i umetnost i univerzitetma) i (d) Srpskom pokretu otpora na
Kosovu.
38
Okupljanjem svih ovih insttucija trebalo je stvorit neku vrstu Nacionalnog
vea za Kosovo i Metohiju, koje bi bilo u stanju da rei tamonje probleme.
39
Iako ovde dostupni izvori ne omoguavaju dalja saznanja o stvarnoj vezi izmeu
Studentskog parlamenta u Beogradu nastalog sa ciljem da insttucionalno nastavi
zalaganje za ideje Studentskog protesta 1996/97. i ovog protesta, zanimljivo je da je
na Internet sajtu Parlamenta bio postavljen i link ka Internet prezentaciji Studentskog
protesta za Kosovo i Metohiju.
40
Dalja istraivanja pokazae da li je postojala podrka
prvog predstavnikog tela studenata na Beogradskom univerzitetu ovom protestu.
Zanimljivo je kod ovog protesta ma koliko njegov obim i trajanje bili neuporedivo
manji od bilo kog od prethodnih da je ovde nacionalno pitanje prvi put postavljeno
izdvojeno iz odnosa dravnost demokratja, tj. reavanje nacionalnog pitanja
demokratzacija. Dok su raniji protest ili izbegavali da se fokusiraju na tzv. nacionalno
37 Zvanina Internet prezentacija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998. URL: htp://
stud1.et.bg.ac.yu/protest98/index.html, poslednji pristup: 3.04.2009.
38 Deklaracija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998. URL: htp://stud1.et.bg.ac.yu/
protest98/doc/deklaracija_en.html, poslednji pristup: 3.04.2009.
39 Ibid.
40 Zvanini home page Studentskog parlamenta studenata Beograda. URL: htp://stud1.et.bg.ac.yu/,
197
pitanje ili ga postavljali u kombinaciji sa zahtevom za demokratzacijom drutva,
ovaj protest bar prema formulisanim zahtevima ne defnie se u odnosu prema
demokratji i na taj nain predstavlja prekid u idejnom pozicioniranju studenata u
drutvenom konktekstu u toku devedeseth godina.
Ovaj novi razvoj u okviru studentskog pokreta devedeseth godina postaje jo
zanimljiviji, ako se uzme u obzir pomenut problemi na Beogradskom univerzitetu u
prolee 1998. godine, nastali usled stupanja na snagu novog Zakona o univerzitetu.
Umesto da doe do vee mobilizacije studenata sa ciljem protesta protv te represivne
situacije, dolazi do podele unutar studentskog pokreta. Dok se jedan deo beogradskih
studenata bavio problemima na Kosovu, drugi deo beogradskih studenata bavio se
problemima na Beogradskom univerzitetu.
Protestni skupovi ovoga puta bili su organizovani uglavnom povodom zabrane ulaska
na fakultete pojedinim profesorima i studentma. Ulaze pojedinih fakultetskih zgrada
pritom su, po nalogu novih fakultetskih uprava, uvali neidentfkovani pripadnici
nekakvih privatnih preduzea za obezbeenje.
41
S obzirom na teku poziciju, u kojoj
su se usled ovakvih i drugih represivnih mera zatekli pojedini profesori, ovaj protest
predstavljao je pre svega protest nastavnog osoblja, u kome su student uestvovali
pre svega iz solidarnost, pa je i odziv uesnika u protestu bio daleko manji nego na
prethodnim protestma. Nakon izvesnog vremena, jedan deo otputenih profesora
okupio se u okviru nevladine organizacije Alternatvna akademska edukatvna mrea,
jedne vrste alternatvnog univerziteta i jo te iste godine nastavio sa radom van okvira
dravnog univerziteta.
42
Stvaranje Alternatvne akademske edukatvne mree nije,
meutm, bila jedini vid insttucionalizacije protesta. I u okviru studentskog pokreta
u novembru 1998. godine dolazi do promena. Te jeseni stvoren je novi projekat, a
kasnije i samostalan pokret Otpor!
41 Lidija Jovet (1998): Gorile na ulazima, student u bojkotu. U: Republika, br. 202/203. URL: htp://
www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/202/202_7.html, poslednji pristup: 3.04.2009.
42 Biljana ukovi (2006): Serbian Students. Empowered or Disempowered? U: European Educaton, Vol.
38, No. 1, str. 34.
198
3.2. ORGANIZACIJA PROTESTA: STRUKTURA I RESURSI
Zajednika osobina studentskih protesta 1992., odnosno 1996/97. godine bila je
odlina organizacija. Oba protesta imala su upravne odbore Odbor za organizaciju
protesta, odnosno Inicijatvni i Glavni odbor kao i relatvno sloenu organizacionu
strukturu slubi protesta: informisanje, obezbeenje, logistka, medicinska pomo
itd. U javnost su protest esto prikazivani kao spontani dogaaji, iza kojih ne stoji
nikakva vrsta organizacije, a posebno ne dobro razraena organizaciona struktura.
Sasvim izvesno je, meutm, da je podela zadataka bila (ako ne ba i uvek najjasnija
i najefkasnija) prisutna, a moe se pretpostavit da je prikazivanje protesta kao
spontanog izraavanja volje studenata bila u izvesnoj meri i strateka odluka samih
upravnih odbora protesta. Na ovaj nain manje ili vie uspeno izbegavalo se
promovisanje pojedinaca, koji bi, jednom eksponirani, bili meta protvnika protesta
univerzitetske uprave lojalne reimu ili samog reima. Pa ipak se u toku protesta
i u okviru komunikacije sa javnou putem medija pojavljuju razliita imena
predstavnika Studentskog protesta: Milan Rist, Vlatko Sekulovi, Dragan ilas i
drugi iz beogradskih upravnih organa protesta, konkretnije Organizacionog odbora
Studentskog protesta 1992., Jelena Raki iz Organizacionog odbora u Kragujevcu
(SP 92.), Duan Vasiljevi, edomir Jovanovi, edomir Ant, Miroslav Hristodulo
i drugi iz razliith beogradskih odbora Studentskog protesta 1996. godine itd.
Koliko god zanimljivo izgledalo evocirat tzv. kljune aktere studentskih protesta,
odnosno pratt razvoj (politkih) karijera th pojedinaca, tome u tekstu iz nekoliko
razloga nema mesta. Kao prvo, samo nabrajanje ljudi za koje se verovalo ili autor
veruje da su odigrali kljune uloge u organizaciji protesta oduzelo bi previe mesta.
Drugo, samo pojavljivanje odreenih imena ne govori uvek u prilog stvarnoj njihovoj
ulozi u organizaciji protesta. I tree, uprkos ulozi pojedinaca u organizaciji protesta,
treba imat na umu da je ono to organizaciju protesta ini uspenom konano nisu
sami pojedinci, ve odnos (komunikacije) izmeu njih. U zavisnost od uspenog
rada pojedinih grupa upravnih odbora protesta, odnosno slubi kao i same
funkcionalnost organizacione strukture i sposobnost th organizacija drutvenog
pokreta (social movement organizaton SMO) da mobilie dovoljan broj resursa, i
sami rezultat protesta mogu se procenit kao uspeh, odnosno kao neuspeh.
43
43 O teorijama drutvenih pokreta vidi prilog autora u ovom zborniku.
199
Tokom protesta u junu 1992. godine, upravni organ Studentskog protesta osnovan
je vrlo brzo nakon donoenja Proglasa. Odbor za organizaciju studentskih protesta
fomiran je 10. juna 1992. godine na sastanku odranom posle protestnog skupa
studenata ispred Pravnog fakulteta.
44
Njegova uloga bila je manje reprezentatvna,
a vie koordinaciona. Iako je Odbor preuzeo organizovanje konferencija za medije,
njegovi glavni zadaci bili su mobilizacija studenata, donoenje stratekih odluka npr.
u vezi sa tm, kad, gde i u kom obliku e bit odrana neka od protestnih akcija , kao
i pribavljanje materijalnih sredstava i organizacija slubi Protesta.
45
Kako se Studentski protest 1992. irio i na ostale univerzitete u Srbiji, pojavila se
potreba za stvaranjem zajednikog koordinacionog tela koje bi olakalo komunikaciju
lokalnih univerzitetskih organizacionih odbora i tme doprinelo veem uspehu
Protesta. Istovremeno, ovaj pokuaj povezivanja u organizacijskom smislu preduzet
je tek poetkom jula, nekoliko dana pre nego to e Protest bit zavren, odnosno
privremeno obustavljen. Pa ipak, na sastanku studenata nekoliko univerziteta u
Srbiji, u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta, 10. jula 1992. godine osnovan je
Odbor studentskog protesta univerziteta Srbije. Odbor je formiran na predlog nikih
studenata, a sainjavali su ga po dva predstavnika iz Novog Sada, Kragujevca i Nia,
dok je beogradska delegacija imala etri lana.
46
Iako se iz ovog Odbora kasnije razvilo
jedno meuuniverzitetsko udruenje, koje je trebalo da predstavlja prvo legitmno
reprezentatvno telo studenata,
47
ostaje nejasno koja je bila uloga ovog zajednikog
tela. Izvesno je, meutm, da se i ovde, kao i u sluaju osnivanja veine studentskih
organizacija u toku devedeseth godina, radilo o pokuaju da se nakon Protesta osnuje
nova studentska organizacija, koja bi pre svega predstavljala alternatvu u odnosu na
Savez studenata,
48
organizaciju, koja se jo poetkom devedeseth priklonila reimu.
Interesantno je pritom da je za razliku od Saveza studenata Srbije, Savez studenata
Beograda zvanino pristupio protestu.
49
Sama organizaciona struktura Studentskog protesta 1992. bila je relatvno
kompleksna. Pored pojedinanih fakultetskih organizacionih odbora, na pojedinim
fakultetma postojale su i razliite slube, koje su koristle univerzitetske resurse
44 Darko varkovi (1992c): Studentski protest se nastavljaju. Konferencija za tampu na Pravnom
fakultetu. U: Politka, 12.06.1992, str. 8.
45 Ovi zadaci bili su kljuni i u sluaju Glavnog i Inicijatvnog odbora Studentskog protesta 96/97.
46 A. Pani (1992): Osnovan Odbor studentskog protesta univerziteta Srbije. U: Politka, 11.07.1992, str.
5.
48 Ibid.
49 varkovi (1992b), str. 10.
200
za svoj rad. Tako je na Filolokom fakultetu u Beogradu u skriptarnici br. 35 radio
studentski tab,
50
koji je bio odgovoran za organizaciju blokade na tom fakultetu, kao
i za objavljivanje informacija. Pored toga, postojali su relatvno dobro opremljeni
pres centri, kao i raunarski i programski centri.
51
Programska sluba bila je zaduena
za pozivanje govornika na tribinama, koje su u toku Protesta organizovane, kao i
za angaovanje poznath rok sastava i drugih poznath javnih linost.
52
Ukljuujui
poznate muziare, glumce, knjievnike, itd. kao svoje saveznike, Protest je stvarao
dodatni legitmitet.
Pored ovih slubi, postojala je i medicinska sluba za prvu pomo, kao i urednitva
razliith asopisa, poput listova !Dosta!
53
ili Informator.
54
Osim tampanih
publikacija o protestnim deavanjima iz prve ruke, tj. sa Univerziteta, izvetavali su
i radio Index i B92 tada jo studentske radio stanice. Zvune zapise protestnih
skupova dopunjavali su i video snimci, za koje je bila zaduena posebna grupa
studenata. Protest je takoe imao i sopstvenu slubu obezbeenja, koja je bila aktvna
pre svega u toku blokade Univerziteta, proveravajui svakoga, ko je eleo da ue na
zauzete fakultete. Pojedini student bili su zadueni i za nabavku hrane i pia.
55

Pritom treba naglasit da je podrka Protestu dolazila u najveoj meri od pojedinanih
graana, kao i privatnih preduzea, poput restorana ili prodavnica, koji su studentma
dopremali potrebnu hranu i pie, ali je bilo i pomoi u vidu novca.
56
Poetak Studentskog protesta 1996./97 vezuje se istovremeno i za poetak stvaranja
njegove organizacione strukture, vrlo sline organizacionoj strukturi Studentskog
protesta 1992. godine. O poetku Studentskog protesta, u asopisu Otpornik, koji
je izdavala Studentska unija na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu belei se
sledee:
U petak 22. novembra, grupa studenata Filozofskog fakulteta, nezadovoljna
nesaoptavanjem konanih izbornih rezultata, spontano se sastala na Platou.
Potom su organizovano krenuli ulicama Beograda i proli pored vie fakulteta.
Kolona je na kraju brojala vie hiljada naih kolega, a Studentski protest je sam
50 M. Raji (1992a): Ovo nije urka. U: Politka, 20.06.1992, str. 10.
52 Ibid.
53 Ibid.
54 M. Raji (1992b): Zviduci i izvinjenje Bernaru Leviju. U: Politka, 6.07.1992, str. 6.
56 Ibid.
201
sebe pokrenuo.
Prvi sastanak predstavnika vie fakulteta (ispred Studentske unije ETF-a
sastanku su prisustvovali Milo Miloevi i autor ovog lanka) zakazan je za
subotu 23. novembra, na Pravnom fakultetu. No, Pravni je ostao zakljuan a kao
,spasioci uskoili smo mi sa Elektrotehnike, tako da je Protest zvanino zapoet u
sali 61 na naem fakultetu, gde su usvojeni studentski zahtevi i Proglas. Na tom,
inicijalnom sastanku, bilo je prisutno vie pojedinaca i studentskih organizacija:
Studentska federacija, Studentska Unija ETF-a, Studentska unija PMF-a, Politkos
sa FPN-a itd. Odlueno je da se ne pominju konkretne studentske organizacije
nit pojedinci koji su zapoeli protest, ve da se usvoji jedno, zajedniko ime:
Studentski protest 96.
Sledeeg dana, u nedelju 24. novembra, odran je sastanak u (danas ve
legendarnoj) MZ ,Dimitrije Tucovi (!!!), Prote Mateje 36. Vest o organizovanju
protesta se brzo proirila po fakultetma, tako da je u nedelju bilo prisutno bar
2 puta vie naih kolega nego u subotu. Tom prilikom formiran je Inicijatvni
Odbor Studentskog protesta 96. a ETF je, kao jedan od pokretaa protesta,
dobio mesto u njemu (predstavnik ETF-a u Inicijatvnom odboru najpre je bio
Ivan Lazarevi, a potom, i jo uvek, Goran Pavlovi). Kao najvanija odluka
na nedeljnom sastanku i formalno je usvojena ideja da se za ponedeljak 25.
novembra oganizuje skup studenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta.
Nau reenost da pokrenemo protest samo je uvrstla vest, koja je stgla u toku
sastanka, da je sud ponito legitmno izraenu volju graana na izborima u
Beogradu. Od tog trenutka nije bilo povratka.
57
Bez obzira na taan redosled deavanja koja su ovde navedena kao poetak
Protesta,
58
ovaj citat pokazuje da je od samog poetka organizacija a ne spontani
karakter Protesta bio od kljunog znaaja za njegov razvoj i tok. Nakon formiranja
Inicijatvnog odbora i protestnih odbora na fakultetma, osnovan je Glavni odbor
Studentskog protesta, koji je okupljao predstavnike studenata svih fakulteta, koji
uestvuju u Protestu.
57 Stanimir Miljkovi (1996): Evo ide aica. U: Otpornik, god. 1, br. 1, 18.12.1996. URL: htp://galeb.et.
bg.ac.yu/~otpornik/1/evo.ide.htm, poslednji pristup: 16.12.2008.
58 Drugi izvori navode 22. novembar kao datum osnivanja Inicijatvnog odbora. Up. Mirjana Prosic-Dvornic
(1998): The Topsy Turvy Days Were There Again. Student and Civil Protest in Belgrade and Serbia, 1996/
1997. U: Anthropology of East Europe Review, god. 16, br. 1, str. 81.
202
Glavni odbor Studentskog protesta sastojao se od po jednog predstavnika svakog
fakulteta, iji su student uestvovali u protestu.
59
Kasnije su Glavni odbor inila
po dva predstavnika svakog fakulteta, pri emu je samo jedan od njih imao pravo
glasa.
60
Na sednicama Glavnog odbora odluivalo se prostom veinom, a sam rad
Odbora odreivao je Pravilnik o radu Glavnog odbora Studentskog protesta. Odbor
je pored svakodnevnih odluka o, recimo, marutama protestne etnje odluivao i o
razliitm kljunim odlukama vezanim za organizaciju Protesta, zahteve Protesta, rad i
koordinaciju pojedinanih slubi, itd.
Iako bi vrlo zanimljivo bilo u jednoj opirnijoj studiji istrait detalje u vezi sa
radom Glavnog odbora, kao i Inicijatvnog odbora i pojedinanih slubi Studentskog
protesta, a pre svega ispitat odnos izmeu doneth odluka i stvarnog toka protesta,
ovde je dovoljno istai sledee: injenica je da se Studentski protest 1996/97.,
veoma slino kao i Studentski protest 1992. godine zasnivao na zaista temeljnoj
organizaciji. Drugim reima, iza oba ova protesta moda i jeste stajala i esto istcana
pozitvna energija, jasno je, meutm, da bez dobre organizacije, nijedan od njih
verovatno ne bi bio tolikog obima, a sasvim sigurno ni tolikog trajanja. Meki faktori
koji su utcali na veliku mobilizaciju studenata za uee u Protestu, poput njihovih
vrednosnih stavova, politke orijentacije i sl. sasvim sigurno, kao ni nekakvo opte
nezadovoljstvo, ne bi do takve mobilizacije mogli da dovedu bez jedne ovakve
organizacione strukture.
Pored Glavnog odbora i Inicijatvnog odbora, kao i protestnih odbora na fakultetma,
Studentski protest imao je i nekoliko slubi, u kojima su, u zavisnost od zadataka,
radili student razliith obrazovnih profla. Tako je u Slubi za propagandu zaduenoj
za izradu plakata, letaka i drugog propagandnog materijala radila grupa studenata
sa Filozofskog fakulteta, odnosno Fakulteta primenjenih umetnost i dizajna, kao i
grupa studenata Vie kole likovnih i primenjenih umetnost.
61
Sa jasnim ciljem to
vee mobilizacije za Protest, jo na poetku je osnovan i tzv. info-centar, tj. sluba
koja prikuplja informacije o tome, da li i koji fakultet su pristupili Protestu.
62
Veoma
vane slube bile su, naravno i Sluba za nabavku i distribuciju hrane Studentskog
59 Report from the meetng of the Main board (1996). U: BOOM, br. 1, 28.11.1996. URL: htp://www.
yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom11_28/report.htm, poslednji pristup: 17.12.2008.
60 Glavni odbor Studentskog protesta 1996/97. (1997): Pravilnik o radu Glavnog odbora Studentskog
protesta. Beograd.
61 Milo Miljatovi: Strip protest. URL: htp://stripprotest.tripod.com/istorija.htm, poslednji pristup:
07.04.2009.
62 Ibid.
203
protesta, koja se nalazila na Filozofskom fakultetu,
63
kao i Studentski urgentni
medicinski centar
64
, koji je zbrinjavao studente tokom dugih i iscrpljujuih mareva
na esto veoma niskim temperaturama, tokom kojih je kod studenata esto dolazilo
do prehlada, pa ak i do upala plua. Izvesno je da je ova sluba trebalo u datm
sluajevima da zbrine i studente koji bi bili povreeni u akcijama policije.
Jedna od najvanijih slubi Protesta bila je Internet sluba, koja je, pored redakcija
brojnih studentskih listova, kao to su Buka, Beton,
65
BUM/BOOM (Prirodno-
matematki fakultet, Beograd), Glas Protesta, kasnije list Tehno-Morfoza, Protest
Tri-bune 96 - ? (Filozofski fakultet, Beograd), Proglas (Novi Sad), Bilten (Novi Sad),
Walker (Subotca), BIPS Bilten Protesta studenata u Niu i dr., predstavljala zaista
moda i najveu novinu studentskog organizovanja u Srbiji. Studentski protest
1996/97. bio je prvi protest u Srbiji koji je koristo Internet kao medij i kao prostor
delovanja protesta. Od samog poetka Protesta, Internet je korien za informisanje,
i to pre svega meunarodne javnost. Istovremeno, Internet kao sajber-prostor
nije mogao da pripada nikome u celini, pa ni Miloeviu. Simboliko zauzimanje ulica
dopunjeno je zato zauzimanjem Internet prostora. Tako su nastale stotne stranica o
Protestu, a Internet je ubrzo postao prostor sukoba, prostor otpora,
66
i tme prerastao
svoju funkciju medija. U prilog tome da je Internet nastup Studentskog protesta a
postojalo je nekoliko razliith veb stranica
67
bio namenjen pre svega inostranoj
javnost, govori injenica da je vei deo sadraja bio na engleskom jeziku. Prevoenje
najvanijih tekstova omoguavali su student sa Filolokog fakulteta,
68
a postavljanjem
prezentacija na Internet bavili su se student Elektrotehnikog, Mainskog, odnosno
Prirodno-matematkog fakulteta. Serveri ovih fakulteta ujedno su bili i korieni za
hostng ovih sajtova, a postojao je i niz miror-sajtova, tj. rezervnih (kopija) sajtova
63 Sluba za nabavku i distribuciju hrane Studentskog protesta (1996): Oglas (letak). Beograd.
64 Kasnije e jedan deo studenata Medicinskog fakulteta koji su uestvovali u radu ove slube osnovat
Studentsku uniju Medicinara u Beogradu.
65 Saa iri (2006): Istorija zaborava. U: edomir Ant (ur.): Decenija. Spomenica studentskog protesta.
1996-2006, Beograd: Evoluta, str. 21.
66 Jansen (2001), str. 41.
67 Svoje Internet sajtove imali su protest na univerzitetma u Beogradu, Niu i Novom Sadu. Najposeenije
bile su stranice: htp://galeb.et.bg.ac.yu/~protest96, htp://galeb.et.bg.ac.yu/~masinac, htp://
protest.f.bg.ac.yu/protest, htp://turing.mi.sanu.ac.yu/~prot, htp://fon.bg.ac.yu/~qpele, kao i sajt radija
B92 posveen Protestu, htp://www.xs4all.nl/~opennet. Pored njih postojali su i Internet sajtovi nikog
(htp://www.elfak.ni.ac.yu/~protest) i novosadskog Studentskog protesta, (htp://solair.eunet.yu/~neb).
Jo uvek aktvni miror-sajtovi Studentskog protesta mogu se pronai na: htp://www.yurope.com/mirrors/
protest96/bg/, htp://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/, htp://www.yurope.com/mirrors/
protest96/et/.
68 Nenad Mitovski (1996): Prijatelju, nedaj da te neko zaWebe. U: Otpornik, god. 1, br. 1, 18.12.1996. URL:
htp://galeb.et.bg.ac.yu/~otpornik/1/prijatelju.nedaj.html, poslednji pristup: 16.12.2008.
204
u inostranstvu. Korienje servera sudei po tome da se u mnogim sluajevima radi
o stranim univerzitetskim serverima omogueno je verovatno putem poznanstava
bivih studenata univerziteta u Srbiji, koji su zemlju napustli poetkom devedeseth
godina, nastavivi svoje obrazovanje na pomenutm univerzitetma u zapadnoj Evropi,
SAD, Kanadi ili Australiji.
Rad Internet slube, neposredno nakon zavretka Protesta, opisan je u asopisu
Studentske unije Elektrotehnikog fakulteta:
U zaista raznovrsnoj i arolikoj ponudi u protekla etri meseca izrodilo se
[...] i neto to je uveliko preraslo polazne ambicije i samo po sebi postalo
insttucija - Internet sluba SP 96. Zamiljena s poetka kao servis za pruanje
osnovnih informacija i razmenu email poruka, www prezentacija na nalogu
protest96 vremenom postaje referenca za dogaaje u Srbiji na veini svetskih
informatvnih sajtova (jedan od njih je i kultni www.cnn.com). Stdljiva
priznanja za kvalitetan rad dobijena su ak i od par ,drutvenih (!?) listova
(Politkina izdanja, prevashodno), a pravi znaaj prezentacije verovatno mogu
da pretpostave samo oni ljudi koji su od drave plaeni da prate informacije
plasirane u javnost i analiziraju utcaj isth. Ne sumnjam da takvih operatvaca
ima ipak smo mi ozbiljna zemlja u kojoj, najzad, mora da se zna ta ko radi i
objavljuje.
Tokom dosadanje intezivne aktvnost, prekidane samo radi preseljenja u RC
ETF-a, od strane ogranienog broja ljudi sa vie ovdanjih fakulteta obavljen
je ogroman posao. Redovna delatnost je ukljuivala odravanje prezentacije,
svakodnevno praenje akcija studenata, objavljivanje foto zapisa sa ulica
Beograda, deuranje na IRC kanalu namenjenom protestu, razmenu e-maila,
kao i skladitenje pisama podrke ija je koliina iznenadila i najvee optmiste
[...]. Uz ve pomenuto, funkcionalnost i izgled HTML dokumenata su, po oceni
oko 55 hiljada posetlaca, sve vreme bili na zaista visokom nivou. Vienedeljno
prvo mesto na glasanju za najbolju nekomercijalnu prezentaciju i to sa
prilinom razlikom ispred drugoplasiranih najbolje potvruje pomenuto. Sve u
svemu, ekipi koja je omoguila da se u sluaju potrebe itava mrea moe dii
na noge za par minuta, zaista treba odat priznanje - odradili su lavovski deo
posla na promociji ideja i energije koja je stajala iza celokupnog univerzitetskog
pokreta.
69
69 Rade Makovi (1997): htp://galeb.et.bg.ac.yu/~protest96/. U: Otpornik, god. 2, br. 4, 27.03.1997.
URL: htp://galeb.et.bg.ac.yu/~otpornik/4/htp.galeb.html, poslednji pristup: 16.12.2008.
205
Nakon to je Protest okonan, osnovan je Studentski parlament, koji je trebalo
da bude nastavak Studentskog protesta u insttucionalnom vidu, pa su Internet
prezentacije Protesta jo jedno vreme bile u nadlenost Parlamenta. Desilo se,
meutm, da su veb stranice Protesta nadivele ne samo sam Protest, ve i Studentski
parlament, a njihove miror-verzije, koje su jo dostupne predstavljaju izvor od
neprocenjive vrednost za istraivanje ovih dogaaja.
Pitanje, koje ostaje otvoreno, a koje je u vreme samih protesta najvie interesovalo
reim, je pitanje fnansiranja Studentskog protesta. I dok je npr. Vojislav eelj, lider
Srpske radikalne stranke, studente optuivao da su strani plaenici, tvrdei pritom,
da pare za Protest dolaze od Amerikanaca, pojedini lanovi organizacije Protesta
izjavljivali su da deo donacija pote od naih ljudi, Srba, koji ive u inostranstvu.
Tako je Nedeljni telegraf objavio izjavu Miodraga Gavrilovia, jednog od predstavnika
Studentskog protesta, koji je rekao da su Protest u poetku fnansirale privatne frme,
a da je novac dolazio i od izvesnog Dragana ivanovia, jednog od najmonijih
Amerikanaca u Evropi, koji je u stvari Srbin.
70
Predstavnici Studentskog protesta
pritom nisu navodili kako su ove donacije koriene, a objanjenja su bila ili relatvno
opteg karaktera ili deo nastupa istcalo se npr. da je za akciju uvijanja zgrade
televizije u toalet papir bilo neophodno mnogo novca.
71
Kako je podrka u vidu donacija rasla, a pitanje fnansiranja Protesta poinjalo da
interesuje i pojedine studente, dolazi do stvaranja nadzornog tela. Duan Mikovi,
predsednik Protestnog odbora PMF-a, jo na samom poetku u listu BOOM
objasnio je da je zbog novih ponuda za donacije reeno da se osnuje telo koje bi
kontrolisalo fnansije, tj. razliite forme donacija i njihovo korienje. Telo, koje je
inilo troje studenata, bilo je pritom pod kontrolom Izvrnog [sic] odbora Studentkog
protesta.
72
Da je novac bio potreban i za druge stvari pored toalet papira, jasno se vidi iz izjave
Miroslava Hristodula, u datom trenutku predsednika Glavnog odbora Studentskog
protesta, da je nekoliko puta bilo pregovora sa marketnkim agencijama,
73
koje je
trebalo da pomognu Protestu pri mobilizaciji. Osim toga, ukupno relatvno visok
70 Vera Rich (1997): Serbian blames Uncle Sam. U: Times Higher Educaton, 7.03.1997. URL: htp://www.
tmeshighereducaton.co.uk/story.asp?sectoncode=26&storycode=101768, poslednji pristup: 5.04.2009.
71 Ibid.
72 A&J (1996): [bmtalk1]. U: Boom, br. 2, 2.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/mirrors/protest96/
pmf/boom/boom12_02/bmtalk1.htm, poslednji pristup: 6.04.2009.
73 Ibid.
206
nivo profesionalizacije i insttucionalizacije Protesta tokom etri meseca njegovog
trajanja sasvim sigurno nisu bili mogui bez odreenih fnansijskih izvora. Vei deo
infrastrukture, meutm, Protest je imao na raspolaganju ve samom injenicom
da je dobar deo nastavnog i drugog osoblja na univerzitetma pordavao protest.
Tako su student mogli da za pripremu svojih materijala koriste raunare i tampae
na fakultetma, uionice su pretvorene u kancelarije, a celokupan Internet nastup
Protesta bio je mogu iskljuivo zahvaljujui hostngu sadraja na univerzitetskim
serverima. Veliku podrku u vidu hrane i pia, Studentski protest imao je i od
restorana, pekara, privatnih radnji, itd.
Sami donatori iako se ne moe precizno rei da li svi, veina, samo oni najznaajniji,
ili ak samo oni, koju su pristali na to da im se imena objave navedeni su na
Internet stranama Protesta. Sasvim sigurno je, meutm, da th nekoliko objavljenih
imena predstavlja pre gest zahvalnost prema tm pojedinanim ljudima, nego znak
za transparentnost organizacije Protesta, pa se o stvarnim razmerama fnansijske
podrke protestu moe samo nagaat.
Ono to kao zakljuak ostaje u vezi sa strukturom organizacije i sposobnou
organizacionih odbora Protesta da pronau odgovarajue resurse, jeste da je
Studentski protest imao izuzetno dobro organizovanu mreu ljudi i radnih grupa
(slubi) uz pomo kojih je Protest uspeo da se odri puna etri meseca. U tom
periodu, kod pojedinih lanova upravnih tela Protesta na Beogradskom univerzitetu
pojavila se vrlo verovatno svest o tome, da upravo taj nivo organizacije predstavlja
snagu Protesta, pa se jo relatvno na poetku raa ideja o tome da se Protest
insttucionalizuje, tj. da treba stvorit zajedniko predstavniko telo studenata:
Studentski parlament.
74
Iako e tek 2005. godine studentski parlament i zakonski
bit mogui, Studentski parlament nastao na Beogradskom univerzitetu nakon
Studentskog protesta, 1997. godine, predstavljao je sigurno jedan nimalo nevaan
korak na putu ka tome. Naalost, Parlament se nije odrao due od dve sezone,
pa je tme izgubljeno i ono to je idealistki postavljeno kao cilj jo krajem 1996.
godine.
Ipak, Protest je imao jedan vaan i pozitvan utcaj na studentsko organizovanje.
U toku i neposredno nakon Studentskog protesta 1996/97. na svim univerzitetma u
Srbiji dolazi do stvaranja novih studentskih organizacija, mada e se osim Studentske
74 Students Parliaments. U: Boom, br. 18, 30.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/mirrors/protest96/
pmf/boom/boom12_30/parl.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
207
unije retko koja odrat due od pomenutog Studentskog parlamenta. Ako izuzmemo
relatvno jaku mreu studentskih organizacija, koju je u periodu nakon Protesta polako
stvarala Studentska unija, sa studentskim organizovanjem i sa studentma desilo se
manje-vie upravo isto ono, to se deavalo i studentma po zavretku Studentskog
protesta 1992. Rasputanje protesta znailo je ujedno i naputanje ciljeva protesta,
odnosno celog jednog naina ivota, pa je za dalji studentski aktvizam bila potrebna
zaista velika motvacija.
Pritom treba napomenut da je Studentski protest 96/97. bio zapravo ansa da
se greke prethodnog protesta ne ponove, pa su organizatori Protesta teili da od
th protesta neto naue. Sa ciljem da se razmotri mogui razvoj nakon zavretka
protesta, odnosno da se iskoriste iskustva starijih protesta, krajem decembra na
Hemijskom fakultetu u Beogradu odrana je tribina, iji su gost bili Olga Kavran i
Vlatko Sekulovi, lanovi beogradskog Inicijatvnog odbora Studentskog protesta
1992. U toku diskusije oni su istakli da ne treba dozvolit da se i Protest 96 zavri
kao i onaj iz 1992. godine. Protest 1992. godine, objasnili su gost tribine, propao je
kako zbog tekog politkog konteksta, tako i zbog neslaganja unutar Glavnog odbora.
Istovremeno, napravljena je greka to nakon Protesta nije stvorena jedna nezavisna
studentska organizacija, koja bi zastupala sve studente, umesto to je osnovana samo
Studentska unija, koja je delovala samo na Pravnom fakultetu.
75
Iako je Studentski
protest te greke zaista pokuao da ispravi, ve godinu dana nakon kraja Protesta,
poetkom 1998. godine, stanje na univerzitetma (a i u drutvu) izgledalo je jo gore,
nego to je to bio sluaj pre protesta. Novi Zakon o univerzitetu izazvao je dodue
jasan otpor kod jednog dela profesora i studenata, ali je taj protest, kao i pomenut
protest za Kosovo i Metohiju, bio previe slab odgovor na represiju reima.
76
3.3. REGIONALNA RASPROSTRANJENOST PROTESTA
Jedna od zanimljivih karakteristka studentskih protesta u Srbiji devedeseth je
njihova regionalna rasprostranjenost. Dok su raniji studentski protest, kao i drugi
protest odravani vrlo esto samo u Beogradu, budui da se radi o glavnom i najveem
gradu Jugoslavije, odnosno Srbije, ve od prvih studentskih protesta 1991. godine,
75 Zorglub & Abraxas: SP 92 vs. SP 96. U: Boom, br. 14, 24.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/
mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_24/92vs96.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
76 S obzirom na ogranien obim ovog rada, ovde nee bit rei o organizacionoj strukturi ova dva
protesta.
208
kolegama iz Beograda pridruivali su se student svih ostalih univerziteta u Srbiji.
Studentski protest 1992. godine vrlo brzo se proirio i na univerzitete u Novom
Sadu, Niu i Kragujevcu.
77
S obzirom da se pojedini fakultet ovih univerziteta nalaze
i u drugim gradovima (Subotca, Zrenjanin, Leskovac, Kraljevo, itd.), studentski
protest zahvato je skoro sve vee gradove u Srbiji. Tako su se na Univerzitetu u
Niu Studentskom protestu 1992. godine vrlo brzo prikljuili ak i fakultet ovog
univerziteta u Leskovcu.
78
Ipak, treba istai da studentski protest na drugim univerzitetma nisu predstavljali
tek odjek beogradskih protesta. Tako je npr. Odbor studentskog protesta u Niu doneo
odluku da Studentski protest, odnosno niki student za razliku od svojih beogradskih
kolega nee uestvovat na Vidovdanskom saboru 28. juna u Beogradu, istui da ne
postoji veza izmeu zahteva studenata i zahteva stranaka.
79
Uprkos odreenoj samostalnost, studentski protest u razliitm gradovima
uglavnom su meusobno podravali zahteve, odnosno prezimali organizacionu
strukturu i forme protesta. Na svim studentskim protestma tokom devedeseth
postojale su sline organizacione strukure, koje se regionalno nisu meusobno mnogo
razlikovale. Na taj nain, stvaran je utsak jedne zajednike akcije svih studenata u
Srbiji.
Kada je 1992. godine na Beogradskom univerzitetu zapoeta blokada fakulteta,
ime je obustavljen i njihov rad, Protestni odbor studenata Novosadskog univerziteta
zatraio je hitno zasedanje Saveta univerziteta na kom bi se ovo telo izjasnilo o
zahtevima studenata da Univerzitet u Novom Sadu u potpunost obustavi ispitni rok i
odlui o potpunom prestanku rada Univerziteta.
80
Iako blokade fakulteta poput one
u Beogradu, u Novom Sadu nije bilo, u smislu podrke na Prirodno-matematkom
fakultetu u Novom Sadu odrano je protestno uenje.
81
I Studentski protest 1996. godine proirio se na univerzitete u Novom Sadu, Niu
i Kragujevcu. Interesantno je pritom da je i deo (srpskih) studenata Univerziteta u
Pritni formirao Inicijatvni odbor, koji je podravao Studentski protest u Beogradu.
Istui nepravdu usled manipulacije izbornih rezultata, meutm, Inicijatvni odbor
se pritom koristo argumentma, koji u okviru celokupnog Studentskog protesta
77 Raji (1992b), str. 6.
78 Darko varkovi (1992d): Svi niki fakultet u protestu. U: Politka, 25.06.1992., str. 8.
79 Ibid.
80 Ibid.
81 Ibid.
209
96/97 nisu bili od vee vanost, ali koji e ve dve godine kasnije imat sasvim drugo
znaenje. Pritnski student upozoravali su: [...] ako danas dozvolimo da se falsifkuju
izbori, sutra emo bit svedoci prekrajanja granica Srbije....
82
U toku Studentskog protesta 1996. godine prvi put u toku devedeseth godina se
kolektvna akcija studenata svih univerziteta istcala ne samo posredstvom deklaracija
i simboline podrke, ve je to uinjeno putem onoga to je bilo ujedno i glavna forma
ovog protesta etnjom. Tako su student iz Novog Sada, Subotce, Kragujevca i Nia
organizovali protestne mareve u Beograd, gde su se prikljuivali protestu tamonjih
kolegama.
Grupa studenata Novosadskog univerziteta 15. decembra 1996. peke je stgla
u Beograd i svoju etnju produila zajedno sa svojim beogradskim kolegama.
83

Nekoliko dana kasnije, 19. decembra grupa od trideset studenata iz Kragujevca
krenula je peke za Beograd. Mar istne, dugaak oko 125 kilometara, student
su preli u znak podrke svojim kolegama iz Beograda,
84
a u Beograd su stgli dan
kasnije.
85
Slina poseta usledila je i od kolega iz Nia, a student iz Subotce u Beograd
su doli biciklima.
86
3.4. FORME PROTESTA
Veoma dobro razvijena organizaciona struktura studentskih protesta devedeseth
bila je uslovljena velikom raznovrsnou i brojnou protestnih akcija i protestnih
formi, o kojima e bit rei u nastavku. Ove protestne forme ujedno su, pored
sadraja, uslovljenog celokupnom drutvenom transformacijom, predstavljale novinu
studentskih protesta devedeseth godina u Srbiji.
Za razliku od statnih mitnga istne s kraja osamdeseth, gde je forma protesta
bila ograniena na odnos govornik-demonstrant, studentski (ali i ostali) protest
devedeseth doveli su do sasvim novih oblika protesta. Nove forme protesta
razlikovale su se od starih utoliko, to se njihov efekat u mnogo manjoj meri zasnivao
82 News. U: Boom, br. 5, 5.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/
boom12_05/bmnew5.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
83 Novosadski student stgli u Beograd. U: Protest Tri-bune 96 - ?, br. 014, 15.12.1996, str. 1.
84 News. U: Boom, br. 10, 18.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/
boom12_18/bmnews10.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
85 The Students from Kragujevac Are Here. U: Boom, br. 12, 20.12.1996. URL: htp://www.yurope.com/
mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_20/kraguj.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
86 Abraxas: The Brave Iron Cavalry of Subotca. U: Boom, br. 13, 23.12.1996. URL: htp://www.yurope.
com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_23/brave.htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
210
na istoj pretnji ili nasilju. Dok je krajem osamdeseth letei jogurt predstavljao
jasnu pretnju i upozorenje da bi protest mogao da eskalira, letea jaja sredinom
devedeseth imala su pre svega funkciju diskurzivnog dogaaja i njihovu ulogu
treba posmatrat u kontekstu zauzimanja odnosno, u ovom konkretnom sluaju,
markiranja (javnog) prostora (npr. pojedinih ulica, pa ak i celih gradova). Dok su
jogurtom bili gaani ljudi, jajima su gaane zgrade (RTS, Politka, itd.). Ovaj primer
pokazuje ujedno i razliku u formi protesta na nivou simbolike. Dok je jogurt bio samo
zamena za kamenice, cigle, paradajz ili ta god slino, to se sluajno nalo pri ruci,
jaja su bila marker kojima je iz ugla protesta trebalo obeleit jajare. Generalno,
simbolika je tokom protesta imala kudikamo znaajniju ulogu, pre svega u stvaranju
i jaanju kolektvnog identteta protesta s jedne strane, odnosno istcanja protvnika
s druge strane.
Ako je u pogledu protestnih formi studentskih protesta devedeseth postojao
relatvno jasan prekid u odnosu na proteste Miloevievih pristalica s kraja osamdeseth
godina, od 1992. godine postoji izvestan kontnuitet raznovrsnost protestnih
formi, koji see sve do protestnih oblika pokreta Otpor!. U svojoj komparatvnoj
analizi Popadi u pogledu protestnih formi primeuje neverovatne slinost izmeu
studentskog protesta 1992. i 1996. godine: prepuni amfteatri, slogani na prozorima
(delom ak i iste sadrine), organizaciona struktura, odnosno razliite studentske
slube, ulini marevi, razgovori, diskusije, kao i neka vrsta pozitvne energije.
87

Pritom je zanimljivo da najvei broj uesnika u protestma 1996. godine nije imao
direktnog iskustva sa onima iz 1992. godine.
88
S obzirom na ogroman repertoar najrazliitjih protestnih akcija tokom studentskih
protesta devedeseth godina, u tekstu e bit rei samo o nekim od njih. Da bi se
ilustrovala raznovrsnost protestnih formi, ovde e bit pomenuto samo nekoliko
najfrekventnijih.
Iako je pojedinane protestne forme teko (sistematski) prikazat odvojeno, s
obzirom na to da je veina protestnih akcija obuhvatala istovremeno nekoliko
razliith oblika, treba podvui nekoliko najvanijih: (1) protestni skupovi, (koji su u
retkim sluajevima bili istovremeno i sedei skupovi sit-ins, na kojima su govori
pojedinih govornika predstavljali centralni deo); (2) blokade fakulteta; (3) protestni
marevi ili etnje; (4) ulino pozorite, tj. korienje ulice kao javnog prostora za
87 Popadi (1999), str. 151.
88 Ibid.
211
insceniranje odreenih (simbolinih) performansa (u emu je, pored ostalog, veliku
ulogu igrao i zvuk buka, odnosno muzika); (5) Plakat, leci, graft, slogani i sl. i (6)
tribine i okrugli stolovi.
3.4.1. PROTESTNI SKUPOVI
Studentski protest tokom devedeseth po pravilu su poinjali protestnim
skupovima, a tek u toku protesta razvijane su razliite protestne forme. Uloga samih
protestnih skupova tokom vremena se menjala. Dok su jo poetkom devedeseth
skupovi predstavljali dogaaj za sebe, ve tokom studentskog protesta 1996. godine,
skupovi su bili poetak ili kraj protestnih mareva, popularno nazivanih etnjama.
Zajedniko svim protestnim skupovima bili su govori pojedinih uesnika, odnosno
lidera protesta, pri emu je od velike vanost bio nastup poznath javnih linost.
Dok su predstavnici organizacije protesta skupove koristli da bi uesnike obavestli
o stavovima, zahtevima, planovima ili novostma protesta, govori javnih linost,
poput glumaca, knjievnika, muziara, pojedinih profesora, ili u sluaju studentskih
protesta vrlo retko politara, pa ak i svetenika, bili su deo strategije protesta da
s jedne strane javne linost privue kao saveznike, a s druge strane da njihovim
ueem, protestu daju dodatni legitmitet. Ova strategija potpuno je razumljiva,
ako se uzme u obzir da je jedan od osnovnih naina, na koje je reim Slobodana
Miloevia pokuavao da izae na kraj sa studentskim protestma, bilo upravo pokuaj
diskreditacije studenata koji su uestvovali u protestma.
3.4.2. BLOKADA FAKULTETA
U toku studentskog protesta 1992. godine student su ve nakon nekoliko dana
zauzeli tri fakulteta, reivi da se povuku na svoje fakultete dok jo postoje.
89
Ipak,
inscenirani strah od zatvaranja fakulteta nije bio pravi razlog za blokadu fakulteta.
I ovo je, pre svega bila strateka odluka. Poto su eleli da protest potraje, da stvori
neku vrstu kontnuiteta, a znajui iz prethodnih iskustava (1991., mart 1992.) da ne
mogu previe dugo ostat napolju, student su zauzeli prostorije fakulteta. Poto je
istrajnost, a pre svega organizacija protesta zahtevala odreene uslove, fakultet su
212
se pokazali kao izuzetno korisni.
90
I dok su Filoloki i Prirodno-matematki fakultet
samo iznajmili svoje ulazne holove, amfteatre i neke uionice na prvom spratu,
Filozofski fakultet bio je potpuno preuzet, izuzev nekoliko kancelarija uprave tog
fakulteta.
91
Pojedine uionice fakulteta bile su pretvorene u kancelarije organizacionih
struktura, neke su pretvorene u zajednike prostorije u kojima su student sedeli,
razgovarali ili uili, a pojedine vee uionice posluile su kao pravi klubovi, u kojima
su se odravale tribine, koncert ili se pila kafa. Pored toga, jedan deo prostorija
preureen je u spavaonice.
92
Iako je blokada fakulteta studentma pruala mogunost da Protest odre due
nego to bi to moda bio sluaj pre svega bez potrebne infrastrukture, pokazalo se
ipak da ovaj oblik protesta nije mogao da dovede do ostvarenja postavljenih ciljeva
protesta. Blokada fakulteta ak je u izvesnoj meri pogodovala reimu, jer je bar deo
studenata bio sklonjen sa ulica Beograda, a tme dobrim delom i iz javnost. S druge
strane, amfteatri i uionice na fakultetma pruile su mogunost da se organizuju
tribine i okrugli stolovi, koji su Protestu 1992. dali dodatni prostor za jednu temeljniju
diskusiju o drutvenim problemima.
Uprkos tome, efekat ove forme protesta nije doveo do ispunjenja zahteva
Studentskog protesta 92, pa u toku Studentskog protesta 96/97. blokade fakulteta
nisu igrale neku veu ulogu. Ono to je kao korisno iskustvo preuzeto mada u neto
teim uslovima bilo je korienje fakultetskih resursa u ogranizacione svrhe. Pored
uionica, telefona, raunara, itd. Studentski protest 96/97. koristo je i univerzitetske
servere za svoje Internet prezentacije i tme dodatno proirio svoj prostor delovanja.
3.4.3. PROTESTNE ETNJE
Kao najznaajnija protestna forma studentskih protesta devedeseth godina u Srbiji
mogu se svakako posmatrat protestni marevi, koji su nazivani etnjama. etnje su
organizovane jo tokom martovskog studentskog protesta 1992. godine, a nekoliko
puta i za vreme junskog protesta te godine. Dok je blokada fakulteta bila protestna
forma, koja je imala utcaja pre svega na deavanja na Univerzitetu, protestni marevi
90 Ibid.
91 Ibid.
92 Ibid., str. 131.
213
bili su najjasnija javna manifestacija otpora studenata. Ujedno, uvoenje ovog oblika
protesta predstavlja i najveu novinu u domenu protestnih formi i ini jednu od razlika
izmeu studentskih protesta devedeseth i protesta podrke Miloevievom reimu
s kraja osamdeseth, ali i ranih protesta opozicionih stranaka poetkom devedeseth
godina.
93
Protestne etnje organizovane su sledei razliite marute. Tokom Studentskog
protesta 1992. najupeatljivije bile su etnje poput etnje na Dedinje tzv. Mara
mira, pri emu je pod sloganom Miro, stavi dezvu, cilj bio simbolina poseta kui
Slobodana Miloevia i njegove ene Mire Markovi, kako bi im se skrenula panja
na studentski protest, koji su mahom ignorisali, zatm mareva putevima prolost,
etnji iji je cilj bio poseta Titovom grobu u Kui cvea, gde su student eleli da se
obrate duhovnom ocu Slobodana Miloevia, ne bi li ga moda na neki nain zaustavio
ili Parade slepih etnje studenata do zgrade Televizije pred kojom su podeljeni leci
Studentskog protesta.
94
Prolazei zatvorenih oiju pored zgrade Televizije, student su
pokazivali otpor reimskoj propagandi iji je simbol ona bila.
95
Cilj svih ovih mareva
bio je pre svega privlaenje panje javnost, to se na dui rok i pokazalo uspenim.
Za Studentski protest 96/97. etnje su predstavljale ujedno i najvaniji oblik
protesta. Osim u sluajevima, kada je policija onemoguavala dalje kretanje, etnje
studenata za puna etri meseca predstavljale su glavnu odliku ovog protesta. Skoro
svakog dana, nakon kraeg protestnog skupa na Univerzitetu, na kojem je obino
najavljivana maruta, student su etali veim ulicama Beograda (slino je bilo i
u drugim univerzitetskim gradovima), prolazei pored zgrada, koje su smatrane
simbolima moi reima Republike i Savezne skuptne, Televizije, Politke, itd.
Iako je glavna funkcija etnji bila simboliko zauzimanje javnog prostora, kao
i prikazivanje da se neto pokree (mada ne treba zaboravit i praktne razloge
za etnju dugi govori na protestnim skupovima svakako ne bi uspeli da zadre
panju studenata na ist nain kao etnja), protestni marevi istovremeno su stvarali
i jaali i kolektvni identtet Protesta. S obzirom da su samu etnju kao oblik protesta
dopunjavali razliit drugi (kreatvni) element transparent sa najrazliitjim
duhovitm porukama, bedevi i razni drugi detalji, muzika
96
(najpoznatji su svakako
93 Ibid., str. 134.
94 Milena Dragievi-ei (2001): The Street as Politcal Space: Walking as Protest, Graft, and the
Student Carnivalizaton of Belgrade. U: New Theatre Quarterly, god. 17, br. 1, str. 74.
96 O ulozi muzike u protestu vidi: Marc W.Steinberg (2004): When Politcs Goes Pop: on the intersectons
of popular and politcal culture and the case of Serbian student protests. U: Social Movement Studies, god.
214
bili bubnjari), buka
97
, koja se proizvodila uglavnom pitaljkama, ali i razliitm
trubama, egrtaljkama i sl. studentski protest stvarali su neku vrstu karnevalske
atmosfere.
98
Ova karnevalizacija protesta doprinela je s jedne strane mobilizaciji
podrke studenata, a s druge strane spreavala je (u veini sluajeva) da prostest
eskalira i da doe do nasilnih akcija policije. (Iako je takvih akcija pojedinano i bilo,
policiji je bilo kudikamo tee da reaguje na demonstrante koji su delili cvee ili pred
policijskim kordonom naglas itali poeziju.)
3.4.4. ULINO POZORITE
Jo tokom studentskih protesta 1992. godine, najspektakularniji dogaaji bili su
protestni skupovi koji su se (manje ili vie spontano) razvijali u ulino pozorite.
99
Ve
tada je studentma bilo jasno da su simbolike akcije mnogo efkasnije od govora i
statnih protestnih skupova.
100
Pored javne nastave na Studentskom trgu, gde su
se na otvorenom drala predavanja, insceniranje je korieno i u jednoj novoj vrst
komunikacije sa insttucijama reima. Jedna vrlo ilustratvna akcija, ujedno i poslednja
protestna akcija Studentskog protesta 1992. godine, bila je incenirana sahrana
Univerziteta, odrana 3. oktobra 1992. godine. Zamiljena kao simbolika kritka,
akcija je bila uperena protv tek donetog novog Zakona o univerzitetu. Neposredno
nakon stupanja na snagu ovog zakona, Beogradski univerzitet (1838-1992) je
preminuo. Stoga su student organizovali pogrebnu povorku, sa sve kovegom i
ituljom. Insceniran je ak i testament, iako mnogo toga Univerzitet naslednicima
nije imao da ostavi, nakon to mu je drava oduzela svu imovinu. Povorka je sveano
krenula od Filozofskog fakulteta do Narodne skuptne, gde je koveg javno prikazan
i predat onima koji su bili odgovorni za smrt Univerziteta.
101
Sa ciljem pripisivanja odgovornost za drutvene probleme reimu, student su
nastojali da politare prikau kao negatvne, koristei se jasnom simbolikom. Tako
su, ukazujui na prljav karakter politke reima, student poslanicima ispred skuptne
jednom prilikom ostavili sapun.
102
3, br. 1, str. 329; Jansen 2001, str. 49.
97 Up. Dragievi-ei (2001), str. 7576.
98 Ibid.
100 Ibid.
101 Ibid., str. 136137.
102 Dragievi-ei 2001, str. 74.
215
Akcije simbolikog ienja javnog prostora bile su deo protestnih formi i tokom
studentskog protesta 1996. godine. Tako su dan nakon kontra-mitnga, koji je reim
organizovao u Beogradu, dovezavi autobusima pristalice iz cele Srbije, student
deterdentma dekontaminirali trg i ulice, na kojima je ovaj mitng odran.
103

Inscenirane akcije, koje moemo nazvat ulinim pozoritem tokom Studentskog
protesta 96/97. bile su jo brojnije. U situacijama, u kojima je policijski kordon
zaustavljao protestnu etnju, student su na uskom prostoru sa rukama na glavi etali
u krug, simulirajui etnju u zatvorskom dvoritu. Interesantne su takoe i akcije
uperene protv uprave Beogradskog univerziteta. Na primer, kada je nastavnom
osoblju, koje je podravalo studente, bio onemoguen ulaz u zgradu Rektorata,
student su reili da isteraju avola iz zgrade uz pomo molitvi, svea i belog luka.
104

Jo interesantniji primer je niz akcija, u kojima su student traili rektora Beogradskog
univerziteta. Nakon to je simboliki pretraeno nebo i to posebnim teleskopima,
tzv. rektorskopima , podzemlje (student su pretraivali arheoloke iskopine), te
reke i zooloki vrt, student su tek od proroice vidovite Branke dobili pouzdanu
informaciju o tome, kada e rektor podnet ostavku.
105
3.4.5. PLAKATI, LECI, GRAFITI, SLOGANI
Jo jedna od razlika u odnosu na mitnge Miloevievih pristalica s kraja osamdeseth
godina bile su poruke studentskih protesta, ispisane na razliitm plakatma, lecima,
raznovrsni slogani i graft.
106
Tokom studentskog protesta u leto 1992. godine
ispisivanje poruka predstavljalo je veoma rasprostranjen oblik protesta. Dostupan
svakome, na proelju Filozofskog fakulteta improvizovan je prostor za poruke, nazvan
Zidom plaa, putem koga su odailjane poruke graanima i predsedniku. ,Ovo
nije urka obavetavao je [...] veliki plakat, a kao potvrda da veselje nije povod
masovnom okupljanju studenata u univerzitetskim zdanjima i poruka ,Vie nemamo
ta da izgubimo.
107
Plakatma sa duhovitm porukama i crteima oblepljena je
vremenom skoro cela staklena povrina na Filozofskom fakultetu, budei tme
103 Jansen 2001, str. 45.
104 Ibid.
105 Marovi, Ivan: Zona sumraka. U: Ant, edomir (ur.): Decenija. Spomenica studentskog protesta.
1996-2006, Beograd: Evoluta, str. 40.
106 Za detaljniju analizu parola studentskih protesta devedeseth u Srbiji vidi Tamara Gruden (2001): Kako
se opirala Srbija. Beograd: N. dani.
107 Raji (1992a), str. 10.
216
interesovanje kako studenata tako i javnost uopte, a pre svega predstavljajui
reakciju studenata na pretnje reima.
108
Ve i samo nabrojit sve slogane, koji su krasili ovaj i naredne studentske proteste,
bilo bi previe. Treba, meutm, svakako istai pojedine od njih. Sami slogani svedoili
su o razliitm razlozima pojedinaca za uee u protestu. Dok su jedni bili usmereni
protv rata i politke reima koja je dovela do ratova, poput poznatog Menjam
dvospratnu kuu za kuu sa podrumom, kojim se antcipiralo bombardovanje Srbije,
drugi su se obraali Miloeviu i bili su postavljani u kontekst globalnih deavanja,
kao to je rat u Iraku 1991. godine, poput Dr se roae. Sadam Husein ili sletanja
amerike posade na mesec Mali korak za tebe, velik korak za Srbiju!
109
ili Staljin
po drugi put meu Srbima
110
.
Pored toga, pojedini slogani apostrofrali su studentski protest i njegovu etku kao
npr. Ovo je jedini rok za ispit tvoje savest! ili Ispuni uslov za upis u sledei semestar
ivota!. Na optube da iza protesta stoje strane sile, koje ga fnansiraju, student su
odgovarali sloganima poput Plaaju nas Aristotel, Dekart, Po, Dante, Njutn, Dojs,
Kami i drugi svetski olo [...]
111
. Takoe, pojedini slogani vezivali su se za svakodnevni
ivot, odnosno popularnu kulturu, pa je kao aluzija na televizijsku seriju Tvin Piks
nastao slogan Sloba je ubio Loru Palmer!
112
.
Tokom studentskog protesta 1996. godine broj uesnika i poveana medijska
panja doveli su do mnogo veeg broja i vee raznovrsnost poruka, parola, grafta u
odnosu prema studentskom protestu 1992. godine, iako se moe primett odreeno
ponavljanje glavnih tema, ime se potvruje odreen kontnuitet izmeu ovih
protesta.
113
Novi slogani bili su vezani uglavnom za aktuelni politki kontekst. Tako
je povodom manipulacije izbornih rezultata dolo do brojnih slogana poput Slobo,
majstore! ibicari, Reformiite tablicu mnoenja, moda e rezultat bit jo bolji,
Glasao ne glasao, Sloba t se pie, itd.
114
Pored slogana upuenih Slobodanu Miloeviu, Mirjani Markovi, reimu uopte,
meunarodnoj zajednici i medijima, specifnost Studentskog protesta 96/97.
predstavljali su slogani upueni rektoru Beogradskog univerziteta, Dragutnu
108 Dragievi-ei (2001), str. 8283.
109 Ibid.
111 Dragievi-ei (2001), str. 8283.
112 Ibid.
113 Ibid., str. 83.
114 Gruden, str. 73.
217
Velikoviu,
115
kao npr. Predaj se Dragutne. Vreme t je, Ne se t leba najest od
rektorovanja, Pozdravi Panteliju kada bude odlazio ili Posle buvljaka rektore t si
najvee dostgnue socijalizma i sl.
116
Jo jedna specifnost Studentskog protesta, koju vredi pomenut, bile su pored
transparenata i lutke. Najpoznatja bila je svakako lutka Slobodana Miloevia u
zatvorskoj uniformi. Dok su se lutke kao protestna forma u vreme Studentskog
protesta 1992. godine pojavljivale iskljuivo kao skulpture ili instalacije,
117
u toku
studentskog protesta 1996. lutke su bile deo pokretne slike protestnih etnji i
karnevalske atmosfere.
118
I Studentski protest 96/97. imao je nekoliko svojih skulptura
i instalacija, kao to je velika kartonska piramida kojom su beogradski student kao
graninikom obeleili ulaz u zabranjeni grad, tj. Dedinje, deo Beograda, u kome
se nalazila kua Slobodana Miloevia. Pored toga, student su planirali postavljanje
spomenika Studentskom protestu 96/97. bronzane fgure u obliku ake koja dri
uzdignut indeks simbol studentskog protesta. Iako je od kartona napravljen model
ove skulpture, bronzana aka sa indeksom nikada nije ostvarena, a sam model, uvan
na Filozofskom fakultetu u Beogradu, baen je pre nekoliko godina.
3.4.6. TRIBINE I OKRUGLI STOLOVI
Manje protestni oblik, ali svakako deo studentskih protesta bile su javne diskusije
ili tribine, koje su se i u toku Protesta 1992. i u toku Protesta 1996/97. godine
organizovale na univerzitetma, odnosno pojedinim fakultetma. U toku blokade
fakulteta na Beogradskom univerzitetu u leto 1992. godine, odrano je nekoliko
tribina sa poznatm naunicima, politarima, knjievnicima ili novinarima.
119
Student
su se tokom ovog protesta jo trudili, a donekle i bili uspeni da za istm stolom
okupe kako predstavnike opozicije tako i predstavnike vladajue partje.
120
I dok su teme tribina tokom Studentskog protesta 92. bile uglavnom bile vezane za
drutvene i politke probleme, u okviru Studentskog protesta 96/97. organizovano
je i nekoliko tribina koje su se bavile samim protestom, poput javne diskusije na
115 Rektor kao tema na studentskim transparentma predstavlja ujedno i novinu u tradiciji studentskih
protesta na Univerzitetu u Beogradu. Up. Gruden, str. 70.
116 Ibid., str. 7071.
117 Dragievi-ei (2001), str. 74.
118 Ibid., str. 82.
120 Ibid., str. 135.
218
temu Studentski protest energija za promene, koju je 31. januara organizovalo
urednitvo asopisa Republika, iji su gost bili Neboja Popov, Zagorka Golubovi,
Ivan olovi, Bora Kuzmanovi i dr.
121
Slina tribina, na kojoj su razmotreni razvoj
i rezultat protesta, odrana je 26. marta 1997. godine na Insttutu za flozofju i
drutvenu teoriju u Beogradu.
122
Glavna funkcija ovakvih diskusija bez obzira na njihov nivo, profl uesnika ili
konkretnu temu bilo je stvaranje prostora za kolektvno tumaenje drutvenih
prilika, defnisanje kljunih problema, odnosno artkulisanje ciljeva Protesta. Putem
ovakvih razgovora, diskurzivno se jaala pozicija celokupnog studentskog pokreta,
odnosno konkretnog Studentkog protesta. Koje su teme, odnosno politki stavovi
predstavljali konaan rezultat ove vrste pregovaranja oko dominantnog idejnog
okvira (tumaenja) studenata, bie prikazano u nastavku teksta.
4. IDEJNA OSNOVA STUDENTSKIH PROTESTA
Kao to je dosad prikazano, studentski protest devedeseth godina u Srbiji bili su
vrlo organizovani antreimski protest, koji su koristli itav niz raznovrsnih protestnih
formi. Isto tako, ovi protest su bili organizovani na svim univerzitetma u Srbiji, a
postojao je i odreen nivo koordinacije meu njima, te svakako jasna solidarnost,
odnosno zajedniki ciljevi. Sami zahtevi studentskih protesta tokom devedeseth
godina odnosili su se na razliite probleme. Pritom treba razlikovat dva nivoa zahteva,
iako su oni meusobno povezani. Jedan deo zahteva odnosio se na probleme na
univerzitetma, a drugi deo na probleme u drutvu. Pitanje koje se ovde postavlja
je vezano pritom za ideoloku i vrednosnu pozadinu th zahteva: sa koje pozicije
je dolazila kritka studenata? Da li je njihov antreimski stav bio posledica jedne
konzistentne ideologije ili je sam taj stav predstavljao jedinu ideologiju?
Ako se uzmu u obzir mehanizmi tumaenja drutvenih problema putem kojih
protest mobiliu vei broj pristalica, moraju se uzet u obzir bar dva nivoa stvaranja
tzv. interpretatvnog okvira ili frejma: dijagnozu i prognozu. Drugim reima, treba
videt ta su studentski protest dijagnostcirali kao kljune probleme u drutvu, a ta
su najavljivali ili predlagali kao reenja za te probleme.
Na nivou zahteva vezanih za univerzitet i njegove probleme, student su od
122 Ibid., str. 135.
219
poetka devedeseth manje ili vie direktno traili jaanje autonomije univerziteta.
Istovremeno, moglo se primett da je reim nakon svakog veeg protesta, u
okviru kog su student zahtevali autonomiju univerziteta, donosio novi, jo otriji i
represivniji zakon o univerzitetu, i jo vie je ograniavao, odnosno potpuno ukidao.
Tako je 1992. godine nakon Studentkog protesta donet prvi postjugoslovenski Zakon
o univerzitetu, pa zatm 1998. godine, godinu dana nakon kraja Studentskog protesta
96/97. S obzirom na vrlo konkretne reakcije reima na studentske proteste i njihove
zahteve vezane za autonomiju univerziteta, zanimljivo je, zato je univerzitet, odnosno
njegova autonomija za reim bila toliko vana, posebno ako se uzme u obzir da su
problemi, kojima se reim bavio npr. 1992. godine, kao to su ratovi i meunarodna
izolacija bili ipak mnogo dramatniji. Izvesno je da je sam pojam autonomije u okviru
studentskih protesta i njihovih zahteva obuhvatao pre svega nemeanje reima
u imenovanja univerzitetskih i fakultetskih uprava, a manje istraivaku i naunu
slobodu. S druge strane, novim zakonima o univerzitetu reim je nastojao pre svega
da suzbije politki angaman studenata. Na taj nain, autonomija univerziteta postaje
relatvno apstraktna kategorija, koja pre svega predstavlja simbol i merilo represije
reima, koja je zahvatala celokupno drutvo.
Tako su u okviru Studentskog protesta 96/97. zahtevi vezani za Univerzitet u
Beogradu ostavke rektora i studenta prorektora donet tek naknadno, tj. nakon
to su rektor, odnosno student prorektor odbili da podre Studentski protest. Tek su
studentski protest u prolee 1998. godine bili usmereni protv samog represivnog
Zakona o univerzitetu i njegove primene, ne formuliui jasne zahteve u vezi sa
optm drutvenim problemima.
Imajui u vidu usku povezanost pomenuta dva nivoa zahteva, jasno je da je zato i
za studentske proteste nivo zahteva vezanih za celokupno drutvo bio vaniji. Ovde
je bitno istai da je postojala jasna razlika izmeu zahteva studentskih protesta s
poetka devedeseth i Studentskog protesta 96/97, to je svakako u velikoj meri bila
posledica promena celokupnog drutvenog i politkog konteksta. Pripisujui reimu
krivicu za ratove, meunarodnu izolaciju, ekonomsku krizu, itd., student su poetkom
devedeseth jo jasno traili ostavku Slobodana Miloevia. Za razliku od toga, Protest
96 je svoje zahteve sveo na reavanje jednog aktuelnog problema manipulacije
izbornih rezultata na lokalnim izborima. Iako su i u ovom sluaju moda ak jo
vie student Miloevia videli kao glavnog protvnika, zanimljivo je da nije traena
njegova ostavka. Pritom je sam protest po svom obimu u zimu 1996./1997. bio
220
mnogo vei od letnjeg studentskog protesta 1992. godine, pa se jedno od moguih
objanjenja za relatvno skromne zahteve ovog studentskog protesta verovatno
moe pronai u dinamici represije reima, odnosno njegovoj veoj spremnost da
primeni silu u sluaju da doe do pokuaja ruenja vlast.
Ipak, verovatnije je da se ovde zapravo moe primenit kritka Neboje Popova, koji
je jo u toku Protesta smatrao da studentskom protestu nedostaje artkulacija.
123

Prema Popovu, Studentski protest ne samo to se nije jasno (ideoloki) odredio
prema konkretnim drutvenim problemima, nego je ak ostalo nejasno u emu je
[bio] osoben problem studenata koji protestuju Beogradom i drugim gradovima, jer
su osnovne zahteve pozajmili od koalicije Zajedno, a nita novo, autentno svoje nisu
doneli.
124
Ovo pitanje pitanje ideoloke pozicije, odnosno vrednosne orijentacije bilo je
u toku samih studentskih protesta devedeseth pitanje kako istraivakih projekata,
tako i politke diskusije. Zanimljivo je pritom, da su student vrlo esto smatrani
stvaraocima civilnog drutva, a studentski protest manifestacijama jedne druge,
demokratske Srbije. Osnovna karakteristka studentskih protesta u takvom njihovom
tumaenju bila je kategorija ednost.
125
Pored toga, oni su bili i pokretai, nosioci
nekakve pozitvne energije i sl. Najee, studentski protest oznaavani su kao
demokratski, pri emu se ova odlika vezuje kako za same zahteve studenata, tako i za
forme, odnosno ikonografju protesta.
126
Same etnje i protestne forme tumaene su
kao izrazito demokratske, pa se u vezi sa studentskim (i graanskim) protestom 96.
ak govorilo i o demokratskoj topografji Beograda.
127
Pitanje ideoloke osnove studentskih protesta devedeseth ne moe se, meutm,
postavit van drutvenog i politkog konteksta. S jedne strane, konkretni povodi za
studentske proteste bili su deo tog konteksta, a s druge strane odgovor studenata
na te probleme takoe se artkulisao u tom kontekstu. Tako je zanimljivo da su
studentski protest i onaj iz 1992. i onaj iz 1996. godine stalno istcali da nisu deo
protesta opozicionih stranaka, a ipak su se odravali skoro istovremeno.
128
Isto tako,
123 Radovi; Veljanovski (1997).
124 Ibid.
125 Ibid.
126 Ibid.
127 Edita Petronijewi (1997): Streets of Protest. Space, Acton and Actors of Protest 96/97 in Belgrade. U:
Polish Sociological Review, br. 3 (123), str. 285.
128 Tako je studentski protest u martu 1991. godine bio reakcija na demonstracije 9. marta koje je
organizovao Srpski pokret obnove; u martu 1992. godine, uporedo sa studentskim protestom organizovane
221
i studentska kritka reima Slobodana Miloevia dolazila je sa razliith strana. Kao
i pojedine opozicione stranke, i student su u okviru svojih protesta npr. kritkovali
Miloevia i zbog injenice da je vodio ratove, ali i zbog injenice da ih je (iz)gubio.
Ilustratvan je primer predavanja francuskog flozofa i pacifste Anrija Levija na
Filolokom fakultetu u Beogradu u toku studentskog protesta 1992 godine. Njegova
kritka rata, odnosno objanjenje rata u Bosni kao rata koji se vodi izmeu nacionalista,
a pre svega protv kosmopolitski orijentsanih graana svih republika bive Jugoslavije,
bez obzira na njihovu etniku pripadnost,
129
izazvala je kod jednog dela studenata
burne reakcije. Nacionalistke parole, zviduci i galama pratli su najvei deo
njegovog izlaganja.
130
I iako su se predstavnici Glavnog odbora Studentskog protesta
92 izvinili Leviju, tvrdei da ovakve reakcije nisu bile spontane
131
i prebacivajui na taj
nain krivicu na nekog drugog, izvesno je da je politki kontekst u ovom konkretnom
sluaju jaanje nacionalizma i rat u Bosni mnogo vie utcao na studente, nego to
je to bilo prikazivano.
Insistranje studenata 1992. godine, recimo, na stvaranju tzv. Vlade nacionalnog
spasa, tj. tela, koje je Srbiju trebalo da izvede iz orsokaka u koji je Miloevi uveo,
bilo je tek formalno vezano za demokratju. Raspadom Jugoslavije nacionalno pitanje
(i) u Srbiji je postalo dominantno i diskurzivno je reprodukovano sve do danas. Kljuno
pitanje dakle najee nije bilo kako drava treba da funkcionie, ve kako ona treba
da se zove, koje su njene granice i sl. Ove kljune odlike politkog konteksta nisu
zaobile ni diskusije u okviru studentskih protesta. Interesantno je da se i u sluaju
ovih protesta (kao i u sluaju opozicionih stranaka) tokom devedeseth stalno
provlaio jedan pokuaj balansiranja izmeu demokratje i nacionalnog pitanja. S
jedne strane, student su se u okviru svojih protesta u celom ovom periodu zalagali
za smenu Miloevia, deklaratvno su bili protv rata i zahtevali drugaije odnose na
univerzitetu. Kasnije se korpusu studentskih zahteva pridruilo istcanje vanost
potovanja izborne volje i zahtevala se sloboda medija. Uzevi sve ovo u obzir, moe
se zaista rei da je idejna osnova studentskih protesta bilo zalaganje studenata za
su i demonstracije Demokratske stranke, a i u junu 1992. godine, studentski protest tekli su uporedu sa
demonstracijama opozicije, ija je glavna manifestacija bio Vidovdanski sabor; 1996. godine, studentski
protest je poeo tek nakon tzv. graanskog protesta. Jedini studentski protest, koji su student prvi
organizovali, da bi tek naknadno usledio graanski protest, bio je protest ispred Saveznog parlamenta,
odran 27. februara 1989. Up. Popadi 1999, str. 157.
130 Raji (1992b), str. 6.
131 Ibid.
222
132 Bora Kuzmanovi (1999): Value Orientatons and Politcal Attudes of Protest Partcipants in the 1996-
97 Student Protest. U: Mladen Lazi (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central
European University Press, str. 135.
133 Slobodan Kljaki (1992): Najvanije je da se Srbi ne sukobe meusobno. Patrijarh Pavle primio
studentsku delegaciju. In: Politka, 19.06.1992, str. 7.
demokratzaciju drutva. Problem predstavlja jedino injenica da sama demokratja
nikada ne moe bit reenje odreenih drutvenih problema, ve predstavlja samo
okvir u kome se reenja odreenih drutvenih problema mogu trait. Pritom
treba istai i da je demokratja, na nain na koji je ona predstavljala idejnu osnovu
studentskih protesta, bila pre svega nekakav apstraktni ideal, koji je na tom optem
nivou podravala veina studenata. Slian zakljuak je na osnovu svog istraivanja
studentskog protesta 96/97., zasnovanog na intervjuima pojedinih uesnika protesta,
doneo i Bora Kuzmanovi, istui da u celini, veina ispitanika pokazuje demokratsku
orijentaciju, iako se procenat onih koji podravaju demokratju smanjuje uporedo sa
kretanjem od opteg nivoa ka konkretnim pitanjima.
132
S druge strane, kako je demokratja bila opta ideja, koja je bila zajedniki imenilac
svih studentskih protesta, i nacionalno pitanje je u manjoj ili veoj meri bilo prisutno
u svim protestma. Tako su student u cilju stcanja i jaanja legitmiteta protesta,
saveznike traili upravo u onim moralnim autoritetma drutva patrijarhu Srpske
pravoslavne crkve,
133
koji je 1997. godine ak reio viednevnu blokadu protesta,
proavi kroz kordon policije, predvodei litju kojoj su se prikljuili i student. Pritom
je zanimljivo da kao i u sluaju demokratje, i u sluaju nacionalnog pitanja, ono nije
predstavljalo nita vie nego strateki odabranu etketu, koja je dozvoljavala veu
mobilizaciju. Shodno tome, ne moe se tvrdit da su studentski protest devedeseth
bili pre svega nacionalistki, nit da je nacionalno pitanje predstavljalo idejnu osnovu
ovih protesta. Pre se moe rei da se i ovde radilo o stratekom odabiru tema
studentskog protesta, koje su za cilj imale pre svega to veu mobilizaciju pristalica,
ne ulazei u detalje samih drutvenih problema. Kljune teme nacionalistkog
diskursa, poput situacije na Kosovu bile su tek sporadine i postale su aktuelne za
jedan deo studenata tek tokom protesta 1998. godine.
223
5. ZAKLJUAK
Na osnovu prikazanog razvoja studentskih protesta devedeseth godina u Srbiji,
njihovih zahteva, organizacione strukture, regionalne rasprostranjenost, formi
i idejne osnove, moe se zakljuit da su student u Srbiji u ovom periodu svakako
predstavljali vane aktere u borbi protv reima Slobodana Miloevia. Iako nisu svi
student uestvovali u studentskim protestma,
134
brojnost uesnika ovih protesta,
kao i uee studenata svih univerziteta u Srbiji, a pre svega izvestan kontnuitet u
pogledu antreimskog stava, zahteva i formi protesta ukazuju na to da je tokom
deveseth godina u Srbiji dolo do artkulisanja jednog novog drutvenog pokreta
studenata.
Studentski protest devedeseth s jedne strane nadovezali su se na mitnge
Miloevievih pristalica s kraja osamdeseth, koristei ulicu, a ne insttucije kao
prostor delovanja i artkulacije politkih stavova, a s druge strane doneli su itav niz
(u Srbiji) novih protestnih formi.
135
Raznovrsnost oblika i velik broj protestnih akcija
zahtevala je kudikamo bolju koordinaciju i komunikaciju, pa studentski protest ve
poetkom devedeseth razvijaju jednu vrlo kompleksnu organizacionu strukturu, koja
e bit odlika svih protesta do kraja devedeseth godina.
Iako su polazili sa univerziteta i uglavnom koristli resurse univerziteta, studentski
protest u svojim zahtevima nisu se, meutm, ograniavali na univerzitetske probleme,
ve su formulisali i opte drutvene zahteve. I pored stalnog istcanja posebnost
studentskog protesta u odnosu na proteste opozicionih stranaka, zahtevi opozicije i
drutveni zahtevi studenata veinom su bili skoro identni. Kao i u sluaju protesta
opozicionih stranaka i u sluaju studentskih protesta kljuan je bio antreimski
stav. Pozicije, sa kojih je dolazila kritka uperena protv reima, bile su u oba sluaja
razliite. Ratove npr., za koje je okrivljen reim Slobodana Miloevia, deo studenata
je kritkovao iz pozicije mirovnog diskursa, a deo studenata zbog njihovog po Srbiju
negatvnog ishoda.
U celini, meutm, studentski protest zalagali su se za demokratzaciju drutva.
Istovremeno, demokratja je kao reenje za u datom trenutku aktuelne drutvene
134 Iako je nepotrebno pekulisat o po pravilu razliitm procenama broja uesnika protesta, izvesno
je da je veina studenata tokom devedeseth godina ili aktvno uestvovala ili bar podravala studentske
proteste.
135 Kao prvi protest u Srbiji Studentski protest 96 je koristo Internet za komunikaciju, a s obzirom da je
tme omoguena i komunikacija sa inostranstvom, proirio i svoj prostor delovanja.
224
probleme, defnisane u odgovarajuem interpretatvnom okviru, predstavljala nekakvu
apstraktnu vrednost per se, a ne sistemski okvir za reavanje drutvenih problema.
Iako su studentski protest devedeseth ako izuzmemo Protest za Kosovo i Metohiju
iz 1998. godine izbegavali da u svojim zahtevima previe istu tzv. nacionalno
pitanje, deo njihove kritke nadovezuje se na nacionalni diskurs tog vremena, pa se
prilikom reavanja drutvenih problema, i na studentskom spisku saveznika, nalaze
najvie nacionalne insttucije poput Srpske pravoslavne crkve ili Srpske akademije
nauka i umetnost. Uprkos tome, bilo bi pogreno konstruisat stav da su studentski
protest bili nacionalistki, posebno s obzirom na to da analiza odnosa studentskih
protesta prema nacionalnom pitanju zahteva kudikamo detaljnije istraivanje. Ipak,
injenica jeste da su i studentski protest devedeseth godina u Srbiji po sadrini
svoje kritke bili samo deo opteg politkog konteksta, odnosno samo reprodukovali
dominantne diskurse u sferi politke. Stoga se postavlja pitanje stvarnog drutvenog
znaaja studentskih protesta tokom ere Miloevi, kao i u kojoj meri su njihovi
ciljevi konano ostvareni.
Iako su studentski protest i ceo studentski pokret devedeseth godina teili ka
drutvenim promenama mada su te promene bile svoene skoro iskljuivo na
smenu reima Slobodana Miloevia izvesno je da su ovi protest tokom devedeseth
dodatno ojaali tzv. civilno drutvo u Srbiji, vodei ka pluralizaciji u sferi studentskog
organizovanja, stvarajui jednu vrstu novog socijalnog kapitala. Pre svega visok nivo
organizacije studenata u tom periodu postavio je osnove za vee uee studenata,
kako u procesima odluivanja na univerzitetma, tako i u drutvenim procesima
uopte. Moe se dakle zakljuit da je osnovni znaaj studentskog pokreta devedeseth
godina bilo stvaranje jedne aktvistke prakse, ime je pojaan protestni potencijal u
drutvu, a tme i postojee drutvene i politke inicijatve. Ulogu pojaala koju su
studentski protest imali u ovom periodu potvruje i injenica da je studentski pokret
uglavnom zastupao ve prisutne ideje o drutvenim i politkim promenama, mahom
preuzimajui i strateki mudro (re)kombinujui zahteve razliith opozicionih partja
sa ciljem to ire mobilizacije.
Iako je stvarni uinak studentskih protesta teko izmerit, moe se zakljuit da
su ciljevi studentskih protesta na nivou univerziteta nakon vie od jedne decenije
ipak ostvareni. Nov Zakon o univerzitetu, donet 2005. godine u veoj meri garantuje
autonomiju univerziteta, a zakonskim uvoenjem studentskih parlamenata,
ostvaren je jo jedan dugoroan cilj, stvaranje studentskog predstavnikog tela na
225
univerzitetma i fakultetma, postavljen jo poetkom devedeseth godina.
I drutveni zahtevi studenata, koji su, uprkos konkretnim povodima i problemima,
bili vezani pre svega za smenu reima Slobodana Miloevia, odnosno za
demokratzaciju drutva, ispunjeni su 2000. godine. Pitanje, koje se pritom postavlja,
a koje se odnosi na direktnu kauzalnu vezu izmeu studentskih protesta i ruenja
Miloevievog reima, zahteva jednu sasvim drugaiju analizu. Iz injenice, meutm,
da je fokusiranje kritke (i) studentskih protesta na Miloevia, tj. njegovo istcanje
kao glavnog protvnika, bilo strateki moda veoma znaajno, ali je istovremeno
spreilo sutnsko bavljenje drutvenim problemima u Srbiji u tom periodu, moe se
objasnit esto i vrlo neprijatno suoavanje drutva sa istm onim problemima, koji
su do uspona Miloevia i doveli, a koji pod pojmom socijalno pitanje obuhvataju
nezaposlenost, siromatvo, drutvene nejednakost, itd.
Da li e student nakon 2000. godine (ponovo) bit jedan od najvanijih drutvenih
aktera koji e se tm problemima posvett, ostaje da se vidi, a studentski protest na
univerzitetma u Srbiji od 2006. do danas ukazuju na i dalje prisutan kritki potencijal
ovog dela drutva i predstavljaju moda i prvi pokuaj artkulisanja jednog sasvim
novog kritkog studentskog pokreta.
136
136 Zanimljivo je da se sami akteri Studentskog protesta 2006 jasno distanciraju od studentskih protesta
tokom devedeseth godina, istui socijalni i kritki, pa ak i leviarski karakter svog protesta. Up.
Vladimir Markovi (2007): Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006. U: Tadej Kurepa (ur.): Borba za
znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str. 3032.
226
Bibliografja:
(1996): News. U: Boom, br. 10, 18.12.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/
protest96/pmf/boom/boom12_18/bmnews10.htm, poslednji pristup:
06.04.2009.
(1996): News. U: Boom, br. 5, 5.12.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/
protest96/pmf/boom/boom12_05/bmnew5.htm, poslednji pristup:
06.04.2009.
(1996): Novosadski studenti stigli u Beograd. U: Protest Tri-bune 96 - ?, br. 014,
15.12.1996, str. 1.
(1996): Report from the meeting of the Main board (1996). U: BOOM, br. 1,
28.11.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/
boom11_28/report.htm, poslednji pristup: 17.12.2008.
(1996): Students Demands. U: Protest 1996/97 Offcial Web Site. URL: http://galeb.
etf.bg.ac.yu/~protest96, poslednji pristup: 12.12.2008.
(1996): Students Parliaments. U: Boom, br. 18, 30.12.1996. URL: http://www.
yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_30/parl.htm, poslednji
pristup: 06.04.2009.
(1996): The Students from Kragujevac Are Here. U: Boom, br. 12, 20.12.1996. URL:
http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_20/kraguj.
htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
(1998): Deklaracija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998. URL:
http://stud1.etf.bg.ac.yu/protest98/doc/deklaracija_en.html, poslednji
pristup: 3.04.2009.
A&J (1996): [bmtalk1]. U: Boom, br. 2, 2.12.1996. URL: http://www.yurope.com/
mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_02/bmtalk1.htm, poslednji pristup:
6.04.2009.
Abraxas: The Brave Iron Cavalry of Subotica. U: Boom, br. 13, 23.12.1996. URL:
http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_23/brave.
htm, poslednji pristup: 06.04.2009.
Altaras, Ana (2003): Motivi uea i neuea u Studentskom i Graanskom protestu
96/97. U: Popadi, Dragan (ur.): Studentski protest 96/97 ( = Psiholoka
istraivanja, Nr. 13). Beograd: Institut za psihologiju, str. 163191.
Babovi, Marija; Kuzmanovi, Bora i dr. (ur.) (1997): Ajmo, ajde, svi u etnju.
Graanski i studentski protest 96/97. Beograd: Medija centar.
227
Bieber, Florian (2005): Nationalismus in Serbien vom Tode Titos bis zum Ende der ra
Miloevi. Wien: Lit Verlag.
Bogdanovi, Milica; Milovanovi, Ljiljana; Shrestha (1999): Chronology of the Protest.
U: Lazi, Mladen (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest:
Central European University Press, str. 213.
Bunce, Valerie; Wolchik, Sharon L. (2006): International Diffusion and Postcommunist
Electoral Revolutions. U: Communist and Post-Communist Studies, izd. 39,
str. 283304.
Bunce, Valerie; Wolchik, Sharon L. (2007): Transnational Networks, Diffusion
Dynamics, and Electoral Revolutions in the Postcommunist World. U: Physica
A, izd. 378, br. 1, str. 9299.
ikari, Ljiljana (1997): Prilog sociokulturnoj analizi Studentskog pokreta 91/92.
U: Sociologija, god. 39, br. 1, str. 5171.
ikari-Stojanovi, Ljiljana (1996): Studentski pokret 1991/92 godine. Alternativni
model socio-kulturne akcije u uslovima tranzicije. U: Nemanji, Milo;
Vukovi, Slobodan (ur.): Jugoslovensko drutvo krajem devedesetih. Beograd:
Socioloko drutvo Srbije, str. 213223.
iri, Saa (2006): Istorija zaborava. U: Anti, edomir (ur.): Decenija. Spomenica
studentskog protesta. 1996-2006, Beograd: Evoluta, str. 1636.
ukovi, Biljana (2006): Serbian Students. Empowered or Disempowered? U:
European Education, god. 38, br. 1, str. 34.
varkovi, Darko (1992a): Studenti najavljuju trajk Univerziteta. Protest studenata
ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. U: Politika, 11.06.1992, str. 10.
varkovi, Darko (1992b): Studenti pozvali Miloevia na protestni skup. Zbivanja na
Beogradskom univerzitetu. U: Politika, 13.06.1992, str. 10.
varkovi, Darko (1992c): Studentski protesti se nastavljaju. Konferencija za tampu
na pravnom fakultetu. U: Politika, 12.06.1992, str. 8.
varkovi, Darko (1992d): Svi niki fakulteti u protestu. U: Politika, 25.06.1992.,
str. 8.
Doder, Duko (1992): Students Demonstrate in Belgrade. U: The Chronicle of Higher
Education, 18.03.1992. URL: http://chronicle.com/che-data/articles.dir/
articles-38.dir/issue-28.dir/28a04802.htm, poslednji pristup: 2.02.2009.
orevi, Dragoljub B.; Duki, Saa (1991): Sile mraka i bezumlja: niki Studentski
protest 92. Pokuaj socioloke interpretacije. Ni: Studentski kulturni
centrar.
228
Dragievi-ei, Milena (1997): Ulica kao politiki prostor. Prostor karnevalizacije.
U: Sociologija, god. 39, br. 1, str. 5565.
Glavni odbor Studentskog protesta 1996/97. (1996): Pravilnik o radu Glavnog odbora
Studentskog protesta. Beograd.
Golubovi, Zagorka (2007): Objektivna ili subjektivistika interpretacija Otpora. U
povodu teksta S. Naumovia: Otpor kao postmoderni Faust. U: Filozofja i
drutvo, god. 18, br. 1, str. 215218.
Golubovi, Zagorka (2008): ta je normalna nauka? Odgovor na drugi deo teksta
Slobodana Naumovia u Filozofja i drutvo 3, 2007. U: Filozofja i drutvo,
god. 19, br. 1, str. 325330.
Gordy, Eric D. (2000): Serbias Bulldozer Revolution: Conditions and Prospects. U:
Southeast European Politics, god. 1, br. 2, str. 7889.
Gorunovi, Gordana; Erdei, Ildiko (ur.) (1997): O studentima i drugim demonima:
etnografja Studentskog protesta 1996/97. Zbornik radova studenata
etnologije i antropologije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Beograd: Filozofski
fakultet.
Gruden, Tamara (2001): Kako se opirala Srbija. Beograd: N. dani.
Ili, Vladimir (2001): Otpor - vie ili manje od politike (= Helsinke sveske, Nr. 5).
Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
Jansen, Stef (2000): Victims, Underdogs and Rebels: Discursive Practices of
Resistance in Serbian Protest. U: Critique of Anthropology, god. 20, br. 12,
str. 393419.
Jansen, Stef (2001): The streets of Beograd. Urban space and protest identities in
Serbia. U: Political Geography, god. 20, br. 1, str. 3555.
Jansen, Stef (2005): Antinacionalizam. Beograd: XX vek.
Joveti, Lidija (1998): Gorile na ulazima, studenti u bojkotu. U: Republika, br. 202/203.
URL: http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/202/202_7.html,
Kljaki, Slobodan (1992): Najvanije je da se Srbi ne sukobe meusobno. Patrijarh
Pavle primio studentsku delegaciju. In: Politika, 19.06.1992, str. 7.
Kuzmanovi, Bora (1999): Value Orientations and Political Attitudes of Protest
Participants in the 1996-97 Student Protest. U: Lazi, Mladen (ur.): Protest in
Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central European University Press,
str. 131150.
229
Kuzmanovi, Bora i dr. (ur.) (1993): Studentski protest 92. Socijalno-psiholoka
studija jednog drutvenog dogaaja ( = Psiholoke monografje, Bd. 2).
Beograd: Plato.
Lazi, Mladen (Ur.) (1999): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest:
Central European University Press.
Makovi, Rade (1997): http://galeb.etf.bg.ac.yu/~protest96/. U: Otpornik, god. 2,
br. 4, 27.03.1997. URL: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~otpornik/4/http.galeb.
html, poslednji pristup: 16.12.2008.
Markovi, Vladimir (2007): Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006. U: Tadej
Kurepa (ur.): Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str.
2435.
Marovi, Ivan (2006): Zona sumraka. U: Anti, edomir (ur.): Decenija. Spomenica
studentskog protesta. 1996-2006, Beograd: Evoluta, str. 3740.
McFaul, Michael (2002): The Fourth Wave of Democracy and Dictatorship.
Noncooperative Transitions in the Postcommunist World. U: World Politics,
god. 54, br. 2, str. 212244.
McFaul, Michael (2007): Ukraine Imports Democracy. External Infuences on the
Orange Revolution. U: International Security, god. 32, br. 2, str. 4583.
Mili, Anelka; ikari, Ljiljana (1998): Generacija u protestu. Socioloki portret
uesnika studentskog protesta 96/97 na Beogradskom univerzitetu. Beograd:
Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta; Medija centar.
Mili, Anelka; ikari, Ljiljana; Joji, Mihajlo (1997): Generacija u protestu.
Studentski protest i porodina socijalizacija. U: Sociologija, god. 39, br. 1,
str. 3149.
Miljatovi, Milo: Strip protest. URL: http://stripprotest.tripod.com/istorija.htm,
Miljkovi, Stanimir (1996): Evo ide aica. U: Otpornik, god. 1, br. 1, 18.12.1996.
URL: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~otpornik/1/evo.ide.htm, poslednji pristup:
16.12.2008.
Mitovski, Nenad (1996): Prijatelju, nedaj da te neko zaWebe. U: Otpornik, god. 1, br.
1, 18.12.1996. URL: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~otpornik/1/prijatelju.nedaj.
html, poslednji pristup: 16.12.2008.
Nadjivan, Silvia (2008): Wohl geplante Spontaneitt. Der Sturz des Miloevi-Regimes
als politisch inszenierte Massendemonstration in Serbien. Frankfurt am Main,
i dr.: Peter Lang Verlag.
Pani, A. (1992): Osnovan Odbor studentskog protesta univerziteta Srbije. U: Politika,
11.07.1992, str. 5.
230
Pavlovi, Olivera; Bogdanovi, Milica (1997): The Chronology of Protest in Serbia
november 96 march 97. U: Sociologija, god. 39, br. 1, str. 135144.
Petronijewi, Edita (1997): Streets of Protest. Space, Action and Actors of Protest
96/97 in Belgrade. U: Polish Sociological Review, br. 3 (123), str. 267286.
Popadi, Dragan (1999): Student Protests. Comparative Analysis of the 1992 and
1996-97 Protests. U: Lazi, Mladen (ur.): Protest in Belgrade. Winter of
Discontent. Budapest: Central European University Press , str. 154.
Popadi, Dragan (ur.) (2003): Studentski protest 96/97 (= Psiholoka istraivanja,
br. 13). Beograd: Insitut za psihologiju.
Popov, Neboja (1998): Die Universitt in ideologischer Umhllung. U: Thomas
Bremer / Neboja Popov / Heinz-Gnther Stobbe (ur.): Serbiens Weg in
den Krieg. Kollektive Erinnerung, nationale Formierung und ideologische
Aufrstung. Berlin, ?? ??.
Popov, Neboja (1998): Die Universitt in ideologischer Umhllung. U: Bremer,
Thomas; Popov, Neboja; Stobbe, Heinz-Gnther (ur.): Serbiens Weg in
den Krieg. Kollektive Erinnerung, nationale Formierung und ideologische
Aufrstung. Berlin: Arno Spitz, str. 139158.
Prosic-Dvornic, Mirjana (1993): Enough Student Protest 92. The Youth of Belgrade
in Quest of Another Serbia. U: Anthropology of East Europe Review, god.
11, br. 1-2, str. 129130.
Prosic-Dvornic, Mirjana (1998): The Topsy Turvy Days Were There Again. Student
and Civil Protest in Belgrade and Serbia, 1996/ 1997. U: Anthropology of
East Europe Review, god. 16, br. 1, str. 81.
Radovi, Nastasja (1997): Studentski protest dan posle. Razgovor na tribini
Instituta za flozofju i drustvenu teoriju. U: Republika, br. 161. URL: http://
www.yurope.com/zines/republika/arhiva/97/161/161_20.htm, poslednji
pristup: 12.04.2009.
Radovi, Nastasja; Veljanovski Rade (1997): Protest, pokret i promene. U: Republika,
br. 157, 1.-15.02.1997. URL: http://www.yurope.com/zines/republika/
arhiva/97/157/157-17.html, poslednji pristup: 15.04.2009.
Raji, M. (1992a): Ovo nije urka. U: Politika, 20.06.1992, str. 10.
Raji, M. (1992b): Zviduci i izvinjenje Bernaru Leviju. U: Politika, 6.07.1992, str.
6.
Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, URL: http://webrzs.stat.gov.rs/
axd/drugastrana.php?Sifra=0011&izbor=odel&tab=7, poslednji pristup:
1.10.2008.
231
Rich, Vera (1997): Serbian blames Uncle Sam. U: Times Higher Education, 7.03.1997.
URL: http://www.timeshighereducation.co.uk/story.asp?sectioncode=26&st
orycode=101768, poslednji pristup: 5.04.2009.
Rb, Matthias (2007): Serbien unter Miloevi. U: Meli, Dunja (ur.): Der
Jugoslawienkrieg. Handbuch zu Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen.
Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften, 327343.
Sluba za nabavku i distribuciju hrane Studentskog protesta (1996): Oglas (letak).
Beograd.
Spasi, Ivana (2006): ASFALT: The Construction of Urbanity in Everyday Discourse in
Serbia. U: Ethnologia Balkanica, izd. 10, str. 211227.
Zorglub & Abraxas: SP 92 vs. SP 96. U: Boom, br. 14, 24.12.1996. URL: http://
www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_24/92vs96.htm,
Zvanina Internet prezentacija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd
1998. URL: http://stud1.etf.bg.ac.yu/protest98/index.html, poslednji
pristup: 3.04.2009.
Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu, 22.08.1999. URL: http://www.
bg.ac.yu/eng_univ/1_2b.html, poslednji pristup: 1.10.2008.
Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu. URL: http://www.bg.ac.yu/csrp/
univerzitet/istorijat.php, poslednji pristup: 1.10.2008.
Zvanina internet stranica Univerziteta u Niu, 9.01.1998. URL: http://ni.ac.yu/,
Zvanini home page Studentskog parlamenta studenata Beograda. URL: http://
stud1.etf.bg.ac.yu/, poslednji pristup: 12.03.2009.
232
Petar Atanackovi
NOVI SOCIJALNI POKRETI U SRBIJI IZMEU APATIJE I PROTESTA
U toku devet godina, proteklih od politkih promena 5. oktobra 2000-te, u Srbiji
je delovao i deluje velik broj pokreta, organizacija i inicijatva: jedan deo njih bio je
aktvan ve tokom poslednje decenije 20. veka, a neki su u ovoj ili onoj formi postojali
jo i ranije. Meu pokretma koji deluju u Srbiji danas postoji i jedan broj onih koji
su novi, ili uslovno reeno novi: pokret koji promoviu ideje i vrednost manje ili vie
nepoznate domaoj javnost, ili pak zastupaju one koncepte koji nisu novi, ali su u toku
jednog vremenskog perioda (pre svega 1990-ih) bili zaboravljeni ili potsnut. Naime,
devedesete godine 20. veka predstavljale su razdoblje u kojem su linije razgranienja
meu razliitm pokretma i inicijatvama bile vrlo tanke, a esto potpuno i izbrisane.
Jedina znaajna linija, ini se, bila je dugo godina povuena tako da je iskljuivo
pravila razliku izmeu proreimski i antreimski orijentsanih grupacija i pokreta, to
je tada bila znaajna distnkcija, ali je u mnogome dovodila do konfuzije i zamagljivala
stvarnu prirodu brojnih drutvenih problema. Ako samo spomenemo podatak da su
u toku graanskog i studentskog protesta 1996-1997, u korist opozicionih politkih
snaga, u isto vreme nastupale muzike grupe kao to su Kanda, Koda i Neboja, s
jedne strane, i Riblja orba sa druge strane, jasno je o kakvoj konfuziji govorimo.
1

To odsustvo jasne diferencijacije, do kojeg je dolo usled svoenja brojnih razlika
iskljuivo na tu jednu razliku odnos prema reimu najvie je dolo do izraza u
septembru i oktobru 2000. godine, u vreme tzv. demokratske revolucije. Tada su se na
jednoj opozicionoj strani nalazile i konzervatvne i liberalne, i socijaldemokratske
i nacionalistke partje, jednako i desniarske organizacije i (istna, retke) leviarske
grupe.
Dakle, tek nakon 2000. godine i prevazilaenja stadijuma svojevrsnog prvobitnog
zajednitva, koje je ipak bilo uslovljeno irim, drutveno-politkim okolnostma,
bile su mogue ozbiljne diferencijacije u politkom, ekonomskom, kulturnom i
ideolokom smislu, ime su, izmeu ostalog, stvorene i pretpostavke za nastanak
1 Re je o, sa jedne strane, mladom i alternatvnom rock bendu (Kanda, Koda, Neboja), iji su lanovi bili,
uslovno reeno, liberalno (ili levo) politki orijentsani, a sa druge strane, o veteranima rock scene (Riblja
orba), poznatm po nacionalistkoj i klerikalistkoj ikonografji i nastupima u javnost.
233
nekih novih potreba, koje su iziskivale zadovoljenje, to je jedan od vanijih uslova za
nastanak drutvenih pokreta. Meu ovakve nove pokrete koji se po prvi put javljaju
mogli bismo pre svega ubrojat LGBT pokret. Meutm, delatnost ovog pokreta nee
bit predmet interesovanja ovog rada: fokus interesovanja autora ovog teksta zapravo
je pokret levice, tj. njegovo mesto u drutvu nakon 2000. godine.
Tokom 1980-ih godina, u vreme tzv. strukturne krize socijalizma, dolo je do
oivljavanja radnikog pokreta na tlu Jugoslavije, pre svega usled ekonomske krize.
Radniki protest, koji su poeli da prerastaju u pravi pokret, postajali su sve masovniji,
zahtevi radnika privlaili su sve veu panju medija i utoliko su bili prisutniji u
javnost. Istovremeno je dolo do pojave tzv. nacionalnog pokreta u nekim delovima
Jugoslavije, koji je od 1987. godine poeo da dobija podrku delova politke elite,
pre svega u Srbiji i ubrzo je postao sveprisutan u javnost. Usled specifnog razvoja
dogaaja, dolo je do preklapanja klasnog pokreta radnika i pokreta sa nacionalnim
identtetom, pre svega pokreta koji je u prvi plan stavljao reavanje tzv. srpskog
nacionalnog pitanja. Rezultat tog preklapanja bilo je kanalisanje socijalnih zahteva u
pravcu ostvarenja nacionalnih ciljeva tj. podreivanje socijalnih zahteva nacionalnim.
Ovakav razvoj dogaaja svakako nije predstavljao istorijsku nunost, ali je injenica
da je rezultat bio takav kakav jeste.
2
Bilo kako bilo, od kraja 1980-ih i u toku ranih
1990-ih godina, radnitvo u Srbiji je predstavljalo jednu od glavnih potpora reimu
Miloevia: masovno su glasali za njega na izborima i pruali podrku njegovoj politci
povratka nacionalne ast i socijalne stabilnost (ako bi se to tako moglo nazvat),
a zatm su, sa manjim ili veim oduevljenjem, i ginuli u ratovima koji su usledili.
Vremenom je greka koja je napravljena krajem 80-ih prepoznata u odreenim
radnikim krugovima, ali je bilo kasno za njeno ispravljanje. U meuvremenu je
dolo ne do prevazilaenja, ve produbljivanja ekonomske krize, tako da je period
vladavine Miloevia za ogromnu veinu radnika u Srbiji predstavljao vreme totalnog
osiromaenja i nezaposlenost. Istnu govorei, veina preduzea nije formalno
bankrotrala, ali su radne aktvnost svedene na minimum, a radnicima su plate
isplaivane tek povremeno i sa velikim zakanjenjem. Od tog vremena (nepostojei)
radniki pokret poeo je sve vie da prijanja uz opoziciju.
Nakon 2000. godine, smene Miloevievog reima i nekakve promene paradigme,
u srpskom drutvu je dolo do znaajnih socioekonomskih promena, koje je pre svega
2 Vie o ovoj temi u tekstu Gorana Musia Jugoslovenski radniki pokret 1981-1990 u ovom zborniku.
234
obeleio proces privatzacije. Spomenut proces zapoet je jo u toku 90-ih, ali je
do kraja izveden tek nakon politkih promena, a i dalje se izvodi. Privreda u Srbiji,
ozbiljno uzdrmana i na ivici samrt ve u toku poslednje decenije 20. veka, u toku
procesa privatzacije u potpunost je dokrajena. Obeanja o pokretanju privrede,
zapoljavanju i novim investcijama, koja je opozicija davala radnikoj populaciji,
bila su odmah zaboravljena im su opozicione partje dole na vlast. Umesto toga,
nametnut je diskurs o tranziciji jednom misterioznom, gotovo svetom procesu, koji
je sudbinski neumoljiv i neizbean dakle, procesu koji nema alternatvu i kojem su
se svi imali pokorit. Posebno zlokoban deo ovog mistfkatorskog diskursa koji je
posluio novoj politkoj elit kao izgovor da opljaka sve ono to prethodni reim nije
uspeo ili nije stgao da opljaka bilo je nametanje uverenja da e se socioekonomska
situacija u prvom trenutku pogorat, ali da je to nuno, jer da bi nam bilo bolje,
prvo treba da nam bude gore. Dolo je do zatvaranja preduzea i otputanja
desetna hiljada radnika, kojima nije ponuena nikakva alternatva. Jedini predlog
(i to u njegovoj brutalno nehumanoj, neoliberalnoj varijant) za reavanje statusa
nezaposlenih radnika stgao je u vidu cinizma ministra fnansija, koji je nezaposlenim
radnicima predloio da kose travu, ako ve nemaju posla. Svojevremeno je francuska
kraljica Marija Antoaneta na povike Pariana da nemaju hleba, dala jednako kreatvan
i cinian odgovor kao i tadanji ministar fnansija (a danas ministar ekonomije) Srbije:
ako nemate hleba, jedite kolae...
Tokom intenziviranja procesa privatzacije javilo se socijalno nezadovoljstvo, ali
ono nije bilo dovoljno da bi se pokrenuo jedan radniki pokret kakav je bio onaj
iz osamdeseth. Jedan od razloga nedovoljnost tog nezadovoljstva za nastanak
snanog radnikog pokreta naravno, nezadovoljstvo nikada nije samo po sebi
dovoljno za nastanak jednog pokreta predstavlja i njegovo uspeno usmeravanje
(kanalisanje) u razliitm sporednim pravcima, najee povezivanjem socijalnog
nezadovoljstva i nacionalnih frustracija. Drugim reima, oslobaanjem socijalnih
napetost kroz raznovrsne nacionalistke ventle. Svaki put kada su socijalne tenzije
pretle da eksplodiraju, politka elita u Srbiji je potpirivala nacionalizam i otvarala
problematne teme, u prvom redu famozni problem Kosova, ali po potrebi i druge
teme (problem zvani Bosna i Hercegovina, srpsko-hrvatske odnose i druge).
Rezultat takvog razvoja, svesno inspirisanog od strane politkih krugova (svih
politkih boja), predstavljalo je jaanje ekstremno desnih, populistkih partja,
pre svega Srpske radikalne stranke, ime se takoe obezbeivalo zadravanje
235
nezadovoljstva u okviru sistema. Srpska radikalna stranka, bez obzira na sve svoje
karakteristke, nikada nije dovodila u pitanje opstanak samog drutveno-politkog
sistema i, uz to, odlino je igrala ulogu straila na politkoj sceni: pretnja njenim
snaenjem ili ak osvajanjem vlast, predstavljala je znaajan faktor u mobilizaciji
glasaa tzv. demokratskih opcija prilikom svakog izbornog ciklusa.
Kada nezadovoljstvo koje je moda moglo vodit pokretanju ozbiljnog radnikog
pokreta nije kanalisano u sporednim pravcima, ve je uspevalo da se zadri u
socijalnoj ravni, nezadovoljstvo samo po sebi nije bilo dovoljno za bilo ta vie od
prostog manifestovanja oaja. Na primer, izmeu 2000. i 2004. godine nezadovoljstvo
je preteno ispoljavano na, uslovno reeno, agresivnije naine blokadama,
trajkovima, protestma, sukobima sa policijom. Nakon 2004. godine, a naroito
u toku 2008. i 2009. godine, manifestacije nezadovoljstva potpuno su promenile
formu. irok spektar oblika borbe za radnika prava redukovan je na trajkove
glau, pokuaje masovnih samoubistava (kao na primeru protesta grupe radnika
poetkom juna 2009.)
3
ili ak primere samosakaenja (kao u sluaju radnika iz Novog
Pazara).
4
Dolo je do svojevrsne internalizacije agresivnih impulsa tj. do pojave
radnike autodestruktvnost, koja na najbolji nain ukazuje na stvarno stanje u
drutvu, oajnu situaciju u kojoj se nalazi radnika klasa, kao i na (ne)mogunost bilo
kakvih drutvenih promena (ili barem na radniku svest o kvalitatvnim drutvenim
promenama kao teko ostvarivim ili nemoguim).
Ovi primeri ukazuju pre svega na injenicu da je radnitvo u Srbiji dezorijentsano i
atomizovano radnici se oseaju izolovano i usamljeno, razapet izmeu samovolje
novih bogataa (nosilaca privatzacionog procesa) i korumpiranog utanja i sindikata i
dravnih struktura. Njihovi problemi takoe uglavnom nisu interesantni iroj javnost:
u uslovima kada najee ne postoji ni osnovna solidarnost meu samim radnicima,
teko se moe govorit o nekoj iroj solidarnost (delova) javnost sa radnicima. Drugim
reima, danas u Srbiji nema radnikog pokreta u pravom smislu te rei. Ali, to ipak
ne znai da se takav pokret nee (ponovo) pojavit. Negde na marginama drutva
ve je zabeleeno radniko organizovanje drugaijeg tpa, koje ima perspektvu da se
razvije u pokret irih razmera. Pre svega se misli na primer radnika u Zrenjaninu, gde
3 M. Borozan (2009): Iz oajanja stavljaju glave na ine. U: Dan, 24. 06. 2009, URL: htp://www.dan.cg.yu/
?nivo=3&rubrika=Srbija&clanak=192123&datum=2009-06-24, poslednji pristup: 12. 08. 2009.
4 S. Novosel (2009): Predsednik sebi odsekao prst. U: Danas, 24. 04. 2009, URL: htp://www.danas.rs/
vest/hronika/dezurna/predsednik_sebi_odsekao_prst.47.html?news_id=159597, poslednji pristup: 12.
08. 2009.
236
je grupa radnika uspela da stavi svoju fabriku pod kontrolu i da ovaj model radnike
kontrole (ili radnikog akcionarstva) predstavi radnicima drugih fabrika u gradu i
radnicima u drugim gradovima u Srbiji. Iako ovaj model ima brojne nedostatke, on
predstavlja jedan od retkih pozitvnih primera u procesu privatzacije i potvruje stav
da postoji alternatva. Meutm, ovaj primer javnost nije dovoljno poznat, o njemu
se ne govori ak ni tamo gde bi trebalo da predstavlja predmet razgovora. Na primer,
na konferenciji Izazovi i perspektve levice u Srbiji, odranoj u Beogradu 30. maja
2009. godine,
5
o svemu ovome nije bilo rei.
LEVICA IZMEU POKRETA I MRTVAKE UKOENOSTI
U tom smislu trebalo bi postavit pitanje uloge levice tj. levog (socijalistkog)
pokreta, koji barem teorijski treba da predstavlja nekakvu avangardu radnike klase
i da svojim delovanjem ute na radniko organizovanje, podstakne ga i inspirie.
Ali gde je pokret levice danas u Srbiji? Moglo bi se rei da je jednako atomizovan i
dezorijentsan poput radnikog pokreta. U sutni, redukovan na nekoliko desetna
grupa, inicijatva i organizacija, koje su meu sobom slabo povezane, ako ve nisu
meusobno estoko suprostavljene. U tom smislu moe se rei da pokret levice ne
uspeva da odigra spomenutu ulogu, za koju tvrdi da je ima spram radnike klase.
Koreni problema koje danas ima levi pokret u Srbiji seu u devedesete godine,
kada su i pojam levice i leviarski postulat (jednakost, socijalna pravda...) de facto
kompromitovani. Reim Miloevia se zvanino predstavljao kao socijalistki, iako
je njegova praksa pre bila faistka nego socijalistka, mnogo vie ekstremno
desniarska nego leviarska. Socijalistka retorika i, paralelno, ekstremno desniarska
praksa reima, zbunjivala je jednako i domau i stranu javnost, to je uostalom
i bila namera reima, ne bi li ostvario svoj osnovni cilj. A taj cilj nije bila ni Velika
Srbija ni nova Jugoslavija, ni socijalizam ni kapitalizam, ve ostanak na vlast. Iz tog
razloga je Miloeviev reim ponekad nazivan postmodernim politkim reimom par
excellence.
Posledica Miloevieve vladavine bila je diskreditacija samog pojma socijalizma, a
sa njim zajedno i svih socijalistkih ideja. Na primer, pojam socijalne pravde u srpskoj
javnost dugo vremena nije smatran civilizacijskom tekovinom kojoj treba teit, ve
5 (2009): Konferencija Izazovi i perspektve savremene levice u Srbiji. URL: htp://www.czkd.org/
programi.php?id=234&lang=sr, poslednji pristup: 12. 08. 2009.
237
prostom izmiljotnom i manipulacijom reima Slobodana Miloevia. Zastupanje levih
ideja i vrednost u takvim okolnostma nije znailo zalaganje za slobodu, jednakost,
socijalnu pravdu i solidarnost, ve je tretrano kao podrka bivem reimu. U srpskoj
javnost nakon 2000-te godine je stvorena predstava, po kojoj iskazivanje leviarskih
stavova predstavlja svojevrsnu abnormalnost. Nasuprot tome, desniarski stavovi
to ekstremniji, tm bolji postali su iroko raireni i tme prihvaeni u javnost.
Sa ovakvom hipotekom na leima, marginalizovani leviarski pokret je imao
veliko ogranienje u pogledu delovanja. Trebalo je ogradit se i od socijalovinizma
Miloevievog reima i od staljinizma sa ljudskim likom ranijeg Titovog reima,
kritki se suoit sa prolou i zatm se uhvatt u kotac sa problemima koje je
nosilo novo vreme i ponudit suvisle odgovore na nove izazove. Treba priznat, ovaj
zadatak bio bi previe za svaki levi pokret, a kamoli za 10-15 marginalnih levih grupa
u Srbiji.
Pri prvom pogledu na levi pokret u Srbiji primetno je izvesno generacijsko
grupisanje koje ukazuje na postojanje generacijskog jaza na levoj sceni. Aktvist novih
levih organizacija (preteno onih anarhistke, trockistke, izvorno marksistke i
tzv. alterglobalistke provenijencije) su veinom uzrasta od 16 do 35 godina. Aktvist
velikih sindikata, koji bi po pravilu trebali da naginju u levo (mada ni to ne mora bit
sluaj), preteno pripadaju generaciji od 40 do 55 godina ivota, a lanovi marginalnih
staljinistkih, ttoistkih (tzv. jugonostalgiarskih) i raznih socijalovinistkih partja
preteno pripadaju starijoj generaciji (populacija preko 60 godina).
Drugi problem koji predstavlja opt problem levice i koji, to je poseban apsurd,
do naroitog izraaja dolazi kada je levica marginalizovana jeste tzv. politko
sektaenje. Odnosno, nastojanje levih grupa razliite provenijencije da se jasno
ideoloki ograde od drugih levih grupa i da te ograde to vie uvrste. Re je o
kompleksu malih razlika, na ije podvlaenje i uvrivanje aktvist levice najee
troe svoju snagu i slobodno vreme. Danas u Srbiji deluje 10-15 razliith leviarskih
organizacija, koje nose razliite ideoloke prefkse i ije je polje delovanja vrlo razliito
(od cyber-aktvizma do sindikalnog rada), koje u veem broju sluajeva odbijaju da
meusobno sarauju i kojima je zato zajednika sudbina skrajnutost na marginu.
Jedan od osnovnih problema u vezi pokreta (ili pokret) levice u Srbiji jeste
nedostatak promiljanja cilja i sredstava, koji su suprotno svakoj logici uvek posmatrani
odvojeno jedno od drugog. Zato je odsustvo strategije i konkretnih taktka kojima bi
238
se ova, zavisno od situacije, sprovodila u praksi, karakteristna za sve leve grupe i
organizacije. Problemima i iznalaenju reenja za njih obino se pristupa ne planski,
ve sthijski, ne na osnovu neke analize, ve gotovo impulsivno i bez logike. Pri tome
je itav niz problema koji okupiraju panju drutva, koji realno postoje u drutvu,
esto nipodatavan ili prosto zanemaren.
Uzmimo, na primer, oigledan problem evropskih integracija i mesta Srbije u njima.
Evropske integracije i brojne, vrlo razliite socijalne transformacije koje obeleavaju
ovaj proces, predstavljaju problem koji je u sutni zanemaren ili proglaen beznaajnim
od strane levice (ili njenog veeg dela). Ako se problem zanemari, pokazuje se
nesposobnost za analizu realnih drutvenih problema, koji postoje nezavisno od line
volje pojedinaca ili planova grupa i inicijatva. Ukoliko se prema njima zauzme npr.
negatvan stav to je legitmna pozicija potrebno je ponudit valjano objanjenje
zbog ega je stav takav kakav jeste i nagovestt nekakve alternatve. Meutm, toga u
delovanju levice najee nema. Umesto toga, problem evropskih integracija ali to
esto moe bit i bilo koji drugi problem izvrgava se podsmehu ili se prosto pripisuje
manipulacijama vladajuih struktura. Problem se meutm na taj nain ne reava,
ve ignorie, a jedini koji tu na posletku zasluuju podsmeh, jer ispadaju smeni, jesu
sami leviari koji se koriste tm metodama. Da ovakva metodologija nije neuobiajena
za levicu i da njena primena moe na posletku odigrat znaajnu ulogu u katastrofama
koje pogaaju pojedina drutva, postoji vrlo upeatljiv primer iz Nemake 1933.
godine.
6
Ako se ve dotemo pitanja procesa tzv. evropskih integracija, onda bi za levicu
alternatva ovom procesu (u njihovom liberalno-kapitalistkom izdanju) mogla bit
samo jedna kvalitatvna promena drutvenih odnosa na globalnom nivou. Drugaije
reeno, alternatvu neoliberalnoj Evropi bankara
7
predstavljala bi iskljuivo svetska
revolucija. I to je, u naelu, na levici svima jasno. Svi znaju ta nee, kao to svi znaju i
ta hoe. Ali ono to se ne zna, a to je od presudne vanost, jeste koji je meukorak?
Koja je to vezivna komponenta izmeu onog to se negira i onog to se eli? Koja
je veza bitka i trebanja? Drugim reima, postavlja se pitanje naina za ostvarenje
6 Wilhelm Reich (1999): Masovna psihologija faizma. Zagreb: Jesenski i Turk, str. 2122.
7 Todor Kulji (2008): Neoliberalizam i levica: evropski centar i srpska periferija. U: Ivica Mladenovi; Milena
Timotjevi (ur.): Sloboda, jednakost, solidarnost i internacionalizam: izazovi i perspektve savremene levice
u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stfung, str. 52.
239
spomenutog cilja tj. sredstava neophodnih za ostvarenje spomenute alternatve. Iz
tog velikog pitanja proizilazi dalje serija novih upita: u kakvom se odnosu nalaze
aktuelni proces evropskih integracija i drugaiji svet kojem teimo? Gde je tu mesto
Srbije i kakva je uloga, s jedne strane, levice na planetarnom nivou, a, s druge strane,
levice u Srbiji? Da li e uslovi za za izgradnju jednog kvalitatvno drugaijeg drutvenog
okvira pre bit ispunjeni kroz ubrzavanje procesa evropskih integracija ili kroz njihovo
usporavanje? Moe li se tok globalnih integracija preusmerit (preokrenut) tako da
pone sve vie da radi u korist pokreta levice? I na kraju, ali ne i najmanje bitno, jeste
pitanje na koji nain je proces integracija utcao na praksu radnikog i leviarskog
pokreta u zemljama EU?
Na ova pitanja moe se odgovorit na razliite naine, iako nijedan od odgovora
nikada nee bit u potpunost zadovoljavajui, ali ono to je zaista bitno jeste njihovo
jasno postavljanje nikako preutkivanje, podrazumevanje ili prosto podvoenje
njihovog reavanja pod glupe fraze (sve suprotnost e bit razreene u besklasnom
drutvu). Za sada, meutm, gotovo da nismo imali prilike da ujemo ne samo
iole smisleniji odgovor, ve nije bilo mogue ut ni ekspliciranje samog pitanja (u
leviarskim krugovima u Srbiji). Ako se ovakvi problemi uopte i spominju, spominju se
iskljuivo u kontekstu dnevne politke i neizbeno propraeni parolama. Svaki pokuaj
analize drutvenih problema obavezno je proet borbenim pokliima i parolaenjem:
nama treba, mi hoemo, kada doe nae vreme...
Dodue, pokret levice se javnost predstavlja najee kroz razliite propagandne
biltene, pamfete i asopise za jednokratnu upotrebu, pa je u tom smislu i logino
da sve vrvi od parola. Uostalom, moda je nemogue oekivat da se u propagandi
pokreta levice, koja za osnovni cilj ima regrutaciju i mobilizaciju ljudstva, naie na
tezu koja bi bila u nesaglasju sa osnovnim ciljem te propagande. Ali kakvi mogu bit
rezultat propagande, privlaenja (vrbovanja) novih lanova za razliite leviarske
organizacije i njihovog svakodnevnog aktvizma, ukoliko su i propaganda i aktvizam
prevashodno sthijski, zasnovani na voluntarizmu i linoj harizmi, odnosno, ukoliko
se odvijaju od danas do sutra, bez promiljanja, strategije i planiranja? Koliko efekta
moe imat aktvizam koji je samom sebi cilj? Apatja i zapadanje u totalnu pasivnost
doskoranjih aktvista predstavljaju najee rezultate takvog pristupa; kao dokaz
u prilog spomenutoj tvrdnji govori injenica o velikoj fuktuaciji lanstva u svim
leviarskim organizacijama. Drugim reima, najvidljiviji rezultat leviarskog pokreta u
Srbiji danas jeste produkcija velikog broja bivih aktvista...
240
PERSPEKTIVE?
Ono to nas najvie zanima jeste perspektva pokreta (ili pokreta) levice u Srbiji,
pogotovo u kontekstu aktuelne svetske ekonomske krize. Meutm, razmatranje
buduih trendova i mogunost razvitka predstavlja nezahvalnu aktvnost. Pa ipak,
neizvesnost, kako u pogledu prognoziranja, tako i u pogledu same perspektve levog
pokreta ne sme predstavljat prepreku za postavljanje pitanja. Dakle, kakve mogu bit
perspektve srpskog drutva i pokreta levice u njemu u narednom periodu?
Predvianja u pogledu socioekonomskih kretanja u Srbiji u narednim godinama vrlo
su obeshrabrujua: govori se o produenoj recesiji srpske privrede i produbljivanju
ekonomske krize,
8
emu znaajno doprinosi i sama vlast svojim amaterskim i
improvizatorskim potezima. Godinu dana od poetka krize, stopa nezaposlenost u
Srbiji i dalje je u velikom porastu, a svakodnevno se najavljuju nove redukcije broja
zaposlenih.
9
Broj trajkova i protesta, kao i radnika obuhvaenih njima, u znatnom je
porastu, a aktuelni trajkovi (polovinom avgusta 2009. u trajku je bilo preko 30.000
radnika)
10
predstavljaju se kao uvertra za potpunu blokadu (i mogue socijalne
nerede) koja sledi na jesen.
11
Kada se negatvnim ekonomskim pokazateljima i
socijalnoj nestabilnost prikljue faktor slabe i korumpirane vlast, zatm jo uvek
snana nacionalna frustracija, autoritarni karakter i nerazvijena politka kultura
veeg dela populacije, dobija se eksplozivna meavina, ija detonacija pre moe da
odvede srpsko drutvo ka nekom postmodernom obliku faistke diktature, nego ka
socijalnoj revoluciji.
Meutm, nema razloga za preveliki pesimizam: nepredvidljivi razvoj situacije u
drutvu implicira potpuno razliite mogunost, pa tako i jednu levu (socijalistku)
alternatvu.
12
No, raznorodni, potencijalno sastavni element onoga to bi jednom
moglo prerast u pokret levice u Srbiji, moraju izvrit kritku samorefeksiju i na
osnovi jednog takvog coming out-a izvrit detaljne korekcije kako svoje teorije,
tako i prakse. Levica se, poput deteta koje se nalazi na poetku obrazovnog procesa,
8 Danijela Niavi, Bojana Stamenkovi (2009): Najgori deo krize tek sledi. U: Blic, br. 4481, 03.08.2009,
str. 89.
9 R. Jevtovi (2009): Otkazi za 207 radnika Ju-Es stla. U: Blic, br. 4479, 01.08.2009, str. 9; M. krbi; B.
Janakovi (2009): Duvanska industrija Ni otputa treinu radnika. U: Blic, br. 4479, 01.08.2009, str. 9.
10 (2009): Vee investcije u NIS. U: Blic, br. 4494, 16.08.2009, str. 8.
11 (2009): Orbovi: Protest u Srbiji e se pojaat na jesen. U: Blic, br. 4481, 03.08.2009, str. 89.; Dragica
Puonji-Veljkovi (2009): trajkovi e celu Srbiju izvest na ulice. U: Blic, br. 4484, , 06.08.2009, str. 89.
12 Kulji, str. 6263.
241
mora nauit postavljanju pitanja. Samo kroz postavljanje pitanja, kroz iskazivanje
sumnje u opteprihvaene istne, analitkim razobliavanjem gotovih, primamljivih
i lepo upakovanih instant-istna, namenjenih konzumiranju irokih pukih slojeva,
dakle, samo onim dobro poznatm kritkovanjem svega postojeeg, pokret levice se
moe probudit iz stanja hibernacije u kojem se nalazi. Postavljanje pitanja, kritka,
analiza upravo je to poetak i stoga bi bilo logino da u svom delovanju pokret
levice i krene ba od poetka, a ne od sredine (kako se to inilo do sada).
Za poetak, pokret nove levice mora nauit da paljivo oslukuje puls drutva,
ne bi li uvek mogao postavljat prava i aktuelna pitanja i da bi, u ist mah, nudio i
zadovoljavajue odgovore na njih. On ne moe ni trat ispred drutva tempom
koji ovo nije u stanju da isprat, nit pak sme dopustt da zaostaje za drutvenim
razvojem. Jedino pronalaenjem balansa izmeu ove dve krajnost dakle, stvarnim
dokazivanjem svog avangardnog karaktera leviarski pokret u Srbiji, kao i leviarski
pokret bilo gde drugde, moe ispunit svoju istorijsku ulogu i konano nestat sa
svetske pozornice, kada zadatak jednom bude obavljen. Samo na taj nain bie
mogua jedna ne reformska, ve sistemska kritka kapitalizma, koja upravo treba da
inicira ostvarenje ranije spomenute leve (socijalistke) alternatve.
13
SAETAK
Tokom devedeseth godina 20 veka, linija razgranienja izmeu veine inicijatva,
organizacija i pokreta u Srbiji bila je uglavnom izbrisana, budui da je jedina relevantna
distnkcija na javnoj sceni bila ona izmeu reimske i antreimske orijentacije. Ova
podela, iako znaajna u to vreme, predstavljala je takoe izvor velikih konfuzija, naroito
nakon politkih promena 2000. godine, kada su se na pobednikom postolju nale
zajedno i liberalne i konzervatvne, socijaldemokratske i ekstremno nacionalistke
organizacije. Tek nakon politkih promena mogle su usledit (i sledile su) dublje
socijalne i politke transformacije, ija je jedna od posledica bio nastanak novih i do
tada nepoznath inicijatva i pokreta. Meu njima treba spomenut i pokret levice,
koji do tada nije bio nepoznat u javnost, ali je bio u potpunost marginalizovan.
U bivoj Jugoslaviji tokom 1980-ih do izraaja je doao snaan radniki pokret, iji
su zahtevi bili socijalne prirode, ali aktvnost ovog pokreta ubrzo su se preklopile sa
narastajuim nacionalistkim pokretom, prvo u Srbiji, a zatm i u drugim delovima
13 Ibid., str. 63.
242
zemlje. Vremenom su klasni zahtevi ovog radnikog pokreta podreeni nacionalnim
zahtevima, a radnika klasa postala je jedna od glavnih potpora ratne politke novog
reima Slobodana Miloevia. Deo radnitva uvideo je greku napravljenu krajem
1980-ih; iz tog razloga radnitvo je u sve veem broju poelo da prijanja uz opozicione
politke grupacije. Meutm, nakon politkih promena 2000. godine socijalni
zahtevi radnika ne samo to su opet zanemareni, ve je kroz proces privatzacije
(koji je zapoeo ve u vreme vlast Miloevia) privreda Srbije potpuno devastrana,
ime je direktno ugroena egzistencija najveeg broja radnika. Radnici su odgovorili
trajkovima i protestma, ali bez veih rezultata: usamljeni i dezorjentsani, u
procepu izmeu korumpirane vlast i sindikata, novih bogataa i nezainteresovane
javnost, dovedeni su u oajnu situaciju, koja je manifestovana oajnikim potezima
trajkovima glau, samoubistvima, pa ak i samosakaenjem, kao osnovnim
metodama radnike borbe.
U leviarskim krugovima, koji pretenduju na zvanje avangarde radnike klase,
meutm, nema pravog odgovora na ovakve izazove. Pokret levice je, kao i radniki
pokret, atomizovan i dezorjentsan, njegove akcije su nepromiljene, sthijske i
beznaajne, a brojni drutveni problemi se u leviarskim krugovima ignoriu ili
izvrgavaju podmsehu, umesto da se reavaju. Zato se postavlja pitanje kako leviarski
pokret, ukoliko eli da postane stvarni pokret, treba da pristupi reavanju ovih i
brojnih drugih drutvenih pitanja. Sadanji pristup, ije su glavne odlike odsustvo
kritke analize i aktvizam koji je sam sebi cilj, mora bit temeljno transformisan.
Iako su predvianja razvoja socioekonomske situacije u srpskom drutvu u
narednom periodu krajnje negatvna, leviarski krugovi mogu aktuelnu situaciju
iskoristt na vrlo dobar nain. U nepredvidljivom razvoju koji sledi sadrane su razliite
mogunost mogue je da srpsko drutvo skrene u neki postmoderni oblik faistke
diktature, ali je isto tako mogue i ostvarenje neke socijalistke alternatve. Zato
kritko samopreispitvanje i promene teorijskih i praktnih postavki predstavljaju
pravo reenje za levicu u Srbiji, na njenom putu transformacije u stvarni drutveni
pokret. Razvojem sistemske, a ne reformske kritke drutva, levica bi upravo mogla
da inicira ostvarenje spomenute socijalistke alternatve, sadrane kao mogunost
u buduem drutvenom razvitku.
243
Bibliografja:
(2009): Konferencija Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji. URL: http://
www.czkd.org/programi.php?id=234&lang=sr, poslednji pristup: 12. 08.
2009.
(2009): Orbovi: Protesti u Srbiji e se pojaati na jesen. U: Blic, br. 4481, 03.08.2009,
str. 89.
(2009): Vee investicije u NIS. U: Blic, br. 4494, 16.08.2009, str. 8.
Borozan, M. (2009): Iz oajanja stavljaju glave na ine. U: Dan, 24.06.2009. URL:
http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika=Srbija&clanak=192123&datum=2
009-06-24, poslednji pristup: 12. 08. 2009.
Jevtovi, R. (2009): Otkazi za 207 radnika Ju-Es stila. U: Blic, br. 4479, 01.08.2009,
str. 9.
Kulji, Todor (2008): Neoliberalizam i levica: evropski centar i srpska periferija. U:
Mladenovi, Ivica; Timotijevi, Milena (ur.): Sloboda, jednakost, solidarnost i
internacionalizam: izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji. Beograd:
Friedrich Ebert Stiftung, str. 3764.
Niavi, Danijela; Stamenkovi, Bojana (2009): Najgori deo krize tek sledi. U: Blic,
br. 4481, 03.08.2009, str. 89.
Novosel, S. (2009): Predsednik sebi odsekao prst. U: Danas, 24.04.2009. URL: http://
www.danas.rs/vesti/hronika/dezurna/predsednik_sebi_odsekao_prst.47.
html?news_id=159597, poslednji pristup: 12. 08. 2009.
Puonji-Veljkovi, Dragica (2009): trajkovi e celu Srbiju izvesti na ulice. U: Blic,
br. 4484, , 06.08.2009, str. 89.
Reich, Wilhelm (1999): Masovna psihologija faizma. Zagreb: Jesenski i Turk.
imlea, Draen (2000): Snaga utopije. Anarhistike ideje i akcije u drugoj polovici
dvadesetog stoljea. Zagreb: ZAF.
krbi, M.; Janakovi, B. (2009): Duvanska industrija Ni otputa treinu radnika.
U: Blic, br. 4479, 01.08.2009, str. 9.
244
245
Drutvo u pokretu Summaries
SUMMARIES
ore Tomi
Social movements
Queston, concepts, theories, and methods
The text represents an introducton into new theoretc concepts of American and
Western European social movements research, as well as a instructon, or rather a
recommendaton for a transdisciplinary research of social movements. The artcle
gives a short overview of basic concepts, theories and methods of social movement
research, summing up some of the previous theoretcal research. Based on these
new approaches a structure of research questons is being developed, with the help
of which one can explore certain aspects of social movements.
Tying in with a long theoretcal discussion about the dynamics and psychology of
masses and classical Marxist diferentaton between movement and organizaton,
the frst part addresses the conceptual diference between an organizaton and a
social movement and depicts their mutual relatonship by explaining additonally
the concepts of social movement organizatons (SMOs) and non-governmental
organizatons (NGOs). Against older claims that social movements, i.e. protests occur
spontaneously due to some form of deprivaton and develop according to some
sort of psychology of the masses as formulated within the paradigm of collectve
behavior theory, in this part the importance of a solid organizatonal structure within
a movement is being emphasized.
While in the frst part social movements were explained indirectly by drawing a
distncton between them and organizatons, the second part of this artcle positvely
defnes social movements. Presentng some of the most widespread defnitons of
social movements, the following aspects characteristc for most social movements
could be extracted: contenton, collectve acton, network character, common
interpretaton of problems by the movement, challenging of (more) powerful
opponents, and a certain contnuity of the movement.
The third part is shortly explaining three major theoretcal approaches used within
the social movements research: (1) politcal opportunity structures, (2) resource
mobilizaton theory, and (3) framing. Using and combining these three diferent
246
Summaries Drutvo u pokretu
approaches may lead to solid fndings when exploring social movements, due to the
emphasis of diferent aspects of these approaches.
Finally the fourth and last part of this artcle shows how to develop concrete
research questons based on the presented theory, mentoning also some of the
various methods of social movement research.
By introducing basic concepts and suggestng possible research queston the artcle
represents a unique (short) guide for social movement research, making however
no claim to be complete. In a very condensed form the text rather ofers insight
into a research area and its theories, by now almost unexplored by researchers in
Southeastern Europe.
Boris Kanzleiter
1968 in Yugoslavia
A topic waitng for research
The essay gives a short overview about the characteristcs and the periodizaton
of the lef-wing orientated Yugoslav student movement between 1964 and 1975.
It focuses on the specifc characteristcs of the Yugoslav movement in the context
of the unity in plurality of the global 1968. The author emphasizes that the
protest movement in Yugoslavia did not challenge the fundamental values of the
politcal system. To the contrary the critcal students and sympathizing intellectuals
demanded the fulflment of the promises of the system. It was orientated towards
the realizaton of the unfulflled goals, which were formulated in the consttuton,
and the program of the League of Communists of Yugoslavia (LCY). This orientaton
showed that in the end of 60s the ideas of Socialism and Workers Self-management
as well as the idea of a multnatonal Yugoslavia enjoyed fundamental legitmacy in
important sectors of the society. In a global context the protest movement of 1968
in Yugoslavia is an interestng case because it merged ideas of the critcal lef in the
Eastern Europe and the New lef in Western countries. Just like the non-aligned
Yugoslavia it was a hybrid over the borders of the cold war.
247
Milivoj Belin
Infuences of June 68 on the politcal situaton in Yugoslavia
Numerous testmonies of the 1968 student rebellion led to irratonal and almost
mythological percepton of that event in the domestc public opinion. If we reject
the thesis, according to which these events are interpreted as a turning point of
the history of second Yugoslavia, the direct results can be reduced on writng and
respectng (but just for a short period of tme) of the Directves of the Communist
League of Yugoslavia. This document, created during the demonstratons as a direct
answer, determined not only the politcal priorites, but also the implementaton
modalites of the future politcal acton of the Communist League of Yugoslavia.
Krunoslav Stojakovi
The theater under philosophical infuence
Yugoslav theatre and the student protest movement during the 1960s
In this short artcle I explore the intellectual connectons between new and avant-
garde theatre-tendencies and the gradual development of the student movement
during the sixtes. It becomes clear, that the student movement of 68 is in many
ways an intellectual epigone of ideological and theoretcal discussions within the
feld of art (Pierre Bourdieu), and that philosophy was percepted as a science of
liberaton, especially in the theoretcal debates of independent and student theatre-
circles.
248
Branka uri
Novi Sad Neo Avant-garde, The Youth Tribune and the infuences of the 1968
1
Events that marked June 1968 in Novi Sad were signifcantly of a smaller scope
comparing to turbulent students turmoil that took place in Belgrade, Ljubljana and
Zagreb. Series of students and professors gatherings were organized at diferent
Facultes of the Novi Sad University, which mostly gave support and acted in a
spirit of solidarity with politcal program of students of Belgrades University. There
was certain number of appendixes added to the program in terms of demands for
social justce, for more equal distributon of produced values, for less of careerism,
for derogaton of unemployment, for removal of corrupton at the local level, etc.
2

According to already known scenario, students demands were recognized and
validated by the local politcal nomenclature. However, absence of direct turmoils
in Novi Sad in 1968 doesnt mean that this event didnt have wider and less direct
consequences and infuences, especially on cultural and art developments in Novi
Sad. By avoiding unthoughtul generalizaton, this text is dedicated to actng of Novi
Sad neo avant-garde scene, whose public actons and beginning of intensive work
were corresponding with the overall atmosphere of questoning of socio-politcal
formaton of Yugoslavia afer events of 1968.
1 The topic of this text is being explored in a format of research project, exhibitons and publicatons,
enttles The Contnuous Art Class, Novi Sad Neo Avant-garde of the 1960s and 1970s, which since
2005 New Media Center_kuda.org from Novi Sad is producing. URL: www.kuda.org/en/contnuous_art,
2 Neboja Popov (2008): Drutveni sukobi, Izazovi sociologiji, Beogradski jun 1968. Beograd: Slubeni
glasnik, str. 7677.
249
Natalja Kyaw
Count On Us. Punk and New wave in Socialist Yugoslavia
This paper examines the specifc context of the punk and new wave scene in
Socialist Yugoslavia, which fourished before and afer Titos death in 1980.
Afer a short refecton on the diferent forms of politcal artculaton in the
music scene, the artcle shows how the state authorites dealt with bands that
were perceived as subversive. Instead of rigid censorship like in the Eastern bloc
countries, an economic incentve the so-called trash tax was used to force bands
to consent to the suggestons of their record producers. Despite a few harsh, but stll
unsuccessful eforts by conservatve party ofcials to shater the punk scene, a rather
liberal strategy of afrmaton lead to the support of young musicians via the state
infrastructure of the Socialist Youth League which facilitated the development of a
vivid and creatve punk and new wave scene in Yugoslavia.
Further, the artcle gives a brief overview of the main protagonists and centers
of the music scene. The new culture connected young people, regardless of their
ethnic or religious background or mother tongue, which put into practce Titos
vision of brotherhood and unity of the Yugoslav people, albeit in an unplanned
and delicate manner. The music scene lost its momentum during the economic and
politcal crisis following Titos death. It split into explicitly commercial acts on the one
hand and avant-garde projects on the other. With the tensions between the Yugoslav
Republics growing stronger, the sound became darker, and some bands went with
the natonalistc fow.
The last part of the artcle presents the sociopolitcal context of the new Youth
culture. The punk and new wave music served young people as an outlet for the
unease they felt, fnding themselves on one side of a generaton gap separatng them
from the unconvincing and pale successors of the heroic partsans and founders of
Socialist Yugoslavia who were supposed to be the youths idols. Society had come to a
halt, afer several atempts at reform and oppositon had failed. The Socialist rhetoric
and rituals seemed outdated to young people. The technique of over-afrmaton of
empty ofcial phrases, used in the song lyrics, dismantled the socialist ideology, which
consttuted the grounding of the Second Yugoslavia. The slackening of censorship,
however, did not promote the democratzaton of society, but prepared the ground
for the natonalist discourse, which was previously banned in Yugoslavia.
250
Vladan Jeremi
Policies of visual representatons and interpretatons of the archive of Yugoslav
punk and new wave (1979-1984)
The essay gives an insight over two exhibitons on punk music, organized in Belgrade
in 2007 and 2008. By commentng on the concept of the events themselves, as well
as the actors of the punk scene in Belgrade since its beginnings, the author is retelling
an almost forgoten story of this music genre in the former Yugoslav capital. The
artcle briefy reviews several interestng historical episodes and concludes with a
series of critcal remarks on the lacking atenton to these subcultural developments,
due to an unfortunate discursive shif towards natonalism in Serbia during the last
two decades.
Two exhibitons ttled The Last Revolt I and II in late 2007 and early 2008 were
presented in Belgrade, and had intended to present an authentc visual documentaton
of Belgrade punk and New Wave. The organizer was the Belgrade Cultural Center
DOB (Dom omladine Beograda) and the author of the exhibiton was program editor
Dragan Ambrozi. As art editor of the Belgrade Youth Center, I worked within the
exhibiton project and I was dealing with the visual presentaton of the exhibited
items.
The Author Dragan Ambrozi writes in his text about the reason for startng this
project: [...] the contnuaton of an authentc exhibiton of graphic material that
was created as a part of New Wave and Punk scene in Belgrade, reveals unusual
artstc legacy, consistng of the products that actors of the music scene developed
themselves fanzines, objects, posters and documentary photographs.
New Wave and Punk represented the frst real breakthrough of our authentc rock
and roll in the cultural life of Belgrade, and the essental quality of a new cultural life
in Belgrade who thirty years ago brought with them, gave the foundaton of modern
cultural life of the kind we know of the eightes. A return of these foundatons of
modern civil life to this country is not possible, unless we establish a relatonship
with the primary matrix from which they came from, directly to all key sub-cultural
urban developments in the last three decades [...]
Exhibitons were transferred to Inija, Novi Sad, Zrenjanin, abac, Ni and Ruma
and had great success with the audience, even though there appeared critcal voices
of individual historical actors. The project was started, but not yet systematcally
251
completed. Half of the visual material is stll not fully exposed and real critcal
discourse was not produced.
Politcal disartculaton in the directon of critcal lef discourse, the true defcit of
anarcho-punk bands and actvites from the period of original constructon, have led
to the tragic circumstances which virtually erased, tragically killed or transformed,
most of the main actors of the mentoned scene. During the ninetes much of the
early punk scene and punk audiences were included into the natonalist and neo-
fascist movements in former Yugoslav republics. Football stadiums were used
in a politcal struggle and many right-minded punk fans were involved with war
circumstances. Their politcal inerta was replaced by right-wing politcal views and
radical hatred that was pushed by the natonalist media in the second half of the
eightes. The afair of Subotca in 1981 with the group Fourth Reich, and later the
Yugoslav media disagreements with the Slovenian group Laibach, reveal how the
post-modern aesthetcs was in fact represented by the media discourse during the
eightes and disposed to critque of the socialist self-management system, and how it
was in its essence opposite to anarcho-punk.
Marijana Stoji
Proletarians of the world who is laundering your socks?
Feminist movement in Yugoslavia 1978-1989
The internatonal conference DRUG-CA ENA. ensko pitanje. Novi pristup?
/ Comrade Woman. The Womens Queston. A New Approach? in the Student
Cultural Center (SKC) in Belgrade, 1978 was a milestone for the development of
the feminist movement in former Yugoslavia. The conference, organized by women
from Belgrade, Zagreb, Sarajevo and Ljubljana, brought back a proscribed theme -
feminism in the public sphere. That was the frst feminist event of the second wave
in Eastern Europe.
Even though the traditon of womens organizing has existed in the territory of
former Yugoslavia since 19th century, the womens queston was almost fully
removed from the social scene afer the (self) aboliton of the Womens Antfascist
Front in 1953 to the conference Drug-ca ena.
252
What was discussed during the conference was patriarchate, feminism and
Marxism, feminism and psychoanalysis, identty, sexuality, language making women
invisible in culture and science, etc. For the frst tme, a critcal review of possible
solutons of womens questons in Yugoslavia, was publicly given. This event set the
foundaton for further development of the feminist movement, which followed in
80s and 90s. Aferwards, the group Woman and society was formed in Zagreb
within the Sociological Society of the University of Zagreb. A group with the same
name was soon established in Belgrade, in the Student Cultural Center (in 1980).
The frst womens group in Ljubljana, LILITH, was formed in 1985 and the frst lesbian
group LILITH LL was established in 1987. The frst Yugoslavian feminist conventon
was held in Ljubljana in 1987. Three more feminist conventons were held in Zagreb
and Belgrade and the last one, named Good girls go to heaven, bad girls go to
Ljubljana was held in Ljubljana in 1991, just before the war broke out. The wars
faced the womens movement with new questons and problems. And from the 90s
the feminist movement has been strongly ted to the ant-war movement.
Lidija Vasiljevi
Women and professional and class identty
This paper discusses the rise of a new professional vocaton in Southeastern Europe,
the gender expert, imported from donors and demanded from the informal labor
market. Can we learn to become feminist through academic curriculum and, who is
more competent to do the Gender assessment: MA Gender or the true believer.
There is a hidden class agenda .Are we creatng the new dichotomy by reproducing
the traditonal concept, or inventng a renaissance feminist capable to understand
and do the feminism in practce? Paper will include, contemporary feministc theories
reading, job adds analysis and small research results.
253
Adrijana Zaharijevi
Womens liberaton, fourty years later
The paper gives two basic guidelines to understanding post-68 feminism: theory
vs. practce confict in third wave feminism, and generatonal confict. These are
used as an explanatonal tools for the core dilemma - is the struggle for womens
freedoms and rights possible without the belief that the current state of afairs can be
revolutonized? What does this entail in terms of the structure of the movement and
its goals? What does it mean to be a feminist in a world highly skeptcal towards
sloganeering and/or essentalism? How do we cope with the diferences, expectatons
and similarites? The text does not atempt at giving any conclusive solutons to these
questons; on the contrary, it can be read as a series of doubts and uncertaintes that
nevertheless, in the authors opinion, give shape to feminism today.
Goran Musi
The Yugoslav Labor movement 1981-1991
The disintegraton of Yugoslavia has been habitually researched with an emphasis
on various stakeholders - from the natonal and federal bureaucratc elites, dissident
intelligentsia to foreign creditors and diplomats. I argue that this historical process
can not be understood without focus on the role of ordinary people as agents of
change, in partcular the industrial working class, which held a key positon in the
Yugoslav system of self-management. The aim of this contributon therefore is to
open up questons for research and renew discussion from todays perspectve on
the ofen neglected Yugoslav strike movement which reached its peak the second
half of the 1980s and then died out in the midst of the natonalist mobilizatons and
emerging wars.
254
Krunoslav Stojakovi
The concealment of History. The UJDI and the Ant-War-Movement in Yugoslavia
during the 1990`s
This artcle deals with the inner-Yugoslav oppositon against the uprising of the
Yugoslav civil war and the dominaton of natonalistc policys on the eve of the
Yugoslav dissoluton. With the formaton of UJDI Associaton for a Yugoslav
democratc initatve, leading intellectuals have tried to transform the socialistc
Yugoslav system into a democratc and pluralistc society. It becomes clear, that the
natonalistc ambitons of separaton and the constructon of hate and fear between
the Yugoslav people was not an instnctvely natural process but a consequence
of the propagandistc media coverage within the Yugoslav republics, but also in the
West European discourse.
ore Tomi
Street studies Department: Protest!
Student protests during the Miloevi era
The text deals with student protests during the ninetes in Serbia. Afer discussing
these protests as subject of research by presentng the state of research on this topic,
the protests are being contextualized, i.e. the period, called the Miloevi era by
the author is being depicted. This is being followed by the central part of the paper,
in which (1) the demands and concrete motves of the protests, (2) the organizaton
structures and resources, (3) the regional dispersion of the protests, as well as (4)
the forms of protest are being analyzed chronologically. The main fndings here are
the fact that the student protests in Serbia during the ninetes were based on a very
good organizaton (more than on some sort of positve energy of students) and
that the main diference of these protests to previous ones was their (in Serbia) new
forms of protest.
Subsequently the ideological basis of the protest is being analyzed, whereas
mainly two central questons are being considered: (1) the democratzaton and (2)
the natonal queston. As a result of the whole analysis the conclusion could be
255
reached that the student protests in Serbia during the ninetes basically demanded
democratzaton and in general tried to avoid the discussion on the natonal
queston. Altogether however, all student protests assigned blame for almost all
problems of the society in the same way to one opponent: Slobodan Miloevi. In
additon the demands for more democracy showed as rather superfcial, and hence
encompassed all of the ideological positons artculated by oppositon partes in that
period. The repeated demands of the students regarding the respectve situaton at
the universites the second and actually more important level of students critque
led on the contrary to a consolidaton of the collectve identty of the students
movement, furthermore to a revival and pluralizaton of students organizing and
fnally to frst (new) forms of students representaton at the universites.
Petar Atanackovi
New social movements in Serbia between apathy and protest
During the 1990s, line of distncton between most of organizatons, initatves and
movements in Serbia was mainly erased: the only relevant distncton on the public
scene was that one between regimes and ant-regime orientatons. This distncton,
even though important for that tme, was a source of confusion, especially afer
politcal changes in year 2000: new regime was consisted from equally liberal and
conservatve, as well as social-democratc and (extreme) natonalistc organizatons.
Only afer politcal changes more intensive social and politcal transformatons
were possible: one of the consequences was emersion of new social initatves and
movements. Among them should be mentoned lef-wing movement, even though
this movement wasnt completely new, but more rediscovered.
In ex-Yugoslavia during the 1980s, the strongest social movement was a workers
movement, with its social demands, but actvites of workers movement were
overlapping with new natonalistc movement, which have emerged at the end of
1980s. Social (class) demands of workers movement have been subjected to natonal
demands, and soon working class has become one of the main supporters for
Slobodan Miloevis war policy. Parts of the workers have recognized their mistake,
and join or support oppositon groups and partes. But afer politcal changes in 2000,
256
social demands of the workers have been neglected once more, and not only that.
Through process of privatzaton (started in 1990s), Serbian economy was destroyed
and the pure physical existence of thousands of workers have been endangered.
Workers have responded with strikes and protests, but without efect: being lonely
(isolated) and des-orientated, in the gap between new class of the rich, corrupted
state and syndicates, and lack of interest in the public, workers have been brought
to desperate situaton. There were many clear manifestatons of workers despair in
last few years: main methods of the workers struggle have become hunger strikes,
suicides and even self-mangling.
There is no right answer for those problems in the lef-wing circles, which are
pretending to call themselves working class avant-garde. Lef-wing movement is
des-orientated and isolated, in the same way as workers movement, actvites of
lef-wing movement (or so called lef-wing movement) are mostly senseless and
meaningless, and some of the important social problems are ofen ignored in lef-
wing circles, instead to be solved. So its a queston for the lef-wing groups and
initatves, if they want to create one infuental lef-wing movement, how to analyze
and eventually solve those and other important social problems. Actual approach
characterized with lack of analysis and senseless actvism defnitely should be
transformed.
Even though predictons of social and economical development of Serbian society
in following years are quite negatve, lef-wing circles can use actual situaton in
good way. Unpredicted social development always contains diferent optons it
is possible that Serbian society will end up in some kind of post-modern fascistc
dictatorship, but also there are possibilites for building up socialist alternatve to
capitalism. So the right soluton for lef-wing movement in Serbia should be critcal
auto-refecton and theoretcal and practcal changes if it really wants to transform
itself in social movement. Only with development of systematcal, and not reform-
like critque of the society, lef-wing circles have possibility to initate building of the
socialist alternatve to capitalism, which is already implicitly present in the future
social development.

257
Drutvo u pokretu O autorima i autorkama
O AUTORKAMA I AUTORIMA
Petar Atanackovi (1979). Diplomirao istoriju na Univerzitetu u Novom Sadu. Student
master studija istorije na istom univerzitetu. Jedan od pokretaa Omladinskog centra
CK13 (2007) i Centra za socijalna istraivanja (2008) u Novom Sadu. Autor vie desetna
tekstova, priredio publikacije Nacija kao problem ili reenje Istorijski revizionizam u
Srbiji (2008) i, zajedno sa eljkom Klariem, Mapiranje desnog ekstremizma (2009).
Radi kao koordinator istraivakih projekata pri Alternatvnoj kulturnoj organizaciji
AKO. Oblast interesovanja: savremena istorija, istorija mentaliteta i svakodnevnog
ivota, drutveni pokret, istorija i teorija socijalizma.
Milivoj Belin (1979). Diplomirao i magistrirao istoriju na Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Novom Sadu. Prijavio temu doktorske disertacije Pokuaj modernizacije
u Srbiji 1968-1972 izmeu revolucionarnog kursa i reformskih tenji. Bio stpendista
Vlade Kraljevine Norveke (2001), Ministarstva obrazovanja Ruske Federacije (2004),
Nacionalne slube za zapoljavanje fond mladi talent (2005-2006) i stpendista
istraiva u nauci Ministarstva nauke Republike Srbije (2006-2008). Angaovan na
republikom naunom projektu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Izvori o istoriji i
kulturi Vojvodine. Objavio vie strunih lanaka, rasprava i prikaza u domaim naunim
asopisima. lan saradnik Matce srpske na pisanju odrednica za Srpski biografski
renik. Oblast interesovanja: politka i drutvena istorija socijalistke Jugoslavije,
teorija istorije.
Branka uri (1977). Programska urednica u Centru za nove medije_kuda.org
(www.kuda.org) od 2001. godine i urednica je izdavake edicije u istoj organizaciji.
Diplomirala na Akademiji umetnost u Novom Sadu i zavrila je master studije Teorije
umetnost i medija na Univerzitetu umetnost u Beogradu. Saradnica je na vie
internacionalnih projekata koji se tu kritke analize umetnost i njenih drutvenih
i politkih okvira, meu kojima se izdvaja eipcp Evropski insttut za progresivne
kulturne politke iz Bea (www.eipcp.net).
258
O autorima i autorkama Drutvo u pokretu
Vladan Jeremi (1975). ivi i radi u Beogradu. Magistrirao je umetnost na
Univerzitetu umetnost 2004. Radi kao umetnik i kao urednik likovnog programa
Doma omladine Beograda. Angaovan je na razliitm projektma koji se tu teorije,
anarhizma, slobodne kulture i socijalnog aktvizma. Objavio knjigu Razgovori o
anarhizmu.
Boris Kanzleiter (1969). Zavrsio istoriju i knjievnost na Univerzitetu u Berlinu i
Meksiko Sitju. Radi kao novinar i istoriar u Beogradu. Objavio knjige o zapatstkoj
pobuni u Meksiku, migracijama izmeu Meksika i SAD i privatzacije rata. Radio
projekte za Heinrich Bll Stfung, Rosa Luxemburg Stfung i druge. Stpendist je Hans
Bckler Stfung i trenutno zavrava doktorat o 1968 u Beogradu na Slobodnom
univerzitetu u Berlinu (FU Berlin). Zajedno s Krunoslavom Stojakoviom objavio
knjigu 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen
1960 und 1975.
Natalja Kyaw (1977). Izuila stolarski zanat. Studirala slavistku (rusistku) i
istonoevropsku istoriju u Majncu, Moskvi i Zagrebu. Magistrirala na tezi o knjievnom
delu ruske revolucionarke Aleksandre Kollontaj. Doktorantkinja na Univerzitetu u
Minhenu (LMU), tema disertacije: ene u socijalistkoj Jugoslaviji (1945.-1990.).
Izmeu insttucionalizacije enskog pitanja i feminizma. Uesnica Radionice
budunost Gete insttuta u Zagrebu (2008), Beogradu (2009) i Sarajevu (2010). Bila
stpendistkinja vie fondova, a najdue Studienstfung des deutschen Volkes.
Goran Musi (1981). Diplomirao na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta u
Beogradu 2006. god. na temi uloge atlantske trgovine robljem u industrijalizaciji
Velike Britanije. Izmeu 2006. i 2008. studirao u Beu i Lajpcigu kao stpendista
Erasmus Mundus Global Studies master programa. Master tezu odranio u Beu
2008 na temu komparatvne analize pokreta 1968. u Beogradu i Meksiko Sitju.
Krunoslav Stojakovi (1978). kola u Tuzli (BiH) i u Nemakoj. Studirao istoriju,
sociologiju i politke nauke u Bochumu (Nemaka). Trenutno radi doktorsku
disertaciju na univerzitetu u Bielefeldu. Tema: Prakse protesta i politka-kulturna
avangarda u Jugoslaviji 19601970. Zajedno sa Borisom Kanzleiterom objavio
knjigu 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen
1960 und 1975.
259
Drutvo u pokretu O autorima i autorkama
Marijana Stoji (1974). Sociolokinja i feministka / mirovna aktvistkinja. Oblast
interesovanja: istorija enskog pokreta i razvoj civilnog drutva, globalizacija, religija i
fundamentalizmi, socijalni konstrukcionizam, jezik i politke identteta, flm i SF.
ore Tomi (1980). Diplomirao germanistku na Univerzitetu u Novom Sadu,
zavrio master studije na Insttutu za istonoevropske studije Slobodnog univerziteta
Berlin (FU Berlin). Student doktorskih studija na Slobodnom univerzitetu Berlin, tema
doktorskog rada: Student i studentski protest u Srbiji tokom ere Miloevi. Bio
stpendista DAAD (2001-2002), Robert Bosch Stfung (2005), Deutscher Bundestag
(2006) i Heinrich Bll Stfung (2006-2008). Radi za poslaniku grupu Levice (Die
Linke) u nemakom parlamentu. Osnovne oblast interesovanja: drutveni pokret,
migracije, teorije nacionalizma i novija istorija jugoistone Evrope.
Lidija Vasiljevi (1971). Zavrila psihologiju na Filozofskom fakultetu i magistrirala
na studijama roda i politke na FPN u Beogradu na temi Utcaj feminizma na politke
mentalnog zdravlja. Edukovana psihoterapeutkinja psihodramskog modaliteta. Bavi
se istraivanjem medija, aktvizmom, edukacijom i psihoterapijom rodno inkluzivnog
odreenja. Objavljene publikacije u zborniku tekstova Neko je rekao feminizam,
ene i politka klasne razlike u feminizmu, kao i Internatonal psychotherapy
rewiew.
Adriana Zaharijevi (1978). Zavrila osnovne studije flozofje, specijalizirala na
temu razlika ljudskih prava i prava oveka, brani magistarsku tezu o istoriji feminizma
kao istoriji sporova na Fakultetu politkih nauka u Beogradu. Prevodi sa engleskog
i objavljuje teorijske tekstove. Osnovne oblast zanimanja politka flozofja,
feministka teorija i istorija XIX veka.
Kontakt:
Alternatvna kulturna organizacija AKO
Vojvode Bojovia 13
21000 Novi Sad, Srbija
Web: www.ako.rs
Mail: social.researches@gmail.com
tampa:
Zola tampa
Vojvode Stepe 71, Novi Sad
Svako kopiranje i dalje korienje tekstova iz knjige je dobrodolo, izuzev u komercijalne svrhe i u okviru
faistkog, rasistkog i seksistkog konteksta.
316.48 (497.1) 1968/2009 (082)
DRUTVO u pokretu: novi drutveni pokreti u Jugoslaviji
od 1968. do danas / [urednici ore Tomi, Petar
Atanackovi]. - Novi Sad: Cenzura, 2009 (Novi Sad: Zola).
- 261 str. ; 21 cm
Tira 500. - Bibliografja uz svaki rad.
ISBN 978-86-86559-07-4
a) - - 1968-2009 -
COBISS.SR-ID 244080903
CIP -
,
Naslovna strana: Protest studenata ispred nemacke ambasade u Beogradu 1968.
godine (foto: Tanjug)

Društvo U Pokretu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Društvo U Pokretu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRUTVO U POKRETU

Novi drutveni pokret u Jugoslaviji od 1968. do danas

You might also like