You are on page 1of 9

INTERAKTIVNA NASTAVA

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.


73
Interaktivna nastava matematika

Teorijski deo

Pojam interaktivne nastave
Interaktivna nastava je socijalni
proces, uenje kao interakcija izmeu ue-
nika i nastavnika, uenika meusobno, ue-
nika i roditelja, vrnjaka... Rezultat ove
nastave su relativno permanentne promene u
razmiljanju i ponaanju, koje nastaju na
osnovu iskustva, tradicije i prakse ostvarene
u socijalnoj interakciji.

Znaaj interaktivne nastave
Interakcija je preduslov za razvijanje
interpersonalnih kvaliteta linosti. Razvijaju
se kognitivne sposobnosti uenika, a doz-
voljeni su viestruki vidovi ekspresije, stilovi
uenja i sposobnosti.

Mogunosti primene razliitih oblika rada
U okviru interaktivne nastave mogue
je uspeno primeniti veliki broj oblika rada:
rad sa grupama, rad u parovima, indivi-
dualizacija nastave na tri nivoa napredo-
vanja... Razliite vrste nastave: egzemplarna,
problemska, programirana, responsibilna i dr.
Mogu se realizovati primenom interaktivnog
uenja.
Etape u realizaciji interaktivne nastave
(grupni i rad u paru)
Grupni oblik rada
Prva etapa frontalna organizacija rada:
Nastavnik komunicira sa celim odeljenjem,
saoptava im nastavnu jedinicu, odnosno,
temu, upoznaje ih sa predstojeim zadacima.
Rasporeuje uenike u grupe i smeta ih na
Olivera Kneevi
Uiteljski fakultet, Beograd



INTERAKTIVNA NASTAVA IZ
MATEMATIKE



Rezime: Interaktivna nastava je socijalni proces uenja koji se odvija u manjoj grupi.



Kljune rei: frontalna organizacija rada, rad u paru, grupa.

Struni rad
Obrazovna tehnologija
2/2004.
UDK: 37.01

Olivera Kneevi
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
74
odreena mesta, kako bi svaka grupa bila
relativno zasebna celina.
Druga etapa nastavnik deli zadatke
grupama: U zavisnosti od cilja rada u ovoj
etapi, zadaci mogu biti isti za sve grupe,
diferencirani po grupama ili (najtea va-
rijanta) diferencirani zadaci u okviru grupa.
Deli ime, zatim, materijal (tampani, skice,
eme, knjige, formule, tabele i sl.). Voama
grupe se ukazuje na njihove obaveze.
Trea etapa samostalan rad grupa:
Prouavanje zadatih problema, izrada za-
dataka. Sagledava se pregled rezultata,
proverava tanost, konstatuje nivo usagla-
avanja lanova i sl. Sledi priprema izvetaja
za to ubedljiviju prezentaciju sa dokazima i
obrazloenjima, kao i varijantama izrade.
Svaki lan grupe, mora imati neku obavezu u
ovoj etapi rada.
etvrta etapa zajedniki, plenarni rad
svih grupa: Voe grupa saoptavaju re-
zultate. Saoptavanja mogu biti usmena,
pisana ili grafiki predstavljena. Iznose se
najvaniji zakljuci. Mogu se izneti i tekoe
prilikom rada. Nastavnik pomae uenicima
da izlaganje bude to jasnije i sistematinije.
Peta etapa vrednovanje (verifikacija)
rada i znanja: Mora biti to krae. Obavlja
se petominutnim ispitivanjem ili odgova-
ranjem na postavljena pitanja u usmenoj
formi ili blic-testom.

Rad u paru
Kombinacija individualnog i rada u
parovima: deo zadatka uenici rade indi-
vidualno, a zatim u tandemu, ili obrnuto.
Kombinacija grupni oblik i rad u paro-
vima: grupa broji paran broj uenika.
Zadatak se razrauje teko to se pojedini
delovi zadatka dodeljuju parovima. Zadaci
mogu biti : a) istovrsni b) raznovrsni. Na
kraju se rezultati objedinjuju i prezentuju kao
grupni.
Kombinacija kolektivnog rada i rada u paro-
vima: u uvodnom delu nastavnik istie cilj,
objanjava osnovne pojmove, zakonitosti,
pojave, karakteristike, a zatim svaki par
dobija svoj zadatak. ZAdaci (pitanja,
zahtevi) mogu biti istovrsni ili raznovrsni.

Praktini deo
Nastavni predmet: Matematika
Razred: etvrti
Nastavna tema: Mnoenje i deljenje u
skupu N
Nastavna jedinica: Mnoenje i deljenje
prirodnih brojeva
Tip asa: utvrivanje
Cilj i zadaci asa: Utvrivanje steenog
znanja iz oblasti mnoenja i deljenja pri-
rodnih brojeva jednocifrenim i dvocifrenim
brojem. Reavanje jednostavnijih tekstualnih
zadataka u grupnom obliku rada, u
kombinaciji sa radom u paru.
Oblici rada: frontalni, grupni, u paru,
individualni
Vrsta nastave: interaktivna nastava
Nastavne metode: metoda razgovora; metoda
pisanih radova; metoda usmenog izlaganja;
metoda demonstracije; metoda rada sa
udbenikom.
Nastavna sredstva: nastvni listii, materijal
za grupni rad, grafofolije, Radni listovi, str.
62.
Ureaji i pomagala: grafoskop
INTERAKTIVNA NASTAVA
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
75
Glavni koraci:
Frontalna organizacija rada
Formiranje grupa i podela zadataka
Podela na parove u okviru grupa i rad
na zadacima
Izvetaj grupa (zajedniki, plenarni
rad)
Informacija o rezultatima rada
(vrednovanje, verifikacija)

Organizacija i struktura asa, radionika
aktivnost
(tok rada)

Frontalna organizacija rada: Dajem
svima uputstva za rad.



























Ukazujem na neophodnost radne
discipline i meusobne saradnje.

Objanjavam im princip rada. Ob-
navljamo princip mnoenja i deljenja,
u usmenoj formi.
Formiranje grupa i podela zadataka:
Formiram 4 grupe uenika po est
lanova. U okviru svake grupe ras-
poredim uenike u parove (po tri para
u okviru grupe). Podelim im pri-
premljene zadatke (listie) i odre-
ujem vou grupe.
Parovi rade na svojim zadacima, a
zatim cela grupa objedinjuje rezultate
zadataka i priprema izvetaj grupe.




























Olivera Kneevi
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
76
A grupa









































































































Prvi par

1. Izraunaj vrednost izraza:
12 036 8 = _________ 4 705 100 = __________ 3 702 56 = _________
27 405 : 9 = _________ 96030 : 10 = __________ 47 070 : 30 = _________
2. Proizvod brojeva 1 475 i 36 podeli brojem 100.
_____________________________________________________________________________




Drugi par

3. Koliko je puta broj 8 manji od broja 29 688?
______________________________________________________________
4. Rei jednaine:
a) h : 5 = 62 540 b) 6 738 : h = 3
______________ _______________
______________ _______________
______________ _______________


Trei par

5. Zadruga je dovezla u silos 327 t jema, rai 5 puta vie nego jema, a penice
3 puta vie nego rai. Koliko je tona penice dovezeno u silos?
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
6. Pas je ugledao zeca na daljini od 240 m ispred sebe. Zec pretri 500 m za 2
minuta, a pas 1 325 m za 5 minuta. Za koje vreme e pas stii zeca?
____________________________________________________
____________________________________________________
INTERAKTIVNA NASTAVA
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
77
B grupa




























































































Prvi par

1. 14 063 7 = __________ 2 507 100 = __________ 6 804 87 = _________
13 450 : 5 = __________ 16 820 : 10 = __________ 54 270 : 90 = _________
2. Proizvod brojeva 1 304 i 25 podeli brojem 100.
____________________________________________________________
Drugi par
3. Koliko je puta broj 7 manji od broja 28 966?
_________________________________________________________
4. Rei jednaine:
a) h : 6 = 59 620 b) 7 893 : h = 3
________________ _________________
________________ _________________
________________ _________________
Trei par
5. Zadruga je dovezla u silos 348 t jema, rai 5 puta vie nego jema, a penice
3 puta vie nego rai. Koliko je tona penice dovezeno u silos?
_______________________________________________________________
___________________________________________________________
6. Pas je ugledao zeca na daljini od 240 m ispred sebe. Zec pretri 500 m za 2
minuta, a pas 1 325 m za 5 minuta. Za koje vreme e pas stii zeca?
_____________________________________________________________
________________________________________________________
Olivera Kneevi
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
78
V grupa





























































Prvi par

1. Izraunaj vrednost izraza:
16 048 3 = __________ 2 609 100 = __________ 8 493 26 = ________
28 740 : 5 = __________ 57 080 : 10 = __________ 32 060 : 20 = ________
2. Proizvod brojeva 3 525 i 24 podeli brojem 100.
___________________________________________________________

Drugi par

3. Koliko je puta broj 6 manji od broja 75 918?
______________________________________________________
4. Rei jednaine:
a) h : 3 = 49 767 b) 5 848 : h = 4
_______________ ________________
_______________ ________________
_______________ ________________

Trei par
5. Zadruga je dovezla u silos 366 t jema, rai 5 puta vie, penice 3 puta
manje nego rai. Koliko je tona penice dovezeno u silos?
____________________________________________________________
____________________________________________________________
6. Pas je ugledao zeca na daljini od 240 m ispred sebe. Zec pretri 500 m za 2
minuta, a pas 1 325 m za 5 minuta. Za koje vreme e pas stii zeca?
____________________________________________________________
__________________________________________________________
INTERAKTIVNA NASTAVA
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
79
G grupa




























































Prvi par

1. Izraunaj vrednost izraza:
18 029 4 = __________ 5 704 100 = _________ 5 341 38 = _________
28 461 : 3 = __________ 92 010 : 10 = _________ 22 080 : 40 = ________
2. Proizvod brojeva 1 520 i 25 podeli brojem 100.
____________________________________________________________

Drugi par

3. Koliko je puta broj 8 manji od broja 34 924?
________________________________________________________________
4. Rei jedna ine:
a) h : 5 = 32 618 b) 6 340 : h = 5
_______________ _________________
_______________ _________________
_______________ _________________

Trei par
5. Zadruga je dovezla u silos 351 t jema, rai puta vie, a penice 3 puta manje
nego rai. Koliko je tona penice dovezeno u silos?
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
6. Pas je ugledao zeca na daljini od 240 m ispred sebe. Zec pretri 500 m za 2
minuta, a pas 1 325 m za 5 minuta. Za koje vreme e pas stii zeca?
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
Olivera Kneevi
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
80
Interaktivna nastava srpski jezik
Izvetaj grupa (zajedniki, plenarni rad)
Voe grupa, nakon objedinjenih reenja
zadataka, izvetavaju ostale grupe o svom
radu, prethodno zapisavi reenja na gra-
fofoliji, uz obrazloenja i mogunost do-
punjavanje od strane svojih lanova gru-
pe, kao i lanova ostalih grupa.
Informacija o rezultatima rada (vrednovanje,
verifikacija)
Vri se analiza izvetavanja i reavanja
pojedinih zadataka, eventualnih dopuna koje
se odnose na obrazloenje postupaka u rea-
vanju zadataka. Pohvaljuju se uenici koji su
izvetavali, ali i oni koji su uestvovali u
izradi zadataka. Nastavnik, kao i uenici vri
evaluaciju rada uenika. Posebna panja se
posveuje principu reavanja estog zadatka,
koji je bio zajedniki za sve grupe.
Individualni rad u Radnim listovima, str.
59. a proveravanje reenja u paru.
Nastavni predmet: Srpski jezik
Nastavna tema: Dok prolaze vetar i stud
Nastavna jedinica: Pridevi: vrsta, rod, broj
i sluba
Sadraj nastavne jedinice: Pojam i vrste
prideva; rod i broj prideva; sluba pri-
deva u reenici.
Tip asa: utvrivanje
Zadaci asa:
a) obrazovni zadatak: Utvrivanje steenog
znanja o pojmu i vrstama prideva, odre-
ivanju roda i broja prideva i slubi prideva u
reenici.
b) vaspitni zadatak: Negovanje kulture lepog
i parvilnog izraavanja.
v) funkcionalni zadatak: Osposobljavanje
uenika da izvode prideve od datih imenica,
odreuju rod i broj, kao i slubu u datoj
reenici.
Oblici rada: frontalni, grupni, individualni
Vrsta nastave: interaktivna nastava
Nastavne metode: metoda razgovora; metoda
usmenog izlaganja; metoda demonstracije;
metoda pisanih radova.
Nastavna sredstva: materijal za grupni rad,
grafofolije
Ureaji i pomagala: grafoskop
Organizacija i struktura nastavnog asa
Frontalna organizacija rada: Ukratko po-
navljamo znanja o pojmu prideva, vrsta-
ma, rodu, broju i slubi u reenici. Ob-
janjavam im da u ih rasporediti u gru-
pe, koje e odrediti svog vou. Nain
rada je kombinacija grupnog i individu-
alnog rada. Svaki lan grupe e imati svoj
zadatak da uradi. Poto urade svoje za-
datke, objedinjuju rezultate i zapisuju na
grafofoliju. Svaka grupa izvetava o svo-
jim rezultatima rada, a ostale grupe slu-
aju i vre evaluaciju.
Formiranje grupa i podela zadataka
Samostalni (individualni) rad po grupama
Zajedniki plenarni rad i izvetavanje
grupa
Evaluacija rezultata rada grupa
TOK ASA:
Frontalna organizacija rada: Ukratko po-
navljamo znanja o pojmu prideva, vrsta-
ma, rodu, broju i slubi u reenici. Obja-
njavam im da u ih rasporediti u grupe,
koje e odrediti svog vou. Nain rada je
kombinacija grupnog i individualnog ra-
da. Svaki lan grupe e imati svoj za-
datak da uradi. Poto urade svoje zadatke,
objedinjuju rezultate i zapisuju na gra-
fofoliju. Svaka grupa izvetava o svojim
rezultatima rada, a ostale grupe sluaju i
vre evaluaciju.
Formiranje grupa i podela zadataka: Ue-
nike rasporeujem u 4 heterogene grupe.
Uenici meu sobom biraju vou grupe, a
zatim dobijaju zadatke (materijal za gru-
pni rad). Meusobno se dogovaraju ko e
koji zadatak da reava. Uenici pristupaju
samostalnom reavanju zadataka.
Samostalni (individualni) rad po gru-
pama:
INTERAKTIVNA NASTAVA
O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2004.
81