You are on page 1of 11

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

KRIMINALISTIKU I BEZBEDNOST NIŠ

SKUPŠTINSKI INSTRUMENTI KONTROLE


VLADE U REPUBLICI SRBIJI
-Seminarski rad-

Predmet:POLITIČKI SISTEM

Mentori: Student:
Prof.mr Zoran Pesić Ana Savić
Prof.dr Đuro Fuletić
06/09

Nš, decembar,2009.god.

1
Sadržaj:
Strana

2
Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja ključni princip i
temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se
izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da
sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i
kontrolišu. Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o deobi
nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti, o podeli rada, primenjenoj na državne organe. Tako se sprečava
koncentracija vlasti u jednoj ličnosti ili organu i njeno arbitrerno vršenje i postiže uzajamna kontrola i ravnoteža
u sistemu podele vlasti.

3
Попут бар кода-а сада ће и сви људи бити бар-кодовани тј.жигосани само је питање
тренутка када ће то бити обавезно.

Пре се је техника прилагођавала човеку а данас се човек прилагођава техници. Наука


је данас достигла свој врхунац.

Напредак науке и технике омогућио је искоришћавање њених залиха и такво


загађивање животне средине које већ почиње угрожавати опстанак људске
цивилизације. Еколошки проблеми савременог друштва јављају се због брзог
развоја индустрије без контроле загађивања околине.

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА

Могућности формулисања основних обележја

4
За савремени период људске историје савремено друштво схваћено је као укупност
конкретних друштва, могуће је формулисати његова основна обележја која се односе на
сва та савремена конкретма друштва. У историјском развоју људског деуштва могу се
формулисати заједничка обележја свих конкретних друштва и то као укупност
елемената који их чине идентичним, а који прозилазе из степена људског рада.

Најзначајније опште одлике савременог света је огроман развитак производних снага,


све теже економско и политичко удружење земаља у оквиру општих организација, као
што су Уједињене нације или у облику регионалног удруживања као што су економске
интеграције, војно политички блокови и сл.

Ако се пође од законитости можемо избећи или бар смањити евентуалне критике при
објашњењу општих обележја савременог друштва и то од тим законитостима по којима
се развија друштво у његовом тоталитету или да пођемо од сазнања да се општи процес
кретања друштва на мора временски поклапати са развојем појединих конкретних
друштава.

Савремени друштвени процеси

Савремено друштво одликују процеси брзих промена у свим доменима друштвеног


живота и људског окружења. Како би разумели ове процесе потребно је сагледати
промене у савременом друштву а посебно у области безбедности човечанства.

1. Научно-технолошка револуција- Научно-технолошка револуција има


извориште у високоразвијеним западним земљама (САД, Западна Европа, Јапан...),
које су у другој половини 20.века достигле тачку засићења у масовној
индустријској производњи.
Реч је о друштвеном феномену садржаном у крупним и радикалним научним,
техничким и технолошким продорима у све области друштвеног живота ових земаља.
Мада је органски настала у њима, научно-технолшка револуција се различитим
обимом, брзином и дометима проширује и на остале делове света.
до велике промене у друштву довела је научно-техничка револуција односно развој
науке тј.примене науке у људске делатности-производњи, људским односима и
култури. Ова револуција покреће целу друштвену структуру па и положај човека у
друштву.
Промене које су настале напретком науке и технике омогућиле су човеково
искључивање из вршење непроизводних функција и прерастање науке у чинилац
развоја друштва.

Наука и њена примена-све три научно-технолошке револуције у модерном друштву


су револуционарна снага која нења свет тј. човека, људско друштво и природу.
Трећа научно-технолошка револуција за кратко време довела је до велике промене у
производњи и животу човека, она је омогућила коришћење нових извора
енергије,електронике, средства комуникације саобраћаја, а посебно информатичке

5
технологије. Али, тај напредак негативно утиче на човекову ужу, ширу и глобалну
заједницу. Иако данас човек живи у техничкој средини где техника уместо њега обавља
доста операција у различитим областима и тако га удаљује од природе где постаје
отуђен и од самог себе и да му прети својим непознатим својствима. Вештачка средина
у којој човек живи, разарањем природе, смањује могућност људског опстанка
.
2. Политичка структура савременог друштва- Са великимнаучно-технолошким
променама и снажним напретком друштва, долази се до веома значајних промена у
политичкој структури.

У време Прве индустријске револуције – пад монархије, развој демократије и


либерализма, стварање националних држава, колонизација, либерални капитализам.

У време Друге индустријске револуције – монополски, па, државни капитализам -


јачање државе, јачање политичких идеологија и странки, настанак комунизма и
фашизма, интернационализација капитала, борба за тржиште и ресурсе, вођење
светских ратова.

У време Треће индустријске револуције – атомска бомба, период “хладног рата”,


ослобађање колонија, али и настанак неоколонијанизма, бивша социјалистичка
друштва улазе у транзицију, вођење ратова који имају локални карактер (било по
националном, било по верском основу) .

Само за један век извршене су драстичне промене у политичкој структури друштва.


Новонастале државе у спољној политици ослониле су се на Запад, а нарочито на
САД, са тежњом да уђу у европске-атланске организације-Европску унију и НАТО.
Последице ових промена су:велико социјално раслојавање, нагло богаћање малог
броја људи, нагли пораст криминала, напуштање земље младих и образованих људи.

У неким државама као што је то СФРЈ догађали су се и грађански сукоби на


националној и верској основи а врхунац је био када је НАТО напао српски народ и
узео аутономну покрајну Косово и Метохију.

3. Култура савременог друштва- Промене у савременом друштву утичу и на


промене у култури. Тим више што савремени људски процеси угрожавају
човекову људскост, целовитост и активност, сводеђи га на пасивно безлично биће
које не живи својим животом већ наметнутим.
Промене у култури огледају се у следећем:

а. Културолошки процеси, они се могу сагледати са следећег становиштва:

- процес комуникације између различитих култура у виду акултурације и


асимулације
- процес промене у систему вредности .
Акултурација је један о најважнијих процеса у култури. Културни контакт настао у
различитим културним групама настао је у време колонизација, када су освајачи
наметали своју културу.

6
Акултурација се може описати као процес у којем две групе индивидуа из
различитих култура, бивају промењене после интеракције која између њих настаје.
Утврђено је да је акултурација увек неуравнотежена тако да једна група доживљава
већу размеру промене у поређењу са другом, доминантном групом.
Ниво акултурације се може утврдити на основу неколико индикатора:
- религија
- коришћење језика
- преференце у исхрани
- прихватање празника и обичаја
- друштвени односи и активности
- дужина боравка у локалној заједници.

Процес акултурације завршава се када једна страна делимично прихвати или одбаци
културу друге стране.
Поред ова два процеса постоје још културних промена :
- мултикултурализам: то је процес и однос који се произилази из мањинских,
етничких, културних и расних група
- културни плуаризам: то је коегзистенција различитих културних заједница.

Асимилација је када чланови једне етничке-културне групе усвајају обичаје и


вредности доминантне групе и радо комуницирају, активни су у доминантној групи, до
мере да асимиловани чланови не могу да се разликују од чланова групе-асимилатора.

б. Промене у систему културних вредности:


Најизраженији су у следећим облицима:

- Авангардна култура и уметност: покрет развијени уметничких и књижевних дела


у Европи, захтева да се раскине традиција и трага се за новим смислом у култури,
уметности и књижевности. Подстиче пропаст традиционалних облика кулетуре јер
се губи драж и све што је јуче било ново брзо губи држ и означава се као “култура
кризе”.
- Постмодерна култура: настао после Другог светског рата. Настоји да са настанком
масовног друштва одговори навонасталој кризи и промењеној духовној и
друштвеној ситуацији. Утицао је на стварање нових покрета као што су: борба
против пушења, реформа образовања, здрав живот, еколошки покрет и др.
- Улога мехнологије: технологија је своим напретком премрежила глобално
човечанство применом средства масовне комуникације: штампе, радија,
телевизије, интернета, мобилне телефоније итд. Појављује се посебан облик
популарно назван бизнис у култури, при чему бизнис увек иде изнад културе где
врши промене људских културних потреба.
- Повећање слободног времена: тековина за коју су се до данашње историје борили
да је остваре,међутим након што су данас много више ослобођени радних обавеза,
постало је проблем људи без обзира што више у тај простор упадају масовни
медији и и индустрија доколице.
Масе људи доведене у позицији да проводе много времена испред телевизора,
компијутерима и осталим садржајима који обесмишљавају друге видиве културе.
То се наравно негативно изражава на друштво.

7
- Трагање за новим стиловима живота: то каратерише потрошњу, моду, нарцизам,
досаду, насиље и др. Заједничко свим стиловима јесте потрошња и разлика од
других. А то разликовање покреће одређено деловање људи по коме би се
разликовали од других или прибегли насиљу како би били запажени у месту где
живе и раде.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА

Људско друштво у својој историји није ника било јединствено. Уједињење свих
друштва постаје све јединственије, настало је као полседица развоја снаге и средстава
комуникације. Степен развоја природних снага одређена овим ступњем развоја
приморавају нације света да ступе у односе сарадње, не само у економији, већ и у
области науке, културе и просвете. Националне ограде све више нестају а по мери
њиховог настајања настаје више форма друштвене заједнице, настаје човечанство као
јединствено друштво.
На процес уједињења човечанства класици марксизма су јасно најавили(манифест
комунистичке партије) да буржоазија са развојем капиталистичког друштва врши
припреме за укидање националне границе.
Дакле у савременом друштву се одвијају и одвијале су се процеси који се зову
глобализација.
Поред економских фактора који су деловали на уједињење човечанства значајну
улогу имали су и средства комуникације као што су : штампа, радио, филм,
телевизија...
Постоје две противречене тенденције у свету које утичу на остале
противуречености:
Прва менденција-која се манифестује у повезивању света у једну економску целину
и она је резултат развоја модерних снага,ова тенденција има за последицу
заоштравање међународних односа и доводи до поделе света и до сукоба светске
доминације. Савремени ступањ развоја производних снага тражи све ширу сарадњу
конкретних друштава.
Марсистичке теорије говоре нам да у условима капиталистичких друштвених односа
не може доћи до јединства општедруштвене заједнице. Укидање супротности између
класа по њима је предуслов за укидање супротности између нација и непријатељства
народа.
Друга менденција-је изазвана нестабилношћу и успоравањем светске привреде која
производи борбу народа за своје ослобођење од облика економске и политичке
зависности.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА СВЕТСКОГ ДРУШТВА

8
Термин глобализација улази у употребу седамдесетих и осамдесетих година
20.века,а везује се и за период који је дошао након хладног рата и стварање
униполарног света.
Идеја о јединственом свету без границе стара је још од античког космополитизма.
Глобализација је неименован друштвени процес који објрдињава човечанство у ново
светско дрштво које је међусобно повезано у глобално економско, политичко и
културно постранство.
Као историјска цивилизацијска законитост глобализација доноси бројне промене и
проблеме који су везани за географским, економским, расним, религиозним и
егзистенцијалним ограничењима и различитостима.
Глобализација је у цивилизацијском развоју људског друштва веома сложен,
неравномеран, изразито противречен и дуготрајан процес. У том процесу друштво има
различите ставове у зависности од степена развоја неке земље.
Једни повезују свет у јединствену економску целину, а други се боре против свих
облика економских и политичких зависности, као и за слободу националног и
културног развоја. Она је захваљујући новој технологији , комуникацији и новој
економији наметнула свету своја правила, нове садржаје, нове димензије и нова
знања.
Иако глобализација носи врло сложен ипозитиван процес са становиштва развоја
људског друштва, она са собом често носи и нецивилизацијске последице, почев од
културе, националног индетитета... То уређивање у светском друштву треба да буде у
служби развоја општеприхваћених цивилизацијских и хуманистичких вредности.
Стога је врло важно како ће функционисати Организација уједињених нација и њени
органи у остваривању међународних права.

ЗАКЉУЧАК

9
Глобализација је савремени глобални процес узајамног повезивања и уједначавања
разних друштава и култура на светском плану.
Од давнина се тежи да се цео свет уједини и да сви буду равноправни,мислим да је то
немогуће,сви смо ми различити, имамо другачије размишљање, другу веру, другачију
традицију...
Уједињење човечанстав има своје предности и мане.
Проблеми које доноси су: повећање стопе криминала, нови изазови-еколошки,
економски, социјални, комуникацијски, технолошки.
Човек је биће које је навикло да буде слободно, са развојем нових техничких и
технолошких уређаја, постао је биће везано за те ''ствари'' па је заборавио неке културне
и духовне вредности.
Пре је човек владао техником, а сада техника влада човеком јер је наука достигла свој
врхунац у свим научним областима.
Питање је само времена када ће се људи заменити роботима...

Литература:

10
1. Вељковић,В.(2009):Социолошки основи безбедности,Висока школа струковних
студија за криминалистику и безбедност,Ниш
2. http://teme.junis.ni.ac.rs/teme34-97/teme34-97-16.pdf
3. www.postfest.ptt.yu/savetovanje98/VukoticM98.ppt
4. http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/45/babic.html
5. http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BB%D0%BE
%D0%B1%D0%B0%D0%BB
%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

11