\

I
ZADRUNA BIBLIOTEKA
SA VEZA ZADRUGA DRA VNlH SLUBENIKA
Br. 17
EFKlJA
profesor akademije
EKONOMIJA
POTRONJE
IZDAO
Savez zadruga dravnih slubenika
BEOGRAD
1937
ZADRUNA BIBLIOTEKA
SAVEZA NABAVLJA ZADRUGA DRAVNIH SLUBENIKA
Br. 17
EFKlJA !BUBK-
profesor aRademije
EKO OMIJA
__
POTRO JE
IZDAO
Save.: .:adruga ddavnih sluEbeniRa
BEOGRAD
1937
STAMPARf.JA .. GLOBUS"
BEOGRAD
Kosmajska28
SADRAJ
PredgO\'ol"
I Deo: Osnovi savremene potronje
[ (;lclI'a: O jJo[l'oiinJi Ilop.'dr
Potronja
Uticaj prirod" i pri\reclp na potronju,
Su\Temena potronja
Ekonomija potro?;njP
Teritorijalno potroi;nje ,
II (;lcll'a: ,';"'taudaJ'd ,Urota
ta je standard h'ota
Uticaj luksuza i mode na standard ivota
Elementi sanemenoga standarda ivota
Standard ishrane
Standard stanoYlmja
Standard odevanja i obuvanja
Yaf'pitni stal!dard
Ostali delo\'i :-tandarda ivo la ,
JJI U/aiJa: ,.:{tedllja i osiguJ'anJe
Obezbedenje buclure potronje
ivotno osiguranje
Yrste h'otnog osiguranja
tec1nja
II Deo: Ekonomija savremene potronje
[J" (;7 aua: dohodak
Dohodak II
dohodak
Realni dohodak
Strana
28
31
:34
3G
43
48
52
ii4
ii7
i59
62
64
71
7+
III
r Glava: lV/VO cella
Strana
KvantitatiYl1a teorija novca.
}\Ierenje kupO\ne moci no,'ca inc1eksnim brojevima
inc1ek:"nih brojeva cena
GrafWi.O prikazivanje
Kretanje potronje II fazama konjunkture.
VI Glava: Budet jJOtrofiJlj{'
Kucni rashodi
Metodi sast:wljanja
Budetska istrai \'anja
Budetski faktori
nieaj ostalih budetskih faktora.
Uticaj porodice na hudetske razmel"<'
:lIerenje evolucije potronje budet,:ldll1 razmerima
Vremenska evolticija narodne
VII Glava: Tl'ofikovi ivota
Troak ivota i njegov uticaj na realni dohodak
Indeksni broje"i tro1;:o\'a ivota
Primer tI'Okova ivota naeg
Izrar'unavanje realnog dohodka
III Deo: Organizacija gazdinstvu
VIII GlaN/.: gaz(liJlstL'o
Kucno gazdinstvo i njegova
Osobine savremenog
IX Gtaca: Rad II oazdillstl'lI
Opte osobine
Organizacija raeIa u gazclinstnl
I z,'o(] enje organizacije rada
glaca: S})J'c III a ilic kl{(:('
Odnos visine dohotka prema vrednosti
Kalkulacija sticanja svoje
Spremanje u zadrunim naseljima
Xl glava: OrganizaCija i !cu('lIa Ir/Illi/m
PoIcm;styo
oprema kucnoga rada
;Uehanika gazdinstva ..
Organizacija grej anja ....................... ..
IY
7S
85
89
ns
101
105
106
108
112
117
120
126
129
147
149
154
157
159
163
166
liO
174
175
177
178
J
t
'l
XII glava: Spremanje dobara
Stl'ana
Spremanje namirnica
Spremanje
XIII otaca: I(u6J/e
Uopte
Posredovanje zaposlenja
Poloaj II naoj dravi ..
otaca: Pofro.'iac/Ci /credit
\'isina duga
u gotm'u.
Kreditiranje kupo\,"liom knjiicom
Kl1pOvllnjc na rate
.Y T' ula /'([: Sllabdel.'anjc gazdiJlstN[
UoptP
nlala privatna prodavnica
Kupnja u velikim magazinima
Odobravanje rabata
Zadruno snabde\anje .
Snabdevanje u osamljenoj zadruzi
Snabdevanje preko zadruge naveliko
Zadruno osiguranj('
x r"I g1([ Nl: HacuJlol'o(lstl'lI II /(I{6J101ll !]a:::diJlsll'll
Uopte
Pojedini
Primer celoga
Uopte
IV Deo: Poloaj
u dananjem drutvu
."TIl gTa/'a. Jfrr!lf8o/mi odnosi
l)Otro/ia ('({-Z({ (/1'11 gara
Prava i dunosti
Zadruna nauka
Zadruno Yaspitanje
XVIII glava: kao jJos1orfm.'CU'-
Uopte
Zadruni metod profesionalnog obrazovanja
;VIaterijalno-najamni odnosi.
182
18fi
lS7
189
191

1(15
196
198
204
205
214
2lG
218
219
223
225
230
231
242
248
250
254
25fi
258
v
XL'( .r;lao({: Odnos prema

zadrugarstvo ..
Problem prave cene
7IIeduzaclruna trgovina
I nternacionalna zadruga naveliko
XX glava.' Poloaj II potitici
"Gopte
rug-ara
potroa,'oa-zadrugara
OporeziYanje
i komunalna politika
Pregled talwla i "lika
VI
Strana
259
261
262
265
267
268
272
279
284
287
EKONOMIJA POTRONJE
PREDGOVOR
Soi oni koji saradnju If o!'uani::cwijama
redovito se sa jednom eefom gl'lIjJom ekonomskih
vitanja koja se mogu samostalno, kao celina, obraclivati
pod imenom potronje. se uvi(ta ela to nije
sa1Jlo jedan mali teol'ijsld deo politieVec ekonom Ue, ela to
/lUC je'dlla pasivna privredna gralla II kojoj se
ril{ju" i nestaju toUlea ljudska blaua, koja je dala pl'oiz-
rod Ilja, doneo promet 'i raspod elil a /Jol'ha koia sc nod i II
srtl'J'emenoj podeli eloba7'Cl.
[(ada dana.nji potro.ae jJ!'imi zaJ'cu/eni IlOvac II J'uke,
(Ill sa strepnjom lJ(( pijacu i u1eda ta mu ona
,za nj da dade; Impljellll J'obu UJIO.'n II kUGli, opet
koliko de JJlll ta roba 1/1.06, II stieanju onoga ga
JIeprestano nagoni na posao, tj. od1'an/a takoga
,?:ivola !coji IlIIl moe o!JezbcdiU trajnu radil/{ sposobnost i
()d1'ati ua 8([ porodicOIJI na onom nivou fiziU'e i moralne
/cultllre /coji ml{ se l1amcric II samoj sredini gdc ivi ... iVa
tomc putu se, da/de, ne samo sa potronjom
kao jednom ]J!'i l' !'ednom g J'aJlO/lI, nego i sa sa mom
njeJIa vo deJlja , tj. sa e!c0l107m)'om potl'o.nje.
ekonomije ne moe se danas vor:ZUi nije(Zna urana
privrednog ivota. l!vida1llo da se, ljOred agra7'nih reformi,
seljak ima kako (rC voditi svoju e!c01IO}niju.
e.!conomUa ,slIlatra se uzorom jedne dobro vodene privatne
ekol101m;ie. isto tako, ne mogll se bez
nje m: zamislit-i. Reforma zanatske pl'ivrede usko je vezana
8a 1)odenjem dobTe ekonomije II zanatskhn radnjama. Zar
se, onda, ne moe i da i on ima svoju eko-
norniju; da i on ima da se zainteresllje, sa svoga potro-
gledita, za 1nnoge savremene privredne probleme,
ml kojih zavisi i uspeh njegove ekonomije.
zadrugarstvo vidi II ekonomiji potronje
svoga rada. Prodc{vniee,
osiguTanje, stano'vi, domovi, hoteli, restoracUe, tampa,
pr-osvetne i druge ustanove koje pl'ipadaju organizacijama
zadrunog pokl'eta - samo su pojeclini ogranci
savremene ekonom,ije. Zadruna pl'odavnica, na
1
]Jr., nije s'vrila svoj zadatak samo thlte ijto je zadrugarll
dala brano iz mlina svoga saveza; ona se stara i dalje
o tom kako taj zadruga/'vodi kod ekonomiju potronje
brana uopte. Stambena zadruga, koja doivi kakav ne-
1lspeh, zna da taj neuspeh dobrim delom zavisi i od toga
.IJto je ljudima, koji Sll naviknuti da ,ive pod ki1'iju, slabu
poznata ekonomija stanovanja. Orga1dzacija .'itednje }JO
;?:adrugama i raspoznavanje kreditne sposobnosti poje-
dinih zadrugara su bez kalku-
lacija 11 oblasti kredita, kao jednoga dela
ekonomije potronje. Uspostavljanje neposrednih odnosa
sa trai beZllS101))/0 rlobro/Joctenu
ekonomiju i Ila jednoj i na drugoj stnlni .
. Na ovom mestu ne mo,'!:emo pl'etstaviti OltO to cela
Jnaterija 01Joga prcdmeta obuhvata; ali, ipak, /{pozoravam
jo.1J na dve praktii'!lIc shJCtl'i JIa koje treba da sc obazru SI"';
oni koji h/'e od plate ili najamnine. PI'I'O, knjirJa je pi-
sana na taj da bi mogla posIniti kao nd.'!:benik II
svim anini !jkol alila i ima gde .'ie slll,IJaoej spl'emaju
za ,i1JOf II kome 6(' reforma potronje uzeti mesto.
Drugo, knjiga je, dobrim delolll, namenjena srilll({ onim
slubeJl i organizacijama koje Iw6e objek-
tivnim ist'l'ailJ(tnjima da Ilpo1'edlljll plate ili
najamnine svojih sa kretanjem, stvarnih trokova
dananjefj ivota. l1fislilll da jc ovakav rad i }JJ'eka potreba
svih organizaci:ja dravnih slubenika (n({ PI'. Saveza na-
zadruga drcwnh slubenika, Profesorskog d1'll-
b)a, ud1'lf.ellja, udruen:ja lJOtara,
i dr.), kako SP II lm ne bi napamet go?)o'l'ilo o realnoj
1)isini plata.
u tampu ov/{ sl'i.'ar, sJuatJ'am svojom velikom
da zablagodarim OCll naega Zad1'llgant IHl g. lIfi-
haitu i naem zadrunom vodi g. J1Iitoll 8ti.-
bleru, koji su mi svo/iIII s(ll'efima mnogo pomogli p}'i
iZ1'adi ovoga dela.
Olal.'ni mi jc cilj svakako da se za pitanja ovev1'ste
zainteresuje na.a javna svest. li koji pretstavnik te
svesti II ovom radu i neku proputenost Ud., to je
stvar optega interesa. Tim bolje za samu stvar: ono to
sa JJI ja neka cl1'ugi joli boUe i spl'emn#e nasta I'e.
2
l

PRVI DEO
OSNOVI SA VREMENE POTRONJE
l -
I

I glava: O potronji uopte
1 Potronj a
.Jedan cleo svoga ivota uvek provodi u radu, a
drugi u potronji onoga to je zaradio. Do danas su svi
napori ulagani na to da se taj prvi deo ivota
to vie olaka i smanji, kako bi drugi deo bio to dui i
udobniji. Ljudima koji deo svoga ivota i truda ulau
u sticanje potrebnih dobara preostaje Hlo malo vremena,
a i udobnosti, da ta dobra potroe; u takvom su polo-
aju HYek oni narodi i pojedinci koji su slabo oboruani po-
trebnim sredstvima i znanjem koje je potrebno za sticanje
dobara. o narodu kao celini, moramo, primera radi,
da je za istu potronju istome broju stanovnika jedne
napredne drave potrebno manje yremena usticanju
-dobara nego to je potrebno istom broju stanov-
nika neke druge drave koja je zaostala. Ako, opet,
unutar jedne draye ovo pitanje razmotrimo,
da deo svoga ivota udobnije ive oni ljudi
koji imaju svoja sredstva (alate i dr.) nego li
oni koji njima oskudevaju. sebi i istorijski
{)vakvo pitanje, moemo da je potronja dananjeg pro-
udobnija nego to je ona bila ranije. Na
sa par hiljada dinara prihoda ne bi pristao
da ivi onako kako je iveo neki srednji bogata pre sto i
vie godina. Dovoljno je, napr., samo da istaknemo da bismo
se mi danas teko pomirili sa ranijom potronjom bez elek-
osvetljenja, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez da-
nanje literature, bioskopa, radija i mnogih drugih stvari,
koje negdanji ljudi uopte nisu mogli ni
Potronja nije, dakle, pojaya o kojoj ne bi trebalo raz-
miljati u sklopu dananjeg celokupnog priYrednog ivota.
Potrebno je da i njoj, kao i ostalim privrednim granama,
blie ela se upoznamo sa koju ona ima
u dananjoj privredi uopte.
Privreda nije uvek i na syakom mestu jednaka. Privreda
naega seljaka razlikuje se oel privrede gradskog ili
5
raci nika, a nita nije ni sa njegovom potronjom ..
Pod uticajem svoga zemljinog poseda, i sredstava
rada, na seljak yodi takvu ekonomiju svoje potronje koja
je samo njemu svojstvena u takvoj sredini: jedan deo onoga
to proizvede potroi sam sa syojom a elrugi
cleo proda i snabde se potrebnim dobrima: stan, hrana, odelo,
ogrey i dr. prilagoc1aYaju se celoj privredi
seljaka. Gradski je radnik, naprotiy, bez i.kakva imetka, ima
samo svoju radnu snagu i onu svoje reljadi, pa onim 8tO
mu ona donese, u obliku najamnine, nabavlja sredstva koja
su mu potrebna za iYot: on yodi ekonomiju syoje potronje
tako da bi mogao i dalje ela reproducira i svoju
radnu ::inagu. Ako dakle, da znamo ta je potronja,
kaInTa je njezina ekonomija, treba da se obazremo na opte-
clrutnH1e odnose pod kojima sc ona razvija.
Od optih drutYeno-priYl'eclnih odnosa, pod (-ijim uti-
eajem pojedine druf;tvene grupe obrazuju svoj celokupni
ivota, zavisi i ekonomija pon'onje svake to grupe
zasebno. Usprkos toga, na pr" ro siromaniji name8tenici
imaju isti dohodak kao i bolje radnici, ipak se oni
u ekonomiji svoje potronje znatno razlikuju; tabelp smrt-
nosti koje slue kao osnova za kalkulaciju osiguranja
potr08nje ne mogu se primeniti jednako na sye dl'utYene
redoye: ono to se gazdinst\'u dravnih
slubenika ne mora ujedno biti korisno i seoskom potro-
gazdinstYll, itcl.
Ljudi rade i bore se radi svojih materijalnih interesa,
to radi svojih potreba u odelu, stanu, hrani i clr" od-
nosno, jednom radi svoje potronje. Troe dobra. opet,
ela bi mogli raditi, tako da se potronja ne moe
tretirati potpuno o(h"ojeno od eelokupnog priYrec1nog ivota.
2 Uticaj prirode i privrede na potronju
Potronja se najpre javlja II raznim potrebama, a onda
u kako te potrebe podmirujemo. I jedno i drugo
zavisi od prirode i drutvenih odnosa sredine u kojoj ivimo.
kao prirodnom su nametnute mnoge po-
trebe: hrana za odranje njegove egzistencije, stan da
ga sai:'uva oel ITemenskih nepogoda, da ga zatiti od
ne\Temena i raznih prirodnih nepovoljnih uticaja (studeni,
Ylage i dr.). Drutyo, opet. u kome se trai od nas
da budemo moralno ode\'eni, ela se ode\Tamo onako kako se
nose i ostali ljudi nae sredine i drutvene pripadnosti; da
troimo uglaYllOm one namil'l1ice koje nalazimo na pijaci;
da, pored onoga to od nas priroda trai, idemo i u kole,
pozori Rte, ka,'ane: da stan ne bude samo taka\" ela nas zatiti
0(1 nevremena, nego da ga udesimo onako kako u njemu
ud?bnij.e iveti, raditi, goste, Yaspitati decu,
odmarah se l dr.
I kako troimo dobra zavisi, takoeter, i oci prirode
i oci cirut\Ta. U izvesnom kraju moe nastati gla(1 ili zato to
nije godina rodila, ::ito postoji op::ita nestaica hrane, ili zato
ima dovoljno namirnica za sye ljude u tome kraju, ali neki
oslnlclevajl1 to sami lwmaju doyoljno dohotka ela bi moo'li
kUl?iti ono .to im je potrebno. U 01'0111 poslednjem
\'e11mo da le drutvo tako raspodelilo dobra ela neki imaju.
a drugi lwmaju. '
Kada nahrajamo uticaj e prirode i dl'utva na stvaranje
na::iih pOTreba. onela \elimo da se u nama samima s te strane
obl:azuje inesna poeljna potronja, za kojom mi uvek
teimo. ?\ a dmgoj strani, opet, pitanje je jesmo li mi po
s\'ome dohotku u stanju ela pocimirimo te potrebe, i u kome
opsegu. Zna sc, na pr., kolika je kuba tura stana potrebna
t'oyeku koji ivi u gradu, tj. koliko ga priroda i drut\o
sile ela sehe iza zidova zakloni. Dohodak, opet, pojedine
osobe moe biti ili takav ela sel)i II m'om pog'ledu dade vie
lH'go to je potrebno, ili takm da nema ni najmanji cleo tOQ'a
to se trai. .
Priroda i dmst\o ne na potronju zasebno. Isti
uticaj prirode u raznim ::il'e(linama nije jednak
P!1 ni cll'ut\enih pojai'a u raznim prirodnim s]'e-
rimama iliJe Jednak. Ako sn prirodni i drutyeni uslo"d u
(\\'ema sredinama potpuno jednaki, cio ('ega retko dolazi,
onda moemo priblino ra(;unati i sa jednakom ekonomijom
potronje II jednoj i drugoj sredini. Zayisi od stepena pri-
\Tednog razyitka elo koje m81'8 ela se koristimo
prirodnim bogatsh'ollL
bismo se upoznali sa potro::injolll u jednoj dra\i,
to znah sa kako njeni stanoi'nici u syome fizii:'kom
i kulturnom odranju tr08e priYredena dobra, treha pre s\'eO'a
da prirodne prilike zemlje gele taj narod
SyoJu prI\Tec!u. Sama klima u umel'emom pojasu icle ljudima
na ruku ela sc bre priYreclno i uop;:te kulturno ranijaju
nego to je to narodima sa otpornijom klimom. Dok
se u nekim krajevima tekom mukom pobere i jedna letina,
dolle se na drugim mestima moe da gaii preko cele
,Qocline. Dok na jednom mestu potronja pO\Tca biti ogra-
ni<-ena samo na pal' meseci, dotle (Oe se na drugom mestu
ono jesti preko cele godine. Or\p je priroda narode
clol1:a6im iYotinjama, pojedinac'no .il' bogastYo dugo vremena
cenJeno prema njihovom stO(;n0111 iIwentaru blag:o u nas
opominje i na stoku i na novac).
. Ukoliko je (:'oyek pri\'redl10 utoliko je manje
111\'ao poclredeniji prirodnim poja\aml1. 0"'0 priYl'edno ja-
7
nije nita drugo, nego menjanje naega materijalnog
drutvenog poretka. Potronja kmeta, koji je zaostao do
danas, morala je da bude veoma oskudna usprkos svih teh-
i privrednih napredaka savremene potronje. Najnovija
tehnika moe nam da dade najbolje ure(laje za pranje ha-
ljina i za hlactenje jela i zagrejavanje prostorija i dr.,
ali mi sve to ne moemo da unesemo u svoju potronju dok
nemamo dovoljno sredstava da to nabavimo.
Nezavisno od optih drutvenih odnosa moemo, ipak,
govoriti o stalnoj eyolueiji tehnike potronje. Kada u svome
danas vidimo umesto otrorenog ognjita ted-
njak, umesto drvenog posuda bakarno, stakleno, emajlirano
i dr., umesto igle u ruci iglu u maini i dr., - onda kaemo
da je evoluirala tehnika nae potronje. Nova tehnika izme-
nila je i kuhanja jela, stanova,
negoranja dece, odmora i dl'. I dananja naa poro-
dica nije nita drugo nego proizvod evolucije celoga dru-
tyenoga poretka u kome ivimo .. l\Ienjaju se i nai
i pojmovi o dobru i zlu, o lepom i runom.
danas posmatramo i prirodne pojave nego to su to bili u
stanju nai pradedovi.
Dok nije svojim orudima u meri da
savladava prirodu, ona mu je izgledala kao kakvo
ivo To se vidi i po dananjem naem jeziku. Kada,
na pr., kaemo da sunce izlazi, onda time ponayjjamo
ljudi koji su iveli pre hiljadu godina i koji su mislili
ela je sunce neko ivo koje ide da spava, pa
izjutra opet Hstaje. Samo privredna mogla je da na-
tera ranije da veruje u dobre i zle duhove, u
vile, vetice, vukodlake i sl. I mi danas tee odvikavamo od
tain-ih verovanja na seoski svet koji po osamljenim umskim
kolibama, privredno zaostao, stoji prema prirodi
nego li na gradski syet na osvetljenim ulicama, u masivnim
zgradama, sa mnogim straarima i drugim obrambenim sred-
stvima prema surovoj prirodi. Gradski svet, svome
privrednom napretku, postepeno izbacuje iz svoje po-
tronje mnoge predmete koji RU se troili za volju nekih
prirodnih duhova. Kada imamo straara na ulici, telefon u
i "verthajmovu" bravu na \Tatima, ne bojimo se da
nam se koji mrtvac povampiriti, pa zato ga danas mnogo
manje gostimo nego li ranije. Otkako su sekira, gater i cit'-
kular da tamane nae ume, odjedanput su se negde
izgubili umski "divovi", pred kojima na narod strepi od
svoga postanka. Sa ovakvim promenama naega shvatanja
izmenila se i potronja literature. Umesto pripovedaka iz
naega ranijeg seoskog ivota se danas saYremena ame-
literatura o "vukodlacima" velegrada, bogatim menja-
i sl. LJ literaturi "Lindberg, pobednik okeana"
8

potisnuo je Marka, "Stratosfera i njeni
zamenjivati nae narodne pripovetke.
Zemaljska kugla jednako je obiloyala svojim ogTomnim
bogatstvima kroz sye periode ljudske istorije. Plodna zemljita
Hasije, veliki panjaci Australije, rudno bogastvo Amerike,
plodna dolina reke ?\ila i clr. stajali su pred sta-
roga i srednjega velea jednako kako stoje i danas pred nama.
Ali, ipak prijanji ljudi nisu mogli kao mi danas da nose
sukno od australijske Yune, da jevtino kao mi danas troe
egipatski pamuk, ela imaju nae dananje amerikanske au-
tomobile. S\'ima blagima kojima nas obasipa dananja pro-
izvodnja trebalo je ela prethodi hiljadugocli,;;nji privredni
proces, koji je danas u punom svome jeku.
Uvek je novi stupanj pri\Tede vie pribliavao
prirodna blaga nego to je to mogao raniji privredni stupanj.
U potronju prvobitnog priroda unosi samo onoliko
hrane koliko je on mogao od nje svojim primitivnim oru-
dima da osvoji. O nekoj rezeni namirnica nije moglo tada
ni da bude govora, poto je tadanji rad bio ne-
znatno produktivan. Prvobitnim radnim ljudskim zajedni-
cama polazi za rukolll ela koliko toliko spasu od
slabe potronje, od gladi. Pnobitna poljoprivreda stvarala
se nezavisno po raznim delovima zemljine kugle, tako da
je tadanja potronja na samo na proizvode iz
okolice. Za nau svakidanju potronju jaja, mleka,
sira, lllesa i dr. imamo da zal1Yalimo dugim i na-
porima prijanjih ljucU oko pripitomljavanja divljih ivotinja.
'Veoma dugi i lagani proces prelaza izvesnih naroda oel pr-
vobitnog loya primitivnom uslovljavao je i osnovne
promene ishrane, stana i oclevanja tih naroda. N omaclski se
ator zamenjuje udobnom kolibom, koja opet postaje sre-
dite novoga Tada se pred ukazuju
nove potrebe koje je trebalo zadovoljiti novim zanimanjima.
Boljim orudima je toliko iskoristio prirodu da mu
ostaje dobara na pretek, od se onda stvaraju
rezerve.
Koliko je god priHeda gubila vie svoj primitivni oblik,
toliko su vie prirodna blaga ulazila u ljudsku potronju.
Prd znakovi prestanka primitivnosti ukazivali su se u za-
drunoj organizaciji. Zadruno se lm'i, ide u ribu, od
reke, navodnjavaju polja, grade' kuce: i sl., to onda daje i
savreniji stupanj potronje. Zadrunu proizvodnju pratila
je i zadruna potronja. Od te potronje postepeno se odvajaju
predmeti prisvajanja; u prvo vreme ivotinje,
ukrasi, odelo, oruje i dr. Samostalna potronja tih pred-
meta je da nagoni da ih svojom
svojinom. Dugi proces privrednih preobraaja u feudalnoj
epohi ostavio je saYremenom crrutvu unasledstvo osobenu
9
potronju feudalnih gospodara i kmetoYa: prhTede ranijeg
zanatlijskog i poretka oclra\'ale su se i u na-
potronji svojih nosilaca, majstora, trgovaca, kalfa i
;ogrta. U zemljama gde se jo danas likddira ideologija
oYih pri\Teclnih poredaka nije teko zapaziti ukrtavanje sa-
\Temene sa ranijom potronjom .. Jeftilla radna snaga musli-
manke po sarajevskim fabrikama moe se lako ohjasnit!
time to ona jo koci ivi ranijim ivota koji
jo prostiji i jeftiniji od dananjega, kmet, na
seljak, produaYa dohrim clt'lom i dalje svoj raniji po-
tronje, to ga osposobljava za jdtin rad po bosanskim
pilanama.
:3 Sa\Temena potronja
San'emena potronja ranija se i vorli II alnim optega
dananjeg pri\Tednog i socijalnog poretka. I danas je
kao i uvek, samo cleo prirode. je zakonima i
Uprkos sa\Temenih tehni(':l\:ih pronalazaka, naega leta
po zraku i dr., mi sebe ne moemo smatrati nekim naclpri-
rodnim birima na koje i dalje ne prirodni zakoni.
potronjom treba da unaamo u svoj organizam one
materije koje njegoyo ivotne radnje. TT pogledu
podmirenja potreba stano\'anja ,;a prirodnog gledita treba
da organizujemo t[,kav stan koji ee nam i higi-
jenskim urectajima odgonuati. i ima ela
odravamo svoju telp;;nu toplotu koja je po samoj prirodi
naega organizma potrebna. Da bismo upoznali svoju pot-
ronju II pravom opsegu, treba da podignemo i nh-o svoga
prirodnog zell'avog razuma, poto se ni saYl'emena potronja,
kao ni druge nae radnje, ne moe voditi bez usvajanja
sauemenih prirodnih i drutvenih saznanja.
Sve pojave sa\Temene potronje imaju svoj dubok koren
u drutnl. Njihova se ja\'lja U tzv. stclI/dardu ivota,
(-ije podmirenje zavisi od dohotka i mnogih pijaenih faktora
koji obrazuju potronu yelirinu s\akog dohotka
(realni c1ohotak). Xijodna taJn'a pojava nije neoclredena.
znamo potrebe svog'a organizma, poznajemo i i
usloye dobre hrane. Isto nam je tako poznata i
novca koji izdati za stan, ogrey, osvet-
ljenje, vaspitanje i clr. ta vie, nisu nam nepoznate ni pojave
budu6e potronje, poto se i ona dade tednjom i osiguranjem
obezbediti.
Da se opet \Tatimo na llpol'edenje potronje biveg
kmeta i gradskog radllika, nametonika i Kmet
je bio vezan za zemlju svoga gospodara, pa je stanovao,
hranio se, odevao, ol1lnao i yaspitavao svoju decu onako
kako mu je odrediva o njegov kmetski odnos: stan nije mogao
10
biti od zaklonita: stanovalo se na osami,.
pa nije moglo biti goyora o kakvim prisnijim
pri\Tpdnim ili socijalnim odnosima toga kmeta sa ostalIm
ljudima. Tako se na pr. nije mogla ni pre rata
medu kmetima-seljacima u Bosni i Hercegovini kakva
zadruna svest, poto nisu imali potrebe da
tm1e gospodarstvo, a niti su imali prilike za kakav inten-
zivniji rad. Seoski prihod u naturi uslovljava ceo
jeloYl1ik. odeeu. i nametaj. Gradski radnik,
l naproti\, mogu da troe samo onela kada lInajU
posla: ela' se u potronji ravnaju prema velit'ini svojih dol;t?-
daka, odnosno po onome to za te dohotke mogu ela dobljU
na dananjoj pijaci: da t1'O;e ono to dananji
smatraju kao svoju kori,;t pri proinodnji; ela se u celo) sVOJOJ
potronji mek ogledaju na okolicu, odnosno u
kojoj ile: pri svemu o ponovnom post1za-
vanju one i onakve s\oje raclne snage koja moe da se to
poyoljnije Pl'Od::L ,
S8\Temena potro;nja, dakle, nije neka neuredena gomIla
dogadaja koji se ne mogu ni razumeti ni
Pojave koje SUSI'eremo u sa\TemenoJ potro;;n]l posk-
dica su me,;nil1 prirodnih prilika i optih drutvenih uticaja.
Kakoo'od se pl'aYilno smenjuju go(linja doba. tako se isto
smenjuju i potronje II pojedinim goc1,injim
dobima. Time ,;mo samo ozna(;ili prirodne uzroke pOJanl U
potronji, koje su jednako postojale ranije kao i danas .. ,\1i
ako tim prirodnim uzrocima dodamo jedan c1rutvem IZ
dananje pri\Tecle, recimo besposlicu iz\'esnog broja ljudi:
onda imamo posYe drugu pojani II potronji: usprkos stucl?11l
ljudi imati toplog stana, zimskog kaputa, doyolJne
hrane i dr. Pri upoznavanju Sa\Temene potronje jednoga
naroda ili jedne klase moemo, dakle, iz nekog poznatog
uzroka uvek izvesti injegonl pojanl, poto je uvek i ranije
istome tab'om uzroku odgmarala ta ista pojan1 .. \1\:0 mi na
pr., ne znamo ta('-no kako je potronja u jerinoj drzLwi raspo-
cIeljena po gla\ama (prosehlO). moemo je ipak prihlino
(poto se ovde radi samo o primeru, pretpostadeemo da se
troi sav prihod) 110 prihodu koji
otpada na gIanI inesnoga naroda. Kada je, na pr., go-
dine 191-:1: u USA. iznosio prihod po gla\i 100 jedinica, II
.\ustraIiji je bin 78 %, i,'plikoj B.ritaniji 73 OJa, Kana(li 58 %,
Francuskoj 55
0
,0, Italiji ;33%, Spaniji 16
%
, .Japanu 9%,
itd. Iz oyil1 brojaka lako SP vidi, o narodu kao
da je tada potroilja mogJa da bude najobilnija u
Ameri0koj Uniji. a onda u i,'elikoj Britaniji itd. Gdegod
karteli uzmu u ,;voje ruke proizvodnju, odnosno prodaju
izvesnog artikla, tu ;;e po pradIll i potronja
(+c1egoc1 su se dann;; na zemaljskoj kugli pojavili oni isti
11
i vclru.I.d uslovi kao i. u u Engleskoj,
tu Je dosIo l do stYaran]a zadruo-a
na bazi naeela pionira. Posleratna velika
dica. stanova po. g!'adovima pokazala se u jednoj dravi
manje, ll. drugo] VIe, prema uslova koji su izazvali
tu oskudICU. Nedovoljna ishrana izaziva na svim delovima
zemaljske kugle jednake bolesti. Posledice kupnje na bakalski
tefter, n.a rate i sl. svugde su jednake, pod pretpostavkom
da su l okolnosti potronje u tim iste.
I(ao l vsv,aka druga dananja drutvena pojava, i savre-
J11eI;a je mnogih individualnih volja, radnja
oseca]a. l oseean].a . .Nae pojedine potrebe, kao stanovanje,
?vbuYan]e, i dr., nisu upravo onakve kako
I11l.!lCno to htelI, eleli. Onaj stan pod
lnrl]u kOJI rezultIrao IZ mnogih naih traenja i pogo-
dab.a sa Teletina koju unosimo u
SvO}U kuhm]u dola je tu ne samo naom voljom, neo-o
onoga seljaka koji je hteo tele da proda,
kOJ!.]e upra YO to tele drugima izabrao, mesara koji
Je pa i njegovih muterija koji su pre nas
Izabrah neIn. drugI komad mesa. Kada vidimo na pijaci
d?bru robu, mi je. kupin:o, .a da na to ranije
msmo m ponllsl].ah; to dokazuje da Je l ta kupnja rezul-
tanta povezanosti nae volje sa mnogim momentima na pijaci.
U mnogim mi nismo ni pomislili da 6emo naba-
yiti neku stvar, ali nam je vremenom nametne moda, opet
kao volja trgovaca, i
dr. Kao sto ljudI, dakle, prOIzvode danas razne stvari tako
. . . ,
l. svoju potronju, Privredni uzroci koji
pOJaye u saHemenoj potranji U rukama su
sanuh lJucI!. I na polju potronje ti su ljudi nesvesni, neorga-
nizoyani, pa zato se i javljaju mnoge pojave koje su za nas
same nepovoljne, a ne bi takve bile da ih mi sami nismo
tak vim stvorili.
Kada 7imi zagrejavam Syoj stan, i cena
za.visiti samo od moga stana, Hste ugljena
l mOJe kuene u zagrejavanja. Ako se sa
svopm komijama udruim da nabavimo vagon
uglJena,. cena biti povoljnija. Ako se, dalje, zdogoYorimo
da svaki od nas zagrejava upravo one prostorije koje
sobno u naim stanovima biti manje hladnih
ploha (svaka soba ima est hladnih ploha) koje e8 trebati
da se zagreju, Takva sporazumna potronja mogla bi se
donekle da poklapa sa eljom barem izvesnoo- dela onih
koji pored nas na nau potronju. b
Svi nas ovi primeri jasno uveravaju da je savremena
potronja proizvod mnogih prirodnih i privredvnih uzroka
dananjega drutva, u kome hez ikakve planske organizacije
12
svak slepo proizvodi i troi onako kako on za
shodno. Pod takvim uslovima svoga opstanka, potronja kaO'
ekonomski slabija prema drugim faktorima koji je usloy]ja-
vaju kapital, industrijski kapital i clr.), mora uvek
biti Na pijaci se u\'ek pokazuju
od kirajclije. verovnik od dunika itd.
Pre svega je yi sina potronje uslovljena samom dana-
njom podelom dobara, to ela se o potronji s te strane
ne moe raspra,'ljati u okviru ekonomije potronje. Ipak,
i s tom zavisi od samih
Ii svojom zadrl1nom voljom i organizacijom
svoga gazdinstva znati iz onoga to imaju da
potroe vie ili manje.
Ako se udrue u syoje zadruge. onda
njihove mnogobrojne i nesvesne volje na pijaci 'zameniti
samo jedna organizovana volja, zadruga. Ona
za njih po izvesnom planu nabavljati namirnice, stanoYe,
kredit, i dr. l! tome potronja potro-
biti rezultanta volja njihove zadruge na
jednoj, a proi2Yoc1a(-a i posrednika na drugoj strani. Ukoliko
se budu zadmno organizovali pa u svojim
pregovorima za prodaju robe direktno pridu
'" -"'i.'$: opela je samo rezl:ltanta orga-
-... ' .. 11lzoyal11h volja, l)l'OlZYoctaca - zadrugara I potrosaca - zadru-
il '"" gara. Na toj osnoyj savremena potronja Iwc1 svih
naroda na zemaljskoj kugli ela osvaja Zasada je
ona jo delom divlja. neorganizoYana i kao takva
zavisi najmanje od volje samih potrosai"a. o poje-
dinim oblicima sanemene potronje. njenim uzrocima i
pojavama. mi syagde ukazati na razlike izmedu orga-
nizovane, zadruIle i neorganizovanf'. (]ivlje saYl'emenf'
potronje.
4 Ekonomija potronjP
Kao i druge privredne grane, i san'emena potronja
obiluje mnogim pojavama. Neke od tih pojava javljaiu nam
se sad u a sad u slabijoj meri; neke su
ranije poja,'e nestale, a opet su neke nove na pomolu. Videli
smo u prolom paragrafu da se svaka promena u potronji
izaziva nekim odreclenim uzrocima. Nijedan akt nae da-
nanje potronje nije njemu uvek prethode neki
uzroei koji mogu biti nama poznati iIi nepoznati. Za
nas nije nikakva to nam se na privatnoj pijaci
prodaje krivotvorena roba; kada llam se iIi smanje
kirije stanovima; kada se kupovna naega dinara menja
i dr. Mi moemo sebe obmanuti da je to samo
to nemamo para u depu, iako ih redovito primamo "Rva-
13.
koga prvoga; za veemo ono to ne znamo ili ne-
da se da bismo znali. to smo mi
pokvarili stomak od slabe robe moe biti i
Ali ako se on redovito deava velikom broju iste
drutvene pripadnosti, onda to vie ne moe da bude
za nauku u koju ulaze pitanja ove nste.
Pitanja potronje ulaze u oblast privrednih nauka koje
nose svoje opte ime ekonomija. Kada svoja pri-
vredna na upoznavanje pojava sa-
vremene potronje, onda time ulazimo u jednu specijalnu
privrednu nauku, ekonomiju potronje.
G obl8st ekonomije potro;:mje mogu da udu samo one
pojave koje se odnose na sanemenu potronju i koje nisu
usamljene, koje su za jednu grupu
izvesne drut,'ene pripadnosti. SaYremena potronja iroka
je drutvena oblast, pa je i zadatak same nauke o potronji
opsean. Kao to su interesi ljudi u dananjem drutvu
isprepleteni, neorganizoYani, to se ,Tlo i po-
cl1'U0ja samih drutvenih nauka. .Jedno priYredno
svakako na drugo, a ovo opet drugo reagira na taj
uticaj i utie'e na ono pno. Ako drava, na pr., za-
titnu carinu na izvesnu robu, time je ona zasekla u razne
oblasti pri\Tednih nauka: u svoje finansije, poto je pove-
svoj prihod; u ekonomsku politiku, poto je izazvala
proizvodnje i svoju meetuna-
rodnu trgovinu; u oblast podele dobara, poto nastati
ye potranja radne snage koia proiZYode
tu robu; pa i u oblast potronje, poto je time smanjila ku-
povnu moc dinara onih koji troe robu.
Sa posledicama ovakvih uzroka mi bi mogli dalje, u
sve oblasti dananjega drutvenog ivota. se za nekog
engleskog vrhovnog sucIiju koji je udeavao visinu izdataka
u podrectenim mu kaznionama prema porastu ili padu di-
skontne stope Engleske banke: kad bi se stopa smanjila,
on je izdavao upravnicima kazniona naredbu da smanje
izdatke, poto je u nioj stopi video priYredni prospe-
ritet svoje zemlje, jeytiniji kredit za poslovne ljude da mogu
zaposliti yie sveta. Cim vie sveta ima posla, je,
manje biti krivica koje ljude dovode u zatvor. Obratno
je postupao kada je video da se popela diskontna stopa.
Iz akta bankovne diskontne politike, dakle, dospe se danas
i u kriminalnu politiku.
Broj privrednih pojava koje ekonomija po-
tronje bivao je kroz celi tok razvitka dananjega drutva
sve Sa prvim ne samo da
je otYorenproblem robne proizvodnje, prometa i podele do-
bara, nego i pt'oblem potronje. Jo 1855 engleski komitet
o falsifikovanju hleba i drugi izYetaji o krivotvorenju
14
ivotnih namirnica u Engieskoj u XIX hleb
se prodaje falsifikovan primesama stipse, sapuna, potae,
fiuoritove praine ... ; siromaak koji ivi od dve funte
hleba na dan, usled ovih falsifikata ne dobija stvarno ni
tntimI hranjive materije, da i ne govorimo o tetnim po-
sledicama po njegovo zdravlje ... ; opte je poznato da se hleb,
izraden sa ovakvim primesama, pravi za ovu vrstu
muterija ... ; itd. Problem standarda ivota postavila je jo
nauka ekonomije, a danas ga do u
prikazuju mnoge i organi-
zacije. "Vanost je potronje daleko nego to joj se
pridaje u delima ekonomije. To je oblast
dosada a yerova!no da jednoga dana otuda
preporod nauke", veli SarI Zid.
i
)
Za na predmet nije potrebno da pretraujemo nauku
ekonomije da bismo saznali kaln'o je mesto u njoj
zauzela potronja; kako ju je definisao ovaj ili onaj eko-
nomista, kakav joj je znae'aj pridayan i sl. O potronji je
dosada, ipak, tu i tamo pisano dosta, a danas se vec
u amerikanskoj literatuI'i, mnoge knjige koje ras-
pravljaju potronju kao samostalan deo dananjeg pri\Tednog
ivota. Noyi radovi svakako su a da se ne uzme
u obzir sve ono to je do sada dala nauka o potronji; pa
ne samo to nego i veza sa tokom ('elokupnoga dananjega
pri\'Tednog ivota.
Ranije smo spomenuli da se sa\Temena potronja javlja
u eha oblika: u neorganizovanom i u zadruno-organizo-
vanom. lT delima ekonomije ne pridaje se vanost
ovoj podeli, tako da se m'ek dananja potronja bez
obzira na ovu podelu. Skoro stogodinja iskustva potro-
zadrugarstva o uzrocima mnogih pojava savremene
potronje. kao i o njene planske organizacije u
interesu dala su nam dosta istinitog ma-
terijala da u samoj ekonomiji potronje suprostavimo jedan
oblik drugome. Imamo, dakle, pre svega, pred sobom syesnu
volju s jedne inesvesnu, neplansku i
neorganizovanu volju koji nisu zadrugari s druge
strane. Taln'o gledanje na potronju mi u celosti sprovo-
dimo onle.
Istakli smo da na potronju privredni poredak. Kroz
dananji drutveni privredni oblik mi troimo prirodna blaga,
pa je i naa potronja samo deo dananjeg privrednog
sistema. Ona sama, opet, ima svoje delove (stan, hrana,
i dr.) koji svojim uzajamnim stalnim delovanjem obrazuju
nove procese savremene potronje. :\Inogi su se, na pr.,
dravni slubenici ratama prezaduili i time su stavili pred
I) arI id, Osnovi ekonomije, - izdanje, str. 149.
15
nas novi proees nae potronje, prezaduenje velikog broja
u Frajdorfu kod Bazela radnici su podigli svoju
veliku zaclrunu koloniju, pa su odmah svojim novim na-
(;inom stanovanja, kao jednim delom potronje, uticali u iz-
vesnoj meri i u izvesnom pravcu na potronju radnika u
vajcarskoj; poja"dla se na pijaci neka nova roba koju mi
ranije nismo troili; poto je deo nae okolice na-
bavio tu robu, i mi smo prisiljeni da to isto Ovo
poslednje, opet, moe biti uzrok da neku drugu
S\'oju potrebu, ukoliko nemamo neke rezene (la iz nje pod-
mirimo taj izdatak.
Iz ovih nekoliko primera, kojih inat'e imamo dosta u
svakidanjem ivotu, moemo lako zapaziti da je potronja
stalno promenljiva : ela je zavisna od prirodno-privrednih
uslova sredine u kojoj borave izvesni ria isti
uzroci imaju nejednaka delm'anja na ljude razne c!rustvene
pripadnosti. Kao dokaz za ovo dovoljno je da upozorimo
na nejednake posledice oskudice stanm"a, oskudiee namirnica
u izvesno vreme (recimo za \Teme rata), prociiranja mode
i dr. na ljude 6iji su priholli samo na prodaju
svoje sop8tn'ne radne snage i na one koji i\"e od prihoda
svoga kapitala. Iako je malo stanova u nekom mestu, ovima
drugima biti teko da na(lu sebi s1an, pa pre111'1 tome
ni oskudicu u onoj meri kao oni prvi. Potronja
nije, dakle, nAki zbir potronje svih pojedinaca, ona
je neto vie, ona je ono to rezultira iz raznih drutvenih
odnosa pod kojima ljudi vode svoju potronju. I ovde mora
ekonomija potro;;nje da se na onaj cleo koji izu-
potronju sitnih potroalia, tj. onih je prihod uslov-
ljen prodaje sopstvene radne snage: i na onu
koja potronju kapitalista, tj. onih koji ive od plo-
dova svoga kapitala. Mi uzimamo sebi za predmet potronju
onih prvih, poto ona i jest, uglavnom, problem dananjeg:
drutva.
Opseg ekonomije potronje je svakako pred-
metom koji Pre svega joj se stavlja u zadatak da
nas upozna sa potronje pojedinih dru-
tvenih grupa obzirom na sredinu u kojoj one ive (Osnovi
potronje), gde ulaze: obeleenje faktora od kojih zavisi po-
tronja u pojedinim dravama, normalna pojedinih
delova dananje potronje (standard ivota) i obez-
bedenja potronje (tednja i osiguranje). Ovaj deo
nauke ima da nas upozna sa onim ta bi trebalo da
troimo prema svome prirodnom i drutvenom poloaju.
Drugi deo ove nauke, ekonomika potronje, treba da
nas upozna sa stvarnom sudbinom dohotka koji je namenjen
potronji: zavisnost njegove od nivoa cena; njegovo
merenje indeksom cena; promena potrone vrednosti do-
Hi
hotka u raznim dananjim privrednim fazama; stvarna raspo-
dela dohodka na pojedine delove potronje (budet potronje)
i, merenje stvarnevreclnosti dohodka (realni do-
hodak) obzirom na trokove ivota u pojedinim sredinama.
Potronja se, uglavnom, danas vodi po raznim
dualnim gazdinstvima, organizacija ulazi kao
cleo ove nauke. Tu se ima da rei pitanje onakve re-
forme gazdinstva koje olakati rad
i smanjiti trokoye kojima se izvrgava dananja potronja'.
Kao ('etvrti deo ekonomije potronje javlja se kao veoma
vano pitanje naein kako se snala7:i u
dananjem drutnL
5 Teritorijalno potronje
Drutvo onakvo kaIn"o je danas tvore\'ina je novog
doba. Proces njegove izgradnje icle unazad nekoliko stotina
godina, negde pre, negde kasnije i. nastavlja se jo i danas.
Do druge poloYine 19 veka stvar'ao se po poje!.
<linim dravama nm"i nal,in pt'oiz\"or!nje, pa se onda novim
prometom postepeno prenosio iz jedne drave u drugu; s
jednog kontinenta na drugi. Do toga .\Temena svaka drava
ulae dosta truda da pribere svoje privredne" snage, ela
vije proizvodnju, sh"ori iri privredni teritorij koji
biti podvajan bilo kalnim unutarnjim
da razvije unutarnji - da smanji ;:;to vie potronju
strane robe i uopte prilagodi svoju privredu novom na(;inli
proizvodnje. Zapadnoj E\Topi postao je ideal bogat poje-
dinac, kako bi .se tako i sama "pri\Teda u dravi obogatila":.
Razvitak nauke, veliki pri\Tedni pronalasci koji se
pal' re laju velikom brzinom doli su kao pogodna
sredstva za privredno svih drava. Individualistir'ki
drutveni poredak je plodove te nove pri\Terh18
organizacije samo na mali broj ljudi, kapitalista. Na toj
osnod, uglavnom, reguliu se svi drutveni odnosi na celoj
zemaljskoj kugli. Pri\T8elni kostur jednak je danas u svim
dravama, poto svagde danas vladaju isti materijalni odnosi.
:'Ifedusobna povezanost privreda pojedinih drava svetskom
trgovinom kretanje kapitala, kretanje stanovnitva
iz jedne drzave u drugu i dr.) dovela ih je u tako tesne
odnose da je vie zivot u jednoj bez onoga u dru-
goj dravi. Tako imamo danas i svetsku privredu, delovi
jedan na drugi. Ta priHedi ima i svoje svetske trgo-
jezike, svoje pijace, svoj svetski novac (devize,
i kompenzacioni i dr.), svoje trgovce. inenjere,
radnike koji se iz jedne zemlje u drugu, svetske filo-
zofe, meetunarodne kole, svetske ideje i dr.
2
17
j
U dananjem svetskom telu, ipak, privreda u svakoj
dravi zadraje izvesne svoje teritorijalne osobine. Tu je pre
svega priroda koja svakom narodu izvestan
osoben ivota: zemljite i klima. Nasledila su se od
ranijih generacija shvatanja o moralu, ivi se jo
p"od uticajem ranijih Svaka drava ima svoje za-
sebno pravo, dravnog Postoje
narodne knjievnosti koje podravaju narodno obrazovanje
na stupnjevima. Iznad svega, svaka je drava sa-
mostalna u prinudnom regulisanju ivota svojih gractana
prema svome interesnom nahocienju. Tako se moe danas
govoriti poseono o privredama pojedinih dra \a, kao i o
njihovim zasebnim delovima. Pored naega sYetskoga pri-
vrednog poloaja mi imamo u svojoj dravi trite,
svoje trite efekata, svoje bankarstvo, svoje zadrugarstvo,
dravne finansije, svoju poljoprivrednu, rudarsku, industrij-
sku i zanatsku proizvodnju; svoje trite rada; svoje cene,
svoj i dr. Svaki taj privredni predmet ima svoju
koju merimo i promatramo. Mi se svakodnevno pi-
tamo, koliko u naoj dravi ima u opticaju; koliki
su u naoj dravi ulozi na tednju po zadrugama i bankama;
koliko je na seljak duan; kako se porezi u naoj
dravi i sl. Pri tome postaVljamo sebi probleme reavanja
izvesnih svojih privrednih nepogoda, kao to je problem
zaposljenja radne snage, gradnje jevtinih stanova, zabrane
rada kartelima, osiguranja radnika i dr. Ipak moramo pri-
znati, malo se interesujemo za probleme potronje u svojoj
dravi.
potronje nije jednak u svim dravama, pa ni
po pojedinim pokrajinama iste drave. Ta raznolikost dolazi
odatle to ni pojave koje na potronju nisu na svim
mestima jednake. Pre svega, svaka sredina ima svoje razli-
uticaj e zemljita i klime; zatim razne rase i narodnosti
uporno i dalje produuju da ive svojim osooenim
ivota, optoj drutvenoj nivelaciji pod uticajem istih
drutvenih materijalnih odnosa; kretanje stanovnitva iz
jedne zemlje u drugu menja potronje po krajevima
kuda se po svome fiziolokom sastavu odrasli i
deca, muki i enske ne podjednako na potronju sre-
dine gde ive. Pod ovakvim i drugim drutvenim uticajima
u svakoj dravi obrazuju se sredine potronje sa
svojim verom, kulturom, drutvenom pripadnosti,
zanimanjem i dr., pri se podvajRju dve sre-
dine, varo i selo.
Uticaj i klime. Zemljite i klima jesu faktori
kojima priroda na potronju u jednoj dravi. Ovaj je
uticaj posredan ako se vri proizvodnjom i prometom do-
18
bara. Tako, na pr., u itnim ravnicama, gde je proizvodnja
-cerealija i tovljenje stoke i peradi velika, tamo ce i ova dobra
uzeti glavno mesto u potronji; tamo gde su povoljni uslovi
za dosta zastupljena potronja Podela
naroda na mesodere i vegetarijance proizvod je
odnosno biljnog bogatst;a naroda. Onde gde se
moe proizvoditi preko dela godine, tamo
biti manje potrebe da se proizvodi i troi konzervisano
Priroda dosta na potronju i preko saobra-
sredstava. Jednom kraju biti teko
da se snabde itom, ako ga kakva plovna reka vee sa i-
tarskim Dovoljno je samo u ovom pogledu da
se setimo velikog Dunava koji svojom plovnosti vee
razne proizvodnje.
Ukoliko je povezanost pojedinih krajeva zemaljske kugle
utoliko se i potronje vie internacionaliziraju. Tako
govorimo danas o svetskim artiklima potronje, kao to su
kava, duhan i dr. ta vie, industrijska proizvodnja danas
je toliko kombinovala upotrebu sirovina iz raznih prirodnih
zemaljske kugle, da u svojoj potronji nismo samo
zavisni od okolne prirode, nego i od prirode cele zemaljske
kugle. Nerodica ita u Kanadi ili Argentini remeti i nau
zemaljsku potronju porastom cena itu, iako mi ne jedemo
brano sa strane.
Posredan uticaj prirode na potronju predmet je poU-
ekonomije, u kojoj je priroda pretstavljena kao osnovni
faktor proizvodnje i prometa dobara. Nauci o potroniji
ostaje da ispituje neposredan uticaj prirode na potronju.
Zemljite je prostorna podloga svake potronje. Stano-
vnitvo kao celina treba da ima dosta prostora za stanovanje
na onom mestu koje mu je pogodno za opte uslove njegova
i kulturnog ivota. Za naseljenost jedne drave nije
dovoljno da nam se kae koliko stanovnika ide na jedan
kradratni kilometar, nego koliko stanovnika stvarno obitava
na 1 kv. kilometru onoga zemljita gde su ljudi, po prirodi
svoga zanimanja, prisiljeni da stanuju. Ljudi ne stanuju po
brdima i poljima, osim ako se tamo ne bave poljoprivredom.
nego po selima, gradovima i drugim poslovnim naseljima.
Tamo je zemljita tolika da do njega mogu
da dodu samo bogatiji ljudi. Prenaseljenost jednoga zemlji-
nog prostora mu \Tednost, stvara mu tzv.
zemljinu rentu, koju mora da plati visokim stam-
benim kirijama. Ljudima sa niim dohotkom ostaje da trae
stanove ili zemljita za gradnju van grada, tamo gde
je zemljite manje Stvaranje zadrunih kolonija,
o kojima kasnije govoriti, zadrunih vrtova u grac!-
skoj okolici i sl. pretstavlja jedan borbe proth' zem-
ljine
19
Ne samo mesto, nego i oblik, naCIn i vrsta stambene
gradnje zavise direktno od okolne prirode. Ljudi grade
na i pravac "etrova, st
oborma preko godme, toplote na pojedina go-
dinja doba, na vrstu materijala iz okolne prirode i dr. Odatle
se vrsta za stanovanje bitno menja prema klimatskinr
i Zato se teko izvestan
:',;tral1l naCIn gradnje, ako ne odgovara i prirodnim pri-
hkama nove sredine. U hladnijim krajevima svakako su
otpornija stambena zakloniMa. Xije nikakva
nost Ih moda to u krajevima bogatim umom a oskudnim
u k!lmenu vidimo drvene Kada do demo u neki
kraj, mogu nam krovovi tamonjih izgledati sme ni
poto nisu kao u naem kraju. Medutim, ako se obazrem;
na okoln.u .prirodu toga kraja, ddimo da je sve udeeno
prema nJoJ.
Okolna priroda dobrim delom usloylja\'a i druge nae
potrebe. Pre svega se i hranimo onim dobrima
kojima okolna priroda obiluje i kako to ona od nas trai.
Predeli koji obiluju zverkom svoje stanovnike da
krznenu koja im dohro i kao zatita
od suroye klime. Pred stanovnika u krajevima boo'atim
umom obilje drveta sugerira najrazno\Tsnije "'isko-
Uticaj prirode ide pri ovome tako daleko da tip
k.ultme spravljanja jela,
l dr.!. daje ndan otisak okolne prirOde.
nam tesko pOgOdIti zato po sobama dalmatinskih
retko svi opanci u naoj zemlji nisll
j ednaki i dr.
izmedu okolne prirode i zemaljske potronje
Je vehka u upotrebi te8ko prenosivih dobara kao
to je materijal za gradnju '
,Po.tr08nja u P?jedinim zemljama razlikuje se dosta i po
tekstlll1lm predmetima. Lanena, i vunena u
jednom kraju odaje njegovo bogatstvo u sirovinama te \Tste.
Pod uticajem zemljita i klime stvaraju se zasebne
privredne oblasti, koje se medusobno razlikuju i po
goY?rimo o sredinama raznih poljoprivrednih
llI1dustrlJslnh zona l oblasti. Za odrectivanje prostora izvesnoo'
merodavnije su, na pr. granice izmectu
kukuruza i zone maslina i agruma nego li
gramce drava. Yardarsko - poljopriv-
bIla ona nae ili s bugarske strane,
Je sreclma za potronju nego to je recimo sliv reke Save
seljaci po i 'hrani su svojin;
s onu stranu jugoslovensko -bugarske granice
u slIvu Strumice nego li svojim sugradanima, recimo po-
savcima.
20
Rasa j Ila !'o (/nost. Podela ljucli na rase i7.yedena je po
njiiJoyim telesnim razlikama u boji, koi, kosi, lubanji i
dr. Koliki je uticaj rase na potronju, vidi se najbolje onda
kada se u jr(\nu zemlju dosele ljudi druge rase. noseljena
rasa, i u novoj sredini, po zakonima inercije, II p01'no se
dri svojih starih oblika ivota: dok s druge strane nemi-
nOVI1O poprima oblike ivota s\oga no\oga drutveno - mate-
. rijalnog poloaja u novoj sredini: dugo vremena, i pored
priddnog sa novom sredinom, u doljaka se
razlike u pojeelinim stad{ama potronje prema
stanoynitu. kao primer Sjedinjene Drave
Seyerne .\merike gde su se pored hele nastanile jo nekr
druge rase. Prema istraivanjima Dravnog departmana 7.a
poljopri\T'3clu o\"e drave u godini l!=lIH mectu tamonjim
farmerima istih pokrajina ustanovljena je ova proeentualna
razlika pojedinih delova potrosnj(' hrle inebele I'ase:
J)c'!mi potlO;:;nje
I Xl'l,,l .. porn", Bele porodice
<lie(' O.H ",oba) (4.6 osoba)
Hrana
I
-.) -
H.-
I
:).).U
Stan G.7 9.7
Odelo 17.i) 17.7
Name;:;taj OT 2.-
I
radovi 9.1 12.-
Zdl'ayl.ie 4.l 4.T
Kulturne votreiH'
.Uj 5.9
Lirni izdaci 1.5 1.2
Osiguranje 2.3 2.6
I
Razno - 0.2
lOO.- 100.-
Ova jp raspoc!(>la i7.y6:ena prema noY('anim iz(la('ima nebelih
porodi('n II iznosu od dolara 611.1 i helih Doroclica dolara
1-36.-. o \"(1 e poka7.uje uticaj rase ne salllO na
raspoc1eli pojPdinih <l010\'a potronje, nego i na
ukupnih nm'('anih izdataka, iako jP primer uzet iz ivota
porodi('a iste pripadnosti. Xebeli troe na
SYoju hranu (i'i3.5% svih svojih iulataka). Oni izdaju rela-
tivno dosta i 7.a odelo, kao i za svoje potr0be (brijanje,
ianje, duhan, konfekcija i dr.l. :.leheli troe Hlo malo na
lwoje stanove.
Istina je oye pojave podvrgnuti stati-
ispitivanjima. poto na potronju i jednih i drugih
i drugi faktori, a naro('ito naobrazba ljudi bele
rase. e privredi, ta \"ie, ne mora uyek da bude bela rasa
superiornija. Beli radnici (OeoJ'qija) troe elva i po puta
,.ie namirniea nego li negri R juga i upola manje jedu,
21
poto negri uopte spremaju svoju hranu u dobrom obliku
sa dosta utede namirnica.
I pojedini narodi nemaju jednak potronje. Do ..
voljno je samo spomenuti orijentalnu kuhinju za razliku od
kuhinj;r za razliku .od. francuske ili engleske,
a. tako I razne kucne nametaJe I druge potrebe poje-
clIl1lh. naroda, pa i unutar pojedinih naroda, pa da
nam Iskrsne pred utIcaj narodnosti na potronje.
Naa drava moe da slui kao primer ove razno-
narodne potronje, poto su se po naem teritoriju
stol kretali razni narodi koji su medu nama samima
ostavili vidne tragove u ovom pogledu.
-y pri:!,edni rasnih i narodnih uticaja na
potrosnju naroClto se ogleda u konkurenciji jednih
i?rugil?-. Na toj se osnovi objanjaYa jeftinija radna snaga
Kmeza I Japanaca. odnosno zabranom use-
.. ovih naroda u nije potpuno otklo-
nJe1?a tamonoj beloj rasi, poto oni
prOIzvoclIma ,tuku robu na svetskoj pi-
JaCI, l ako ne stanuju n tOJ zemlji.
stanovnitva. Veliki broj stanovnitva u jednoj
dravi ne pretstavlja samo problem zaposlenja, nego i pro-
blem zemaljske potronje. Svaka drava danas za rata
mnogo s time li njena proizvodnja samostalno
da ishrani svo stanovnitvo. U tn svrhu industrijski
ula,u velike napore da bi proizvodnju pri-
rodlllh prOIzvoda, kao to su sirovine i ivotne namirnice.
Agrarni narodi, opet, vode mnogo o pridizanju in-
dustrijske proizvodnje u svojim zemljama. I u jednom i u
drugom glavnu ulogu igra stanovnitva i
problem kako se zadovoljiti njegova potronja.
. Ukoliko je rad stanovnitva jedne zemlje produktivniji i
razvijenija, utoliko ono pri pravednoj raspo-
delI dobara, da manje ulae vremena i truda u proizvodnju
dobara; ljudima, deo toga vremena da se ko-
riste plodovima ili da troe plodove takvoga svoga rada.
Radlll se ne bori, kako se jo i danas na mnogo mesta
tvrdi, protiv maina i ostalih napredaka kada ga
ta ne ostavljaju bez egzistencije, bez posla. Sva-
kome Je stalo da sa to manje muke, tj. uz
pronalazaka to vie broj proizvedenih dobara
samo pod uslovom istovremenog i svoje potronje:
J.lligracija. Kretanje stanovnitva (migracija) vri nepre-
stan i progresivan uticaj na potronju po svim zemljama. Ako
se unutar drave (putovanje, traenje rada,
kolol1lzaclJa l sl.), ono se sve vie nivelizira, odnosno izjed-
22
razne potronje po pokrajinama, plemenima
i privrednim oblastima. Crnogorci i Hercegovci doneli su u
\' ojvodinu svoj ivota, pa su ga onda prilagodili novim
prirodnim i privrednim uslovima Vojvodine. Austrijski
novnici doneli su u nae krajeve i svoje potronje,
to je dosta uticalo na stvaranje nae nove potronje. Kre-
tanje radnika iz jedne pokrajine u drugu stvara konkurenciju
radne snage jeftinije potronje radnoj snazi skuplje potronje.
Doyoljno je samo da spomenemo dolazak jeftine radne snage
sa sela u gradove, iz unutranjosti u velike gradove itd.
Medunarodno kretanje stanovnitva (emigracija ili ise-
ljavanje, imigracija ili useljavanje) ima veliki uticaj na po-
tronju pojedinih naroda. Bogatstro koje nai ljudi donose
iz Amerike naj-de odatle to su oni tamo zatekli
vii stupanj potronje od onoga koji su ostavili u
svome kraju i u svojoj drutvenoj grupi. Dok ame-
rikanski radnik moe u vreme konjukture da dri
stan sa nekoliko soba, s banjom i drugim udobnostima,_da
za hranu izdaje isto toliko koliko i za stan, dotle je mnogi
11a8 iseljenik zadovoljan ako s drugim stanuje u jednoj sobi,
ako moe da jede onu jeftinu hranu na koju se i
kod A najamnina mu ne zaostaje mnogo iza najamnine
tamonjih radnika. Ipak mu dugogodinji ivot u novoj sre-
dini potronju viega nivoa od one koju pri povratku
doma. Na ovo mesto spada i uticaj turizma na
zemaljsku potronju, uticaj poslovnog putovanja, kolovanja
na strani i dr. problem Dalmacije usko je vezan
za poznayanje potronje onih naroda na posetu mi
reflektiramo.
Uticaj spola i uzrasta. Opseg i prirodnog uticaja
na zemaljsku potronju zavisi i od dobi ivota i spola sta-
novnitva. Starci, bolesnici i deca po svojoj prirodi ne mogu
da u sticanju dobara. Ipak svo stanovnitvo troi.
Ona potronja koja je uslovljena samom prirodom dade se
svesti na svoju normalnu meru. Nauka je danas toliko na-
predovala da zna koliko je telu potrebno
kalorija, koliko bi trebala da bude kubatura po sta-
novima i dr. Fizioloke potrebe dece manje su nego u odra-
slih, enine su manje nego Naravno
na ovih potreba i drutveni poloaj
osohe, ali ga ovde eliminisati.
Nauka o potronji (Dl'. Pele) uzela je mukarca od 20
godina pa na vie kao prirodnu potronu jedinicu koja se
uzima kao br. 1. - prema kojoj se potronja
ena i dece. potronih jedinica ima danas na-
veliki u sastavljanju budeta, o
govoriti u Ekonomici potronje.
23
Dr. Pele je (Arhiv za socijalnu hig'ijenu i demografiju,
SY. 13, 1919 goe!.) tabelu potronih jedinica:
Starost )Iuki enske
Odrasla osoba 1.- 0.86
I '20 godina 1.- 0.86
19
"
0.96
18
"
0.93 0.8:1
17
"
0.89 0.8:3
16
"
0.86 0.80
Iii
"
0.83 0.80
IJo lJ godina jedini(:e potro;;nje jednake :m i za muke i
enske, i to: za lJ g. 0.80, za 13 g. 0.76, za 12 g. 0 .. 73, za 11 g.
0.70, za 10 g O 66, za H g. 0.G3, za fl g. O.GO, za 7 g 0.57, za
() g. 0.53, za 5 g. 0.50, za 4 g. 0.45. za ;3 g. 035, za 2 g. 0.80,
za 1 g. 0.25, i::;pod 1 godine 020
.' pI'. porodica sa muiem, enom i 1 detetolll od 10
godina imala bi o\'aj UFOj potronih jedinica; mu 1, ena
0.86 i dete O Jit.; , svega 2 i)2.
Iz\esni stvarni podaci pribliuju ::;(" manje
ili vi;;e, pomenutim jedinicama, i to ne samo u hrani. u kojoj
:;;e naj\i;;(; izraava fiziolokih potreba, nego i II
9
d
elu. Prema podacima Dran10g biroa za l'adnit'ku stati-
stiku, ("SA.), troili su za odelo gOdinje: muievi 68 dolara,
ene i)6 dolara u sevol'l1im gradovima, a II junim:
mu ovi 76, a iene 62 dolara. Po amerii:kim farmerskim po-
rodicama i n1Ue,i i ono troili su gocli;:;nje proseh1O 50
dolara, a njihovi c:ino\'i i izmedu lH i 24 godino - H0.40
dolara i 99 dolara. l' O\om poslednjem sllli:'aju vidi se kako
je jak uti('aj mode II krugoyillla m!a(lih ljudi i ena.
i Se/II. Podela teritorija na YIHO::; i ::;elo, malu
varo;; i "eliki grad, proYincijn i porlruc:ja yelikih gra<loYlI
ima S\'oj veliki znai::aj i II zemaljskoj potrot;nji. XO treba na-
isticati ogromne razlike u potro;:;nji izmedu naih
\"al'o::;i i sela, izmedu na;:;e palanke i Beograda i drugih gra-
dova. Ta se razlika izmedu eImlOva jeclne i druge sredine
dugo oseC:a i pri prelazu pojedinaca u ,aro, kao i iz ph-
lanke u velike gradoye. I nasa, kao i svetska literatur'a
puna je raznih tipova ljudi pomenutih sredina, pa i onih
pomeanih. Xa pr. po gradmima pre prihYatajH modu oni
koji su nectanlO pl'ispeli sa. sela nego li gradani starose-
dioei; poto u odelu i ohui najnovijega kroja hore ela sakl'iju
syoje poreklo.
J 'erski utt:eaj. \T erska pripadnost m'ek je Yl'ila \'elik i
uti('aj na potronju, Heligija, izyestan c!ueyni medusobni
kontakt ljudi raznih sredina, odreden
potronje koji se smatrao korisnim II \Teme i u sredini
kada je postala clotic'na religija ili onda kada je bila izvrena
njena reforma. Religija, ta vie, moe planski, preko
nar'ina potronje da na tok op::;tega prinec1nog l-
\'ota u izve::;noj meri. Potronja neke vrste mesa o pra-
znicima ima {Hek jak uticaj na pija('u. a preko ove i na
pOlronju uopte.
II j)otJ'o.:'lIji. PojPciine zemaljske potronje stoje
i danas u doba tZY. intemarionaiizma poet uticajem svojih
Yeli se da je u Engipskoj da
pije u nas kava, u Francuskoj donekle rokolac1a; s.Yi
nal'OcIi imaju razne u ::;pl'avljanju hrane, nametanJll
stanova, II zabavljanju i dr. Ipak, pod pritiskom drutvene
::;l'eciine, svi ohiraji koji ne odgovaraju normama
::;a\Temene potronje, za sobom jedino tragove
u iyotu starijih osoba i ovih dmstyenih gmpa koje iv\'
po strani clnenlOg clru;:;!venog ivota (seljaei i dr.).
Xijedna grana dana::;nje priYl'C'cip nije ostala tako
p()d uticajem pojedinih oblika ohi{'aja kao to je potronja.
Tradicionalna slwatanja zanatlija o organizaeiji njihove
l'aclioniee i njiho\'e yeze sa l11u;;tel'ijama pala su prpd
telll1i('ki ol'ganizO\anoll1 industrijom, koja se mugla razviti
do dananje svetske sile jedino potpunim oclhaeivanjem
ranijih pri\Teclnih shvatanja. Pl'oizyodai" . koji je da
odbaci ranije nm'ike II svome poslO\'anju (rad rUl'mIn ala-
tima, proinodnja po narudhi, i dr.) ::-:e lJrzo razviti
II no\'og pl'i\Tednika. :\[or'ale C:ll, pre ::;H;,ga, da padnu eSl1afsko-
{'ar;:;ijske norme, odnosno kOl1\'eneionalnosti trgovaca i zanal
lija predanje gradske epohC'. pa da ::;e otpo('ne pija(oJw h()rba
malih i velikih
sa\Temena potr()nja, - na Ot'ijentu \,i;:;e, .tt
En'opi i .\meriei manje, bila je u ('ita\ol1l OY0111 razvoJu
([o::;ta kOllzC'natin1a, tako da je Olla danas pod utieaj('1l1
;;\ih llloguC:ih trarlieija, navika i nOl'ma. tradi('iji od
11(>I\Oliko' stolec:a ima ela zalnalimo to zamiljamo da je
pOlTonja nemogua bez pija{'nih posrednika, da je zajod-
ni<"ko zastupanje inJ(lresa i dalje ogl'ani<"eno na ljude iste
\'erske pl'ipadnosti (,idi nat'elo yorslw i neutral-
nosti II zadrngar::;tvu) i sl. Tl'eua samo pomisliti koliko
jo;'; sauemena potro::inja stetnim navikama POtl'o-,
;;ai"a u kupo\anju robe, u :o;pl'emanju jela, raznim
llijama pri etlidbi. pogrebu i sl.
Koliko je znaeajno elelo zaclrnnih pionira
mozE' da se vidi tpk onda kad ('o\'ek detaljnije upozna
2i)
tradicije, navike i konvencionalnosti protiv kojih je ustalo
njih 28 bez ikakvih sredstava. Kada su oni prviput otvorili
vrata svoje zadrune prodavnice (1844 godine u
kod u Engleskoj), svet ih nije gledao
nego kao kakve a danas ide njihovim putem na
desetine miliona svesnih pristalica zadrugar-
stva u celom svetu.
Pred drutvenu sredinu mogu da se isprse samo veliki
ljudi. Svest jedne nove zadruge
ne sastoji se, dakle, samo u otvaranju zadrune prodavnice,
nego i u tome da u svojoj sredini najaYe rat onim
jima koji beskorisno terete potronju. Svet je sam po sebi
nesvestan slabih strana svojih a zadrugarstvo je
upravo onaj drutveni pokret koji ga je i u tome
pogled u
Uticaj zanimanja i kulture. Kada smo govorili o indi-
vidualnoj potronji, spomenuli smo potrebu udeavanja svoje
potronje prema vrsti svoga zanimanja. Ljudi pojedinih
zanimanja obrazuju syoje potrone grupe, koje kao celine
imaju vidan uticaj na potronju svoje sredine. Zanatlije su
jo iz svoje epohe nasledile potrebu i elju da
imaju svoju sopstvenu sa batom i avlijom; da uz
vode svoje gazdinstvo, dre kravu, kokoi i dr. Posao ih
ivot vee za jedno mesto, tako da im se potronje
potpuno srastao sa prirodnim i drutvenim uslovima sredine
u kojoj ive. Potronja je radnika promenljiva,
tako da se potpuno lokalnih, pa i narodnih uti-
caja u svojoj potronji; za njih je samo do
sredstava potronje, ali im je posve svejedno da li su ta
sredstva u jesu li ili nisu moderna i dr.; u mnogo
i moda st\'ari koje se kod staretinara,
koje poalje amerikanska ili vajcarska zimska u
njihovim je redovima velika potronja jeftine, tzv. an mas
robe. Vojska i oficiri imaju svoje osobene navike i konven-
cionalnosti u potronji, jer sam poziv od njih trai da troe
robu. RazYrstanje dravnih slubenika po
grupama, \Tstama slube, nestalnost u mestu slubovanja,
osigurana penzija i dr. na stvaranje njihove
potronje, razvrstane po prihoda, dosta
u pojedinim potrebama.
Stepen obrazovanosti pojedinaca i izvesne sredine ima
jak uticaj na potronju te sredine. Od njega zavise kulturne
potrebe i vii stupanj fiziolokih potreba. Negde je sporne--
nuto da bi potronja sapuna u jednoj sredini mogla biti mero-
davna za merenje kulture te sredine. Pokazuje se da ljudi
sa istim prihodima nemaju jednako obrazovanje ni u
f;voje potronje .. Moemo II stanu siromanog rarlnika
26
sr
naCl higijensku i vie knjiga nego u stanu
nekog neobrazovanog gractanina. U ovu oblast
potronje spada broj i vrsta knjiga, novina, opseg
kolovanja i sl.. .. .. ..
Na potronju u jedno] Zeml]1 vehln utICa] vrsI l kul-
tura potronje pojedinih sredina. koja je I?retstavljena. u
onim javnim urectajima koji su neophodm za zdravlJe,
laki, udobniji i jeftiniji iYot pojedinaca. U red.?vih
noya spadaju: kanalizacija, vodovod, razvod elektrlCne struJe,
banje, javne biblioteke, javne kuhinje, obda!1i.ta za decu,
kole, tramvaji, dispanzeri, bolnice, yatrogascl ltd.
27
II glava: Standard ivota
ti ta je standard ziv()t<t
Kadgod je o spominju se i oye njenI!
oznakE': iYota, stupanj ivota, niyo ivota, minimum
egzistencije i stanclad iYota, Te mesnE' i
Yl'emenske konkretne oblike potronje koji se stvaraju pod
uticajem jE'dnakih prirodnih i clrutyenih faktora,
Zemljoradnici i dravni slubenici ne mogu da vode
jednaku ekonomiju svoje poto nemaju jednak
ivota. Dravni slubenik, o}wl, i bankovni direktor
imaju podjednak i\'ota, samo to direktoroya
plaC-a i llrugi prihodi koje ima stupanj toga
istoga ivota. Stupanj ivota nekoga siromanog srp
skog sudije mnogo jp nii nego onaj bankovnog direktora
sa nekoliko desetina hiljada dinara prihoda. Sam
sistem primanja i troenja plata i jecInolikost gradske po-
tronje odrava ih u jednakom na(inu ivota, koji se hitno
razlikuje od onoga na sellL
Ako da ozna('illlo da se iyot srpskih sudija
Y i VI (,ino,nii::ke grupe nalazi Ila istom stupnju istoga na-
iYota, onda govorimo o jednakom ni,'ou njihove po-
tronje. Prirodom i drutvom usloYijeni na0in ivota jedne
drutvene grupe u odredeno 'Teme i na otiredellOIl1 mestu
razgranjava se, dakle, prema dohodka u pojedine
stupnjeYe. Srednji nac'in ivota privadnika istoga stupnja
naziva se niyoom toga ::\a1'avl1o, pojeclinab1a po-
lTo,:;nja moe biti ispod ili iznad toga nivoa, prema tome
kako joj raste ili opada dohodak Poto je yeli('ina dohodka
osnovi('a dana':;lljeg stYarnog naeina i"ota, to S(l i pitanje
uticaja dohodka Ila nai:'in iyota zasehno ima da raspravi u
ekonomici potl'o':;nje.
moemo promatmti nac'in ivota pojedinaca ili iz-
\l'sne grupe i po tome kako ga lIsloyljlljU pri-
roda i cll'll,:;tvo, bez obzira na dohotka. Iako pome-
nuti sreski sudija ima manje prihoda nego bogati bankar,
ipak to ne da poeljan iyota jednoga mora hiti
28
-t

manji od poeljenog naeIl1a drugoga. p.oloaj
sudiji broj kulturnih potreba nego .sto Ih
neobrazo\-anom milionaru, pa zato i kaemo da Je stundar.d ZI-
vota jednoga od standarda Kada
hteli da opiemo sve izdatke kOJe SUdIJI namecu drustvem
poloaj i inteligencija, otili bismo suvi,e Svaka takva
stavka bila bi znatno nego to ]e ustvarI.
Standard ivota jedne osobe jeste onaj
koji se sam od sebe toj osobi po pr.lrodnom l
drutyenom poloaju one drutvene grupe kOJOJ ta .osob!,!
pripada. u izvesno \Teme i na odredenom mestu. Je,
stvar koja moe ili ne se ?stva,l'l
Economics of COJl.'mlllptioll JJ. J J (ij J 1 i). KolIko ce se Izve-
stan standard ivota mo(>i da ostvari, zavisi od sh-arnog na-
(:ina ivota, od same pkonomske potronj.e.. .
Standard ivota nije neki pOJam. :\h ga mo-
emo izmeriti, posebno za syaku drutyenu
treha potrebe i2"esne. njenom
poloaju, onda se odrectu]e kolwll1a dohara ko-
jima se mogu podmiriti te potrebe, pa se ta dobra
prema stYal'nim eenama. Zbir takvih
standarda u noyeu. l sama ta vehcll1a
moe biti prema gore i prema clole. Njena
gornja oznaeuje se kao do\'olina standard!,!
ivota. Donja granica standarda iYota - 11111:11num e,gz.I-
stencije - spominje se kada je .0. potro.SI1J8
siromanih slojeva koji sn na najnIIm stupnjeVIma naJam-
nine i plate. . ... .
TJ praktienom ivotu se
m8ra standarda ivota i minimum egZIstenCIJe .. Tj sle.de.ea
dva slut'aja, na pr., upotrebljena su oha izraza, all se nl1s1110
samo na minimum egzistencije. .,'
Pni "Obezbectenje ivotnih potreba za .na]Sll'e
slojeve a dovoljnoj meri; i to ne samo u pogl.edu
i odela, nego i u pogledu stanova. Podela proIz,:ocla valja
zatititi od tetne spekulacije; potreha
mora odgovarati zahtevima 1'ae1Onaln6 Ishrane. ) , .
Drugi slueaj: je svrha narodne p.otrospJe
zdrava ishrana i nac'in ivota celoga naroda, naroClto SIro-
mapih niim .i plata ... , l!
oVOJ veZI treba blIze da prlciemo l eg!-l-
steneije, ... ukoliko se radI o flzwkl- neophoclmm
potrebama (hrana, stan, ogTev. i os.vetqenje,
vanje tela i zdravlja, pr1l10SI udrnzen]lma, 'p?:ezl
i prisilno osiguranje) neoenjenog radmka na na]111Ze111
1) Iz "O\'ora ministra socijalne politike g. 1934 pri-
likom Saveta
29
stupnju najamnine sa dvoje do troje dece; tj. sa onim brojem
dece koji je potreban za bioloko odravanje naroda"1)
Iz oYih primera jasno se vidi, da je minimun egzisten-
cija pripadnika izvesne drutvene grupe najdonja granica
standarda ivota. Ako se stvaran ivota spusti ispod
te granice, onda nastaje oskudica sa svojim fiziolokim i
kulturnim posledicama: glad, telesna golotinja,
knjiga, novina, slabo vaspitanje dece,
pomanjkanje nege zdravlja, itd.
Raznolikost prirodnih i drutvenih pojava koje
na potronju stvara i razne oblike dananjeg standarda
iYata. Tako g-oYorimo o standardu ivota u gradu i na selu,
o zemaljskom standardu, o standardu
i porodica, o standardu ivota raznih rasa, o
standardu hota u umerenom i tropskom pojasu itd. Kada
je govor o problemima potronje u jednoj dravi, onda
razlikujemo ove standarde: gradski i seoski; onih koji
kupuju tuclu i oni koji prodaju svoju radnu snagu; obra-
zovanih i neobrazovanih ljudi; inokosni i standard;
porodica sa decom i bez dece; zanat1ija, malih trgovaca,
grosista, fabrikanata, dravnih slubenika itd.
Koje potrebe spadaju u pojedini standard od
ispitivanja ivota svake grupe zasebno. ta
je za jednu drutvenu grupu nizak standard ivota, to za
drugu moe da bude visok standard. Danas je, na pr., kod nas
potronja izvesnih dobara od 3000 dinara nizak
standard za porodicu nekog gradskog lekara sa dvoje dece,
ali bi mogao biti dovoljan, moda, za porodicu sa dvoje
dece jednoga nekyalifikovanog radnika.
Najbolja mera pejedinih vrsta standarda ivota jesu
nae potreue, kao i u kome ih opsegu zadovoljavamo.
U gradski standard ivota ne ulazi stan samo kao krov
nad glavom, odnosno kao nuna zatita od Hemenskih nepo-
goda. Za nije samo stan u kojoj stanuju,
nego i ostale gradske u kojima se zadravaju onda
kada nisu kod svoje kao to su kafane, pozorita,
kolske, kancelarijske, fabriNee zgrade i dr. Svi ti stanovi
treba da udoyolje svojoj SYTsi koju usloyljava standard. Stan
treba da nam udoban i kulturni
ivot; pozorina dvorana treba da je dovoljno i
prostrana; kafane treba da su nam radi naih
drutvenih odnosa. Naa deca treba da idu u iste kole kao
i deca ostalih Tako, moemo govoriti o izvesnim
potrebama koje se javljaju u svim vrstama stan-
darda ivota po gradovima sredine i vremena.
Na viem standardu ivota pojavljuju se izvesne elje i
1) Iz slubenog organa Saveza neill. potI'. zadruga u Hamburgu.
. 30
potrebe o kojima nema ni .
ivota" Zato je i opsog u kome se JavljajU pOJedme clanasnJe
potrebe u raznim standardima najbolje ili vieg
standarda ivota. Siromaan kO]1 na racun hrane
kupuje knjige pokazuje znakove standarda.
7 Uticaj luksuza i mode na. standard ivota
Luksuz. Luksuzom nazivamo onu potronju pojedinca
koja se javlja iznad potreba stal:darda h:ota .. Luksuz
u kYantitath'nom pogledu ldentlcan ]e sa raSIpan]em do-
bara, kao na pr. kada svu osvetlimo, a sedimo samo
u jednoj sohi; na sto se iznose desetak jela, a
hi standard ishrane biti zadovoljen sa par Jela. KvahtatIvI1l
luksuz potronju skupocenijih dobara, kao to je nakit,
skupo ce no jelo i dr.
Luksuz u savremenoj potronji razvio se prvo na dvo-
rovima feudalne i aristokracije, u doba
monarhije .. u jelu prvo
tokom 15 i 16 u ItalI]I, gde su profll1]ena Jela za-
menila kvantitativnu prodrljivost. Taj se luksuz, dalje, d?-
teruje u Francuskoj od konca 16 upotrebom
i sredstava za uivanje, kao to su kava, kakao, caJ,
i duhan. Godine 1668 u Engleskoj se potroilo
svega oko 45 kg. Postepeno potrebe til.n nO",:im
zalwataju iroke narodne slOjeve u merI nJIhova
potreba prestaje biti luksuzom, nego postaje sastaVl1lm .delom
standarda ivota. Godine 1933 prodale su u Englesko] same
zadruge oko 30 kg. Toliko poY.e:
potronje pa i kave I duhana, Ilna se zalwalItI
i jeftinijoj proizvodnji, kao i
Aristokratsko 17 i 18 prestavl]alo Je kulmll1aCl]u
feudalno cr luksuza odevanja .. ,Luksuz u odelu bio je takav,
da mi o nismo danas u stanju da stvorimo priblinu
sliku. To je bio znak senjorskog ivota koji je ta-
bio potpuno omiljen u krugovima bogatih
tako ela su i mukarci nosili gizdavo ruho od baruna, svIle,
zlatnih veziva i da su i toalete dama bile prenatr-
pane dragocenostima u mnogo meri. nego danas ...
Nonja renesanse razvila se u baroknu nonju, ova se p.ro-
finila elo rokokoa. 'JIi znamo, kako se na pr. u Englesko] u
17 gledalo u elegantnoj kavaljera upravo kao
na znak stalea. Tada je moda koja je vladala donela sa
sobom izrazitu elecranciju: yisoke za jahanje postav-
ljene skupo cenim tofom i opiyene A i muka su
odela velikim delom od teke svile i baruna."1)
l) Som bart, "lod erni kapitalizam, s. 733/34 .
31
,>,' Savre,m;lli, luksuz pOf'eo II uskoj
. \ eZI, sa aI E.U1]em velIkIh gl'!1c1on1, a prpstavl]en je ne samo
II prlv!:tl:lIll1 I?ala,tama l stanoyima, nego i u raskonim
muz!clm:n l zabavllim (iYoranama, restoranima,
hotelIma l dekoI'lSamm trgovinama.
Sye me \Tst,e luksuza nastayile se jo u meri
danas u krugOVIma al'istoi{ra"l']'e To' . l
," .' '. v ." J e J ec n a
po]a,a , \ el! :::lombart. .. ko]a se II nasem kulturnom l'Tugu
.,I?OnaYI.i,a <,la !jycli iz na."oda bogatstvo do \oga
bl.zo clo:-h I?oglaYlto u luksuzne suhe, A
uzrok tome mje .Iesko utyrelItI: to je s jedne strane nespo-
pr?stog I da u ivotu druo'ih
OSI111 kOJa proilaze iz preobilne UPoIT;be
uZ.lvanJe: s druge strane, to je yatrena elja
.. se st\ l .ugle<! no mesto u c1rutnl, pored krugo\'a
ko.)! :m svoJom Obe pokretne sna()'e
kOJe syakl luksuz: sujeta i slaclostl'as('e- oYde
su zaJednwkl na delu da razviju luksuz razmetljiyaca."!}
. Lulu,,:z i moda dye su posve pojave u
o};te !1l u ne mogu da jedno
le Ti "ZI,,"Otu se, Ipak. mnog'? modema potronja
a Moela u potl'o,snp III modema potronja
:11] e,; neka o?l!1st te same po sebi
znace .d,a neko u SVOJOJ potrOSI1JI Irle sa 'Temenom. Sayt'e-
I!I potl'on.i.a najnoviji je stadij standarda
Jedne. II kOJI ona, II svojoj stalnoj eyoluciji,
upra\o N apr-otn', u luksuz spada svaka preterana
t J" ona koj.a .ne mo,Ze da nete II standard ivota
pOjedll1aea, 11I po 81'e(11111 u kojoj ive, ni po njihovim
potrebama.
" . ,Pod .. udeava onaj cleo
s\ .. kJoJl Je Ja\an, 8vetl! \"l eli] I\,. Takav je
a dOI:ekle l sa onim delol11 naeaa
k llenog ZIvota kO]J Je drugima vidljiv. li da izgle-
dam9. svetu kao kakvo (;udoyite, mi ne moemo a ela se ne
ob!aCll110 nosi ostali s\'et nae
u IstOj sreelII1l. bi, na pr" neko da rekne
da Je luksuz, ili al oko vrata, ili kaput nekoaa
krOJa, .. ak.o nam se jo nije poderao stari; ili eir
neke kOJI J,e v P,<? modi, ako ona ima jo
dosta ocyvan stan sesl,r; Ih moderna trpezarija, ako je jOg
dobro ocuvana .<:ma kOJU Sl110 nasledili od svojih starih itd.
Ipak, J.sve l1IJe luksuz, ni za jednu takvu stvar ne moe
reCI da Je preko mere savremenoga standarda ivota. ta
VIse, kada 1111 ne bi imali te stvari, bismo jaku
l) Som bart, Luksuz i kapitalizam, s. 96, - 1913.
32
oskudicu, koja spolja pretstaylja dl'utyenu usamljenost,
tj. da i mi nemamo ono to ima celo drutvo .
Krayata je, na pr" zaista st\'ar koja sama po sebi nije
potrebna, ali nam se dl'ut\'eno sve dotle dokle se
ona u naoj sredini uopte nosi.
Poto u jednoj s['edini ne iye ljudi istoga standarda
ivota, to i jedna te ista stvar moe da bude nekim licima
mo(lom nametnuta, a da 11e bude drugima. Iako potronja,
II syojim spoljnim pojavama postaje sve
za sve drut,ene slojeYe, ipak :"e ona jo po
svojlIn grupama (liferencira. Radnik koji je upravo doao
sa sela moe dosta dugo da produi sa nonjom S\'og dota-
danjeg odela; dete koje jp dolo iz provincije u srednju
kolu moe vrlo malo da se nosi onako kako se i doma
diplomirani student sa modernom poku-
ela modu unese u novu sredinu u koju ga zaposlenje
dovodi, pa se vremenom privikaya i sam svome no\'ome
standardu itd. Tako za jedne moe da bude neka stvar
luiz:"uz, dok je drugima neophodno potrebna.
}Ioda ne prod1re jednakom brzinom u s\,p sredine i
medu sve ljude. Veliki gradoyi bre primaju modu nego
to je prima palanka. se bre za njom povode od
siromanijih. :JUacii svet skloniji je modi nego li stariji. Neka
lica, ene, hitaju modi da bi izale pre pred
svet 11 "Yome novom liku. Sela sa ,'elikim zadocnjenjem
primaju gradsku modu. tako da se po dananjoj seoskoj
nonji Uloe raspoznati yaroka nonja za nekoliko decenija
unazad. Usled ukrtaYanja oyakvih shvatanja o novome uyek
se jadjaju u syakoj sredini i pristalice i neprijatelji mode.
"Duh grupe jednak je psetetu koje laje i kad mu se priblii
prijatelj ili neprijatelj."!) Na koncu i kominica, koja je
osucliyala zbog kratke kose k0eri svoga komije, odlazi
frizeru da i njoj platenice!
O\'ak\'o s11\atanjt' mode ne SUle se tako kao
da ima da oelobri pojavu s,-ake now stYari u svojoj
potronji. Razuman ili ekonoman uopte se ne pita
ta doneti moda. Val mode, ipak, nije neka slepa sila
su tYorei nepoznati. Samo kad taj \'al s,"ojim mahovima za-
hYati jednu sredinu, njegovom se uticaju ne moe
Priyatna pijaca st\'ara i rasprostire modu onako kako to
kOl1Yenira interesima njenih ylaclalal,a.
e moe se da su sve noye stvari koje susre-
(oemo na dananoj pijaci za pOlroa('a nekorisne. Mnoge one
za potronju veliki napredak, kao: udobnija
korisniji nametaj. bolje :-;l'edstva za hladenje i kon-
1) The Consumption of Wealth by Elizabeth Ellis Hoyt, New York
1921), - P 45,
3 33
zeniranje namirnica, tampa uopte, mnoge bioskopskt
slike, kratka kosa, sportske stvari itd. X a drugoj strani
ima dosta predmeta bez kojih bi se uopte moglo da bude,
koji su proglaeni modernim samo zato to na njima
da zarade pojedini fabrikanti. Oeena onoga to nam ne
treba relatiYl1a je, ali to ne da i tu ne moe da dode
do izraaja, kao sudija, zdrav drutveni razum.
ta vie, narod kao celina moe individualnu upotrebu neke
nove stvari, koja je korisna, da sma1ra luksuzom sve
dotle dokle po syom prihodu nije jo u
stanju da tu stvar upotrebljava. beskorisna,
na pr., vonja automobilima po gradu gde ima tramvaja
moe se oceniti luksuzom sve dotle dok u zemlji ima kra-
jeva gele jo nema ni cesta ni eleznica.
Potroal' moe da daje svoju zdravu oeenu o tome ta
ima ela ude u modu samo kroz svoje zadrugar-
stvo. Kada se on li('no preko svojih stru('njaka za
sye delove potronje pita ta se proi'zvociiti po zadrunim
fabrikama, odnosno ta se iznositi kroz zadruge na pi-
jacu, tada ne samo da moela donosi korisnije stnn'i, nego
se tada ne moe desiti da jedna kupljena stvar pre iza(le iz
mode nego Io smo stigli da je upotrebimo, odnosno isko-
ristimo.
8 Elementi savremenog standarda ivota
Uniformnost narodne potronje, kao proizvod ekono-
mije danasnjeg drutva, dovodi do razvitka optega stan-
darda ivota iZYesne drutvene sredine. Potronja svih dru-
tvenih slojeya sve viSie tei taln'om8 standardu. Brzina izjed-
zavisi od prostranst\'a opSite kulture. Toj tenji
suprotstavlja se nejednakost II l'aspo<ieli dol>ara. Pojedinci naj-
vie porlrec1enost optt'1l1 standardu ivota onda kada
ostanu bez prihoda, odnosno pO{'nu iveti sa manjim priho-
dima. Tada pred iskrsavaju svi elementi koji
njava ju dananji etandard h'ota: ne se samo oskudica
u nemanju hrane, odela, dobrog stana i dr" nego i u izdva-
janju iz onog standarda ivota u kome se srasla drutyena
grupa sredine. Tako deca nemaju ono u koli i Ila
ul i("i to imaju i druga deca istoga drutvenog poloaja;
zaostaje za modom sredine; drugarstvo poputa,
Jer nedostaju novci za zabave, pozorite, bioskope, utakmice,
kafane i sL; poputa i kredit u poslovnom svetu, poto se
vie ne moe da odri "potena u dugova itd.
Pred koji je u takvom poloaju, u punom svetlu
iskrsavaju svi oni elementi koje drugi ima, a njemu
nedostaju II njegm'om standardu ivota. Ako kakva elemen-
34
---
tm'lIa dt'utvena pojava, na pr. besposlica, dovede nje-
govo drutyo na njego\' poloaj, onela je opti ivota
nii, pa je i nevolja u njeg-m'im manja. KeclavJ10 mi
je jedan seoski svetenik o tolikoj bedi II svojoj
parohiji, da su ga wrnici molili da nedeljnu slubu boiju
ne dri po elanu nego po Kao razlog- nanli su da nemaju
vie no\'og odela u kome bi mogli u crkvu, a po
se ne vieli. Pojedinac bi se, naprotiv, teko oellul'io da tako
neto trai. Da bismo zaelI'ali izraz, koji nam je
oHIe potreban, cemo da je tim ljudima nedostajao
pored ostalih i taj elemenat, tj. da se pojave
u erk-d. r tak-dm prilikama moe da izgleda onaj
koji bi na drugom mestu bio siromah. r mnogo su slu('a-
jenI bolje velegradski momci nego gazde.
Iako se n8 moe gm'oriti o nekom optem jedinstvenom
standardu ivota za sve sredine, mi oHle nayesti ele-
Il1f?nte koje amerikanska literatlira o potronji 110tira za ta-
monji standar(P). Ti su el f?IlW n ti o\i: n Zc1l'ayo potomstvo
i ivotno osig:Ul'anje. 2) drutvf?ni ivot, kako u
moralnom tako i II dI'utY(mOlll pogledu, kako bi
mogla da u('estvuje II raznim drutvenim manifesta-
-cijama svoje drutvene grupe. Onte se javljaju ove potrebe:
odnos prema dpci, roditeljima, drugom spolu: nevolja i za-
bava: c1rueljublje, sport, igre, \'ernost, standard i
nez:nisnost. 3) DoYoljan dohodak za osiguranje minimalnog
standarda sredine. 4) Uzoran ivot sa decom.
U \'ezi sa o\'a -1 preduslova, Eliot
2
) nabraja sedam vidova
normalnog standarda ivota koji se javljaju u
srodnosti:
1) Sigul'Ilost. odnosno zatita od al nasilja proti\'
imovnih ili gradanskih sloboda, h) protiv C) pI'oti\'
moralnih opasnosti:
2) stan, ku(oanst\o. drutveni domovi, radioniee, pozo-
rita i dr.:
3) zdrmlje. namirnice, zrak, svetlo,
toplotu, higijenu. negu zdravlja, nega itd.;
4) vaspitanje, kao to je obrazovanje, okolni
uticaj, zorna nastava, vebanje u spretnosti, u inte-
lektualnim, estetskim i socijalnim sposobnostima;
5) stvaranja produktivne snage i njeno
u svim fazama pri\Tedne aktivnosti, prema prirodi
posla;
6) oporayak, odnosno spontana upotreba vika energije;
potrebna dokolica za razonodavanje, to se odmaranja
1) B. R. Andrews, Economies of the Household, pp. 114.
2) Eliot Thomas D., American Standards and Planes of Living,
Ginn and Company, 1931, pp. 1-24.
preterano iscrpljenih
Menih sposobnosnosh l mteresa, bIlo u mdIYlelualnom, SOCI-
jalnom ili privrednom pogledu; i
7) duevni i iyot, mnoge faze od-
mora, kao: umetnost, religij a, drugarstvo i naklonost, soci-
jalni rad i druge kulturne nednost.i, koje ivot.
Svaki elemenat standarda ivota razyija se postepeno
u syesti, te se ne Il10P odjedamput prisYojiti.
Standard iyota da osvaja od detinjstYa, izgra-
se u domu, u koli, na uliei, uopte u drutYll. Nepo-
sredno potomstvo uyek nastoji da reproducira u pnoj gene-
raciji standard ivota one grupe gde se razvilo. Dete mnogo
puta ne samo na s\'oje roditelje po syonw telesnom iz-
gleelu. nego i po naeinu ivota.
9 Standard ishrane
Vie nego i jedan drugi deo standarda ivota, naeIn
ishrane je uvek. davao pravu sliku okolne prirode i drutvene
sredine. Tako se prema ishrane lako raspoznaju
prirodni i drutyeni faktori narodne potronje: proiz-
vodnje, sujeverje, verske navike i ck
Vrste oru(ta, opet, kojima se spravlja i uzima hrana slue
kao znakovi stupnjeva civilizacije.
ishrane pnih ljudi je na ishranu iyotinja
jeli su to su, koliko su i kako su nali u svojoj okolnoj
prirodi. Nije se tada znalo ni za preraciivanje, ni za euvanje
hrane. Vii stupnje\'i ishrane javljaju se pronalaskom razl1lh
oruda, vatre, stvaranjem ljudskih zajec1nieu,
vanjem oruda za proizvodnju, preradu i namirnica.
Po Morganu, pronalazak je grnearstva i pnog lonea preveo
iz divljatva u vanarstyo.
Sayremeni standard ishrane uslovljen je svim onim
faktorima kojima i dana::5nja potronja uopte. Ne moemo
govoriti o jedinstvenom standardu ishrane svih rasa, naroda,
zemalja i sredina .,. T!Jsz1CCl razlikuje sedam yelikih grupa
naroda po ishrane. 1) E\Topsko-amerikanski narodi;
2) ruski i polurusko-mongolski; 3) indijsko-persijski; 4) narodi
severne obale Afrike, gele spadaju i Arapi; 5) azijatsko-malaj-
ski: 6) uroc1enici Afrike i Oceanije; 7) narodi severnog pola.
Ishrana e\Topsko-amerikanskih naroda se tenjom
za hranom, to bogatijom :,;to bolje svarljivom
i to promenljivijom. Tu se porast upotrebe mesa
u isln'ani, zamen a raanog i kukuruznog hleba
Upotreba krompira u ishrani siromanih slojeva je velika.
Sve ostale grupe naroda ishranjuju se poglavito biljnom
hranom velike zapremine. U Indiji kod azijskih i
36
malajskih naroda igra veliku ulogu u ishrani pirillad, koji
-evropsko - amerikanski narodi mnogo manje upotrebljuju.
Upotreba ribljeg mesa u ishrani ima yelika
naroda na primorju, obalama jezera i reka kako II En'opI
tako i II Aziji."l)
mesa imala .ie u E\Topi jo u staro \Teme
velikog znai'aja. Stara poklanjala je trgoyini
panju. Stara je rimska Ylaela smatrala snabdeyan]e
Rima mesom svojom socijalnom politikom. Jo::5 se II starom
veku m'idelo da E\Topa ne moe da se ishrani svojom sop-
stvenom proizvodnjom mesa. Zato su pokatkada cene mesa
Z1Hltno skakale. Pri koncu srednjeg yeka zapadna En'opa
je sye vie cla se snabeleva mesom doyozom stoke iz
Poljske i Enope. Pronalasko.m spyava h.la-
i novim metodima u transp optu lvotmh nanllrl1lca
E\Topa ulazi u jedan povoljan period s\'oje ishrane mesom.
Danas preko 200 udeenih parobroda do\'oze II
E\Topu meso iz Australije, NewseeJanela, Argentine
Pri transportu ili se meso smrzne na 12 ela 18 stepenI Ispod
nule ili mu se odrava temperatura na 1 do 1.5 stepeni iznad
nule. Ovaj je poslednji metod za povoljniji, po::5to
meso ostaje mekano i ne gubi na ukusu. Danas su anglo-
saksonske i romanske zemlje - Engleska, Amerika, Fran-
cuska, panija i Italija - glavni potroa(;i mesa.
brzini moelernog transporta l.
hlac1enje, jelovnik e\Topskog potro::5aa s\'e se o?o?,acuJe
i mesom oel peradi i jajima. U doba sezone nastaJu IZ ]ec1mh
zemalja u druge ogromni transporti van?g
artikla. Bilo je u nas godina kada smo IzvezlI po
(oko pola milijarde) jaja Sve inclu?:t'l}-
ske zemlje EYl'ope, OSIm Danske l HolandI]e, uvoze gocllSn]e
na hiljade i desetine hiljada tona jaja. u
svetu jesu Engleska i Jaja se na pijacu donose l
formi umanjca u prahu, koji najve<>im delom troe slastl-

U potronji ivotinjskih proizvoda vano mesto takoder
zauzima mlado maslo koje je, po velikim grac1ovinHI,
postalo dnevnom hranoIll.
U ishrani evropskog stanovnitva medu itaricama prvo
mesto zauzima penica . .Jo u ranija kada
nije bio tako siguran kao danas, evropskI su trgOVCI nalazIlI
da na dovezu penicu na evropsku
pijacu. Oko 28 miliona tona 3 miliona
brana preveze se godISn]e na brodOVIma
leznicama. Skoro se sva ta uveze u Evropu, gdo Zlve
l) Dr. Stev. Z. Islu'ana str. 179.
37
glavni pell1cnog brana.
l
) Svet u prekomorskim
krajevima kud i kamo manje od nas troi brana
su evropski i od onih
u prekomorskim krajevima), pa te zemlje zato i izvoze dobar
sv.c?je v p?nice u Evropu. I sama En'opa stoji u pro-
na prvom mestu, jer se na njenim njivama
p,ozanJe oko jedna cele svetske proizvodnje ..
Severnu l .Tunu Ameriku otpada jedna polovina et,'e,
ah se oel toga tamo potroi samo jedna petina a ostalo se
!z::ozi
v
i Afrika potroe sopstvenu i, ta vie,
JOS nesto Izvezu. Australija, na koju otpada neto oko 2 po sto
svetske etve, u stanju je dosta da izveze.
U dananjoj ishrani zauzima i vidno mesto. Go-
1933/34 potroilo se po glavi: u Dan-
skOJ u Velikoj Britaniji 48 kg, u USA. 45 kg, u Ho-
3 ( . kg, ,u Fran.cnskoj 25 kg, u 23 kg, i u
italIjI 7 kg. had se l1na na lllnu da se II nas na selu i u
dakle u delu naeg
stanoYlllstva, kupUJe za Jedan dinar onda nije teko
naro?ite statistike ustanoviti da naa gOdinja potronja
secera po lednom stanovniku jecha ako iznosi pal' kilogTama.
standard ishrane u naim sredinama ("Ivojak,
seoskI lvarolo. 11 naoj narodnoj potrosnji prevladava,
po broju stanovnitva, seoski stancIard ishrane. T\ao to smo
i za. standard Hvota uopste, tako i pod standardom
Ishrane mIslimo na onaj ishrane koji se vremenski i
prostorno ljudima po njihovom prirodnom i dru-
poloaju. Problem kako da se zadovolji standard
spada u ekonomiku potronje. Sam standard ishrane
Je mera, po kojoj raspoznajerno da li je neko dovoljno hra-
njen ili nije, da li je sit ili gladan; sputanje ishrane ispod
stalldarda nagovetava nam svoje loe posledice, kao tuber-
ku.lozu, smrtnost slab uspeh dece po kolama, manju
vOJnu sposobnost, degeneraciju rase i druge bolesti, to za
sobom bezbroj posledica II privrednom i moralnom
razvitku naroda.
O standarda islu'ane ne moe biti nikakvih
to nema nagaL1anja ni o tome kako se izvesna
dobrom stanju. Kao to po pitanjima odr-
zavanja masma lIna prava na samo mainska tehnika
tako i u pitanjima ishrane moe da dade
miljenje samo socijalna medicina. }Iedicinska statistika daje
!lam uvek podatke o posledicama isvesnoga
Na ovom mestu moemo poci samo onim putem
kOJI su te dve nauke izgradile. Konkretno u naem
1) Sama Evropa pojede polovicu penice koja se proizvede na celoj
zemaljskoj kugli.
38
mi smo se doslovce oslonili na i popularne
podatke g. Dr. Stev. Z, iz njegove knjige "Ishrana
sa fiziolokog i socijalnog gledita". Standard ishrane
potpuno je sa pojmom higijenske ishr311e.
Jlate}'ije pot}'e/me ljudskom oJ"{janizJlw. telo
sastadjeno je od raznih tkh'a, koja obrazuju razne organe,
('iji je zadatak da vre razne ivotne raclnje. Vrenje tih
zadataka vezano je za troenje iZ"esne energije koju dajemo
svome organizmu llnaanjem ovih hranjivih sastojaka: "ode,
ugljenih hidrata (skl'obova i masti, mine-
ralnih soli, ,ital11ina i Poto te sastojke unesemo u
s\oje telo, II njemu se uticajem kiseonika, koji se kroz
unosi, obavlja izyestan hemijski proces. Taj proces pro-
iHocli toplotu, koja se u organizmu pretvara u razne \Tste
energije, i ove toplote 111eri111o kalorijama. (Kalorija
je ona toplota koja je potrebna da bi se jpdan litar vode
zagrejao za jedan stepen C).
Ako UneSel1P materije nisu dovoljne da nadoknade orga-
nizmu sva izdavanja, onela siiimo organizam da
troi sloje sopst\enp materije. Tada govorimo o
gladovanju organizma" Ako pak organizmu ne dajemo nika-
kvu hranu, nego ga silimo da potpuno troi svoje sopstvene
materije, onda imamo potpuno gIadoYanje.
RaZmell<l energije u organizmu zavisi: od osnovnog
prometa mal prija ; utroka energije usled varenja i ostalih
radnji ishrane: rada; umnog rada; spoljne hlad-
Yisinske i morske klime: spoljne visoke temperature;
vlanosti yazduha i organizma. Osnovni promet
materija kod zavisi oel starosti, pola, i teine
tela. Pod ovim prometom razumeva se celokupna proizvoeI-
nja energije, koju organizam potroi za 24 casa to potpu-
nijeg mirovanja. Ovaj promet se kalorijama na jedan
kilogram teine. Tako na pr. osnovni promet materija iz-
nosi za odraslog mukarca 1000 do 2000 kalorija, to zavisi
od starosti, teine i visine. Postoje tablice, po ko-
jima treba uvek broj kalorija u ovom prometu.
Teina rada najvie troi energiju, tako da se danas
zna koliko troe kalorija ljudi raznih zanimanja. TT
tome pogledu razlikuju se zanimanja (umni radnici,
trgovci, pisari, nadzornici) koja troe 2200 do 2400
kalor'ija; zanimanja vezana sa umerenim kretanjem
fini troe 2600 do 2800 kal.;
umeren tele sni rad (knjigovesci, pismonoe, lekari,
laboratorijski radnici) oko 3000 kal.; telesni rad (metalski
radnici, stolari, mol eri iveslari) 3400 do 3600 kal.; teak rad
(rUdari, poljoprivredni radnici) 4000 i vie kal.;
najtei rad troi 5000 i vie kal. I ostala kretanja troe
39
no odredene koliGine onorgije, kao na Pl'. hod 130 elo 200
kal., glasno 23 do 27 za jedan sat itd.
Za nadoknadu utroenog tkiY<:1 svima je ljudima po-
trebna priblino jednaka Ta
dakle, ne zavisi od rada. Razlika je samo u materijalu, iz
koga se sagorevanjem proizvodi toplota. Telesni radnici
potrebuju 3000 do 5000 kalorija i 100 gr. a oni
koji ne rade telesno 2200 do 2300 k8l. i 100 gl',
Na osnovu svega to smo rekli mogu se izra(-unati
materije potrebne za ishranu jednog Goveka ovako: 1) treba
odrediti osnon1U razmenu materija; 2) tome ('emo dodati
10 do 12 % za potrebe ishrane; :3) dalje se doda broj kalo-
rija za 2 sata hoda i 4 do 6 sati rada ili pisanja,
ako nije odredeno; 4) tome cemo jo dodati broj ka-
lorija, potrebnih za rad i to broj kalorija za jedan sat po-
mlloen brojem radnih sati. Zbir pokazuje potrebu za hra-
nom u kalorijama. pogreke u takvom
mogu diferirati oko 10 %. Tako na pr. za jednog
radnika, starog 25 g., visine 183 cm, teine 80 kg koji radi
10 sati cInemo, srednje teine rad, 1 sat ide u radionicu i
natrag, plh'a pola sata i igra futbala dva sata, - takav bi
potrebnih kalorija izgledao o\'ako:
godine i visina 747 kal.
teina 1160
10 % za varenje 190
"
rad po 100 kal. na sat 1000
"
1 sat hoda
pola sata plivanja 100
"
2 sata futbala 1000
Svega 4397 kal. na dan
Uslovi dobre /tJ'aIlC, Da bi hrana bila dobra, treba da
ispuni ove uslove: 1) ona mora biti dobro iskoristljiva i
la!w svarljiva; 2) mora zasititi svojom ali zapre-
mina ne sme biti suvie velika; 3) mora biti dobro zgotov-
ljena, kako bi joj se svarljivost i ukus. Pri tom se
ne smeju unI ci u hranu kodljivi sastojei, otrovi iz sudova,
otrovi bakterija trulenja i dr.; 4) mora biti pravilno zagre-
jana; 5) mora se pravilno razcleliti na obede; 6) mora biti
besprikorna po poreklu i kvalitetu, ne sme biti
falsifiko\'ana i mea na sa kodljivim i beskorisnim materijama.
Za oclrectiv!lnje standarda ishrane nije, dakle, samo
potrebno da nam se dade, neka hrana koja proizvesti
potreban broj kalorij a i Standard ishrane
visi i od toga kakva je ta hrana, koliko je ima, kako je
zgotOVljena i kada nam se daje. Pojedina lica ne-
maju jednaku sposobnost za' hrane, a i
40
svaka se hrana jednako ne u naem organiz lill!.
Tako na Pl'. ostaje nakon hrane sa pasuljom
183 % suvih ostataka. 39 % belanGeyina; sa tvrdim jajima
suvog ostatka 5.2 %, belan6eyina 2.6 % i masti 4.4 % itd. U
pogleelu zapremine hrane, je dnevno odraslom
rmeku potrebno 1800 grama gotovog jela. Ljudi, koji jedu
poglavito biljnu i posnu hranu, uzimaju je u vet-im zapre-
minama, oll 2500 elo 3000 grama. Zapremina zavisi oel sadr-
aja vode u jelima. :Jleso isputa vodu prilikom gotoYijenja
jela, a biljne namirniee je upijaju, te uzimaju vecu zapre-
minu. Tako na pr. govedina sadri vode: sirova svea 75 %,
kuvana 57 %, a 59 %; pire od krompira 78 % itd.
Gotovijenjem i hranu bolje i lake
\'arimo. Hladna jela izazhaju usporavanje, a topla ubrzanje
sr('ane radnje. Iskori(-enje hrane zavisi mnogo i o podeli
na obede. Tako na pl'. od 1:200 grama mesne hrane, ako se
uzme odjedanput, ostaje 12 %, a ako se uzme
u tri obeda, samo 5 %. Podela jela na pojedine obede kod
radnika iznosi: za 14 %, za 45 %, za
:35 %, za 2 sporedna obeda 6 %; a kod lekara: za
12 %, za 47 % i za 31 %.
Iz svega se vidi da je pitanje standarda ishrane ljudi
stvar socijalne meelieine i da se 0\'(1e moemo osloniti sa-
mo na njenu
Jedinice koj ima se IIlc!'i stalld ard is/trane.
standarda ishrane za\'isi najYie od doba, teine i Yisine,
pola i rada pojedinih ljudi. Da bi se izbegla raznolikost
koja se u tome pogledu javlja metlu ljudima, stan-
darda ishrane meri se tZ\'. konzumnim jedinicama. Sistemi
za konzumnih jedinica nisu svagde jednaki.
e EJ1[jelov()1Jl sistemu za jedinicu je uzeto
i oznareno kao 1 Kvet (u Belgijanca A. Qlldeleta).
S\aka godina raste sa 0.1 Kveta, Xa taj sa 25
godina :3,5, a ena sa 20 godina 3 K.\'eta. A to je doba
kad se postie maksimum. Rubne}' misli, ela bi odgo-
varalo 5.2 jedinica, a eni 4. Danska metoda za osnovu pro-
uzima kalorije, koje su potrebne za odravanje
u detinjsh'u od 1 do 15 godina. Broj kalorija za odrasle (2843)
jedinicu i na nju se svode ostale osobe po uzrastu. Atwatel'
polazi od telesne teine i potronje energije u pojedinim uzra-
stima. metoda stavlja odrasle muke preko 15 godina
kao 1, odrasle enske kao 0,8, za decu ispod 15 godina
za svake tri godine po 0.1 jedinice. metoda uzima
u sve trokove za iyot, a ivotne namirnice
(Ivanie, 200).
Za nai'>e prilike, a i u svima naim kasnijim izlaganjima
gde budemo uzimali u obzir standard ishrane, oslon1eemo se
41
na jedinice Tk Stey. Z. .. Xa str .. 201 pomenute knjige
0:1 veli: "Ali za ishranu "elikih grupa stano\'-
mtva po zannnanJu mi se ne moemo drati individualnoo-
nego uzpti kao normalnu
jednog odraslog c'O\'eka srednje 3000 kalorija. ena
potrebuje .Je/ii te (2400), a dete od 10 do Hi god. 3/
J

od 5 do 10 god. od 1-5 godina !l/lO odraslog mukarea.
PI'PI1H1. tome u i1ranljivim sastojeima potrebno je:
I Jediniee I }Iasti
Ugljeni
Kalorije
ville hidrati
Odrasli mukarac 1.- 100 60 500 :3000
Oci rasla cna O.SO SO JS JOD 2400
Det(' 10-15 godina 0.75 75 J5
.)--
H:) 2250
Dete 5-10
"
050 50 :30 250 1500
Dete \- ;;
"
O.:W :30 18 150 900
HranjioCl I'redno.'!! namirnica. Ekonomija potronje
('uni i\'otne namirnice po njihovoj hranjivoj Yl'ednosti. i-
\otne namirnice su tkiva Liljnog i i"rotinjskog pOlelda. Kao
proizvodi ivota, i ivotne namimice zavise u svome posto-
janju i sastavu od jednog duga(';lwg niza raznih
kao od nasleda, spoljnih uticaja: klime, ishrane, uzrasta i
dr. Zbog toga i njihova sadrina u hranjivim sastojcima
podlee kolebanjima i promenama. ?Ileso na pl'. od raznih
\Tsta go\'eda ne mora m'ek sadra\'ati istu belan-
i masti. :\Ileko od raznih krava takode moe biti
po s\'ome sadraju hranjivih sastojaka.
TJ nauci o ishrani postoje tablice u koje
je unesena srednja hranjiva ned nost syake namirnice. Ob-
zirom na te tablice (prema knjizi Dr. Stev. Z. u 100
grama ivotnih namirnica ima:
I
Kalorija
masno mleko (kravlje) ;1.1 6:3
jaja bez ljuskc 1" 150 .)
mrava govedina 20 115
masna teletina IS 171
srednja IS 1:35
mrava svinjetina 20 140
kokoinje masno 18 152
heringa 7 65
crni hleb 5 210 itd.
standarda u ivotne narniTnice. U nauci
o potronji izvestan standard ishrane meri se \Tstom, koIi-
42
i I\:'."aliteto111 onih i\-otnih namirnica iz kojih se 111oe,
pod ostalim normalnim okolnostima (spremanje, raspored
obeda, i dr.), dovoljno ishraniti na organizam. r
tom pogledu treLa imati u ddu pomenute jedinice potronje
i i kalorija po \Tstama namimica. U
nauci se meri samo srednji stanclard, za razliku od individu-
alnog standarda, koji moe osoba da za sebe
prema svojoj teini, uzrastu, radu i dr. Pri iz boru
ill'ane treba, narayno, paziti i na ostale usloye (lobre hrane-
koje smo ranije spomenUli.
Eliminiuri na o\'om mestu uticaj dohotka na
standarda ishrane, bilo bi minimalno po Dr, za po1'o-
elicu od 3 mati i dete od 6 do 10 god.) potrebno
dnevno 240 grama belanf'eyina i 7000 kalorija ili nedeljno
1480 grama i 49000 kalorija. T; tome otac
pretsta\'lja 1, mati 0.80 i dete O.flO jedinica potronje, odnosno
s\'ega 2.30 potronje. Do takvog minimalnog stan-
darda islH'a ne moemo i ranije ta-
bele, grle smo rekli da na jednu jedinicu potronje ide 3000 ka-
lorija i 100 gl'ama belanl:eyina dnevno. Ako 3000 kalorija
pomnoimo sa 2.3 jedinice, dobijemo 6900 kalorija. 2.3 jedinice-
po 100 grama iznosi 230 grama dne\'I1o, Ista po-
rodica od tri ('lana, kojoj je potrebno za trideset dana 7200
grama i 210.000 kalorija moe se, po Dr.
(str. 212), zadovoljiti o\'om hranom. (Yidi tabelu na 44 str.).
TJ naim kasnijim izlaganjima, kad god Ludemo spome-
nuli standard ishrane, u delu popis gornje hrane.
}Ianju od gornje hrane smatramo nedovoljnom
ishranom, poto se oyde radi o minimalnom standardu.
10 Standard
Fporedo sa potrebama ishrane ljudima Sl' skoro u is-
toj meri veliki broj potreba stanoyanja. lT
ekonomiji stanu se, uglaynom, daje uloga ela nas
od \Temenskih nepogoela. Potrebe stanovanja, kao i cela
potronja, pr\'o, iz optih prirodnih i druMYenih
uslova izvesne sredine u datom \Temenu. Na drugom mestu,
stanoyanje stoji pod uticajem iz\'esnih s\'ojih fak-
tora. Kada se uzmu u obzir prve okolnostf kao opte, druge
kao stambeno - specijalne, onda se pred nama javlja dananji
standard stanovanja kao odredena
Zasebno govorimo o gradskom i seoskom standardu
dananjeg stanm'anja. Objekti za stanovanje na selu ne za-
doyolja\'aju samo potrebe stanovanja, nego ujedno slue i kao
sredstva poljoprivredne proizvodnje. Zadatak je gradskih
stambenih objekata da zado\'olje u onoj meri potrebe 8tano-
43
I
I I
"ine grama
Kalorije
mleka kravljeg 18.- kg. 558 9720
jaja 30 kom. 195 2250
mesa govecleg mravog 3.- kg. 600 3.l50
mesa mravog L- kg. 190 1110
mesa svinjskog srednje masno 1.- kg. 170 2550
koko mra\'fl Ll kg. 165 70J
sira posnog 1.- kg. 350 1670
masne 1.- kg. 90 875
slanine masne 1 kg. 27 7800
hleba bela G.- kg. .l80 13200
brana hela tL- kg. 800 2-1400
griza 2.- kg. 160 3320
masti 3.- kg. 27600
maslaca 1.5 kg. 7.5 10700
3.- kg. :200 9600
krompira 10.- kg. UO 5600
graka 2.- ka 300 5600
pasulja
o
3.- ko- 510 8200 o
kupusa 5.- kg. 125 1200
c,ekle 1.- kg. 5 270
argarepe 1.- kg. 5 240
kelerabe 1.- kg. 10 200
3.- kg. 36 330
salate 3.- ka 30 2.lO o
rezanaca 1.- kg. 100 3.lOO
makarona 2.- kg. 200 6800
5.- kg. 19500
oraha ljutenih 2.- kg. 32 1300
crna hleba 12.- kg. 720 25200
2.- kg. .lOO 6000
1.- kg. 200 2050
ke>ksa 0600 kg. 60 2340
Svega
I I
7200.5
I
209999
vanja koje se ljudima fizioloki i drutveno, obzirom
na raznovrsnost njihova drutvenoga ivota. I aradski stanovi
siromanih narodnih slojeva isto tako ne slue samo stano-
vanju nego i proizvodnji. Tako se na pr. po 111noaim stano-
vima za druge ije, pere, pie, ispravljaju zadaci
slika i vre mnogi drugi poslovi, koje bi trebalo
ljati po radionicama. Dobar cleo gradskog stana ujedno slui
ekonomiji kao to je kuhinja, podrum i dr.
deo stana. !reba dati gostima, iznajmiti pot-
stanarIma, upotrebIti za izvesnih stvari. U meru
dananjeg standarda ivota treba ela udu sve ove i
okolnosti.
Gradsko stanovanje protee se i na hotele kafane
gostionice, internate, sirotinjske i druge javne
:nove, . kazl1lol1lce, sta!lovanje po parobrodima,
skole l sl. U irem smIslu problem stanovanja protee se i
44
-
na sva mesta gde se ljudi bilo van posla ili u poslu zadr-
avaju, kao to su kancelarije, radionice, prodavnice, par-
kovi, ulice, igralita i elI'. SYa ova mesta treba sa stanovita
potronje da dadu syojim stanoynicima onaj i onakav pro-
stor koji im se njihodm standardom stanovanja
Standard stanovanja je mera po kojoj m-ek raspoz-
nati da li su ljudi na tom prostoru gusto naseljeni, odnosno
prenatrpani ili nisu.
stCtwiCtl'da Covek se u elomu od-
mara, radi i vodi Syoj socijalni ivot. ivot u
u domu, zbog sYoje fizioloki' i kulturne mnogostrukosti,
kao i svoga velikog socijalnog ne moe da se sye-
de samo na bilo kakvo tehnii"lw zacloyoljenje. Xe radi se
tu samo o bilo kaln-a zida i nekoliko prozora, nego
o mnogostrukom sa\Temenom uredaju koji moe
u celosti da zadm-olji na dananji standard. Zato se i pita-
nje standarda stanm-anja svodi na isticanje svih
onih fiziolokih, kulturnih, ekonomskih i socijalnih potreba
koje ima minimalno da zadovolji stan sa svima svojim ure-
Xa m-ome se mestu daje stanu pomenuti najiri
pojam, dakle, pod stanom ne samo sa
nametajem, nego i sve higijenske, moralne,
ekonomske i druge uredaje, kao i srerlinu gdl' se
ljudi za puna 24 sata. Pojam stana, na pr., II m-om
pogledu, kako smo i ranije istakli, moe da se protegne i
do izletnii"kih koliba i drugih nre(iaja po okolici grada,
kao i na puteye po kojima je ljudima lake pristupai"\na
okolna priroda radi odmora. Na ovo mesto spada i lokalni
voz, tramvaj i autobus, kojih moemo lake, jeytinije
i holje da zadovoljimo svoj standard stanovanja.
Sa\Temeni standard stanovanja u gradu obuhvata za-
elm'oljenje ovih stam l1enih i'inilaca:
I f)raya treba da sh-ori taln-e stambene zakone i
druge propise koji elati solicInu trajnu osnm-u za vodenje
takve dra, ne i samOUpraYlle stambene ekonomske, soeijal-
ne i fiskalue politike koja imati u yidu redoYito zadovo-
IjaY<1l1je i kontroliranje s,ih stambenih Propisi oye
"\Tste treba ela budu jedinstveni za celu zemlju, tako da se
pojedinim optinama ne da ela one stambeno
pitanje reavaju po svome nahodenju. Dra'i'a ima
da pomogne siromanim optinama llvodenju oyakve
politike.
Ekonomska stambena politika obulri'ata javno staranje-
o gradnji stanova i stam bonih ul'edaja, kao pri-
vredne grane, kako bi ona, sama po sebi, u svakome mestu
eyolueiju standarda stanovanja mogla samostalno iredoyito
da zadovoljava. Ovde se, uglan10m, misli na moderniziranje
zanatstva ove 'Tslc (ziclarskog, instalaterskog. za zclrav:-;tven8
uredaj e i dr.).
Socijalna stambena politika poznata je, uglanlOlll, pod
imenom stam lJenog pitanja, koje podmirenje standar-
da stanoyanja kao kolektivnu ili javnu potrebu. Na ovo
mesto spada i borba kapitalistieke stambene privrede
i proti, svih spekulacija sa grac1eYnim matPrijalom (borha
protiv kill'tela cementa i sU.
Fina Ilsijska stam bena politika. umesto da oteava, treba
da olakava zadovoljenje standarda stanovanja siromanih
narodnih slojeva,
II Vodenje onakvog planiranja koje ee imati
II \"idu evoluciju standarda stanovanja za jedan dulji period
Hemena. Ovako planiranje, ne hi smelo da zavisi od
tl'enutnih i raspoloenja optinskih oduornika, nego
od stalnog osoblja. Gradsko planiranje je "inteli-
gentna kontrola i vodstvo strukture, porasta i
gradova ". TaJn'o planiranje obuhvata: gradilita i
blokova parkove i trgO\'e; plano\'e. prolaze.
male ulice, irinu ulica, aleje i dr.: sadanje i sisteme
lokalnog transporta; stanice. vodeni
jan1e i polujan1e gradeYine: protezanje gradske zone u
poslmne i stambene snabdevanje vodom, odvoz otpa-
daka, pijace za ivotne namil'l1ire; ure(laj ulica, nasade,
ograde, signali, udoune stanic'e: javne ustanove,
centri, gractanska umetnost, ustanove za odmaranje; poarna
kontrola, garaa i mesta za punjenje kola; javnu
higijenu, groblja; nova pododeljenja ; i po ko-
munalne finansijske i administrativne metode, odmeravanje
poreza izmedu posloynih i gradskih
Susedstvo je prirodno jedinstvo novog grad:-;kog plani-
ranja, kole i institlwije oko sredinjeg trga, sa
parkO\'ima, unutarnjim uli('mim sistemom i glavnim
drumovima za sa suseclstvom; onle se razviti
prirodni socijaini odnosi medu porodicama i prijateljima, a
privatni dom do izraaja pod uslovima potrebnih
javnih institucija i jaYl1e slube (B . .Andrel!!s 277).
III Plansko staranje o odnosima izmedu grada i okolnih
sela, se u tom pravcu na celu poljoprivrednu oblast
kraja. Narodna potr0nja ne moe, kao to to sto-
radi priYatna gradska trgovina, ela bude indiferentna
prema ivotu zemljoradnika, svoga komije. Okolna poljopri-
vredna proiZYodnja i okolni seoski ivota prirodno
nerazclYojiyo jedinstvo sa gradskom potronjom. Od
iyota tih seljaka zavisi dobrim delom ceo problem gradske
naseljenosti. Okolno selo ne samo da hrani gractane sveim i-
\'Otnim namirnicama nego je 0110 i prirodno produljenje
gradskog stanovanja. Ako su okolna sela higijenski stambeno
46
-
ut'edena, onela se grad manje boji od rasprostiranja e\'811'
tualnih zaraznih bolesti. Gradani ne jedu sa :-;ela samo ivotne
namirnice, nego i klice raznih bolesti. Sela su ujedno i izle-
tita O'ra(1ana, to da se gradski stambeni ivot dobrim
protee i u okolicu_
IV Ne!)ostojanje zemljita, otvorenih
illehigijenskih k\'artoya. kako u samome graclu, tako l u
Ilajblioj okolici.., . ... _ .'
Y Promicanje zadruzne stambene 111l('l)atlve ugradenJu.
higijenskom uredivanju i nadzoru gradske stambene politike.
VI Obavezno javno Syih gl'adana u
nima higijenskog stanovanja.
VII HiO'ijensko uredenje pojedinih stanova na ovoj
osnovi: stan; doyoljna i zdrava pitka voda u samoj
u samoj higijenski nunik za upotrebu
svake poro(1ice zasebno; nunik ne sme biti smeten u
ritu, na balkonu i II sobama; nunik treha ela bude dovoljno
En'etao i bezuslonlO nunika sa kOlllu-
nalnim vodovodom i kanalima: higijensko dyori;;te, osvetijeni,
prostrani i sigurni basamaci : i ure-
dil-anje sam(> zgrade: umereno svetlo i
sigurna zatita od vatre: bez Ylage: brzoga I
lakog otstranjiYanja otpadaka; prostorije dovoljne
i hroja za higijensko i moralno stanovanje; za
SYU ('elja(l da se II stanu poyu('e i odmori; ZclrH\'a ,okolica.
\'III Dovoljna i pogodan smetaj zemljita na
kome je sazidana. zemljita zavisi od toga da li
je za jednu porodicu, na osami, uorena ili za \'ise poro-
dica sa nekoliko spratO\-a. Poeljan standard za
i,'ot sa decom trai podyojenu sa takvim slouodnim
prostorom oko nje koji je pogodan za ledinu i ba;;('u "sa
Ukupnim zemljitem 5000 kradratnih stopa (.,1,645
kvadratnih metara), ili 50 X 1Ll0 stopa (152.,1, ';< 30.48 metara)"
(B. Andrews 237). I na narod ne yoli sa yj;;e stanova,
Narodna posloyica veli: mu se zvala!" ('
-svakom porodica gde ima dvoje troje dece za sam
-stan trai standard prostor najmanje 100 kvadratnih metara:
soba roditeljska 20 kyo m., soba jedna 10
i druga 10, trpezarija 20, kuhinja 16, a nuzgredne prostorije
24 kyaclradna metra. Pri ekonomiji prostora, kada
gradimo svoju koju raspodeljujemo unapred prema
potrebama, ne moe se ispod 80 kYo metara.
Standard stanovanja i potreban smetaj pro-
stora na kome je podignuta kuca sa dvoritem. Dobro sun-
osvetljenje i stana zavisi od toga ela Ii je
stan zaklonjen drugim kolika je irina suseLlne
ulice, da li je na uglu ili unutarnjem gradilitu, kamo
gledaju prozori i sl.
47
IX Visina stmnbenih prostorija treba ela odgovara hi-
gijenskim gractevinskim zahtevima. Visina iznosi najmanje
3 metra. :'\Iinimalnl razmak izmedu zemlje i poda prizemlja
iznosi 60 cm.
X :.\linimalna kubatura stana za porodicu sa
iznosi oko 300 kub. metara. Za robijae se
uzima (lanas kao normalna mera po osobi 28 me-
tara. l; Ujedinjenim Drayama Seyerne Amerike medu malc-'
stanove za porodice broji se stan sa ROO kub. metara.
"Stam beni problem, moe se postoji kad god po-
loaj i ili prilike nat'ina stanovanja ometaju
na bilo kakav blagostanje ili razvitak, duevni.
socijalni ili moralni razvitak hilo koga (OU. Il
Andreu's 292).
StandaJ'd jJJ'enaseUenosti. Kao znak prenaseljenosti ne
moe se uzeti samo stambene kubature koja otpada
na pojedinu Tako na pr. neki zakoni smatraju
prosto!' manji od 120 kub. metara za od-
raslu a za decu 60 kub. metara. Iz onoga to smo
dosada rekli o standardu stanovanja moemo zaklju(;iti
da se prenaseljenost ne meri samo kubaturom, nego i po-
manjkanjem i drugih stambenih faktora. se uzima
ela prenaseljenost postoji onda, ako stanu nedostaje bilo
koji od ovih usluva:
1) Separatno za svaku prirodnu porodicu
(roditelji i mala deca) sa njenim zasebnim toaletnim ure-
dajima.
2) Ako u elomu ima potstanara, oni treba ela imaju
zasebne s\'oje sobe sa zasebnim toaletnim urectajima.
3) Posebne sobe za muku i ensku decu, kao
i za roditelje.
U jednoj sobi moe da spava mu i ena sa malim
detetom, inai:'e u svakoj sobi najmanje dve osobe istoga pola.
5) r stanu treba da ima barem jedna soba za zajed-
nWki ivot. Ta soba moe da bude trpezarija,
stambena kuhinja, ali ne soba.
9) Na 40 ara moe da doete od osam elo dvanaest po-
dvojenih Ako su jedna uz drugu,
onda moe i 20.
7) Zasebna soba za svaku osobu II internatima ili u
g'l'upnOI11 sta novanju.
11 Standard odevanja i obuvanja
se odevamo i obuvamo zato da pokrijemo i zati-
timo s,;oje telo od prirodnih pojava. U odelu smo pred sve-
tom ono to smo u drutvu: voj nici, dravni Nnovnici i dr.
48
Ako mi po svome poloaju u drutvu nismo ono to se
smatra "gospodstvom", mi to moemo pred svetom
postati, ako se (pod mislimo oc1e-
vanje i obuvanje) pored toga ukraava ljude; to \'ie de-
koracije imamo na sebi, utoliko kod sveta
u&;led i p08tovanje. Odatle pred narod-
nom prosvetom sve vie ovaj zadatak
Od ukrasnog ili tlekoratiYnog valja raz-
likoyati njen zna6aj, tj. da u njoj izrazimo onu le-
potu koju krijemo u sebi mi sami, pa i samo drutvo
u izvesno nemo i na odrectenoll1 mestu.
se mogu ispoljiti i niski instinkti animaliteta.
;\li ovde imati u yidu samo onu koja se
II njegovom standardu ivota, prirodom i drutvom.
S prirodne strane radi se o fiziolokim potrebama naega
tela, a sa drutvene strane o zadovoljenju tzv. zakona uni-
(o !'IllJlO S ti. po ovome zakonu ne t:;astoji se u tome
da svi ljudi imaju jednaku uniformu, kao recimo vojska.
Ono se danas s\"e vie ispoljaya u tome to se svi ljudi
izvesne sreC\irw na priblino na6in Nose se,
na pr., slihli eiri, muko odelo, jednak kroj enskih.
odela, obuea izvesnog-a modela, syi ljudi nose kravate i dr.
Piziolll.'i/w odeoanje. u prirodnom pogledu ima
taj zadatak ela stalno odrava toplotu ljudskog tela na 3!5.6
stupnjeva Celsiusa ili 98
u
Farenhajta. nam
telo od vlage koja dolazi spolja ili usled naega znojenja;
ona nas od vetra i studeni. Sama
opet, ne sme hIti takva da telo tl zadoYo-
ljenju svojih potreba, na pr., dovoljnog cirkulacije
kni, razvitka pravilnih oblika pojedinih delova tela i elI'.
U tome pogledu" treba ela bude leti otyO-
reno bojadisana da odbija toplotu, zimi tamnija da zadra'i-a
toplotu; da ne bude tesna, nelagoclna, neprikladno velika:
ela se kroza nju ne spoljni pokreti tela i dl'.
Socijalna higijena uzima da zadovoljava svoj
fizioloki standard ako ispunjava ove uslove:
1) Da se u njoj moe hodati udobno jedan sat.
2) Da se u njoj moe udobno jedan minut.
3) Da sa svoje strane ne prouzrokuje i ne pove-
ili studen.
4) Da sa svoje strane na smanjenje, ati ne
na nastalih telesnih bolesti.
5) Da apsorbira vlagu znojenja odraslog za
vreme od jedne dana.
6) Da je saivena od takvog materijala koji moe odvojiti
vlagu znojenja od koe.
4
49
7) Da odyaja telo od poja,'a spoljne ,lage, da
se ne sedi ili radi u vlanoj
Da bi se zadovoljili "Yi od fizioloki zahtevi, potrebno
je da pojAdinac ima dovoljno i u !
kvalitativnom pogledU. Tako na pr. da moze dnevno menjatI
rublje tri puta da na nogama kad je vlano
ima kaci je kia da nosi kabanicu ili kiobran i dr.
Na O\om mestu treba i sveta u
nima pravog fiziolokog U tome pravcu
se dosta od socijalno-higijenskog narodnog
DJ'/l'::itveni deo standarda. Prema onome to smo rekli
o zakonu drutvene uniformnosti treba da zadovolji
O\e syoga drutvenog standarda:
1) Da po odevanja pojedinac ne bude neka dru-
tvena iznimka. Neki na pr. dravni slubenik mogao bi da
se zatiti od studeni i II dolami kakya se pre nosila, ali bi
u njoj na ulici bio smean s,"etu. Nekome slugi mogla bi sa
fiziolokog gledita dobro ela dode na ulici pidama njegova
gazde, ali bi u njoj izgledao svetu kao kakvo
2) Pojedinac treba ela se u stopu sa srednjom
drutvenom 111odom, obzirom na svoj drutveni i
profesionalni poloaj. bi mogao dobro
lanjski eir njene gazdarice, kad ne bi ove godine na ulici ene
nosile eire nekoga novog kroja. Nastan1ik u svakom odelu
ne moe da bude ono ta treba da bude u razredu. I najsi-
romaniji radnik treba na kaIn'oj da se pojavi u
ruhu.
3) U izvesnim poslovima potrebno je onakvo odelo kakvo
iziskuje sam taj posao. Izvesni ne mogu bez uredne
uniforme ela se pojave na ulici. :\[atiin8ki inenjer i mati inski
radnici treba da imaju posebno svoje radno odelo kada su
na poslu.
4) dO\)I'og i opravka U tu su
svrhu potrebna razna sredstva za {krem za cipele),
pranje, peglanje, ostavljanje i dr. Bezuslovno je potrebno da
pored glavne, imamo jo i drugu koja ovu
Pl'YU to vge od kvara. Tako u standard ulaze kecelje
za rad, zbog blata, i sl.
5) treba sa svoje strane da zadovolji tZY. k011\'en-
cionaIni socijalni ivot. I pralje u lepoj haljini
da se pojavi na balu. l\Ilada da ima svoj veo, mlado-
enja lepe odelo i rukavice.
6) sporta, oporavka, odmora. putovanja i sL
iziskuje Tako su nam na pr. za skijanje
potrebne naroeite cipele, posebno odelo i dr. Gradski je
ivot fizioloki bez mnogih grana savremenog
sporta.
50
"
l
l
Jedinice standarda odevanja. Kao i kod ishrane, tako
na opseg standarda odevanja pol i uzrast pojedinih
lica. Ovde se uzima kao jedinica standarda odevanja
odraslog mu:::karea, te se takva jedinica sa 1.-.
Poto je u o<levanju drutveni uticaj neg'o u ishrani to
broj jedinica ene i dece \'a1'ira prema dohotl{a i
dru::;tvenom poloaju u kome se nalazi pojedina porodica.
Kako kod nas nemamo jo; ispitivanja u ovom
pogledu, se primera radi na rezultate ispitivanja
stranih instituta potronje. Hcller Committee fm' Reseal'ch
in Social Econolilics, Clothing Budgets (Hele rov Komitet
za socijalno-ekonomska ispitivanja, budeti naao je
prema cenama u San Francisku novembra 1933 godine sle-
raspodelu odh jedinica po porodicama:
Porodica pisara: mu 1.-, ena 1.82, od 11 godina
0.4;). or! 5 godina 0.48.
Radnieka porodica: mu 1.-, zena 0.999, od 11
god. 0.67, od 5 godina 0.5-1, od 2 godine 0.47,
Zavisna porodica: mu, zaposlen 1.-, mu, nezaposlen,
0.65; ena 0.90, od 16-20 god. zaposlen 1.72; devojka
16 elo 20 god., zaposlena 2.07; 1- do 15 god. 0.97;
14 do 15 god., 1.01; 9 elo 13 god.. 0.76;
9 do 13 god., 0.78; 6 elo 8 god., 0.75; devoj-
6 do 8 god, 0.61: dete od 1 elo ;) godina, 0.56.
minimalnog standarda stati-
direkcija potrebe porodice od 5
ena i troje dece od 12, 7 i 11/2 godine) po
skalI za 1 mesec dana:
Jlukog oelela 1/12 komada
odela 1/12
"
odela 1/12
"
Zenskog odela 2/12
"
Platna za koulje 1
6
/
12
Bluza enskih 2/12
"
Mukih kou lj a 6/
12
"
enskih koulja
6
112
"
6/
12
"
Zenskih
6;
112
"
cipela 1/12 para
Zenskih cipela 1/12
"
cip'ela 2/12
"
Pendeta cipela 8/
12
"
Prema gornjoj skali, se na godinu 1 muko, 1
1 2 enska odela itd. Obzirom na ono to
smo rekli o fiziolokim i drutvenim faktorima odela vidi
se da je ova skala vrlo oskudna. '
51
Benko Artur Grado, u Zatiti
od 21 februara 1935 pitanje uzakonjenja minimalnih nad-
nica i plata, smatra za privatnog nametenika u naoj dravi
ovaj minimalni standard odevanja i 011uvanja:
1 muka kabanica za tri godine
2 muka odela za jednu godinu
3 muke koulje"" "
3 muke " " "
6 pari mukih kratkih za jednu godinu
2 para mukih cipela """
1 muki eir " " "
Za enu dodaje SA 60% od vrednosti syega pomenutog_
Za 2 dece dodaje se 40% od ""
12 Vaspitni standard
U dananjem standardu ivota zauzima \'ano mesto 1"
potreba vaspitanja l'eljadL Ovaj deo standarda:
obulwata:
1) Potrebu da decu vas pitamo do one mere koliko je
potrebno za njihov samostalan i trajno koristan rad u ivotu;
2) neprestano usa\Tavanje radne snage odrasle
kako bi mogla ela zadovolji nove potrebe u syome
pozivu (usavravanje lekara, nastavnika, majstoru, ('itanje
tampe i sl.);
3) davanje i da se i ona
usavrava u svoga i da se opte kul-
turno vaspitaya ;
4) neprestano staranje oko toga ela svako
ljade moe dnevno da sti('e ona drutvena znanja koja se
smatraju kao savremena.
dolazi na svet samo sa svojom optom prirodom,
ivljenjem u drutvu opta priroda dobija postepeno svoje
drutveno obeleje, obeleje klase l sredine. Sa
kulturnim razvitkom te sredine menja se i nivo opte
koye prirode, sa drutvom ide navie. Opte prirodno znanje
nije dovoljno za egzistenciju u drutvu. Sta vie, i opte
drutveno ;manje nema u sticanju dobara vred-
nosti ako pojedinci nemaju potrebnih sposobnosti.
Kada svi ljudi u jednoj sredini imaju osnovnu kolu, onda
sama osnovna kola ne osposobljava ni za kakvo privrecti-
vanje . .xaprotiv, u ranijem periodu drutva, kada
je samo mali broj ljudi imao pismenost osnovne kole, po--
jedina lica mogla su i svoju osnovnu iskoristiti kao
kakvo osposobljenje. Oim u jednoj sredini
52
izYesna kolska naobrazba prevladavati kao opta,
ljudi se sve manje mogu njome da koriste u svome poslu
kao nekom Hstom osposobljenja. Dok je kod nas
bilo malo ljudi sa S\Tenom niom srednjom kolom oni su
tada mogli da nadu zaposlenje samo na OSDonI
te kole. U nas se danas sve vie popunjuje ka-
dar sa onima koji su svrili punu srednju ;:;kolu, elok su
oni sa manjom kolskom naobrazbom sye vi;:;e na
zanata ili kakvo drugo strUl'no osposobljavanje.
U standard vaspitanja ne ulazi, dakle, bilo kaho ;:;kol-
sko obrazovanje, nego samo ono koje mladog pot-
puno osposobljaya da moe u ivotu ela privre(luje u jed-
nakoj meri kao i drugi ljudi II sredini.
Kada osnovna kola sama po sebi nema prin'ec1ne
vrednosti, odnosno kada se to isto bude desilo i sa matu-
rom gimnazije, onda toliko kolsko obrazoyanje nije do-
voljna mera ni u standardu ivota radnika ..
Opta se drutvena naobrnzha ne samo ko-
lom. nego i kulturnim podizanjem one sredine u kojoj se
redoyito Svakako jP uticaj neposredne,
sredine, onda ulice. kolskog drut\'a, ka-
snije kavane i celE' javnosti. Zato dete treba da ima svako-
dne\'110 prilike da ;-[jn kole neto Roditelji treba
samo sebe intelektualno da pridiu, da prate probleme sa-
vremene naobrazbe, da se i sami ,'aspitavaju, ako da
pomognu S\'ojoj deci na O\-om polju. Porer! izdataka za
kolarine, kolske udbenike i ostale kolske trokove, po-
trebno je da se deci pripremi lektira, da im se omo-
u raznim omladinskim kulturnim i sportskim
organi7:acijama, pohadanje pozorita, bioskopa, putoyanje,
saradnja u {'asopisima. novinama i sl. Na taj
vaspitni standard dobiva kudikamo ire obeleje. mnogo
opsenije od jednostavnoga pohactanja kole.
\'aspitni standard je jedna realna pojava, se nov-
{jani trokovi dadu prorai";unati. Zato je potrebno da
imamo od svakog ovakvog' izdatka i neku stvarnu korist.
Ta korist najvie zavisi oel kolskog programa i
njego'm izyactanja u ;:;kolL Poto po
gradovima, imaju dosta prilike da se i nn kole obrazuju,
to i sam kolski program treha da o takvom obrazovanju
povede tj. da se sam od sebe to vie USa\Tava.
Danas imaju prilike ela II hioskopu dobar deo
geografije, drutvenih u pozoritu literature; koel
da se upoznaju sa elektricitetom, plinom, polugama,
fotografijom, radiom i dr. Dnevna tampa obavetaya decu
redovito o sYim savremenim prirodnim i drutvenim poja-
vama, o raznim izumima, o naprecima nauke i dr. Danas
dete. dok je jo u osnovnoj koli, prati elnevnu Stampu.
53
Vaspitni standard ne zayrava se samo svravanjem kola,
nego se nastavlja kroz ceo ivot, poto se od sviju nas trai
neprestano kulturno u Yezi sa kulturnom evolucijom
nae sredine, a naega drutvenoga poziva.
12 Ostali delovi standarda ivota
Hrana, stan sa ogreyom i osvetljenjem, i
samo jedan, glavni deo dananjeg standarda i-
vota. Ljudi, kao drutvene jedinke, ne mogu se zamisliti bez
dodira i odnosa sa ostalim ljudima, sa ljudskom zajednicom,
njenim moralnim i raznim kulturnim organizaci-
jama. S'd oni deluju zajedno na svojoj socijalnoj
kulturi i optem drutvenom progresu. Oni se medu se sa-
staju, piu, bave se obrazuju se, putuju,
medusobno se potpomau i zavise jedni od drugih.
Opet, svaki pojedinac oset>a neodoljivu i jaku potrebu
vanja svoje egzisteneije, svoga zdravlja i s\'oga kultur-
nog razdtka.
Sa gledita potronje, sav taj iYot nije neto zamiljeno,
on je kruta stvarnost koja se svakome neodoljivo
u ostalim delovima njegoya ivotnog standarda.
Zdravlje i bolest. Amerikanci yele da se zdravlje
kupuje i javnim budetima. Prema iz-
vesnim istrah'anjima, trokovi puta su od
trokova oko pojedine bolesti.. Nega zdraylja je
poznata i kao taIn-a, sa svojom vrednosti,
ulazi u standard. Moe se uzeti da ee-
lokupnim i"\'Ota (hranom, stanom, i dr.)
svoje zdravlje i syoje bolesti, ali nam se ipak
fizioloki i drutveno u tu s\Thu zasebne
potrebe:
1) Odravanje higijenske tela, doma i sredine
uopte, to se na pr. postie: pranjem, kupanjem, sredstvima
za (pasta za zube, sapun uopte i dr.), sredstvima
za dezinfekciju apoteka uopte),
njem, brijanjem, ianjem itd. Ovde spada i
ulica, odnos smetlja, otklon javnih bunjita, izoliranje
naprava koje tete zdravlju (plinara, kemijskih radiona, fa-
dima i sL).
2) Sredstva za izoliranje klica bolesti, kao to su plju-
vaonice, dOVOljna rubaca, zasebni pekiri, posebne
zdele, i ostalo stolno posude za svako
posebne postelje, zasebna soba za bolesnika itd.
3) tTavno kalemijenje, javne karantine, besplatni dispan-
zeri, kolske poliklinike i sl.
54
4) Potpuna nega majke i deteta u onoj meri koliko
trai sa\Temena medicina i higijena.
5) Svi trokovi kao to su lekovi, lekari sp e-
eijalisti, zubari, bolnice, sanatoriji, klinike i dr.
6) teta koja nastaje usled nerada bolesnika i one
('eljacli koja je uza nj.
7) Potpuna briga oko stqraca i starica u domu: nega,
pomaganje, osveavanje, zahavljanje i uopte olakanje po-
slednjih godina njihova i\-ota.
8) Neg-ovanje i olakanje ivota defektnp i umobolne
dece i druge u porodici.
9) Trokovi pogreha i svih dl'ut-renih formalnosti koji
:m sa smrcu u vezi.
](ultuJ'ni i 8oeijrt.lni ivot. Da bi nam slika
ovoga dela standarda bila to jasnija, i
socijalni iyot jedne nae srednje porodice. Otac
jC' koji sa enom, II V razredu gimnazije,
sinom u I razredu gimnazije ivi u jednom naem bano'dn-
skom mestu. Otac je aktivan saradnik u On'enom krstu,
Jadranskoj strai, udruenju, jednom kulturnom
drutvu i je drutvenoga kluba u mestu. Olan je Nabav-
i Kreditne zadruge dravnih slubenika. "JIati, sa ma-
turom gimnazije, Yodi nije napolju zaposlena,
vodi nadzor nad koloYanjem dece, je dviju organizacija,
odbornik je u Zajednici doma i kole na gimnaziji.
pored kole priYatno u('i glasovir, pohada pretsta\'e
u pozoritu i bioskopu, kao Ferijalnog saveza ide leti
u kolonije, zimi se bavi Sin pored kole ima
i prati svoju literaturu, pohada pretstave, je Slm-
utskog udruenja. l\Io('mo da je ovo najmanji opseg kul-
turnog i soeijalnog iyota o\'e porodice koji se danas
Na toj osnovi o\"aj deo standarda obuln'atio bi otprilike:
1) Deparae za svako obzirom na njegoyo
kretanje, napolju yan porodice.
2) Clanarina za sva pobrojana drntnl, i
dobrovoljne priloge raznim humanim i soeijalnim akcijama.
3) Say troak oko koloYanja dece, kao to su izdaci
za kolarinu, udbenike, kolski pribor, za sYedodbe, kolske
fondoye, kolske ekskurzije, priloge zajednici e10ma i kole itd.
4) Hedovito popunjavanje biblioteke svima knji-
gama, i notama koji se poje-
dinoj za njihovo S3yremeno obrazovanjp. Ovde
ulazi litel'atura koja se
po samoj \Tsti njegova zanimanja.
5) Hedovito, jedne lokalne i jedne
dnevne no,,1"ne. Oitanje pOI'odii'ne zadrune tampe, par de-
novina i sl.
55
6) Normalna poseta vanijih pozorinih, bioskopskih,
i drutvenih javnih priredaba.
7) Svi prinudni javni doprinosi. kao porezi, prirezi,
takse i sl.
9) mirazi i sl. pojedinoj i naj-
blioj rod bini.
9) Sav koji normalan kulturni
ivot, kaQ radio aparat, ormani za knjige, stolovi za rad,
izvesni instrumenti i sl.
20) Putovanje u svrhu odmora, i sl.
ostalih delova standarda.
ovoga standarda zavisi od visine dohodaka i inte-
ligencije pojedinih lica. se izraava u po-
stocima svih glaynih izdataka za hranu, oelelo, stan,
ogre\" i osvetljenje. l; naoj tampi (na pr. vieli
Benko Artur Grado, Prinos li.: pitanju uzakonjenja minimal-
nih nadnica i plata, Zatita od 21 II 1935) spo-
minje se ova minimalnog standarda pod "Razno": 1)
Za nekvalifikovanog radnika 10% na sveukupne trokove,
za pire, duhan i higijenu; 2) za kvalifikovenog radnika 20%
na sveukupne trokove za duhan, higijenu i kulturne
potrebe, odgoj dece i razonodu; 3) za privatnog namete-
nika za higijenu, kulturne potrebe, odgoj dece i razonodu.
za neoenjenje 25%. za oenjene 10%.
56
III glava: tednja i osiguranje
13 potronje
Pojedine potrebe ne javljaju se uvek redovito i ne
mogu se uvek unapred predvideti. Njihov je intenzitet ja{:i
u doba starosti, a slabiji u doba mladosti; je onda kada
smo nezaposleni, a slabiji je kada nam je osiguran stalan
dovoljan prihod. U takYim promenIjivim fazama zato,
potrebno da raspolaemo sa \'ie materijalnih sredstava
negoli
da sredstva koja nam danas stoje na raspola-
ganju nisu samo odreelena za podmirenje sadanjeg nego i
standarda ivota. U clrutnl u kome nismo sigurni
li uvek imati dananji dohodak, hocemo li imati
odakle da podmirimo kakvu nau i vanrednu
potrebu, jedan deo sadanjeg dohotka ima da se za
podmirivanje potreba koje nam se budu javljale,
Kao i sve dananje drutvene pojaye, i privatna po-
tronja zavisi od mnogih bolesti, smrti
i telesnog onesposobljenja koga porodice ne samo da
porodici nove izdatke nego joj smanjuju i radnu
sposobnost za sticanje prihoda. Ako ostane bez posla
ili ne mogne da radi, porodica je materijalno pred tekom ne-
ukoliko je ivela samo od rada svoga
Starost je, opet, relativno dug period vremena kada smo
sposobni samo za troenje, a ne za privredivanje. su
n porodici sitna deea, pa nema nikakdh izdataka oko kolo-
vanja. Ali kad porastu, onela nam se naiedanpnt nametnu
izdaci te vrste. N eko se u kuri raz boli, treba zvati lekara,
kupiti iekove, i zato je u domu potrebna neka gotovina, da
se u svako vreme. Ako sa onim to zaractujemo upravo
izlazimo nakraj, to danas zaradimo to i potroimo, onda
stalno strepimo da nas ne iznenadi kakva neizbeiva po-
treba, za podmirenje imati raspoloivih sredstava.
U neizvesnosti smo i zbog raznog imetka koji
smo tekom mukom nabavili. Nametaj je kupova n godinama,
je pravi magazin razne odece, knjiga, posteljine. po-
57
i dr. Kakm iznenadan poar ili krac1a mogu sye to
da unite.
Samo od zdrava i zaposlena moe porodica
da ivi. On je tvorac svih sredstava za n1en ivot. Njego-
yom presuuje, uglavnom, cela materij::tlna
egzistencija i porodica je u oskudici sve dotle dok
neko od ostale ne zaposli.
U podmirivanja nae potronje moemo
da uc1emo isto onako kako smo uli i u standard sadanjeg
ivota. potronje moe se danas priblino
izmeriti, te tako i njezino obezbedenje postaje i sa-
delom naega dananjeg standarda ivota.
U dananjem drutvu ove nesigurnosti potronje
mouu se otkloniti jedino na dva milostinjom ili
obe"'zbedenjem. Tako zvano socijalno osiguranje radnika nije
!tita drugo nego obezbec1enje organizovanog
radnitva u pomenutu svrhu. raznih humanih dru-
tava, uboki domovi za starce i starice, sirotinjske potpore
i sl. nisu nita drugo nego milostinja.
Ne potr0imo li u izvesnom periodu sve ono to
za taj period zaradili, onda S1110 takvom utedom ?bezbedliI
kasniju potronju. Stednji, ima. I?rethocll; raspore-
r!ivanje dohotka za ono vreme za kOJe ]e I namenjen. Tako
se ne moe tednjom nazvati staranje nekog da
SYoju platu ne potroi odmah na pnoga, nego je
za pun mesec dana. Iz nje ima on da plati, na pr., l esde-
seti deo svoga zimskog kaputa, koji mu trajati 60 meseci.
Ako on za taj kaput koji staje 1200 dinara, ostavi svakog
pnog po 20 dinara, onda on time samo bO.lje vodi
ekonomiju, a ne tedi. .\'li ako to 20 dl11. ostavlja da
bi lake podmirio potrebe koje se kasnije javiti, recimo
za bolesti, onda je to 20 din. ostavljeno za kasniju
potronju, odnosno utede no.
tednja je razlika koja se dobije, ako se sadanji!l
prihoda odbiju sadanji rashodi. ona zaVISI l od velI-
prihoda i od rashoda. Moemo, prema. tomet
i';tedeti u potronji na dYa ako prIhode,
a rashode ostavimo na istoj visini, - ili ako smanjimo
rashode, a prihode ostavimo na istoj visini. Ko ivi samo
od svoje najamnine ili plate, on je retko u stanju da
svoje prihode. Stoga u potronji otpada ovaj tednje.
Smanjenje rashoda zavisi na prvom mestu od naih
prihoda i standarda ivota. Ukoliko se podmirenje standarda
vii';e pribliuje svome minimumu, a od tog minimuma osku-
dici, tednja, pri oskudici, postepeno pada od svoje maksi-
malne na nulu.
Smanjenje rashoda ne uvek otklanjanje podmi-
renja izvesnih naih sadanjih potreba. Boljom ekonomijom
58
potronje moemo sa manje izdataka jedne te iste potrebe
podmiriti. Bolja ekonomija II ishrani moe potpuno da za-
dovolji nae fizioloke potrebe, a sa manje rashoda. Nae
zadruno snalaenje nije nita drugo nego tednja u irem
smislu. tednja je, vaan problem ekonomike i orga-
nizacije potronje.
Obezbeclenje potronje postie se, uglavnom,
na ova
1) Dovoljno ivotno osiguranje za
onesposobljenja, starosti i smrti. kao i osiguranje od svih
iznenadnih nunih potreba.
2) Sistematska redovna i';tednja gotovog novca koji
treba da se nacle kao raspoloiva rezerva, ako iskrsne kakva
neizbeiva neosigurana potreba.
3) Izgradnja ili kupnja u kojoj sama porodica
da stanuj e, ukoliko taka \' troak mnogo ne nadilaz i
kiriju koju bi ona za na istom mestu.
4) Stvaranje ostale privatne imovine, kao to je kupo-
vanje sigurnih hartija od vrednosti, podizanje Hta,
peradarstva i (k
14 ivotno osiguranje
Zivotno osiguranje kupuje se na pijaci. kao i svaka
druga roba. :\Loemo ga kupiti od kakvog pri\atnog predu-
za osiguranje, moemo od dravnog, a moemo se i
sami medusobno zadruno osigurati. Ka]{xe su prednosti
zadrunog osiguranja pred privatnim i dravnim, o tome
gm"oriti u organizaciji gazdinst\"a. U svakom
mi se obYezujemo na redoYito polugodinje,
godinje ili odjedanput) izvesne syote (pl'elJdje)
s time da nam osiguratelj kad se elesi izvestan dogaclaj ili
proc1e odredeno \Teme isplati odredenu svotu novaca (osigu-
rana svota). Lice koja se osigurava zove se osiguranik, a
lice kome pe se isplatiti osigurana svota zove se korisnik
osiguranj a.
Svi uslod osiguranja utvrdeni su tarifama za
svaku vrstu osiguranja zasebno. Pismeni dokumenat ugoyora
o osiguranju zoye so Jlolica.
Osiguratelji izra('unavaju tarife prema tZY. tabelama
smrtnosti iz kojih se saznaju verovatne godine i\'ota ljudi
zdray]ja i drutvene pripadnosti. Po sle-
tabel i s111rtnosti 17 ongleskih drustava moe se lako
saznati koliko \"erovatno ljudi odredene starosti jo i\'eti.
Pojedinac ne moe biti siguran da upravo iveti
onoliko godina koliko se vidi iz tabele, su brojke
na osnovu podataka o ivotu 100.000 ljudi. l\Ioe
Starost godina Broj ivih
U toj godini
umre janje ivota
10 1000000 676 48.36
11 99.324 679 47.68
20 93.268 729 4149
;30 86292 842 :34.4:3
40 78.653 1036 27.21'
50 69.517 1594 20.18
60 5 .973 13.77
I
70 ;35.837 6493 8.54
{la se e1esi da on bude onaj koji umreti i pre isteka tih
verovatnih godina. Po tabeli se, na pr., vidi, da bi onaj koji
je danas star 20 godina verovatno mogao jo da ivi 41.49
godina. osoba ne moe po tome sama sebe da
Dsigura, da bi sama mogla tedeti 40 godina, kako bi
njenim naslednicima ostala ute<lena svota. Nj Ll mOH
ela zadesi smrt i pre isteka toga \Temena, moda i mnogo
ranije, a nije stigla da skupi potrebnu svotu osiguranja.
"Cpravo zato to u pojedinim porodicama nema tolike
verovatnosti ivota kao u celom drutvu, i obezbe-
duje osiguranjem svoju porodicu za da on ranije umre
nego to je drutveno verovatno. sa sitnom decom
i neopskrbljenom enom koji ima 30 godina moe da bude
upravo medu onih 842 koji po tabeli, umreti jo u svojoj
:31 godini. Za one koji umiru treba i osiguratelj da sprema
verovatne osigurane svote, pa da ih unosi u svoju kalkulaciju.
treba da na tabeli broj osoba koliko ih
u pojedinim godinama V8ro\"atno umire. Ukoliko
za sebe po svojim godinama starosti da nakon
izvesnog vremena umirati vie ljudi, utoliko je i njegov ivot
u tim godinama u opasnosti, a i obezbec1enje porodice
za te godine potrebnije.
U potronji, ne moe se :::;provesti individualno
samoosiguranje. Veliki fabrikant koji ima stotinu svojih fa-
brika moe sam ela osigura s\'oje fabrike od poara. On
moe ela oclrec1ene svote ostavlja u naroeiti osigll7'ni fond
koji moe verovatno da pokrije poar koji bi mogao da
zadesi pojedinu fabriku. Siguran je da mu sve fabrike
odjedanput pogoreti. to ne moe jedan moe njih
nekoliko hiljada u svojim zadrugama. Tu se moe primeniti
tabela smrtnosti, jer je verovatno da takve zadruge
postepeno umirati. Zadruga bi samo postepeno iz njihovih
premija jednoga po jednoga osiguranika. Zavisi
od njene kalkulacije premija li ona da podmiri
sve svoje trokove i da isplati potrebne osigurane svote. Ako
:smrtnost bude manja nego to je u tarifi po-
60
javl<'e se viei koje zadruga godinje de1iti medu svoje
osiguranike.
kalkulacija drutava nisu, dakle,
sh'ari osiguratelj a i pojedinih osiguranika, nego
celine narodne potronje. Otuda se oycle bezuslovno
dran1a interveneija koja ima najstroije da kontrolira te
kalkulacije i kasnije manipulacije sa novcem (pl'eJll.ij8ka
rezerva) iz koga se postepeno placati svote osiguranja.
Poto se on1e radi o imovini i interesima sitnib
ljudi, to i ovo pitanje postaje soeijalnim u svakoj dravi.
Ako ela zna ta osiguratelj radi sa
njegovim premijama, potrehno je ela se upozna sa
njene raspodele. Premija je sastayljena od tri dela,.: tednje
(premij ske rezene ), riz ika i trokova osiguranj a. S tednja i
riziko zajedno tzv. neto premij/l.. Sva tri dela
mogu se Deo koji otpada na osigura-
nikonl tednju pripada njemu on ga daje osigu-
rateIju u ostavu, u amanet ili na Osiguratelj
taj cleo premijo kao tzv. premijsku rezervu, pa je
kao utectevinu, zajedno sa kamatama, svojim osignranicima
ili korisnieima. Interesi narodne potronje zahtevaju s jedne
strane lla utedeni kapitali o\e \"rste budu to kako
hi narodna potronja bila obezbedenija. S druge
strane, ti isti interesi nalau javnim mganima ela bdeju nad
obrazovanja i premijskih rezerva u svojoj
zemlji, kao to na pr. policija, zakonodavstvo i SlH.lSt\'O tite
ostalu imovinu od krada. Iz premijske rezon'e moe
se osiguraniku dati jedan deo kao zajam. Tu svoju tednju
mogu osiguranici ela trae natrag od osiguratelj a i pre
nego to rok osiguranja. U t0111 govori se o
otkupnoj vrednosti. ]Jo/ice, tj. koliko nakon izvesnog broja
godina dajE osiguratelj osiguraniku za otkup njegova prava
na osiguranu svotu.
Za administrativnih i reijskih tl'okO\a (tam-
pane stvari, plate, provizije ak\'iziterima i ck) osiguratelji
uzimaju od 6 do 100/0 oci neto premije. Koji cleo
neto premije otpasti na premijsku rezervu, a koji na riziko
zavisi od tvz. procenta mortaliteta osobe one dobi ivota u
kojoj se nalazi upravo osiguranik. Za mlade godine procenat
mortaliteta je manji, poto je smrt starijih yerovatnija. Tako
na Pl'. u praksi uzima za one koji imaju 3(}
godina 1% mortaliteta, tj. pretpostavlja se da od 36 - godi-
njaka zdravlja umire u narednoj 37 - oj godini
samo 1. Za oye osiguranike manji deo na riziko, a
deo premije na tedriju nego to bi, na pr., otpalo za
starija lica sa procentom mortaliteta.
Primera radi da 100 lica od 36 god. osigura
10000 d koji se isplatiti svakome od njih koji doive jo
61
20 g. ili njihovim naslednicima odmah posle smrti, ako koji
ranije umre. Kako je onie 1 Dfo mortaliteta, tj. poto je vero-
vatno ela (-8 1 od njih 100 tokom 1 godine osiguranja ili
svoje 37 godine umreti, njihov osiguratelj raspocleljuje
godinju premiju od 442.- cl koju su unapred platili ovako:
100 liea po H:2.- d godinje premije Din. H.:200.- (bruto premija)
manje 8% troka (oel neto premije) ,,3.274.75 (troak)
Din. 40.925.25 (neto premija)
vie 3
1
/
2
% kamata za 1 godinu 1.432.38
manje is [JI atp j rd nom
0:'taje za fl9 Ih-a
Din. 42.357.63
" 10.000.- (riziko)
nill. :12.357.68 (premijska rezerva)
Xa 99 preostalih osiguranika za drugu godinu, dakle,
osiguratelj kao tednju u formi premijske rezerve
32.357.63 CI odnosno na jednoga 1/99 oel toga, tj. 326.84 cL
Ostaje, malo manje od 1/4 neto premije za premijsku
rezervu. Onle se kae ela se riziko prema premiji odnosi
kao 1: 4 izmedu 36 i 37 godine. Premijska rezerva prema
premiji odnosi se kao 3: 4. Ovde se pretpostaylja da je
isplata na kraju osigurne godine, a ne u mo-
mentu smrti.
U narednim godinama osiguranikoya premijska rezerva
postaje sve tako da pri isteku roka osiguranja osigu-
ranik prima \'ie nego to je stYarno uloio. To
dolazi odatle to se na premijsku rezervu izvesne
kamate, a kod zadrunog osiguranja ona je jo
i vikoyima koji zadruzi godinje iz
rizika i trokova osiguranja. Pored toga, za osigurani-
koye smrti, korisnik ima prayo na celu osiguranu svotu, iako
je osiguranik bio uplatio samo jedan njen (leo.
15 Vrste ivotnog osiguranja
U irem smislu moglo bi se da u ivotno osigu-
ranje spadaju sya ona osiguranja koja se bilo koje
pojave u ivotu izvesne osobe, kao to su bolest, doba ivota,
nesposobnost za rad, starost, smrt itd. U nauci o osiguranju,
ipak, osiguranje telesnih nezgoda izdvaja se iz ivotnog
{)siguranja. Tako se posebno govori o osiguranju ivota i o
osiguranju od nezgoda. Osiguranje radnika i nametenika za
bolesti blagajne), onesposobljenja (invali-
diteta), besposlice i elI'. prinudnim putem, preko tzv. ureda
za osiguranje radnika naziva se socijalnim osiguranjem.
potronja danas se najvie obezbecluje
vrstama osiguranja ivota:
62
1) J(mtko pU811l1'Ino o8i{jw'a1Ije. J)rza\"lli
"lulJenici, na pr., pripraYnici koji za par godina pra\o
na penziju mogu se samo za to kratko \Teme osiguratL
Poto su to mladi ljudi sa malim proc-entom mortaliteta,
platite \Tlo malu premiju. Za da umru pre nego to
"ll stekli pravo Ila penziju, isplatite SP osigurana svota
nj ihovoj porodici.
2) Posm,rtll() osignratlje. Osigurana s\"ota se nasled-
nicima osiO'uranika ili njemn, ako dviYi yetu starost
75 goclinat Premija se pla(-aili za broj godina ili
do isplate osiguranog iznosa Primer: l). Zadrugar star 35 god.
eli da se osigura na iznos od 20.000.'- cl koji re se, zajedno
sa prikupljenim yikovima, isplatiti porodici osiguranika
odmah posle njegove smrti ili njemu samome ako dO1Ye
75 godina. Ako osiguranik eli ela premije sye elo
isplate osiguranog iznosa, onela premija iznosi
.J:5.- cl.; ako eli ela premija na najdue
25 godina, premija iznosi 52.- cl.: za 20 god.
58.- d.: za 15 god. 70.- cl. ili za 10 godina 9.J:.- rl.
3) Posmrtno osiguranje sa jednokratJwlII preJm:jo1ll.
Primer (po Tarifi lc): Lice staro 30 god. eli da odjedared
uplati premiju za osiguranje od 15.000.- d. Jednokratna
premija iznosi 6.037.50 d. Osigurani isnos od 15.000.- d.
se odmah posle smrti osiguranika ili kod doidjenja
75 godina .
.J:) J(olekti v liU posmrtno osiguJ'({ Ilje na izrazito
zadrunoj osnoyi, gde izvestan broj neke zadruge
pristupa kao njen osiguranik. Primer (Tarifa la):
Skuptina zadruge donese odluku da svi njeni (ili
deo i njihove ene pristupe kolektivnom
posmrtnom osiguranju, s tim da je syaki osiguran za iznos
od 3.000.- el. i ela premije do isplate osiguranja.
Osiguranik kom8 je pri stupanju u ovakyo osiguranje 25
godina za eelo \Teme osiguranja premiju od
4.50 clinara. Tako napr. ako jedan zadrugar sa enom i 5 dece
eli cla obezbedi celu porodicu za smrti, imao bi da
syega po d. 18.50 meseh10. (Otac star 45 godina za
2.000.- d., po 6.- d.; majka stara 40 godina za 2000.- el. po
5.- d.: i 5 dece ispod 25 godina po d. 1000.- =5 X 1.50 = 7.50;
ili svega Dinara 18.50 za ukupno 11.000.- dinara osiguranja).
5) Jleovito iJ'otno osi,gu1'ctnje, pri kome je
premija na odreden broj godina, a osigurani
iznos se nakon odredenog broja godina ili odmah
posle osiguranikoye smrti. Primer (Tarifa 2): Lice koje ima
1) Po Tarifi 1 - Zadruno osiguranje Saveza zadruga
dravnih slUbenika II Beogradu. I ostale cemo primere uzeti iz tarifa
ovoga o;;igul'atelja.
27 godina eli ela mu se. ?d
:30.000 cl. kacla doive 50 godma III da se ta] IsplatI nJ:-
2'oyim naslednicima odmah posle njegoH\ smrti, ako on ral11J8
Premija za ovo osiguranje iznosi 93.-. d.
6) Dc(;je osiljllrallje kojim se deei
pO{'etni za nastup l,la pr: el1:sk?J deel l:l1raZ;
Primer (Tanfa .JJ: Otal' kO]1 Ima 28 g'odma zelI ela obezbedi
syome elvog'oclinj8m enskom detetu miraz od 20.000.- el.
kad dete 25 Rodina ivota. Osiguranje i
premija traje 23 godine. iznosi 57.-
TT ranije smrti osigural1lka (oca) premlJ.a
prestaje. a osigmani iZllos oel 20.000.:- P?VIen .za. zb1l'
posloynih vikoya kroz celo \Teme trajanja oSiguranJa,
se korisniku (d8\ojei) tahlO II ugovorenom roku, tj.
posip 23 godine. . .
7) OSiljlfl'aJlje stipendija ili renie. OSiguram
iznos ne se odmah po isteku rOTka, nego u
broju obroka (renta) ili stipendij a. Oim. istekne rOk.
ranom iznosu on se ukamaGiYatl elo dana po]echmh
obroka. (Tarifa .t-a): Otac koji ima 35 godina eli
da osio'ura svom troaodinjem detetu stipendiju
od cl za kolO\:'anje na univerzitetu. Osiguranje
16 aodina. Premija iznosi 110JiO d Ako otac l'a11lJ8
plaeanje premija prestaje. Kada prode 16 godina, de-
tetu se stipendija kamatama.. . .
8) Vezano 'i'ootno osiljuralIje. Ovako na Pl'. ?Slgu:
ravaju zajedno mu i ena s da se.
osigurni iznos. Premija ovoga oSiguranJa malo Je skuplja,
poto je riziko je vero:atnost jedno od
clvoaa umreti neao kada se samo Jedno OSIgura).
b 9) Osilju1'C!,':(,je doivotne J'C/dc. Premija se ogra-
broj godina. Poto izminu vte godirre se
iznos osiguraniku kao mesecna, polugocllSI1Ja III go-
dinja renta, i to do smrti. .. .
10) OsiguJ'anje otplate duga. OSlgul'amk Je na pr. po-
digao zajam na svoju pa ga u anuitetima hna da
otplati za 20 godina. Da ne bi naslecInicima ostavio
dug, on se osigurava tako da posle njegove smrtI
otplati zaostale anuitete.
16 tednja
I osiguranje je tednja u irem smislu; utedama se
otkupljuju police. Ako utede ostavimo u gotovom !10':CU,
bilo ela ih sami ili da ih odnesemo u tedlOmcu,
tada govorimo o tednji u uem smislu. Osiguranjem obez-
sebi izvesnu svotu novaca za kakvog ne-
64
pz
)
nadnog dogadaja koji iziskuje izdatke. tednjom,
proth'. svoju finansijsku nez.avisnost, u kOJOJ
raspolaemo .gotoYlnom onda nam Je ona
,\.ko celu sVOJU platu odmah potrOSll11O, onda smo prISlljelll
da do druge plate kupujemo na veresiju ono to nam za-
treba. Izvesna potreba, recimo banjsko izleti, milo-
stinja, lekoyi i sl., - moe da se pojad kao ,"anredna, pa
da je ne. mogne!no p<?dmiriti iz s,:ojih
moze da lina neke svoJe narOCIte zelje cIJe Je
podmirenje s izdacima. Deca, !la. pr.,
da kupe sebi izvesne knjige, da negde yotputU)U, l
Ona taela tede svoj deparac za te sn'he. opcemto
da se tednja j'aYIja kao potreba za sve one
koje nismo obezbedili osiguranjem. je iz.vesn.a .p?-
rodica sebe bolje osiguranjem obezbechla, ] oJ. Je
manje potrebna tednja ove vrste. U tom slueajU s.tedn]om
ima da se skupe i gotovi novcI za one
koji nisu i z,a razne
izdatke koji se nenadano i neodoljiVO namecu .. Taka." bl
izdatak na pr. bio nabavljanje poklona za prazmke,
siranje nabavaka robe kada je ona jeftina (na Pl'. spremanje
zimnice u hrani, clnima i dr.).
Utet1eyine prikupljaju se i na razne
:'Iranje svote u elomu, da za
potrebe. Ostayljan]e nm'ca na uloznu Ih r
najrasprostranjeniji utecievma.
ica moo'u biti razne ustanove, kao dravne, prlvatne l za-
drune U novije doba, u kreditnom
zadrugarstYll, utecievine se prikupljaju u stalnim
manjim s,'otama, tako ela nakon odreetenog.
dobije izvestan okrugao kapItal. na Pl'.; da bl ustyedeh
10.000.- dinara okruglo, potreelno Je mesecno ela ulazemo
u kreditnu zadrugu kao utecievinu:
Godine
e II z
tednje
4% 5% 5
J
/ 2% i 6%
dinara dinara dinara dinara
10 67.80 64.31 02.22 60.95
15 40.61 37.42 35.90 34.43
20 27.28 24.37 23.02 21.72
25 19.48 16.85 15.65 14.52
30 lLI5 12.08 11.02 10.05
35 10.99 8.87 ,
7.94 7.10
Ovaj poslednji tednje pogodan je za tako zvanu
sistematsku vezanu tednju koja se sastoji u tome da se te-
dia unapred obvee na jedne od pomenutih rata,
5
5
pa da mu zadruga nakon odreclenog vremena isplati pome-
nutu okruglu svotu. Za da tedia prekine uplate,
zadruga mu ne utedu pre nego to izmine odre-
cteno vreme.
Pitanje unaanja tednje u standard ivota istom se
diskutovati u zainteresovanim krugoviIna, uglavnom
meclu i organizacijama. Dravna
komisija za minimalnu najamninu Unija) uklju-
i tednju i osiguranje u minimalne budete.
U zemalja jo se misli ela je tednja samo dobra
navika i da se moe sprovoditi bez obzira na do-
hotka i voclenja ekonomije potronje. Sam po sebi,
nagon tednje nije toliko jak kao to su ostali deloYi stan-
daeda, hrana, stan, odelo, ogrev i dr. Uvek se
silinom sadanje negoli potrebe. To
ne da potrebe ne postoje. Poto je ne-
sio'uran u onome to ima danas ela imati i sutra, on sa
zna da mu se oel sutra javiti mnoge po-
trebe, za podmirenje treba svakako da ima na raspola-
ganju gotova novca, onda i tednja ima bezuslovno ela
u standard ivota. Da svest isto tako obulwata
tednju kao i ostale potrebe, vidi se najbolje po tome
to tede i ljudi sa najmanjim prihodima. Kod ljudi sa ne-
sigurnim prihodima nagon za tednjom jo je Ne moe
se na pr., da u najamninu sezonskih radnika moe da
samo podmirenje njihova standarda, poto oni
od tih para ima da ive celu godinu sa svojom poeodicom.
X e moe se da je siromanoj starici bio suYian onaj
novac koji je utedela za svoj pogreb. Ona je te pare, to
se kae, otkidala od svojih usta, poto je nagon za tednjom
bio kod nje isto tako silan kao i hrana. Iz da neki
radnik ili ima uteclevina u svojoj zadruzi potpuno
bi bilo pogreno da je njegova najamnina ili plata
bila preyelika. Postojanje tih para opra\'Claya jo de tednju
kao deo standarda, poto ona stvarno u standardu ivota
postoji samo na ostalih njegoYih delo"m.
standard tednje nije teko izmeriti. Za sva-
kog pojedinca to je Do nje
u svakom pojedinom tako ako za izvestan dulji
protekli period saberemo dugoye i utec1evine po-
rodice. Ako se, i"ecimo, neka porodica kroz proteklih 10 go-
dina godinje zaduiyala sa 1500 dinara i godinje
troila svojih ranijih uteclevina 500 dinara, onda izlazi ela
je trebalo da ta porodica svoj ivot u novoj godini
minimalno sa 2000 d utec1evine. Paljivim, i to irim
istraivanjima dalo bi se za svaku grupu po-
utvrditi kolika treba da bude njihova redo-
vita tednja, pa da bi bila njihova ekonomija
66
likvidna u iznenadnih neizbeivih iz-
dataka. jo nemamo takvih tabela, odnosno
tednje u standardu ivota.
Pri utHc1ivanju standarda tednje razlikuju se
dYe njene suhe. Prya je da se u porodici uvek nade ona
s\"ota gotova novca koja je potrebna za iznenadne preke
potrebe, kao na pr. da se plate lekod, lekar, iZ.\Te popravci
nenadno predmeta bez kojih se ne moe biti
(staklo na prozoru, opravka vodovoda, svetla) i dr. U takvim
ispituje se za koliko vromena ima da se uted i
ona svota koja odgovara redovitom celom prihodu porodice.
Ako, na pr., porodica ivi sa prihodom od 1800
dinara, onda bi za potrebe isto tolike utede za 2 go-
<dine dana, bez obzira na interes, trebalo da se tedi za
24 meseca po 75 dinara mese<:'no. Taln-a syota treba da lei
na ulonoj knjiiui u zadruzi, da bi mogli sa nje u svako
eloba bez otkaza da podignemo potreban nm-ac.
Druga je suha ove vrste tednje da se vremenom pri-
kupe i ukamate, kamate na kamate, sitne utede porodice
za izvesnu kasniju suhu, recimo: da se nabayi
noy nametaj, kupi kaIn-a bata za ekonomiju, po-
digne koje reljade poalje na kahu spe-
cijalizaciju svoga posla i sL gazdinstvo neophodno
radi svoje reforme potrebuje stYaranje ovakvih gotoYina.
tednja treba ela ima svoje granice, da ne prede II
krtost. Ona u jednoj porodici biti umerena m"ek onda
ako joj se bude planski i sa odredenim svrhama pristupalo.
Videli smo ela svaka potreba ima svoju i
Pogodan naNn podmirenja svih potreba i istovremeno tedno
staranje o sadanjem i njihovom podmirenju daje
pravilno mesto tednje u na;;em standardu ivota.
Ako izvesna porodica vidi da joj nakon duljeg
perioda opasti redovan godinji dohodak. a u sadanjem
dohotku postoji uteda, ona moe tednjom
ela osigura sebi kasniji, unapred odredeni redovit dohodak.
U tome slu<:;aju treba do toga vremena da se utedi ona
syota novaca cije kamate, koje ta svota bude kasnije
nosila, pretstavljati taj stalan dohodak. Iz tabele
vidi se koliki bismo deo takvog dohotka ulagali
da bismo dobili taj isti dohodak redovito svake godine.
Primer iz tabele. Koliko tedeti svake
godine, da bismo nakon 20 godina redo\-ite takve tednje
imali godinji dohodak od 1000 dinara? Uz 3 %-no ukama-
za 20 godina imali bismo da utedimo 1.24-puta od 1000
dinara svake godine odnosno 1240 d. Ta bi svota (po pi-
cerovim tabelama III) pomnoena sa 27.68 (Tabela III)
<donela nakon 20 godina 34.323.20 d. Njeno godinje ukama-
sa 3% donosi kamata 1029.70 dinara. - Da bismo do
5*
67
Deo dohotka koji treba da se danas tedi i kasnije
ukamati uz isti kamatnjak
Godine
Stope
tednje
3%
I
4%
I
5%
I
6%
I
20 1.24 0.S4
I
0.54
i
0.45
25 0.91 0.60
l
0.42
i
0.30
30 0.70 0.45 0.30 0.21
35 0.55 0.34 0.22 0.15
I l
godinjeg prihoda od 1000 d. doli nakon 25 g., trebalo bi
odsada godinje ela tedimo uz 3% 910.- cl, nakon 30 go-
dina 700 dinara itd.
68
II DEO
EKONOMIKA SAVREMENE POTRONJE
IV glava: dohodak
17 Dohodak u potronji
U pnom delu ove knjige potronja nam se javlja u
onome opsegu koji je uslovljen prirodno i drutveno; ko-
Jiko bi i kako:bi t.rebalo da troi svaki pojedinac obzirom
na svoj prirodni i drutveni poloaj, tj. da ne bi oskudevao.
Ostvarenje takve potronje zavisi od dohotka
kojim pojedinci mogu da namire syoja gazdin-
stva, u kojima podmiruju svoje potrebe. Zato se pred nama
u drutvu ne javlja potronja onakva kakva bi trebala da
bude, nego onakva kakva je njena ekonomika, tj. kako je
dohotkom kakva je u stvari. osnovu
savremene potronje, upoznaje samoga sebe u spletu
Sa\Temene ekonomije; upoznaj se sa ekonomikom potro-
nje, pokuava da nade sredstva za reavanje prak-
problema pravedne potrone vrednosti svoga dohotka.
Prant suha i styarna sudbina
dohotka neprekinuta je nit koja ima da se kroz
ovaj deo naega rada. Pretpostavka je, dakle, ostvaren nov-
dohodak u izvesnoj meri. Problem onoga to
kao najamni radnik dobiva iz prodaje svoje radne snage,
ne spada na OYO mesto, to je stvar dananje 'podele dobara.
Ipak, to ne da mi na ovom mestu da znamo
za podele dobara; mi je, ta vie, naglaavamo uko-
liko nam poete za rukom da reimo zadatak koji sebi po-
stavljamo u ovom delu naega rada:
1) da se upoznamo sa i oblicima dohotka,
kao i sa sredstvima kojima se smanjuje ili njegova
stvarna \Tednost;
2) da istraimo ustanovljenja mere
po kojoj u svako doba, kao kada metrom merimo
kaknl duinu, znati da li je ta uednost manja ili
3) da se upoznamo sa onim znakovima po kojima se
raspoznaje stvarne ue dnosti dohotka u potronji,
tj . . da znamo kolika je takva vrednost mogla u pojedinim
71
sredinama u odredeno doba ela zadovolji one oblike i onu
potronje izvesne osobe koja joj se po nje-
nom prirodnom i drutyenom poloaju. Na ovoj osnovi
znatno olakano re;;enje i problema neposrednih odnosa iz-
i
Tenja je svakog pojedinca, bilo da prodaje svoju
radnu snagu ili da zaracluje na tucloj radnoj snazi, da
priskrbi izvesna sredstva kojima da osigura svoju
potronju. Tako sredstva mogu se potroiti iIi od-
mah ili kasnije. Keka od tih sredstava troimo neposredno,
kao to je hrana, ogrev i dr. Druga se opet pretvaraju u
raznu imovinu naega gazdinsl va i postepeno pre-
laze u nau potronju, kao to je nametaj, kuhinjsko po-
surle, i dr.
Dohodak se jaylja redoYito II obliku. Takya
je uglavnom dananja najamnina. Rede danas
radnika u naturi, na pr. u stanu i hrani. Seoske
sluge na pr. dobrim delom primaju jo najamninu u naturi.
Za nm'ac, opet, nabavljaju se razna dobra koja
dananju potronju, tako ela stvarna \Tednost do-
hotka zavisi od potrone vrednosti tih dobara.
Platu koju primimo na prvoga izdamo za kiriju, svetlo, za
drva, za hranu i dr. Ukoliko budemo mogli vie za tu istu
platu da nabavimo tih dobara, utoliko je stvarna \Tednost
naega dohotka Ta prestavlja tzv.
realni ili st"arni dohodak.
ivotni ili dohodak je oblik dohotka u po-
tronji. Ovaj je pretstavljen koristi koju smo
imali od upotrobe izvesnog ili realnog dohotka.
ivotni ili efekat dohotka od 100 dinara, na pr.,
je onda kada kupimo za nj 12 kg. govedine negoli
kada bi za istu svotu kupili 150 komada jaja.
Veli{'ina dohotka meri se brojem jedinica novca,
recimo dinara. Tako na pr. govorimo o dohotcimct od 500,
1000 itd. dinara. realnog dohotka se me-
rom koja je svojstvena dobrima od kojih se sastoji: na pr.
20 kg. zadrunog brana "A", 3 m. vunenog sukna, 1 soba
oel 40 kubnih metara itd. ivotni dohodak meri se brojem
jedinica korisnosti koju smo imali od izvesnih dobara (na
pl'. za je od 100 grama masne teletine iskoristIjivo:
4.1 azota, 25 i 237 toplotnih vrednosti).
Dohodak se unosi u gazdinstyo sa td strane:
iz Yana, kao to je najamnina, plata i dr.; obrazuje se unutar
toga gazdinstva, kao to je rad iz sopstvene
bate i dr., stvara se uopte ekonomijom potronje;
72
crpemo ga iz c1ru::,tva (tZY, realni socijalni dohodak), kao
to je upotreba, odnosno javnih
(kola, parkova, bolnica, primanje potpora i dr.).
18 dohodak
Ovaj je dohodak pret-stavljen brojem jedinica
koje u odredeno 'Teme unosimo u gazdinstvo.
Tako govorimo o dnevnom dohotku ili nadnici, nedeljnoj,
najamnini ili plati. Nije potrebno isticati
da svi nemaju jednak dohodak. Tako na
pr. prema podacima iz izvetaja nacionalnog
biroa za ekonomska istraivanja u U. S. A. bilo je 1918 go-
dine: 200.000 ljudi ili 0.52% bez ikakvog dohotka; 1 milion
827.554 osoba ili 4.87% sa dohotkom oel O do 500 dolara
godinje; 14.011 osoba ili 0.3% sa dohot-kom od 50.000 do
100.000 dolara; 7.285 osoba ili 0.02% sa dohotkom od 100.000
do 1 milion dolara; a 152 osobe ili 0.004% sa dohotkom
oel 1 milion i vie dolara.
Od novc:anog dohotka zavisi tZ\'.
kupovna pojedinih a to je onaj deo
nog dohotka koji pojedini odvajaju za svoju
potronju. Svakako, drutvene grupe sa
dohocima imaju i kao kupovnu
Kupovna potrosa<':a glavni je regulator cele po-
tronje svake drutvene grupe. OC! nje zavise sve pojave
koje u velikom obilju u dananjoj potronji, kao
to su: raspodela izdatka u budetima, usta i kva-
litet namirnica, potronje, faze poje-
potronje, evolucija potronje i dr. Uticaj
dohotka, odnosno kupovne potroa(';a pri-
na onom mestu gde se govori o budetu potronje.
e ovome pogledu vana ona nov-
('anog dohotka koja izaziva iste posledice u potronji,
pri se govoriti o niskim, srednjim i visokim nov-
dohocima. Sami budeti, na pr., ima da nam pokau
koji su dohoci nii, a koji vii, tako da se
nagadanja pri tome potpuno
Po dohotka koji iznosi pojedini po-
na pijacu ne moe se meriti njego\' realni dohodak,
a niti se time mogu meriti svi izdaci njegove potronje.
:Na seljak, na pr., vrlo malo novaca potroi na pijaci, ali
se zato eleo njegove potronje sastoji od dobara
koje sam proizvede.
Od je interesa kako je u jednoj zemlji
dohodak raspodeljen po zanimanjima stanovnitva;
;specijalno, koliko od dohodaka otpada na nekvalifikovane
73
i kvalifikovane radnike, na dran1e slubenike, na zanatlije,
tnwvce namalo itel.
U celokupni narodni dohodak trebalo bi pored
nog dohotka ubrojati i vrednost rada doma?ice
njenom gazdinstvu. Da ona sama ne obavlja taj
posao, morala bi se platiti neka profesionalna po-

Narodni nov(?ani dohodak nije postojana on se
neprestano menja. Penje se u vremenima pOSlO\'llOg poleta,
a opada u doba kriza. Sezona ili konjuktura u jednoj
gorani posla moe da na dohotka
onih osoba koje su zaposlene ili kapitalom zainteresovane
u poslu. Stalno opadanje dohotka jedne drutvene
grupe, na pr. zanatlija, znak je ekonomske
v

nosti njegovoga rada. Smanjenje plata rlrzavmh
slubenika znak je slabljenja dravnih finansija ili opo-
zicije privatnog kapitala prema oporezovanju.
lB Realni dohodak
U realni dohodak spadaju sva ona dobra i sve one usluge-
drugih ljudi koje u izvesno \Teme stoje nekoj.osobi na 1'aspol.a.-
g'anju da ih potroi. Takav bi dohodak bIO na pr. nanllr-
nice koje uzmemo iz zadruge, korist od i kuhinj-
skog nametaja, jaja naih kokoiju, iz ba!e, usluge
i svetlo l sl. Kada
se O'ovori o narodu kao celini, onda se ovaj dohodak uzima
kao"" baza narodne potronje, o tome
ela li su ta dobra izala i u kojoj iz ili inozemne
proizvodnje. V poslednje vreme svi narodi paze na to da to
vie osiguraju svoj realni dohodak iz dobara sopstvene pro-
izvodnje, to se ivotnih namirnica. U ovo.m
poslednjem govori se o bazi narodnog snabdevanja.
Dananja je primer ovakve ekonomije svoje
narodne potronje. Ona je dovela pod svoju dravnu kon-
trolu uvoz izvoz i unutarnju trgovinu ivotnih namirnica.
Da bi se 'znala u svako doba, koncem pojedinih
godina, takvih dobara, sastavlja se opti bilans o
ll';ezenim i izvezenim ivotnim namirnicama, a onda takav
bilans napose za svaku ivotnu namirnicu. Takvi se onda
hilansi uporectuju sa narodne potronje pojedi-
nih ivotnih namirnica. Ide se ovim merama uglavnom za
tim da zemlja moe sebe to vie samostalno da ishrani za
\Teme rata. Pri svemu se, naravno, pazi da se to vie
na onu vrstu narodnog realnog dohotka za proizvodnju
ima zemlja najpovoljnije prirodne uslove. Takav je sa
krOmpirima u N aravno, pri ovakvim prisilnim_
74
merama II regulisanju narodne potronje nisu l
u sticanju pojedinih delova realnog individualnog
dohotka, kao to se pokazuje li nestaica jaja,
mesa i masla. Tamo je, na pr., od septembra 1935 godine do
konca 1935 smanjeno klanje stoke na 80
0
/
0
, onda 70% i 60%,
Realni narodni dohodak nije sa narodnom
potronjom, poto se sav narodni dohodak ne potroi odmah
nego se jedan deo kapitalizira u svrhu daljne proizvodnje.
Od raspodele dohotka na pojedine klase
svakako i dobara koja se odmah potroiti i koja
(>e se dalje ostaviti u proizvodnji.
U porodicama koje poreci syojih prihoda ne-
maju nikakvih dohodaka u naturi realni dohodak se menja
prema dobara i usluga koje moemo u izvesno YI'eme-
ela dobijemo za taj dohodak. Od 1913 godine elo
danas imao je svaki bez broj puta prilike da se osve-
da od izvesnog dohotka, recimo od predrat-
nih 100 dinara, nije m"ek imao jednake koristi. Posle rata
smo za te iste pare mogli dobiti jedan mali deo onoga real-
nog dohotka koji smo dobivali pre rata. I ne samo u tome
razmaku da se menja realni dohodak iste
dohotka, nego se to deava svakodnevno, iz godine
u godinu. Ove su pojave vaan fenomen ekonomike dana-
nje potronje i dovode nau nauku na teren sistema cena,
kupovne novca i snalaenja
uopte. Isp1'a\'no poznavanje pojava i njihova pred-
\idanja i merenja jedini je pravi i put u l'eavanju
pitanja dohotka
Yelieina dohotka iHesne osobe, odnosno jedne
grupe ljudi no kae nam nita dok ne znamo ta se moe
kupiti za te pare, koliki realni dohudak odgovara tome nov-
('anom dohotku.
Izvesne pojave u narodnoj potronji mogu da nam donekle
poslue kao znak kako je u narodu raspodeljen realni doho-
dak. Taln"e bi pojave mogle kao merilo biti ove: hroj ljudi koji
i koliko trae jan1e sirotinjske broj prosjaka na
ulici; materijalna oskudica dece po kolama; boles-
i i\otnog osiguranja; stanovnitvo, spojeno sa vodo-
vodom, kanalizacijom i osvetlenjem, ako su u
tome mestu sproyedone ins1alacije te Yrste; kretanje te veli-
u o\'im posled nj im ustanoyama; ko-
prodate robe po prodavnicama u siromanim grad-
skim kvartovima, prenatrpanost po stanovima; promet po
staretinarskim pl'odavnicaina kao jedinim "manufakturisti-
ma" ljudi maloga realnog dohotka, itd.
U ekonomskoj literaturi se da se raspodela
realnog dohotka meri narodnom potronjom ili
dohotkom po glavi stanovnitva. Tako
T5
se na pr. zna koliko je dravni monopol prodao duhana u
jednom mestu ili u celoj dravi. Takva duhana po-
deli se sa brojem stanovnitva i dobiveni broj ima da nam
kae da je toliki i toliki realni dohodak stanovni-
tva u duhanu, pod pretpostavkom da je say prodati duhan po-
puen u dotii'moj godini. Takva nam statistika realnog dohotka
na koje moe svak da iz ovog primera:
na stolu je 20 cigareta, a u sobi je 20 10
popui sye cigarete a drugih 10 samo su gledali kako ovi
pue. Ko bi onda mogao da kae da je u toj sobi otpala 1
f'igareta na 1 gianI!?
Poto je statistici iv sa njegovim
iYota, za ocenu realnog dohotka izYesne grupe
dohotka, je ona da belei broj mrtve i
bolesne dece po tim istim grupama, kao dobar znak
realnog dohotka. Ovim putem, preko ivotnog ili
dohotka. nazire se realni dohodak. Opta je pojava da su
smrtni dece sye ukoliko vie opadaju realni
dohoci njihovih roditelja. Istina, pri takvim uporedenjima
treba voditi i o tome da siromanije porodice iInaju
broj dece negoli
Za ocenu, odnosno merenje prave realnog do-
hotka uzimaju se one osobine dobara koje daju ivotni
dohodak. Tako se kod ivotnih namirnica gleda koliko one
imaju hidrata, kakva je
njihove potronje i dl'.
[Tpol'edivanje. Ukoliko se prema dohotka
da oceni i potronje pojedinih osoba prave se
upored enja velikih i malih, sadanjih i ranijih dohodaka. Pri
tome se ipak nailazi na tokoce koje treba uvek imati u vidu.
U isto 'Teme i na istom mestu jedna jedinica (recimo
1 dinar) dohotka daje vecu realnog
dohotka nego to je daje jedna jedinica manjeg dohotka.
SubjektiYIla shvatanja u ekonomskoj nauci tnde suprotno:
ukoliko neko ima vie novaca utoliko za njega jedan dinar
blla manju nednost: ili onaj ko ima 100.000 dinara lake se
rastaje pri gubitku od svojih 10.000 d nego to se sa tom
svotom rastaje onaj koji ima svega 20.000 d. U naem slu-
ovde, kada se radi o veliC\ine dohotka,
moemo da za svojih 10.000 d danas na pijaci vie
dobara dobiti onaj koji ima 100.000 d nego li onaj koji ima
20.000 d. To dolazi odatle to nabavljaju robu re-
dovito pod povoljnijim okolnostima nego siroma-
niji. kupuje robu u placa u gotonl,
pa moe da dobije i bolji kvalitet i poYoljnijn cenu. Ista
76
dobara iste nste daje ljudima i veCl Zl-
yotni dohodak, poto oni preradujui ta dobra u
s,-omo gazdinstyu pod povoljnijim llslodma: bolje posude,
bolje hladnjake, podrume i sl.
Uporec1uju se prihodi u raznim Yl'emen-
skim razmacima u istoj zemlji. Ovakva uporedenja ne mogu
hiti posve poto se realna i ivotna vrednost iZYesne
dohotka stalno menja. N a pnom mestu,
stalno se menja kupovna moc novca, tako da u svako doba
ne dobijemo za 100 cl jednaku izYesne robe iste
j,xaJitete. Vremenom se boljom tehnikom poboljava i ln'aJi-
teta robe, tako ela, na pr., eipele oel 100 d 1933 go-
eline nemaju istu kyalitetu koi u su imale cipele iste cene
1930 g. dohotka, dalje, ne kae nam i poel
kakvim se uslovima on troi, a tu dolaze u obzir, kao to znamo,
pobolj sani odnosi, zanimanje, bolja javna uprm-a, vaspi-
tanje, slobode. Vremenom menja se i odnos
izmedu dobara koja se kupuju i onih koja se ne kupuju na
pijaci: hleb se ranije vie pekao kod u mnogim po-
rodicama se vie ije kod kuce itd. Po nekim poro-
dicama ima i nuzgrednih zarada, koje se jayno ne-
vicle. Pa ni nho cena po svim mestima II jeelnoj zemlji
nije jednak.
77
V glava: Nivo cena
20 Kvantitativlla teorija novca
Stvarna dohotka zavisi od cena onih
dobara koja ulaze u dananju potronju. Ako cene proma-
tramo kroz izvesno due vreme, da one nisu uvek
na istom nivou. Uporec1ivanjem cena jedne sa cenama druge
godine saznajemo koje su cene porasle, koje opale, a koje
su ostale na istoj visini. Dovoljno je samo da se setimo
nivoa predratnih i dananjih cena, pa da da
razlike u nivoima jedne te iste robe mogu vremenom biti
veoma velike.
Izvesne pojave menjaju samo cene neke robe, kao to
se na pr. menjaju cene i ima opet pojava
optega karaktera koje izazivaju promene cena sve robe.
U ovom drugom govorimo o promeni optega nivoa
cena. Tada opaamo da se za isti dohodak ne dobiva
mek ista svih dobara. Ta pojava ima u ekonomici
savremene potronje \"eliki poto u celosti menja
realni dohodak, menja trokove ivota i doyocli do novih
borba u podeli dobara. Kao rezultat tih pojava javlja se
pred nama pitanje kupovne novca. Tako se govori o
kupoynoj dinara, talijanske lire, dolara itd. Upoznaya-
se sa pojanuna koje menjaju nivo cena, ujedno sazna-
jemo uzroke promena realnog' dohotka, odnosno kupovne
novca.
Novac u rukama delom namenjen
je kupovini onih dobara koja ulaze li njegovu potronju.
Na jednoj strani, dakle, na pijaci stoji raspoloiva roba za
prodaju, a na drugoj strani kupci sa odrec1enom
novca. Ako se pretpostavi da say taj novac kupi svu tu robu,
onela bi mogli ela opti nivo cena uvek zavisiti od
odnosa izmedu novca u opticaju i robe na pijaci. Ako ozna-
novac u opticaju sa n, robu na pijaci sa 1', a nivo cena
sa c, onda bi mogli da je
l'c=n,
78
to da je no\'(:a II opticaju jednaka
robe na pijaci, pomnoenoj sa sadanjim niyoom cena. Ovakva
teorija poznata je u nauci ekonomije kao ln'anti-
tathna teorija novca.
Pri ovome treba uzeti u obzir da se na izvesnim pija-
cama moe sa istom 8YOt0111 izvriti vie ili manje
Tako, na pr., preuzimaju na prvoga
oclrectenoga meseca oci svoje zadruge 20.000 kg brana za
50.000 d; za te iste pare preuzima zadruga od svoga Saveza
21.000 kg brana ili neke druge robe; Savez tim parama
kupuje 20.000 kg ita od zemljoradnika. Tom istom svotom
novca je, dakle, 71.000 kg ili moda vie robe, koja
je istovremeno na pijaci postojala. Tako nam se javlja brzina
opticaja. -ekoliko je ta brzina utoliko je za
isti robni promet istih cena potrebna manja koliNna novca.
Tako, ako brzinu novca sa U, moemo pomenutu
definiciju izmeniti ovako:
1'(' = nb
Primer: tT nekoj zemlji ima u prometu 5 milijardi jedinica
(recimo kg) razne robe; cena 4 cl; brzina opticaja
2: po kvantitativnoj teoriji: 5 X 4 = 10 ':'< 2.
U ekonomici potronje dolazi pri Oyoj pojavi najvie
elo izraaja problem ni\'oa cena. Ako imamo u delu l,van-
titativnu teoriju novca, onela moemo lako uyideti ela nivo
Dena zayisi oci tri faktora: od robe na pijaci, od
noyca II opticaju i od brzine toga opticaja. Prema
toj teoriji mogli bi postayiti i ovu definiciju za nivo cena:
nb
('=
J',
to da je niyo cena jednak koeficijentu koji se dobije
ako se produkt no\'('a i brzine opticaj a
podeli sa robe na pijaci. Ako u pomenutom pri-
meru povisimo novca od 10 na 20,
. 20X2
nIVO cena= _ =8,
;)
to da je novca izazY3lo poye-
nivoa cena od 4 na 8.
1 Faktor: koliNna novca. noyca II
opticaju nivo cena, a smanjenje izaziva pad nivoa.
U kome omeru nastati te promene, zavisi i od drugih pri-
vrednih faktora. U naem je vano da u pomeranju
novca naziremo pomeranje nivoa cena.
79
Treba razlikovati da li je u opticaju metalni ili papir-
nati novac. Banknote su onoliko metalni novac u kom se iznosu
stvarno mogu zameniti za metalni novac. Pri metalnom noveu
u obzir zlatni noyac.
a) ZlalIli 1I01'a('. Uticaj zlatnoga novca dolazi
od strane svetskog regulisanja nivoa cena. zlatni noya.<!
nije nita drugo nego jedan deo svetske zlata kOJI
je iskovan u novac raznih drava, a koji se opet moe pret\"o-
riti, saliti u one oblike u kojima se zlato javlja danas na
syetskoj pijaci, to i zlata, bez razlike na njegov oblik,
sva na nh'o cena. U ekonomiji potronje, dakle, valja
uvek budno paziti na promene zlata u svetu.
U procesu obrazovanja cena zlato se javlja kao i svaka
druga roba. I ono se proizvodi, produkt je ljudskog rada.
To ;:;to mu daje mnogo vrednost nego to je imaju druga
dobra dolazi otuda to je sa njegovu proizvodnju potrebno
mnogo yi:e radnog vremena iste yrste rada negoli za pro-
izvodnju drugih dobara. Ako za jedno kilo zlata danas
moemo dobiti 4:0.000 kg. krompira, da je drut,'eno
potrebno radno \Teme za proizvodnju jednog kilograma
zlata za toliko puta Kao yana pojava u kretanju cena
treba da se uzmu u obzir i produkcioni trokovi zlata.
Kad je ree o zlata, spominju se ove tri oznake:
normalna i relativna zlata. Ako se faktii'no
svetska proizvodnja zlata u onoj meri koliko je
potrebno da se uravnotei opti nivo cena, onda govorimo
o normalnoj zlata. Na pr. se u nauci narodne
ekonomije da je procenat 2.8 od g. 1830 do 1910 bio nor-
malan. FaktWna zlata je ona koliko stvarno ima
zlata u svetu. Ako podelimo sa normalnom,
dobijemo relativnu zlata. Tako na pr. prema tabeli
Gustava Kasela bile su u svetu ove zlata:
Godine

Normalna I
n,l,ti'"a I mi!. maraka mi!. maraka
1800 7.535 2.531 2.98
1850 10.000 mOOD 1.-
1900 :36.975 39.510 0.94
1910 52.003 52.000 1.-
je ako kretanje niyoa cena
sa relativnom zlata. Da bi nam u naoj nauci
bilo koliko toliko promatranje niyoa cena, pro-
diagram (sl. 1) koji daje Kasel o nivo-u
cena i relativnoj zlata (strana (427) 1):
1) Gustav Cassel, Social6kollomie, III Auf!., Leipzig 1923, S. 584.
80
Opti nivo cena i J'elativna zlata ( ....... )
200
150
100
50
o
1850


12
--------

,/'
60 70 80
Sl. 1
"Ad
V


90 1900 10
Dijagram pokazuje kretanje optega nivo.a cena i. rela-
tivne zlata od 1850 g. do 1910 g. Na njemu se Jasno
vidi da je nivo cena nagi!ljao p.romenaml;ly
zlata. Pri tome nam upadajU u OCI dugogodlSn]e I godISn]e pro-
mene nivoa cena. Dugogodinje ili sekularno kretanje nivoa
cena vidi se na dijagramu u optem porastu cena od g. 1850
do g. 1874, a opti pad cena od [5. do 1896 g. 9vR:kvo
sekularno kretanje cena potvrcluJe Ispravnost kvantitatIvne
teorije novca. Naprotiv, valovito kretante niv.oa cena iz go-
dine u godinu pokazuje da nema uopste mkakve veze sa
zlata. Ovo nas dovodi do da traimo
uzroke godinjeg kretanja cena u drugim faktorima.
b) Papirni novac. O papirnom novcu ?pda
kada njegov imalac nije u da za nj
zamenu metalni novac. papirnog novca u optICaJU
zavisi od njegovog privilegovane emisione
ili drave. Prema kvantitativnoj teoriji opti nivo cena zaVI-
od ovakvih platenih sredstava u opticaju..
ovom mestu govorimo o inflaciji i deflaciji novca, kao I nJI-
hovom uticaju na nivo cena.
inflaciju kao pijace papirnim
novcem." papirnog novca izaziva porast oP:
tega nivoa cena. U novije doba u ekonomskOj
6
81
nauci i iri pojam inflacije 1), te se svih plafenih
sredstava (zlatnog novca, papirnog novca, ban-
kovnih depozita i dr.) naziva tim imenom. Ratni i posle-
ratni porast optega nivoa cena izazvan je inflacijom pa-
pirnog novca. Godine 1925 moglo se, na pr., za naih 100
dinara kupiti 6 biliona maraka. A za tu svotu
nisu se tada u Berlinu mogle kupiti ni najjeftinije cipele.
To je najbolji primer dokle inflacija papirnog novca moe
da popne opti nivo cena.
Deflacija je radnja suprotna inflaciji, te kao takva
na pad optega nivoa cena.
cJ Regulisanje novca. lj normalnim prilikama
tenja je svake narodne pri\Tede da se u kretanju optega
nivoa cena uticaj u zemlji to vie eliminie. Mere
i sredstva regulisanja opticaj a spadaju u domen
valutne politike. Yodi je draya preko banke.
Glavno joj je sredstyo interesna stopa. banka
podeljuje privatnim bankama zajmove, ih pri
tome i sa izvesnom interesnom stopom, koja se zove i slu-
benom diskontnom stopom, poto se takvi zajmovi
daju diskontiranjem menica privatnih banaka. Ove menice
priskrbljuju te banke putem diskonta od poslovnih ljudi i
raznih pri tome diskontnu stopu
(privatna diskontna stopa) od one koju njima
banka. Ukoliko je stopa banke uto-
liko manje privatne banke uzimaju novca na kredit, a kada
je manja onda uzimaju vie. Sve, naravno, zavisi od profitne
stope pojedinih koliko se tim kapitalom moe
zaraditi kada se uloi u proizvodnju. Dok god se kapitalistima
isplati, oni uzimati kredita; diskontna stopa poraste
odmah oni smanjuju svoju potranju kredita od privatnih
banaka, a ove onda od banke. Sve je, dakle, u
rukama banke; ona stopom novac
iz opticaj a, a manjom ga opet puta u opticaj. :JIenjanje ko-
novca u opticaju i na taj ima tako eter velikog
uticaja na opti nivo cena. diskontna stopa nagovetava
smanjenje novca u opticaju i izvestan pad optega
nivoa cena. Pri smanjenju stope deava se obratno.
Fiksiranje novca u opticaju nije, naravno, pro-
izvoljno. Ono zavisi od mnogih privrednih faktora
zemlje, kao to je dranje novca u paritetu sa zlatom, re-
gulisanje proizvodnje, izvoza, kretanja stranog ka-
pitala i dr. U naem ovu pojavu notiramo samo zato
da bi se upoznali i sa ovom pojavom u sistemu dananjih cena.
1) Sama dolazi od latinske "inflare", to nadimati;

82
2 Faktori: rouni promet i brzina opticaja.
Roba je proizvod koji je namenjen nepoznatoj pijaci. Kao
takva, ona proizlazi, uglavnom, iz raznih fabrika. Zato je i
poznavanje robnog prometa i kojima se
taj promet spro\"odi usko vezano za poslovne pojave koje
rezultiraju jz dananjeg sistema.
a) Poslovni ciklusi. Roba se na pijaci na ma-
hove, njena prometa se i suava.
Fabrike jedno vreme prepune pijacu robom, opet drugi put
smanje svoj dovoz na pijacu na najmanju meru. Tako da-
nanji industrijski ivot prolazi kroz razne svoje periode,
periode poslo"mog zamaha ili poleta i zastoja ili kriza. Iz-
jednoga i drugoga perioda se smenjuju
razne poslovne faze ovim redom: depresija (tlak, slabljenje).
oporavak, polet, finansijska zategnutost i industrijska kriza.
Sve oye faze zajedno kompletan poslovni ciklus
(krug). \'remensko trajanje jednoga ciklusa zavisi od stupnja
na kome se nalazi kapitalizam u dravi. Razvije-
nija kapitalistWka pri\Tecla ima sve cikluse, relativno
sye faze POSIOYllOg poleta, a sye dulje faze kriza. Kao
primer kratkih poslovnih ciklusa Ujedinjene
Drave Seyerne Amerike, poto je tamo i stupanj kapitali-
pri\Tede relativno na visokom stepenu. Od novembra
1903 do decembra 1913 u toj su se zemlji smenila tri pri-
\Ted na ciklusa, i to ovako u mesecima: 1)
1 N ovem bar
1903
1
Januar 1908
1 Oktobar 1910
Faze do decembra do avgusta do decembra
1907 1910 1913
1 Depresija 10 6 10
2 Oporavak 18 14 12
3 Privredni polet 10 4 8
4 Finansijska zategnutost 10 4 4
Ind ustrijska kriza 2 4 6
Trajanje celog ciklusa 50 meso 32 mes.1 40 meso
Najgornja privrednog poleta naziva se visokom
konjunkturom, a najdonja krizom. Za vreme visoke
konjunkture postizava se maksimum proizvodnje, promet je
robe tada lj doba krize je obratno.
b) [7oga kreditnih sndstava u privrednim lazama.
se ne \Te samo u gotovom novcu, poto on ne bi
mogao da sam podnese sav robni promet. Banke mu stva-
raju surogate i njima vre U takva bankovna
sredstva ubrajamo: promet, kliring, devizni promet,
1) Wait e, Economics of Consumption, p. 43.
S"
83
promet i dr. Placavja bez gotova novca mogla bi
se na pr. vriti ovako: 1) Oekovnim prometom, pri
bi sve nae zadruge vrile placanja svome Savezu preko
Potanske tedionice; one bi naloile Potanskoj tedionici
da s njihova otpie svote, za koje ce onda
priznati Savezov 2) Kliringom (engl. clearing = raz-
janjenje; Banke preko kliring-
banke, potiru svoja dugovanja i potraivanja, a da jedna
drugoj ne isplacuje gotov novac.
e) opti nivo cena. U doba poleta banke stav-
ljaju sva svoja sredstva u najveci napon, tako da ih tada u
prometu ima najvie, vie nego to je porastu robnog pro-
meta potrebno. Istovremeno trgovci i fabrikanti, da bi i tako
to vie savladali porast robnog prometa, ubrzaju opticaj
svoga raspoloivog novca. Sva je privreda u znaku te brzine.
Usled veceg broja platenih sredstava u prometu i sve
vece brzine novca u opticaju die se sve vie nivo cena.
Kada se oseti da je pijaca robom zasicena, u fazi finansijske
zategnutosti se sva ova sredstva, i to bre nego to
se smanjuje robe u prometu. Slabi i brzina kolanja
novca. Kredit poputa. Kada nastupi kriza, vec je tu pad
nivoa cena. Ovakve promene cena, koje su izazvane privred-
nim fazama (kretanja konjunktura) nazivamo godinjim, teku-
cim, za razliku od sekularnih ili dugogodinjih. Kao to se
vidi iz dijagrama na sl. 2, godinja su kretanja nivoa cena
niovita. Ako iz toga dijagrama eliminiemo sekularna kre-
tanja, koja 8U proizala iz uticaja relativne zlata
na nivo cena, imacemo krivulju optega nivoa godinjih
cena (sl. 2).
140
120
100
80
60
1
RedIlkcija nivoa cena na nOl'malnn zlata
1
)
I I
/f--"
)....----

./
.'\
If
......
'\ ....)-
-V
'-.
-....'----
'-
.......
p -....;:
-
"'- ./-
..::::::::-
1'=
8,50 55 60 S 70 75 8.0 85 90 95 1900 O? Hl
SI. 2
Zasebni uticaj faktora koji obrazuju svoja godinja
kr.eta.nja .cena vidi se iz dijagrama na sl. 2. Do samostalnog
uticaja tih faktora dolo se na taj to se
relativne zlata na 1 eliminisao uticaj zlata na te
l) Cassel, S. 438
84
3ene. Iz dijagrama se jasno vidi da nivo cena dostie svoj
vrhunac onda kada je visoka konjunktura na svojoj najvioj
Da bi se taj odnos jasno istakao, na dijagramu su
godine visoke konjunkture debelom vertikalnom
linijom. Taj se odnos jedino nije istakao godine 1882, kada
je, visoka konjunktura slabo dola do izraaja.
21 l\Ierenje kupovne novca
Opti nivo cella preko kupovne novca na
realnog dohotka. Od nivoa cena zavisi ko-
realizovanje interesa i na pijaci:
kada ce za biti najpovoljnije da kupuje, - na
koji i koliko da kupuje, Opti nivo cena je merilo
trokova, koji se mogu lako
zapaziti uporeciivanjem cena koje pijaca daje
sa cenama koje pijaca od
kretanje nivoa cena raspoznaje i uticaj dravne
valutne i finansijske politike na kupovnu svoga novca.
preko opteg nivoa cena u svojoj
zemlji raspoznaje opravdanost ili neopravdanost cena u
svome kraju, odnosno na svojoj pijaci. Vodi
zadrugarstva mogu, kada pravilno prumatraju kretanja nivoa
3ena, da saznaju efekat koji postie zadruna organizacija
u regulisanju cena itd.
Novac prenosi svoju kupovnu na svoga imaoca.
To znaN ela je kupovna moc novca sposobnost njegova
imaoca da za njegovu jedinicu kupi neku robe.
Naravno, ukoliko se jedinicom moe da kupi yie
robe, utoliko je i njena kupovna i obratno. Oim
je nivo cena vii, tim je i kupovna jedinice
manja, i obratno. da je i za
mera optega nivoa cena kupovna moc. novca kO]lm o.n ra:
spolae. Isto tako, merenjem optega 111voa cena I
kupovnu jedinica li kojima se iskazuju te cene.
Iako merenjem kupovne novca imerenjem optega
nivoa cena dolazimo do istih rezultata, ipak dobivene bro-
je\'e jednoo-a i dnwoga merenja treba shvatiti.
Tako na ako s; sve cene u jednoj zemlji ud\:o-
tj. porastu 2-puta, onda da se prepolovIla
kupovna novca u toj zemlji. bismo, u ovom
nivo cena sa 2, a kupovnu bismo novca
iskazali broja 2, a to je {.
Pri merenju kupovne novca, naravno, treba iza-
brati samo jedno od ova dva merenja. se izabral?
merenje optega nivoa cena, se onela mere uvek reCI-
izkazuju pri merenju kupovne novca. Tako, na
85
pr., kada u kasnijim naSlm izlaganjima budemo
cenu sa p, onda- se taj isti izraz moe preobratiti u
kupovne novca oznakom -h u kojojsloYO r
kupovnu novca.
Vanost mer-el/fa kupovne novca. Paznavanje
pojava koje u ekonomici dananje potronje
je jedino njihova merenja. Nepre-
stano menjanje dananje kupovne novca u svim zem-
ljama stavlja njeno merenje na pno mesto.
::\Ierenja kupovne novca ostala su do danas skri-
vena u najuem krugu ekonomista i Ekonomija
potronje ima i taj zadatak da merenja kupovne novca
to vie popularizira, tj. da svak zna izmeriti kuoovnu
svoga novca, isto onako kao to na vagi zna da rlleri teinu
pojedinih stvari. ta vie, mere kupovne novca trebalo
bi da u kolske meciu ostale mere, duine, po-
vrine i dr. Nova ekonomska saznanja mogu samo onela da
postignu svoju svrhu, ako meciu svetom nadu to iru
menu. Da su razna i hemijska ostala tajnom
svojih ona ne bi ni izdaleka mogla da nam
dadu ono to stvarno danas od njih imamo. Danas svaki
zna za alkoholometar; merenje konjskim
snagama danas je opte poznata stvar; a da ne govorimo i
o drugim isto tako popularnim merama toplote, teine, syet-
losti i elI'.
Zadatak lJIerenja kupovl/e nooca. Svet
onako otprilike ceni kupovnu svoga novca. Znamo,
na pr., da smo pre rata jedan kilogram penice
20 para, a da danas za tu istu penice
200 para. ove dve cene, rekli bismo da
je cena penice danas deset puta via nego to je bila pre
rata. Ako bismo ovo cene preneli na kupovnu
ondanjeg i dananjeg novca, rekli bismo da kupovna
dananjeg no\"ca pretstavlja samo jednu desetinu pred-
ratnog novca. I po naem spomenutom pravilu
izalo bi tako: vrednost broja 10 jednaka je To.
Kada, za primer uzmemo neku drugu robu, do-
bivamo rezultat. cipele, recimo, bile su pre
rata 12 dinara, a sada su cipele iste i kvaliteta 240 d.
Obzirom na promenu cene ovoga artikla, dakle, rekli bismo
da kupovna dananjeg noYca iznosi svega jednu dva-
desetinu ranijeg novca. Na ovaj u razgovoru,
re(iaju se cene svih artikla, pa se dananje sa
onim predratnim, i to sve raeli toga da bi se nala neka
prihlina mera ranije i dananje kupovne noyca, ali
86
se nikada ne dode na jednu pravu srednju meru, za koju
bi se potpuno moglo da je
merenje promene cena ima upravo taj za-
datak ela naa priblina zameni to
merom. Ta mera nazi-m se indeksni broj cena, koji nam
jednom srednjom brojkom pokazuje koliko su se neke cene
u toku izvesnog Hemena promenile. Naravno od samog
zavisi li indeksni broj pretstavljati
to srednju vrednost te promene.
Vrednost jednoga indeksnog broja moe ela raspozna
samo onaj ko priblino poznaje njegova
vanja. Zato je potrebno da se na OV0111 mestu sa tom
nicom upoznamo.
Indeksni broj ('ena nal'eliko i indeksni broj cella namalo.
Pri sash1Yljanju incleksnog broja treba se ili z.a
renje promena cena naveliko ili cena namalo. }Iogu se, ]stma,
meriti i jedne i druge cene, ali i za jedne i za druge, kao
to na pr. radi Odeljenje za ekonomska Narodne
banke, treba posebne indeksne brojeve.
Inc1eksnim brojevima cena naveliko pokazuje se kre-
tanje optega nivoa cena, jer su cene nayeliko proizvod
glavnih faktora koji na opti nivo cena. Cene namalo,
meetutim ne stoje samo pod uticajem tih glavnih faktora
nego i uticajem prilika u kojima se pojedinih
sredina nalaze na pijaci. Tako na pr. u nekIm cenama namalo
nalaze se i trokovi veresije, pakovanja, posluge, dostaye robe
u specijalna privatne .. trgovine iv sl.
indeksni broj cena navelito verI1I]e pretstavl]a loPStu
kupovnu novca u kome su te cene izraene.
Pored merenja na bazi cena naveliko ima
interesa ela se kupovna njegova novca men
i indeksa cena namalo, jer on kupuje rol;)U pod
uslovima tih cena. Uporectujuci indeks cena navelIko
indeksom cena namalo, moe donekle da saznale
pogoranje ili poboljanje uslova pod kojima se
u trgovini namalo. Ako je na pr. za 50 kg. brasna placao
pre godinu dana II trg. naveliko 100 cl, a II trg. nam. 120 d,
a c1anas se placa ll" " 110 cl, a ll" " 140 cl,
onda iz promene ovih dveju \Tsta cena moe da za
kupovnu svoga noyea pravi ovaj I?o eena:lla
naveliko kupoyna mi se dinara za gody1U
smanjila za 10 od sto, a po cenama namalo smanJIla ml s.e
preko 16 od sto. Iz ovoga primera sa svoga PrI-
vrednog stanovita, pravi jo jedan privatna trgo-
yina namalo danas za 6 od sto vie potronju
nego lanjske godine.
87
Izbor robe i n;"ene primerenju-. Pri
navanju promene cena je obuhvatiti sve vrste
robe, kojih ima na hiljade, pa je zato potrebno da izabe-
remo nekoliko vrsta robe koje delom na obra-
zovanje optega nivoa cena.
U dananjim poznatim indeksnim brojevima cena nave-
liko uzete su u cene glavnih sirovina, jer one imaju
nepromenljiv kvalitet, a zastupljene su skoro u svim vrstama
robe. Godine 1913 objavljeni brojevi indeksa cena Britanskog
trgovinskog departmana sadre u sebi cene ugljena, metala,
sirovina tekstilne industrije, ivotnih namirnica i dr. Poznati
engleski Saue1'beckov indeks, koji se danas vodi pod imenom
Statist, za opti nivo cena ima za period od 1846 godine do
1912 godine 45 raznih artikala, i to: biljne namirnice (8 vrsta),
namirnice ivotinjskog porekla (7 vrsta), kafa,
(4 vrste), - svega 19 vrsta artikala ivotnih namirnica; dalje:
minerali (7 Hsta), tekstilne sirovine (8 vrsta), razne siro-
vine (11 vrsta). Na pr. medu 8 namirnica biljnog porekla
nalazimo: englesku penicu, amerikansku penicu,
brano, zob, kukuruz, krompir i Po ovome
se vidi koliki je pridat penici, kao vanom artiklu
engleske trgovine i konzuma, jer je ona medu biljnim siro-
vinama zastupljena sa 3/8, odnosno u celom indeksu sa 3/45.
Ekonomista Irving Fisher
1
), ovoga Sauer-
beckova indeksa (odnosno Statistova), yeli da je obzirom na
izbor vrsta artikala 98 do 99 od sto.
Odel;"enje za ekonomska Narodne banke u
svom optem indeksu cena naveliko ima 55 proizvoda, a u
optem indeksu cena namalo 100 proizvoda (65 ivotnih namir-
nica, 20 8 ogrev i osvetljenje i 7 razno).
Pri merenju kupoyne novca, tj. novca
onih koji sav svoj prihod unose u potronju, nsta
artikala moe biti skoro potpuno Pri tome je
samo potrebno uzeti one artikle koji se uzimaju u
pri sastavljanju trokova ivota pojedinih drutvenih grupa
(nekvalifikovanih radnika, n iih slubenika, dravnih slu-
benika itd.). Kad bismo postupili na ovaj onda bismo
imali za svaku drutvenu gmpu poseban indeks cena, a to
je upravo ono to je potrebno, jer svaka ta drutvena grupa
zna za meru svoga novca. Ovak-d su indeksni brojevi
sa indeksnhn brojevima trokova ivota, te o
njima govoriti onde gde budemo govorili o trokovima ivota.
Kad su za sastavljanje odredenog indeksa jzabrane
vrste proizvoda, onda treba reiti pitanje njihove
jer svi proizvodi nemaju jednaku vanost u potronji. Kada
1) Irying Fisher, The l\Ialdng of Index Numbers, Third Edition,
- p. 345.
88
na pr. pored brana stoji onda treba,
ravno prema prilikama one grupe Jjudi se nov.ac merI,
proceniti sa kojom ulaze. ova u
Tako na pr. ako u nas Ide godlSnje proseeno
na jednoga stanovnika 2 kg i 100 kg
brana, onda pri merenju naega optega nivoa cena treba
cenu pomnoiti sa 2, a cenu brana sa 100.
Indeksne brojeve cena u koje su oYe ule pri
nanju nazivamo sloenim brojevima .. cena za
razliku od indeksnih brojeva cena, u kOJlma se o
nije yodilo
22 indeksnih brojeva cena
Promene cena mogu se samo onda i Inko raspo-
znati, ako su izmerene jednim brojem koji pretstavlja nji-
hovu jedinstvenu meru. Kad merimo, na pr., promene cena 100
artikala ne bismo na dobijene mere nita postigli,
ako za sye te artikle naveli ranije i sadanje cene.
Istina, promena tih cena pokazana nam to su
uz dananje cene tih artikala navedene n]1ho\'e ['amje cene.
Samo time nismo nita na dobili, jer bismo uvek
morali da 200 cena, da bismo znali ta se desilo.
Potrebno je, dakle, da promene svih tih cena iskaemo
takvim jednim brojem koji pokazivati promenu
svih cena. Iznalaenje toga broja nije onda nita drugo
nego jedna radnja kojom imamo oyde da se
upoznamo.
]Jojam indeksnog broja. Kad govorimo o
promeni cene nekog artikla, imamo pred sobon: dve .cen!3,
tj. raniju i sadanju cenu. Na pr. cena nekog bIla
ranije 4 d, a sada je 6 d. Kada kaemo ramja l sadanja
cena, pri tome pomiljamo i na dva odreciena
na pr. 1 januar 1937 i 1 januar 1938. Cena se povecaia. za
dva dinara, ali nije dovoljno samo spomenemo 2,
treba uza nj da kaemo ili 4 ih 6, pa da znan:o to
iznosi. Ali ako raniju cenu pretstavImo .. brOjem
100, onda izlazi da je sadanja cena 150 od st? ramJe
Sada nam je dovoljno da spomenemo samo Jedan brOJ, .tJ.
150, pa da znamo koliko se ranija cena izmenila od 1
Imara 1937 do 1 januara 1938. Broj 150 nam pretstavlja
neku vrstu indeksnoO' broja. Indeksni broj dakle,
da se da se sa 100 pomnoi koji
se dobije delenjem kasnije cene sa ranijom cenom, tj.
100=150
4
89
Procentualnim merenjem promena cena nismo, ipak,
stvar posve pojednostavili, poto pomenutih 100 artikala
trai i 100 svojih indeksnih brojeva. Zato je potrebno da
se nade srednja ili procentualna promena cena
svih artikala i da se rezultat merenja vrelI/enske (od jednog
meseca do drugog, od jedne godine do druge i sl.) ili mesne
cene jednoga mesta prema cenama drugoga
mesta) ili kakve druge (na pr. cene privatne
sa cenama zadrune trgovine i sl.) promene cena iskau
samo jednim indeksnim brojem.
Indeksni broj cena, dakle, pokazuje u pro-
centima neku promenu cena.
Procentualna Yremensl{a cena nekoga artikla nade se,
ako se njegova kasnija cena podeli sa njegovom ranijom
cenom i dobiveni pomnoi sa 100. Odnos izmedu
ove ch'e cene zo\'e se sJ'azlne]' kasnije cene prema ranijoj
ceni artikla.
Indeks cena je, dakle, srednja Hednost njihovih srazmera.
OSlIO/,'ll([ {fadil/a iltdeksno{f broja. Ako se promena
cena roeri od godine do godine, onda treba izabrati jednu
godinu prema se cenama isporectiYati kasnije cene.
Ta se godina zoye osnovna go(Una. Ka pr. u spomenutim
indeksnim brojevima nae Narodne banke uzeta je godina
1926 kao osnoyna godina, te se prema cenama te godine
uporec1uju cene kasnijih godina.
Osnovna godina indeksnog broja cena moe biti po-
stojana i promenljiYa. Poto je u indeksu Narodne banke
1926 zadrana stalno kao osnO\'na godina, jer se prema
njenim cenama uporec1uju cene svih kasnijih godina, onda
cemo da Karodna banka pri incleksnih
brojeYa cena praktikuje sistem postojane ili fiksne osnovne
godine. TI indeksnim brojevima mnogih drava uzeta je
1913 kao postojana osnovna godina. Ali Imda se osnovna
godina neprestano lnenja, i to tako da se cene go-
gine uporecluju sa cenama minule godine (na pr. cene 1927
prema cenama 1926, cene 1928 prema cenama 1927 itd.), onda
goYorimo o sistemu I'erinihili osnovnih godina.
Glavni znakovi. Ovo to "mo dosada rekli
ocenama, njihoyom srazmeru, osnovnoj godini, kvantitetu u
sloenim indeksnim brojeyima algebar-
skim znakovima, koji se kao jedinstvene oznake
u svetsldm formulama indeksnih brojeva:
Po i qo pretstavljajl1 cenu i kvantitet prvoga artikla II vreme "O",
a]Jl i ql II vreme ,,1".
p'o i q'o pl'etstavljaju cenu i kvantitet drugoga artikla II vreme "O",
a P'I i q'! II vrellle ,,1".
90
p"o i q"o pretstayljajll cenu i kvantitet artikla tl vreme" O",
a P"l i q"1 tl vreme ,,1". _. .
p"'o i q"'o pretstavljaju ccnll i /rveMltitet artikla u vreme
"O", a p"'! i q"'! U vreme ,,1" itel., itd.
P! P'l P"l itd. jesu srazIileri cella je srednja vrednost POl
Po' P'o' p"o'
ql q'l q"l itd. jesu sl'([zmel'i lwantiteta je ::;rednja \'l'cdnost QO!.
q'o'
slovo (sigma ili "S") ukupan zbi 1'.
l/potreha kallIlileta II sloenim inclekslllm bl'ojevima.
Ranije smo spomenuli da se pri izraeli sloenih indeksnih
brojeva uz cenu pojedinog artikla staYlja i njegov kvantitet(q).
Xastaje onda pitanje, iz koje godine ela se uzme taj kvan-
titet i po kojoj cAni da se se u Sa\Te-
menim statistikama uzima kvantitet godine ili godine
"O" pomnoen sa cenama te iste godine. u formulama
indeksnih brojeva cena sistema kvantiteta,
koji se algebarski pretstavljaju ovako:
I ]Joqo, ]J'og'o, 'itd. (osnovna cena X osnovni la-al/Ntet)
II POql, p'oq'!> itcZ. cella '. kasniji /tvantitet)
III p!qa, P'lq'O, itd. (kasnija cell cl X o81lOvm: kvantitet)
Ir' lllgl, P'lq'!, itd. (kasll1ja cella X kasmji kVClntitet)
VJ'ste indelcsnih brojeva. Indeksni se brojevi mogu
prema svojim SYojstyima da podele u ove tri glavne grupe:
I Prema s({stavljanja oni se razlikuju: 1 Po
optoj osobini svojih podataka, na pr., na indeksne brojeYe
cena naveliko, cena namulo, najamnme. prometa itd. - 2 Po
osobini svojih podataka, na pr., na indeksne
jeve ivotnih namirnica, koji se opet mogu podeliti (kao to
Narodna banka deli indeks ishrane) na indeksne brojeYe
ljoprivrednih, zanatsko-industrijskih i kolonijalnih proizvoda
itd. - 3 Po zbirci pojedinih artikala, na pr .. koliko je delova
prvoga artikla (qo) uzeto, a koliko drugog (q/o). - 4 Po broju
artikala se promene cena - 5 Po alge-
barskoj formuli na osno YU koje se ti brojeyi
II Prema vremenu sastavljanja indeksni se brojevi
razlikuju: 1 Po periodu na koji se proteu, na godine svet-
skoga rata, neke krize itd. - 2 Po osnovnoj godini. -
3 Po razmaku vremena godinji itd.).
III Prema izvorima i ustanovama koje ih sastavljaju
indeksni brojevi dobivaju svoja imena. Ka pr. li Bugarskoj
indeksni brojevi cena naveliko i vcena namalo (formula 3)
Generalne direkcije; u
biroa, Ryba (formula 1); u Rusiji izn
(22 artikla); li vajcarskoj indeks cena namalo Schweizeri-
scher Konsumvereina (41 artikal); u USA Bureau of Labor
Statistics; u Velikoj Britaniji Economist itd.
91
S1'ednjavrednost srazmera cena. Ranije smo spomenuli
da je indeksni broj cena srednja vrednost njihovih srazmera.
Zato je glavna radnja pri sastavlja,nju indeksnog
broja srednje vrednosti srazmera cena. Na
ovome nam matematika daje gotove
formule koje se danas u svim zemljama pri
indeksnih brojeva cena primenjuju. Tih formula ima do
danas nekoliko stotina, ali onaj ko sastavlja indeksne bro-
jeve moe da radi samo po jednoj formuli, jer se svakom
formulom moe srednja \Tednost. Naravno, indek-
sni brojevi svih formula nisu jednaki, neki se pribliavaju
vie a drugi manje tzv. "zlatnoj sredini". One formule
rezultati daju srednju vrednost ujedno su ra-
i komplikovanije, pa prema tome iziskuju u praksi
vie vremena za Tako na pr. neke formule trae
preko 60 puta (formula broj 5343 iziskuje oko 64 puta vifl
vremena za nego formula broj 51) "ie vremena
od vremenski najbre formule (broj 51 = 151). Formula
se rezultat pribliuje za 99.99 od sto "zlatnoj sredini" (tzv.
idealna formula broj 353) po brzini stoji na 29
mestu. Izraela svih m'ih formula opirno je prikazana u
spomenutoj knjizi Irvinga Fishera "The Making of Index
Numbers" (Boston anci Ne\\' York 1927). Formule se raspo-
znaju po svojim rednim brojevima koji se
uz indeksne brojeve one ustanove koja te indeksne brojeve
objavljuje. U naim izlaganjima mi spomenuti formule
koje se u praksi
est \Tsta srednje vrednosti srazmera cena pretstavlja
uglavnom est puteva kojima se dolo do indeksnih formula
i ujedno est za razumevanje iprimenjivanje
svih tih formula. Te srednje vrednosti jesu ove:
geometriska, sredinja (medijana), i
agregativna.
l srednjavl'ednost. srednja
vrednost odredenog broja cena dobije se ako se zbir tih
cena podeli sa njihovim brojem. Ova vrednost nosi svoju
sv('tsku oznaku llA". Tako bi na pr. Avrednost cena penice
2 cl, griza 4 d i 8 cl bila:
Ako cenu prvog artikla oznacnllO sa ]Jo, drugog ]J'o,
p" 0, a njihov broj 3 sa ll, onda bismo imali ovu formulu
srednje vrednosti:
92
Po+p'o+p"o+
n
Indeksni broj cena, sastavlja se od spednje
vrednosti srazmera kasnije cene, cene prema ranijoj ceni.
Rekli smo da se taj srazmer dobije ako se kasnija cena (]Jl)
podeli ranijom cenom (po), tj.
J2l.. = srazmer cena.
Po
srednja \Tednost srazmera cena bila bi onda:
J2l..+ P> + P::l +... L (h)
Po p o P o = Po,
n n
a to je forrnula lA tzv. broja, koji
upotrebljavaju Economist, Statist i mnogi drugi.
Da bismo, na osnovu srednje vrednosti,
dobili formulu sloenog indeksnog broja, potrebno je da u
unesemo kvantitet (g). Dakle, po sistemu postojane
osnovne godine (go), imali bismo:
(
PI)+ ' "(P'l)+ (Pl)
Po qo po P o q o 70 ... LPo qo po
Poqo+p'oq'o+'" = L]Joqo '
to pretstavlja forJnulu 3 A I sloenog indeksnog b1"oja. Ovo
rimsko "I" I sistem kvantiteta (vidi ranije).
Po sistemu verinih osnovnih godina (sistem IV kvan-
titeta = Pl ql) poslednju formulu u formulu
9 A IV sloeni indeksni Moj, koji glasi:
LPI ql
LPl ql
2 srednja vrednost (H) cena
se na kao i samo se njeno izra-
vri putem. Do srednje
vrednosti naih cena (2, 4 i 8) doli bismo ovako:
a) sabere se vrednost svake cene, dakle
1 1 1 7
2 +4+8=8;
b) se srednja vrednost toga z bira, tj.
7 7
8:
3
=24;
c) vrednost od

24 7
pretstavlja H-vrednost cena 2, 4 i 8.
93
Ako bismo ovaj put algebarski prikazali,
onda bismo od srazmera cena i imali formulu hanno-
srednje vrednosti:
2
a za n-ti broj cena:
11 = forll/ula 11 H 1:ndeksni brnJ,
L Po
Pl
koja ima u praksi malo primene.
3 Geometriska srednja vrednost (G) dveju cena dobije
se ako se iz njihova produkta izvadi drugi koren; kod triju
cena vadi se koren itd., - a kod ll-cena, ako se iz njihova
produkta izvadi n-ti koren. Nae bi cene imale ovu G-vrednost:
3
lm =.1.
G-\""reclnost srazmera cena, onela, dobija se:
11
,----,---:-;--
,I
' Pl P'l P"l ( . l' )
-' -, . -,-, ." za ?I-tl }l'O] cena,
P2 P o P o
a to je formula 21 G indeks), za koji se jo 1863
zalagao ekonomista Jevons.
4 Sredinja srednja vrednost (m edija na) pokazuje vred-
nost one cene koja zauzima srednji poloaj izvesnog broja
cena razporedenih po Tako je na pr. medu broje-
vima 1, 3, 3, 4, 4, 4, 5, 6, 6, 6, 6, 7, 7, medijana 5, jer 5 stoji
u sredini svih ovih brojeva. Godine 1896 profesor EdgewoTth
je medijanu za sastavljanje indeksnih
brojeva.
:Medu formulama medijana nosi broj 21 1\1e in-
deksni broj) i glasi: srednji broj srazmera cena.
5 srednja v7'ednost (1\1o=Mode) se isto tako
kao i medijana, samo s tom razlikom to se ovde uzima kao
srednja vrednost onaj broj koji se meciu ostalim javlja naj-
vie puta. Tako na pr. brojevima 1, 2, 3, 3, 4, 4, 4, 5,
5, 5, 5, 6, 6, 7 najvie se javlja broj 5 i on pretstavlja na-
srednju vrednost. Formula ove vrednosti
je kao 41 1\10 srednji broj) i glasi: sraz-
mera cena.
6 Ag7'egativna srednja vrednost razlikuje se od arit-
po tome to se pri srednje
vrednosti prvo sraz meri cena osnovne (po) i kasnije
godine (Pl), pa se onda od tih srazmera trai srednja vred-
94
nost, - dok se prI agregativne srednje vred-
nosti postupa obratno, tj. prvo se oci ta dva z bira iznalazi
srazmer. To so sa sabiranjem
sraz mera cena, a agregativno sa sabiranjem strarnih cena.
doli bismo do formule agregativne srednje
vrednosti cena ovako:
to pretstavlja formulu 51 Ag indeksa cena, koja
ne daje ba tako pouzdano ind. brojeve, ali po brzini
zauzima pno mesto me(iu svima ostalim formu-
lama. Tako na pr. dok se indeksnog broja for-
mulom 51 moe svriti za 1 sat, dotle je potrebno za ostale
ovde spomenute formule: za formulu 1 i 11 po postojanoj
osnovi 5'1 sat, po verinoj osnovi 5'3 sata; za formulu 3 po
postojanoj osnovi 5'3 sata, po verinoj osnovi 8'9 sati; za
formulu 9 po postojanoj osnovi 13 sati, po verinoj osnovi
13'1 sat; za formulu 21 po postojanoj osnovi 6'4 sata, po
verinoj 6'4 sata: za formulu 31 po post. 1'5, po ver. 1'6;
za for. 41 po post. S'5, po ver. 8'6 sati.
Odeljenje za ekonomska nae Narodne banke
svoj indeks cena na veliko po metodi geometriske
srednje vrednosti, a cene narnalo po metodi
srednje vrednosti.
/'ol'lnule. IrYing Fisher (u pomenutoj knjizi
na str. 361), o relativnoj formula indeksnih
brojeva uop;:;te, oC8njuje dve formule kao skoro
posve
1) "Idealnu" formula 353, koja glasi

L Pl qo 2: Pl ql
X )' ,
L Po qu Po q1
99'99 od sto.
2) Formulu 2153, koja glasi
L qo+ql
1
!J
2 1
99'75 od sto.
I formula 53 (; Pl qo), za je po-
Po qo
trebno 5'3 (postojana godina) puta vie vremena nego za
formulu 51, pokazuje do 99 od sto.
95
indeksnih brojeva. Da bismo
se upoznali sa primenom formula u
indeksnih brojeva, iznosimo primer koji je dao u
pomenutoj svojoj knjizi Irving Fisher. Primer sa tabe-
lom cena 36 artikala, 1913-1918, koja izgleda ovako:
Cena 36 artikala, 1913-1918 u $
'0'
I
Roba
I
Po Pl Pz Ps P4
I
P5
...
1913 1914 1915 1916 1917 1918
1 Slanina .1236 .1295 .1129 .1462 I .2382 .2612
2 .6263 .6204 .7103 .8750 1.3232 1.4611
3 Govedina .1295 .1364 .1289 .1382 .1672 .2213
-.. ,,"" . " ........ .... ., ...........
... . ,.," .. '- . ... .... ... -, ... .. .... ,,' ...... . ...
36 Zob .3758 .4191 .4958 .4552 .6372 .7747
tabelom prodatih spomenutih artikala:
'0'
...

1
2
3
......
... ..
36
Prodate 36 a1'tihda, 1913-1918
(u milioni ma jedinica)
Roba
I
qo ql qz
I
qa I
q4
1913 1914 1915 1916 I 1917
Slanina, l b 1077. 1069. I 1869. 1481.3 I 1187.
bu 178.2 195. 228.9 182. 209.
Govedina, l b 6589. 6522. 6820. 7134. 8417.
... , ................. " .... .. . ... "", .. ........ , ..
.. .. .""" ...... " .... . .. "., . ..
Zob, bu 1122. 1240. 1360. 1480. 1587.
q5
1918
1498.
256.4
10244.
. ..
. .....
1538.
Oznake u tabelama ]Jo cena osnovne godine; ]Ji
cena prve indeksne godine itd; qo osnovne godine;
ql prve indeksne godine itd.; l b je kratica 1 pounda
(funte) koji je teak 453.593 g.; bu je kratica za amerikan-
sku itnu meru bush el koji ima 35.238 l; $ = dolar.
. 2: Pl qo
Fm'mula 53, LaspeYl'e-olJa, agregatw7la 1, POl = -,)'=-"'-.:::.-=:.::...
Po qo
I 2: ]Jo qo:
po jedinici miliona jedinica
1 (Slanina); Po=S 0.1236; qo=1077. ; Po qo=.1236 X 1077 =133.117
2 p'o= .6263; q'o= 178.2; P'oCl'o=6263 X 178.2=111.607
3 (Govedina); P"o q"o = .1295 X 6589 = 853.276
4 = .2969 X 1757 = 521.653
. 3758 X 1122 = 421.648
36 (zbir) 2: Po qo = 13104.818
96
II 2: jJl qo:
1
2
:3
Pl = .1295; qo = 1077; Pl qo = .1295 X 1077 = 139.47
P'l q'o = .6204 X 178.2 = 110.56
1364 X 6589 = 898.74
.4191 1122 = 470.23
:36 (zbir) 2: Pl CIo = 13095.78
III incleksllih brojeva)Jo sistemu posto-
janc osnovne godine:
y
P.Ol
-- ]Ji qo -_ 13095.78 -_ 9 " . . 1914
[J( .90 od sto = Inde!csm braj za . god.
2: ]Jo Po 13104.818
Isto tako:
p. _ 2: Pz qo _ 13061.84
02 - - 131U4.818
Isto ta!co:
y
p. _ .... Ps qo
03 - 2: Po go
Isto tako:
14950.13
13104.818
99.
67
1J "
114.08" "
" _ P4 go _ 21238.-19 _ 6
9
0-
P
04
- 2.: Po qo - 1310-1.818 -1 _. (" "
Isto tako:
p. 23308.95 1-- 8-
05 = 2. Po qo = 13104.818 = (f. ( " "
" "
" 1915
"
" "
" 1916
"
" "
" 1917
"
" "
" 1918
"
IV vanje indcksnih brojeva po sisteJnu ve-
r/ile osnovnc godine:
I
, _ 1;")095.78 _ "
01- 13104.818 - 99.90 oll .. to
_ 1:3059.052 _ .)
P
lZ
- 13033.0:34 -100._0" "
p - 16233.560 -11" 6-
23 - 14280.976 - o. (" "
p - 25388.869 _ 149 -')
34 - 17789.440 - "
_ 27690.677 _ 9
P 43 - 25191.1:36 -109.9_" "
Odakle, postepenim mnoenjem, dobijemo:
POl = 99.93
= 99,93 od sto = indeksni broj za 1914 .
POJ P l2 = 99,93 X 100,20
= 100,13 od sto = indeksni broj za 1915.
7
97
POl P
12
P
23
= 99,93 X 100,20 X 113,67
= 113,82 od sto = indeksni broj za 1916.
POl P12 Pn Pu = 99,93 X 100,20 X 113,67 X 142,72
= 162,44 od sto = indeksni broj za 1917.
POl P12 P23 P3! P'5 = 99,93 X 100,20 X 113,67 X 142,72 X 109,92
= 178,56 oel sto = indeksni broj za 1918
23 prikazivanje
Da bismo lake sebi pretstayili izvesne promene koje
nas interesuju, moemo ih prikazati geometrijskim obli-
cima, slikama, bojenjem i sl. Kretanje cena izvesne robe
prikazuje se zgodno linijom. Ako je ovogodinja kupovna
novca od lanjske, moemo naslikati dYa tela (re-
cimo dve kocke), tako da telo pretstavlja ovogodinju,
a manje prologodinju kup ovnu novca. Na geografskim
kartama moemo mesta u kojima su u izvesno
vreme bile cene stanova Ako dinar razde-
limo na 360 delova, onda krugom moemo pretstaviti kako
je taj dinar na pijaci raspodeljen medu i posred-
nike. Pretstavljanje pojava na ovaj nazivamo
prikazivanjem, koje ima veliku vanost II popularnim
nima saznavanja privrednih pojava. Sam prikaz zove se
grafikon.
Imamo, uglavnom, (b'e Yrste prikazivanja:
dijagrame ikartograme.
U dijagramima su primenjene linije, krive i prave,
za prikazivanje izvesnih promena. Poto privredne pojave
redovito nisu jednolikog kretanja, to su i na dijagramima
krive linije. Za dijagram se, prvo, uzimaju dve prave
linije koje se seku pod pravim uglom. U zeli smo primer
kretanja indeksa cena biljnih proizvoela od juna elo
decem bra 1932 g. (Indeksni brojevi Narodne banke). Kre-
tanje tih indeksnih brojeva pretstavili smo diagra-
mom na slici broj 4. O (orijent) je gde se seku pome-
nute prave linije. Vodoranla linija zove se os apscisa, a
slui za merenje intenziteta promena (varijabile), u naem
vremena od juna do decembra 1932 godine. Vreme
na ovoj osi mora imati jednake razmake. Vertikalna
prava linija zove se os ordinata, kojom se meri intenzitet
funkcije, u naem promena indeksa cena. Iona se
raspodeljuje prema jedinica onoga to se meri;
na primeru indeksa cena oc! inrleksnog broja 55 do 75, poto
su se u pomenutim mesecima ti brojevi kretali u toj granici.
Kad sa dijagrama da vielimo indeksnog
broja u izvesnom mesecu, onda na dijagramu sebi sb'aramo
(zamiljamo) tzv. koordinatu (u naem primeru na dijagramu
sa O), tj. vrednost jediniQa i jedne i druge osi. Na
98
Jr
naem dijaoTamu (sl. 4) \Temena VnI i indeksa 64 crticama
smo koordinatu, prave linije idu paralelno sa
osima. . . . t n
Po pomenutim koordinatama. se l ce?, SIS
ovakvih dijagrama sistemom koordmata. Na sl. 3 prIkazan ]e
1
I
I
!
I
I
i
i
i
\
I
I
,
I
!
I
i
I
+0
V1b
l
+4 J
J
/ 2
+3 \
I
,
!
+2
2b
-t

+1
2c
-1
r"-1c
+1 +

+ '3 + 4 + 5 '1a
-1
Sistem koordinata
Objanjenje uz gornju sliku:
Kri osi (osi koordinata):
a = os apscisa
b = os ordinata
e =
Sl 3
2 krivulja:
a = krivuljina
b = apscisa
c = ordin ata
b c = koordinate
ovaj sistem u celosti sa ..
koordinata upotrebljava se u a u funkcJ]l,
f onih poja'm koje su pocllene lZVeSl1lm stall1ll11 prom8na:l;a.
J' prikaziYanjll promene kupovne ,novca za bazu dl]a-
OTama uzima se kupovne mOeL} vreme.. , ';, ,
;::, mOCI l tlo::,!...o,.a
v' t a cll']'aO'r'aJlll1 u I)raksl ]e dosta prOlZ\ ol]an. Kad se
ZLVO a n e"" e .,. l 1"
clijagramski prikazuju prirodne l Ylsme: na pr: e uzma
l
l " l'Z"8'<110 0 ' druma onela]e stvar merIla u 1\.ome su
pac 0\ l > \, b ,
,*
99
odnosu apscisa i ordinata na dijagramu prema prirodnim
v.u tom ordinata je visina uspona, a
duzma puta. Tako, na pr., moe se pri tom uzeti
merIlo 1: 10.000, to da je u prirodi 10000 metara ono
to je na dijagramu samo 1 metaro LJ tome omeru stajati
100
"

u
,
V "ls
74
73
72 r--. V
71
70
69
68

67
66
\ 65
64
'----- ----
1\
62
\ 61 /
I
60
\
V
/' 59
58 '\
57
l---'
V
I 56+ j
t 'f
Ifl VII l I
1 93 GOD.
. -, --
-v
Os apscisa za merenje intenziteta vUl'ijabiIe
(promene vremena)
X I
OI
Dijagra1Jl inde1esnih brojelXt cena hi1jnih jJl'Oi:?:vocZCt
(Prema Indeksu cena naveliko Nar. b., 1926 = 100)
brojevi uz gornju sliku: maj 72oii, juni 7202,
]ulI 73.2, m'gust 64.-, sept 57.7, okt. 58.1, dec. 61.6.
SI.
F
i apscisa i ordinata. Naprotiv, to se merenja kupoyne
novca i trokova ivota, tu nemamo posla s pojavama
koje se mogu metrom merit i. Duljinom na papiru ne moe se
odrediti dinara i vremena. Na dijagramu moe se
duljinom od 1 centimetra i godina i mesec, i 1 dinar
i 10 dinara. i 1 ili vie poena indeksnog broj a itd. Onaj ko
sastavlja dijagram, suuje i rastee apscisu i ordinatu
po svome nahoc1enju ili nekom interesu.
N a naem dijagramu na slici broj 4 upadljiv je pad
indeksnog broja. Da smo za pojedine mesece na apscisi
umesto jednog uzeli dva ili vie centimetara, pad bi nam
izgledao sve blai, pod pretpostavlwm da ostavimo istu
duljinu ordinate. Kad bi za mesee uzeli po pola centimetra,
pad bi indeksa izgledao jo Poto je
organizacijama stalo da to vie istaknu pad cena, kako bi
opravdale svoju tenju za snienjem najamnine, one u mnogo
smanjivanjem Yremena ili apscise na dija-
gramu upadljivije taj pad. Na je dijagram na sl. 4
upravo lep primer takvog isticanja.
Ko dakle, ela prati kretanje Izvesne pojave na
dijagramu, ne sme da stoji pod uticajem njegovih
on celu stvar moe sebi jasno i istinski da samo
onda, ako zna da pravilno c'ita dijagram.
24 Kretanje potronje u fazama konjunkture
o obrazoyanju ni-roa cena, spomenuli sniO da
je dananji pri\Tedni i\'ot nestalan, da menja
i svoga poslovanja: die se u doba svoje
visoke konjunkture na svoju najviu se u
doba kriza na svoju najniu meru. Pojam
smena privrednog ivota danas je isto tako opte poznat
kao i pojam smene pojedinih godinjih doba. Visoka konjunk-
tura i kriza samo su dve faze jednoga celoga privrednog
ciklusa, u koji jo ulaze i ove faze: od krize elo visoke
konjunkture depresija i oporank, a od visoke konjunkture
ili poleta elo krize postoji prelazna faza, tj. finansijska za-
tegnutost. Kad smo govorili o nivou cena, izneli smo i vreme
trajanja pojedinih privrednih faza.
Potronja u svakoj novoj fazi dobija svoju noyu veli-
tako ela se i ona zajedno sa celim privrednim ivotom
menja. I njene su promene, kao i one celoga privrednog iYota,
krune: joj opada nastupom krize, a raste nastupom
konjunkture. potronje u pojedinim fazama zavisi od
i uslova zaposlenja i kretanja nivoa cena, odnosno
kupovne novca. Ipak postoji razlika u pro-
mena potronje i proizvodnje. lT fazama poleta ne samo da
101
narodna proizvodnja do neizmernih granica, nego i ona
indiyidualna, po pojedinim Polet
svakoga Naprotiv, u fazama poleta
se narodna potronja kao celina, i to ne zato to se oboga-
pojedina gazdinstya najamnih radnika, negO'
zbog dolaska nove radne snage na pijacu. Takoeier se u
fazi poleta poboljava potronja onih radnika kojima je
uspelo ela naClll posla. Ipak, besposlica i niska realna najam-
nina nisu ni u fazi konjunkture. zato,
onle imamo u yielu samo promene narodne potronje kao
celine.
Visoka konjunktura sa proizvodnjom stalnog
kapitala, h zgrada, maina, nodh alata proirenjem
rudnika i dr. Za te poslo\'e potrebna je radne
snage, koja se dobiva ili intenzivnijim rada i duljim
radnim \'1'emenom slabijim usloyima rada zaposlenih
radnika) ili zapoljavanjem nove radne snage. ;';oya se radna
snaga regrutuje iz redova nezaposlenih radnika ,mlaeie nadole
g'eneracije ili sa sela. Kovi dohoci opseg narodne
potronje, usled se sve yie otvaraju za
vodnju potronih artikala irokih narodnih slojeya. Grade se
noyi stanovi, trgovina odelima, ivotnim namirnicama,
nametajem i sl. Za proizvodnju i promet te robe name-
taju se jo vie radnici i nametenici, to onda
narodnu potronju u irokim masama. Usled sye po-
tranje radne snage se i najamnina; ali
se realna najamnina ne u istom omeru zbog
njivanja kupovne novca. Rekli smo da u doba yisoke ko-
njunkture sve platenih sredstaya podie opti
nivo cena, odnosno smanjuje kupovnu noyca. Takocter
sve potranja artikala iroke narodne potronje podie
niyo cena, to jo vie smanjuje realne dohotke. Karodna
potronja, kao celina, se u doba pd\Tednog poleta,
a to se yidi i po tome to proizvodnja tada uspeva da u
celosti plasira svoju robu. ta vie, narodna potronja u tO.1
fazi prelazi proizvodnju, se
na lagere robe ranijih faza, a na uvoz robe sa
strane. Visoke cene i velika potronja ivotnih namirnica i
tekstilne robe najbolja su karakteristika oyoga perioda.
Prvi znak prestanka faze poleta jest likvidacija. Nago-
milana roba nadmaila je narodnu potronju, ne moe da
se rasproda. Usled toga trgovci i fabrikanti nastoje da to
pre likvidiraju svoje lagere. Fabrikanti smanjuju proizvod-
nju, otputaju radnike, nametenike i
najamnine padaju, ali realne manjom brzinom. Sporiji pad
realnih dohodaka objanjava se sve padom optega
nivoa cena, na kako smo ranije opisali. Narodna po-
tronja biva sve manja. Nastupio je period depresije sa ni-
102
F
skim ceBama niskom potronjom i niskom proizvodnjom.
Ostaje na ela postepeno apsorbuje ranije zalihe
robe kao i proizYocle onih grana proizvodnje koje jo mogu
da z boo' potranje potronje. Tada nastaje opte
preurec1enje'" narodne potronje, koje ima dalekosenih po-
sledica za celu narodnu privredu. .
X astupom depresije, opseg narodne zaposlenostI po-
sasyim da c1iriguje potronjom. Kako je zaposlenost
s\'e manja, tako su i dohotci sye manji, to onda za sobom
i potrollju. Svet koji sve vie. ostaje bez posla
pada u oskudicu, nam IZ
dananjeg ivota. Svet kOJi sa stamn ostaje u
poslu relathno bolje iyi, poto pad optega I1lvoa cella po-
elie realnu \TecInost dohodaka. BanIm povlace kre-
dite, smanjuju broj sreclsta:-a u jo b:'e
nego to opada proinoclnja. Ta pO]a"va dm'odl
s\et na pomisao ela je nestaica novca S\'eI.nu I\.ada
bi banke a banka, pustIle VIse novca u
promet, misli da bi onda sve polo na bolje. manja
zarada nagoni kapital ela se pre neslgurl1lh
poslova i skloni negde na sigurno pa l. bez
samo da se realno Prestanak fmanSlran]a nagom tr-
gm'ce u Besposlica dostie svoju
ela je nastupila kriza u punom svome Jeku. I taj
period ne traje Kanoyo oporavljanje, ispo-
II manjoj meri, a onda sve vie, dok ne do de ponovno
do poleta. . . v .. .. v v
je karaktel'lsticna orIJentacIJa potrosaca u
ovi111 priYrednim fazama. Oni vie pomiljaju na ekonomij.u
svoje potronje u eloba kriza nego u doba poleta .. Dok traje
konjunktura, ne misli se da ona ikada Ta.ela se
troi vie neao to se zaracluje, to se postIzava raZI1l111 vr-
stama kredita. Pri nabavkama i ne pomilja se
na cenu i clruae uslove pod kojima se kupuje. Zato u to
\Teme detaljna "'privatna triUl;lfira sa sV,ojim
zaradama. Sve vie se srlja samo u Izdatke. I\.ada nastupI
kriza, najedamput se od svega. u:
dinar dobija vrednost, VIe se na
ljanja i potronje pojedine robe. se
bolje sye ono to se ima. Iz\'o1'1 s.amopomocl postaju
jedinom snagQm da se odupre s\'al\:om IzdatIm bez
moe biti. U takvim vremenima zadruno snalazen]e
uzima sye vie maha i meclu onim svetom koji nije u fazi
poleta mogao pomiljati na sa svojim bli-
im. Tako je ivotna borba najbolJI zadrugarstva;
Promene potronje u doba konjunktura na
zadrugarstvo samo prema gore. U doba k1'1za porast
zadruga je ali se to isto vie ne po-
103
iz svojih zadruga pri narednom prelazu krize u opo-
ravak, odnosno visoku konjukturu. prirataj
po zadrugama u uemenima kriza i na
smanjenje poslovnih trokova i na koncentraciju po
zadrugama. N akon perioda poleta
ulaze u doba depresije sa standardom ivota, koji su
stvarali raniji bolji uslovi zarade. Nosioei takvoga
standarda nalaze jedino u zadrugama da svoje
d.ohotke od velikih trzaja spekulacije,
kOJa UZIma prema maha u doba krize.
Kao primer uticaja kretanja konjunktura na razvitak
zadrugarstva Englesku, poto je ta-
monje zadrugarstvo jo pre rata zauzelo normalan svoj
razvoj i stajalo van svih ostalih i dr.)
uticaja. Godine 1901 engleskih i irskih
zadruga iznosilo je 4.3 % celoga stanovnitya tih zemalja.
Godine 1911 taj se procenat penje na 5.8 %, to porast
od 1.5 % u doba privrednih konjunktura. Do godine
1921, kroz godine privrednih nevolja svetskoga
rata, se penje procentnom stopom nego pre
rata,I to za 2.7 %. Godine 1931, dakle opet u jeku krize, poka-
zuje se prema 1921 godini porast za 4.9%, to vie
od 3 puta premauje stopu predratnog porasta.
Kao vana posledica privrednih nevolja je sazrevanje
velikih gradova za saradnju u zadru-
drugama. Pre rata je zadruga vaila
kao seoskom i malovarokom stanovnitvu. Za damu
bilo je ponienje da nosi na sebi haljinu ku-
pljenu u zadruzi. Modni izlozi i druge udobnosti prodavnica
velikih gradova bili su ideal sitnog velegradskog
"Rapidni porast posleratnih godina doao je, delom
kao posledica ratnih prilika, sa oskudicom ivotnih namir-
nica i visokim cenama usled profiterstva onih koji su te i-
votne namirnice kontrolisali; ali su i drugi faktori, kao to
je jednoga velikog pokreta, isto tako tome
pridoneli. London i neki drugi gradovi u predratno vreme
su se nazivali zadrunim pustinjama; ali se ovako danas
ne moe nazvati nijedan veliki grad, a da to bude istina.
Stvarno, u Londonu, Birminghamu, Liverpoolu i Bristolu, us-
prkos da su stapanja doprinela sadanjoj
u ovim gradovima, zadruga priratajem
nOVIh posle rata fenomenalno je; tako zadruge
u Londonu, skupno uzeto, imaju od otprilike jed-
nog miliona, koliko je bilo celokupno Pokreta pre
40 godina".l)
1) Hall - Watkins 203.
104
VI glava: Budet potronje
25 rashodi
Raspodelom stvarnih rashoda velikog broja porodica
iste drutvene klase zapaa se velika njihova jednoobraznost.
Kada se radi o jednoj te istoj sredini, onda se uglavnom
rashodi raspodeljuju prema dohotka. Prihodi jedne
te iste na priblino raspodelu rashoda,
odnosno na obrazovanje budeta rashoda pojedinih porodica.
se \Te mnogobrojna ispitivanja ovih budeta,
tako da danas imamo za neke zemlje dragocene rezultate
na polju ekonomike savremene potronje. Poznavanjem ta-
kvih budeta kod pojedinih naroda moemo raspoznati
stupanj potronje na kome se nalazi taj narod, za razliku
od drugih naroda. Ako imamo podatke za
nekoliko decenija unazad, mi smo budetom ove vrste u
stanju da raspoznamo i evoluciju potronje svake drutvene
klase zasebno.
Uzroci sastavljanju budeta su. Preko njih
upoznajemo se sa mnogim drutvenim pojavama je
poreklo u potronji. Upoznajemo se sa kretanjem pojedinih
delova potronje (hrane, stana i dr.) u fazama niskih i vi-
sokih cena. Na m budetu zasniva se kre-
tanja trokova ivota izvesne drutvene grupe. Upoznajemo
se sa ivota pojedinih drutvenih klasa. Imamo pred
so bom za programe socijalne reforme. Budeti su baza
za regulisanje najamnina i plata. Budetski podaci mogu da
nam poslue i kao indeks promena uslova zaposlenja.
l
) U ne-
kim zemljama Unija) traeni su u novije vreme na-
cionalni budeti potronje, da bi se nala osnova za narodno
blagostanje. Neki pisci naglaavaju potrebu budetskih poda-
taka u planiranju proizvodnje i podele dobara, uregulisanju
dohodaka, organizaciji osiguranja nezaposlenosti i penzija,
jaYllOj skrbi, u razvitku oporezivanja, kao i u prosveti i
nabavci dobara.
1) Benj. Andrews, Econ. of the Household, 131.
105
Cesto se budet rashoda gazdinstm za
menjuje rasporedom dohodaka na potronje,
Ima mec1utim, dohodaka ko] l sasYlm ne ulaze u
nego samo jednim svojim. delom,
Budet obul1Yata samo raspodelu rashoda na po]edme grane
potronje. raznim podelama klase
izgleda nam belgijska slubena,
najpreglednija. Prema toj statistICI (l\hmstal'stvo mdustrl]e,
rada i socijalne skrbi) budet se 8 delova: 1).
2) i pranje, 3) stan, nametaJ ltd., 4) osvetl]e!l]e l
ogrev, 5) zdravlje, tO!1leta i higijena, 6) intelektualne l mo-
ralne potrebe, 7) zabava, 8) razllo.1)
Biro radni{;ke statistike u Sjedinjenim Dravama Se
verne Amerike deli budet na ovih 6 deloya: 1) hrana, 2)
3) Idrija, 4) ogrev i osvetljenje, 5) namGtaj i ure(\flj
stana i 6) razno. ... __.
U 19 stol i Engel u BelgIjI (18aa) l
Saksonskoj (1857) raspodelili su budet ovako: 1)
2) odelo, 3) stan, 4) ogrev i osvetljenje, 5) posude l alatI,
6) vaspitanje i kolovanje, 7) janIa bezbednost, 8) nega
zdravlja, 9) usluge. . . ...
Branko (Poloaj rac111lka u mdustl'l]l drveta)
deli budet naih radnika po predmetima potronje, pa ih
onda grupie u: 1) celokupne izdatke za .. 2) kafu,. du-
han i alkohol 3) ocle6u, kulturne potrebe l SOCIjalno OSIgU-
ranje. ::\Iali prihodi i ne mogu da daju raspoclelu.
26 :Metodi sastavIj anj a budeta
se uzima budet potronje kao prikaz
podataka o ivota velikog broja porodica.
U sastavljanju takvih budeta .se me-
toda: 1) postavlJa pItanJa pO]edmlm poro-
dicama; 2) potom alje upitne arke izve:,mim
drutvenim grupama (raznim udruenjima, zadrugama l dr.)
da preko svojih ljudi pokupe potrebne po poro-
dicama svojih 3)
koje vodi ili sama. Ih pOd. nadzorom. IspItIvaca ;
4) metod promatranja Ivota, kako ]e Le Play
radio dulje vreme po pojedinim porodicama. U
svim sredinama ne moe se svaki metod uspeno prime-
niti. je teko da pride svakoj porodi?i.
Opet neke porodice nisu u stanju da samostalno odgovaraJu
na pismena pitanja ili da vode knjigovodstvo.
1) Halbwachs, 73
106
podataka, zato najYeCllll delom zlwisi od predanosti samoga
da istoHemeno na sye mogu0e doete do
potrebnih obavetenja"
... blldeti7'Clnja. Urupisanje skupljenih podataka
ostavlja sebi samome. Dok se podaci odnose na
porodice raznih raznih dohodaka, raznih Hsta
dobara i izdataka i dr., dotle iz svega da sastad
jedinst,'ene, potpune i po izdacima razdeljene .. budete.
,Jedinst,'o budcin. postie se tako ;':to nJIl11e obu-
h,'atiti istu sredinu, isto ,Teme, isti prihod i jednak broj
Ne moe se jedinstYen budet sastaviti iz podataka,
recimo, naih i amerikanskih poro-
elica. Budeti i jednih i drugih mogu se samo mec1usobno
llporec1ivati. Podaci iz vremena krize ne mogl: se. p.omeati
sa podacima iz naredno konjunkture za sastaylJan]e Jednoga
te istog budeta. U tom dva
pa ih uporediti. Podatke koje smo, reCImo, prikuplJalI
pre rata ne moemo kombinirati sa dananjim podacima, ela
bismo iz njih sastavili jedan jeclillshen budet. Takoc1er se
ne udovoljava jedinstva budetiranja, ako iz rashoda
raznih drutvenih grupa, koje se osetno razlikuju po veli-
('ini prihoda, sastadjamo samo budet.
znatno na raspoclelu lzc!atak.a u te.]e
stoga potrebno ela budetom obuhvatIlllo ].eclI:ak. bTO] kucne
na1'ayno o konzumnIln ]ecl1mcama, oel.-
nosno o k\'etima koje smo ranije
Budet je onda, ako su u n] unesem sn lstmsl\l
rashodi bez ikakya prikrivanja" Standard ivota je meril o
onoga to bi trebalo da tro;.:i neka porodica, a budet je
slika onoga to ona st\'a1'no troi. Naravno, ne l11?e se
zahtevati apsolutna, srednje "Ah treba
gotOYO aliti to su autori i velike
budetske ankete godine 1927 dostlgh takav stupan] pre-
ciznosti i da je vrlo teko i gotovo tada,
sa njome uporediti ranije rezultate. OYom prilikom bi se
moglo ela je najbolje, ponekad, neprijatelj dobroga."1)
Budet je potpun saJ1lO onda, ako celu po-
tronju jedne porodice. se puta ta potpu-
nost ispitivanjem glanIih delova potrop]e, a
njem sporednih. Ili se samo nadu delon, a drug} se
proporcionalno uzimaju prema Potpunost J buclzeta
utoliko je ukoliko je manje Izdataka obulwaceno pod
naziYom razno. . ... ..
Raspodela izdataka po stavkama budeta treba ela bude
kod svih, i ranijih i saclanjih, budeta nepromenIjiva. U OV0111
1) Halbwachs, L' evolution des besoins, p. 72.
107
pogledu potrebna je, pre svega, jednakost u radu svih istra-
kako onih u istoj zemlji tako i onih nas trani. Mi mo-
emo hJ'ClJllf, kao deo budeta, uporedivati kod pojedinih klasa
i naroda samo onda, ako su pod tu budetsku staylm na
sYim mestima doli izdaci jedne vrste. Ako je, na pr., u
budet najnieg dohotka pod hranu doao troak u kuvanju
jela, a u budet najvieg dohotka taj izdatak stavljen pod
ogrev i razno, onela se hrana jedne i druge grupe po tim
budetima ne moe uporettivati. "U stanoYanje ulaze izdaci
za kiriju ili troak gradnje syoje kuce, ali tu ne spadaju
kupovna cena kuce i za njeno zagrevanje, osyet-
ljenje, nametanje ili drugi izdaci koji su u vezi sa
odranjem U hranu spadaju kupovine ivotnih namir-
nica, ali ne i trokovi spremanja, kao to su gorivo za kuhanje,
led, kuhinjsko pOSUCiA i dr. izdatke
za odelo, ali ne i troak njegova odravanja, kao to je
pranje i sP) Pomenuta belgijska statistika spaja
odelo sa pranjem, u budetu tu stavku i
pranje." U syakom sam ima da nasta"d u
kasnijem budetiranju sa onom istom raspodelom izdataka
kako je sastavljao prvi budet.
27 Budetska istraivanj a
Budetska istraivanja jo u poli-
ekonomiji. Stoga i podatke ove vrste moemo naci u
istoriji ekonomskih miljenja. U novije \Teme postaju oya
ispitivanja sve tako da se njihovi danas ye-
cinom raspravljaju u okviru nauke o potronji, a
pod imenom ekonomike potronje. posleratnog
perioda razgranali su svoja opsena promatranja po mnogim
zemljama, najstojeci da se novim i ranijim podacima stvore
vremenski jedinstvene celine, koje bi mogle da pretstave
evoluciju potronje pojedinih ekonomsko-socijalnih grupa.
William Petty,2) da opte merilo
vrednosti, uzima kao njegovu jedinicu
hrane najjevtinije "\Tste, potrebne za dnevnu ishranu
se statistikom, koju on naziva aritmetikom,
godine 1672 procenjuje kupovanja poro-
dice i njima prosuduje trgovine sa Irskom.
David Davies, engleski svetenik, godine 1787 sastav-
ljao je budet 133 porodice u 28 raznih optina u nameri
1) Waite, Economics of Consumption, p. 154
2) William Petty (1623-1687), engleski i ekonomist; s njim
ekonomija.
108
da sazna zato njegoYi parohijani primaju od paro-
hijel). Iznenadio se Imda je pronaao da sn sYe porodice
u deficitu, to on Syocli na I1cpromenljiYost najamnine i po-
rast cena. da je iz tih razloga paro hija prisiljena
ela izra"ma deficite iz svojih sredstava. Na osnovu 127 bu-
deta sastavljenih po podacima s\'ojih dopisnika iz 27 drugih
optina, objayljuje svoje u knjizi Case of tite
in HusbanclTij (1795)2). Njegoyi su, na pr., za-
Standardna najamnina treba da se predvidi u mini-
mumu, a ne u maksimumu, kao po statutima Elizabete'
minimum treba ela bude oclreclen trokovima ivota:
se sa promenama cena penice ili hleba' standardna
najamnina treba cla se utvrdi za porodicu sa
a ako ih ima dse neka im se dade neka se trai
redoyito zaposlenje; ako bi ko traio potrebno je
da mu se ispituju dohoci i izdaci.
Eden, Sir Frederick ll/orton, engleski ekonomist, 1766
-1809, Smithoy u 18 veku, u svome delu
iz godine 1797 (London) The State oltIte POOl'cll 07' an History
of the labourillg classesin England, ete.
3
) (Poloaj sirotinje
ili istorija klase u Engleskoj) opisuje oko 100 po-
budeta, sastavljenih iz podataka koje je
v
skupila
Jedna osoba u razgovoru sa raznim porodicama. Ginjenice
su iz nete pojedina(mo po porodicama bez analize.
Dllcp(:tiau:c Eclollarcl (1804-1868), Belgijanac, generalni
inspektor belgijskih zatYora i dobrotvornih ustanova, Kao
filantrop 19 ima dosta zasluga u poboljanju
i higijene po zatvorima. :\Ieciu mnogobrojnim sYojim delima
ekonomske i socijalne prirode je u ekonomici po-
tronje sa svojim delom Budgets fco71omiques des classes
ouvrieres en Brdgiqlte (Ekonomski budeti radni('ke klase u
Belgiji) Bru.relles 1855. Svoje podatke specijali-
zira po pojedinim budetnim stavkama u procentima celo-
kupne potronje.
Lc Play Frfderiu (1806-1882), francuski socijalni
no\ogn doba i pretstavnik
skole. da se pl'iITec1na i socijalna istraivanja
mogu jedino uiti na licu mesta. mnogo je plltOYaO i tako
se upoznayao sa ivotom porodica. SYoja je opa-
.,anja izdavao II obliku monografija, koje je nastavila ela
izdaje njegoya kola de la lwi:c sociale". Pristae
I). da je najyel:ovatnije da su feudalni poseclnici,
manastIra l. IZ s\"oJl11 pomagali svoje sebre, merophe i
otroke, doblJa]UCl za tu pomoc naknadu u narednim aodinama.
(ivot) radnika u poljoprivredi. b
Knjiga je izdata u izdanju od A. G. L. Rogersa,
Dutton, .Ne,," York, 1929.
109
su mu oro'anizovane u "Unions de la pai;1J socialc" i "So-
ciete int;;;'nationalc cl'economfe sociaZe", U
OWI)i'iers eu!'opeens" (RadnicI e\Topsln), prI'o Izdanje 18;);),
proireno 1879, objaYljuje rezu}tate sv?Jih opse3nih
budetskih istraiYanja i promatranja rac1l1lckog kucnog
gazdinstva. Kjegovi su nastadi ovaj rad, J u delu
Les oll/'rie!'s eles dell:1J mondes", 12 svezaka od 18;)6-1909,
su mnogobrojni bucleti
gazdinstva. .
Le Playoya istraivanja na "mes.to,
narod", On, do u slika ivot porodica, POPISUJU?1
tabelarno sye izdatke. Kao profesor
po Francuskoj, Belgij i, E ngl es koJ, N . RUSI] l, I 1,
Tm'skoj i Africi, tako da se njegovI podaci l na
ivota raznih naroda. F,'ancuska akaden!l]a
sila je njegov metod istrain1l1ja k80 vaan
studija. Za potronjo moemo spomonutI njegovo
delo Organizacija porodice. . . 'v
Engel Emst (1.821-18?6),
koga biroa u Berlmu, prY! prrmen]u]e analIzu
budetskih podataka. Godine 1857 obj:;tvljuje
Die vorhc}'rschenden Gell'erbszweigem den GenchtsClmtern
;'nit Beziehllng auf die Produktions llnd KonsU7ntionsver-
hiiltnisse des J(onigl'eichs Sachsen"; .godine 1882
Rechnllngsbuch der Hausfrcm und Berdeutung
TVirtschaftsleben del' Nation (Hett 24 del' T olksll'.
fragen)"; godine 1883 "Del' Wert des,..,. J.vlenschen: 1;.
Der Kostenwert des .Menschen (Heft 3f ll. (18 .del
Zeitfragen). Pisao je jo dosta l .
rasprava, ali za nas ovde pomenute lm]lge ImajU naroCltu
vanosl . .
Engel, porodice po visini ]e
godine 1857 izdatke u Sasko] sledeClll1 budzetnl1a:
Engelol'ct lJl'oce7W i:::dataka, Saska, 1887
I
I
Pl'ocentuulna podela godinjeg dohotka
nieg srednjeg
I
vieg
Hrana
62% )
55
%)
I 50
%1
p
Stan
12 n- 12
I
12
85
16 i <u
18
i90
18
)
J
I
5 J Oarev i osvetljenje 5 5
I \';'spitanje 2
)
35
Lo
I
5.5
L5
Javna bezbednost 1
5
2
I
3
I
Nega zdravlja 1
J
2
J
3
J usluge 1 2.5 3.5
I
I
100 100 100
I
110
Na osnovu ovoga budeta, Engel je izveo ove svoje
zakone u pogledu tendencije raspodele izdataka:
1 Ukoliko je nii dohodak, utoliko je srazmerno
deo svih izdataka koji otpada na hranu. U gornjem primeru
vielimo da se u porodicama sa najniim dohotkom troi 62 %
svih izdataka na hranu, dok se u onim sa srednjim troi
55(, a u imu6nim 50%.
2 Razmel' izdataka za ostaje priblino isti, ma
koliki bio dohodilk.
3 Razmel' izdataka za stan, ogre\' i osvetljenje ostaje
stalan za sye kategorije dohodaka.
4 Ukoliko je dohodak, utoliko je razmel' raz-
nih izdataka.
modernih budetskih istraivanja zasni\'<1 se vie
na Engelovom na Le Play-ovom metodu. Neki
kombiniraju i jedan i drugi metod.
H Schwabe (Das Vel'hliltnis von J.lfiete und E'inkolll-
men in Berlin Gemeinde-Kalender und Stc"icltise/tes Ja/tr-
buch fill' 1868) - spominje se po ovome svome zakonu:
"Ukoliko je neko siromaniji, utoliko deo svoga do-
hotka izdaje za svoju kiriju".
O potronje naega naroda pojedine
opise kod Dragie (Istorija Srba II, sv. 58),
D. (Potronja nsmirnica na glavu sela Godovika),
Dr. S. (Trpeza naega naroda, Savrema optina 1927,
- O ishrani naeg stanovnitva, Letopis Matice srpske, koj.
312. sveska 2-3, 1927, u .Jugoslaviji potroenih
ivotnih namirnica itd. 1924-1925 g., Ekonomist 1927, br. 1),
Dr. Laze Kako ivi na narod. - Dr.
Svet. Z., -, u izvetajima raznih naih privrednih ustanova,
komora itd. Ipak jo nemamo jedinstve-
nog i budetskog materijala onakva kaln'a
na strani.
Posleratna ekonomsko-socijalna literatura je
obilna u istraivanjima budeta i raspravama
koje se sastavljaju na osnovu budetskih podataka. Na
francuskom jeziku moemo spomenuti najnovije delo "L'evo-
lution des besoins dans les classes ollIJ]'icres pal' .llIa1l1'ice
Halbwachs, Paris 1983".
Najranije amerikansko budetsko istraivanje susre-
god. 1869.C literaturi ove vrste se ova ameri-
kanska imena: Ji]'s. JI01'e, Louise B. (TVage Earne}"s' Bud-
gets, 1'ork 1907) obuhvata 200 porodica N. York-a;
Cltapin, R. c., Standard of" Living ol fVoJ'kingJJten's Fa-
milies ... York Oity; Byington, llIaJ'{jal'et P (The Ho-
useholds of a JIill Town, K York 1910),' Kennedy, J. C.
(Wages and Family Budgets in the Chica{fo Slock Yards
District, 191-1; Canon, Helen, Family Finances of H);)
111
Farm Families in TOinpkins County, 1[}31) itd. U Americi
ima dosta javnih radnika na oyom tako da syake
godine imamo sastavljene budete za mnoge gra-
dove i sela Unije.
decenijann posao istraivanja budeta
preao je dobrim delom na ankete javnih ureda,
kao to je u Sjedinjenim Drayama S. Amerike U. S. Burea/i
of Labo}' Statistics, u Statistik des deutschen Rei-
che.", - u Francuskoj Statistique generale dc la France itd.
28 Budetski faktori
(Budetska analiza)
Budetskim faktorima naziYamo sve one okolnosti oel
kojih zavisi razmel' budetskih stavova. Izvesne okolnosti
mogu biti individualne, kao na pr. bolest u zbog koje
znatno porasti razmel' nege zdravlja u odnosu prema dru-
gim budetskim stavoYima. Negde biti naklonjena
duhanu i sl. vie, II nekim porodicama manje, a u nekim,
opet, nikako. Ima, me([utim, optih okolnosti koje
uti('u na raspodelu budeta kod sYih porodica, a u takve
ubrajamo: dohodak; broj, uzrast i pol stupanj obra-
zovanosti; sredinu i vreme. Svaka ta okolnost smatra se
kao zaseban budet8ki faj,to!' koji samostalno na bu-
detslm raspodelu.
Dohodak. Ovo je primarni budetski faktor. Videli smo
ela su, uglavnom, sva dosadanja budetska istraivanja
vala na njegovom uticaju. porodice i druge okol-
nosti uzimate su proseeno. Odatle su i svi pomenuti zakoni
uslovljavani promenama dohotka.
LT budet se stavlja dohodak radi uporedenja, da bi se
mogao zapaziti uticaj njegovu porasta na razmel' pojedinih
izdataka. Prema tome, nije sYejeclno koje se
dohotka smatrati dovoljnim da se potronja prenese iz nie
u viu grupu. "\.psolutno uzeto, dohodak se i kada
je neznatno nego ranije. U bucletskoj stati-
stici radnieki i dohodak po deli se na
kategorije: ispod 1000 maraka, od 1000 do 1200,
od 1200 do 1500 i oel 1500 do 1800. r
dohodak dodaju se jo dve katl:'gorije: od 1800
do 2.200 i od 2.200 do 2.600. Zakoni koji su dobivani iz
budetske analize (Engeloy, Schwabe-ov) imali su za osnovu
ovakav apsolutan pojam promene dohotka. U njima
se jednako gledalo na od 200 maraka, kada je
dohodak na pr. porastao od 1000 na 1200 i Imda je porastao
za 300 maraka, od 1200 do 1500. PrYo, 200 i 300 ne pretstav-
ljaju jednako pa da bi se mogao izvesti apsolutno
112
jednak uticaj dohotka na budetsku podelu. Drugo, kad bi
imali i u jednom i u drugom po 200 ma-
raka, relativno dohotka bilo bi
od 1000 na 1200 pretstaylja porast dohotka za 20%, a od
1200 na 1400 imamo samo 16.58%. Ako ovo drugo
uporedimo sa najniim dohotkom (sa 1000), onda
se radi o dohotka za 400}0 (od 1000 na 1400).
LT budetima je procentualni razmel' pojedinih
staYaka, tako da svaka promena bilo koje ujedno
pretstavlja njeno procentualno odnosno smanjenje.
Budetska analiza treba na taj procentualni razmel' da svede
i dohotka, najnii kao 100. U takvom
umesto u budetu dohotka u jedini-
cama noYea imamo njihove relativne brojeve. N a ovakvoj
osnovi ispra\'io je Engelove zakone .Moris Halb-
wachs.
l
) Ovakve ispravke yeoma su ako ne radi utvr-
divanja nekih trajnih zakona dananje potronje, a ono sva-
kako radi analiziranja budeta. Da bi se
u analizu uzeo u obzir faktor porodice, relativni
brojevi odnose se na jedno Za uporectenja
uzeti su podaci table izdataka ankete
iz 1907 godine. Radi lake analize mi i budetske
stavke najnieg dohotka svesti na 100.
1 Uticaj dohotka na ishrana. Imamo da analiziramo
i uporedimo budetske procentualne razmere hrane
sa dohodaka:
Izdata k za hranu i
U postotkU od svih izdataka
Svota dohotka po
dohotka
otpada na hranu po
u rela,
gazdinstyu
tiynim brojevima
Najnii dohodak 47.9 46.4 100
" "
47.3 44.8 122
" "
45.6 41.8 138
" "
44.5 40 160
Najvii dohodak 41.5 36.9 197
Srednja vrednost 45.3 41.2 144
Razmel' hrane pada po gazdinstnl od najnieg do
najvieg dohotka na 47.9 do 41.5, odnosno od 100 na 87, a
po od 46.4 na 36.9, odnosno od 100 na 79.5. Dok
se, dakle, dohodak po skoro (od 100
na 197), dotle je razmel' hrane opao oko 20% (od 100 na
1) L'evolution, p, 16.
8
113
79.5). Engelo\' zakon glasi: "Razmel' izdataka za hranu
opada, ukoliko dohodak raste." Isto tako taj razmel' opada
po gazclinstvu, sa porastom broja Iz Enge-
lova zakona vidi se, dakle, samo tendencija padanja, ali
analiza u ovom moe da dade ovaj
"Ukoliko se dohodak klase smanjuje se
razmel' izdataka za hranu: otprilike 13 po sto po gazdin-
stvu, oko 20 po sto po od najniih do
dohod ata ; a apsolutni izdatak za hranu raste, otprilike 97
po sto od najniih do najviih dohodaka, ne u
obzir porodice ".1) da je pri
dohotku pad razmera hrane u budetu po gazdinstvu 13
po sto, a po 20 po sto.
2 Uticaj dohodaka na na gornji
primer iz 1907 godine:
Izdalak za odelo
U postotku od svih izdataka
Svota dohotka po
dohotka
otpada na po
u rela-
gazdinstvu
th'nim brojevima
Najnii dohodak 10.4 13.6 100
" "
11.6 13.4 122
" "
12.7 14 138
" "
13.4 12.9 160
Najvii dohodak 14.6 13 197
Srednja vrednost 12.7 13.3 154
Ako razmel' u najniem dohotku sa
100, onda bismo imali ove procente:
Po gazdinstvu Po
I
Dohodak
Najnii dohodak 100 100 100
" "
111 98.5 122
" "
122 103 138
" "
129 94.5 160
Najvii dohodak 135 95.5 197
Za drugi Engelov zakon rekli smo da glasi: "Razmel'
izdataka za ostaje priblino isti, ma koliki bio doho-
dak." Iz gornjeg moze se, naprotiv,
ovo: Razmel' izdataka za raste po doma-
1) Halbwachs, 20/21.
114
sporije od porasta dohotka. Pri skoro
dohotku razmel' najnieg dohotka se za 35 %.
Pri srednjem dohotku opaa se manji porast razmera
po koji ima tendenciju lakeg pada.
3 Cli('aj doltotka 11([ kiriju. Kirija koju poje-
dinci ili PGjedina gazdinstva najbolje je merilo njihova
socijalnoga stanja. Poto je u pomen utoj anketi od g. 1907
Idrija uzeta zajedno sa nametajem, ona je II sadanjoj an-
keti rastavljena oel tih izdataka. ovde:
dob otka
Najnii dohodak
" "
" "
" "
Najvii dohodak
Srednja vrednost
Izdatak :m kiriju
U postotku od svih izdataka
otpada na kiriju po
Svota dohotka po
II rela-
1-------;-1-------1 tivnil1l brojevima
gazdinstvu
11.9
10.6
10.2
9.4
8.8
10
11.5
11.6
11.2
m6
9.7
10.8
100
128
149
172
208
155
Iz gornjega se vidi da je od najnieg elo na]Ylseg do-
hotka kirija opala po: gazdinstvu od razmera 11.9 na raz-
mel' 8.8, odnosno od 100 na 74; po od 11.5 na 9.7,
odnosno od 100 na 84. Pael je po gazdinstvu negoli
kod hrane. Ovaj je pad i nepravilan: prvo, po gazdinstvu,
pada od 11.9 na 10.6 ili za 11%; onda za 4% (od 10.6 na
10.2); 7.5% (od 10.2 na 9.4); za 6.5% (od 9.4 na 8.8) "U sva-
kom ovi se rezultati slau sa Engelovom iz-
rekom: Razmel' ovoga izdatka ne ostaje stalan".1)
Na osnovu ovih podataka mogla bi se pomenuta Schwa-
be-ova izreka ovako precizirati: po
detu, od najnieg do najvieg dohotka, razmel' se
izdataka za stan smanjuje, ali malo manje nego li za hranu
(od 100 na 84 umesto od 100 na 80). po gazdinstvu
(to nam ovde izgleda tim pre to se broj
dece sa dohotkom), razmel' se vie smanjuje
(od 100 na 74 umesto od 100 na 87). Tako, ukoliko mu se
dohodak radnik smanjuje razmel' svoga izdatka
to ga troi na hranu, ali on smanjuje najmanje toliko, a
moda i vie, ono to troi na svoj stan." 1)
1) Halbwachs, 23/24.
8*
115
-1 Uticaj dohotka na razne trokove. N a ovome mestu
su raznim trokovima: nega tela, zdravlja, nao-
brazba, zabava, putovanje i sport, prevoz, osiguranje, dru-
tva, porezi, milostinja, pokloni itd. Pod ovu stavIm ne dolaze
ni nametaj (instalacija, odravanje) niti ogrev i osvetljenje.
Kao to se vidi, on1e su tzv. razni izdaci (osigu-
ranje, porezi i dr.).
Izdatak za razne trokove
U postotku od svih izdataka
Svota dohotka po
dohotka
otpada na razne trokove po
u reIa-
gazdinstvu
I

tivnim brojevima
Najnii dohodak 22.4
I
19.7 100
" "
23.3
I
21.3 138
25.8
I
23.3 183
" "
25.1
i
25.4 234
" " I
Najvii dohodak 27 27.4 347
Srednja vrednost 24.5
I
26.6 204
Razmel' raste, po gazdinstvu, od 22.4 na 27,
odnosno od 100 na 120; po od 19.7 na 27.4 ili od
100 na 139. je, porast razmera od 20 do 40%.
Ovde se obistinjuje Engelova izreka: ukoliko je doho-
dak, utoliko je razmel' raznih izdataka.
Da bi se zapazio uticaj dohotka na razmel' raznih i.zc;la-
taka u porodicama sa decom i bez dece, Halbwachs analIzIra
podatke:
Razmel' raznih izdataka po
I bez dece I
B r o j d e c e
Dohodak
1
I
2
I
3 I 4 i vie
Ispod 3000 maraka 26.7 23.9 22.3 20.1 20.1
Od 3000 do 3600 26.5
i
27.3 24.5 21.1 20.-
Preko 3600 28.3
I
26.7 26.5 24.9 20.1
"Ova je mala tabela puna pouke. Na prvi pogled, ako
ozdo na vie promene od najniih do najviih
dohodaka, desno, tj. sve gazdinstvima,
nalazimo da razmel' raznih izdataka uz dodatak raste, i to:
vrlo: malo onde gde nema dece, a vie ukoliko je broj dece
izuzevi poslednji stupac (gazdinstva sa 4 i vie dece),
gde se ovaj razmel' vie ne sa dohotkom." 1) U gaz-
1) Halbwachs, 26
116
dinstvu bez dece razmel' raznih izdataka popeo se od 26.7
na 28.3, odnoslIo za 6%; sa 1 detetom za 12%; sa 2 deteta
za 18%; sa 3 dece za 24:%; i na koncu onde gde je 4 ili
vie dece nema nikakva Engelova izreka,
se na porodice do 3 dece.
29 Uticaj ostalih budetskih faktora
Uticaj zanimanja 1/a budetske l'azll/ere. je
zapaena pojava da se ishrane znatno vie menja kod
varoana nego kod zemlj oradnika : varoani, koji se bave
manje a yie umnim radom, ili poslovima u zatvo-
renim prostorijama, troe manje kalorija i trae koncentri-
sanu hranu (manje zapremine), nasuprot kabastoj i gruboj
hrani seoskoj. BriljiYa i mnogobrojna ispitivanja ut\Tdila
su da tu ima dubokih razloga. Zapaeno je, na
pr. kod radnika da im pri sedenju, oslm-
dici syeeg vazduha i visokoj temperaturi volja za
jelom opada, gruba seoska hrana postaje im nepodnosiYa, a
sredstva nadraaja apetita alkohol itd.) sve potreb-
nija... Tenja varoana za ovom vrstom namirnica (meso,
jaja, sir itd.)u mnogome doprinosi njihoyoj relatiYnoj Yiso-
koj ceni i stalnom poskupljivanju. I kako ce u
rad YeroYatno sye biti olakan, to problem
ishrane yarokog stanovnitya biti sve ozbiljniji. "1)
Ako uporedimo budete i
potronje, pa i pri istim dohocima, izvesne
razlike u razmerima pojedinih budetskih stavaka.
i ispitivanjem saznaje se na pr. i to
da nametenici ne troe u onim istim kolieinama i \Tstama
ivotne namirnice koje troe radnici sa istim dohotkom; iako
su im dohoci isti, potronja im se razlikuje. Izvesne razlike
u pojedinih budetskih stavaka znaju biti dosta
osetne. Primera radi, budete sasta\'-
ljene anketom od g. 1927-1928.
U tabli na str. 118 brojke prikazuju razmere
velike kategorije izdataka, u prvom delu table radnika
i nametenika, a II drugom delu nametenika i
1 r;"porecteny'e 7'ClZmera hrane. Od najnieg do najyieg
dohotka i kod radnika (od 44.8 na 36.9) i kod
nametenika (od 40,8 na 33.5) razmel' hrane pada za 18 po sto,
odnosno od 100 na 82. Na.protiv, mnogo je pad razmera
od najnieg do najvieg dohotka, i to: kod
nametenika od 40.8 na 25.6, odnosno od 100 na 63; kod
1) Osnovi pol. ek., str. 256/7.
117
I
I
L:r1aci po J'adnici, nalllc/ilen/d, ("illol'l1ici
(n postocima svih izdataka)
po anketi 1927-1928 godine
IlI'ana
Kil'ija
TIr-zni
Dohodak po 0eljadetu
i pi{>c l'uhlje i dl", izti:!ci
,-'
rad. nam. rad, n:lll1 l'ad, nam. rad" nam.
I
.
Ispod 1000 maraka H,81 40.8 1:3...1 , 14,5 11.6 1:3.7 21.:3 22...1
Oci 1000 elo 1200 .118' :39.2 14 1:3,8 11.2 129
_)0 n
2:3.7 _t)d)
Oel 1200 do 1500 .lO :36 12,91 1:3 10,6 1:3.1 25...1 27
Oel 1500 elo 1800 :36,91 :3:3.5 1:3 I 1:3.6 9.7 11.9
27...1 i 29.4
Srec1nj a vrednost 41.2 3lA 13.31 12.9 10,8 12.1 24,2 30.7
I nam. !
I
nam, I I nam, l
nam. :
!
13,81 12,9
1
i
Oel 1000 elo 1200 39.2
1
39.5 16...1 12,9 23.71 189
Oel 1200 do 1500 "6 37.6
1" ,
12.2 13,1 I 13.1 'r I 20.6
3" -1
tl i I
Oel 1500 do 1800 ",Cl I :34 13.6 i 15.2 11.9, 12.7 29...1 I 24.7
Oel 1800 do 2200 31.5' 30,5 13.11 14.3 11.9' 13 30.2 i 27.6
Od 2200 do 2600 25.6 . 27 12 I 14.3
11.
8
1
11.9 35.2 i :31.6
Srednja vrednost 31.-!i 29.9 12,9 I 14.3 12.5
"O I
29.1 12.1 I
" .1
1 I I
I
I
od 39.5 na 27, odnosno oel 100 na 68.4. Brzina
pada razmera hrane nametenika je yeoma yelika, tako ela
se skoro
Ako uporedimo zbir razmera radnika (163.5) sa zbirom
razmera nametenika istih prihoda (149.5), onela izlazi da
nametenici 8 po sto manje troe za hranu nego-
li radnici. Razmer hrane nametenika i istih pri-
hoda priblino je jednak.
2 lJporedcnje razmera Ovaj razmel' i za radnike
i za nametenike opada. Pael je veoma osetan kod namete-
nika od njihove predzadnje (13.1) do zadnje grupe
(na 12). Pad razmera kod nanletenika od najnieg
(14.5) do najvieg dohotka (na 13.6) iznosi 17 po sto, tj. pada
od 100 na 83. Videli smo, da je razmel' hrane kod namete-
nika siao od 100 na 63, to da je pad ipak
slabiji od pada razmera hrane. Ako uporedimo zbir rad-
(53.3) sa zbirom (54.9) razmera
istih dohodaka, onda vidimo ela su za 3%.
Razmel' nametenika i istih grupa opada
priblino podjednako od najnieg do najvieg dohotka: kod
nametenika od 13.8 na 12, odnosno od 100 na 87, a kod
od 16.4 na 14.3, ili od 100 na 86. da je to
pael slabiji negoli kod nametenika niih grupa. Razmel'
izdataka za najniih grupa stoji za 15.5%
118
iznad razmera istog dohotka raz-
mel' 16.4 ili 100, 13.8 ili 84.5 po sto).
. . .9 CjJorcdell{(' kir/jr;. Razmel' za kiriju sma-
nJuJe se sa poyeean]em dohotka, l to: kod radnika od 11.6
na 9,7, odnosno oel 100 na 83,5: kod nametenika istih doho-
daka od 13.7 na 11.9, ili od 100 na 87. je, sma-
njenje razmera kirije kod radnika negoli koci nametenika
istih dohodaka. Kod nametenika sa dohotkom od 1500
maraka na vie razmel' se zadrava na 11.9 odnosno 11.8,
to izgleda ela se zaustavio na svome minimumu. Dalje, vidimo
je maksimalni raclni(-\;:i razmel' za kiriju (11.6) nii oel
Il1ll1imalnog nameteniNwg razmera (11.9) istoga reda doho-
claka. je u najniem dohotku razmel' (11.6)
za.15% nii 0(1 (13.7) istoga dohotka. Ako
oba razmera uporedimo, da je zbir rad-
razmera (43.1) nii za 16% oci zbira na-
meteniddh razmera (51.6).
lJ viim grupama dohodaka yidimo da je kretanje raz-
mera kirije priblino jednako i kod nametenika i kod

razmel' kirije nametenika negoli radnika istih
grupa se time to nametenici, prema svome pozivu,
reprezentativJlije stanoye, zbog smanjuju
sVOJU hranu,
.j [.Tporedenje razmera raznih izdataka. N a ovom mestu
ne ubrajaju se mec1u "razne izdatke": ogrev, osvetlenje,
nametaj, posude. odranje zgrade, duhan i Nivo
raz.mera raznih iZdataka (zbir 97,4) je samo
za pet po sto l1li od istoga nivoa (z bir 102.5),
a tolika je diferencija i kod njihova najnieg dohotka. Upada
u nagli porast ovoga razmera kod sve tri kategorije,
od najnieg pa do najvieg dohotka. raz-
mel' penje se od 100 (21.3) na 128 (27.4), dok se namete-
penje u toj istoj grupi dohodaka od 100 (22.4) na 131
(29.4). je veliki porast razmera raznih
izdataka: od 100 (ili 18.9) na 167 (ili 31.6). U
grupi prihoda se razmel' popeo od 100 (23.7)
na 148 (35.2).
Ukupno uzevi, je razmel' raznih izdataka
(z 123.4) za 13% ispod nametenikog razmera
(zbIr 140.5). je razmer 29 a
24.7 po sto. '
5 Opte 1l]Joredenje. Ako koliko
II postocima od svih syojih izdataka troe radnici, namete-
nici i za glayne grupe syojih izdataka (bez
119
obzira na druge svoje izdatke), onda dobijemo na osnoHl
pomenute statistike ovaj opti pregled (bez obzira
na porodice):
Procentztctlni ]Jregled ih izdataka :m hrann,
kiriju i razno
(po nem. anketi 1927-1928)
Grupe izdataka
II budetima
1----
l'1Hlniku

namo';;tenika
I
I
Hrana JO
I
3JA 33.7
I
Odeca i rublje itc!. 13.3
I
13.:3 14.5
JUrija 10.7
I
12.5 12.7
Razni izdaci 2JA 28 2J.7
Za 4 glavne grupe 88A% 88.2% I 85.6%
I
i i
Iz ovoga prikaza vieli se da znatno deo s'."o-
jih izdataka troe radnici za hranu nego to troe na-
metenici i Radnici i nametenici troe priblino
jednako za a vie od njih za 10%. Kao to
smo i ranije rekli, za kiriju troe znatno vie nametenici i
nego to troe radnici. Kod nametenika su znatno
relativno razni izdaci negoli kod radnika i
Iz z bira se vieli ela posle podmirenja ove 4 grupe izdataka
radnicima i nametenicima ostaje oko 12 po sto za ostale
rashode, a neto malo vie od 14 po sto. Koliko
su jo nai radnici daleko od ovakvih razmera u svojim
budetima, najbolje se vidi po ovim nae
potronje Branka "Kada bi postupili kako
je to da pod rubriku ishrane
sve ono to radnik pojede, popui i popije, doli bi do re-
zultata da ishrana radnika u celokupnim izdacima iznosi
73.35%." (B. Poloaj radnika u industriji drveta,
str. 91). Ostaje im, za stan, ogrey, osyetljenje,
naobrazbu, zabavu, negu zdravlja i dr. svega oko 26% svih
izdataka. Prema gornjim podacima, tamonji rad-
nici otprilike toliko troe za razne izdatke.
30 Uticaj porodice na budetske razmere
Dosadanja naa budetska. bila su svedena
na glavu, po Pri tome se nije po
detu, nego po jednoj konzumnoj jedinici (odrastao muka-
rac). Budetski razmeri, onda, za ostala lica (ene i decu u
raznim dobima) mogu se svesti kao delovi te potrone je-
120
elinice, na naCIl1 kako smo izneli u standardu ivota. Na
ovom mestu zadatak nam je da uporedimo budetske raz-
mere po porodica koje imaju dece sa onim koje
nemaju dece. TJ svakom kao osno-
vicu (tj. kao broj 100) budetski razmel' po koje
ivi u porodici bez dece (znal,i odraslog lllukarca kao jednu
potronu jedinicu). podatke ankete,
na kako ih nalazimo u pomenutoj knjizi :\Iaurice-a
Halb\\"achsa. osnovica nam je oya tabela:
Izdaci ]JO te1jadetu II gct2'ilinstl'ima sa troje i lJilje dece
Relatiyni brojevi (100 izdaci II gazdinstvu bez dece)
I
Izdaci II gazdinstvu
Izd,lei tl gazdinstvima sa
tl'oje j viSe U rela-
hez dece II markama
tivllim brojevima
-- - --
I I I
!
na-
: rad nici
I na-
I
I'udIL
I
rino
3 dece! 4 dece I
I

met. mc;;t.
I
!
I
I
Hrana G31 701 742 6G 58.5
I
G5 I GS
Kirija lGl
I
286
!
301 5S.8 65
I
G9.5 I
i Nametaj i odranje SJ 164
I
203 42.4 i J3.5 47.5 50
Odeca 193
i
246
i
315 G8>5
i
63 92
I
70
Ostali izdaci 378 711 I 805 57 45
I
55
!
52.5
I
I I
I
I
-
1 Hrana. Prema tabeli, razmel' se hrane smanjuje po
od 100 u porodicama bez dece na 66 kod radnika,
65 kod nametenika i 68 kod u porodicama sa 3
ili vie dece. U gazdinstvima koja imaju 4 dece
taj razmel' pada na 58.5 od sto od onoga to bi jedno
ljade na hranu troilo kada ne bi bilo nijedno dete II gaz-
dinstvu.
Ako se u gazdinstvu deca namnoe, a ostane nepro-
menjen dohodak (to je poto deca
ne onda se smanjivanje hrane po glavama vri
ne samo po nego prelazom ishrane na loije i jev-
tinije kvalitete ivotnih namirnica. Prema podacima iste ne-
ankete, jedno porodice sa 4 dece
(dohodak od 3.600 maraka i vie godinje) troi u postocima
manje od onoga u porodici bez dece: piva 68.1 %, jaja 48.7%,
47.9%, 38.7%, beloga hleba 60.- %, mesa 61.7%
i ribe 73.0%. Ali zato, u tim se porodicama sa decom po
detu vie troi za 151.8% margarine. U porodicama bez dece
znatno je potronja crnoga negoli beloga hleba. Na
sl. 5 i 6 vidi se jasno koliki je uticaj porodice na
potronju ivotnih namirnica i ostalih izdatal, a po gla-d.
121
P!'()/J/(Jl/r h'dataka po prelila 1}FOjll dece
(Gazdinstvo godinjim dohotkom od 3000 do 6000 RH)
IZllatak gazdinstva bez dece = 100
Mleko
Voce



-- Pivo
Povree
:::,
J.F W
:::..
"-
VI
Meso
Maruarina
'ti

I
N
L

cl 4.61

Jaia

<:u


!ii

.......
o I--
c...

Odeca i rublje cl::)

s=-
"1'**

l
,
I
"0
.",0 'lo" o
.00

Sl. fi
Razmel' izdatka l'aznihv7'sta hleba prema broju dece
...... ----------------,---,--_._.,------
Crni hleb Beli hleb
Sl. 6
122
v' Osfd/i
4-6 dece

'.,
2 ()dda, RaclniN::e porodice sa dccom mnogo yie ogra-
ni{-aYaju syoje izdatke za nego to to (-inc nmnctc-
i porodicc sa decom. Kod 4 clere u rad-
se porodici troi po glayi G3 po sto onoga to se za
troi u porodici bez dece. Kolika je potronja name-
lenika i cinoynika u tim slu('ajeyim8 yidi se iz tabele,
Iz nema(-ke tabele yidi sc kako sc u uem smio
slu po gazclinshu smanjuju izdaci za pojedine cleloye
i to posebno za syako Gzeta su II rad-
gazdinstYa 8:1 dohotkom oci 3000 do 3,GOO maraka.
h:daei .za oddll prema brojn dece
Relativni brcj('\i (100 = izdatak u gazclinstyima sa 1 cIctetom)
I
I
I
Sa 4 dece
Gazdinstva Bez dece
I
Sa 1 tletetom I
i
i vie
I
I
Odelo:
I
!
za mua 16-1,
i
100 55
za enu 116 100 54
za decu -
100 203
Svega 111
I
100
I
S5
I I
I
i
za mua SS
I
100 I SO I
za enu
1")-
I 100
I
74,5
-v
za decu - 100 209
Svega 72.5
l
100 I 13S
I
I i
Rublje:
I i
I
I
!
za mua 127
l
100 79.5
za enu 142
I
100 69.5
za decu
I
100
I
205 - I
Svega 106 I 100 I 105
I
Izdaci oznakom "svega" odnose sc na celo
gazdinstva, a ne po glad. U porodicama sa decom smanjc-
nje izdataka najyie pogacla odelo, izdaci od gazdinstva
bez dece do onoga sa 4 i de dece padaju od 111 na 85,
odnosno za 23%. Po tabeli se jasno vidi da se u nije
moglo sprovesti smanjenje, tako da su se i izdaei za nju
skoro dyostmkosrazmerno potronih
jedinica u gazdinstvu. ne stoji toliko paci uti-
cajem mode kao odelo, barem ne u redoyima, J)a
da bi se sa porastom dece mogli smanjiti njeni izdaci. S to
se rublja, gazdinstyo sa i vie dece prisiljeno
123
je da se snalazi sa onim istim izdacima koliko se troi i II
gazdinstvu bez dece. Kako koje dete vie dolazi, a prihod
se ne i mu i ena prelaz:e sve vie oci skupljeg
jeftinijem rublju.
U gazdinstvu bez dece muevi su izdaci (164) znatno
nego enini (116), otprilike za 42 po sto. Sa pojavom
jednoga deteta se i jedni i drugi izdaci, pri
smanjenje znatno yie pogacta mua nego enu. U
gazdinstnl sa 4 i vie dece i mu i ena za 45% manje
troe za odelo nego u gazdinstnl gde ima samo jedno elete.
OYCle treba i to imati u Yidu da porodica sa 4 dece po
Ijadetu za 8 po sto manje troi za negoli porodica
sa 3 dece (vidi tabelu str. 121). Ako po-
tronju kao polovicu onoga to troe roditelji, moemo
da je smanjenje izdataka za rublje manje kod roditelja ne-
goli kod dece, a kod ene negoli kod mua. To dolazi
svakako odatle to se u i \'otu i deca i ena zado-
Yoljavaju sa slabijim rubljem, dok je mu prisiljen da nosi
neto bolje koulje i sl. u svome radu vau doma, .:\Iu, ta-
kocter, ne moe toliko da izdatke za svoju kao
to to mogu da ena i deca, koji po dosta nose
jevtiniju
3 Kirija. Iz tabele (str. 121) vieli se veliko smanjenje
izdataka za kiriju i kod radnika, i name8tenika i
Stvarno smanjenje ovoga izdatka u pojedinim grupama naj-
bolje se ako uzmemo u obzir koliko se po
izdaje na kiriju u porodicama bez dece: za 44 po sto manje
izdaju radnici od nametenika, a 47 po sto manje namete-
nici od Radnici su, u porodicama bez
dece doterali svoju kiriju na minimum, ispod koga se moe
porodica da sputi uz veliku rtvu.
porodice sa troje dece smanjuju svoj izdatak
po za kiriju za 27.5 po sto, a one sa 4 dece za 41
po sto od onoga to daju za kiriju porodice bez dece. Sa
troje dece moe se jo nekako iveti u istom ili malo
stanu u kome se i"relo bez dece. I kad ili peto
dete, ostali trokovi (hrana, i dr.) sile porodicu na uzi-
manje jevtinijeg stana, ukoliko se ne njeni do-
hotci. Tako, dolazak deteta pri istim dohotcima, iz-
gleda, da pretstavlja fazu za gazdinstvo. Ova
se pojava opaa iz prikaza na strani.
Kirija, vidi se, uz prva dva dohotka raste II gazdinstnl
sa 3 dece, ali sa 4 dece ona pada i ispod onoga nivoa
izdataka za stan porodice bez dece. Kod dohotka ovi
izdaci, naprotiv, rastu sa porastom sanlOga gazdinstva. Poto
je smanjenje kirije sa velikim (selenje
i sL), a II doba oskudice stanova, izdaci
124
](irija ]Jo g({zdinstvlt
Relativni brojevi
Dohodak
dece
3 dece 4 dece
:JIaraka : l'elatiYlli broj
Ispod 3000 269 100 107 97
OcI 3000 cIo 3600 3-10 i 100 105 92
I 3600 i vie 35-1
I
100 105.5 124
za kiriju ostaju neprumenjeni, ali se zato gazdinsvo
u drugim syojim potrebama.
.:j Nametaj i odranje stana. U gazdinstnl bez dece
ovi izdaci iznose u porodicama :oko 95 po
sto, a u oko 115 po sto vie nego u
Iako je taj izdatak po vrlo nizak, ipak
ga gazdinstvo sa 3 dece obara za 57.6 po sto od onoga to
troi za ove s\The porodica bez dece. Ovaj izdatak u gaz-
dinstvima sa decom i kod nametenika i kod pada
na polovicu od onoga to se troi bez dece.
5 Ostali izdaci. lovi opadaju kod svih grupa u gaz-
clinstvima sa decom: kod radnika sa 3 dece za 43
%
, sa
4 dece za 55 %; kod nametenika za 45 %, a kod
za 47.5%.
Promena izdataka ]JO gazdinstvu ]Jrelna broju dece
(Gazdinstvo sa dohotkom od 3.000 do 6.000 Rl\1)
Izdatak gazdinstva bez dece = 100
I
Kirija
I
Osiguran/e


......
Naobrazba. PoreZI \I)

.ll
5

"I


Zaba.va.

Q)
lE
I.l


:::
Qj I I
o 4-0 &o

,b" a [..0
So <"'0
SL 7
125
Prema sl. broj 7 vidi se veliki pad izdataka za zabanl
u porodicama sa decom. U svim osiguranje
priblino ostaje na istoj visini. Porezi i tednja sve su manji.
se jak paci tednje zapaa nakon rodenja pn-og deteta.
31 l\1erenje evolucije potronje budetskim
razmerima
Kako smo u P 1'\'0 111 delu ove knjige naglasili, i po-
tronja nije neka nepromenljiva pojava. Ona se menja u
toku celoga drutveno-pri\Tednoga ivota, zajedno sa svojim
faktorima koji je uslovljayaju. e tom gm'orimo o
evoluciji potronje. To moe biti evolucija narodne, svetske,
seoske ili varoke potronje. Moe biti samo evolucija po-
tronje neke drutvene klase ili samo neke sredine. Na
ovom mestu u evoluciji vidimo izvesni razvitak potronje
od slabijega boljemu, od nieg ka viem stepenu. Koji je
stepen nii, a koji vii, jest pitanje na koje se odgovara
iznalaenjem merenja evolucije potronje ..
Narodna potro{inja }JO glavi. "C ekonomskoj literaturi
dosta je primenjivan merenja evolucije potronje jed-
noga naroda potronjom namirnica na glavu pojedinog
stanovnika dran=) u kojoj taj narod ivi. Tako se, na pr.,
veli da je u Jugoslaviji godine 1925 (Dr. potroeno
po glavi 8tanovnitva 19 kg mesa. I zaista, ako se uzme u
obzir da se u Sjedinjenim Dravama S. Amerike na glavu
godinje troi 54.4 kg (Kenig), a zna se da i mi kao i Ame-
rikanci spadamo u mesojede, onda da je naa po-
tronja na niem stepenu, da je siromanija negoli ame-
rikanska. Iz ovakvih brojaka mi ipak ne moemo znati koje
su grupe dohodaka pojele najvie toga mesa. Ima dosta
ljudi koji svaki dan pojedu po pola kile mesa,
odnosno godinje oko 180 kg, tako da sama ta osoba u
naoj statistici jede meso za 20 ljudi. Ovakvi brojevi mogu
da budu orijentacija za proizvodnju jednoga naroda, a za
potronju samo utoliko ukoliko se iz njih moe videti ra-
srednje blagostanje ili siromatvo jednoga naroda.
Kada se kae da se u nas troi samo 19 kg godinje mesa
po glavi, onda dnevno samo 52 grama. Niko ne kupuje
na dan toliko malu Ko kupi mesa, kupi najmanje
500 grama, a to da jedan kupuje, a drugih 9 ne ku-
puje nikako.
i po opsegu sastavljanja dalekosenim bude-
tima mi, ipak, dolazimo blie meri evolucije potronje
pojedinih drutvenih grupa, a preko ovih i srednjoj potro-
nji jednoga naroda. Mi smo videli da nam poje-
126
dinih budetskih razmera mnogo kae. Tako na pr. veliki
razmel' za hranu znak je nie, siromanije potronje. Kada
u budetu naih pilanskih radnika ela se oko 74 po
sto svih izdataka troi samo za hranu i onela nam nije
teko znati ela \'1'10 malo ostaje za sve ostale potrebe, za
stan, oiml-u, ogrey, osvetljenje, naobrazbu, negu
zdravlja, zabavu i razno. Kad bi se uzeo celokupni
dohodak jedne radnWke poroelice na pilani 600 dinara, onda
da 450 dinara icle samo za hranu, a samo 1i50 dinara
ostaje za sve druge potrebe. Ko prima 2000 dinara
sigul'l1o tri 0e1'\'rtine s\ojih izdataka dati za hranu,
nego kudikamo manje, recimo oko 50 po sto.
C}JoJ'edeJlje bud.tetsk ili ra.z meret :w hra IW. Videli smo
iz podataka za 1927 -1928 da je budetski razmel'
za hranu iznosio kod radnika 40, kod nametenika 34.4, a
kod 33"7 po sto svih izdataka. Jasno je, kada i
ne bismo znali na koga se ove razmere odnose i koliki su
prihodi tih triju grupa, da je potronja sa razmerom za
hranu od 33 po sto na viem stupnju negoli ona sa razme-
rom od 40 po sto. Jo je jasnije, kada se zna da je i 40
po sto razmel' za hranu nizak ivota, da je potronja
naih pilanskih radnika sa 74%-nim 1'aZm8r0l11 za
na toliko niskom stupnju na kome se moe da hram
samo kukuruzninl branom, krompirim3, malom
loja ili slanine, sa neto itel.
Primera radi, ukratko stupanj potronje
sa budetskim razmerom za hranu 74 po sto sa onim od
40 po sto. Stvarno potronju nema-
radnika za koga je dravnom statistikom 1927-1928
ut\Tcten razmel' 40 i naeg pilanskog radnika sa razme-
rom od 73.35 po sto. Iz slike broj 5 vidi se da 40%-ni
razmel' daje hranu i iz beloga i crnoga hleba, dosta
mleka, mnogo margarine, jaja, dovoljno mesa, po-
i dr. Po tome raz meru ostaje i 13.3 po sto svih
izdataka za 10.7% za kiriju i 36% (dakle neto
manje od razmera za hranu) za sve druge izdatke. Po
Branku razmeru od 73.35 po sto za hranu odgo-
vara ovaj jelovnik naih pilanskih radnika u postocima
svih izdataka za hranu i beloga brana 18.02, kuku-
ruzna 8.62, pasulja 2.13, krompira 7.75, luka 1.15, 8.52,
kafe 6.40, masti i loja 5.99, slanine 0.78, soli 1.12,
0.98, mesa 9.06, zeleni i 0.65, praznih kesa (ove mu
mere i trgovci) 0.40, mleka 3.06, iz ekonomije
(syoja i dr.) 4.80, rakije 7.17 i duvana 13.40, svega
1) Poloaj radnika II industriji drveta, str. 94
127
100. Broj 8.52 za i 8.52 za kukuruzno. ne
na pr. da se isto toliko troi e?er?- k<;>hko. l
brana nego da se za te dve nanllrmce
noyaca. Zna se da se za pare koliko se Izda za 1 kg secera
moe kupiti oko 10 kg kukuruzna brana. Sl?deca raspodela
te iste hrane, razmera 73.35 po sto, u gramllna dneyno po
konzumnoj jedinici daje prayu sliku stupnja na kome se
nalazi potronja ljudi koji se tako hrane:
Belo brano
273.3 grama
Kukuruzno brano 291.1
"
:Jlast
21.68
"
pasulj
32.87 !J

24.76
"
Slanina
3,76
"
nleso
44.04
"
Krompir
196.35
"
Rakija (cll)
0.16
"
Luk
13.69
"

8.70
"
Mleko (litara)
0.10
"
Jaja
0.29
"
Loj
5.725
"
1)
Raspodela svih drugih osim je razmel'
73.35 po sto, izgleda ovako: "TeIte n31-
lazi se u ishrani. Pa ipak se radmcIma uopste ne trose
makaroni, sir, kajmak, maslac, kobasice, u?ka,
marmelada, riba, juno voce, a nijedna. por<;>dlCa l1lJe spra:-
ljala zimnicu od i lzdacnna za odeva!1]e
i obuvanje izdato je samo 2.261 dinar na 72 glave kr?z god.mu
dana. Za kulturne potrebe izdato je svega 272 l !o
na papir i koverte za .pisanje i marke post.arI?;U t:h
pisama i potarinu za slanje novca, a za. odrzava ... nJe Cl.stoce
izdato je kod sviju porodica (16 p<;>rodlCya) dma:r
a
ili 2.09 % od sviju izdataka. uopste l1lSU u stanJu;
kako ovi budeti pokazuju, da odVOJe neku paru za
stana, ili za kuhinjsko posude, ili za pred.mete
odravanje u stanu, niti za odravanje
Osim sapuna i izdataka za brijanje i ia?je 011l yl1lSU tro sIlI
nita za tu svrhu. Zube uopte ne peru Ine za
ili za zube ... porodice nita Izdale ZlI1U
za kupanje, iako na strugari nema banja; 2)
128
l) na p. m., str. p3.
2) stl';' 87.
32 Vremenska 8\
T
olucija narodne potronje
Ako se dugogodinjim budetiranjem na najiroj osnovi
prate promene budetskih razmera, mogu se opaziti izvesne
pojave po kojima se moe oceniti tok potronje
naroda. Da bi se budeti iz raznih \Temena mogli upore-
ctiYati, potrebno je da budu sastavljeni ne samo na osnovi
jednakih nego i pod okolnostima normalne narodne
i potronje.
uporectenja budetskih razmera zavisi na
pnom mestu od organizacije sprovactanja budetske
ankete. Skupljanje podataka moe samo da se \Ti po gaz-
dinstvima koja su u svojoj grupi dobotka normalna.
Tako, ne mogu se uzeti u obzir gazdinstYa koja imaju pot-
stanare, u kojima pored napolju zaractuju i ostala
su dohoci nestalni i sl. Mogu se, dalje, uzeti u
samo one porodice koje pretstavljaju
sredinu sa svim njenim nadkama, ivota i dru-
tvenom kulturom. TI red takvih porodica, na pr., ne mogu
spadati one porodice koje su se upravo doselile
sa sela i nisu se jo aklimatizirale u novoj sredini. Ima ta-
koder porodica koje su upravo proizale iz redova
malih zanatlija, sitnih posednika i drugih drutvenih grupa.
U samim i redovima
vri se neprestana unutarnja migracija ili kretanje, tako da
se u svakoj porodici ne moe da onaj stabilan
potronje bi podaci mogli da UelU u anketu.
ulogu u vrednosti budetskih podataka igra
sama struktura gazdinstva. I porodica, kao i sve ostale
drutvene zajednice, ima svoje' faze u kojima se razvija.
Inokosan koji je mladi od 20 godina, kap najamni
radnik teko izlazi nakraj sa svojim dohotkom. Oim pre(1e
dvadesetu godinu i sve do dvadesetpete, njegovo se
gazdinstvo malo popravlja. Kada se oeni, opet zalazi u
slabiju fazu svoga gazdinstva u kojoj jedva sastavlja kraj
s krajem. Dolaskom dece, ukoliko se ne dohoci,
poloaj mu se sve vie pogorava. Kacla cleQa zara-
c1iYati, gazdinstvo zalazi u fazu oporavalca. Oim deca izactu
iz roditeljske i preliu svome samostalnom gasdinstvu,
staro roditeljsko gazdinstvo nanovo da slabi. Na
ljudima je koji anketu da izaberu gazdinstva sa
normalnom srednjom fazom, pa da opet pri kasnijim anke-
tama uzmu u obzir gazdinstva istih osobina.
Budeti se razmeri treba, dalje, da budq
sastavljeni u \Teme koje odgovara normalnoj fazi optega
privrednoga iyota. Tako ne mogu se sprovoditi budetske
ankete u doba kriza, depresija i visokih konjunktura, kao
ni u fazama velikih inflacija i deflacija novca, neredoynih
9
129
nolitiekih prilika. ratova i sl. Xajzgodnija je za anketu ona
Q'cclina koja U])1'a\o dolazi na po<::etak faze poleta, yisokih
cena i plata. oYom pogledu normalna je i 0110. godina
koja je pri koncu pri\Teclnog opora"d\:a. .
Po slome opseo'u, ta<::nosti i vremenu nal'O<::lto se danas
isti(;u belgijski i budeti. Belgijski budeti idu
unazad sye do sre(1ine 19 a amerikanski sa
koncem 8tole6a. Znai:;i, i jedni i drugi protpu se na
cllw01jno ..,.elik period lla moemo po njima slediti evoluciju
potro;:;nje II tim zemljama. I 11oma0ki budoti II tomo pogleelu
TlP bi iza niih nimalo izostali, ela nisu pos[e1'atne 11C:'I'edOYl1e
p01iti<::ke, i druge pkonomske prilike omole konti-
nuitet, ina0e briljh'o \"oc1onih, nema<::kih slubenih anketa.
Belgijski primer r?l'olucUe poil'o.:<nje. Belgijski bucHe.ti
n slecle60j tabeli l)roizlaze iz tri ankete: dYe ankete iZ
Q'ocline 1853 i 18Dl, koje je godine 1895 uporedio i ispitao
Ernst Emrel u s\'ome delu. "Tl'o;:;koyi iYola belgijskih rad-
ni0kih pOl'odic'a pro i sada"; i anketa jz godine 1928-1929
jlinistarstya industrije, rada i socijalne skrbI. Razmak je
izmec1u Blake ankete po 38 godina. Pn-a iz godine 1853
nada na pot-etak yelike faze pole la, dsokih cena i plata. 1891
g-odina je pri konru krize, a 1929 na koncu fazo poleta. -
I::daci gaz'dil/stava 11 Belgiji (% svih iulataka)
Godine , 18;';;3 1891 1929
Broj 189 188 l1G
gazrlinstva lU 152 l:U
Hrana
I
G1.2 G1.3
!
58.2
Odeca i pranje H.G lL) 15..!
Stan, ll::1l1le;.ornj, itti. 7.5 D_G 9.1
Osyetljenje, grej anje 5.5
ii ') J_8
Zdravlje, toalet::1, hig-i.i ena
L7l8 .)
19
1
1.
3
1
Intelektualne i moralne potrebe
9A
3.9 194
Zabm'a
3.9
D. (J
5AJ _.
I
Razno LG O.G 1.8
I
Sveg'a
I
100
I
100
I
100
I
I li jednom i drugom razdoblju razmel' hrane neto
opaela, i to oko 5 % od prvog do. drugog perioda i
do ankete. \Tlo mah napredak potrosn]e 0\'111
Qazdinstaya. Iz oyih brojaka o hrani 8\'akako ne moe se
koje su 11o\'e namirnice ule II tamonji
lmdet, to bi onda pretstayjjalo i izYostan napredak. po-
tronja ne;:;to je porasla II poslednjem periodu poleta.
130
Ako uporedimo zbir poslednje 4 sta\'ke, ,ide6emo ela su
one, na ra<::un hrane, bile u porastu: od pne ankete
do druge za 13 Ofe, a od druge do tre6e za 32%.
AlneJ'ikallski prim!'r e/.'olllcUe potro.:<lIjc. Kako smo
ranije spomenuli, u Sjedinjenim Drayallw S. c\..merike imamo
danas dosra opsenih i ,eoma dobro org:anizoyanih buclE"t-
skih anketa. U slec1e6oj tabeli Yicle SE" budetski
raz meri, koji jasno goyore o znatno yerem stupnju
nego to je II Evropi:
Raspodela i.2dataka I{ S. D. S. Amcrike
Dudetske
TT rana
()deea
Stan
() gT8Y-OSyetlj enj e
=';allletaj, posude
i (lruO'o
Bazni
JG,2%
13_9
17..3
G.5
lG_l
100
J31
13
18_1
5.7
I 100
J3.9 382
1:38 lG.G
2(1.2 13.-1
4.9 - "
u-v
17.:! 5.1
21.4
100 100
1930
dodina
100 gazdo
1.5
32.3
12.2
22,G
G
5.2
21.7
100
Podaci za gornju tabelu uzeti su iz budeta: 1) za
p:. 1895-1896 - anketa u Wisconsin-II, koja se odnosi nu
423 poroelice sa prose('nim dohotkom oci 53G dolara: 2) za
godinu - ["Jlitell States Bureau of Labor, 1900-1D02
- 11.156 porodica, 12 grupa c1oho(laka,
sa dohotkom niim od 200 pa elo 1:200 dolara. Onle je
unela srednja \Tec1nost s\i11 12 budeta. 3) Godine 1909
objayio je R C. Chapin u knjizi Tite stancla}'(Z of Lieing
among Tf'"oJ'kiil!Jiilcn's Families ill CitU zna-
analizu 400 porodii::nih budeta u gradu
New Yorku i to za 1907 godinu. Chapl:n da
u Xe,,\" Yorku te godine nije mogao dohodak oel 800 do-
lara ela podmiri minimalni standard i"wta. }Iisli ela je syota
nia oel 22 cento na clan po osobi za hranu nocloyoljna.
Yeli ela rasne clifereI1ciie II budetima igraju \anu ulogu,
tako ela Uesi, Austrijaric:i, Rusi i Talijani da tede
i pokazuju yiak kod dol!ollaka od 700 ili 800 dolara.
i\jegoya tabela obulwata dohotke od 400, 500, 600, 700, 800,
noo, 1000, 1100, i 1200 dolara_ 3) 1918-1919 - anketa Biroa
9*
131
za statistiku 1). 4) za 1930 - odnosi se na standard
ivota nametenika Fordova u Detroit-ll.
Svi su ovi budeti vidan dokaz napretka
potronje u Americi. Kao glavna karakteristika toga na-
pretka jest svakako budetski razmel' hrane koji je za 35
godina opao od 46.2 na 32.3, odnosno oko 30%. Godine
1907 i 1930 visok je razmel' stana, tako da ta stavka, pored
porasta od 30% od god. 1896 do 1930, u godini 1930 stoji
ispod same hrane za 43 po sto. Dok u naih pilanskih
radnika samo za hranu ide preko 70 po sto svih izdataka,
dotle se u ovoj zemlji svi ostali izdaci bez hrane penju
skoro na 70 po sto!
1) Cost of Living in United States, U. S. Bureau of Labor Sta-
tistics, 1924, p. 5.
132
VII glava: Trokovi ivota

33 Troak iyota i njegov uticaj na realni dohodak
Na ovome se mestu snstaju i mec1usobno poYezuju
pitnnja standarda ivota, nivoa cena i budeta. Ono to smo
pod standardom ivota govorili o minimalnim
dobara za poclmipivanje pojedinih delova nae potronje
(stana, hrane i dr.,), to na pn'om mestu ovde uzimamo u
obzir. Budetka s\'ode te deloye nae potronje na
normalne omere, obzirom na sredinu, \Teme, poro-
elice i dr. Kaela tako sredena dobra poelYrgnemo pod pro-
mene nivoa cena namalo po raznim sredinama, onda nam
takvi priblino pokazuju koliko novaea u odredeno
yreme i na oclrec1enol1l mestu stoji ivota izvesnoga
standarda. Ako tako dobivenu cenu uporedimo
sa onim to smo stvarno zaradili, tj. sa svojim nomi-
nalnim dohotkom, onela nam dobiveni poka-
zati kolika je u to isto \Teme bila naa realna najamnina
ili plata. Zna0i ela treba na ovom mestu ela se upoznamo
sa trokova izvesnoga
ivota, u ocirecteno vreme i na odrec1enom mestu.
Sa promenama 11h'oa cena, standarda ivota i budet-
skih razmera se stalno i troak iYota.
Xi co ('cna. Nivo cena, kako smo videli, menja se sya-
kodnAvno. Zato je svakako potrebno u o\'om uzimati
stalno u obzir barem promene cena kao
\Tednosti onih cena koje su bile u toku pojedinog- meseca.
Rezultati samoga mogu se objavljivati i trome-
(na pr. u martu, junu, septembru idecem bru) ili me-
ali u samo ulaze svakako dnevne promene,
ili barem one na 1 i 15 u mesecu.
Poto se ovde radi o nabavljanju robe u de-
taljnoj, bilo privatnoj ili zadrunoj trgovini, to se uzimaju
u obzir samo cene namalo. Ako da imamo
troak ivota cele drave, onda je potrebno da se skupe
cene i iz svih krajeva te zemlje. Pri tome treba da se uzmu
133
i cene po yelikim i malim mestima, i to ako ne iz syakoga mesta,
a ono oarem iz onih mesta po eijim se cenama namalo
raina jedno celo unutarnje pri\Tec1no Po velikim
gl'adO\-ima treba da bude to \'e6i broj (recimo clYaclesetak
u Beogradu) proclavalaca istoga artikla od kojih uzimamo
cene. Pri tome uzeti u obzil' cene po gTaclskim
ulicama, na\ike stanoynitya u Impovanju i potronje
pojedine robe (na pl'. negde se yie troi pekarski hleb, a
negde se on mesi doma i sL). Iz s\-ih tih cena stYara se
onda srednja cena.
Taenost troka i\'ota, naravno, zayisi mnogo od toga
odakle se uzimaju cene. Pojedini uredi imaju
s,-oje naroeite agente koji dnevno obilaze razne proda,"-
nice i tako prikupljaju cene. :JIoemo se osloniti i na ceno\'-
nike zadruga. Takvi agenti saznaju
i za yisinu Idrija, razne stano'-e. Kirije se mogu
donekle saznati i u poreskim upravama. banka za
s\'oj indeks cena u trgO\-ini namalo slui se cenama raznih
artikala koje troi beogTaclsko stanovnitvo. Banka dobiva
cene delom iz otseka Beogradske optine, a delom
oel firmi u Beogradu.
Budetski l'a,2'J}wl'i u trolikn .tivota.
vanja i"wta mnogo zavisi od toga u kome se raz-
meru uzimati II obzir pojedini deloyi toga i,"ota. Videli smo
cla raznim grupama prihoda na raznim mestima i u razlicito
\T('me odgovaraju i budeti. Tro::iak ivota sa Ye-
likim budetskim razmerima za hranu, a minimalnim za
ostale delove potronje svakako jevtiniji od onih budeta
gele pretean deo budeta ide na stan, zabanl
i razno. Da se ne bismo na ovom mestu ponavljali, uglaYllOm
i oycle dolaze do izraaja budetske koje
od uticaja dohotka, veli(';ine porodice itd.
Kao osnovicu moemo uzeti bilo stvarne budete koji
su se dobili anketiranjem, bilo standard-budete koji se sa-
stavljaju po onim koje sam standard
ivota. Prvi se uzimaju onda, ako da relativnim ili
illdeksnim brojevima pratimo promene trokova izvesnoga
sh-arnog ivota koji je iz\"esna bucletska anketa za-
tekla, obzirom na stvarne raznih dohodaka. Tako
na Pl'. indeksni broje'd koje sastavlja Biro statistike
u Sjedinjenim Drayama S. Amerike ima za osnovicu budet
iz godine 1918-1919, i to: za hranu 38.2, za 16.6, za
stan 13.4, za ogrev i osvetljenje 5.3, za nametaj i uredaj
stana 5.1 i za razno 21.3.
Ako da stvaran ivota iz-
vesne drutvene grupe sa onim ta bi po standardu trebalo
za odranje njenoga ivota, onda sastavljamo standard bu-
134
clete. U naem slui:'aju, ako bismo budetski poredili sve ono
to smo pod stancI arom i\'ota istakli kao minimum egzisten-
('ije, onda bismo imali pred sobom ovakay budet. Sasta\'-
lj:mje standard-budeta kao osnovice izraeunaynnja trokO\'a
ziyota poeljllo je naroeito onda kada eln oprayc1amo
iZY0stan minimalan dohodak ispod koga potl'o;nj8. prelazi u
(),,].;:udieu. :-Jtanclal'cl-buclet potreban je na ovom mestu m-ek
onda kada se iznalazi visina realnog dohotka.
l' zemljama g<le je s(yaran budet u doba anket!ranja
mogao biti oglai::en kao normalan, odnosno kao dovoljan za
zado\'oljenje potreba standarda ivota pojedine grupe do-
hotka. onela se takav lmdzet i zadrava kao raet1l1ska baza
za inesllo dulje \Teme, elok nO\-e prilike ne uslove promene
II nai:'inu ivota. Xaprotiv, u zemljama gde jan10 bu-
dzetsko anketiranic" nije sp1'O\-eeleno, onela je objektinlO
sastavljen standard-budet najbolja podloga,
Fakto)' konzuma. Troak i\'ota merimo procenjivanjem
onih dobara koja bu(let potronje isve-
sne sredine. Ako se meri ivot za celu zemlju, potrebno je
da se ona u o\'om pogledu podeli na podrueja koja se me
dusobno razlikuju u potl'onji dobm'a po usti. U jednom
kraju neko dobro 1110Z8 imati vanost, a u drugom to
isto dobro moe biti ela ::;e slabo i upotrebljava.
nekog dobra koliko ga u jednom kraju troe poro-
dice sa .J: eeJjacli na mesec zove se faktor konzuma. Tako
na pr. ako se troi II taksoj porodici 30 kg bijelog
Primer lakto)'a kOliZI!J}{([ zoa icoine namirnice 1l pOJ'odi6noj
{jodi!Jnjoj Sjed. Di'.fava Sec. Amerike
Xalllil'nice
Peeenica
8unka
Belo brano
:Ilaslo
Krompir
70
;j5
,15,1
117
882
,._.-
'- - -
- =::
:::= ,:-.: -
i<
::..-<
'""= '
70 I 61
,18 111
,116 568
119 102
828 666

;::.;

:.., .... :....

""
[
::.:
l
!
73
!
63 70
4J
i
12,1 38
479 653 301
12,1
!
89 109
i
11098 I 798 618
I
hleba, kave 750 grama, 4.5 kg itd., onela te
brojke 30,0.75 i 4.5 pretstavljaju faktore konzuma
dobara. Pri merenju troka ivota. znaei, procenjujemo svako
dobro po tim faktorima.
135
Iz tabele (na str. 135) vidi se kako je ., United States
BIlJ'eau of LaboJ' Statistics" za godinu dan'a na pojedina
raspodelio faktore konzuma
u svojem indeksu cena na malo za ivotne namirnice.
Ako uzmemo kao bazu merenja standard-budet, onela
ce se faktori konzuma za pojedina dobra poklapati u celo::;ti
sa onim koje smo kao minimalne u da-
nanjem standardu iyota.
34 Indeksni brojevi trokova ivota
Sa promenama cena menja se i tro
kova ivota, Da bi se te promene mogle lake prikazati,
one se poput cena izraavaju u indeksnim brojevima. Ioyde
ostaje })a6in sastayljanja incleksnih brojeva isti kao i kod
indeksa cena. Samo u indeksu trokoYa i\'ota uzimaju s n
dobra u obzir po svojoj 'lanosti u budetu koji se uzima
kao osnovica i u svojim faktorima konzuma.
Podaci koji se dobiju za trokove iyota na pomenute
u godini sasta'lljanja indeksa uzmu se kao
baza, odnosno kao 100. Kasnije promene se u
postocima osnovne godine. Tako dobiveni brojevi p1'etsta,"
ljaju indeks tro1\:O"\'a ivota. I o\'(le je glaYllO da se pazi na
nepromenljiYe izYore cena, faktora konzuma, rac"Ll-
nanja
v
i drugo.
Cece se puta ovaj indeks kao indeks kupoY!1e
moci dinara. Cstvari on to i jest, poto ubulwata
ona dobra koja kupujo sa svojim dinarom.
1\e treba samo zamenjiyati kUPOYl1U moc potroa6eva dinara
sa kup ovnom moci Kupovna moc zayisi
i od broja dinara koliko ih ima pojedini i oel cena
dobara koja ce se kupo\ati tim dinarima. Kupoyna po-
dinara zavisi samo od cena dobara, pa rasto sa
padanjem, a opada sa porastom tih cena.
D naoj drayi komora u Zagrebu objayljuje
tzv. Totalni indeks trokOla iyota sa bazom 100 u
zlatu jula 1914 godine, i to: a) za 1 odraslog mukog rad-
nika, i b) za porodicu od 4 Taj se indeks
Oi'ih godina kretao OI'ako: ("idi tabelu, str. 137).
I indeks pod a) i onaj pod b) svedeni su godine 1914
(juU) na istu ali se ipak II syojim kasnijim prome-
nama ne slau. To dolazi odatle to se razlikuju u koliui-
nama i vrstama dobara, tako da promene cena potpuno
jednako ne na trokoye i\"ota.
Indeksni broje"d, na pr., u godini 1935 znaue: a) broj
81: za 19 po sto bio je te godine jevtiniji troak iYota jed-
noga radniku negoli 1914 godine; b) broj 78: za 22 po sto
136
Totalni indeks tro8kova ivota
komore
U mesecu julu
I
a) za 1 radnika
I
b) za porodicu
od 4
Godine 1914 100 100
"
1930 159 153
"
1931 146 Hl
"
1932 124
I
118
"
1933 87 84
"
1934 81 77
"
1935 81 78
I
bio je iYot porodice sa 4 jevtiniji u godini
1935 (juli) nego II julu 1914.
35 Primer trokova ivota naeg nametenika
Na osnOl'u koje smo izneli u standardu iYota
onle primero111 pokazati kako se mere trokovi iYota,
Kao osnOl'u projekat budeta: minimalnih
trokova iyota porodice priYatnog nametenika od 4
(otac, majka i clyoje cle(0) To jo ema broj 3 iz pomenutog
Benke Artura Grade "Prinos 11: pitanju uzakonjenja
minimalnih nadnica i plata" (Xaert zakona o minimalnim
nadnicama i plata111a). Radniuka Zatita, broj 2, 1935.
smo jo u emu uneli osiguranje, tednju i nametaj. Grado
je uzeo cene u Sayskoj banoyini II maju 1934 godine. Cene
sn. uglavnom, srodne onim i u drugim banovinama, a ta-
koder i faktori konzuma. Pri sastavljanju indeksa treba
sa1110 imati u ddu i ire cena i konzumnih fak-
tora, a i iz bor osnovne godin e da yodi o tome da
to bude normalna godina, u koju ne padaju ni kriza ni
yisoka konjunktura. godina 1934 ne bi bila pogodna
za na
Kod hrane faktori su konzuma brojevi jedinica one
mere (kg ili kOma(la) koji se troe Pri sastavljanju
indeksa cene ce se m'ek u OI'im
Umesto nabrajanja zeleni, artikala za uitak, duvana
i pica dodato je na sve trokove hrane 25%.
Kod i najpre su trokoyi za
mukarca, poto njegova i nije tako razno-
Hsna kao enina. Pre rata mogao se jedan kaput po tada-
njem Jn'alitetu nositi i pet godina, a posle rata smanjena mu
137
je upotreba na 3 godine, odnosno na 60 meseci, to u l'a-
ulazi kao 1/60 na mesec. Za enu je uzet dodatak oel
60% na i koje mu a za dvoje
dece 40
0
/ 0 ,
Rod nametaja imamo takoder to se faktora
konzuma posla sa razlomcima. Pretpostayili smo nametaj za
2 sobe i trpezarija) po 6000. --cl. Ako uzmemo ela
taj moe ela traje 20 godina ili 240 meseci, onela
na 1 mesec kao faktor konzuma otpada 1/20. Isto tako i za
kuhinjski i posude. POsIHte moe da se popunjuje
iz stavke odranje nametaja, gele pored odranja ulaze i
trokovi ribanja, banje i sl.
Kod osiguranja smo predYideli minimalne iznose: 1)
1 stipenclija za dete od 3 godine, kad pode na visoku kolu,
starost oca 35 godina, Tarifa Saveza n. z. cl. s. Zadruno
osiguranje 4 a, to iznosi premije d 110.50. - 2)
:''lIiraz kojoj ima sada 5 godina, vreme 15 godina,
otac 35 g., svota 10.000 d. (Tar. 4). - 3) stalna ve-
zana tednja oel din. 19.48 uz 40f0, koja nakon 25 godina
ima da donese 10.000 d.
Prema toj tabeli (str. 139) moemo sastaviti
standard budet:
Standard uudet porodice sa -1 !J. 193-1
u Jugoslaviji (neto bez poreza)
l'\aziv stavke
I
troak
I
Razmel' UD/o
1 Hrana
I
Din. 933.10
I
34.56
2 i
"
515.34 19.0S
3 Stan
"
500.- 1S.52
4 Nametaj, odranje itd.
"
200.- 7.41
5 Ogrev, osyetljenje
"
159.05 5.S9
6 Osiguranje, tcdnja
"
179.4S 6.65
7 Hazno
"
213.03 7.89
rkupno
I
Din. 2700.-
I
100
Primer indeksa naega troka ivota. Ako bismo hteli
ela iz podataka tabela na str. 138 i 139 voditi me-
indeksne brojeYe iyota iste
porodice, onda bi trebalo da posle maja 1934 nasta-rimo sa
procenama u junu, julu itd. 1934. POBto nemamo cena u
tim mesecima, mi uzeti u obzir promene koje iskazuje
Indeks ivota komore. Sa
proslediti do oktobra 1934 godine.
138
-,,-
I
I
J!ini7llalni tl'o."/'.'ori .:'il'oia o,:'cJljcnog !lCll!lC.:':/Cil ika
u maju 19:14 gwl. (mu, cn;], :l dece)
I
I
Faktor
I I
Vrsta dobara
I
:Ilera
konzuma
Cena Dinara
I
I
I IIrana
I
hleb (beo) 1 kg 30,-
I
3.50 10ij.-
krompir 1 k<r I:i.- 1.25 18.75
'" pasulj 1
kO" 6.- 3.60 :21.60
'0
1 kg . .1.- 6.- :2-1.-
!ieeer 1 kg 4.50 15.- G7.50
gO\e(lina 1
l-e)" 1;).-
I
11.GG 174.90
\t:'l
riba 1 kg 4- 1.- 2S.-
1 kg 450 16;)0
I
7-1.25
mleko 1 1. 4;).- 2- 90.-
sir (trapist) 1 kg L- 187S 18.7S
Jnaslac 1 kg 0.75
I
18136
I
14.-
jaja 1 kom. lii.- (lij7 S.55
1 kg 10.- 3.50 35,-
kaya 1 kg 0.75 52.- 39.-
kavina primcsa 1 ko' I 1.50 16.- 24.-
b
so 1 kg 0.90 3.50 3.15
razno: 25%
I
1S6.62
Swga za hranu 933.10
II i
za 111ukt3:
1 zimski kaput 1 ];:om, 1/60 1200.- 33.33
2 odela 1 gar. 1/12 900,- 150.-
"
koulje 1 ];:om. 65.01 16.2ij u
"
" 1 kom. H.20 11.05 ,)
"
6 parI 1 par
"
16.137 S.33
I
2 para cipela 1 pal'
"
180.- 30.-
1 cir 1 kOlll.
"
100.- S.71
Za enu: 154.60
Za 2 decc: 40% 10:1.07
Svega i
515.:34
III Stan:
Idrija 500.-
Ir
2 sobc 1 gar. 1/240 6000.- 50-
posteljina 1 gar. 1/120 2-100- 20.-
kuhinja i posude 1 gal'. 1/120 4800.- 40-
odranjc i elI'. 90.-
Swga nametaj 20(l.
Y Ogrev i o.8/Jetljenje:
I
huk ovo rezano dn-o 1 kg' 500.- 0.27 13;].-
svetlo 1 kvt ;J.- 4.70 24.05
Svega
15905
YI/}teclnja 1: osig.: 179.-1S
YII Razno:
za higijenu, kult. po-
trebe, odgoj, razonodu
I
213.03
Svega: I-VII 2.700.-
139
Promene indeksa trokova ivota komorc
/I Zag1'ebu od maja do oktobra 198-1
Godina 193J
I
Indeks Kretanje
Novi indeks
komore troka iyota
maj (jula 191J=100
uzJatu) . 7S 2700.- 100.-
jnni 79 273LS:) 101.29
j nji 77 2665.17 9S.71
:wgust
I
76 2631.76 97.H
septembar 79 273-1.8:3 101.29
oktobar 75 2596.32 9i.16
U meseru junu indeks Komore poras1ao je od 78 na
79, to iznosi 1.29 po sto. Za toliko smo tro];:m'e
i\ota, a na se indeks popeo na 101.29 itrI
36 realnog dohotka
Ranije smo, goyol'e0i uopte o realnom dohotku, rekli
ela u nj spadaju sya ona dobra i sye one usluge drug-ih
ljudi koje u iz\'esno \Teme stoje nekoj osobi na raspola-
ganju da ih potroi. Kada je govor o realnoj najamnini ili
plati, onda se misli na to ela li je njena ili nomi
nalna (nominalna najmnnina) dovoljna, odnosno tolika
ela se njome mogu nabaYiti sla ona dobra koja spadaju u
trosak iyota onoga koji prima tu najamninu ili platu. Realna
najamnina ili plata se tako da se trokod ivota
uporede sa nominalnom najamninom ili platom.
Na primer: rekli smo ela minimalni trokoli
porodice sa -1: nametenika iZIlose u maju 1934 go-
dine cl. 2700.-. Indeks cena namalo Narodne banke bio je
u tome mesecu (1926 = 100) 71.1, a u decembru 1935 popeo
se taj indeks na 73.1, odnosno za 2.81 OJa. Za taj procenat
troak ivota penje se u decembru 1935 na el. 2.775.87.
1; decembru 1935 profesor VI grupe sa 2 dece primio je
neto po odbitku poreza i kuluka za 1 mesec, cl. 2.473.20.
N a OSi10VU gornjeg troka iYota, koji krugod
smatraju kao minimum egzistencije za sebe,
realnu platu toga plofesora. Uporedenje dobijemo po ovoj
formuli:
2.776: 2473 = 100: X
. . 2473 Y 100
X (realna plata) = 9 T6 = 89
(
140
da je II to ,Teme bila realna platn profesora za
11 % ispod trokova ivota namestenika za koga je na toj
yisini traen zakonski minimum egzisteneije. Napo-
minjemo da je to plata I razreda
Posto se tro sak ivota iskazuje indeksnim brojel'ima,
se i realna najamnina ili plata prema tim
brojeyima. U tom st,"aramo sebi tri indeksa: troskoya
iYota, nominalne plate ili najamnine (tz,". indeks noY(:anog
dohotka) i realne najamnine ili plate. UporecU\"a-
njem indeksa trokoya iyota sa ili nomin81nim
indeksom dobijemo realni. i statistika,
ustYari, treba da obuInati o\"a sya tri indeksa i ela ill
redovito Yodi.
pri gornjem primeru. da je
pIa ta profesora YI grupe u maju 1934 bila tolika koliki je
bio i troskova ivota nametenika, tj. 2700.- cl.
l' styari bila je 2720 d, dakle za 20 dinara samo Kao
apsolutni dohodak javlja nam se oycle 2700 d, te
ga za sastay1janje indeksa plata kao 100. Do
decembra 1935, kako smo gore videli, ta je plata opala na
cl 2473, odnosno za 8A %. U deeemlJru 1935 bio bi, dakle,
o'."akay indeks plata (sa bazom 100 u maju 1934) 91.6.
Za sastavljanje i vO(lenje realnog indeksa plata isto tako
uzimamo kao bazu maj 1934. Poto je tada plata svedena
na 100 i troak iyota isto na 100, to po pomenutoj formuli
izlazi da je tada i realni dohodak iznosio 100. Da bismo u
decembru 1935 dobili indeks realno plate, upore(!ujemo
102.81 (indeks troka): 91.6 (i. plata) = 100: X
X
.. l' 9160
(reaIm mele {s) = 102.81 = 89
Isti smo broj dobili i pri ranijem
Realni se dohodak, prema naim
na dva
1) Njegov procentualni deo trokova ivota dobije se
tako, ako sadanje plate pomnoimo sa 100,
pa dobiveni produ kat podolimo sa sa-
danjega troka iyota.
2) Indeks realne plate se tako, ako se isto-
vremeni indeks plate pomnoi sa 100, pa se taj
produkat podeli sa istovremenim indeksom trokova ivota.
]{)'etanje realnih najamnina II svetu. U
statistici realnih najamnina uzima se kao baza na-
jamnina u Engleskoj, odnosno 100. Engleske i amerikanske
realne najamnine, svedene na 100 u periodu od 1910 do 1919
kretale su se ovako: (Vidi tabelu, str. 142).
141
Godine
I Realne najamnice I Realne najhl!1nice
I II Vel. Britaniji I tl Sj.D.S. Amerike
17DO-liDD
I
37
1800-lt'09 H
1810-1819
I
41
1820-18:29 7 46
183CJ-1839
I 7 48
1840-181;)
I
49 56
1850-1859
I
58
I
52
1860-1869 6" 53 .J
1870-1879 7J 77
1880-1889 8.1 85
1890-1BD9 l
98 103

I
102 103
H)tO-l0U)
100 100
Ako uzmemo realnu najamninu 1.1 Londonu g. 1927 kao
100, ona je tada bila: u Filadelfiji 178, Kopenhagenu lOG,
II Amsterdamu 87, u Berlinu G7, II }Iaclridu 54, u Parizu 53,
u Himu 43 i u Lisabonu 41.
142
III DEO
ORGANIZACIJA GAZDINSTVA
Prava sudbina dohotka, zadovoljenje pojedinih potreba
na bazi standarda ivota, ostYaruje se u raznim
gazdinstvima. "Svojim gazdinstvom se izdie iznad
nomadstva divljaka" (Biher). Sama gazdinstvo neki
planski rad, izazvan tenjom da svoje dohotke to
celishoc1nije raspodelimo. gazdinstvo onim
momentom kada dobijemo pravo raspolaganja izvesnim do-
hotkom tj. da ga razdelimo na razne izdatke svoje individu-
alne potronje. Ono to nam pri tome ne pretstavlja
dobitak, kao recimo u kakvom
Od viaka se o\'(le stvara imetak ili se oni ostavljaju za
podmirenje docnijih potreba. Izdatke treba svakako podmi-
riti sopstvenim sredstvima; u ovome gazdinstvu kredit se
samo tada ako je u pitanju poboljanje njegove
organizacije (na pr. pri kupovini ili gradnji i sL).
Osno"mo je gazdinstva da se to
vie stvarna vrednost dohotka i da se od-
re(ten ivota podmiri sa to manje izdataka. Potro-
gazdinstvo nije, kao to se misli, neki jedno-
stavni rad koji se moe svakome poveriti. Ono, kao i svako
drugo dananje gazdinstvo, ima svoje zadatke, svoj
kapital i imetak, svoje trokove, kreditnu,
yaspitnu stranu i dr. Kao to industrijska i poljo-
privredna imaju svoje metode i organiza-
cije, svoje organizatore, tako isto postoje i potro-
gazdinstva, koja se ne mogu voditi bez
planske organizacije i spremnih organizatora. Pomanjkanju
radne snage u gazdinstHl treba pri-
pisati mnoga dananja moralna zla i yelike privredne
bitke. Zar nije, u prva u domu, me(tu
mladim parom, nastala odatle to i i mlada
ne znaju da se snaclu u syoga Mnoge
i imaju svoj dubok koren u slabom
Po jednoj statistici pre rata
tamo se prosipalo masti saIi10 u spirine oko 20 grama po
glavi, to iznosi godinje za celu oko 9 miliona
kyintala, u vrednosti od 900 miliona zlatnih maraka. Time
hi se sa istim brojem kalorija moglo da ishrani 5 miliona
ljudi godinje. Ista ta statistika spominje da se na ljutenju
10
145
krompira za \Teme rata II bacalo godinje oko 44
mil. l{Yintala krompira, u yreclnosti oko 132 miliona zlatnih
maraka. Da ne nabrajamo, doyoljno je da pomislimo
koliko se uzalud potroi po naim struje,
prospe yodo, uniti namirnica pri kuhanju, po-
b"ari nametaja, i i upo-
trebom; koliko \Tednih materija ode u smetIje itd.
to smo rekli za materijal, to Heeli i za rad.
se dokazuje da u planskim uredenim kuhinjama, samo to
se razmetaja istoga nametaja, necleljno skra-
Syoj put za 3 kilometra. Jednosatna dnevna uteda je
minimum koji moe da postigne boljom organi-
zacijom syoga rada, a to je godinja uteda od deset
radnih dana po 10 satL U mnogo samo nepodesna
visina kuhinjskog stola, ormana i dr. prouzrokuju umor
nego to bi stYarno trebalo da se zamOl'e.
Utroak materijala u gazdinstnl ne moe se
potceniti sa narodno priuednog gledita. Tako na pr. kada
se u ja'mosti spominje potronja gorivog materijala i s tim
u vezi bolja ekonomija njegove upotrebe, se misli
samo na velike po industrijama i rudnicima. Po i2\'e-
taju saveza ugljena sa 1930/31 samo
ognjite troi 30% cele potronje ugljena u Ne-
to za 9% nadilazi potronju ugljena u tekoj in-
dustriji. To potronje ugljena izgleda ovako:
ognjite 29.7%, proizYodnja gyoda i drugih metala
20.8%, eleznice 9.6%, elektrane 7.4%, kemijska industrija
5.6%, proizYodnja cigle, i cementa 4.6%.
146
VIII glava: g'azdinstvo
LJ
37 gazdinst,"o i njegova
gazdinstyo ili je prilTedna ustanova
II kojoj se delom 1) yodi gazdinstYo.
Imetak i dohodak koji su namenjeni potronji mate-
rijalnu osnovicu vrednosti'
i njegonl moralnu i socijalnu osnovu.
Pred stoji veliki zadatak: da sa raspoloiyim
materijalnim i moralnim vrednostima postigne maksimum
zadovoljenja izYesnog standarda ivota. Od njegoYa yoctenja
z3yisi i zaposlenja sh"arna yeli-
dohotka i trajna egzistencija potronje
koja su u njemu. e njemu se javljaju pojedini delovi stan-
darda, kao to je hrana, stanovanje i dr., kao njego'd na-
zadaci. Od njega zayisi li, pri istom dohotku
biti osigurana za bolesti, iznemoglosti, smrti i
dr. Dobro unosi u potronju zdrave i prave
ivotne namirnice; slabo je u tome poaledu u
rukama prh"atne spekulacije. Drutw i imaju
laki i uspeniji kontakt sa dobrim negoli sa loijim do-

I u se, kao i u syakom drugom
obayljaju razni posloyi: upravljanja, preractivanja, odr3Yanja.
Unutar obavljaju se danas i razne socijalne
radnje, koje ne u drugim
Uprava u rukama je ili doma-
Tu spadaju sve pripremne radnje oko rasporeda do-
hotka, podmirenja pojedinih potreba; oko nadzora rada
i oko nab3Yke robe na pijaci,
suc1elovan]a u zadrugama, spremanje zimnice i dr. Poslovi
prerade jesu u glavnom kuhanje i ivanje. U posloye odr-
1) nije jedini oblik gazdinstva; ono se
na pr. yoeli i van domoya, po javnim kuhinjama, kafanama, hotelima i
dr. Unutar moe se voditi i crazdinstvo kao
to je u zemljoracluji. Mi se na ovom mestu
na kao pretean oblik dananjeg gazdinstva.
10*
147
anja spadaju odranje stana, pranje, peglanje,
popravljanje ili krpljenje i sl. }Ieclu socijalne radove doma-
ubrajamo: higijenu, negu bolesnika, vaspi-
tanje i negu dece, naobrazbu i dr.
Spolja, pred ostalim svetom, domaC-in
interese, prava i dunosti svoga re-
dm"ito, Syoj im Uyod i svoj e u
zadruno poslovanje sa ostalim
Pojedine radnje u dananjim obavljaju
razna lica. obuhvata deo svih radnja.
rada jest u onom
ade ona svim poslovima upravlja: preractuje i odrava
vrednosti, dri neguje decu i bolesnike. U tome
jedino kola i kolsko obrazovanje dece ne spada
u njen delokrug.
mogu u pojedinim njenim radovima da za-
menjuju ove osobe: kuharica, sobarica,
valja, pralja, uprav nica, dadilja i pojedina
c:eljad. Pored raznih lica mogu u njenom poslu
cla odmene i razne ustanove, kao to je zadruga, gostionica,
pekara, bolnica, kola, zabayite, i dr. Njen rad
olakavaju razni alati, kao to su maine,
sisaljke praine i clr. Xa tabeli (str. 152-153) vidi
se raspodela poslova po licima i ustanovama.
Zapoljavanje m"oga velikog broja lica u
pokazuje njegovu savremenu tenju za podelom rada. 1>0-
pokazuje svoj zastareli, zaostali oblik onele gde
je sav posao jo samo na U syome ranijem
razvoju nije ono nikada, kao to je to jo danas, po-
stojalo samo na U njemu su, u doba najp},imitiY-
nijih gazdinstava, bila zaposlena sva Sta vie,
ima dosta gde je mu sa decom vodio gaz-
dinstvo, a ena ila na polje, na raci, u rat. Vremenom, ra-
stavljanjem od gazdinstva, po-
jedina se odaje zanimanjima van doma, tako
da ostavljaju svo na eni. Tako i ena, kao i
ostala u radu van doma, obavlja vaan produktivan,
delikatan mnogostran i dosta teak privredni posao. Deli-
katnost se njena posla ogleda u funkcijama punim opasnosti
(oko yatre, plina, struje i sL), odgovornosti (na pr. u ku-
hanju, nezi) i straha (lebdenje nad bolesnikom, nad decom).
Van doma nema mnogostranijeg posla od onoga koji danas
vri. Ona je ujedno i pralja, i sobarica, kuharica,
nastavnica, lekar, Inagistar farmacije,
reiser i glumac na pozornici ivota, ze-
mljoradnik, trgovac i dr. Ne bi se, dalje, mogao nijedan
posao van doma sravniti po vremenu i rada sa onim
poslom koji obavlja u svome domu. Dok se na-
148
polju po 8\im, i najteim i kancelarijama, zna
za radno vreme, za nedelju za preko-
dnevni rad, za odmor o blagdanima, za dopust i ferije. -
dotle radi i danju i i nedeljom, i o prazni-
cima. Kada se sva slegne i smiri kod
ostaje da posprema kuhinju, da krpi i
pegla, da posluuje svoje "goste".
Pojm"a najamnog zaposlenja ene nije ni-
kakva abnormalnost. Ka to je sili dananji drutveni raz-
vitak, sigurnog ivota. Pola-
gano, dakle, dolazi \Teme da i ena napusti rad u
stvu, da je u tome zamene koji
imaju mnoge posloye u svojim rukama.
Nesumnjiyo, u ovome odmenjiYanju ene, zadrugarstvo igra
vidnu ulogu, i po svojim intencijama u
jo vie da olaka poloaj ene u domu. Pojedinci
mogu da budu protiv ove drutvene pojave, samo
nal;:1onosti nisu mogle nikada da zaustave istorije.
Na naem mestu, mi imati u vidu one
koje jo imamo pred sobom; jo i danas ne stoji na
zemlji, nego na eni". 8to se dakle, organizacije potro"
gazdinsha, ona moe, za sada, da bude u rukama
samo onih lica koja delom u dananjem
A tu ucleo pripada eni.
38 Osobine savremenog
Sa\Temeno ima ove tri sYoje osobine:
obavljanje posloya prenosi se van eloma, ena se
udaljuje od doma, i poloaj posluge, kao na-
jamne radne snage.
Lj su se ranije obavljali mnogi poslovi
koje rade zanatlije i fabrike. Ukoliko dalje ispitu-
jemo dananja zaostala gazdinstva, utoliko de
II tkanje, iYenje, meenje hleba, pletenje,
itd. Danas malo koje savremeno zna
za poslove te Yrste, nego sve nabavlja na pijaci. To dolazi
odatle to po syome malom opsegu i neznatnim
materijalnim sredstyima nije u stanju da dade ono to i
lica u zanatstnl, poljopl'inedi i industriji. Kupljeno sukno,
platno za koulje, i dr. manje zapadaju troka nego
kada ih sami eloma proiZYodimo. Pored toga, dananje do-
kako smo yideli, nema vie ni one syoje ranije
radne snage, a i ukoliko je ima, nije onako Jn"alifikovana
da bi mogla da izradi onakyu robu koju nam daje pijaca.
Mnogi poslovi po Syojoj teini ne mogu yie da ostanu
u Takvo je na pr. pranje, i sl. U doba
149
maina za pranje, peglanje i suenje rublja nije "ie za do-
da se uayi tim poslom u svojim tesnim stanovima.
Istina, polazi za rukom ela odmene u
tome poslu, ali i siromanij a mogu u ovom po-
gledu lako i je"dino ela se ispomognu zadrunim putem. U
redovima dananjih zadruga vidnu ulogu igraju
praonice rublja i pekare. Uopte, zadrugarstvo
postepeno sve "ie prima pod svoje okrilje sye te
posloye koji izlaze iz unutarnjeg delokruga
Daljni uspeh u ovom pogledu mnogo od kako
se zadrugarstvo pribliuj e pojedinim a ova
opet zadrugama.
stoji pred velikim svojim zadatkom II mo-
mentu kada ga ena napusti, kada i ona ode ,'am doma za
zaradom. Ustvari. ena se pri tome ne odvaja potpuno od
doma, ona i dalje nad njim udije, ali pojedini posloyi
nisu yie u njenim rukama. U tain'om
je potrebna nm'a organizaeija koja u celosti da iZ\Ti
svoj zadatak.
Kao osobina se takav materi-
jalni, i socijalni poloaj po-
sluge), koji je jedino njima svojstven u dananjoj
klasi. je u na poslu
skoro 24 sata dnenlo, ni po nije sigurna za Syoj ne-
smetan odmor. Ona u tuctem nema svoje
vidualnosti, nad njom gospodari u i najmanje dete.
Treba da priznamo da se i nije pokazala u oelno-
sima prema ni na visini poslo
davca. Ta pojena stavlja pred ,eliki
problem, koji ono treba pm'oljno ela rei.
01,lici S(lI'I'ClllCllO[J Sa\Temena
stva dobijaju svoje razne oblike :1) prema sastanl porodice;
prema odnosima mua i ene; po ulozi
koju II njemu ui ena; prema meclusobnim odnosima raznih
va u istom mestu.
A) Po sastanl porodice S8 javlja u ovim
svojim oblicima: 1) uez dece: 2) sa decom; 3) porodiee sa
mnogo dece; 4) porodice sa slabom, bolesnom i starom
5) bez oca; 6) bez majke; 7) i bez oca i bez majke;
8) sa ; 9) bez
Po svim ovih oblika gazdinstvo nije jed-
nako organizovano. Videli smo u ekonomici potronje da se
budetiranja bitno razlikuju po broju dece u porodici. U
bez dece tednja i osiguranje nemaju tako veliki
1) Die Organisation der Hausarbeit nach wissenschaftlichen Grund-
satzen yon Pauletette Bernege, Lallgesalza 1927, S. 13/14.
150
I .
kao u onome gde ima "Ise dece. Onde gde ima dece
moe se dobar deo rada i organizacije prepustiti
deci, za koje je redoyito, jedino pod-
njihova ranog stupanja u samostalan ivot. Ako dete
icle u kolu, ono u ima ela se
zaposli, elil cepa dna, meto, kopa, o opskrbljuje
kut'u sitnim kupovinama, ela posprema sto, postelju i dr.
Zaposlenje deteta u svome elomu nije samo potreba siro-
l1Hl"nog nego i Tu se dete jo od
malih nogu priu('a\'3 na redovito obavljanje mnogih poslova,
('ime se ono u mnogo i zabavlja.
II porodicama sa slabom, 1JJlesnom i starom
stoji pred svojom organizacijom. Te-
u koje pri tome zalazi najbolje je predu-
sresti prayo\Tomcnim osiguranjem, u kaIn'o
dru"t\'o i sl. stanovanja, hrana, nametaj
i (lruge potrebe se on1e podmiruju na taj to se olak-
a,'a i,'ot U mnogo potrebna su
i podvajanja zch'a\'e to doyodi do spe-
cijalnih zadataka kojih nema u njegm'im drugim oblicima.
Oblik bez roditelja, bez majke,
zaseban je proulem m'oga gazdinstva. Rasputenost dece i
pomanjkanje 1'0c1iteljske brige nad njima treba da se u
ovakvom svede na najmanju meru. U mnogo
slut'ajeva se pridigne sa majkom i bez oca
negoli sa ocem, a bez majke. Ta je pojava vidan dokaz
moralne ognjita, za koje, uglanlOm, majka
yee decu dok ne odrastu. Ako iza majl'ine smrti ostanu
,.:itna deca, onda je prekid te veze u mnogo ,koban
po cleciju egzistenciju
Poverayanje Yot1enja ili u celosti,
osobama kao unosi izvestan
llO\'i poredak u gazdinstvo, za koje se tada trai
organizacija rada. u obm'ljanju zadataka
koji se nije zainteresovana u onoj
meri kao to je to je veliki i teak pro-
blem nege, \'aspitanja dece i odmora u doma-
koji su u celostj povereni
B) Prema odnosima izmedu mua i ene u
moe biti: 1) hlagajna. 2) Mu ras-
polae imetkom, a ena je potpuno od njega zavisna : a)
on daje eni izvestan deo nm'ca, b) on svako pojedino pla-
\TEii e) on slauo donosi novac u ili nikako.
3) :Jlu daje kojom ona samostalno raspolae; ena
pomae muu u zaradi. 4) ena se sama stara o potrebama
5) ena izdrava svoga mua.
Svi ovi oblici ne daju jednake vrednosti organizaciji
gazdinstva, pa prema tome nisu im ni rezul-
151
Radovi
u
{
pripremanje l
Uprava nadzor
nabavke
Izrada {kuhinja
odeca
r
mqcnje I
ena
radi sama
Raspodela rada lJ1'ema
Sa

nicom

)
Sa Sa dnevnom
ekonomom
nicom
}

ekonom
valja

kuca l
Odr:
a
- i l'ub}je . Ir
vanJe \ glacan]e
l
POPl'avak I
krpe zasude
I
}

mca
I
} ekonom
I
pralja

valja
(
higijena
nega
I bolesnika

radovi ,nega dece
l
nastaya
vaspitanje
I
,l dom,",,,
I
I l "
? ( omacIca
J
2) Primedba. se retko iJayi
dece, poto je to stYar kolske nastave. OYaj se posao
nikada ne poveravu pomocnicamn.
tati istovetni. puta pri smanjenju dohotha prelaz do-
iz slabijega u bolji oblik ove Yrste poboljava i
materijalne i moralne prilike u domu. Na ovoj se osnmj
moe konsolidovati prezadueno gazdinstvo koje se
jedva snalazi. Ako je dosada sav novac iao kroz ruke ra-
sipnoga mua ili rasipnA ene, mua ili ne-
ene, prelaz blagajni moe da uspo-
stavi ravnoteu izmedu prihoda i rashoda.
e) Po ulozi koju u ima ena, ono moe
imati ove oblike: 1) ena ne radi. 2) ena samo upravlja do-
3) ena upravlja a ostale
poslove vri sama ili u celosti. 4) ena ima van
doma svoje samostalno zanimanje i ujedno, delimice ili
posve, vodi svoje 5) ena ima van doma svoje
zanimanje i ne brine se uopte o svom st yu.
Pod uticajem ovih poslednjih oblika, u savremenom
gazdinstvu javljaju se mnoge pojave o kojima
treba da se vodi Tako otsustvovanje ene
iz svoga doma nereena pitanja nadzora l
vaspitanja dece, nadzora i imovine i sl.
152
oblicima
Sa Sa
Uz
Saradnja
radnicima :lIa;;inama sa ostalim
osobljem izvan doma

porodicama
} lIDrayitelj
'] doma6ka
ena
telefon mu

pismo
kuharica gostiona
automat
\alja

maina ena
} sobarica
aparat za svak
-.
parketar

prainu i svoju sobu ::D

:::
pralja ili j)l'aona maina za ena
sobarica pranje
;.,
valja ili svak
""::
sobarica maina svoje
gostiona maina za
l p'""ie
deca

sestra bolnica
ena
I
dadilja zabavite

kola primed ba
2
) otac
III ati
starija
I
deca
D) Prema mec1usobnim odnosima pojedinih
stava u istom mestu moemo goyoriti: 1) o
koje yodi preko svojih zadruga, i 2) o onome gele
nije II zadruzi. organizacije
gazdinstva u pnom je s\'akako po-
voljnija negoli u drugom.
1) Prema Paulette Bernege, Die Organisation etc. (S. 12/13).
153
IX glava: Rad II
gazdinstvll
. Rad u gazclinstnl obuh,'ata svoja
,-elJka podrucJa: upranl proizYodnju i pre-
rad U dobara u suhu potro::;nje; odra \"anje kon-
isocijallle radoye. Daljna podela
OYJh radova ndl se JZ tabele na str. 152/153.
39 Opte osobine
Rad u gazclinstnl im:l izYesne oso bine koje
ne kod drugih rado'\a. To ga llpra\'O radom
s:'oje nste, te je bezusloYllo potrebno ela te njegoye oso-
dll1e upozna syak ko bilo teorijski ili praktWno, ela
uele u yeliko njegoyo
1 rad je neposredna sluba Syojoj sopstYenoj
i Syojih bliih. uprkos sdh koje
i ostaloj
ku('no] cel]acll, Ipak se on obadja sa yelikom ljubmiju i
Po o\'oj njegovoj osobini mOQ'u se samo sl1YA.titj
l)rlent? nacl decom po neprekidne dnElYne usluge svojima
u kucI, nenadma;lya portyoyanost U nezi i bo-
lesnih u domu i sl. To su usluge koje se ne mogu uz
nadomestiti i koje moe da samo svoj svome. Ovu oso-
tr?ba imati na umu Imela se pomilja na pre-
baCIvanJe kucmh rado,'a na poslugu, na osobe koje nisu
u Po Oyoj se osobini raspoznaje i prednost koju
yoc1enje gazdinstva ima pred ho-
telslmn.
2 rad je mnogostran, ali se obavlja u malim de-
Zbog toga je u malom (01'0 imamo uvek
u vielu) gazdinstvu sprovesti poc1elu rada. Sa
gazdinst"a stvara se donekle ove
podele. Ovde sam rad nema svoga kontinuiteta, kao to je
sa radom ili sa radom u velikim hotelskim
kuhinjama. Recimo, u maloj porodici, dnevno ide
154
pola sata na pijacu, sat mete, sat krpi, 2 sata kuva itd.,
sye s jeclnoga. posla na drugi. Zato njoj nije mo-
da se specijaliz:ira samo ujNInoj \Tsti posla, na pr.
u kuhinji ili ])ra;;ine, kao to to II hotelu rade ])0-
selme kuharice, sobarice i dr. Zhog oye osobine u mala
potl'o;::a('ka gazc1inst\-a teko prodiru ma;::ine i alati kojima
se olak;aya ra.cl. Donekle, i to po porodicama.
je upotreba. izyesnih spraya, lwo sisaljaka
za prainu, ma;ina. za pranje rublja. za pranje suda, za
meiienje hleba i sL
Xa osno\'u osol)ino ra.cla, organizacija 1'a(la
u gazdinstnl je jedino na o\"a dya.
ili ela se sam rad olak::;a ispitanim syojim
lima i metodima. ili da se pojedini rac1m'i raznih
staya sjedine i ohayljaju na zadru-
noj osnoyi. Par stotina malih mogu imati
syoje ure-dene i dobro organizoYane praonice rublja,
pekare. sYoje zajedni('ko k\al'toysko loenje i dl', Kao c\\'a
,ana pitanja, ostaju da S8 zasebno 1'e;e: rada
i zadruna organizacija rada
3 11a<1no ITeme syoje vrste. Opta je dru;t"ena ten-
c1ecija ela ,:,(, syakome radu smanji 'Teme trajanja, }loe se
da je po industrijskim u toku jednoga
stole('a, radno \Tem8 pojedinaca smanjeno skoro na polo-
,-inu, oel 16 na 8 sati clneyno. Danas mi stremimo ka onom
kulturnom stepenu na kom bi se profesionalni posao oba\"-
liao u ;to manje radnih (';a:ooya, kako bi nam ostalo to ,ie
'T0mena za na(' yi;e kulturne potrebe, bilo li('nog
llilo clru;;t,"enog karaktera. Uprkos "dh dana::;njih tehniN:ih,
priHednih, socijalnih i uopte kulturnih syojih
nije nam polo za rukom ela i kurne rac!oye posta\'11110 na
stazu talne
uzeto, raclno vreme protee se na
24 sata clneyno, I kad seclne ela unk strepi ela je
ko ne zoye, ela se kome ta desilo itd. Po danu je ona rad-
nik, a po i kad spa\'a, kao kakavelHaI', GYek mora
da lJUde na
i opsenim ispitiYanjima u Sjedinjenim Dra\"ama
S. Amerike pronalo se ela ukupno radno \Teme u elomu
(JJis Wilson's Orcgon stwlics) nedeljno traje od 28 elo 1-10
sati, to iznosi p1'ose(';no po jednom zaposlenom
na nedelju 62 sata i 2 minute. To je u zemlji velikih or?;a-
nizatora rada Forda i Tejiora i uopte napredne ekOnOml]e!
Po stati3tici tamonjeg Biroa ekonomije iz godine
1932 radna nedelja tamonjeg radnika iz-
gleda oyako: (Vidi tabelu, str. 156).
4 rad je osamljen, ne radi se II drutvu sa dru-
gim ljudima. Zbog toga se u redoyima radnika
155
Radna nedelja
nedeljno u domovima
Vrsta rada 559 seoskih
(farIllc)
Kupnja i uprava 2.2
Kega porodice 3.9
S prelllanje jela 15.2
Pranje su(la 7Jj
stana 9.G
Pranje' 5.3
Fredivanje 1.5
Si\'!Ulje 4
Ostali radovi 2.3
Svega
nog rada 51.G
Rad Ila ekonomiji
i ostali radm'i 9G
Ukupan rad
domaffice G1,2
u
radu 9.3
Radna nedelja do-
u
radu 60.9
hroj
I ljadi u gazdinstvu 4.3
,
I
I
:
I
I
I
I
I
!
I
i
I
I
I
I
249 ostalih
scoskih
2.7
n
l:Ul
G.8
9.4
5 .)
U
,1.8
2.G
5L5
4.5
5G
9.6
61.1
4
! 158 tl grado-o I 22;!. II gl'udo-
: vima sa 50.000 vima preko
do 250,000 250.000
.stanoYnika stanovnika
4'> 5.3
9,8 9.3
9.9 8.3
4.7
I
3.4
7.4
i
7.2
3.2
I
2.5
1.5
j
U
, 2.G i 2.7
I 0.3 4.8
I
I I
,
,
,
I
47.G
I
H.9
':
2 2.4
I
49.6
i
47.3
I
I
30.5
I
3G.6
i
I
I I
I
I
78.1
I
81.5
I
I
I
4
I
3.9
I I
neka d?sada, koja se prekida do-
laskOl,n l odlaskom IZ. doma mua i dece. Dok su ranije
pos!o]ale. za.druge, u domu je bujao
ZIV.Ot, kOJI ]e lOS bIO nadopunjavan mobama, pre-
sel!ma l dr. Ukoliko nema kakva spoljnjeg
ona mo.e onI osamljenost prekinuti jedino za-
druzl11m putem. IZ ovoga razloga se najvie po-
. da samostalno po zadrugama,
klubovlll1a l sl. Treba da priznamo da je na da-
naSn]l dom sve manje sposobniji da II sebi prima meelusobne
posete .ena i prijatelja. Kada ena uete sa ostalim svojim
drugarlC!l!l1a u sklop zadrunoga ivota, one tu imati ne
pnlIke da se razgovaraju, nego i da svoje razgovore
za pri.vredno i socijalno podizanje syojih
poroelica. TakVI bl plodl11 sastanci na pr. bili sudelovanje u
156
odborima zadl'unih praonica, zabaYita, klubova, citaonica,
pekara, posrednih biroa za nametanje posluge i dr.
5 Rad je u permanentan. Redovito ostaje
u tome poslu ceo Syoj iyot. Zbog toga je ona, dok je jo
na i\'otu, teko zamenIjiva, tako da ona, u mnogo sluea-
jeYa, nema ni praznika, ni ferija. porodice, nara'l110
nadu zamenu, ali siromanim je to .
6 Obi(mo vlada pogreno miljenje ela je rad ne-
produktivan. Kao posledica takvoga slwatanja elolazi da ena
ne sudeluje kao 'Ilasnik imetka svoga lUis11 SG:
mu napolju radi, stii:;o pare, pa to kupi njegovo je! To
nam liN kao kad bi bla!.wjnik kak'log rekao ela je
blaghjna njegova, poto on njom upravlja. ne
bi se smelo drukeije slwatiti nego kao kakva drustvena za-
jednica, ortakluk, u kome s'li rade i jednako imaju pravo
na plodove toga rada. Prema pomenutoj tabeli,.60-easonul.
radna nedelja moe imati svakako tolIke, ako :le
i vie, uednosti koliko i mueva 48-easovna rad na nedel] a.
Gkoliko je rad mua ln'alifikovaniji, utoliko je rad u tome
O'azdinstvu na viem st(1)enu . .N e kuva se jednako ne
0isti se jednako posluuje se jednako mu, ne va-
spitavaju se jednako deca i dr. u domu lekara kao i u domu
nosaea.
7 Tradicionalno osposobljavanje u radu. Iz-
o'leda da u ovoj usti rada najvie dolazi do izraaja ona
poslovica: "Pleti kotac (1e ti i otac."
nasleduje naein rada od svoje majke. Takav iu-:a
i Syojih dobrih strana. Samo takw traJe
skoro eeo ivot, a oslanja se na vrlo ogramcena Iskustva.
kolsko, teorijsko i osposobljayanje ne samo da
traje, nego je ujedno i bolje i opsenije. kolsko .do-
spremanje na rezultatuna
u 'lezi sa savremenim prirodnim, higijenskim,
prinednilll i socijalnim naukama. rad je posao viih
ln'alifikacija i kao takav ima da se nauci, kolski i
40 Organizacij a rada u gazdinstvu
Suha je organizacije rada u
ova: da se skrati proces rada u kvantltatIVnom l u kvalIta-
tivnom pogledu; radno vreme da se
smanje trokovi; da se to bolje nl1OVll1a do
momenta upotrebe i da konaeni efekat rada bude to
U gele je ena zaposlena van doma orgal1l-
zadja rada ima svoju s:rhu. . .
Smanjenjem rada u kvantItatIvnom pogledu umanJuJe se
radno vreme za koje se moe svriti izvestan posao.
157
Km1itatiynim smanjenjem procesa rada syodi se fizieki i
dut:;evl1i umor na minimum. Pored umora rael
na svoj sopst\'eni na zdravlje koci koje se
obi(;no javljaju bolesti proirenja yen a, debele noge, ravni
tabani, bolovi u krstima, zatiljku i dr. I u medecini
nju se te bolesti da ZOYU "profesionalnim
kim bolestima", koje su posle rata uzele maha.
Veliki umora ene po Imela sedne, posledica je
pre\elikog rada u pognutom stajaIlju. Tako se ovde stavlja
organizaciji specijalan zadatak da se racloYi u pognu-
tom stanl sto zamene radovima koji se mogu obali ati
ili Covek koji sedi potroi 4% vit:;e energije
nego onaj koji lei, a onaj koji stoji 12%, i onaj koji je
pognut 55% yjt:;e od onoga to lei.
Izvesni su poslo"d taJn"e prirode da bi ih trebalo
jedino prepustiti ljudima velike telesne snage i izdrljivosti.
Takvo je na pr. pranje rublja po i
vlanim podrumima, prenos goriva iz podruma na sprato\"e,
snot:;enje smetlja, prenat:;anje tet:;kih predmeta po sobama i
sl. Zbog ovih posloya trai se temeljna reorganizacija
noga rada.
Boljom organizacijom rada moe se
radno dneYl10 \Tpme liInoge bolesti matere i de-
teta posledica su preko\Temenog rada. Doma-
je po clan na nogama, te se i socijalno na-
takva organizacija rada koja to vreme
Od rada zavise mnogi trokovi gazdinstva uop-
te. Planskim i radom mogu se mnogi suvi;:;ni
trokoYi. kuharica i nespremna uz
iste trokove slnlYati jednakog kyaliteta. koja
se razume u higijenske manje potroiti i
vremena i sredstava nego ona koja je tome poslu neveta.
Koliki su trot:;km"i yieli se najbolje po tome t:;to samo
normalno staje onoliko koliko iznosi jeelna
kirije.
Naro(:ito je yeliki organizacije rada u smanji-
vanju trokova ogreva i osvetljenja. da se troko"d
ogreva mogu smanjiti na polminu samo podesnim izborom
sobe koju zagrejavati, izborom boljega posuda, boljih
i dr.
l\Iagazinska ekonomija igra yeliku i vanu ulogu u
gazelinstvu. Na organizovanom radu je da se
namirnice spreme za zimu, da se nabave onda Imela su naj-
jevtinije i dok se ne potroe.
efekat rada u ogleda se u zado-
voljenju to broja potreba i u tednji. Od oro-aniza-
cije rada zavisi li pri istom i pri
podmirenju istih potreba, zatecleti ili
158
U domovima gele je ena napoJju stalno zaposlena or-
ganizacija rada se bezusloyno, poto je u
stnl zaposlena tneta radna snaga, koju treba u poslu Yoditi
nadzirati.
41 Izyoclenje orgamzaclJe rada
Obzirom na osobine rada njegm"a
se organizacija izvodi na tri prevaljivanjem rada
na lica i ustanove yan eloma; boljim alatima i
i boljim rada.
I Pl'evaljivCllljcrada. lT svakom pojedinom
konkretno Pl'osuctuje koje ce kucne rado ye osta-
viti za sebe. a koje prevaliti na lica i ustanove van doma,
kao to su vlasnik drava,
zadruga, trgoyci, zanatlije i pri\"atna drutva za po-
slove. Kad god je o reorganizaciji ovoga gazc1instYa
treba na p1'\'om mestu da se yi di koji se rada bolje
isplati. Pri tome se pre s,"ega uzima u obliI' maksimalno
zapoljavanje radne snage s\"oje ukoliko to
ne bi t:;tetilo njihovom zdraylju ili glanlOm zanimanju (na
pr. to deca idu u t:;kolu i dr.). Kada su deca malo poodrasla,
onda ona, ako nit:;ta drugo, treba sama sebe da posluuju:
da spremaju svoje sobe, svoju peglaju i oeiste
svoju i sl. Deca pomoci i u pranju
sucta, pospremanju i dr. Kada se ondm raci medu
raspodeli, onela se vieli ta bi bolje bilo ili ela neko radi za
ili da se taj posao kupi napolju. Tako na pr. se
pralja, se hleb, mece se za ribanje i dr., ali
se mimo traiti koja na
pijacu, mladoj deci kada ima starije dece koja su spre-
mna u tome poslu itd. Dobro je da se u ovom pogledu sa svom
na jednom sastanku pismeno utYrdi
plan raspodele posla, da zna svak ta mu je dunost.
da se ne oslanja na drugoga. tT mnogim se domoyima dosta
grei prenatrpavanjem posloya na jedno dok se
drugo mazi i to u onoga prvoga ubija volju za rad.
Nije lepo ni u kojem pa ni u porodicama,
da majka na pr. posluuje oko stola, priprema sto, a
deca pri tome da sede.
Ako se stanuje pod kiriju, onda pri pravljenju zakup-
nog ugovora treba da se nastoji da se izvesne radnje pre-
nesu na kaci na pr. vodovoda, odnos
smetlja iz stana, pO\Temeno bolje naprave za
pranje rublja, telefon i dr.
Od komunalnog snalaenja mnogo zaVISI
komunalne slube u njihovim domovima. Tu
159
spacla. sa gradskim urodajima (yodovod,
kanalIzacIJa, pIm, tran1\"aJ); odravanje zaba"dsta kolskih
kuhinja v za decu, kao i 'za onu stanuju
skolslnh bIoskopa, komunalnih poliklinika
1 dr. t: mI:ogo s!u('aje\"a ove ustanove postoje u mestu, a
l ne zna za njih. Zato je potrebno ela se
m"ek o .ovome ela popie sye ta ima, pa
cl cl se tlIne k01'1stI do maksIlnuma. Po mnogim kolama ima
dosta potpornih fondonl, za koje i ne znaju mnogi siro-
maniji roditelji.
rada najlake i najuspelije sprovodi se
lT tome je pogledu potrebno da se po-
Jedm8 poroclIce sastaju i razgovaraju o s,"emu to bi
mogle da preduzmu. e mora uvek biti st,'ore11a
neka stalna zadruga, ali se moe nabaviti zimnica
zaposliti valja i dno\i1a posluga, cleca i sl. '
Po velikim graclo\"ima dosta su se razYila razna pri-
za poslove. Ova drut,"a
peru prozore, clei"ije rublje, alju sobarice po
neguju i biljke po i dr. '
Zena koja je van doma zaposlena osigurava u
radu, na prvom mestu, saradnju mua i dece, a onda se
stara da svoje slobodno vreme u domu iskoristi za one
poslm"e koji se ne mogn poveriti drugima. Ona treba da
bude u sve ciJl'evaljivanja
pos.la .. na c!rugoga, pa da onda bira 0110 to joj je najpo-
:'01] 111J 8. :Na pr. II mestu ima kakav \'aspitni zavod za
skolsko spremanje dece, bolje bi joj bilo da u van kolsko
dri dete tamo nego kod sa sluavkom. Za
SIromane porodice u ovom bezuslovno se
skrbi u podizanju javnih obdanita, de-
('I]1h knhlI1Ja l clr.
v II alat:{ !. pokup.stva. U doba napretka tehnike
se l u pot,r:osaekom govoriti o
k.oJyna se postIu uspesi sa manje rada
: tyoskoya: I mesta gde radi nije bez zna-
eaJa. PraVIlna \'Isma sto10\'a za'lisi od visine i to:
160
Visina

1.595 m
1.545
1.47
1.645
1.71
1.80
Visina stola
0.748 111
0.722
0.685
0.722
0.812
0.85
X a1'a\'no, ne moe se za syaku osobu uzimati cll'uaa
ll:llnetaja, ali kaela se nametaj na11o\'O kupuje moe
s(' o njegoyoj "dsini pl'osei:'no Yoditi Takoeler se po
li:'3il1i uzima mera 1 ostalom nametaju, jer se tako
moe lak:':e upotrebiti i i':istiti.
Pitanje oruda zauzima naro('ito pogluYlje oyoga
gazdinstYa, pod imenom njegove tehnike. Do\"oljno je, na pr.
da kantu za pe1)00 pri punjenju pokrijemo ylanom krpom,
pa ela pra:':ina ne oele po sobi. "Lglan10m, ide se za tim ela
se stari glolnazni namestaj zameni malim korisnim st\'ari111a
zn koje se mnogo ne
III DOilla(ica pri I'Cldn treba ela se pridra, a iz ,'esnih
tal'no oprobanih koji joj smanjuju Heme, trud i
trokO\e rada. '.'esta Hemenom s\'oja
rada, a i sama je nauka o gazc1instnl
ut\Tdila iz\'esna opta orga-
nizacije rada. P. Berne u s\'ojoj knjizi o organiza-
cij i racla i8ti('\e opta :1)
1) ,Tedan se rad ne sme drugim Podela
stana po pojedinim prostorijama je nes\'esna primena oyoga
lT primiti\'llOj kolibi s\i se racloYi obavljaju II jednom
l)l'ostoru, dok je II dananoj za s\'aki posao odredeno
posebno ocleJjenje, kao to su kuhinja, trpezarija, magaza
i clr. Poto su na pr. pripravljanje jela i pranje suda dve
radnje, treba i njihovo mesto u kuhinji rastaviti.
2) nacielo: Po;'to se racloli podele, korisno je da se po-
stepeno pos\Tayaju jedan za drugim. Kada je
u kuhinji, treba da vieli kakav je sve posao tu pa da
sIe te pos10\'e S\Ti. Nezgodno je da odjedamput
nekoliko poslova u kuhinji, u spavaoni, trpezariji i na dru-
gim mestima. Kad se tresu ponjave i onda se te
stvari odjedamput iskupiti iz svih soba.
3) Kada na "ie posloYa, potrebno
je ela ih ona rasporedi planski u s\'ojoj glavi. Kada
lan doma u zadrugu da uzme roou, manje vremena za-
drati i sebe i tamonji personal, ako bude znala ta sve
taj dan treba ela nabavi, pa da sve uzme najedamput.
4) Svi se poslovi iste ,'['ste grupiu na jedno
mesto. Da bi pokazalo korisnost ovoga jedno je ame-
rikansko drut\'o (" Ca]JjJell") naui':!1O uporedivalo trajanje
rada u staroj, slabo organizovanoj, i novoj, dobro organi-
zovanoj kuhinji. lT nm'oj kuhinji bio je sav dananji name-
taj zamenjen samo jednim jedinim komadom, tz\'. "kuhinj-
skim kabinetom ". Stara je kuhinja bila "elika 3.50 3.50, a
nova manja 3 X 3.50. u novoj je kuhinji bilo
1) P. Bernege, Die Organisation der Hausarbeit, S. 15-1S.
11
161
na Na posao su, da skuvaju bile
dovedene istih sposobnosti i povereni su im pot-
puno jednaki radovi. Da ne bi uticala njiho'm sposob-
nost na uspeh rada, po drugi put su im uloge izmenjene.
U modernoj kuhinji je bilo utecleno na jednom obedu
532 koraka. Samo ova mala izmena u kuhinjskom nametaju
uteduje, dakle, nedeljno oko 3 kilometra hoda.
5) Svaki predmet treba da se smesti onde gele
se najvie i upotrebljaYa.
6) Svaki rad treba da bude neprekidan. Da bi
se ovome udoyoljilo, potrebno je da onome ko radi
budu svi predmeti pri ruci, kako bi to manje menjao mesto
gde radi.
7) to god je teko treba da se pojednostaYi, a
nepotrebno da se odbaci. Dovoljno je samo da se setimo
koliko se ene u stavu prainu po
podu, dok se taj posao lake vri sa krpom koja je o motcL
Brisanje opranog suda nepotreban je posao; umesto toga
moe se sude preliti vrelom vodom, to je i lake i mnogo
e, itd.
162
X glava: Spren1anje
U standardu savremenoga ivota se staYljaju ve-
liki zadaci. Izdaci za iznose jednu petinu do jedne
svih trokova ivota. u kojoj stanujemo ne
moe se tako lako i brzo zameniti drugom, kao to biramo
svaki dan ivotne namirnice. Pri iznenadnom smanjenju do-
hotka lake snizujemo izdatke za ostale potrAbe negoli za
Slaba je veliki rasadnik zaraznih bolesti, tuber-
kuloze i bolesti. Nezdrava je gotova grob-
nica za malu decu. Otuda spremanje ili urec1ivanje za
stanovanje igra vanu ulogu u organizaciji
gazdinstva.
Spremanje zavisi na pnom mestu od do-
hotka, onda oel zadrune svesti, pribavljanja i teh-
nike finansiranja. Prvo je pitanje koje oYCle ima da se rei
da li se za svoju, zadrunu ili tUCIU
Ako se za svoju, kako do nje. Ako se
za zadrunu, kakav je njegovog zadrunog
organizovanja i stanovanja u tom Kad je prisiljen
da stanuje pod kiriju, kako birati svoj stan, koje su zle,
a koje, opet, dobre strane toga stano,-anja; od zaYisi
visina kirije koju bude te kako urediti svoj od-
noaj sa
42 Odnos VIsme dohotka prema vrednosti
cene pojedinih tipova sa visinom do-
hotka pojedinaca moe se znati sa kojim dohotkom
moe neko da se upusti u kupovanje ili gradnju izvesne
Prvo se sa strane gleda kolika je dananja vred-
nost onoga dela dohotka koliko neki moe da od-
vaja redovito za 15 do 25 godina. Ako neki ima,
na pr., godinji dohodak 24.000 dinara, pa od toga moe da
odvaja za stan 25% najvie tj. 6000 d., onda bi on mogaq
samo toliko (6000) da godinje svoj zajam sa ka-
matom (anuitet). Pretpostavka je, naravno, da doete do ta-
ln"og zajma. Ukoliko je kamata na takav zajam utoliko
11*
163
fe on uz s\'oju godE::nju otplatu od 6000 dinara da
doete elo manjeg zajma. rkoliko mu se rok otplate, pri
ostalim istim uslo-rima, \,i::;8 produljuje, utoliko on
da do de elo vefega zajma.
Pre nego ::;to sklopi zajam za gl'adnju syoje
p0tl'obno je, znai:'i, ela uporedi svoj stalni dohodak sa
tZY. anuitetom, tj. svotom kojom se, polugoc1i::;nje,
zajam sa kamatama. je anuitet priblino jednak
onomo delu dohotka koji se daje za kiriju polugo-
cli::;nje, onela se moe primiti tolika obveza. Vic1efemo ela se
II rezultatima ovih pokazuju priblino izYesne pra-
vilnosti, iz kojih se n'ogu st,'oriti i pravila za postu-
pak onoga ko uzima i ko daje zajam.
Iz ranijih budetskih izlaganja videli smo ela je veli-
izdatka za stan priblino jednaka koel ljudi istoga
dohotka. Pretpostavimo da taj izdatak odnosi jednu
srednjega dohotka, ::;to priblino i odgovara naim prilikama.
I fll1Uitet moe, znai\i, ela nam odnese najvie jednu
celoga dohotka, odnosno dohoda!\: treba ela je jednak pro-
duktu anuiteta i broja 4. Po Spiceroyim tabelama uz 3 i
po %-no (7% goc]i::;nje) anticipativno polugodinje
vanje za 1.- dinar zajma iznosi polugodinji anuitet:
za 30 semestara (15 god.)
0.05330613
za 50. sem. (25 god.)
0.04208800
Ako da uporedimo zajam oel 1.- d. sa godinjim
dohotkom, onela bi trebalo da pno pomnoimo pomenute
polugodinje anuitete sa 2, pa ono to dobijemo sa 4 (prema
onome ::;to smo gore rekli), odnosno da samo jedamput po-
mnoimo ove anuitete sa 8. Ti produkti, onda, izgJedaju o\'ako:
za 30 semestara
0.42644904 din.
za 50 semestara
0.336544 dinara
Ako uporedimo zajam oel 1.- din. sa dobivenim brojem za
30 senlestara, onela se jasno vidi da je taj zajam (1.-) otpri-
like ch'a i po puta od OA3 dinara. Pri otplati za 50
semestara zajam je skoro 3-puta od 0.34 dinara.
Iz o,'oga moemo ova dva vana pravila:
a) Pri dananjim normalnim uslovima hipotekarnog za-
duzivanja uz otplatu za 30 semestara zajam na sme
biti najvie dva i po puta od godinjeg dohotka dunika.
b) Pri dananjim normalnim uslovima hipotekarnog za-
duivanja uz otplatu za 50 semestara zajam na sme
hiti najvie 3-puta od godinjeg dohotka.
oba pravila na nekoliko zajmova uz iste-
uslove, da bismo videli kojim naim dohocima odgovaraju
pojedini hipotekarni dugovi.
164
a) rz otplatu za 30 semestara (7% go cJi::;l1j e, antici-
pati'mo) :
Yisina zajmu
dinara
r.0.000
80,000
10()()00
120.000
liiO.OOO
I
anuitet I
dinaru
nese zajam dl!wra
3.108.37 8) 25.586.96
4.2G4A9
"
34.115.92
ii.330.61
"
42.GH.R8
6.39G.'4 ii 1.1 ,3.9:2
7.995.9:2
"
(j:3(JG7.3G
U svakom slu('aju jasno se "ieli ela je zajam oko clYa
i po puta ot! godi::;njeg dohotka. Istom oni koji imaju
platu preko 4000 elinara mogn ela na Syoju
od 120.000 dinara koja ima otprilike 3 sohe sa nuz-
gre(lnim prostorijama, naravno ]Joel uslovom (la se iz tih para
ne zemljite.
b) rz otplatu za 50 semostara (7% goel i'::n j e, antici-
pativno):
Ybinu z<ljma
dinara
ijO.OOO
t;O.OOO
100000
1:20.000
1;)O.1I00
Seme.:::tl'.alni anuitet I
dlllUl'a <1'-1))0<1-
nef.:(' zajam c1111ara
I
:2.5:2;).:28 1(>< 8) 20.202.24
;1.:167.04 ,,26.936.32
,L:208.80 I" 33.654.40
5.050.56 ,,40.404.48
1
7.575.84
'Vicli so II s\akom da su zajmovi 3 puta
,eri od gor1 inj ih dohodaka.
ove 'Tste nema samo vanosti za
kao duznika, nego i za onu ustanonl koja mu daje taj zajam.
Pri\'arnim bankama stalo je jedino do toga da im dunik daele
sigurno te ih se ne li on taj
dug snositi ili ne. Kaela dunik prestane se
prodaje na Zadruga, uglaYl1Ol11 stamllPna, ima ela
prekine sa taIn'om praksom, koja se na alost dosta uvukla
i II nae zadrugarstvo. Uz uzimanje zadruga ima da
bude svome i finansijski savetnik. da se
B njim porazgovori moe li njegov dohodak poclneti toliki
zajam. Dobro vodena stambena zadruga, pored ostaloga, tre-
balo bi ela ima na pomenuti sasta'djene
tablice, II koje bi se uneo budetski razmel' za stan prema
budetskim podacima Saveza u kome je ta zadruga.
Uz ovakve mogli bi se sa planovima izraditi i
tipovi koji bi odgoyarali dohotku i zajmu zadrugara
koji gradi svoju
165
43 Kalkulacija sticanja svoje
B. R. Andrews
1
) postay1ja pri sticanju stambene
emu kalkulacije:
A. vrednost i zemljita na 1 jan:
B. Vrednost kirije uz 12% (ukoliko lokalm
standard nije manji) ....
G. vrednost i zemljita na 31 dec.
D. TrokoYi Ylasnitva od 1 jan. do 31 dec.:
1 Kamate na hipotekU, ako je ima, po 6%
2 Kamate na moj novac investiran u
3 Porezi za godinu . . . . . . . . .
4 Poprayci na godinu (pola ili 1% ili vie)
5 Osiguranje za godinu . . .
6 Otpis od \Tednosti i zemlje oci
1 jan. do 31 dec. (A manje G). .
Procena otpisa
1% do 2% .
Zastara u pogledu stilskih promena,
1% do 2% .....
Ako se vlasnitvo u vrednosti,
prOCfmom zemljita, viak G-a nad A
ima se odbiti od z bira tl'okoYa 1 do 5.
Ukupni godinji trokovi (D = zbir sta-
vaka 1 do 5 vie ili manje stavka 6) =
d.
d
d
d.
d .... .
d ........ .
d
d .....
d.
d.
d ....
Ako je B od D, onela se je\'tino
tako da takav viak pretstarIja dobitak to ga nosi to
ylasnitvo za jednu gOdinu; ako je D od B, diferen-
cija pokazuje koliki su trokovi vlasni;:;h'a iznad kirije.
(Brojevi u emi sastayljeni su prema prili-
kama, ali se sam kalkulacije moe korIsno l u nas
upotre biti).
Trokoyi prepravljanja ili dogradnje ne
spadaju pod D, nego se dodaju stavci A za godinu.
Otpis po 1% uzima se za od cigle, a 2% za one
od drveta. Svota otpisa ulae se u tedni fond, gde
se Po gradovima je otpis za
zastaru stila nego ;:;to je sam ili
ot1)is. 1 %-ni fond uz 4%-no dostie vrednost
za neku 41 godinu, a onaj od 2% za 28 godina.
Otpisi se odnose samo na a ne na zemljite,
vrednost moe da se smanji ili ostane na istoj
visini.
1) Economics, p. 257
166
Poto smo dobili rezultate gornje kalkulacije,
uporedujemo vrednost sa visinom syoga godinjeg
dohotka:
E . . Moj redoviti godinji dohodak iz svih izvora
namenjen potrot;nji . . el. ...
F. Yrednost moje (A), cl, je ...... .
puta moj godinji dohodak (E) d
(Uzima se kao standard da vrednost ne
buele od dYostrukog ili 2 i po puta tolikog dohotka).
sticanja svoje Ako je dobro iz-
da mu po s\'ome prihodu moe pod-
neti sticanje svoje do izvesne vrednosti, onda raz-
mi;:;lja o naipovoljnijem kako do nje da doete.
Pri tome t1:eba da je upoznat sa zakonskim i mesnim ko-
munalnim propisima o kupnji gotove ili o gradnji nove
o finansiranja jednoga ili drugoga njegova
posla; o trokovima prenosa pri kupnji ili grad-
nje; o smanjivanja trokova gradn]e; ela
vodi pri tome o evoluciji standarda stano-
vanja sebe i svoje
Kupovina je ugovor kojim se prenosi u kur-
ylasni;:;tvo po odluci Zemljinog uroda o tome da Je
taj prenos sprO\eden u zemljinim knjigama. Zato je P?:
trebno ela se ugovor sastavi napismeno, pa da prodavac Ih
prodavaoci, ako ih i!11a vie, overe svoje. potpise na tome
ugovoru kod suda. puta neka Hna dosta sU\'las-
nUm, mectu kojima moe biti i maloletnika ili onih koji ne
mogu samostalno ela raspolau svojim imetkom. Zato je po-
trebno da pri svemu, na1'o('ito pri davanju novca, budemo
o\.)az1'i\'i, poto je potrebno da svi dadu Syoj pristanak na pro-
daju na zakonski propisan U nekim zemljama (na pr,
u Bosni) komija ima pravo prvenstva u kupnji te je
potrebno da smo pre davanja novaca i s te strane osigu-
rani, kako nas ne bi ko kasnije smetao u posedu.
U kupovanju i zemlji;;ta nam se
mnogi posrednici, ali je najbolje, ako smo se
za izvesnu da direktno pregovaramo sa prodavaocem.
Ako je bilo potrebno zbog izvesnog da
izyeclemo geometra na lice mesta, dobro je da odmah od
njeoa traimo da nam ujedno i teren snimi, to nam
kas71ije traiti arhitekt, a takoder da nam zemljinu skicu
daele za rezenu u par primeraka, poto nam biti po-
trebne pri daljnim naim molbama kod vlasti. Ukoliko to
sve odmah ne nanovo geometra
za te poslove.
167
Pri kupovanju o\"a1\:\'ih ob;ekata treba da llU-
demo obazrhi ela zemljite ili nije kak;;im
dugom, za koji nam nije proc!ayalac rekao, Najbolje je nepo-
sredno pri prenosu u zemlji;;nom uredu jo jednom pogle-
dati na tako Hanoj listi C rIa li nema lmk\-og tereta.
LJ pogledu pl'opisa treba voditi
o tome kako je tu oznai";ena regulaciona linija, koliko se
zemljita ustupiti kaIn'e su gradnje na tome mestu pro-
pisane, koji su tro;;ko,i u oko gracleyne dozvole i clr.
I pri kupnji i pri gradnji treha uyek ela se pri-
dravamo sa\ela g:racteyinskih ininjer-a. 8to
poduzmemo sami na S\oju ruku. nas
:::kuplje i ne(-e1110 imati ono ;;to nas zacloyoljiti.
Pre 11(';::0 to bilo kakvu gradnju, potrebno
je dulje i['emena ela ('ujemo elie i miljenja sye kuC-ne
Istom kada smo se definitinlO sporazumeli o svemu
kako bismo eleli i mogli ela izvedemo, moemo sa
gradnjom, nwliko to ne u toku graclnj0
ili kasnije u iskuenje da noto n10njamo ili nadogradujemo.
Takye promene staju ne samo mnogo novaca, nego jo na-
ruavaju jedinstYenost plana.
LJ gradnju ne sme se hr"z detaljnog plana
predrai\una syih trokoya. Kada to, kao i sredstva,
imamo u ruci, ,ano je da se hoGemo li ku(.u
graditi u SYojoj reiji ili (oemo se c1UtU1'8 pogoditi sa kaIn"im
gracliteljem da on sye sHi. r oyakvom slu(;aju
mnogi pomE;]ja na graditeljenl zaradu, te odustaje od po-
slednjega Pri tome lreba imati na umu ela graditelj
ima svoju uye!Janu organizaciju, say potreban alat, jeftiniju
i radnu snagu, jeftiniji materijal iste k\-alitetc i
elI'. Ako mi sami do',edemo majstore, treba ela t1'o8;imo oko
skele, betonske naprave i d1'_, ;-'to graditelj
ima. Kaela predamo graditelju, sigurni smo koliko tl'oba
noYaca, ali kada radimo u SYojoj reiji, m-ek nas mogu
iznenaditi izyosni izdaci. Rati gTaditelja treba samo da
nadziremo a najbolje je da i to pO\'Pl'imo
i lieu. Ako neko nije u ovome poslu, on
pri dobroj kalkulaciji i zauzimanjem i radom moe
dobro i jeytinije da izyede posao i bez graditelja. U syakom
najbolje je, ako radimo u slojoj reiji, ela se sa
jednim majstorom cluture pogodimo za ruke, a da sami
dajemo svoj materijal. Pri tome je potrebno da u ugovoru
o gradnji popiemo sIe radove koji se pre-
poveravaju.
Smanjenje trokOYR gradnje zavisi mnogo i od drugill
faktora. Ako ne gradimo svojim nogo tuclim parama, ne
smemo u gradnju bez kalkulacije svih trokova
koje za sobom to finansiranjo. Pri oyome ne smeju
168
sc' uop8;te uzimati i ratrkani zajmovi, po;;to
oni unose nered u recloyito ku(-no gazdinstyo osobe_
PO;;lo so sH;;i gradnja, takvi zajmovi pO('inju da dospeYaju
jedan za clrugim, ("emu se moe udoyoljiti samo rodueira-
njem na;;ih izc1abka, a to nije Nije po-
eljno ni dil se upu;;tamo Li zajam po tekuGem ra(;unu, pO;;10
so ti racuni obil'no sa tro;-'lwvima, kamatama i prm"izijom
znkljui';lljn tl'omesei:\no. ;;to usporava smanjenje duga pri
stalnoj naoj otplati. Iz istih r8zloga nije pogodan zajam
nn menic-u ili dug trgmeu graclenwg materijala.
Xajholje se moe pl'epOl'u("ili hipotekill'l1i zaj81n
sa unapred odredenilll mese(mim ili pO;Llgodinjim
anuitetirr:a (dpo otplate rluga zajedno sa kmn,ltfllna) koje
moemo da umesto to bi kil':ju kad bi
II tLl eloj kuGi. Dobro ul'ganizoYC1l1e kreditnE' ili
stambene zadruge mogu ne samo ela olakaju s\"ojim zacll'u-
garima tro;'1;,:me i naUn finansiranja, nego i t1'o;-,1;,:o\e grad-
nje zajednie\.;:im izYadanjem gradenja (zajec1ni6ki arhi10kt,
gradeYinar, op>!i materijal, elm"oz, nabavka i dr.).
Preko zadruge mou o\"aj posao ela se tako obaYi ela ona
podigne u svojoj reiji, pa ela ih onela zaelrugarill1a
ustupi po ceni, odredenoj prema njenim tro!cm-jma.
lT zadrugama m-e ITste dosta se gre;;i u tome to sami
zadrugari ne pl'isustyuju izgradnji kuGa koje su njima na-
menj ono, Kada hi se oni zajedno sa zadrug01l1 u detalje
starali o Syeml1, t1'o;;];:o,i gradnje mogli bi se znatno sma-
njiti. Prava zadruga ()\() Yl'::3te ima se sllYatiti tako ela ona
zadrugarima samo pomogne u i'tinlnju sredstaya i u i2\1'-
;-'enju gradnje, ali sam zadrugar da ne ispu;;ta iz s,oje ruke
sam tok staranja o ?ito je potrebno.
Odd.((/.'(flljr Posao oc1ra,,:anja sYoje isto je
toliko yaan kao i sama gradnja. puta izosU1.Yljeni
manji opnnC'i mogu ela nanesu 8;tetu od trokova za
koje smo mogli te popraylw i2\1'8;it1, Posao oc1raYanja kuGe
ima preko par stotina stayaka, o kojima vlasnik treba
ela yodi l'ai"una. treba syakako da je za poara
osigurana u SYojoj pl'aYoj Hednosti. r koje su po-
digle zadruge, ako su na okupu ili su u jednom mestu,
moe se zadruga starati o njihoyom urednom odraYanju,
a Ylasnjei ela snose pri tome salllo stvarne trokove. Tako
zallruga moe imati nametene stalne zidare, instalatere i
druga lica koja obilaziti pojedine Naran10,
sye m"o zayisi oci s,,"esti zadrugara i broja koje se
mogu oY1m putem oc!rayati.
8tCtJlO1)Ctnje II tudoj ]Jod kiriju. Onlj spre-
manja najyie prevlacluje meclu radnicima, nametoni-
169
cima I C1l10VmCIma. Dosta stanuju pod kiriju i ona lica koja
bi mogla prema svome dohotku da spreme svoju sopstvenu
i to zbog toga to dre da stanovanje pod kiriju ima
izvesnih S,'akako pored tih ima
vie loih strana ovakyog clpremanja
T se ova kiraj d ij a nema nikakvih
drngih obaveza nego da kiriju; ne stara se o ylas-
popravcima, nametima i dr.; nije vezan za stanoYanj()
u jednom te istom mestu, to je stYarno za one koji iYe od
najnmnine ili plate od velike koristi; nema nikakvog rizika
za kapital uloen u Ako takvom nastanu
nepovoljni uslovi za stanovanje na tome mestu zbog komi-
luka ili zaposlenja on moe kraj da promeni. Sa
njem porodice ili promenom dohotka moe se stan menjati,
traiti ili manji.
Stanovanje pod kiriju ima dosta loih strana. "Xa
syea nj kirij skih priznanica ne ela n i ko zaj ma", - drugim
kirajdija kroz svoj ivot ne nikaknl
stu ilwesticiju, Suclbinn je skoro jedne dohotka tab'og
u rukama koji u svako doba moe da
kiriju i da otkae stan. se ne moe uyek opra-
viti kada se a jo se manje moe prepraviti prema
noyim potrebama kirajdije. Kirajclijn je, ta yie, nemocan
da sebi u jednom stanu osigura minimalne higijenske ure-
(taje (bolji odnos smetlja, zdrava Yoda, izolacija dage i dd,
ako ne postoje u toj 8to je najgore, taln'e se
porodice mogu u eloba oskudice stanoya ela naCIll na ulici,
odnosno da stanuju u prenaseljenim
4J Sprema!lje II zadrunim naseljima
Individualno spremanje kuca ne samo da je
na neznatan broj onih koji ive oel iznajmljivanja svoje
raclne snage, nego uop;ite ni izdaleka ne sprema za takve
Jl1:1le kuceylasnike onakve koje bi mogle zadovoljiti
(voluciju njihoya standarda stanovanja. lj ranijim naim
ddeli smo da i onaj koji ima oko -1000 dinara
moe da doete jedino do kuce oel 120000 dinara.
Ako stanuje II graclu, treba toliko da plati skoro za
sn mo gradilite. Ako bi imao za te pare moe ela
ima dosta skromnu moda i bez banje. Rentijeri koji
ulau svoj nm'ac u gradnju stambenih kasarna
elo maksimuma i gradilite i trokove gradnje, pa mogu ela
dodu jeytinije do pojedinih stanoYa. Indh"idualna gradnja
za sopstvenu potrebu potiskuje se u pred grada,
gde je manja zemljina renta, a tamonje stanoyanje nema
nikakvih za udoban i sanitaran uredaj (kanali-
170
zacija, vodovod, osYetljcnje i dr.). Uglaynom, ovako indiddu-
alno snalaenje nema uopte egzistencije u dananjem dru-
ta "ie, kirajdisko spremanje kuce skuplje dolazi,
pri njemu siromani relatin10 ncu kiriju negoli
bogati. Stan od 400 dinara ima ne samo dvostruko nego yie-
struko manji komfor nego onaj od 800 dinara kirije.
Spremanje u zaclrunim naseljima uspean )e
naein prilagodavanja niih dohodaka standardu stanovanJa.
TJ m"im naseljima su vlasnici ali ih oni
urec1uju prema s,"ome standardu. Onte ljudima sa niim
dohocima polazi za rukom da sebi spreme onakve
kojima se eliminiu loe str&ne stanovanja II tuelim kao i u
svojim a pcwecayaju dobre stl'alre i jednoga i dru-
goga stanmanja, Ko stanuje u zaclrunom naselju
nema, na pr" nikaina rizika kome je izngnut kad
sam ureduje svoju kucu, nije u finansijskim srec1-
styima za popra\"ak za higijenske instalacije i dr. Oc1ra-
yanje kuca u zaclrunoll1 naselju ne zavisi od spekulatiYnih
hiro\"a nego oel stYarnih potreba samih stanara-
zadrugara. Celjaci, deca, se na syakom mestu
zadrunog naselja kao na svojoj sopstyenoj grudi, ne stra,
huje pred postupcima nekoga gazde, koji strepi nad svojim
Y!asnit\'om, ela mu se bilo ne okrnji.
Yeliki uspeh spremanja kuca u zadrunim naseljima
dolazi uglaYllOm odatle to se sav posao izyodi kapitalom
koji je ranije zadruno u;itecten; to je iz graclenja i oclr-
a\"aI1ja eliminisan profit to je yelikim
p:radnj',una troak syeelen na minimum; to se jeftinije gradi
zanctanjem jednakih delova (tipiziranje) po s"im
to je eliminisan profit a i trokovi oko uprav-
Ijanja to je u o\"akyim naseljima potronja uopte
bolje organizoY<lna. primerom clokaza-
sye to smo rekli.
Pl'C!jdodski primer. od 4 noyembra 1921 c1a<?
je Savez Yajcarskih konzumnih sadrug-a u Bazelu ZadruzI
za naseljaYanje "Frajelorf' II ::\Iutencu (kod Bazela) temeljni
kapital od Fr. 7,515.140.87 ela izgradi En"oje naselje. :\a 20
maja 1919 skuptina odobrila je statute o,'e
ZadruQ'e. Xa bazi tih statuta Savez je Zadruzi dao ovaj ka-
pital, pod uslo\om ela naselje bude vlasnitvo same Zadruge
i ela se naselje yodi na kako je u samim statutima
preeldc1eno. Suha je Zadruge promicanje socijalnog b1a-
g'ostanja i poboljayanje llsloya ivota :\a
naselja se svaka verslm l
agitacija. Za lil\:yiclacije Zadruge sn lm?Vma
naselja prelazi u yjasnitvo Sayeza. U ovom ugovoru Istak-
nuta je kao svrha Zadruge:
171
a) da podmiruje stambene potrebe svojih (:lanova iz-
daYflnjem pod kiriju racionalno urecl9nih stanova u ku6ama
za jednu porodicu, kao i vrtova:
b) da pospet:;uje zaclrunu ideju uop;:te, i ela na pocl-
rU('ju vaspitanja II cluhu zaclrunih nal'ela primeni
Hnjnriha Pestalocij[1,
l\aseJje obul1Yata od 84,915 na kojoj je
izgrac1eno 150 pOl'oclii:'nib kuta po pO\Tt:;ini oel
;)(;,54 elo 10,JJO m
2
, a po l,ubatt1ri orl 571 elo 1052 m
3
, po
broju soha oel 4 elCI tl, ji' c:"\('(>eno na 24 avgusta 1921
j)Ci\oclom 10 ::Iie\1unaroclnog zadrunog kongresa, Xa syakn
porodicu otpada po :200 bat:;('t', a u celo111 naselju jc 62,2
zl,1ene
Trot:;koYi gradnje l'aspotleleni su u postocima oy[lko:
Q,H)Olo za gl'RtieYl1i biro, 1.20% zn kantinu i okolne radove,
:-;0,,4% za E,O kuGa, 17,15"/0 za okolne radove, Q,Gl% za opte
t1'o':;ko\'e, 020/" za naknadni> radoye, 17 smnuj gradnji st\'O-
rene su naro('ite fl'njdol'fske zadrune gracte\l1G norme, koje
se odnose na Yeli('inu, formn imatPrijal gTeda, stepenica,
prozora i dl"
XaQin Slal1ClIanja u O\0ll1 nasplju ugla\l1om izgleda olako:
1) Citaio 113S(,jj0 je imetak Svaki nase-
ljenik ima ela upi,:;e i uplati najmanje jedan mleo, koji iz-
nosi Fr. 100,-, Sa s"akim se naspIjonikom pray j naroc'iti
ugOYOl' o iznajmljenju stana, odnosno pod kiriju, Yi-
sinu kirije odreduje zadruna skuptina.
2) \'rhol'ni organ naselja jp gla\'na zadruna skup;'tina.
Poslove I}'i birani upranJi odbor ocI 9 zadrugara. Pored
U!)l'aYl1og ocUlora o i\otu i radu u naselju staraju se ko-
misije, u kojima saracluju mnogi muki i Pl1ski zadrugari.
\.'aspitna komisija stara se o l'asprostranjenju zacIrunih
nai:'ela, o hil)lioteci. i":itaoniei. nadzire pozorine i bioskopske
prrtstale, brine sC' o \'ezi izmec[u eloma i iSkole i clr. Olele
uz roditelje o napretku dece staraju se i lica, Zdray-
stycna komisija brinC' se ojanlOj zdra\'stYenoj nezi, o suzbi-
janju bolesti, nehigijenskih poja\a i dr. Dunost je OH')
zclrayst\en8 komisije naroc'iro da se stara o yoetenju
st,'[1. one poroelice' gele je bolesna. Posloyna komi-
sija nadzire tehnWko poslo\'anjp po proclan1icama, gostionici
i posreduje u nabadjanju za zadrugare one robe koja se
nr moe dobiti u lokalnoj zadruzi. Tako se komisija
stara o nabavci mesa, mleka, i dr. Sto se tii:>e
na pr, mesa, na samo koliko i kakvoga
im je mesa potrebno, a komisija izjutra rano sve to nabavi.
komisija nadzire gradnje, ulice, elek-
osYetljenje i elI', Finansijska komisija je kreditni i
sa\'etnik i posrednik u naselju, Preko nje zadrugari
\'oele svoju tedionicu, osiguraju se, diu zajmo\'e i sl.
172
Komisija sigurnosti ima preko sebe sprei";annje poara
oelraYanje ja'.'l1og reda II nasplju, ..
Komisija za zabave brine se o izYodenju pozorit:;l1lh
bioskopskih pretsla\a, o organizaeiji orkestara, daYanju
koncerata i sL
3) Propisani pl'ayilnici o redu II kud i na
4) Susedstvo je ne samo pO\eza11o odnosima iz-
medu zaclnH!'al'<1, nego i ll1nogim manifestacijama zajeclni0kog
rada i saradnje II ,"::elikoJll adrunom domu, Tu se mh-ija
say zaclruni ivot, i to ne samo naseljenicima, l1ego i
meclu zadrugarima eelC' S\'aicarske iceloga syeta. LJ Za-
drunom domu sme:::ten je yeliki Zadruni seminar organi-
zatora celoga naselja i clugogocli:::njeg '.'o([e Yajcarskog
konzumnog zadrugarsna Dr, Bernharda .Jegija. Tu se
zadrugari sa s'.'ih strana s\eta, Tu je i zadruna biblioteka
i 0itaonica, a tu je centar rada slih komisija i uprave zadruge,
5) NaroNtu panju na sebe u o\om
naselju. TJ s\'im zgodama, kao o praznicima i
deca se zajeclni<:'ki vesele, 11e dro se zat\'orena Iza
roditeljskih ogracla, Deca se OHIo priyili:cwaju na zajedni(:ki
iYot, na samostalnu organizaciju sYoje tednje iceloga
syoga i,ota, Tako su, eleea ovde S\T;;a-
vaju izmedu sebe ove \elike zadatke,
173
XI glava: Organizacija
i tehnika
45
i organizacijom rada lake se
ostvaruju zadaci gazdinstva. U spa-
daju sva ona dobra koja nisu namenjena neposrednoj po-
tronji. Ako iz imanja odbijemo namirnice koje
su jo u na zalihi, i ogTev i razna sred-
stva za pranje i (sapun, soda i dr.) onda nam
ostaj u kao i sredstva: urectaj
stana (nametaj soba, banja, podruma i dr.);
parno grejanj e; vodovod i instalacij a tople vode; instalacija
plina sa plinskim uredajima ; uredaj za regulisanje toplote
u i sobama; kanalizacija; lifto'd za prenos osoba i
stvari; sanitarni uredaj, instalacija; telefon i radio;
nametaj; posude; urectaj praonice; maine
i ostala oructa.
Organizacija ima da nas upozna sa
savremenim \Tstama sa njihovom s\'1'hom, po-
trebnom i raspolaganja. Ako gazdinstvu
nedostaju i sredstva, ne samo da ne moe
da zadovolji svoju suhu, nego jo izaziva stvaranje besko-
risnih izdataka. Ako je neveta u rukovauju
sredstvima, recimo kakvom novom mainom, od toga gaz-
dinstvo ima samo tete. Koliko je oructa za velike pare
uneseno i u siromanije domove, ali su otila na tavan,
bilo zbog toga to se nisu mogla iskoristiti u
gazdinstvu, bilo to je u rukovanju bila neveta.
Svako gazdinstyo moe po svojoj da
priblino sastavi popis one i vrste koliko
je potrebno za njegov normalan razdtak. Taj popis moemo
nazvati budetom On ima vrednost
pri organizaciji gazdinstva, a i za kolsko
ove organizacije. gazdinstvo, pored po-
ima da podmiri i ostale svoje izdatke, te je za
174
uspenu ekonomiju bezuslovno potrebno da za svaku stavku
ode samo onoliko troka koliko ona sama po sebi ima
vanosti. izdaci za ne samo da smanjuju
izdatke za ostale potrebe, nego i suvino smanjuje
prostor u koji je potreban za zdravlje i udobnost
ljadi. Na mnogo mesta sobe su toliko natrpane nametajom
i zavesama da se tu jech'a a kamo li da tu
h'i. LJ takvim prostorijama su, a deca,
stenjena.
LJ literaturi i po institutima za napredno
gazdinstyo postoje tri za sastavljanje ovih budeta.
Pni je taj ela se u postocima raspored
vrednosti po raznim prostorijama. Tako se na
pr. u amerikanskoj literaturi spominje ovaj raspored po-
u postocima: u stanu sa (h-e sobe za odaju 67%'
a za spavaonu 33%; u stanu sa tri sobe: za odaju 45%,
za spayaonu 25%, za trpezariju 28% i za hol 8%; u stanu
sa 4 sobe: odaja 40%, spa\'aona 20%, trpezarija 20%, hol
6% i gostinska soba 14%. Tamo uzimaju 15% od svih
izdataka nametaja za kuhinjsko
Drugi je budetiranja u tome to se raspo-
reduje u noycu \'rednost Tako na pr. jedan
komitet za u S. A. D. predyida ovu raspodelu
svote od 450 dolara: za odaju 180. za spavaonu 90, za trpe-
zariju 90, ili gostinska soba 63, protsobIje ili verancla
27 dolara itd.
Po se prvo odredi vrednost celoga po-
pa se onda razme1'no raspodeli na svaki njegov
deo. Jedna amerikanska ema o\'e \'1'ste, na pr., za stan od
tri sobe predvieta 25 poena: 12.25 za odaju i trpezariju za-
jedno, 6.75 poena za spayaonu, 3 za kuhinju i 3 poena za
nuzgredne prostorije. Na odaju i trpezariju, kombinirano,
raspodeljeno je 12.25 poena o\'ako: 2 po 1 poen,
2 poena; sofa 3 poena; mali sto 0.25; veliki sto 2; 3 stolice
po 0.50 poena, 1.50 poena; ormar za knjige 1.50 poena;
1; za\ese za 2 prozora po 0.50, 1 poen. Pomenuti
poeni su rasporecteni i po drugim prostorijama.
46 oprema rada
opremom lake se obavljaju i radoYi.
I on1e se, kao i u drugim gazdinstvima, korisnost rada meri
to manjim trudom, to Hemenom, to manjim ma-
terijalnim izdacima i to potpunijim podmirenjem svih po-
treba 1.:' tome pogledu
upasti u da joj nije syejedno kakvom zagrejavati
prostorije; na kakyom ognjitu kuvati i
175
a
kaIn-im {op metlama (;istiti: u kakdm posudama kuvati,
itcl. Ead 010 pitanje pokrenemo, treba da znamo ela su i
oni clana;:nji qJati koje susreta mo po slojim domovima sa-
y6;eniji od onih koje su upotrelJljavaJi na;:i stari, odnosno
dn se dananjim ajutima i lak;:e i bolje sITsi mnogi
posao nego to su gLI sl!';m-ale nae majke. Treba samo da
s(" setimo ranijega slog'a OI\Orenoga ognjiUl, koje jo su-
sretam o po selima, pa da ga uporedimo sa dananjim za-
1\or8ni111 ognjitem, tzv. tednjakom. Eao to je m-aIn-o ognjite
nazyano tednim, tako bi se i mnogi elananji lonci, erpe,
tegle, noeyi, makaze, burad, i elI'. mogli takoder, za
razliku od ranijih, nazyati tednim.
O\-a pojava u dananjem gazclinstnl nuka do-
maC-icu da pomilja i na to da njezina dananja sl'eclst'ia
kojima radi nisu sa\Tena, da nosi bolja, l'aeio-
nn!nija. I da i elanas. moda, ima jo dosta boljega
alata za koji ona iW zna. Pored tog'a, da je svesna rIa i
njezina uvicta\-nost i pl'onieljiYost moe na tome polju
mnogo da joj pomogne. Drugim da i ona sama moe
neto bolje ela pronade, pa ela to i drugima saop;:;ti. Iz ovoga
moemo da je poboljanje alata u rukama
samih ali onih koje su volj ne da meclU-
sobno saraduju, da izmenjuju miljenja, da tee
olakavanju svoga poziva. Naem narodu nije ta
saradnja II poslovima nepoznata. One su se oduvek
sastajale i dogo\-araJe o svemu to su korisnije pronale u
svome i jedna je radila po holjim primerima
druge. Kako je god mectusobno zdogovaranje odigralo Hlo
vanu ulogu u zemljoradnji, zanatstvu i trgo'dni, tako se
is 10 ono lo i u boljom organizacijom rada.
oprema gazdinstva nije jo ni
izdaleka na onome stupnju kako su opremljena ostala pre-
ona u industriji. To je tako zboO'
osobina rada, a to
dmstvo ne stoji ni II kakvoj utakmici sa ustanovama svoje
je, u pojedinim poslovima, privatnim predll-
poslo za rukom da se bolje opreme utoliko
ona vie potiskivala taj eleo rada. je slu-
pr. sa parnih modernih pekara, te-
hmcln opremljemh praoniea i dr., sa vrenjem tih poslova
po Tu gazdinstyo, kao to to rade
van. ne reagira nekom svojom protukonku-
renCl]Om, da bl se l ono naorualo i potisnulo napad
na sebe s te strane. oprema rada ima
dakle, vie tenju da pomae gazdinstvu van doma:
Ipak gazdinstvima polazi za rukom da upo-
trebe izvesne, maine kojima se znatno tedi rad i njego\'a
energija. Tako se na pr. dosta upotrebljavaju razne
176
motorne masme, uglaYl10m sa pogonom, kao si-
s:l\jke za prainu, pegle, parne maine za pranje
l'Llblja, prese za rublje i za sa pogonom, auto-
mati za pranje sWla, elektrWni hladnjaci, uredaji za toplu
,"odu, i sl. Veliki je problem ga-
zdinstva ela se nastal'i i dalje sa opremom, ali na
taj ela s te strane prodre u sve domove. I tu
se svet moe jedino zaclrunim putem ili
javnih ureclaja o\"e vrste. Vie porodica moe sebi da za-
nabavi s\e pomenute maine. Moglo bi se traiti i
od optina da i one, u interesu jan1e higijene i narodnog
zdravlja, zavedu svoje velike urectene praonice, da
sprovedu centralno grejanje po I\xartoYima i sl.
Organizacija opreme ne svodi se samo na uva-
elanje maina, nego uopte na izbor orueta kojima se u
racIi, od najneznatnijeg, na pr. od krpe za bri-
sanje praine ili metle, pa do raznih Hsta kuhinjskog posuda.
Od izbora i kuhinjskog posuda zavisi ekonomija
grej anja ; od iz bora sijalica zaYisi ekonomija osvetljenja ;
od uredenja praonice ekonomija pranja; od uredenja spre-
mita ekonomija dobara gazdinstva. SYi se
ti uredaji zasnivaju na mehanici gazdin-
stva koja, i u samim naukama, ima obrat1eno
zasebno

Isto tako postoji i fizika svakoga

rada, kuhanja. Oel lica kojima se poverava sudbina
\elikog imetka, koji se danomice odvaja za potronju, punim
pravom moe se tr'aiti da svoj zadatak m-ako shvate, kako
sa ekonomske tako i sa strane.
47 Mehanika gazdinstva
Mehanika gazdinstva obuhvata
i mehanizme koji su primenjeni u savremenoj orga-
nizaciji. To je profesionalno inenjera i
od kojih se trai da s te strane urede tako
i nae stanove da se u njima mogu to lake i sa to manje
troka obavljati zadaci gazdinstva. Poznavanje
ovoga posla ne moe se traiti od
ali to ne da nije potrebno da se ona uputi u
primenjivanja na tome Isto se tako
ne moe ni opta organizacija ga zdinstva zamisliti
uez uzajamne primene ekonomije i mehanike. Nije stvar samo
raspolaganja dovoljnog kapitala da se dobro
opremi, nego i pogodne organizacije da se ras-
poloiyim kapitalom u to vie primeni veliki broj
1) Vidi E. S. Keene, l\Iechanics of the Household, N. York, Lon-
don 1918.
12
177
- .. --
vanih Ne od ivota u
kolibi samo kredencima, ogledalima i dr., nego jo
vie stvarnim velikoga prirodnih
nauka u s\'ome domu.
I seoska i gradska mogu da se snabdeyaju svima
ureciajima, kao to su; centralno grej anje, me-
regulacija toplote, olakice osvetljenja, snabdevanje
vodom, kanalizacija i druge primene koje optu
upotrebu mainerije u velikim varijacijama. Primena i
prilagociaYanje tih mehanizama moe se shvatiti poznavanjem
njihoya optega graelevinskog plana i iznavanja.
1
)
Sistemi grejanja na paru,
vodu, ili vazduh, u s\Thu prenosa od
kroz Svaki ovakay ureciaj postizava se
naprayama zagrejayanja, koje se korisno mogu prilagoditi
raznim uslodma upotrebe. Stoga i njihovo poznaya-
nje postaje optom potrebom sve koju bi tre-
balo u samoj koli, na fizike, za to osposobiti.
Sistemi snabclevanja vodom u prirodne
zakone do te mere da se jednako moe koristiti vodenim
ure(iajima i koliba i Tako nas u ovom po-
gledu mehanika upoznaje sa \'1'stom raznih yoda i
vodenih ureciaja voda, cisterne, arteski bunarevi, vrela
i dr.), sa izoliranjem rezerYoara vode od nehigijenskih mate-
rija, izgradnjom 'Tela, bunareva, mrkoYa, sa ki-
nice, naprayama, instalacijom vodovoda, snabde-
vanjem vodom itd.
Za osvetljavanje osamljene Hi one u naselju po-
stoje razna sredstva. U seoskim moe se izabrati
petrolej, gazolin, acetilen i svetlo, i to svako ovo
sredstvo moe se urediti na razne
1] svakoj sa nunikom, kuhinjom i praonom treba da
je sprovedena kanalizacija. mogu koristiti pri-
vatnu kanalizaciju na razne konstrukcija
i rada nisu toliko teki da se ne bi mogli shvatiti i
prilagoditi raznim potrebama
U mehaniku gazdinstva, dalje, spada;
raznih vrsta ogrevnog materijala, odbrana od
mraza i vlage, provetravanje i poznavanje upotrebe plina.
48 Organizacij a grej anj a
Grejanje se u organizira izborom prostorije, go-
rivog materijala, i
1 Izbor prostorije koju cemo zagrejavati. U svakoj
sobi ima est ploha koje treba da se zagreju, i to 4 zida,
1) E. S. Keene na pom. m., str. V.
178
pod i strop. Ako je ta soba na zadnjem spratu, sa spoljnim
zidovima i iznad prostorije koja se ne zagrejava, onela u
njoj ima 6 hladnih ploha, koje treba u celosti zagrejati. Za
zagrejavanje takve sobe srednje potreb n? je go-
dinje 770 kg ugljena. Ista takva soba sa 6 hladmh ploha
moe se croclinJ'e zacrre]'ati sa 660 kg ugljena, ako je smetena
"" "" .
u sredini me(lu ostalim sobama. Ali ako se pokraJ takye
srednje sobe (desno, levo, gore i dole) zagrejavaju i ostale
prostorije, onda se moe zagrejati sa 320 kg ugljena godinje.
Organizacija grejanja zavisi, dakle, mnogo i. od
J
mectu-
sobnog sporazuma suseda iste u tome kOJe ce pro-
;';torije zimi zagrejavati.1)
2 Izbor gorivog materijala. Ovaj izbor, na pn-om mestu,
zalisi od mesnih prilika, kao i o tom koji je gorh-i materijal
najjevtiniji, obzirom na toplotu koju nam daje. Dar:as
ugljen, uglavnom, prodaje po teini i po imenu. FabrIkant!
i javna nadletva, mecIutim, preko svojih ispituju
pri kupnji ugljen po njegm-om sastanl i broju kalorija.
Onaj ko kupuje ugljen u malim za nema
te spreme, ali mu moe u tome poslu i optina i
zaclruga. Optina bi mogla na taj to bi tra-
ila oct proc1malaca da pod njenom kontrolom oznaeuju
svoju robu po sastayu i po kalorijam::l. Zadrune nabavke
mogu se potpuno obayljati.
3 Izbor "C"sanavanje sobnih i kuhinjskih
svakodnevno napreduje, tako da je upadna yelika razlika u
tOllle koliko potroe ogreva stare i noye Sve zavisi,
na pr., od prave i dubine na od praye
oo"njita, prave dubine kanala kroz koji ide plamen
i dr. svet jo je na upotrebu starih
poto su nove znatno skuplje. Ipak, uteda je ogreva u
nm-im tako yelika da bi se samo njome mogla za
kratko vreme kupiti nova :.unogo zavisi i od
,'lasnika da svoje kirajdije snabdeju dobrim
I sam posluivanja odnosno loenja moe
da utedi dosta ogreva.
4 Bolji iz bor znatno smanjuje i potronju
ocrreva i trud onoO'a ko kuva. Posude se uglavnom bira
vrsti i dubini. posuda zavisi
od promera na nE sa nekoliko primera
pokazati kako se pravilno postavljaju kuhinjske posude.
Da bi se ispitao uticaj raznog kuhinjskog na
trokove kuvanja, treba da zagrejemo u tom sudu 2 litra
vode od 18 do 98 stepeni Celzijusa, dakle do vrenja, na
1) Podaci iz knjige: "l\Ieine warme Stube", Verlag Schadenverhii-
.tungs - G. m. b. H., Berlin.
12*
179
jednoj za Inn'anje od 22 centimetra prom era i strujom
1800 \V = 1.8 KW
1 Primer. Xa sl. br. 8 pl'avilno je posta'djena kuhinjska
posuda. PromeI' lonca moe ela bude i cio 2 cm manji od
prom era za kuhanje. Poto posuda pokriva
na nju toplota ravnomerno prelazi i se
u meri. Onle je 'Teme zagreja\'anja 8
1
/ 3 minuta
ili 500 sekunda.
2 primer. Lonac je na sl. 9. prevelik i prelazi
Preko suvinog dela posude toplota se gubi u zrak. Onle
vreme zagreyanja iste vode kao i u pryom primeru,
iznosi 11 i po minuta.
SL 8 SL 9
3 primer. Na sl. 10 lonac pokriva samo svojom:
sredinom, te samo na tom mestu i prelazi toplota na vodu.
Zato je ovde vreme zagrejavanja, a i potronja ogreva, dva
puta vece nego li II prvom primeru gde je posuda praYo
postayljena. Ovde iznosi vreme zagrevanja 19 i po minuta.
4 primer. Na sl. 11 lonac je udubljen, tako da yoda
prima toplotu samo sa strana te posude. O\"(le je vreme
zagrejavanja najYece, te iznosi 20
3
/ 4 minuta.
Sl. 10 Sl. 11
osvetljenja isto tako nije u kucnoj
orgal1lZaCl]1. Ona pre svega zayisi od izbora sredstava za
osYetljenje, kao to su petrolej, svece, osvetljenje,
1) Die Fortbildungschiilerin, Solothurn, .'ii: 1, 1932, S.
180
plin i sl. Onle ne samo trolwyi, nego i syetlo
kao i potreba onakvog svetla pri kome se moe normalno
raditi. Kada je skupa struja, moe nekome da
izgledaju jeftinije, ali ipak nisu pogodne za na rad
i nae zdraylje kao to je osyetljenje.
U krajevima gele ne postoje komunalne ili kolektiyno
centrale, gazdinstYa stoje pred
problemom kalkulacije individualnih ili zadrunih elektri-
centrala, odnosno proizYodnje struje za
sopstyene potrebe, TTgla YllOm se svi trokovi
potrebnih iIwesticija i uporecluju se sa trokovima
onoga osYetljenja koje se tada jo upotrebljaYa. OY(:>
kalkulacije mogu poyoljno da ispadnu za onaj kraj
gele ima yodene snage.
Kada u postoji osYetljenje, onela
se njegoYa ekonomija Syodi na organizaciju
nastupa prema struje, na kontrolu
nanja imerenja strijje, na izbor sijalica i na raspored
sij;)lica po prostorijama. Dnen1a potronja struje
po s\'im domovima je tolika da znatno zadire u
trokove, usled se syakome dunost
da se stara o yisini cene struje. Ovde je struje
pa je samo nastup u tome
pravcu. Kontrola merenja sastoji se u tome da pazimo na
iSpraYllOst strujomera, kao i na prepisivanje i obra-
pot1'o:,;ene struje. '
Izborom sijalica moe se znatna uteda. O tome
treba ela razgoyaramo sa koji ce nam reci
kolika je sijalica potrebna za pojedine prostorije. U
tome pogledu nam potrebne slabije sijalice za os\etlje
nje prostorije sa syetlim zidovima nego to se trai za
prostorije sa tamnim zidovima. Tako na pr. u prostori-
jama sa syetlim zidovima po 1 kv. metru prostora biti
potrebno vata: za stepenice 3 do 5, za hodnik 5 do 7, za sye
sobe 10 do 14, za banju i kuhinju 10 do 24 itcl. Naprotiv,
gde su zidovi tamni treba po 1 m
2
yata: stepenice 4 do G,
hodnik 6 do 10, sye sobe 12 do 17, itd.
Osyetljenje ima samo onda pravi efekat ako se osyet-
lja\'aju ona mesta gde se radi, kao to je u kuhinji ognjite,
li sobi radni sto i dr.
181
XII glava: Spren1anj e dobara
U sreditu gazdinstva stoje razna dobra
koja se uglavnom donose sa pijace. Takva se dobra
nA mogu odmah upotrebiti, odnosno potroiti. Potrebno je
da se prerade i elo momenta upotrebe. Kupljeni
hleb treba da se preko dana da ne obajati; oel mesa
i treba ela se skuhaju jela; neka se jela ne potroe
odmah, potrebno je da se koji elan; i
je potrebno stalno odravati u to boljem stanju i to dulje
vremena, mnoge namirnice treba u kuci da prezime, te govo-
rimo o zimnici itd. Ovako staranje o dobrima u kucanstnl
naziYa se spremanje dobara. Njihovo dobavljanje s pijace
zasebna je funkcija ovoga gazdinstva
Spremaju se oYa dobra; 1) dnevne upotrebe, 2) poue-
mene, ali nestalne upotrebe, 3) sezonske upotrebe, i 4) pred-
meti koji su vie ili manje izvan upotrebe, ali izgleda ela
bi mogli nekada zatrebati. Predmeti, dakle, koji treba da se
jesu: ogrev, namirnice, odeca, sredstva za
oruda i uredaji, kao to su posude, metle
r
urectaji za pranje; posteljina, rublje, pekiri, stolnjaci,
i sl.; pokucstyo; knjige i pribor za pisanje;
instrumenti, sportski pribor; lekovi i oruda za le-
knjige svoga gazdinstva.
Posao spremanja obuhvata ove radnje: 1) sistematsko
sustavanje ; 2) preradivanje ; 3) uredenje polica, magaza,
tegla, stovarita i drugih pogodnih sredstava u ko-
jima se dobra mogu 4) pogodan pismeni pregled
onoga to se dulje vremena i 5) vana navika da se
svako dobro posle svoje upotrebe ostavi na svoje mesto.
Kao funkciju spremanja dobara valja ista('i
i otpadaka.
49 Spremanje namirnica
Poto su ivotne namirnice dobra koja su lako poIn-ar-
ljiva, to je i njihovo spremanje vaan zadatak
gazdinstva. :\1ala nemaju dovoljno oruda
za preracth-anje i namirnica, usled su
na to da to \Teme i u to manjim spre-
182
maju syoje namirnice. OYa gaZdinstva zato teko i mogu
ekonomisati sa izborom pogodnoga vremena i pogodne se-
zone lmda nabaviti namirnice. Za njih je pijaca spremite,
te s nje donose skoro syakoelnevno u malim ono
to im je potrebno. Ova na pr. nisu u stanju da
spreme svoju zimnicu (ukisele kupus i drugu turiju), da kupe
u jesen luk, voca, krompira i dr. kada su ta dobra najjeftinija.
Za ovalna gazdinstva velimo da ive pod takvim uslovima
koji im ne dozvoljavaju spremanje dobara u punoj meri, nego
zayise svakodneyno od pijace. Pojmljivo je da su trokovi
ivota u ovim gazdinstvima srazmerno negoli u onim
gde postoji materijalna mogucnost spremanja namirnica.
Spremanje namirnica u domu ne treba tako slwatiti
kao da od stvorimo neke velike magazine. Pravilo je
da se namirnice samo u onim i onoliko vremena
spreme u kuci koliko to zaista smanjuje trokove. Da bi se
u tome znali potrebno je da imamo svoj mesni sezon-
ski kalendar i pregled cena tokom godine. Ako vidimo da
su neke namirnice izvan sezone na pijaci znatno skuplje
nego to bi za njih izdali u sezoni zajedno sa trokovima
spremanja, onda je svakako bolje da ih spremimo. Isto se
tako za nabavkupreradenih ili sirovih namirnica,
odnosno Za neke porodice biti unosnije
da kupe gotO\" hleb, a za neke opet da ga same mese i peku.
U nekim zemljama pomau dosta svojim save-
tima u pogledu spremanja namirnica nar06iti Biroi
gazdinstva. Takav na pr. Biro u lJ. S. A. za svako mesto sa-
stavlja pomenuti sezonski kalendar na taj to
cenu pojedine namirnice tokom godine sa 100, pa
prema toj ceni uporec1uje stvarne cene po mesedma. Tako
na pr. takav tamonji kalendar za jaja pokazuje u aprilu
broj 76, a u decembru 135, to 1) da je tamo cena
jaja u maju za 24% ispod godinje cene, a u de-
c-embrn za 35% iznacl proseh1e godinje cene; 2) ela su tamo
jaja u decembru za 78 po sto skuplja nego u maju.
Slabo spremanje namirnica stvara sLlvl;ine trokove koji
se javljaju u manjoj njihovoj upotrebljivosti i u otpatcima.
Procenjuje se (Pearl) ela oko 20% hranjive \Tednosti na-
mirnica icle na otpatke. Poljopri\Tedni Departman (U. S. A.)
procenio je u 1917 godini da su godinji otpaci po porodici
iznosili 31 dolar, i to zbog: nepaljivog rukovanja i
nepaljivog kuhanja, otpadaka u prireclivanju, kao to je
newto ljutenje, otpaci za stolom, i otpaci u smetlju.
se da po gostionama ima 2 i po puta vie otpadaka za stolom
onda kada se pred goste iznese ceo obed nego li kada jedu
a la carte. Reduciranje otpadaka je najbolji da se
smanje trokovi hrane po pansionima. Izgleda u ovim slu-
da biti najmanje otpadaka ako se pred goste

stavi svako jelo u pa da svak uzima koliko
Dosta hranljiYosti ivotnih namirnica izgubi se dok sn one
jo u rukama vozara, posrednika, kao
i onda dok sn n kuhinji. A,merikanska poslovica dobro veli
ela ena moe da baci yie kroz prozor lm::;ikom nego to
moe mu da unese
Dosta se polmaya i u teoriji i praksi javnih
smestita kuvanih ivotnih namirnica, sa zadatkom da se
reformie njihovo spremanje. Po svetu ima dosta
tak-dh kuhinja koje su u filantropskim rukama. U
Engleskoj ih je za \Teme rata bilo otvoreno oko 1000, poel
imenom narodnih kuhinja. Ima ih dosta po kolama, poli-
klinikama, zabavitima, optinskim obdanitima itd., u kojima
siromaniji svet dobija jelo, bilo besplatno ili uz minimalnu
cenu. Jelo se nosi iz o\'ih kuhinja
Pitanje prodaje izvesnih skuvanih namirnica (na pr.
obarenog kora za pitu, mesa i dr.)
i gotovih jela (na pr. testa) teko da se rei trgo-
i humanim putem. Covek moe sye gotOYO na pijaci
da kupi, ali je osetljiv u izboru onoga to jede. I ukoliko
bi se htelo da se smanje, odnosno reformiu kuhinjski
posloyi, treba 1) voditi o tome da je bezu-
slo'mo uverena u i ispravnost onoga to joj se daje
za jelo, i 2) da taj novi prirectivanja jela bude znatno
jevtiniji od dananjeg individualnoga. se da po
malim porodicama od 20 do 30 po sto kirije i tro-
kova otpada na individualnu kuhinju.
Po svim ta1\:yil11 skoro dan najmanjE po jedna
posluuje ognjite i trpezariju. Kada takvih doma-
ima po 50 i vie u komiluku, onda bi im svakako dobro
dolo zadruno snalaenje u izvesnoj meri i u spremanju
namirnica. Pretpostavimo da se ne odustane odmah od poje-
jelomika (ipak i tih sve vie nestaje), dosta bi se
smanjili trokovi i rad na pr.: spremanjem zim-
nice, napravama za hlaclenje jela, zadrunom
ne samo za hleb, nego i za sva ostala peciva, jednom
\'860m kuhinjskom prostorijom sa malim kabi-
nama za pojedinu gde svaka zasebno
sebi da prigotoYi hranu. U velikoj zadrunoj kuhinji u kom-
iluku moglo bi pored osoblja
da bude mesta za izYestan broj koje same
da uz toga osoblja skuYaju neka jela ili da taj posao
posve prepuste tome osoblju. Ovo pitanje nije samo aktuelno
za one ene koje su zaposlene van doma, nego i za sva do-
koja su voljna da smanje svoje trokove i da olak-
aju kuhinjske poslove. Dosta i ostvarljiYe primere
ovakvog zadrunog snalaenja po naim
banjskim mestima u Srbiji. Tamo postoje velike kuhinje sa
184
potrebnim i osobljem, u kojima mogu
da spreme sebi jela, bilo samo ili uz toga osoblja.
Kao to je zaposleni bio prisiljen da trgovanje na
pijaci prepusti u celosti ili SYojoj zadruzi, isto ce
tako zavisiti i od zadrune svesti samih da same
sebi olakaju poslove.
50 Spremanje
Troak odevanja ne samo ela je dosta velika stadm u
budetu nego su sami dananji uslovi odeyanja
tak\'1 da od samoga kupovanja i spremanja
dosta zavisi li ti troleovi biti ili manji Upotrebi-
vost ne zadsi samo od materijala, nego i oel mode.
ela li smo odeveni kao i drugi svet. Zato ovde nisu otpaci
kao korI jela samo one materije koje same po sebi vie ne-
maju skoro nikakve Yrednosti (na pr. kosti), nego i sya ona
koja je izala iz mode. Ovaj iri pojam otpadaka treba
da se uzme u obzir kada je govor o spremanju
Prema jednoj statistici C\Iiss Fernandes), koja je spro-
vedena medu 500 farmerskih ena, spremanje je oyako
rasprostranjeno: 8% ena uvek je ili priblino bilje-
ilo sve izdatke za 44"/0 ena reklo je da
se one uopte planski ne staraju o oyim izdacima; preko
30% ih je planiralo nabavku pred sezonu,
11 % je znalo za godinu elana unapred potrebe
oelevanja, a ostale samo za 'Teme.
Spremanje postie se Yaspitanjem u
ocle\'anju; poznayanjem krivotyorenja; poznayanjem
znakova pod kojima se prodaje; izborom iz-
medu gotOYog, ili kod saivenog odela; eko-
nomijom odevanja i kontrolom Syih trokova ove vrste.
Deca se izmalena mogu na\'iknuti svojom sopst\'enom
kako da je spremaju, tako da bi i kola mogla
u saradnji sa roditeljima da decu u plan-
sleo svoje garderobe, u granicama budeta;
u poznavanj e kvaliteta i iz bora da znaju izvriti
pokuse u raspoznavanju materija izvesne da poznaju
i rasporeda za dulje vreme;
da sama znaju oprayiti svoju itd.
materijama, odnosno sirovinama iz kojih se pravi
ima danas toliko surogata (umetna svila mesto prave
itd.) da se teko u iz boru snalazi i iskusni
a kamo li ili koji se u raspoznavanju
vrste i kvaliteta materije jo slue jedino svojim
lima (mirisom zapaljene preele da bi se znalo je li vuna ili
pamuk, - opipom, spoljnim izgledom i sL). postoji
veliko arenilo u kyalitetu rublja, i enske
185
N a tome opsenom moe se gaz-
dinstvo jedino zadrunom proizvodnjom zadru-
nim nabavkama koje se voditi kroz la-
boratorije za ispitivanje, i zakonskom zatitom. Ovo posled-
nje na taj to bi se fabrikanti prisilili da u onoj meri
svoje proizvode na pijaci koliko bi se mogao
raspoznati njihov kvalitet. Pojedine mogu biti
donekle vete ovome poslu, ali jo uvek ostaju
irokih narodnih slojeva izvrgnuta privatnoj spekulaciji.
Iako su zanatstvo i radinost dosta napredovali,
ipak se po seoskim i siromanim, jo ije
za svoje potrebe. Zato je vaan zadatak u spremanju
i taj da se u pojedinom
ta mu je povoljnije. Ako se da nabavi
sa pijace, onda ima da padne odluka, li se kupiti go-
tova ili se uzeti po meri kod U novije
doba po svim zemljama se dosta snalaze i na taj
osnivaju i sami vode svoje zadrune i
u kojima majstori izraduju potrebnu
i L' radoYima potrebno je da se
snabdije pogodnim orudima, mainom.
Beni Andrews ubraja u ekonomiju upotrebe
radnje:!)
1 Pogodno smestite, kako onda kada se dnevno
nosi tako i onda kada se ostavi za kasniju upotrebu.
smetaj ima da zatiti oel praine i da ne-
smetanu brzu upotrebu. Trajan smetaj ima ela zatiti
od sunca, praine, moljaca i mieva.
2 Brze opra'dm, strui:'no pranje i sl.
;.) Upotreba zastitne dok se radi (na pr. kecelje).
4 Upotreua koja od vlage: ka-
bani CP, kiobrani i sl.
5 rublja.
u kada se dode u koja je na-
odredena ela se nosi po
TJpotreuljit'ost otpadaka . .:lInoge se \Tednosti po
unite bacanjpm svega onoga to vie ne upotrebljava.
Ke u ouzi!' staru i koje se mogu
bilo direktno ili preko druUna dati sirotinji, ima
po dosta otpadaka koji se mogu \Tlo korisno UlJO-
tre biti, kao na pr.: stari metali mogu se do uro proda ti; od
starih krpa jevtino istkati ponjave; voela u kojoj je prano
meso dobro je gnojivo za biljke; ljuske od jaja istu-
cane dobro su sredstvo za staklarije itd. Recepata
te \Tste moemo uvek dosta po noYinama.
1) Na pom. llL str. 393.
18G
XIII glava:
51 Uopte
jesu sve one najamne radnice koje
su zaposlene u tmtem kao to su po
sluiteljice, sobarice, kuharice i dr.
"Usled osobina rada ne moe se
zaposljavanje tude radne snage u
gazdinstnl promatrati sa uskog interesnog
kao to je to po gostionama, hotelima i pansi:
omma. ::\Inoge nesuglasiee koje nastaju po sa po-
posledica su, dobrim delom, toga to
nisu u sve pojave koje na njihove odnose sa
odnosno da poznaju stvaran poloaj
i potrebe onih koje uzimaju na rad. Ukoliko se vie po
gde je zaposlena van doma, hudo
teilo tome ela i u to opsegu iZHi one za-
datke koje same uspeno vre u svome sopstvenom
gazdinstnl, utoliko je vie potrebnije poznavanje tih pojava.
Zaposljavanje javlja se u
pno, kao problem potrebe kvalifikacija
mce ela zna uspesno Hiti poslove; onda kao potreba
sposobnosti i ostale da znaju postu-
pati prema radnoj snazi koju Te je odnose potrebno
tako udesiti da gazdinstvo imadne uspC'ne rezultate
ovoga zaposljavanja. T; vaspitnom pogledu je potrebno da
se jo izmalena postigne naobrazba s obe strane:
jpdnak0 je potrebno ela se zajedno obrazuju u stl'uenim
::;kolama i i da znaju istovrenH'no
biti i slubodavci i sluboprimci.
sprema. Rad je tC'
je potrebno da se kao takav i smatra. Kao to i
danas delom svoju spremu duljom praksom
u svojih roditelja, to je i sa spremom
Danas postoje kole
i te<.;ajeYi u kojima se spremaju mlade devojke, bilo za svoj
187
samostalan kasniji posao ili radi svog kasnijeg poziYa
kao Sprema se dosta i naukovanjem
u gazdinstvima bogatijih gradskih porodi8a. Tako se po
oTnclovima i takvih koje su dole
iz ::wojih seoskih da bi se osposobile za svoj
poziv I rad po kolama ove
"Hste nije samo na iz,'esna predavanja, nego se
dosta radi i po uzornim koja su spojena sa
kolama. I same kole imaju svoje laboratorije,
gde se vebaju u radu.
se sprema dosta u nekim zemljama rasprostire
u narodu time to sami u svome sopstvenom
elomu uz izyesnu nagradu yobaju
II radil.
U naoj se dravi po svim krajevima dosta oclravnju
uS!J8ni i duega roka. U nekim
zemljama same zadruge ili zadruga otva-
raju svoje stalne kole i za spremanje i
i
Uslovi zajJoslclIja Ovi su uslovi bili
oduvek veoma slabi. I danas su dosta zaostali iza uslova
pod kojima se po raznim zapoljava
radna snaga.CasoYi rada i nisu ni izdaleka
jedinstveni, "ariraju oel do Isto je i sa
rada. Zakonska zatita ovoga rada skoro i ne postoji. Nema
nikakva srazmera izmedu najamnine i teine rada. U mnogo
skoro do udaje, je prosto pri-
ko,'ana za gde slui, ona sa sobom uopte slobodno
ne raspolae. Uzeli su je "iz milosti" sebi, kao siro-
manoo- suseda ili iz kakve rodbine, tako da takvo
ne Yidi za sebe nikakvu drugu egzistencije 11ego
da ostaje u toj
Prema podacima mnogobrojnih anketa u nas i na strani,
uglavnom, stavljaju prigovore sa-
danjim uslovima svoga zaposlenja: slaba najamnina; dugo
i uopte vreme: hladne prostol:ije gde se radi
i gde se nastrane navike syakoga zasebno,
a pretpostayljene nema odredenoga vre-
mena odmora; pijanstyo; grubo
ponaanje; sm'ie zapoyednika deca,
gosti), stalna kritika; nikakvo potoYanje; neuljudna deca;
nervozni poslodavci; nema nikakve udobnosti i
za razonodu, da se s nekim prijateljski razgovara; ne-
odredeno vreme kada se daje hrana, jede sc ono to ostane
iza drugih itd. su bolje koje do-
laze sa strane nego li one koje su iz istoga mesta. Takoder
je bolje muka nego enska radna snaga.
188
Kao "elika smetnja dobroga rada je
dugo \Teme isplate najamnine, na pr. od godine elo
godine.
ispoljavaju preko svojih profesionalnih
organizacija, uglan10m, syoje zahteve u us]m'ima zap?-
slenja: pisani ugovor, u kome ima taksatinlO .da se
tS\'a njihova prava i sve dunosti: radova kOJI
spadflju u njihoHl struku; radno \Teme; vr0me
otkaza; doyo lj no otsustvo; minimalna najamnina; nedelj na,
14-clneyna ili isplata najamnine i to tac'no na odreden
dan; prekO\Temenog raela; cloyoljno prinudno
osiguranje za bolesti i nezgoda i to tako ela sam nac'in
prijayjjivanja osiguranja bude to laki.
ive u istoj gele rade, se 1 u
tome pogleelu i zahtevi udobnih uslm'a ivota, u koje spa-
daju: 1) do\oljna i prmO\Temena hrana, 2) zasebna spavaona,
3) 'pristup u banju, 4) prostor gde drati svoje
stvari, i 5) cloyoljua toplota.
52 Posredovanje zaposlenja
Porastom broja i styaranjem Yeli-
kih gradova s\'e vie postaju pozna nstva
izmec1u posloclavaca i Palo je u dunost
priYatnim biroima ela oni, radi svoje zarade, posre-
duju u zaposljayanju Poto su se ovi biroi u svim
zemljama pokazali, i sa materijalnog i sa moralnog gledita,
nepovoljni za je l\Iectunarodna kon-
ferencija rada, 1933 godine, mectunarodnu kom'en-
ciju, kojom se ukidaju ove privatne agencije izamenjuju
javnim berzama rada u syim vrstama zaposlenja. Neke su
draye prihvatile OYU konyenciju, a neke su da
u najskorije 'Teme po njoj postupiti.
Zadruge i enska udruenja dosta nastoje da olakaju
nalaz posla Zadruge osnivaju pret-
stavnici pojedinih da bi lake doli do 7.a-
poslenja tucte radne snage u svojim Jo godine
1903 do 1905 postojala je takva jedna organizacija u
Bostonu (The Household Aid COJnpany) sa zadatkom da
sprema i da ih alje u domove
Syojih na posao koliko budu tamo potrebne. Poje-
dine porodice mogle su da uzmu od preko dana po
iz ove organizacije. S,'et je kritikovao rad toga
drutva, poto su najamnine ovih bile
skuplje. Drutvo je samo izdravalo u svojim
pansionima, ali je moralo da likvidira usled velikih trokova
te Yrste.
189
Zakonsko reguliwllje. pomocmce nisu uopte
ule pod zatitu sa\Temenog zakonodavstva, a u
mnoo'im zemljama nije njihov poloaj regulisan ni odred-
najnovijih propisa zakona o radnjama. Njihova prava
i dunosti iz grac1ansko-pravnih propisa,
oclnosno iz mesnih Po mnogim dravama ipak postoji
tenciencija za zakonskom zatitom ovoga rada.
yajcarska u svome Zakonu o radu preclyirta za po-
dnevni odmor od fl sati; zakon definie
dnevno radno 'Teme i nedeljni odmor; Austrija, Danska.
Island, Rusija, :.\Ieksiko i Cile doneli su specijalne zakone
kojima reguliu vreme clne,-nog odmora, nedeljno slobodno
'Teme, dane kada se ne radi, odmor i slobodno vreme
za mlade vreme pohacianja kole, rad koji
ima da se nadoknadi isto tolikim slobodnim Hemenom ili
da se platI.
N ajamnina nije se jo reguli-
sati ni zakonskim ni putem. Neki su gra-
elo\-i preko svojih janlih berza rada propisali skale najamnine.
1: i :.\Ieksiku propisane su minimalne najamnine;
u nekim zemljama najamnica se dok je
bolesna 2 do 4 nedelje, kao i za \Teme otkaza;
vanje tete koju pomocnira napravi uez syoje krivnje dozyo-
ljeno je u Portugalu, a zabranjeno u na.oj za
ela poslodavac paclne pod ste('aj, llna pravo prnH1-
stva u zaostale najamnine za izvesno vreme;
Rusija zabranjuje ela se najamnine posve u naturi
i trai da se ivota koji se pred-
vidi ugoyorom. .
Socijalno osiguranje bilo je postepeno u svetu protezano
i na Kod nas su takorter osigurane po-
kao i ostali radnici, po o osiguranju rad-
nika kod okrunih ureda za o. r. Sto se osiguranja za
besposlice, su svagde iz
toga osiguranja gdegod je ono sprovedeno.
Mlade 14 do 16 godina, stoje pod
specijalnim zakonom u raznim zemljama, te im je radno
vreme i zabranjen im je rad po dato
im je pravo na dulji odmor i na pohaelanje kole. Po pred-
logu jedne medunarodne konvencije rada iz g. 1932
vida se da se i u poslu moe deci od 12 do 14 godma
dati samo laki rad, koji je na 2 sata dnevno.
bi se deci zabranio rad, to je
u Argentini za decu ispod 14 godina, u Ekvadoru za decu
ispod 12 godina, u Streits-Setlmentu i Honkongu ispod
10 godina.
U svetu postoji tendencija da se sporovi
i njihovih poslodavaca vie ne reavaju na poli-
190
ciji, nego pre.d sudovima ili sudovima
dobrih ljudi. Kod nas, na teritoriju bive Srbije i sada ove
sporove reavaju Sudovi dobrih ljudi, na osnovu Uredbe od
18 aprila 1912 godine. U Danskoj imaju taj zadatak nar00iti
nagodbeni odbori. 1: naoj dravi, Belgiji i Gr0koj
su iz raclnWkih suc1oya.
53 Poloaj u naoj dravi
Prema procenama naih radnid:ih organizacija II naoj
jP dravi zaposleno oko 70.000 Poto ima
dosta ovih lica zaposlenih, a da nisu registroYana, misli se
da bi se ovaj broj mogao popeti i do 150.000 . .Najvie
ima II Zagrebu, onda u Beogradu, Ljubljani,
.Novom Sadu, Sal'ajenl itd.
Zakonsko regulisanje poloaja u nas je jo
otvoreno i na svoje hitno reenje. One nisu ule ni pod
zatitu Zakona o zatiti radnika od 28 februara 1922 godine,
a niti je njihov poloaj regulisan Zakonom o radnjama od
5 novembra 1932 godine, u kome jp zanatsko i
osoblje. Sporovi izmedu pomocnic;:l i
njihovih poslodavaca reayaju se kod nas po ranijim zakon-
skim propisima i naredbama, po pokrajinama. Xa
srbijanskom teritoriju one potpadaju i dalje pod tamonji
Zakon o radnjama iz 1910 g., iako se sye 'radnje u naoj
dravi jedinsheno upravljaju po nm"om Zakonu o radnjama
iz 1932 g:odine. U ostalim kl'aje\-ima jo je i danas na snazi,
austrijski GCll'crbcol'dnllll{f po kome policijske
vlasti reavaju sporove izmedu i poslodavaca.
Nae su radnWke organizacije nedavno izradile pro-
jekat Zakona o pomocnicama, gde se nalaze i ove
odredbe: neprekidan odmor od najmanje 8
preko dana odmor od 2 sata; teorijsko i
kolovanje itd.
Prema podacima Ankete o zakonskoj zatiti
u naoj dravi njihovo je stanje ovako:
1) stanje tih bilo je: ne-
uc1atih 82.4%, razyedenih 8%, udatih 4.4%, udovica 5.2%.
2) Imovinsko stanje: 94.3 % bez ikakve imovine, sa
imoyinom jedva 5.7%.
3) plata se od 80 do 450 dinara, i to
239.20 dinara. zarade vri se uredno
samo u 39.8% se puta na platu po
godinu i vie.
4) Osigurano je 78.3% a ostale nisu
uopte ni prijavljivane uredu za osiguranje radnika.
191
5) radno \Teme iznosi 17.7 dnevno, a
spavaju po od 4 cio 10
6) Prostorije u kojima spavaju ne mogu se loiti ili im
se ne loe u 79.8/, Te prostorije slue i za
kakve druge svrhe, a spavaju: sa elecom u 26.3%
u kupatilu u 9.30/0, u ostavi 8%, u kuhinji 19.2%,
a u posebnoj sobi u 37,2%
7) 17.5 % nemaju nedeljom popodne odmora.
Potedu u bolesti nenu].ju 82.2%. Uredan otkaz
dobija samo 68,7;0 je preko godine bez
posla 36.6 %.
192
XIV glava: kredit
Dugovi II gazclinstnl nastaju ili radi pro-
izvodnje ili radi potronje, Proizvacia(:ke dug-m'e imali
bismo onda kada bismo no\"ac, uzet na zajam, upotrebili II
one urectaje koji smanjuju tro;,koye
(bolje i sl.), koji osposobiti za zal'adi\'anje
(maine za pisanje i ivenje), Da li je neki dug
ili zavisi od toga da li so njegm'om upotrebom
zaista dohodak, odnosno smanjuju trokovi. Poto
je to sa dugom, njegova kol'ist treba ela
bude tolika da se njome mogne otplatiti dug s kamatama.
54 Visina duga
Visina zaduenja ne moe biti proizvoljna, ona zaVISI
od budetske stavke koja se odnosi na tednju do-
Videli smo kod sticanja ela samo
u tome moe ela uzme dugoI'ot::ni hipote-
karni zajam, ako moe da ga iz budetske stavke
za stan. su svi ostali elugovi
pa je stoga potrebno da se za kratko \Tome osiguraju i
njegove otplate. U trgovini kratkoro('ni kredit traje
tri meseca, pa se onda ili produljuje. Tako se
zaduuj e i kada potpisnj e menicu.
u dosta protee se otplata potroa(;koga duga i
na est meseci. Pri tednji od 7% od ukupnog dohotka
jednoga (ll trokovima ivota naega slubenika
smo 6.65%) moe se, otprilike sa
jednom (l/U,) dohotka koju moemo
dati za otplatu zajma. Poto se zajam ima otplatiti za 6 me-
seci, moe se jedan zaduiti naj\'ie sa est puta
tolikom otplatom, dakle
l/H dohotka >< 6 = 16
4
= ; plate
moe najvie da iznosi polugodinji dug
(otprilike onoliko koliko iznosi plata oel dye nedelje).
13
193
Da bismo izna;:;li taenu formulu maksimalne
visine potroaelwga zajma u novcu za razne
tedne budetske stavke, treba da izrada gornjega
primera izgleda mako:
Zadatak: maksimalnu visinu zajma
porodice (yieli str. 138) je dohodak 2.700
dinara mese;:;no, tednja 6.65%, krajnji rok otplate 6 meseci.
Reenje: 6.65 % od 2.700.- d maksimalna je
otplata zajma, a za 6 meseci 6-puta toliko, tj.
2700 X 6 = 1.077.30 dinara.
Ako dohodak oznaeimo sa d, mesece koliko
traje otplata sa Jn, :tec1nu staYlm sa 8, onda bismo dobili
OYU formulu:
., Jn
zaJam = 100
tj. maksimalna yisina duga nade se, ako se
produkt dohotka, postotne tedne budetske stavke
i roka zajma podeli sa 100.
Zaduivanje u gotovu u s\Thu kupnje hrane i dr.
ili zaduivanje kupovanjem stvari na Yel'esiju moe sa svim
trokovima i kamatama da dosegne samo one iznose me-
kolike su meSet-I1e budetske stayke te
vrste. To je samo nominalna zaduenja. Styarna
zaduenja zavisi od toga da li je gazdinstvo u
da podmiri svoje potrebe onim i onom
vrstom dobara koje dobije na yeresiju. Ako je na pr. u tro-
kovima ivota jedne porodice minimalna
budAtska stavka za hranu 900.- cl, onela se tu mislilo na
kolieinu i kvalitet namirnica koje se dobijaju na pijaci za
gotove pare. Poto je ono to se dobije za 900.- dinara na
yeresiju manje, to i dug o\'e nste, ukoliko ne bude bilo
kakvih novih izvora za njegoyo podmirenje, dovodi poro-
dicu, u izvesnoj meri, do oskudice. Do koga se opsega pro-
tee u pojedinom oskudica koja je nastala
dugom, zavisi od tro:koya kojima taj dug doma-

troBkova kojima dug doma-
odreduje se razlikom izmedu cene po kojoj je roba
kupljena na veresiju i njena tadanjeg optega niyoa cena.
Rekli smo u Ekonomici potronje ela se niyo cena ispoljava
u kUpO\'IlOj novca: ukoliko je nivo cena nii utoliko
je kupovna noyca i obratno. Poto je cena robe
kupljene na veresiju oci optega nivoa cena, to je i
kupovna novca u tome slu-
194
eaju na pijaci najnia: nazyacemo je donjom ili L'eresijskom
kupovne novca. Ako je roba kupljena na pi-
jaci za gotovo pod srednjim uslovima privatne trgodne,
odnosno prema optem niyou cena, onda je kupovna
no,'ca dotienog potroaea jednaka optoj kuponlOj
no\'ca na bazi indeksa eena namalo. Tu nazvati in-
deksnoJJ/ kupovnom mori !lovca. Jo imamo (JOl'Jljll ili ;?:(l-
dnlJlll kUPOVnll novea pojedinog tj. kada
dobavlja robu preko s\'oje zadruge. Ku-
povna novca pojedinih dakle, se ili
oscilira oko syoje indeksne se do gornje za-
drune i do svoje donje veresijske ta61m.
Iz Ekonomike potronje poznata nam je indeksna taek a,
na njenu ne mogu da utieu pojedini u
organizaciji svoga gazdinstva. Veresijska i zadruna
proizlaze direktno iz yoc1enja ali u po-
jedinim prilikama sam se izmedu sye tri
podie kupoynu svoga novca do gornje,
zadrune uzimanjem u zadruzi za gotovo, a obara je
na donju, veresijsku taeku Imela kupuje na tefter, na rate
i kupovnih uputnica. Izvesna privatna pre-
u nastupu konkurencije, neveto oponaaju zadrunu
kupnju u gotovu tzv. rabatnim bonoYima, markicama i sl.
55 u gotovu
u gotonl je slobodan u izboru
mesta gde kupiti, nste, kvaliteta i cene robe. Sposobnost
kupca sa gotovim parama ogleda se u tome to se on tako
pojavliuje na pijaci ravnOpraYllO sa prodavaocima i s njima,
pod usloyiIna slobodne konkurencije, pregovara o svim uslo-
yima kupo-prodajnoga posla. Pri tome takav kupae nije
samo vezan za kupnju od trgovca posrednika, on je u mo-
da kupuje direktno proizYocle i od samih proizva-
od zemljoradnika, od zanatlija i dr.
Da bi bio sposoban kupac, potrebno ie
i da ima uvek pri sebi doyoljno novaca, odnosno da onela
kada dode do novca nabaYlja odjedamput sve ono to mu
je potrebno do momenta kada bude dOBao do para. po-
sa stalnim i povremenim (nedeljnim, pri-
hodom (radnici, nametenici, i dr') nema, dakle,
svakidanje kupovne sposobnosti. On ima na pijaci da bira:
ili da ranijim dohotkom nabavi sva potrebna sredstva do
naredne isplate svoje zarade, - ili da nac1e trgovca koji
mu stalno davati na veresiju robu do roka isplate njegove
zarade. U mnogo ne zavisi ni od samog
ela li se na pijaci na jedan ili na drugi
13*
195
pOgOtOHl ako se najamnina unazad, to je redovit
slui:aj. Dok je raelnik na poslu, on mora sam sebe da finan-
sira, mora imati neki kapital za izdravanje, jer on
svojim radom kreditira svoga sluboc1mcl1, dajuci mu rad
unapred, a protmTednost unazad.
Plaeanje u golonI ugroeno je danas naroeitim razyit-
kom finansiranja potronje. Svakog za
koga se zna ela ima iole kaknI st"lnu zaradu, na pijaci
trgovac-yerovnik, koji u finansiranju potronje nalazi
speeijalne ohilne izyore svojih zarada. -e lllnogo
poja\'ljuj e se i sam kao zajmoc1a\ae, ali retko
sa gotovim parama (predujmovima) nego sa robom.
56 Kreditiranje kupoynom knjiicom
Yeliki deo dananjega kredita sprovodi
se uzimanjem robe na veresiju pomoCu kupovnih knjiica,
koje se obii:;no nazhaju bakalskim tefterima. tokom
meseca kupuje kod trgovaca, bakala, razne namir-
nice, se cene i upisuju u knjiicu, pa se njen
ukupni iznos plati objeclamput. OYak\'o kreditiranje
recloYito traje mesec dana, ali se u mnogo
jeva zaostala proteu i za nekoliko meseci.
TJ kupovna knjiica je sluila samo kao do-
kazno srec\s\.,'o o i ceni uzete robe, a kasnije se
preobraa\'ala u jedno kuponlO sredstyo sa tom
ela snI kuponm moc pojedinog
koneentl'i;;e u duCan jednoga trgovca. Tako, danas
sa bakal skom kupo\nom knjiicom u ruci zarobljuju svoju
iroku pijaenu kUPOVllU moc u radnju svoga baka la. Za
njih u robi ne postoji yit;e slobodna pijaca, nego
samo jedna jedina bakaIska radnja. .
Imalac hakaiske kupovne knjinice nije vezan u kupo-
vini namirniea samo za jednu radnju, nego je sputan i u
izboru kvaliteta i cene te robe; on ima da se zadovolji onim
!:ito mu se tu daele. Ipale, njegov odnos prema ba-
kalu nije uvek jednak, on je prema soeijalnom polo-
aju samog i materijalnim prilikama u kojima se
nalazi taj trgovac. lJglavnoll1, pokazuje se u novije \Teme
kao pravilo da kupovna moc kupovne knjiiee opada uko-
liko je materijalni poloaj slabiji, a sa
materijalnim poloajem ta kuponla moc raste, ali naj-
vie do indeksne kupovne Pored toga na kup ovnu
moc knjiice i druge okolnosti u kojima se nalazi i
i trgovac, kao i priHedno-organizatorski
nivo samoga trgovca, stanje njegovih poslova, prezaduenost,
ela naplati svoja ranija potraivanja; dalje ne-
196
pismenost njegO\'Cl rasipnost, odnosno ne-
uravnoteenost uvodenju cloma(;instva i elI'.
RarakteristiC'l1o je da i izclavaoei i primaoei kupovne
knjiice pripadaju, ili barem naginju, niem stupnju svoje
klase. Orl trgovaca pribeg'ayaju izcla\unju knjinie0 uni koji
ne:najll veCe trgoYai':ke spreme, koji raspolau manjim kapi-
pa. hoCe na lak ela dodu elo za1'a(la. Xa drugoj
stral11, .om se susreeu upravo sa onim koji su
sa mahm materijalnim sredstdma, a sa svojim razrivenim
cloll:acinstYom dre ot,'orena \Tata spekulacijama zelenakog
kapItala. Sam taj soeijalni poloaj i jednih i drug:ih daje
zelena];:om kapitalu da u okUI)i velike
mase takvih potroaC;a i da ih svojim poclanicima, oel
kojih samo nekoliko desetina ima da izc]raje po jedno,Q:a
bakala-gazdu. Xeka samo pedeset takvih mUt;terija koji kLI-
puju na knjiicu daju svome bakalu mesel:;11o po (50 dinara
(joliko najmanje) vie nego to bi platili kacla bi kupovali
bez knjiice, za goto,' novae, taj hakal pravi i sebe ;;isokim
Nnonlikom sa platom oel dinara 3.000.- (50 mu-
terija po cl 60.-). Tako te njih peclesetoriea ela plate dva-
puta bolje svoga bakal a nego t;to je ijedan oel njih u slubi
Poreci toga, dobar cleo zarade pripada tome bakalu
kao normalna zarada kapitala u detaljnoj trgovini.
Kada je odnosno njegoloj porodici elata u
ruke knjiica, onda zavisi mnogo oel :;pekulantskog eluha
trgO\'ca ela kroz tu knjiicu prode to yeU deo
prihoda. Takli trgovci dobro poznaju svoj "kvart", njegove
stanovnike i prilike svake porodice u lliemu, pa ce znati
koga Ce i do koje s\ote kreditirati. Stavie, cloyitljiviji tr-
gOlci nastoje da u svoj "tefterski bart" privuku dobre mu-
t;terije, starajuCi sc ela im nadu stan tu II blizini. TJ novije
eloba, kada se osetila u izdavanju stanova, oyakYi
trgovci dolaze II lezu i sa kuCeylasnicima i posreduju u izna-
laenju kil"ajclija, pa ta ,i;;e i preuzimaju na sebe jemstyo
kuCevlasniku da mu taj stanar uredno kiriju.
Njima je glanlO da oko sebe priviku broj muterija
"teftera;;a", koji im osigurati redovni meseC'ni prihod.
Unaanjem kUPOYl18 knjiice u gubi iz
svojih ruku upranl nacl trokoyima SVOi!"a doma(oinstla. Sada
je s\"ako pa i slobodno ela na knji-
icu kupuje ta llOCe. L mnogo se zadoyo-
ljaya sa ne;;lo (;okolacle ili kolonjske ,oele, pa i ne gleda
kaha joj se rolJa daje i kako se meri. Ako deci zatreba
no\'aca za utakmicu ili bioskop, ni"n retki da im
tak ay trgovac daje i gotO\'e pare, va ih pie u knjiicu pod
naznakom kakye robe.
Za cenu se uopte u tefterskol1l sistemu i ne pita, be-
lei je sam bakal kako hoce. Tako se dotieni
197
izoluje oel svih promena cena, naraYl10 prema dole.
Ako cene poskupe, bakal je brz u pisanju nove cene. Kie
cene upisuju se jedino onda, poto je svak za njih saznao.
odredh"anje cena kupovnu knjiice niom
od bIlo koga drugog kupovnog sredstva, odnosno
kupovanja.
Kada se na koncu meseca knjiica sabere, onda se tek
ukae njena praya slika, pa makar se u nju sYe sa strane
trgovca beleilo poel najpoyoljnijim uslovima: ve se
styorio jedan dobar deo lane kupovne po-
Kod velikog elela sitnih i srednjih moemo
se uveriti da se knjiice vie kupuje nego to bi se
kup<?valo da se u gotovu. Za gotoye se pare moe
naJYle samo onoliko kupiti koliko ih stYarno
se knjiicom kupuje i vie od toga. Za onaj deo
kohko ]e po\"(;6ao SYoju kupovl1u iznad stYarne
svoje kupoyne on je sebi stvorio lanu kup ovnu
koja se javlja ili u obliku duga ili zapostavljanja
prenijih potreba. U pnom knjiica nas navodi na
direktan dug, bilo jednoga njenog dela, to se
poput prenosnih stayaka u knjigovoc1-
stnl, prenosi iz meseca u mesec, ili pozajmicom na kojoj
strani.. U drugom ne mogu se u doyoljnoj
merI da podmIre ostale potrebe, to onda isaziva oskudicu
koja se otklanja kakvim drugim duaa:
Knjiica moe samo da dovede u to
u carstvo dugm"a. Ono to trgovcu ne plati jedan muterija
drugi. Zato se on unapred stara unaanjem rizika u
kalkulacijlL
57 Kupovanje na rate
Dok se kupovnim knjiicama u bakalskoj trgm"ini stvara
lana kupoyna u toku meseca, dotle se u
ostalim radnjama prodajom robe na rate ta izmilja i
falzificira u opsegu i za due 'Teme. Kod knjiice se
radi o jeftinijoj robi koja je neophodno potrebna za svaki-
danji ivot; na rate se kupuju skuplji predmeti koje ne
mogu siromaniji odmah da plate.
Pn"i predmet koji se u na rate unaati bila
je maina za ivanje. Njenu potrebu najvie i siro-
maan svet, sama sebi i svojoj porodici ije
odnosno dopunjuje dohodak za druge. Za mnoge
porodice nabavlm maine vie je bila izvesna neop-
hodna produktivna investicija, kako bi se iz same zarade
mogla postepeno otplatiti. Treba, dakle, da odmah istaknemo
da je prYobitno posao na rate produktivnim, a ne
198
T
polroa['kim kreditiranjem "Udoban" pla-
mami svet da se uputa u kupm"anje na otplatu i onih
skupljih predmeta kojima se potronja proiruje, kao na pr.
svih maina, nakita, glasmira, nametaja, slik8, knjiga,
odela, tofoya i ck
je kapital izgradio danas na pijaci
si.stem prodavanja na otplatu, i to specijaliziranjem prodav-
mca i biroa, slanjem putnika, reklamiranjem
i dr. Posao se pokazao i za trgovca i za fabrikanta dvo-
struko unosan: ])1'\"0, jer tako prodaju sve ono i onoliko
koliko ne bi prodali za clugi niz godina; drugo, oni prodaju
ovako pod uslovima koji su najpovoljniji.
Dok je prodaja na kupon1U knjiicu strogo vezana za
pojedina naselja uega dotle je posao na rate .uzeo
narodni i meClunal'odni opseg. lT svakoj su dravi poznate
yelike trgovine, koje svo svoje poslovanje dre na
ratama. K eke su trgm'ine u ovome poslu stekle medunarodni
glas, kao na Pl'. u Parizu firma Duf'aycl, u Engleskoj Graves
u Sheffield-u. lT Ujedinjenim Dravama Sevel'l1e Amerike
ovaln"e trgovine razailju po s,etu robu koju prodaju
na rate. Skoro svako mesto, pa i ona najmanja, ima po koju
poznatu trgovaNm firmu, u je knjigama zaduen veliki
deo stanovnika t09:a mesta.
Yrsta robe oCll'ec1uje kako se voditi ovaj posao.
Predmeti stalne potronj e nepre kic1no Yeu za
jednoga taln"oga trgovca. :\Iuterija na pr. stalno kupuje kod
njega platno, pekire, koulje i sL, a to se sve knjii na
za odnesenu robu muterija se
zaduuje, a za uplate priznaje. Tako se rate daju,
neprekic1no syakoga meseca, godinmna, pa i decenijama;
poto je dugovna strana m"oga zbog neprestane
kupnje stalno otvorena, beskrajna, to dunik nikada ne pre-
staje sa dayanjem rata. vee se muterija
za jednu te istu trgoyinu manufakturne i kratke robe, isto
kao Sito se kupoYl1om knjiicom vee za jednoga bakala.
se obYezuj8 na rata potpisivanjem
raznih isprava, menica i obveznica. Obveznice su
tampani formulari. Muterija koji potpie tu ispravu
podvrganl. se sa p1'an1e strane svima onim uslovima kojima
trgovac osigurava pravovremenu naplatu svoga potraivanja.
Kako ovaj posao najvie vegetira u irokim, slabo oba\'e-
tenim narodnim slojeyima, koji nemaju pojma o praYnim
propisima i o organizaciji yoctenj a pa ni gr a-
danskih poslova, muterija delom i ne zna ta potpi-
suje. Ako agent firme oseti da je u te stvari
on se njemu i ne nego neiskusnoj i ostaloj
U mnogo kupac se kao potpisnik
te isprave nalazi u kakvoj nudi, pa mu ne ostaje nita
199
drugo nogo da potp io sye ono to pie na formularu. Koji-
put su takyi formulari tako Yeto sastavljeni, da potpisnik i
ne nazire neku sakrivenu nameru. Recimo,
potpisuje se obaycza za otplatu serije izvesnih knjiga, ali u
otplatnici stoji otprilike napisano ovo: "Kupujem seriju (tih
i tih knjiga) uz cenu oel cl 500.-, te se obvezujem da
po cl 50.--. mi knjige poslati izaciu
iz tampe." Kupac misli da knjige odmah medutim
ih prodavalac tampa postepeno, alje jednu po jednu, a
zadnju nakon poslednje uplate. je jednostavno ovim
"ratama" (bolje pretplatom koja je data unapred) finansirao
svoj posao beskamatnim kreditom.
Otplatnica je sastavljena iz samih klauzula koje osetno
torete potroa("o-c!unike. !ledovito ove klauzule:
1) Klauzula pric1l'aja Y]asnit\a, koja doslovce glasi:
"Kupljeni predmet poHajo moja svojina tek posle potpune
isplate. Do konah10 isplate ostaje vaa svojina, te je meni
samo poY(;ren. Taj predmot stoga ne smem ni otuctivati, niti
zaloili, niti dati komo na poslugu, niti uopte proneveriti,
a poprmke i promeno obaviGu jedino preko vas. Vama je
uvek slobodno da se m-erite da li je predmet kod mene i u
kojem jo stanju. ma kojim ili nestanak
predmeta snosim ja sam, i to oel dana kada mi je poveren,
te vam moram u tim sluc-ajevima tetu potpuno naknaditi.
Svaku promenu slana moram ,-am najmanje tri dana ranije
prijaviti. Isto tako moram vas odmah obavestiti o eventualnoj
sudskoj z8hrani - popisu prodmeta. Ako budete
ela podnesete tubu na priznanje vae svojine, obvezujem
se da eu vam sve vao trokove sudbene i izvansudbene
naknaditi u ...... " (mosto seclita centrale firme).
Kada sam kupuje robu na veresiju, smatra kao
svoje l1eokrnjcno pravo ne samo da sme po svom
raspolagati robom, nego i parama koje uzme nakon prodaje
toga predmeta. kao duniku, naprotiv, zabranjuju
se pomenutom klauzulom najosnoYnija prava, koja proizlaze
ne samo iz \Iasnitva, kao prava raspola-
ganja izyosnim predmetom, nego i iz poseda tuciih predmeta:
ne sme predmet ni popraviti ni posuditi; on mora trpeti
ulaz fil'lllinih agenata u i clr. Kada bi u
odnosno pnwu za trgovce bio zaveden ovakav
prm'ni reim, kaka\' oni zavode sebe i
oni bi sYi iz reda zm-apiJi da je narodna privreda u opasnosti.
Kada se sa otplatnicom pojave stranke na sudu, pro-
davaoci oyaj kup o-prodajni ugovor preobuku u
ugovor poel kiriju: predmet je samo iznajmljen kupcu pod
kiriju, a rate su ta kirija; kada se rate otplate, predmet
prelazi u svojinu kupca. Zaista, treba samo biti vet i u po-
znavanju pravnih norma, pa znati iveti!
200
2) Klauzula gubitka prava na ugm-orene rolwre obye-
zuje kupca da odmah plati ugovoreni iznos, ako za-
kasni sa ugovorenim Ova se klauzula
nalazi danas u svim otplatnim obveznicama, te doslovce glasi:
"Ostanem li u zaostatku makar i jednim obrokom, gubim
pravo na otplatu, te dospeva isplata ostatka
kupovine." - Kada bi banke nametle trgovcima, svojim du-
nicima, ovu klauzulu, da joj za jednoga
dela duga ima odmah da isplate s\'a njena potraivanja,
onda bi sva jednoglasno zapretila predajom
sudu, da joj se otvori
3) Klauzula nadlenosti suda mesta gele borari proda-
valac, odnosno njegova centrala, pa makar se stvari prodale
i preko filijala: "U gubitka prava na otplatu,
a i onda, ako se ne drim svih uslova u ovoj olweznici,
imate samo vi pravo, ela po volji od kupo-prodajo odusta-
nete. U spora ma koje vrste, koji nastanu u vezi sa
poslom, u ovoj obveznici, poc1\Tgavamo se i ja
i vi neopozivo i pravovaljano neprizi\'tlOll1 pravoreku stalno
izabranog suda Trgovinsko-industrijske komore
u ...... ". - Velike li za nekog poel vornika,
odnosno radni.ka, recimo iz Rogatice u Bosni, da mogne da
osvane pred tim sudom i ela zastupa svoje interese!
4) Klauzula odricanja, kojom se kupac prava
svih ranijih uplata u ela do kraja ne udovolji svojoj
obvezi. Ne moe biti izrazitija karikatura
reguIisanja privatne svojine nego to se pokazuje u ovoj
klauzuli: "U gubitka prava na otplatu, a i
onda ako se ne drim svih uslova u ovom listu,
samo vi pravo da, po volji, od kupo-prodaje odustanete, to
mi predmet bez sudskoga posredovanja oduzmete. To pravo
zadrajete i onda, ako ste protiv mene i tubu predali
i traili ispunjenje ugovora. - Posluite li se svojim pravom,
te odustanete od kupo-prodaje (sad kupo-prodaja, sad najam !),
rate kao i kapara ostaju kao naknada za eventu-
alne tete, trokove i izdatke, a za porez, upotrebu
i smanjenje \'rednosti predmeta, te ostale trokove koji pro-
isteknu iz dobave predmeta." - Kad je
nije mu teko da stvara i svoje privatne zakone, kojima
samovlasI1o formulie svoju autarkiju. U takvom zakono-
davstvu izgleda da preteno i ivi dananji koji
svome verovniku vie koristi, ako neuredno
5) Klauzula ponitavanja svega onoga to se kupcu
pri sklapanju ugm-ora kupovine na rate. Ovo je za
najbolnija u poslu. Agenti i razni
posrednici mame ga svim obeeanjima jeftine cene,
dobrog kvaliteta, najbreg isporuke, malih rata, za
koje se veli da ih ne treba ba uvek na vreme i platiti i
201
(Ir., ali 011, u najyie i ne ta pie na formu-
laru, potpisuje i ovu klauzulu: "Izjavljujem da vas ne
vee ni jedan uslov ili dodatak ugluyljen izme(lu mene i vaih
nametenika, posrednika i drugih, koji nije II ovom
ugoyoru." Ako koji oprezniji muterija i ovu klau-
zulu, posrednik firme odmahne ruku,
ela to samo tako (!) tu stoji, ali se ne treba toga drati.
?\a\eclene klauzule nisu izmiljene, one su samo pre-
pisano iz otplatnice jedne velike svetske firme koja ima
razgranato poslovanje i u naoj dravi.
I\ocl firma koje prodaju predmete se ITec1nost za-
stareYanjem modela smanjuje ili kl'ari, uz otplatnicu kupac
reclOlito daje imenicu. :'Ilenicu potpisuje sam kupac kao
prillYatnik, ena kao izdatnik i jo jedan jamac, odnosno
inclosant. Ova se menica odmah ne popunjuje, nego se
ostavlja na ""olju samome trgoycu da na njoj ispie svotu i
prema svojoj potrebi. TrgoYRc ima dvojaku
korist oel menice: on je moe pre dospelosti prodati (eskon-
tOl'ati) kaIn'oj banci: sa menicom u ruci on moe vrlo
kim postupkom ela natera dunika na Ako ne bl
trgovac prema potroa(::u ispunio sye s\'oje olweze u pogle.du
predaje, uste i k\'aliteta robe, kada dade
nema ela mu to na suelu kae, pa da se oc1brul1l
od tube. za naplatu menice i ne tui
sam trO'ovac, neo'o neka banka koju i ne pozna.
RedoYi'to njemu'" ne ostaje nita drugo nego ela plati menicu,
pa da onda sam tui trgoyca ako bude u ?\'ome poslu.
Ako potroai:\ da trgovcu daljnje
prenaanje menice na banku, tj. da menica ostane samo kao
o'arancija u rukama tOO'a trO'oYca, on to moe tako
na menici napEle "'ovo: '" platite gospodinu X N., ali ne
po njegovoj naredbi. U tome ako bi nastao spor
na sudu, prema jaYlja se sam trgovac, kome
se moe prigoyoriti z bog neurednosti posla s njegove strane.
Poto se menica plati, potrebno je da je dunik odmah uzmo
natrag sa potvrdom na njoj da je .
Roba se moe kupiti na rate i zadUIVanjem kod na-
banaka. Tada se izmedu posloda\'ca i trgovca
banka koja daje kupoynu uputnicu zamenu
za otplatnu olweznicu i menicu. Kupovnim uputmcama po-
moe da kupuje po raznim trgoyinama koje stoje u
POSlOYl10j "ezi sa bankom.
Posledice kupovanja na rate. Prva i po-
sledi(':1 kupovanja na rate je rastayljanje od nje-
gO\(: stvarne kupoyne Onda se tako !mp.uje :oba sla-
bijeg kvaliteta, "ie cene i one vrste bez kOJe bl mace moglo
da bude gazdinstvo.
202
Poto kupar; nije prisiljen c1:1 l'olm plati odnnh, on ne
moe bez planskog snalaenja da zna kolika jo dana::;nja
yrednost njegoYe kasnije kupovne mo('1. LakoY:,:l'an syet
uzima tako robu bez ikakve mero, pa onda kasl1I]e strada
kada sve to treba da se plati. Ima dosta slneaient da se iz
potrebe gotoyoga nOlca oclmal: koji su
kupljeni na rate. Pri tome se Jecha naplati l pol.onea.onoga
to se ima da plati za robu, Ol'ako se ne kupUJU om pred-
meti koji su najvie potrebni nego oni koji nam se ponude,
odnosno na koje nas nagovore agenti taJn'ih trgo\'ina. Izbor
robe ne vri u: mnogo sam nego lako-
yerna ostala koja nema II vidu celokupne ku6no po-
trebe. Obieno se napuni na rate kupljenim syim onim
predmetima koji su mnogo manje potrebni ne,[W li mnogi
druai koje bismo nabaYiii da smo kupili za gotolo.
"" Sa kYalitetom robe ne prode S8 takoder nita bolje. Ko
kupuje na rate u ulozi je osobe kojoj se 110';\0 poklanja. A
poklonu se, kako narod Yeli, zubi ne gledaju. Donekle moe
ela se bira roba koliko je ima u c1otienoj l'cl(lnji, ali je kupac
iz izbora na celoj pijaci. . .., .
Do koga iznosQ l1Ql'aste cena II O\,0J kuponm Ylcll se
iz onih uslo\'a poel kojima se roba prodaje na \'eresiju. U
pogleelu cene pri oyom poslu mnogo se i .ne p,ogada, poto
je kupac reeloyito \,ezan samo za 1T10 mah broJ pl'odaYalaca
koji mu robu clati na veresiju. "Trgo\'ina koja pro(laje
na rate - eitamo u nauci o tt'goyini -- ima P1'l'O u cene
robe ela uraeuna sIe ono to se i kod robe koja se
prodaje za gotovo. Onela dolazi prava koja se,
prema mesnim prilikama i \Tstama robe, !n'ece oel 90 do
120%. Name:::taj moe najvie da se poskupi za 100%. To
poskupljenje kod nekih artikala mora biti nie, a to je jed-
nostavnija roba, kao to su stolice i kuhinjske klupe, dakle
predmeti eije su cene s\'etu poznate, a
moO'lo bi ela izazove nepoYerenje. Sama se kalkulacl]Q sastOjI
iz O'lamih stayaka: G (elo 8) po sto za kiriju, 8% za
reklamu,'" 12% za opte trokoY<?, 10% za. tro:::kOle
(rata), 3% za troak opominjanja, 12 (elo lG) po sto za l'lZlko-
premiju, 2 i po po sto za pop1'ayl\e i - syeg;a
53 i po stO."l) 0\'0 je, stopa
cena robe koja se prodaje na rate. 12% za l'lzlko premiju
oko 9 potroaa kupilo je robe na rate po 1000 cl
svaki; prodavalac unapred ela mu. oel njih
platiti i ela ne bi lieno tetoYao, on Je yec s\'akome
cenu s te strane po 120 elinarn.
1) Gesamt.Organisation eles moclernen Dc:ailge:;chiiftcs \'011 Jean-
nette und Ernst Liiclecke, Berlin 1913.
203
XV glava: Snabdevanje
gazdinstva
58 Uopte
Kucna se gaZdinstva snabdevaju na pijaci, bilo nepo-
sredno svojom samostalnom kupnjom ili posredstvom svojih
zadruga. Kada postavi sebi pitanje
kojim od oya dva da snalJdeva svoje gazdinstvo,
on se sa velikim problemom racionaliziranja po-
sredstva izmec1u i Racionalizirati ovo
posredstvo otstraniti sve trokove koji nepotrebno
terete potronju i smanjuju one koristi koje bi trebalo da
ima po pravednoj vrednosti syoga rada.
moe samo onda da da racionalizira
svoje snabdevanje, ako se detaljno upozna sa svim troko-
\'ima svakoga posrednika zasebno. Iz ovoga nje-
goya poznavanja ne se ni njegova
zadruga; ta ,-ie, ona je za njega skola u kojoj
se upravo od njega trai da smisao svoga dobroga gaz-
dinstva unese i u ovo veliko ekonomije savremene
potronje.
se samostalno snabdevaju pod vladom sistema
trgo-dne namalo, koji obuhvata est poslovnih ti-
pova: mali samostani specijalni elu6an; veliki ma-
gazini; poslovanje preko filijala; verini sa jedin-
stvenim cenama; i slanje robe potom. U nekim dravama
igraju jo u snabdevanju vanu ulogu i tzv. trgo-
klubovi. U naoj dravi zasada mali samo-
stalni ducan, specijalni ducan, robni magazin i poslovanje
preko filijala. se namiruju i potom
od velikih radnja za prodaju namalo.
Verini sa jedinstvenim cenama nisu u nas jo
prodrli, ali su uzeli velikog maha po S. A. D., Engleskoj,
i drugim dravama, gele je detaljna trgovina raz-
vijenija. Posao ovih radnja sastoji se u tome to one pri-
padaju istome ylasniku, akcionarskome drutnl, te
204
su poc! istom firmom rasprostranjene po svim delovima V8:
likih gradova, pa, ta vie, i po okolici tih gradova.
su im ureL1eni na jednak a u njima je roba raspo-
redena po ocleljenjima, tako da vrste robe i pribline
vrednosti prodaju po istoj ceni. U jednom takvom duranu,
na pr., za snl se robu odredi samo par jedinstvenih cena
(sye za 3 dinara sve za 6 dinara). Ovakve jedinstvene cene
mame kupce, ali se u njima prodaje roba loijeg
jn"aIiteta, uz to ne moe se kupiti sva roba, pa kupac mora
ela i ostale du6ane. .
Yerinim polaZI za rukom da troskove smanJe
svojom kuponlom m06i, velikim stap-
dardiziranim uredajem i prodaYanJa, kao l brzun
prometom. Na drugoj strani ove radnje sYoje
trokove ogromnim personalom, velikim kirijama i tenjom
s,"ojih Ylasnika za to i to lake zaradama.
Tako je njihova "bolja" sluba pl'iyidna;
ono to se smanjuje cenom, pm"e6ava se slabIJIm kvalitetom
robe i prodavanjem onoga to doma6instvima uopte nije
potrelmo.
Medu sdm oblicima detaljne trgovine danas,
kod nas, jo najYie prevladava samostalna pro-
davnica namalo i zadruga. Upravo stOJI1110 na
pomolu poslovanja velikih robnih n;agazina .. U Velikoj
Britaniji od celokupnog prometa detalJne otpad!,!
oko 57 % na samostalne prodavnice, 26 % na velIka kapI-
za prodaju namalo i 12.5 % na potro-
zadruge. U S.A.D. ove brojke o,:a}w: 65.6(?!
34 % i 0.4 %. U FrancuskoJ, SvedskoJ 1 HolandiJI
na samostalne prodaYnice otpada izmedu 76 % i 85 % celoga
detaljnoga prometa.
59 Mala privatna prodavnica
Mala privatna prodavaonica pretean je oblik trgovine
namalo, tako da i u zemljama zadrune svesti jo i
sada na ovakve radnje otpada deo robnoga prometa
kojim se snabdeva potronja. Po naim i
manjim, kao i po selima uz zadruge uglaynOpl!
samo ove prodavnice. Njihovi su pretstaYl1lCl mnogobro]11l
sitni trgovci, izdravanje i del<;)1n i
tereti dananju potronju. U njihovim redOVIma n!llaZl
c1ruO'arstro svoju opoziciju, koju nastoje da opravdajU nekIm
svojim socijalnim poloajem, pred jaYnost pitanje
svoga opstanka. ta yie, oni da ne-
stankom ne bi ni drava imala od cega da ZlVl, kOJa se
delom izdraje iz njihovih poreza". Ta uobrazilja
205
ide tako daleko ela iz s\'ojih trgonekih knjiga ne vide s\'e
poreze u eenanlQ koje potroaci, bilo pre
bilansa taksa i posrednih poreza) ili posle toga za-
kljun;::}, kada im i posle uplate poreza ostane dobar deo
zarade za s\oje izdravanje i proirenje radnje.
zadrugar gleda tal\:\'im prilikama ot\"oreno u ne ulazi
ni u kaknl borbu, nego se samo pita pod kakvim uslovima
on kupuje u tim prodaYnicama. Njega interesuju smetnje
sa oYe strane, koje mu ne doputaju ela se u colosti, pri
naba\ei dobara, mog:no koristiti i na-
naprecima proinodn]G i Za je glavno
da znaclne koliki su trokovi kojima mala privatna prodav-
ni :a, sa S\ojo strano, i veliko-
trg-ovat'ke cene. Ye like razlike izmedu cena naveliko i cena
namalo na dananjoj pijaci, u pogledu poljopri-
vrednih proizYocla, daju dosta povoda da se te-
meljito pozaba\'i svim pitanjima detaljne trgovine.
potronje sa strane malih privatnih
prodmnica moo se lako raspoznati po onome delu narodnog
dohotka koji otpada na vlasnike tih radnja. Ta se stavka u
svakoj cll'mi moe videti iz neposrednog poreza kojim su
te radnje Bruto prihod ovih radnja moe se
i prema robnom prometu trgovine namalo,
razlikama cena izmeclu trgoyine nayeliko i trgovine na-
malo, kao i po natinu kalkulacije cena u privatnoj detalj-
noj trgovini.
Po brojnosti i ivota vlasnika ovih
l'adnja dade se lako da su s ove strane nametnuti
veliki materijalni tereti. Prema poslednjim istra-
innjima g. Elarka sa Univerziteta Kembrid u Velikoj Bri-
taniji godine 192D iznosila je syeukupna vrednost proizve-
dene i uvezene robe potroae:kog gazclinstva - industrijskog,
i rudarskog porekla - 2"728 miliona funta
sterlinga; tro';km'i nj ena prometa iznosili su 748 milijona
f. S"' odnosno 27.. %. godini lD31 po])ela se o\'a stopa na
33"2 %. U S. A. D. godine 1929 iznosila je celokupna vrednost
proiz:'edene i UY8zene robe 83.759 miliona dolara; trokovi
trgonne namalo i nayeliko iznosili su 20.685 miliona do-
lara, odnosno jednu Prema profesora
Juliusa Hir';a troko\'i prometa progutaju od
20 do 25 % \Tednosti narodne proizvodnje.
bogatstva trgovaca namalo po pojedinim sre-
dinama znak je po kome se moe raspoznati ovo optere-
Primecuje se, u zemljama gde se
kapital ispoljava od industrijskog, da je deo
Ylasnitva II rukama trgovaca namalo.
Sve veca razlika izmedu cena naveliko i cena namalo
postaje predmetom opte, javne panje.
206
ne zamera toliko sitnom trgovcu kao socijalnom koliko
maloj privatnoj prodaYnici koja, po prirodi svojih eko-
nomskih zakona, stvara takve trokove bez kojih bi
promet dobara mogao da bude. razlike, od-
nosno zategnutosti izmedu cena naveliko i cena u malim
prodaYnicama ne da se odrediti. Ona zavisi
od vrste robe, njene vrednosti, sredine, odnosa izmectu
kupca i prodavaoca, kreditnih odnosa i dr. Videli smo koliko
dug kupnju. Kod nekih artikala cene
namalo su od onih naveliko preko 100 po sto, kod
ostalih od 15 do 50 po sto. Ipak, ako se od cene namalo
odbiju specijalni trokovi (riziko i dr.), moe se govoriti o
jednoj srednjoj "normalnoj" ceni. Kao taIn'a velieina ona
ulazi i u indeks cena namalo.
Ka osnovu indeksa cena namalo i indeksa cena na-
veliko ne moe se zategnutost tih cena ustanoviti, poto su
cene i jednog i drugog indeksa svedene u osnovnoj godini
na jednaku meru, na broj 100, te prema tome broju imaju
da pokau omere kretanj a cena. Primera radi (ela uzmemo
proizvoljno), ako su cene poljoprivrednih proizvoda nave-
liko bile 1926 godine 4.-, nama lo iste godine 6.-,
onda i jedna i druga brojka ulaze u svoj indeks sa 100.-.
Ako su 1927 godine takvo srednje cene bile u trgovini na-
veliko 5.-, su za 25 Ofe, to je indeks otiao
na 125.-. Ako su za isto \Teme cene namalo otile od 6 na
8 odnosno za 33.3%, indeks bi pokazao broj 133.3. Keoba-
, b'
veten o\'e indekse, mogao 'l pogreno da
zakljuei da je razlika izmedu ovih dvaju indeksa
sa cena, recimo ovako: "indeks cena namalo
iznosi t33.3, indeks cena naveliko 125.- u isto \Teme, onda
(naravno _pogreno) da su cene namalo vece za 8.3 od
cena nayeliko. Sta yie, porast cena namalo mogao je da
bude u ovom sporiji od porasta cena naveliko, pa
bi onela taj indeks bio nii od indeksa cena naveliko.
Na proizvolj an indeks cena moe da nam kae neto
drugo, naime: da je od godine 1926 do 1927 usledio takav
porast cena u kome su za 8.3 poena porasle cene na-
malo nego cene naveliko. Iz indeksa jednih i drugih cena,
moemo m'ek kolika je razlika izmedu pro-
mene cena namalo i cena naveliko.
Vana je pojava u kretanju cena i ta, to se pri padu
cena indeks cena namalo sporije indeksu cena
naveliko, dok pri porastu cena odmah ide za njim. Zato je
za vano da zna koliko vremena treba, kad su
cene u padu, dok se indeks cena namalo prilagodi indeksu
cena naveliko. To vreme moe da traje danima, pa i mese-
cima. Ukoliko je mala prodavnica u kraju,
utoliko moci kasnije ela se koristi padom cena.
207
Ako takva razlika cena traje dulje vremena, znal\: je da se
cena namalo zadrala na svojoj najnioj ispod koje
ne moe da spadne zbog trokova i zarade koje trgovci
:;,akako da naplate. Trgovac namalo bezuslovno trai da
mu se podmire njegovi trokovi i da mu se
primerna zarada. To on ne moe uz sasvim niske
cene, pa makar pala cena trgovine naveliko. Tako trgovac
namalo postaje danas prirodna smetnja da se po-
okoristi niskim cenama, u onom omeru za koliko one
mogu da opanu u trgovini naveliko. I padanje cena nave-
moe da se nastavi kod izvesnih artikala dulje vremena,
ah su prisiljeni da i dalje robu po pri-
bI ino staroj vioj ceni.
Trgo\'ac namalo ima s\'oje stalne trokove kao
?ku pla!G osvetljenje, izdravanje
l clr., sto u pO]edU1ll11 sred mama zauzima svoju standardnu
ispod koje se trgovci mogu spustiti samo u velikoj
Zato trgo\'ci namalo ne vole niske cene, poto se na
n]una ne moe onoliko zaraciivati kao kada su vie. Neki
bakal moe kupiti 1 kg pasulja i po pola dinara, ali se njemu
ne isplati da ga prodaje sa 100% zarade, tj. da ga prodaje
uz cenu od 1 dinar. Kada taj pasulj kupi po 2 dinara, pa
ga prodaje po 3 cl, jo mu ostaje lepa zarada od jedne tre-
one cene po kojoj je pasulj kupio. Ovu vanu pojavu
treba kod svih artikala i njihovih cena temeljito ispitivati,
pa se uveriti. da je i sa ove strane mala trgovina, kao
takva, smetnJa da se pri nabavljanju robe priblii
uslovima cena naveliko, odnosno onih cena pod kojima pro-
prodaje.
Da bismo dobili izvesnu sliku svih ovih pojava u naoj
dravi, primera radi nae indekse cena nave-
i namalo u godinama 1933 i 1934. To su godine naj-
l1llh cena, pa se uveriti o najnioj granici naih cena
namalo, ispod koje one nisu mogle da padaju. U godini
1933 bio je indeks cena namalo iznad indeksa cena nave-
liko za 12.8 poena, odnosno za 22 po sto to
da je od 1926 godine do 1933 ovih
cena za 22 po sto. Kolika je bila ta zategnutost do 1926 nije
n
T
aIl1 poznato, poto su u ovim indeksima, koje sastavlja
Narodna banka, sve cene bile svedene godine 1926 na 100.
rokom punom krize, trgovina namalo bila je
Ipak prlSll]en]a da ob on pomenutu razliku indeksa na 9.8
poena. Kretanje tih indeksa vidi se iz tabela.
208
Indeks cena poljoprivrednih pl'Oizvoda
I
Godina 1933 Namalo Naveliko
indeksa
namalo prema
indeksu naveliko
Januar 75.3 61.3 14.0
Februar 74.8 62.8 12.0
Mart 70.4 59.9 10.5
April 68.5 59.2 9.3
lIlaj 69.6 57.3 12.3
Juni 68.3 59.5 8.8
Juli 69.3 56.1 13.2
Avgust 68.1 52.5 15.6
Septembar 69.3 53.1 16.2
Oktobar 66.5 53.7 12.8
Novembar 67.4 56.0 11.4
Decembar 72.3 54.9 17.4
Godinji indeks
I
70.0
I
57.2
I
12.8
I
Godine 1926 oba su indeksa glasila 100. Prema gornjim
brojevima sastavljen je i prikaz (vidi sl. 12 i 13.)
Godina 1934 Namalo Naveliko
indeksa
namalo prema
indeksu naveliko
Januar 71.5 55.5 16.0
Februar 67.8 56.1 11.7
Mart 68.5 54.9 13.6
April 65.8 54.4 11.4
l\laj 66.0 55.9 10.1
Juni 66.3 59.6 6.7
Juli 65.5 56.0 9.5
Avgust 61.8 54.2 7.6
Septembar 64.8 58.0 6.8
Oktobar 65.9 58.6 9.3
Novembar 65.7 57.4 8.3
Decembar 64.6 57.0 7.6
Godinji indeks 66.2 56.4 9.8
I
prikaz ovih brojeva na sl. 14 i 15).
Iz prikaza na sl. 13 i sl. 15 vidi se da privatna
prodavnica, kao pretean oblik nae detaljne trgovine,
nije u stanju: 1) da se zadovolji svojih ranijih
zarada, koje, ta vie, iz doba njene konjunkture (1926
godina), poto je indeks cena namalo u 1933 i 1934, kao
godinama stalnog pada cena poljoprivrednih proizvoda, uvek
bio osetno iznad indeksa cena naveliko. - 2) Da je spora
u smanjenju, a brza u podizanju svojih cena; dok s novem-
bra na decembar 1933 cene naveliko neto opadaju, dotle
14
209
!
KTetanje indeksa cena namalo i naveliko 1933 godine
II Kraljevini Jugoslaviji
80
poljoprivredni proizvodi, prema Indeksu Nar. banke)
1926 godine = 100
1
l
i
l
80
! I i 175

i : ! "II I I l I /i 70
I 701 I I"
I li --+-1 --+,: .............. .........
1-::----; --t- I ce", Mm," i --- -- 65
,', I ___ j __ --L 60
"
: ... 1 ---+1--1---+----+---+---1
I -.... ,.."""'"
l ,I ........... ... ... "'" I ....... I
i 551 I i I cene na';;,//KO . I .- __ 55
,--1--:- I I I II il' ""'1
'
---- ----i/"
I 501 j i
Primedba: Kod cena naveliko sastavljeni su indeksni brojevi Narodne banke
biljnih i proizvoda
SL 12
Kretanje vika indeksa cena naveliko nad
indeksom cena namalo 1933 godine
(poljoprivredni proizYodi)
--
I 18 ! 18 !
I
: I
i 17 17 I
16
\15 i\
i
115
/ I \ J 111t I
V ! l/ 113
112 I \ I
li\ III i ' 11
8 I I I I I 8
JAN FEBR. MART APRil MAJ JUNI JUL/ AVG.. SEPT. OKT !lOY. DEC.
SJ. 13
50
..... --
!

,
\
!
!
I
!
Indeks cena namalo i naveliko poljoprivrednih
proizvoda tokom 1934 godine
1926 godine = 100
i-
I I I
- -,------
I I
I
I
I I I I
80
I
I
,
75
i
I
80
175
I
i
I I 1
i
I
i
I
I
I I
.......... 1
i
I
651 1
I
1
170
65
--
60
55
------
-
1
I
I 60
---
I cene namala I
--+--"'-'i"", I I J.._=-=-J-
. /' I '--l /' i
r-__ __ -r __ ____ ......
----
55
150
I
J
JAN FE.BR MART I APRIL MAJ l JUN! JULI A VG SEPT __ --'-_--"
DEC
I
Pl'imedba: Kod indeksa cena naveliko sastavljeni sn brojevi biljnih i ivotinjskih proizvoda
(Indeksni brojevi Narodne banke Kraljevine Jugoslavije)
Sl. 14
Kretanje vika incleksa cena naveliko nacl
indeksom cena namalo 1934 godine
(poljopriYredni proizvodi)
l, I'
17,
i 15
lit \
r 101 \
9 \
17
16
15 !
14-
10
9
3: \ 1/ \ /\ 8 i
!
i
5
I 6 j
J<!I h;;; ;;PRIL MAJ JUNI JULI AVG. SEPT OKr NOV. OEC:
Sl. 15
za isto osetno rastu. - 3) Da nije jo
tolIko orgamzovana da bl mogla, usprkos svoje
konkurencije, da se spusti na jedan nizak nivo cena namalo
u vreme kada su cene naveliko na syome najniem nivou
kako bi stvarno osetio blagodat niskoga nivoa cena:
. 4) Ona Je jo nestalna u yisini svojih zarada, to se vidi
IZ promenljivosti razlika u indeksima.
Naa se trgovina namalo, udaljava od normalnih
faktora koji odreduju cene, pa se spekulativno sna-
lazi sa kako joj kada pode za rukom. U doba
poljoprivredne sezone, kada najvie zemljoradnici dolaze u
mec1usoban odnos sa cene su namalo jasno
sklone, da svoje kretanje prilagode onome cena naveliko.
Oba su indeksa svedena godine 1926 na broj 100, tako
da se iz njih ne moe videti ranija zategnutost naih cena.
U cenama tokom godine 1933 nai trgovci namalo ne samo
da svoje cene procentom svoga posredstva
l.zarade) od pre g. 1926, nego jo i razlikom oba
mdeksa, kOJa se tada kretala od 8.8 do 17.4, a u 1934 godini
od 6.7 do 16 poena. Ako ovo super nae po-
tronje u ove dve godine izrazimo u postocima, kada su se
trgovci najvie alili na svoje "niske" zarade, onda moemo
kazati da se super-zarada oa naim godine 1933
kretala od 14.79% do 31.7%. da se ova pojava deava
upravo u doba kada su se trgovci najvie alili na zadruge,
da zbog zadrune "konkurencije" moraju da pro-
daju robu u "bescenje". Naprotiv, naa gornja
njenica, koja ne rezultira ni iz kakve zadrune statistike
nego iz brojeva same Narodne banke, jasno
tu tobonjU zadrunu konkurenciju i javnost na
posve druge za koje je trebalo da zna i
l\Iinista.rstva finansija pre nego to je, na zahtev trgovaca,
zabranjeno zadrugama da prodaju "luksuznu" robu.
. O niskim u naoj detaljnoj trgovini poslednjih
godma moglo bl se samo onda govoriti kada bi u 1933 i
1934 indeks cena namalo bio nii od indeksa naveliko.
Ustvan Je potpuno obratno; pa ni racionalizaciji posla u
naSlm zadrugama nije jo polo za rukom da
na na nivo cena Ostaje kao razlog
"slabog stanja trgovaca namalo nesto drugo, na to su za-
drugari upozoravali pri svima napadima sa strane
a. to je: 1(rome: smanjio u malim
mcama o:nromasenJem broja sitnih
trgovaca I padom cena poljoprivrednih proizvoda.
. prodavnica radila je uvek, pa i danas,
.sitnim pa prirodno njihov
materIJalm poloza] uvek nalazIO odraza l na poslove ove
vrste. Smanjenje najamnina i plata i besposlica poslednjih
212
g<;>dina. . je potronju na najmanju meru.
Cmovmk kOJI Je ramJe kod bakala kupovao po 1000 dinara
danas kupuje manje od 500 dinara robe Siromaan
syet s:eo je sav svoj konzum na kukuruzno brano, krompir,
tIkve l sL, to je sve ilo na kolonijalne robe. Prirodno
je da se na oyim artiklima ne moe toliko kao
na kafi, i dr. Istovremeno bespo-
sveta sa otYaranjem svojih malih proda 1'-
mca l torbarskom prodajom upravo te jeftine robe: kuku-
,bl:ana, jeftinoga drva, jeftinog
l povrca l sl. Za oyakve SItne trgovce bio je dovoljan samo
kapital od par stotina dinara, pa da se i oni stave u slubu
i na teret i onako osiromaenom
broja posrednika u ulozi piljara
torbara, i prodavalaca imalo je u doba
na reorganizaciju detaljne trgovine. Ranije
sm,? IstaklI da .. mala pWdavnica nije prijatelj niskih cena,
posto se na njIma ne toliko kao na onim viim.
Za.to <;ma. n.ije bila. u da u doba krize preuzme i pro-
daJu )eftllllh nanllrmca koje je mogao jedino da
ona se. nije mogla da zadovolji time da krompir
prodaje po 1 dmar, luk po 1 dinar, crni hleb po 2 dinara
i dr., pot? iz taln'ih prodaja ne bi mogla da podmiri svoje
velIke reijske trokove i visoki standard ivota svoaa vla-
snika, trgovca namalo. Naprotiv, siromani piljar t
prodavalac bili su zadovoljni kada su mogli da zarade samo
<:.t:?liko koliko. im je bilo potrebno za njihov goli ivot, u
CIJI standard Ivota takoc1er ulazi kukuruzno brano krom-
pir i dr. '
pomenutim godinama male prodavnice imale su i
rad, odnosno za svoje
mto se moze da su se tada njihovi trokovi bili znatno
smanjili. kirije bile su znatno opale, dok su i plate
nametenicil11a bile svedene na nivo najamnina
najgore nekvalifikovanih radnika. od ta-
kvih uteda nisu imali nikakve koristi, poto je nivo cena
namalo, kako smo videli, bio tada znatno nego ranije.
Jasno se iz svega vidi, da dananja mala
prodavnica, a naa, ne zna i nije sposobna da se
sama nego se dri
dohotka l Ide u t0me tako daleko da zahteva zakonsku za-
poloaja. Putevi racionalizacije posla,
kOJIma bl se podIgao promet i smanjili trokovi nisu ovom
obliku posredovanja poznati. Ove vode
uglavn,?m JjudJ delom nemaju ni potrebnog
!rgo:acko-strucnog skolovanJa. Ove prodavnice, tako, spre-
cava}u da se koriste naprecima koji se
postIzavaju u prOlzvodnJl. Problem napretka proizvodnje u
213
pravcu robe i smanjenja cena, pored
l orgal1lzatorsklh usavravanja, uslovljava i nestanak male
prodavnice sa pijace. Fabrikant i ne sluti koliko
!e }1apredak :r:jegova posla vezan za direktan dodir sa potro-
saCIma. Bata ]e u syome poslu i uspeo to je izmedu sebe i
otklonio m"e skupe i nepotrebne posrednike. Zem-
je davno u tome pogledu stekao pravu
tj. neposrednoj zadrunoj trgovini sa po-
trosacllna.
60 Kupuj a uvelikiIn 111agaziniIna
se racionalizira preprodaja robe
potrosaCllna. osetIla ?e l u privatne trgovine. Nastoji
se ,tO] udov?lJl otvaranjem velikih kapitaIi-
stlCklh. preduzeca za prodajU namalo, pod imenom robnih
n-::;.gazma. U izloena je po raznim odelje-
njima. roba SVJh vrsta, tako da se mogu tu da
sa .svom robom koja spada u njihovo
sman)e trokove detaljne trgovine svojom
boljom orgal1lZaCl] om, 1 to kupnjom robe u velikim
nama, centraliziranim smetajem robe velikim izborom i
snabdevanjem, vodenjem i prodajom u
svo)1n-: Problem snabdevanja u ovim
ducal1lma vezan Je za upoznavanje trokova kojima
se sa ove strane potronja
U S.A.D., gde su robni magazini najvie uzeli maha
cena koju (prodajna cena)
samo 4.7<> % dobavmh trokova (samo trokova) u robnim
magaZll1l!na;. po tamonjim trgovinama detaljnog
Iznose do 12 po sto. U
lobm magazlm poslUjU sa 3.8<> % dobavnih trokova dok
se u trgoyinama ti trokovi penju dd 17%
roba 13%, prodaja 12%, tekstilne trgo-
vme preko Od celokupnog prometa detaljne trgovine
na robne n:agazme 26%, a uS. D.A. 34%.
Robm su se samo na smanjenju
1 smetaja robe. Na drugoj strani
su s;'e v!se da tere.te kupnju svojim na-
r<;>CJtlIn z.a kOJe ne zna mala privatna prodav-
.. U oYl:n radnjama trokovi prodavanja znatno su
vehk!. Da bl se. u:uterije priclobile, one po pred-
magazlm troe mnogo u reklamna sredstva na
ur:clIvanJe i luksuznih prostorija; na sk'upo
na urectene izloge; na
sl:;'PJe kataloga, se adresIraju stotinama hiljada osoba.
NJIhove prostorIje treba da se smeste u centralnom delu
214
varoi, gde se kirije. Istraivania
koja su nam pri ruci pokazuju da su celokupni trokovi u
svim robnim magazinima vrlo veliki. U amerikanskim veli-
kim robnim magazinima ti su trokovi godine 1926 iznosili
30.1 % prodajne cene, dok se U god. 1932 penju na 39.5%
prodajne cene. U su se od 1927 do 1931 popeli
od 21.G na 26.7 po sto. U sve ove brojeve nije
zarada. deo ovih trokova otpada na
reklamu. Prema izvetaju Internacionalne komore,
u se potroilo 1928 godine na reklamu dve mili-
jarde rajhsmaraka (oko 35 milijardi dinara), to iznosi 6
po sto celokupnog robnog prometa te godine. Prema istra-
ivanjima Nacionalnog biroa za privredna opa-
anja, trokovi za reklamu iznosili su u S.A.D. godine 1927
jednu i po milijardu dolara, to otprilike pretstavlja 3 i po
od sto tadanjeg robnog prometa u toj zemlji. 1)
Druga je stavka u prodajnim trokm"ima robnih
magazina visoka Idrija poslovnih prostorija zajedno sa tro-
kovima njihoya urectivanja, poto se te radnje nalaze u
centrima zemljinih i renta. Godine 1932 u
S.A.D. bile su prodajne cene namalo sa 6.50 od
sto i Idrija.
Prevladavanjem velikih robnih magazina stvara se je-
dan novi, vii nivo cena namalo. u robnim ma-
gazinima i II yelikim radnjama za trgovinu namalo,
prividno izgleda da mu je tu roba jeftinija. UstYari, cene
su tu nie od onih II malim prodavnicama, ali se zato
redovito tu prodaje roba slabije kvalitete. Treba, dalje-
znati da i male prodavnice svoje cene prema ce,
nama u velikim radnjama, je nivo na pijaci
Tako male prodavnice, koje po svojoj ekonomskoj
nisu u stanju da konkuriu od sebe, stvaraju sebi
zarade. "Inokosni trgovac (enkman) mea se sa
velikim na gde je ono II slabijem
poloaju, i to zbog syoje nesposobnosti da zadovolji elje
pojedinih muterija i da obrati panju mesnim
prilikama. Prema jednom istraivanju tokholmskog Insti-
tuta za privredna opaanja, trokovi su malih vedskih
inokosnih trgovaca sa prometom ispod 100.000 kruna znatno
nii od onih u velikim Ipak je
zategnutost (Handelsspannung) stvarno jednaka
u oba poto izgleda da inokosni trgovac
iste cene kao i veliko Kako su mu
trokoyi nii, on moe vie i da 1)
1) Predavanje II zadrunoj koli u Londonu 1934:
E. 1\1. Schenkman, RationaIisierung des Yerteilungswesens.
215
61 Odobravanje rabata
Zadrunim nabavkama su u masama
da sa pijace svoje individualne kupovne Pret-
stavnici privatnog kapitala, ne dublje u socijalne i
ekonomske uzroke zadrune mislili
su da se tu radi o jednom konkurencije, koji se
moe konkurencijom suzbiti. I, naravno, sa te
posmatranja, mogli su da opaze da se tu radi samo" o
jevtinijim cenama, radi kojih idu u svoje zadruge.
Kada su to svoje opaanje ispitali, uvideli su da i zadruge
prodaju po dnevnoj ceni. Ali zadrugama, ipak, po-
i dalje sve vie prilaze. Onda je kapital
da se tu radi o nekom ristornu na koncu godine, tj. da
zadruge svojim zadrugarima kupcima svake godine
izvesne svote kao vika koji su oni preplatili u
cenama tokom godine. I je kapital jednostaYllO
doneo ovaj da i on u svojim poslo-
vima mede takav prodaje, tj. onaj kako se prodaje
po zadrugama: da i trgovci prodaju robu po ceni,
pa da na koncu godine i oni "daju" svojim muterijama tu
utedu, koju su oni nazvali rabatom. U tu svrhu su
da osnivaju svoja rabatna tedovna udruenja sa
zadatkom da preko njih daju "one iste povla-
stice" koje im daju zadruge, - na prvom mestu rabat. Izra-
su sve potpuno u duhu i po najstroijim pravilima
svoje kalkulacije. Ovoj su na jednoj strani, tzv. strani
kotanja, stavili u zadatak da se u cenu unesu i ovi rabati,
ako ne vidno u obliku cena (tzv. nominalnog
a ono barem u pogledu vrste i kvaliteta robe.
knjigovodstvo je stavilo taj rabat na
drugu stranu robe, zajedno sa ostalim izdacima.
I na koncu godine druga strana kalkulacije, koja nalazi
svoj spoljni oblik u bilan su, odnosno potrana strana
robe ima sa zaradom da prevagne dugovnu stranu. Ta je
prevaga zarada na pojedinoj robi. Kada ove
ne bi bilo, tj. kada bi se i bez zarada izravnavala dugovna
i potrana strana ovakvih kalkulacija i kao to je
to u zadrunom knjigovodstvu, onda kapital
ne bi ni postojao.
Rabatni je posao jo predratnog porekla. Dananja
privredna depresija, koja je u krugovima iza-
zvala kupovanje na rate, je taj posao, poto se
trai od muterija da u gotovu. Davanje rabata
muterijama u ovim radnjama vri se ovako: kupac ima
svaku svoju kupovinu da plati odmah u gotovu; na bla-
gajni mu se pri neki manji po-
stotak popusta (rabata), samo mu se taj popust ne odbija
216
odmah od nego mu se mesto toga dade neka mar-
kica ili bon, koji mu se na koncu godine priznaju kao go-
tov novac za kupovanje u radnji. Po grado-
vima ove su trgovine udruene u rabatno udruenje
(te radnje pripadaju nekom finansijskom magnatu),
koje tampa rabatne markice i prodaje ih svojim
tj. rabatnim trgovinama. Tako sve te trgovine iz-
daju jednake bonove, odnosno markice, na
osnovu kojih se moe po isteku godine u svim trgovinama,
toga udruenja, kupovati roba.
U praksi najvie se sprovodi sistem tzv.
rabatnih markica. Trgovac tampa markice za lepljenje,
potanskim markama, i to u vrednosti ispod jednog
dinara (u glase na 1 pfenig), pa na vie. Pored
toga trgovac tampa kao karte tzv. rabatne bonoye, na ko-
jima su mesta za lepljenje rabatnih maraka. Na-
ravno, te stvari ne daje trgovcu niko besplatno, on izdaje
za sve to pare, to onela unosi u kalkulaciju robe, odnosno
u cene svoje robe. Muterije koje kupuju robu na rate, a
ne dobiju rabat, plate i ovaj troak. Broj markica zavisi oci
postotka rabata koji trgovac odobraje.
Rabatni postoci daju se u visini interesne stope
uloaka na tednju. Kod kupnje na manje recimo
za desetak dinara, rabat nema kakve vrednosti. Ali
se ipak u ovom ako je rabat na pr. 5%, prilepi
markica od 50 para. Za onoga koji je doao u po robu,
to dvostruk mamac: 1) to je to njegova para;
2) on nastojati i drugi put da to vie kupi, kako bi
imao to vie markica. Kupnjom od par hiljada dinara
takva se "tednja" penje na 100 dinara. Izdavanje rabata
putem ovih markica ima za trgovca i tu prednost to se
one mogu izdati jedino ako se kupi stanovita najmanja
svota, recimo u naem sa 5% rabata treba kupiti
najmanje 10 dinara, kako bi se dobila markica najmanje
vrednosti od 50 para. Ko kupi 8 dinara, se po du-
da jo neto uzme za 2 dinara, ono to mu
momentano nije potrebno. Nisu ni proneverenja
rabatnih markica od strane nametenika koji je na blagajni.
"Ne moe se kontrola koliko blagajnik upotrebi ra-
batnih markica. U izvesnom pogledu blagajniku je omogu-
da markice prisvoji za sebe.'(1)
Upotreba rabatnih knjiga je dosta poznat na-
izdavanja rabata Rabatno udruenje, od-
nosno sam trgovac, tampa ove knjige, u koje blagajnik
trgovca unosi sve svote koje je muterija platila
1) Lideke, Celokupna organizacija modernog detaljnog posla, str. 106
217
za kupljenu robu. Na koncu izvesnog perioda, za koji
trgovac gleda da bude to dui, sa se muterijom
rabat, svote se saberu i za procentni deo te
svote izda se rabatni bon, u okruglim svotama,
(50, 100 dinara sl.). Za bon se onda kupuje roba ili kod
samog trgovca ili kod svih trgovaca koji su organizovani
u rabatnom udruenju. I knjiga vee
muteriju za radnju, pa gleda da se u nju to vie
pogotovo kad se pribliavati ona svota kojom se
pravo na rabat. Otkrilo se mnogo ela
neke muterije sa oval,:yim knjigama u ruci postaju pravi
agenti trgovca, te nagovaraju druge da
im tu "uslugu" da za njih kupe izvesnu robu, naravno
kako bi im se u knjigu unio rabat; pa i sama deca nastoje
da imaju svoje rabatne knjige i gledaju ela sama idu po
robu za svoje porodice i svoje druge blinje. Nisu bili
retld slueajevi da lakomislena nabavi neku
stvar samo za to ela bi im ostao rabat, a neka
robu. Kakve su moralne posledice ovih knjiica, nije
potrebno isticati.
Da bi se blagajnicima da za sebe zadr-
avaju rabatna sredstva, neki trgon:i odobravaju svojim
muterijama rabat na osnovu tzv. kasa-kupona, koji su re-
gistrovani datumom i svotom kroz kase. Za skup-
ljene kupone dobije se rauat. I ovde se
i posluga otimaju ko vie kupona da skupi. Neki trgovci
daju ovaj rabat i posrednicima koji im dovodE muterije.
Pravi smisao rabatnog posla ne sme ostati
nepoznat. Trgovac posluje radi zarade i mu je
da neto poklanja. Ono to prizna na ceni naknadi sebi na
kvalitetu. Po izminucu godine na l'abatne bonove i ne daje
se nita drugo nego roba manje vrednosti, kao to su tzv.
restlovi, roba koja je izala iz mode i sl.
62 Zadruno snabdevanje
Svaki posrednik potronju svojim
trokovima i zaradom. Privatni kapital, poslovao u bilo kome
obliku, ne moe u interesu svoje egzistencije i da
racionalizira snabdevanje potronje. Ostaje, na samome
kao da se on i ovde postara da
bolje organizira i onj spoljnji deo svoga On
to moe jedino onda ako, u zadrunoj zajednici sa ostalim
pijacu podvrgne svojoj kontroli i
vodstvu. zadruga je oblik
takvoga snalaenja.
Prvi korak koji ima da se poduzme u smanjenju tro-
kova kupnje je uspostavljenje neposredne veze sa trgovcem
218
naveliko i sitnim Drugi je korak da se same
zadruge jednoga ili cele drave zadruno sjedine,
pa da uspostave neposrednu vezu. sa da
obidu posredovanje trgovca navelIko. Tada se govon o OSI11-
Yanju zadruge naveliko. Poto se nabavka pojedine robe
toliko da bi zadruga naveliko mogla sama
da troi proizvode fabrike, onda se pristupa osnivanju
zadruni h Na tome putu eli-
miniu i rad sa pri\'atnim bankama, privatnim osiguraya-
preduzecima, pri\'atnim prevoznim sredstvima, pa svoja
Yeu sa kreditnim zadrugama, zadrunim osigu-
ranjem, zadrunim parobrodima, zadrunim hotelima i dr.
To su jedini sInanjenja trokova posredne trgovine
na najmanju meru.
S\'a tri puta na kojima se na pijaci zadruno
snalazi tee syome cilju, tj.
svakoga posredstva izmedu i Prvi je,
odnosno oblile osamljena zadruga; drugi je
naveliko kao kupac; a i ujedno,
oblik zaclrurra nayeliko kao i svih
veza 'svojih u snabdevanju njihova
Jedna potro::3aeka zadruga moe da posluje u sva
tri oblika, tj. da se sama snalazi, !1a-
bavlja robu od privatnih fabrika preko zadruge navehko
i ela jedan deo syojih potreba podmiruje iz zaelrunih fa-
brika. U nerazvij enim sredinama po-
je jedino na osamljenu zadrugu, koj.a se sama
snalazi na pijaci, pod\'ojeno od drugih zadruga Iste vrste.
63 Snabdevanje li osamljenoj zadruzi
Osamljenom (divljom) zadrugom naziYamo onu koja se
samostalno snalazi na pijaci, tj. ne nabavlja robu II zajednici sa
ostalim zadrugama. Prve zadruge u jednoj sredini
takve, poto su i osnovane radi zaobilaenja malog Pn-
rodno je ela ovaln'a zadruga u opona::3a po-
slovanja pri\'atnih radnja, te po njihovO!l1 uzoru
ureciuje svoju proelaYnicu, rafove i izloge, posluuJe
i dr. Tako se i nehotice nasleduju mnoge greke pn-
vatne trgovine, zbog zadrugari ne mogu da brzo clociu
do onoga za tee, elo jeftinijega nabavljanja robe ..
je prva briga voelstya zadruge da .za
trokoya podele robe. Pored toga, l zadruzl1l namestel11Cl
nisu jo zadrunom poslovanja, poto
lovani po privatnim trgovinama, poslovanja nISU
sa zadrunim.
U svojoj zadruzi ima prilike da otkloni sve
nepogode koje ga snalaze po privatnim trgovinama. Ne moe
219
zato, postaviti za zadrugu neka pretpostavka,
tj. d.a bezuslovpo od sebe smanj uje trokove snabde-
vanra Sta vie, moe se desiti da izvesna zadruga
SVOJIm slab.I!n poslovanjem tereti vie nego privatni
trgo,:ac. zadruga ono to spasava od
skupIh pnvatI1lh posredstava, nego i nje-
gova da svoje nabavljanje bolje uredi, bolje
od prn'atne trgovme. Uspeh osamljene zaclruae ualavnom
se svodi na volju i navike zaelrugara ela sami se"'bi
. moe ela smanji svoje trokove, odnosn; da
kuppju i brim prometom,
]eftmIJ.1l11 bol]lm rasporedom unutarnjih po-
slova l poslovanja sa zadrugarima.
Sa stanovita zadrunog prometa tL'okoyi se dele na
stalne i promenljive.
Postojanje zadruge i njenoga imetka uopte stvara stalne
na pr. kan!ate koje zadruga na svoj ka-
pItal;. rol)e i nekretnina; kirije;
stalI1lm i ogrev; inventara, pa
makar se on upotrebljavao III ne; troko\'! odranja zgrada'
porez na zad!,up.e i N.abavljali zadrugari
ll-:an]e Ih VIse robe, tj. bIO zadruni promet manji
III 'leCI, OVI se trokovi uglavnom ne menjaju.
PromenIjivi trokovi opadaju i rastu srazmerno ili ne-
prema zadrunom prometu. Trokovi pakovanja
l prenosa P1:'" rastu srazmerno prema
prometu. NeIn promenl]lVI troskoYl rastu bre (proaresivno)
a neki opet sporije (degresivno). >::>,
.bi se. P?dmirili stalni trokovi, potrebno je da za-
drugal'] IZv zad.ruge onu. robe
c.enu nece tl troskoYl povecati Iznad I1lvoa cena namalo
(I!1deksna Ako cena robe u zadruzi ode iznad toaa
I1lvoa, onda" zadrugari prestati da izdvajaju robu iz
zadr.uge, to jo vie njene cene. Ako je, na-
protiv, promet da prelazi pomenutu mini-
malnu kohcll1u, onda sa sve prometom sve
VIse qa se proporcionalno smanjuju stalni trokovi. To
dovodI onda l do opadanja cena ispod nivoa trgovine na-
I.nalo. Pored toga, namesto trgov 'le zarade, zadrugarima
ce se na koncu godine povratiti jedan deo cene robe u vidu
zadrune utede (ristorna).
v' Svakome zadrugaru je zato stalo da sve svoje nabavke
vrSI svoj?j zadruzi i da nastoji da u zadrugu do-
:'e?e sto drugIh zadrugara Svaki novi potro-
smanjuje udeo trokova koji bi otpadali na ostale potro-
sace. Ako vse promet toliko da za sobom nove
stalne troskove prostorije, kirija, novi namete-
nici l dr.), onda se to osetiti i u
220
cena .. U zadrunoj nauci se zato da ispituje gornja
graI1lca zadrunog prometa do koje su trokovi srazmerno
zadruni savez podelio
] e,. po vehc:I1l goellSn]eg prometa, zadruge na male (do 5
llulIona RaJhsmaraka), srednje (od 5 do 10 RM) i velike
(preko 10 miliona RM). je u da trokovi
promet robe godinje: u velikim zadrugama sa
14.38 a u malim sa 13.66 %. U
u mahm zadrugama (promet Ispod 2 miliona kruna)
trokovi iznose 7.07%, u srednjim (promet od 2 do 10 miliona
sa 10.06 %, a u velikim 10.64 % robnoga prometa. Tako
zadruna sredina treba da temeljito ispita promet po
SVOJ11.11 zadrugama i ela nade koji je oblik zadrune pro-
davI1lce za najkorisniji. A samom se
zadrugaru, onda, u njegovom sopstvenom interesu stavlja u
dunost da snabdeva svoje jedino u zadruzi
kako bi zadruni trokovi bili to manji. '
prometa u zadruzi mnogo zavisi i od
zadruno osoblje ophodi sa zadrugarima. Prijazan
l ul]1-.tdan zadrugara, u prodavnici,
osoblJa, brzina posluivanja, lepa i dr. mnogo na
to li se zadrugari u prodavnicu ili ne.
Iako se osamljena zadruga ne moe sama da snacle u
nabavljanju kao kada bi nabavljala u zajednici sa ostalim
zadrugama, ipak i u ovom poslu ona ima dosta
da smanji trokove. Ove zadruge da nabavljaju
robu putem licitacije, tj. od onoga trgovca ponuda bude
najpovoljnija. Ovaj je poslovanja najlaki
uprave, poto ih mnogo ne zadrava na pijaci, a tako im
se ne moe eventualno prigovoriti da su se sami mogli neto
okoristiti. Kupnja licitacijom ne donosi uvek najniu
cenu, a ni najbolju robu. Ne samo da je pri tome
organizovan (kartelsld) nastup prema za-
druzi, nego se zadruga jo udaljuje od dnevnog
pogadanja, odabiranja robe i momentanih
niih cena. Zadruga mnogo jeftinije kupiti robu onda
kada se direktno sa liferantima nego li putem lici-
tacije. Zato je potrebno da sama zadruga ima vie povere-
nja u svoje odbornike, ako se da oni imaju odreene
ruke u nabavljanju robe.
Osamljene zadruge redovito nabavljaju robu na pijaci
pod onim uslovima pod kojima se nabavlja roba na-
veliko. One dolaze u dodir sa raznim posrednicima veletr-
govaca i fabrikanata, stoje pod uticajem njihove reklame
poseta agenata i dr. U cenama koje one
su i provizije ovih posrednika, a pored toga i riziko pre-
mija kojom trgovac naveliko cenu. Kako za-
druge redovito pretstavljaju stalne kupce i dobre platie,
221
one bi mogle da se direktno priblie YeletrgoYcima i fabri-
kantima, pa da trae da se njihove cene ne tom
premijorn. Na taj mogla bi osamljena zadruga da po-
stigne uslove nabavljanja robe jeftinije od privatnih trgo-
ynca namalo.
Dok zadruga ne prestane da postoji kao osamljena,
ona moe sa ostalim obliim zadrugama, bilo u mestu ili
blioj okolici, da zajeclnii::ki nabaylja robu od
Time ne samo da bi nabavljala jevtinije, nego bi imala i
manje poch-ozne trokoYe, a tako bi joj se smanjili i ostal i
trokovi otpreme i primanja robe.
Zadruga ne vodi sye poslove za svoj Vie zaclru-
gara moe da se zclogoYori da preko zadruge nabave neku
robu koju sama zadruga ne nabavlja. Tako oni mogu
pred zimu IHlbaviti vagon stoke, pa je onda u
zadruzi mectu se raspodeliti. Ako neki posao zadruga ne
moe sama ela obavi, ona moe da prepusti jedan njego,-
deo nekome mesnom trgovcu. Na pr. Imda zadruga nabavlja
za svoje ugljen, a nema svojih skladita i prevoznih
sredstava, ona moe istovar, smetaj i prenos ugljena da
pm-eri mesnom spediteru. Isto tako zadruga moe da se
sporazume sa mesnim trgovcima, kao apotekarima, manu-
fakturistima, mlekarima, trgovcima i clr. robom
ona ne trguje, da oni njenim daju robu uz
izYestan popust.
Tzv. razni trokovi treba da budu briga vodstva
svake zadruge. To su sitni izdaci koji se naniu u velike
svote, kao to su potarina, telefonske takse, trokovi po-
pisa robe, prozora, ogrev, osvetljenje, potronja
vode, pribor, kesice, prenos robe i sl. Potarina se
moe smanjiti pojednostavljenjem dopisivanja i upotrebom
formulara. Ako vodimo o svakom telefonskom
razgovoru u meetugradskom prometu, da bi neki
od tih razgovora mogli da otpadnu. posluga treba
da se privikne da sama prozore i izloge. I u zadruzi
moe da se sprovede ekonomija ogreva i osvetljenja kao i
u samom Izbor pogodnih i jevtinih prostorija,
odnosno zidanje sopstvenoga zadrunog doma treba da se
reava kalkulacijom prema potrebama zadruge i me-
snim prilikama. Ako zadruga ima svoja sredstYa,
kao kola i dr., mogu se i tu lepe utede. Treba po
izvesnom planu unapred raspocleliti sve vonje, da se kola
pojedinih zadrunih prodavnica ne nego da jedna
vonja ima teret s obach-e strane. "Mi smo time stekli u
svojoj zadruzi najbolja iskustva", - yeli zadrugar
V. Sunderman. "Glavne radionice sredinjeg stovarita, pekare
i mesare dostavljaju kombinirano svoju robu prodavnicama.
Kombinirana upotreba kola smanjila je podvozne trokove
222
za 1500 do 2000 maraka ne u obzir i
to da su poslednjih meseci mnoga kola sklonjena iz dnevne
upotrebe."
64 Snabdevanje preko zadruge na,reliko
Ako se vie zadruga teritorija
sjedini da nabavljaju SYoju robu i uopte zaje-
nastupaju na pijaci svoje robe, onela takvo ujedi-
njenje nazivamo zadrugom naveliko. Kao to su
svoje zadruge i preko nje se snabdevaju
potrebnim namirnicama, tako su pojedine za-
druge zadrugarke o,e velike zadruge, pa preko nje
snabdeyaju se svom onom robom koju raspodeljuju svojim
Kada zadruga stupi u za-
druge nayeliko, ona prestaje biti osamljena, a njeni zadrugari
time postaju jedne velike zajednice, koja,
kao privredna organizacija, titi njihove interese.
Onaj isti nagon zadrune koji je doveo
u zadrugu, i nagoni sve zadruge
na svoju mectusobnu saradnju. Prvo se ta saradnja ispo-
ljuje u nastupu svih zadruga jedne vrste u
svome zadrunom savezu, koji jedinstveno urectuje njihov
zadruni ivot i zastupa njihove interese u drutvu. Tako
se savez stara da se donesu jedinstvena zakonska prm-ila,
da sve zadruge zaista urede po tim pravilima svoje poslo-
vanje i uopte da se putem te povezanosti i jedinstvenosti
zadrunoga pokreta mogu potpunije ostvariti zadruni in-
teresi. Kod takve mectuzadrune povezanosti nije bila daleko
i tenja ela se pojedini poslovi tih zadruga svr-
avaju, da se nabavlja brano, kafa, i druga
roba; da se dolazi do kredita i da se zaclrunim
putem urede kreditni odnosi; da se sretstva kon-
centriu na jednome mestu; da se podvoz robe
zameni i dr. Time se udruuje ne samo rad
nego i kapital svih zadruga.
Savez moe da rastavi robni posao nabavljanja od svoje
administracije, pa da osnuje zasebnu zadrugu naveliko II
kojoj su pojedine zadruge a moe da u svom okviru
osnuje zasebno robno odeljenje. ulaziti na ovome
mestu II prednosti jednoga ili drugoga poslovanja;
u naem postojanje zadruge naveliko.
Zadruga koja uredno podraje \reze sa zaclrugom naveliko
rasteretila se je samo od pogadanja, ali se i dalje
stara o svojoj poslovnoj organizaciji, kao to radi i osam-
ljena zadruga.
Snabdevanje preko zadruga naveliko, odnosno saveza
veoma je rasprostranjeno. Zadruge Saveza nabav-
223
zadruga dravnih slubenika u Beogradu
nabavljaju jedan deo robe preko Robnog odeljenja toga
Saveza. zaelruge Saveza srpskih
zadruga u Beogradu udruene su u svoju veliku Glavnu
zadrugu u Beogradu. U svetskoj trgovini po-
znate su engleska (Co-operative wholesale Society, 111anche-
ste}'), - (Grosseinkaufsgesellscilaft, H Ct1nburg), -
vajcarska (ll krilu Saveza vaj. zadruga, Bazel)
zadruga na\'eliko sa svojim ogromnim nabavkama i mnogim
fabrikama, radionicama, brodovima, plantaama itel.
Zadruga naveliko moe da snabdeva svoje
zadruge na tri da posreduje izmectu zadruga i life-
ranata ; da kupuje robu za svoj i raspodeljuje je
zadrugama po ceni naveliko, pa na koncu godine
i cenu kao utedu (ristorno);
ili da sama proizvodi robu u svojim fabrikama i drugim
(na pr. mlinovi Saveza nabo Z. d. S. u Beogradu).
Ovaj poslednji sve vie uzima u svetu maha, tako da
pojedine zadruge naveliko danas zauzimaju prva industrijska
mesta u svetu.
u vidu trajne interese svojih zadruga
se naveliko brine ne samo da njeni zadrugari imaju ispravnu
i jeftinu robu, nego ujedno svojim poslovanja i
politikom cena svodi celu trgovinu sa u zemlji
na to normalniju meru. Ona ne udeava svoje cene prema
cenama drugih veletrgovaca, nego oni prema njenim cenama.
Pad cena oseti odmah poslednji zadrugar, a od njega to
saznaju i drugi koji kupuju po privatnim trgo-
vinama.
je vana funkcija ove zadruge to umesto
ukusa i nahodenja uprave i nametenika po
zadrugama bira robu preko u svojim
laboratorijima za ispitivanje valjanosti robe. analiza
robe zamenjuje kupnje i da
zavrava jedan ni malo lep period u kome se jo svet
truje hiljadama robnih falsifikata. Da bi raspo-
znali ovako ispitanu robu, ona se alje zadrugama pod na-
zadrunom oznakom. U laboratoriju za kavu i
ispituju se mnoge vrste kave i pa se onda svaka
vrsta kakva je i kako treba da se kuva; brano
se ispituje u vodi onih mesta gde se troiti, pa se do-
u kome omeru mesiti brano
s vodom, itd.
funkcija zadruge naveliko. Ukoliko ova
zadruga ne proizvodi sama robu, ona je nabavlja na isti
kako se snabdeva robom i trgovina naveliko. U tu
svrhu ove zadruge podravaju ive veze sa raznim proizva-
224
u svetu: maklerima, izvoznicima, UVOZl1lClma,
styuju na svetskim pijacama, pregovaraju sa parobrodarskim
drutvima, izlobe, dre svoja robna stovarita na
tranzitnim centrima i dr. Robu koju zadruga kupi u
mnogo pakuje u s\'oje zadrune omote i tako je
liferuje svojim zadrugama.
Uspoljnoj trgovini pojedinih dran ove zadruge
zauzimaju pl'Ya mesta. Tako se na pr. govori o i
engleskoj zadruzi naveliko kao o tamonjem uvoz-
niku i kave. Ukupan promet ove engleske zadruge (O\\'S)
iznosio je godine 1933 oko 82 miliona funta sterlinga, od-
nosno oko 20 milij ardi dinara. Ta zadruga spada u
trgoyce maslom u Engleskoj. Godine 1933, na pr., njen je
promet tOI11 robol11 (8,242.000 funta sterlinga) bio od
prometa velikog tamonjeg koncerna masla (oko
8 mil. funta st.). Zaclrug:a ima velika stovarita robe u Lon-
donu i te odatle snabdevaju sve tamonje za-
druge. Ona ima velika svoja stovarita masla u Danskoj,
tako ela danske mlekarske zadruge uglavnom i zavise od
oye zadruge, kao svoga glavnog kupca ..
Ove zadruge se, dalje, staraj u da njene - za-
druge - budu redovito obavetene o konjunkturi,
o ponudi i tranji robe, o cenama i sl. U tu suhu one odr-
ayaju redovne svoje sastanke sa pretstaYnlcima zadruga,
sasluavaju njihove elje i daju im svoja uputstva. Pored
toga putnici ovih zadruga redovito obilaze sve zadruge i
primaju od njih narudbe za isporuku robe.
Zadruga naveliko kao industl'ijalac. Primera radi i
o\'(le spomenuti englesku zadrugu naveliko. Ona ima
oko 139 svojih u Engleskoj i u Uelsu. Njena pro-
izvodnja iznosila je u 1933 g. oko 30 miliona funti sterlinga.
deo proizvodnje otpada na brano i namirnice. Ona
je po svome prometu u stanju da predusretne svako mono-
polisanje trita brana. Izvan tamonjeg Univeler Trusta
ona je jedini sapuna i svako isko-
s te strane. U proizvodnji konih pro-
dukata ova je zadruga stvorila potpuno samostalan zadruni
nezavisan sistem: zadrune klaonice liferuju kou zadrunim
fabrikama koa, a ove opet daju gotovu kou fabrikama
koje rade za zadrugare.
65 Zadruno osiguranje
Kada smo govorili o osiguranju kao sastaynom delu
standarda ivota, videli smo da osiguratelji pred
izlaze sa gotovim tabelama svojih tarifa po kojima on
premije. Dalje smo na tome mestu saznali da osi-
15
225
auranik osigurateiju poverava na u amanet, pro-
tri premije kl'lo svoju tednju. Sav se
taj posao, dakle, svodi za osiguranika na to da par dece-
nija uredno premiju, a da nema nikakva prava
da se mea u to da li je premija pravilno i pravedno po
obe strane raspodeljena na trokove, riziko i premijsku re-
zenu; da li osiguratelj ostavlja premijsku rezervu na
gurna mesta; da li pare ostaju u zemlji gde je on
zaposlen; da li se premijska rezerva upravo ulae u one
sigurne iJwesticije koje su sastavni deo njegova gazdinstva;
da zna svake godine koliko je stvarno u premiji
nog rizika pa da mu se pOHati ono to je prvo-
bitnom kalkulacijom u njegOYll premiju, odnosno
ono to je preplatio. Svaki svestan koji sebi pret-
stavi sudbinu svoje premije na ovaj mora pre nego
to se osi aura da zna kako su njegovi interesi zaga-
rantoyani Imd privatnog, draYllOg i zadrunog osiguranja.
Nosioci privatnog osiguranja jesu privatni kapitali koji
u taj posao ulaze radi svoje zarade i radi
da oni raspolau, prema svojim interesima,
ogromnim kapitaliina iz premijskih rezena. Dran10 osigu-
ranje vodi drava u sklopu svoga celokupnoga finansijskog
aazdinstva koje u uvek tei sve izdacima, za
pOkri6e treba i osiguranje da odbaci neke vikove. Za
oskudice u finansijskom gazdinstyu ne ostaju
ni premijske rezene. U zadrunom osiguranju
sam se osiguranik na zadrunoj osnovi stara o sudbini
syojih premija, da onaj deo premije koji ide na
trokove i riziko smanji na minimum, a njen
deo, svoju osiguranu SYotu, odnosno tednju.
se misli da privatni osiguratelji syojom
sobnom slobodnom konkurencijom svode premiju na naj-
manju meru. To bi i bilo tako kada bi se tu radilo
o nekoliko stotina ili hiljada sitnih ljudi koji se meclu se i
ne poznaju i nemaju izmedu sebe interesnih veza. U grani-
cama pojedinih draya ovaj je posao u rukama samo nekoliko
drutaYa, koja svojim kartelskim spo-
razumima ne idu u premijama ispod jedne granice koja im
osio'urava i velike trokove i dobre zarade. Dobrim delom
se privatna drutva samo razlikuju po
imenu, a isti su im vlasnici. Jedno se, na pr., takvo drutvo
.zoye "A", drugo se zove "B", "C" itd., ali jedna te ista
banka ima od svakoga drutva po toliko paketa akcija ko-
liko je potrebno ela bude njihov stvaran gospodar. I onda
se goyori o nekoj medusobnoj slobodnoj utakmici sluga
jednoga gospodara!
Kod zadrunog osiguranja, nije ni potrebna
konkurencija. Stogod se od osiguranika u premiji vie na-
226
plati, to mu se i pOHati, poto su to njegovi novci i onda
kada u blagajnu zadrunog osiguranja.
Pri davanju koncesije za rad privatnim drutyima imaju
se u vidu samo momentane kvalifikacije pretstavnika toga
drutva. I te se lako kupe imena u upravu
drutva. Drayni nadzor se kasnije samo na for-
malnu spoljnu stranu oyih svemu onome
to se vidi' iz drut\-enih koji se objavluju iz godine
u godinu, a koje drutvo doteruje i dovodi u sklad sa za-
konskim propisima. Kod zadrunog osiguranja say rad
podlee neprestanoj kontroli revizora i nadzornog odbora,
a pored toga sami se osiguranici pitaju kome poveriti
upranl syojom imovinom. Osiguranici mogu u sYako doba da
izmene ljude koji upraYlaju zadrunim osiguranjem, naravno
na kako je zakonom i zaclrunim pravilima propisano.
Privatna odvajaju plasiranje
premijskih rezen-a iz onih krugova koji upravo
premije. Poto ta drutya mnogo puta imaju internacionalan
karakter, to ona syoje kapitale i teritorijalno ne ulau onde
ade je osiguranik zaposlen, gde bi on imao
kada bi se ti kapitali plasirali u njegovoj sre-
dini. Pa i privatna ne ulau te kapitale
u one poslove koji bi olakali gazdinstva osiguranika. Sa-
rajevski, na .pr., radnik c:d
toga to nJegove pare OtICI u neIn rudl1lk, III u gradnJU kuca
Beogradu ili Zagrebu. Naprotiv, ako se zadruno osigu-
rao on se postarati svojim uticajem u zadruzi da se te
par'e upravo uloe u gradnju stanova u njegovoj sredini, u
finansiranje nabavljanja robe i sL, to dovesti do pada
kirija i cena u tome mestu. ta vie, moe taj osiguranik
da iste te pare uzme na zajam da gradi Zadru.gar
koji se, na pr., pre rata osigurao na 10.000 a hwo-
tekarno se zaduio kod svoga zadrunog OSIguranJa tu Istu
svotu i napravio svoju posleratnim padom krune on
nije nita izgubio ni dobio; on primio 2500 dipal:a kac:
svoju osiguranu svotu, a isto tolIkom svotom platIO Je sVOJ
dug. Na parama osiguranika kod privatnih drutava zara-
dile su mnoge banke, fabrike i su kao dividende
i tantijeme u svojoj ranijoj vrednosti akcionarima i direk-
torima a njima je ostalo posle rata samo 2500 dinara. :\lpcla
su te iste pare bile uloene u kakav kartel zbog koga su
ti isti osiguranici za svo vreme svoga osiguranja njegOYll
robu skuplje.
Poto osiguratelj podmiri svoje trokove, isplati elo-
spele osigurane syote i ostavi nastranu potrebne rezer:'.e,
on pri tome naide na izvestan viak. Pre syega su premIJe
tako da se ne bi javio manjak, a p1'h-atni osi-
guratelj jo gleda na viak kao na svoju zaradu. Taj se
15*
227
viak moe pokazati i usled n.aglog YredI:?sti ne-
kretnina i drurrih stvari u kOJ8 su ulozene premIjske re-
zerve. To je kod pada vrednosti noY<.:a usled inflacije.
Tada osirruratelj osiguraniku dospele osigurane
svote u manjoj stvarnoj Yrednosti nego to su ranije
bile. Ko je pr. osiguratelj rezene iz\Oesnog broja osigu-
ranika u nekretnini koja je pre rata \Tedila 50.000.- kruna,
a sada se ta nekretnina proda za 600.000 dinara, on njima
danas samo 50.000 kruna ili 1250q a sav
\'iak od 587.500 dinara zadrava za sebe. N aprotIv, ako se
javi obratan tj. manjak. bilo usled slabog
ili pada \Tednosti objekata u kOJe su. rezer.ve ulo-
ene, osiguratelj najadjuje na tetu oSIguramka.
Kod zadrunog osiguranja osiguranici dele srazmerno
osirruranim iznosima, odnosno njihovoj tac1anjoj Yrednosti.
nastale vikove, a snose i Sitete koje bi ih snale,
Zadruno osiguranje je u rukama pojedinih
saveza ili zadruga naveliko. U nas ga mectu dravnim slu-
benicima vodi Savez zadruga dravnih slube-
nika u Beorrradu; kreditna i potporna zadruga
u je osigurani kapital bio 1934 g. o!m 41. mi-
lion dinara sa premijskom r8Ze1'\'Om od 8,771.000 dmara 1 dr.
Enrrlesko zadruno osirruranje imalo je g. 1934 preko 5.870
osoba: akti;a je tada bila preko 4 milijarde di-
nara, a oko 1 i po milijardu dinara godiSinje prima premija.
Krajem 1931 godine u je z.adruno osiguranje
(Volksfiirso1'ge, LebensversicheJ'llngsaktzengesellsclu;dt) o bu-
hvatilo oko 13.3 miliona osiguranika na ukupan Iznos od
15.7 milijardi maraka. Godine 1934 pred zadru-
nim osirruranjem nije stajalo nijedno samostalno nem
drutvo, nego samo dva velika zadruna
koncerna. U Francuskoj posluje zadruno osigu-
ranje pod imenom "La Solidarite"; u Danskoj godine 1934
osnovano ,Tl'yg"; u Bugarskoj godine 1905 osnovana
zadruga" Sl! premijske
iznosile krajem01933 g. :1:59,20:1:,000 leva; U Svajcarskoj
je godine 1909 osnonn poseban. "Zavod za .<?siguranje
carskih zadruga", su premIJslfe rezerve IZ-
nosile godine 1934 oko 630 miliona dinara; u
je Sredinji savez zadruga osnovao
19Hi rrodine drutvo za osiguranje u Pragu,
je aktiva g. 1933 iznosila oko 400 miliona dinar.a. U krilu
zadrunog saveza u Londonu radI od g. 1922
komisija sa zadatkom da ispituje stva-
ranja zadrunog drutva za preosiguranje.
1
)
1) Podaci su uzeti iz knjige A. Kemura, Zadruno osiguranje,
Izdanje Zadrune Biblioteke Saveza n.z.d.s. u Beogradu 1936.
228
Zadruga llaveliko kao bankar. Ono to smo rekli o
neizvesnoj sud bini utectevine, date privatnom osigmateiju,
se u meri i sudbine sitnih uteda koje se pove-
raYaju privatnim bankama. Osiguratelj je barem po zakonu
prisiljen da na stanoviti premijske rezel'Ye, a za
privatnog bankara nema nikakve odredbe. u to .on ula-
gati novce koji su mu na ;;teclnju poverel11. Stradanje 111no-
ftih sitnih tedia u poslednje \Teme, padom velikog dela
lwivatnih banaka, m-erilo je syet ela vie privatnoj banci
ne moe da poverava svoje mukom sitne pare. po-
ostaje jedini izlaz u ovome pogledu da sam u svo-
joj zadruzi i raspolae svojim parama, a privatnim
bankama neka ostavi ostalih privatnih kapitala.
Uporedo sa zadrugama po
s\etu se svuda stvaraju i kreditne zadruge, sa
zadatkom da utede i da organizuju
druni kredit na zadrunoj osno\-i.
Kreditne zadruge, medutim, obuhvataju samo. lokalni
i kreditni promet svojih Potrebna Je
tih zadruga jedna yelika zadruna bankovna ustanova kOJa
zadruno organizovati celokupan i kreditni pro-
met Saveza i zadruga, izmedu zadruga i zadruge
nayeliko, izmedu pojedinih zadruga itd. je
potrebna i za finansiranje zadrune trgovlI1e 1 prOIzvodnJe.
Ona se moe da vodi bilo kao samostalna zadruna centralna
banka ili kao bankoYllO odeljenje zadruge naveliko. U krilu
enrrleske zadruge naveliko (CWS), na pr., posluje veliko
zadruno kroz blagajne
godinje oko 600 miliO!la funta. .. <?,vakve
ne treba da troe za IzdravanJe SVOJIh fIlIJala, posto tu
slubu za njih obavljaju pojedine mesne zadruge.
229
XVI glava: u
gazdinstvu
66 Uopte
Bolje voetenje bilo koga gazdinstYa je samo
onda ako njegovi budu imali pred sobom
pregled imovine i svih njenih promena.
imovina nije samo vlasnitvo jedne osobe, ona retko
pripada jednom supruniku ili jednom Imovinski
odnosi suprunika i ostale ili su re-
gulisani izvesnim ugovorom (na pr. ugovorom) ili
samim zakonskim propisima. ima i
taj vaan zadatak da u izvesnoj meri pokae ta kome
ljadetu pripada. treba ela se obuhvati
imetak, onaj koji iz ::5tednje. pri
tome samu decu da vode te \'1'ste.
nije sa
knjigovodstvom, poto nemaju ni isti zadatak niti se vode
u istom opsegu. Po opsegu knjigovodstvo treba da
je tako organizovano da ga to lake moe voditi svako
pismeno bez prethodne spreme i da samo
voetenje ne iziskuje mnogo vremena. ove vrste treba
da se neosetno S\Te za obiteljskim stolom, u onoj meri
koliko na pr. porodica rtvuje truda i vremena ko-
respondenciju sa svojim blinjim i prijateljima.
zadatak potrebno je ipak da se ozbiljno shvati, da
se sve uredno i pravovremeno
zadatak sa-
stoji se svakako u tome da se potronja u upo-
zna i svede na onu meru i pravac kako misle
da bi najbolje odgovaralo njihovim sadanjim i
potrebama, obzirom na dohodak. Urednim
se gazdinstvo istrgava iz slepog uticaja
pijace i nastrane i vodi na kako smo
govorili u celoj ovoj knjizi. Poto je u ovom gazdinstvu
dohodak, uglavnom, najamninom ili
230
za iZ\Tesno vreme unapred to i
vodstvo ima da i da bazira na budetu.
Kada se na izvesnog perioda i za taj period (naj-
bolje za jednu kalendarsku godinu) sastavi takav budet,
kasnijim stalnim ima da utvrdimo st"arno kreta-
nje pojedinih izdataka, obzirom na njihovu u bu-
detu. Na koncu toga perioda sastavljeni bilans ima da
pokae koliko smo se drali toga budeta i kakav je uspeh
naega gazdinstva u tom preriodu (tednja ili dug).
U irem smislu upoznaje nas o
potroenog materijala i rada pri vrenju pojedinih
poslova, na pr. pri l{lwanju, pranju i dr Takvim
uporeduje pojedine svoga rada i
bira onaj koji iziskuje najmanje troka i truda. Potrebno je da
ova svoja opaanja uporedi sa onima drugih do-
a s onim koja lica gazdin-
stva u tampi iznose kao korisna u tome pogledu. Iz svih
tih podataka stvoriti svoju malu arhivu
koju nadopunjavati i iz koje crpsti potrebna obave-
tenja. U ovom celom poslu ne smeju se deca, ni muka ni
enska, ostaviti po strani, poto je to za njih jedino prak-
gazdinstvo gde imaju prilike da se samostalno zaposle.
67 Pojedini
u gazdinst"u sa inven-
tarom i budetom, a onda se dalje nastavlja sa knjigom
blagajne, budetskih stavaka, zbirnim
tednje, imoYine i Za\TaVa inventarom i godinjim
bilansom na koncu budetske godine. I u
postoje razni sistemi knjiga (na pr. na engle-
skom u knjizi Ekonomika gazdinstva od Benj.
A.nclre\rs-a), ali mi on18 izneti one knjige je vo-
denje lagano i koje obuhvataju zadatke
stva u celosti.
Inventct1 ili popisnik je spisak imovine i onoga
to se duguje Sastavlja se na jednome arku ili u
knjizi (moe biti i teka) i to onda Imela vo-
diti i na koncu svake godine. Pre nego sastavimo
im-entar, popiemo sye to imamo po i svrsta mo u ove
grupe: gotov novac u gotov novac na ulonoj
iznos vezane tednje, dananja otkupna \Tednost Ivotnog
osiguranja, razni dunici, ivotne namirnice (sadanja cena),
i gorivo, i drugo OI'U et e, i razna
imovina. Sve ovo aktivu u inventaru, te se po
vrednosti zbroji.
231
Drugi deo inventara je pasiva, u koju ulaze: dugoli
za robu, rate, hipotekarni dug na i ostali
nai verovnici.
deo ilwentara je aktive i pasive. Ako
je aktiva od pasiYe, onda je razlika imoyina. po-
gazdinstvo koje je zasnovano na dugu (nametaj
kupljen na rate, na rate i dr.) moe da ima yecu
pasivu od aktive. lT godinjem inventaru isporeduje se jo
tadanja imovina sa onom iz ili prologodi-
njeg iIwentara. Ako je sadanja imovina
od prole, onda postoji viak koji pokazuje
tednju u irem smislu. lT uem smislu govori se o potro-
tednji onda kada je ona iskazana u gotovom novcu
kojim se moe odmah raspolagati.
Budci za,-isi od dohotka, koji je, u normal-
nim okolnostima, njegova maksimalna granica. Porodica sa-
stavlja svoj budet, t. j. raspocleljuje svoje izdatke na hranu,
stan itd. ili prema svome ranijem iskustvu ili
se standard-budeta porodica svoga dohotka (vidi na str.
138). lT svakom trebalo bi da se gazdinstvo to vie,
po sa strane dohotka, priblii normalnim budet-
skim postotnim razmerima koji preovlactuju u sre-
dini kod ljudi iste privredne i socijalne pripadnosti.
Knjiga blagajne vodi se u vezanoj knjizi koja bi mogla
biti dovoljna za nekoliko godina. lT nju se upisuju po da-
nima pojedini prihodi (strana primitka) i pojedini izdaci
(strana iZdataka). Na koncu meseca saberu se primici i iz-
daci, od zbira primitaka odbije se zbir izdataka, pa se do-
bijena razlika saldo blagajne) zapie na stranu
izdataka. Iza toga kada se saberu obe strane, zbirovi
jednaki. Saldo se onela prenese na stranu primitka novoga
meseca kao prva stavka. U jednoj manjoj rubrici
se brojevi strane budetskih
Knjiga budetskih stavaka slui za kontrolu
onoga to izdamo, tj. da li nai izdaci odgovaraju budetskom
Za svaku budetsku stavku vodi se poseban
na kome se ta je prema blagajni poje-
izdato za pojedinu stavku. Ova se knjiga moe spo-
jiti i sa knjigom blagajne,. tako da onda takva kombinirana
knjiga ima pored kolona za primitke i izdatke
jo i po jednu kolonu za svaku budetsku stavku napose.
deficita i suficita ili tednie - sastavlja
se na koncu godine tako da se u njemu iskau godinji
yi k ovi i deficiti pojedinih budetskih stavaka.
232
]{a imol'ine i osoba beleimo promene u
stanju nae imovine, naih dugova i potraivanja. Ako smo,
na pr .. sagradili uz hipoteku, onda otvoriti i
i zadruge koja nam je dala zajam da gradimo
Ovi imaju dve strane: kod kuee na strani du-
guje beleimo sve to smo izdali za gradnju i popravke, a
na strani potrauje beleimo deo njene godinje amortiza-
cije ili otpisa. Xa pr.:
Duguje II uliei J.I:', broj 50 Potrauje
1936 g. 1936 g.
Jan. 1 Gradnja (troak) 120.000 Dec. 31 Otpis 2.000
Dec. 31 Dananja \'l'rd, 118.000
-
120.000 120.000
-- --
Kod hipoteka beleimo na stranu "duguje" ono to
a na stranu "potrauje" na dug s kamatama.
Godi.nji bilans ima 4 dela: aktiyu, pasivu,
imoyinu i ili smanjenje imovine.
68 Primer celog a
primer porodice na-
metenika smo trokove ivota za maj 1934 (str. 139)
naveli i budet te porodice za isti mesec (str. 138). Izve-
sve i kao da imamo
za celu godinu.
1) Pretpostavimo inventar te po-
rodice:
Inventar, sastavljen 1 maja 1934 godine
(A) A k t i va:
1 Gotm1.ua u Kreditnoj zadruzi
'2 Otkupna vrednost police
3 Namirnice II osta,1.
4 i
5 Gorivo
6 i drugo
manje oLpis
10-800.-
800.-
1.200.-
2.700.-
200.-
3.000.-
100.-
7 Razno
10.000.-
500.- 17.700.-
(B) P a s i v a:
8 Dug za i
9 Dug za nametaj
(O) imovina
Zagreb, 1 maja 1934
3.000.-
5.000.-

(potpis)
8.000.-
9.700.-
233
2) Poto na aktivi imamo jednoga dunika (Kr. za-
drugu) i na pasivi 2 verovnika, im u Knjizi
dunika i verovnika ove
Duguje Kredit. zadruge d. s. II Zagrebu Potrauje
l-V-1934 Po inventaru 1.200.- 31-V-1934 Saldo 1.219.48
10-V-1934 Ulog 19.48
1.219.48 1.219.48
l-Yl-1934 Prenos salda 1.219.48 -
Duguje JJIamdak. prodavnica Nabav. zadruge Potrauje
10-V-1934 Uplata 400.- l-V-1934 Po inventaru 3.000.-
31-V-1934 Saldo 2.800.- 9-V-1934 Za robu 200.-
3.200.- 3.200.-
31-V-1934 Saldo 2.800.-
Duguje Prodavnica nametaja .iYabav. z. d. S. Potrauje
3-V-1934 Otplata 100.- l-V-1934 Po illventaru 5.000.-
31-V-1934 Saldo 4.900.-
5.000.- 5.000.-
31-V-1934 Saldo 4.900.-
Primedba: Otplate su uneene prema Knjizi blagajne.
3) Prema troku ivota iste porodice (ddi
str. 139) imamo Knjigu blagajne:
Primitak Blagajna tl majn 1934 Izdatak
Dan Od koga
I
Dinara
Dan I
Kome i zato I Bu-
det
Dinara
1 Neto 2.700.- 1 stan 3 5000-
2 namirnice 1 900.-
3 svetlo, ogrev 5 300.-
3 1 lonac 4 40.-
3 otplata namet. 4 100.-
10 otplata 2 400.-
10 ted nj a kred i t. 6 HU8
16 2 premije za
osiguranje 6
!f'0'-1
9-
Razno 7 9-0-
-v

31 Saldo
-- -- --
2700. I
2.700.-
--
I
-- --
l-VI Saldo 30.52
234
4) Na osnovu izdataka u Knjizi blagajne
po mesecima. a onda na isti za celu godinu (za go-
dinu mesto dana imamo mesece) ovaj prikaz:
budetskih stavaka
1'1 a j 1 9 3 4
Broj 1
I
2
I
I na:et.1 I OSi!llI"
7
I
Stavka
hrana
I
I razno
933.10 I 515.34 I 500.-- I 200.- 1159.05
I
179.48 213.03
Dani
I I I I
I I I
1
I
1500-1 I I
2 900.-
I
I I I
3
I
1 ___ 1 1
300
.-
3
I i I 40.- l
3
i I
1100.- ---I
10
I
400.-
I
I I I
10
I
19.48
---
lO
I
i
160.-
I
16
1
I
I !
25
I
I
250.-
I
Svega I 900.- I 400.- I 500.- I 140.- I 300.-
I
179.48 I 250.-
Suficit
I
33.10
I
115.34
I -
I
60.- I -
I
- I
-
I
Deficit
I
-
I - - i
-
i
140.95
I - I 36.97
5) Da bismo napravili pregled postignutih deficita i
suficita po mesecima i iznali tednju,
sastavljamo (oyde je za mesec, treba za
godinu):
Deficit deficita i suficita Suficit
Stavka Stavka
5 og rev i osvet. 140.95 1 hrana 33.10
7 razno 36.97 2 115.34
tednja 30.52 4 nam etaj 60.--
208.44 208.4-!
Primedba: Ukupna tednja, i u materijalu, iskazuje se
istom u bilan su. Deficit u ogrevu nastao je primera radi.
6) Na koncu godine sataYlja se bilans
N a primeru bilansa kako bi
trebalo da izgleda godinji bilans.
235
236
Bilans na dan 31 maja 1934 godine
(A) A k t i v a
Gotovina
U Kreditnoj zadruzi
Otkupna vrednost police osiguranja
Drva u ostavi
i
sa otpisom
Razna aktiva
(B) P a s i v a:
z. d. s.:
za
za nametaj
(O) i s t a i m o v i n a
imovina l-V-1934
(D) Viak:
suficit u gotovu (tednja)
viak u materijalu
30.52
1.219A8
2.800.-
100.-
3.200.-
10.000.-
300.-
2.800.-
4.900.-
30.52
219.48
17.650.-
7.700.-
9.950.-
9.700.-
250.-
IV DEO
POLOAJ ZADRUGARA
li DANANJEM DRUTVU
69 Uopte
"Zadrugarstyo je ivot izvesnih
socijalnih grupa, a ove se ne mogn
ograditi i cla na njih ne nlm-
kupan ivot drutveni."
l1Iih.
U zadrunom pokretu bh-a sve vie svestan
da mu je zadrugarstvo potrebno ne samo da bi uspeno
vodio svoje gazdinstvo, nego i da bi svoje interese
u dananjem drutvu. To, nije nimalo jednostavno,
poto je dananje drutvo dosta sloeno. Da bi se u tome
pravcu stvorilo odredeno ispravno stanovite, moralo se u
dananjim zadmnim redovima izgraditi i onakvo gledanje
na dananji drutveni poredak - koje upoznaje
sa njegovim pravim drutvenim poloajem i ulogom koju
on ima sa svoje strane da odigra u dananjem drutvenom
razvitku. To ne da se stvara noko nepozna to
gledanje na svet, da mu se ono, odozgo,
nego se samo da formulie ono do sam sobom
dolazi svaki zadruno-svesni
Bez ispravnog gledanja na svoje dananje drutvene
odnose, nije u stanju da interese svoje po-
tronje. Bez toga gledanja on moe samo da bude pasivan
drutveni objekat. Zato je sama zadruna praksa, na svome
razvojnom stupnju koji je u nekim drayama jo po-
19 sama iz sebe razvila u ovome pravcu
koje je zadruna teorija razradila i dala odre-
deno stanovite u dananjem drutvu.
Dananje se drutvo ne sastoji samo od pijace. fabrika,
banaka i ustanova kojih se po sili samoga
drutvenoga sistema smanjuje i oduzima potroareva ku-
povna Drutveni se organizam protee i na svoje po-
ekonomske, socijalne, pravne i kulturne ustanove.
N a tim se ustanoyama samo drutvo i dri; i od
rada u tim usanovama zavisi ishod privatnoga gazdinstva
svakoga pojecli!Jaca.
239
Pored s\Toga pri\'atnog gazdinstva, mi silom samoga
drutYenoga poretka ulazimo u optinske i dl'Uge samou-
pran1e organizacije, na elranl, njen uredaj i njene
zakone, pomaemo i koristimo se elraynim i samoupravnim
finansijskim, i pravnim llrectajima i sL .Teelnom
mi smo kao i kao nosioci pojedinih zani-
manja, dananjegn c1rutya. Samo je i ovde, II dru-
tnl, kao i II privatnom gazclinstnl, poloaj podre-
eten Vlasnici kapitala nisu se samo ograni-
(-ili na svoj rad po nego su veto nali
ela c!ruheni uredaj bude sklopljen i yoden onako
kako to odgovara njihovim interesima. Danas yie nije ni-
kakYa tajna: nonlC u politici, donoenje carina u interesu
fabrikanata, uredaj lokalne pijac8 onako kako to odgovara
interesima mesne podizanje puteva onuda kuda ima
da prod e roba i sl. Pa ddimo ela se i sami ratoYi
vode u tom interesu.
ima uprayo da zahvali zadrugarstvu to mu
otvara i ova drutvena \Tata i ga l",ako se
i na toj stazi u odbrani svoiih interesa. Oim je
da u tome pravcu, sam je sebi izgraciio i na-
svoO'a uspenog drutvenog snalaenja. na svo-
joj stvari u zadrugama, su razvili
svoje odnose koji se vidno ispoljavaju u njiho-
vim mec1usobnim za(lrunim pravima i dunostima. U za-
drugama nalaze posla mnogi radnici, nametenici i
tako da je doveden i u poloaj
prema oYome svome zadrunom osoblju. Kako
da se preko svojih zadruga direktno priblii sitnim
radnicima, zemljoradnicim<1 izanatlijama,
to se on dovodi pred stvaran zadatak da zaista, na
jednoj pravecinoj osnod, i uspostaYi u svome snabc[evanju
neposredne odnose sa
Uspeh individualne ekonomije potronje ne zavisi samo
od dobrog snalaenja pojedinih Na nju dr-
ava i samOUpraYl1a tela svojom politikom, svojom ekonom-
skom politikom i svojim finansijskim gazdinstvom. I na tim
poljima ne moe da se prepusti slepim drutvenim
zakonima i interesima drutvenih grupa, poto bi nje-
gov interes ostao uvek I na odm poljima
zadruno snabdevanje potrebno je i
Iako nije potrebno da na ovome mestu podrobnije
iznosimo raznovrsna teorijska shvatanja mnogih socijalnih
i zadrunih pisaca, ipak moramo samo toliko spomenuti
da se teorija drutvenoga poloaja dosta pre-
bacuje u utopiju, u koja nemaju veze sa dananjim
stvarnim ivotom. Zadrugarstvo nije "opti i jedini lek pro-
tiv svih zala drutvenih, kako to razmetljivo trube povrni
240
ljudi; nego kao nesumnjivi lek za z!a, za izvestan
rod ljudi i za izvesno vreme... Ono se JavlJa usled neke
nude. Ono ivi dokle ivi nuda".1)
U knjigama nekih zadrunih pisaca
2
) polazi se dosta
od od bola koji u pisca izazivaju drutvene
nepravde, umesto da se iznosi ono to je ostvarIjivo putem
ta vie, neki pisci sanjaju o zadrunoj dravi;
neki, opet, idu toliko u svojim utopijama da uopte zabo-
ravljaju na pravu ulogu zadrunog pokreta u dananje?!
drutvu. Pri ovih stvari mora bIti
oprezan, da se ne bi prebacio iz svoje gole stvarnosti, o
kojoj na prvom mestu treba da se vodi u
znata u kojima se lako moe zabasatI:
1) Mih. ta se deava u svetu na zadrunom polju,
strana 56.
2) Na pr., The Consumers' Place in Society by Percy Redfern,
Manchester 1920.
16
241
XVII glava: odnosi
-zadrugara
70 Prava i dunosti
Meciusobni odnosi obuhvataju veliko pod-
dunosti i prava koja imaju oni jedni prema drugima.
Do pnih meclusobnih odnosa dolazi u
kao to je porodica. Pojedina redo-
VIto I?-ema svoga samostalnog drutvenog poloaja, celu
porodIcu pretstavlja Dalje se njihovi
odnosi javljaju napolju, van porodice, na pijaci, i u raznim
organizacijama. Dovede li potreba za izvesnom robom neke
na pijacu, i tada govorimo o njihovim
nim pr:avima i dunostima. TI ovom poslednjem na
pr., om mogu kao struje jednoga pre-
da nastupaju u pregovorima, pa da jedan
drugome onakva prava i dunosti koja najbolje
pospeiti njihovu stvar.
Poloaj u porodici vekovima j e
tako da se danas ta zajednica uzima kao jedinst\yen potro-
i sa gledita savremenog gazdinstva; i to
pOghlvito zbog njenog konstruktivnog moralnog, privrednog
i uredenja. Zadrugarstvo zato i uzima porodicu
kao svoju jedinstvenu celinu koja je pretstavljena samo
u zadruzi.
U dananjim zajednicama, na pijaci, i uopte
u svome ivotu van porodice su u stanju da is-
.syoju meclusobnu svest jedino u zadrugama. Uko-
lIko se <?11I, Ipak, meaju zajedno i po drugim organizacijama
(humal1Im, stalekim, sportskim i sl.), njihova se
nigde potpunije ne ispoljava kao u zadrugama. Kada
se Jedan u zadruzi sa ostalim
?11 je .time kao zadrugar preuzeo na sebe mnoga
l prema ostalim zadrugarima, a i ovi istodobno
prema nJemu. Od pravilnog i svoje
zadrune svesti ostalim i efekat
242
r=
onih sredstava koje je zaradio
Ukoliko je ta svest labavija, utoliko je slabiji njihov poloaj
u drutnl uopte.
Kao to su interesi doveli izves-
noga u zadrugu, tako se i zadruge mec1usobno
veu prema grupama svojih interesa u zadrune organiza-
cije stila. One se, pno, udruuju u svoje saveze radi
i jedinstvenog svoga poloaja u dru-
tnl; u zadruge naveliko radi nabavke naveliko
i proi2Yodnje robe. Savezi svih zadruga jedne drave uje-
dinjuju se u svoj glavni zadruni savez. Svako ovo zadru-
no telo ima svoje federativno samostalno tako
da je rada svake ove jedinice po zadrunim na-
i zakonski
Prava i dunosti pojeclininih na-
laze punoga svoga izraaja ne samo u njihovoj zadruzi,
nego i u svim ostalim organizacijama u je federalnom
sastani njihova zadruga: svoja prava i duno-
sti u svojoj zadruzi, oni ih preko uprave te zadruge ue i
u glavnom zadrunom savezu. Sarac!njnom ovoga glanlOg
saveza u l\Iec1unarodllom zadrun01l1 sa\'ezu, oni proiruju
svoje odnose i na ceo svetski
druni pokret.
Koliko su mecIusobni odnosi istiniti
i dalekoseni, "idi se najbolje po tome to oni prelaze i
narodne, odnosno dravne granice. Tako na pr. engleski
"ie voli da enlesku robu kupe jeftinije
strani nego da na njoj dignu prekomerne zarade
engleski kapitalisti. "U potpunom zadrunom sistemu
(cOln]Jletely co-opcrative system) svima se profitima na
iz"ezenom ugljenu automatski koristiti Italije,
Francuske i drugih zemalja uvoznica rabatom, ili se
svaka zadruga naveliko koristiti vikom na kupoyine." (The
Consumers Placc in Society, by Percy Reclfern, ]J 6).
Celina mec1usobnih zac1runih odnosa jednako je re-
gulisavana od zaclrunih pionira koji su u En-
gleskoj, u syome mestu 1844 godine kao
radnici put zac1runom snalaenju Sama
zadruna praksa od tada do danas jo je vie utndila
principe, pa im je i proirila uspeh svojom sa-
vremenom poslovnom, i uopte kulturnom orga--
nizacijom. Ta su ova:
1 Otvorcno Pristup se u zadrugu mora sva-
kome dopustiti. Taj se pristup ne sme oteaYati, a
po svojim formalnostima ima ela bude to laki. Svaki novi
zadrugar, koji da ga zaclI:uga pomogne, samim sYojinr
njen poloaj. Ukoliko II jednoj Z3.-
16*
druzi ima vie utoliko je i promet robe a
utoliko se sra.zmerno smanjuje cena robi. Zato svaka zadruaa
nastoji da proiri svoje b
U ovako organizovanu zajednicu
moe da stupi samo onaj koji je kadar da na sebi
p.odnese breme zadrunih odnosa kroz ceo svoj
ZIVOt. U momentu stupanJa u zadrugu ne trai mu se u tu
svrhu nita vie od naklonosti za obavljanje za-
poslova i onih moralnih osobina koje mogu da
d?bar g.las u zadruzi. Uz taj
moralnI ulog Ima da se unese l materIJalni, u obliku maloO'
udela. ""
Upravni odbor zadruge o prijemu novo aa
a on ne moe, a niti ima kakva interesa, da ne pri;li
novoga ako taj ima zakonom i pravilima propisane
zadrune kvalifikacije. Svaki koga upravni odbor
J?rimi u ima da se ali narednoj skup-
stInI te zadruge; I tu se VIdI Jedno od mnogih demokrat-
skih koja vladaju u zadrugama.
. Kao to je slobodno da u zadrugu, tako
mu Je slobodno i da u svako doba iz nje istupi, naravno na
kako to propisuju zadruna pravila i zadruni zakon.
. Demokratsko upravljanje. je zadruga, kao
l sye ostale zadruge, u svojoj sri drutveni oblik u kom je
demokratizirana. Tako je zadruga jedino dananje
pl'Ivredno drutvo sa jedan jedan glas. U
zadrugama naveliko glasovi se mogu raspodeliti za-
druge, .vkao i u visini njihovog prometa koji prave
sa dotlCnom zadrugom.
kada stupa u zadrugu preuzima odmah na
sebe sva .ona prava i sve one dunosti koje imaju i raniji
zadrugarI. Od samog svoga on 8udeluje
ravnomerno .sa svim ostalim u celoj imovini te
pa l samoga zadrunoga saveza u koji je ona
njena. Naravno time on ulazi i u obaveze te organizacije u
pomenutom opsegu (jemstvo se vidi iz pravila za-
druge i zakona).
Svaki zadrugar moe na ravnoj nozi sa ostalima da
se koristi s.viU?- onim vodi njegova zadruga
a preko OVIh I mnogIm drugIm praVima u i svet-
skom zadrugarstvu (na pr. da u upravu saveza svoje
zadruge, glavnog zadrunog saveza u zemlji i
zadrunog .sa,:eza). Zadrugar ulazi u zadrune prostorije
svoJe zadruge I iljena saveza kao u svoj sopstveni dom.
t? god vidi. da ne valja, on moe da primeti i da kriti-
kUJe, na kako to propisuju zadruna pravila, jednaka
za sve. ta vie, kada on poseti i drugu zadrugu u zemlji
244
ili na strani, pa makar i ne bio njen r.Ian, on je i tll dobro
doao kao
Zatitu svojih prava i izraaj svoga potro-
interesa zadrugari postiu na skuptinama svoje
zadruge, s\"oga saveza i ostalih zadrunih ustanova koje su
u jedinstvenom sklopu sa tom zadrugom. Na skuptini svoje
zadruge, ako je manja, zadrugar ispoljava ova svoja
prava. Ako je zadruga, kao i na skuptinama saveza,
zadrugar ne dolazi na skuptinu, nego bira delegate
koji ga zastupaju. Dakle, bilo neposredno ili posredno, za-
drugari se pitaju ko upravljati njihovom zadrugom i
savezom (upravni odbor zadruge i upravni odbor saveza),
ko nadzirati rad toga odhora (nadzorni odbor zadruge
i nadzorni odbor saveza), kako se urectivati
poslovi, ta bi trebalo, po izmeniti u mectusob-
nim odnosima, kako se ti odnosi poboljavati, i uopte
kako se urediti njihovi odnosi u drutvu.
U \Tenju svojih odnosa su se po-
starali za takvu vrstu kontrole koja u samoj klici unitava svaki
nepoten posao koji bi se javio u bilo kome zadrunom telu.
Ne samo da rad uprave i zadrunih slubenika kontrolie
nadzorni odbor, nego sam savez ima kadar zadruno-
osposobljenih revizora koji obavezno i redovno pregledaju
do u rad svake zadruge.
Zudruga ne daje samo prava, nego traj od svakog
svoga da redovito vri i dunosti, kako
prema ostalim tako i prema zadruzi i celom za-
drunom pokretu. Clan je materijalno za obaveze zadrugin e,
u obavezan ili do visine svoga upisanog
udela ili izvesne svote koja iznosi dva do tri puta
onoliko koliki je neleo. Zadrugar prima na sebe do odre-
dene svote i jemstvo za zadrugine obveze prema savezu.
Visina je tih obaveza u pravilima same
zadruge, pa je u interesu svakog zadrugara da u celosti
poznaje sadraj tih pravila.
Pored ovoga jemstva i svojih dugovanja, zadrugar
formalno nema nikakve vie materijalne obaveze prema
svojoj zadruzi. Ipak on kao zadrugar ima dosta takvih oba-
veza, za koje ne moe biti materijalno pozvan na odgovor-
nost, a koje osnovicu uspeha celoga zadrunoga
poslovanja. On nije kao ispunio svu svoju dunost
prema ostalim time to se upisao u zadrugu,
to je na sebe preuzeo neke materijalne obveze; njegova je
dunost, pored toga, da uvek bdi nad zadrugom, da se od
nje ne u svim svojim radnjama, kao
nabavkama robe, odupiranju raznim kartelskim i
sporazumima, obrazovanju sebe i svoje dece, za-
sastancima, dnevne i tampe itd. On
241)
ne moe nikada u kakvoj zadrunoj akciji da
svoje otsustvo pravda time da se moe i bez njegar
da on nije pozvan da se o tome stara, poto ima drugih i sl.
odnosi u dananjem drutvu mogu da
do punog i uspenog s,'oga izraaja samo onda, ako
su zadruni redo'd jedinstveni i od poslednjeg za-
drugara do vodstva zadruge i saveza; ako svaki zadrugar
za svoje dunosti u celosti trai i sva svoja prava. Imati
pri tome uvek na pameti da nije samo uprava pozvana da
vodi brigu nad zadrugom, a pojedini da se u
tome pravcu tome posvete samo nekoliko na glavnoj
godinjoj skuptini.
3 kupovine (viak, zadruna.
uteda, risto1"Jw). su zadruge u prvim danima
svoga postanka robu od zadrugara po ceni sta-
janja. S tom se cenom nije moglo nakraj, poto je za-
druga uvek u opasnosti od nepredvielenih trokova. Zato se
po svim zadrugama roba ustupati za-
drugarima po ceni, pa se tako zadrugaru ono to
eventualno preplati natrag. Taj se izrai'.unava
prema robe koju je zadrugar te godine izuzeo u
zadruzi (viak ili zadrugina uteda). Ipak se sav viak koji
zadruga postigne ne povrati zaclrugarima, nego se jedan
cleo ostavi za rezervu (zadruni rezervni fond) i opte po-
trebe zadrugarstva (socijalni zadruni kapital).
1: Kapital se Xadruga
na udele svojih umeren interes, kako bi se u soci-
jalnom pravcu delovalo na kapitala uopte.
.5 i verska neutralnost. U zadruzi mogu hiti
ljudi i ene svih vera i shvatanja, pa
zato ona ima da bude neutralna i u jednom i u drugom
pogledu. Kako se zadrugari snalaze u politici,
docnije.
6 u gotovu. Zadruga llloe samo onda da od-
vaja robu po pravoj ceni, ako je ne oni trokovi
bez kojih nabavka moe da bude, kao to su interes, rizik
i sl. A i treba da izdvaja robe samo onoliko koliko
moe zaista da plati. Stoga je i zaveden ovaj princip pla-
u gotovu.
7 Zaclruga. stvara socijalni kapital. "Socijalni kapital
je jedini u stanju da ree privatnog kapitala", veli
vocta vajcarskog zadrugarstva elI'. Bernhard Jegi.
Socijalni kapital stvara se jedino danas po zadrugama. Za-
246
druge ne dele sav viak svojim nego izvestan
deo ostavljaju kao rezervu. Takve rezerve ne mogu zadru-
gari deliti se, one slue stvari, pa se zato
i zovu socijalnim kapitalom. TI akcionarskim drutvima, pri-
likom. likvidacije ili kakvom drugom zgodnom prilikom, re-
zerVl1l fondovi dele se akcionare, tako da taj kapital
ne slui nikakvoj svrsi. Socijalni kapital upo-
trebljava se za proirenje zadruge, njene samo-
proizvodnje, obrazovanje zadrugara i sl. Veliki zadruni
pokreti retko oskudevaju ovim kapitalom. Tako na pr. en-
gleski zadrugari otvoreno da oskudica kapitala nije
nikada od g. 1870 (izuzev prve posleratne godine)
yala njihov Pokret da razvije bilo koje poslovanje koje je
eleo (Hall-Watkins, Co-operation, 142).
8 Promicanje zadrune naobrazbe. Pored teh-
znanja, je potrebno i jedno
vie socijalno obrazovanje, koje je u opreci sa individuali-
Zato zadrugari treba dosta da a se to
trai od zadrunih vocla. Obrazovanje je zadrugara posebno
opseno dananjeg zadrunog pokreta.
. Privatni je kapital odvojio nauku od najamnog radnika
l naterao je u svoju slubu. Zadrugarstvo je primilo na
se i tu veliku dunost da putem a ne
jenog skupog priblii sve ljude nauci.
i radnik koji proizvodi udaljili su se daleko jedan
od drugog, a nauka, umesto da slui radniku kako bi po-
produktivnost svoje radne snage, - skoro je svuda
ustremljena protivu njega... Znanje je postalo tako sred-
stvo koje se mO9 odvojiti od rada, pa da mu se onda su-
protstavi." (TV. Thompson: An Inqui7'[j into the Principles
of the Distribution of Wealth. London 1824, p. 274) .
Zadrugarstvo, dakle, socijalnim gleda i na na-
tekovine koje se mogu iskoristiti u industriji i u drugim
granama ljudskog rada. koriste se
:"elikim zakonima (elektricitet, telefon, telegraf, radio
l dr.), a da ih nita ne U zadrugama prelaze sve
tekovine na celo drutvo, a da niko pri tome nita
ne Mnogi su stekli potrebu da tek
kada su se nali u zadrunoj "U zadrune prosto-
rije, osobito u one sa ili knjinicama, ulazili
su zadrugari kao u svoje ro(lene domove."
. ;,N a l\Ieclunarodnoj konferenciji zadrunog vaspitanja,
kOJa Je odrana uz Jedanaestu zadrunu kolu,
dr. Anri Foer zgodno je pretstaYio zadrugarstvo kao takav
privredni pokret koji primenjuje vaspitnu akciju... Ono
nastoji. socijalno blagostanje, ljude u
upravljanjU opte korisnim ... Njihovi glavni
247
proizvodi nisu roba, nego zadrugari, to jest ljudi i ene
koji su u stanju da uspeno privedu u delo izvesne prin-
cipe. Zato su zadruni vaspitni metodi isto tako vani kao
i metodi zadrunog poslovanja; oni jednako ima da budu
nadahnuti osnovnim njih isto tako treba da shvate
pravilno i pokreta, jednako treba da budu sa-
'Temeni i delotvorni s gledita".1)
Drutveni pokret koji na i
saznanjima ne moe ela svoj vaspitni delo krug samo
na izvestan broj ljudi, na doba ivota, na jedan spol, na
jedan predmet, na jedno vreme i na jednu sredinu. Zato
su u zadrugarstvu, kao takvom pokretu u celosti,
istotodobno i sami sebi i svoiim saradnicima
daje se jednako pravo i mukim i enskim da
i ne se samo u mladosti, nego kroz ceo
ivot; ne se samo zadrugarstvo, nego se ulazi istodobno
u sva zadrugar ne vee svoje
radove samo na sadanjost, nego s jednakim interesom ulazi
i u istoriju i, po svojoj ideologiji, upire siguran pogled
i u svaka je ljudska sredina sposobna da za-
druno deluje, odnosno da vidno iskae svoju zadrunu svest.
Kao i druge svoje radnje zadrugarstvo sprovodi i svoje
opte kulturno pionirstvo na bazi Zato je kao
prvu dunost u ovom pogledu primilo na sebe, kako u na-
rodnom tako i u okviru, da se u nauci odupre
na svoje sopstvene noge. Ono se dosada ne samo oduprlo,
nego i koraknulo dobrim hodom u ova pravca: u sop-
stvenim zadrunim saznanjima (stvaranje zudrune naUke),
u zadrunom vaspitanju, u zadrunoj tampi i u zadrunoj
propagandi. Svako ovo ukratko dotaknuti
tek toliko koliko je potrebno da zadrugar sazna i za ove
vane grane svoga Pokreta.
71 Zadruna nauka
Zadruna je nauka osigurala sebi samostalno j dostojno
mesto socijalnim i ekonomskim naukama. U istoriji
ekonomskih miljenja zadruna dolaze do
izraaja.
samu da moemo sa ovim dalekosenim
pogledima da gledamo na dananji svoj drutveni poloaj,
mi moemo jedino zahvaliti zadrunoj nauci. Ovde
videti ta mi u zadrugama moemo da damo svojom samo-
za razvitak ove nauke.
1) Lecttlre on Modern methods of Co-operative Education. By W.
P. Watkins, at the Co-operative Seminary. Freidorf, Basle 1935, - p. 1)
248

Zadruna nauka trai od nas, ali opet za nas, dosta.
lona poslednja negde u varoici moe da dopri-
nese i svoj obol ovoj nauci. Neka ona samo, na pr.,
obavetava svoju zadrugu o ITstama potreba u svojoj
Zadruna se nauka ne moe da razvija bez ovih sitnih is-
kustava. Snllca iole razvijena zadruna sredina stvara na-
sabiralita zadruno- priuednih iskustava, daje im
oblik i stavlja ih zadrunoj nauci na raspolaganje.
Te se ustanove zovu zadrllnim institutima. Za ove
je institute svaki podatak upotrebljiv: da li troimo vie za
stan ili za hranu; koliko troimo za kolovanje dece; jesmo
li osigurani i sl. Takav institut, na osnovi takvih i
podataka, dolazi do vanih koji istO\Temeno ulaze
u nauku i slue poboljanju ivota zadrugara.
Recimo: ako institut vodi statistiku naega normal-
noga ivota, onda on sa brojkama dokazuje
janlOsti da li smo svojom platom u stanju da odrimo svoju
i kulturnu egzistenciju. Institut daje dragoceni ma-
terijal svima zadrugama za lak;5e snalaenje: obavetava ih
o novim momentima u politici trustova i kartela; o tenjama
privatnog kapitala; upozorava zadruge na normalnu njihovu
u pogledu rada i kapitala, kako bi to vie smanjile
trokove i dr.
je zasluga zadrunih istraivanja za
stvaranje one zadrune prosvete koja najbolje odgovara po-
trebama savremenog zadrugarstva u pojedinim sredinama.
U tu se svrhu vre opsena istraivanja: uporecluje se broj
zadruga prema stanovnitvu jedne zemlje; se disku-
tuje problem rentabiliteta pojedinih vrsta zadrunih pre-
istrauju se izvori zadrune istorije; skupljaju se
podaci za zadrunu geografiju; se svota kredita
po zadmgaru, pa se daje osnova za problem za-
drunog kredita; notira se i prati vremenski ko-
kupnj e po rasvetljuju se dokazima
odnosi izmeclu prodavnica i zadruge naveliko i dr.
Na ovom mestu, u nekoliko primera, pokazati
koliko je zadruna nauka u ovom pravcu koristila zadrunom
pokretu u Engleskoj, gde je svaka nova zadruna pojava
i potreba bila strogo ispitana, oprobana u
zadrunom laboratoriju.
,To godine 1830 se u Engleskoj raditi na osni-
vanju velike zadrune trgovine. l u tadanjem jednom za-
stoji: ... da se roba kupuje to jeftinije kako bi
zadruga imala to manje trokova. - 1884 na Kongresu u
Derbiju, nakon nekih referata i pozdrava, se en-
gleski zadrugari interesovati za zadrugarstvo u drugim ze-
mljama, te osnivaju zavod za tu svrhu ... Jo koncem
prologa konstatuju engleski zadrugari da su re-
249
zultati ispitivanja doveli dotle da su debate na
konferencijama bivale manje akademske, ali zato ...
Svaka nova socijalna i ekonomska pojava bila je u Engleskoj
ispitana, pa su se onda zadruge po tome orijentisale ...
Mladi zadruni pokret u pojedinim zemljama ima mnogo
potrebe da se odmah postavi na ovakvu osnovu. Bez
ispitivanja stvarnog ivota, takvi se
pokreti preputaju opaanjima pojedinih zadrunih
to uvek nije vodilo dobru. Na sastancima zadrugara
takvih pokreta se mnogi govori, ali bez stvarne dokazne
podloge. Ovakvi pokreti nA mogu tez istra-
ivanja da daleko i u zadrunoj prosveti, poto
telji nemaju na raspolaganju savremenog gradiva za rad
koji odgovara prilikama zemlje. Ako ne
postoji ovakav zadruni institut, nemaju
ni zadruni pisci da daju ono to upravo treba do-
zadrugarstvo, nego se ,mek oslanjaju na knjige i na
podatke dobijene sa strane. Sta vie, bez takvog istranog
materijala teko se snalaze i uprave zadrunih saveza u
voc1enju svoje politike, kako prema zadrugapla tako j prema
vlastima, prema privatnom kapitalu i dr. Sta moe jedan
takav savez da poduzne u pravcu podizanja kupovne
syojih na pijaci ako sh'arno ne zna kako stoji sa
tom kup ovnom u njegovoj zemlji.
zadruna istraivanja, koja su osnovana na
najsavremenijim i drugim metodima,
su i i teorijskog rada u svakoj sredini.
72 Zadruno vaspitanje
"Pogreno je to jo mnogi pisci meaju pedagogiju
s vaspitanjem, jer ova dva izraza postoji bitna ra-
zlika. Pedagogija je tako teorija o vaspitanju, a vaspi-
tanje je primena pedagogije. I kao to moe biti
znalac jezika a da ne bude besednik, tako isto moe biti
pedagog, tj. znati temeljito pravila o vaspitanju, a da ne
bude tj. da nema dara da vaspitava
decu. .. Samo je vaspitanje Yetina, umeljnost,
koja na svaki pretpostavlja neto vie od prostog
poznavanja nekih pravila iz knjiga, i koja zahteva
mnogo iskustYa, mnogo moralnih osobina, veliku toplinu
srca i pravo umno (Teorijska i
dagogija od Gabrijela Kompejrea, preveo Rista
Beograd 1907, str. 2 i 3).
Teorija i praksa vaspitanja pretstayiju, dakle, dva op-
sena i samostalna U teoriji se govori o vaspi-
tanju uopte, o umnom vaspitanju, o vaspitanju,
250
o razvijanju onegovanju paznJe, o negovanju pam-
o negovanju uobraenja; raspravlja se o sposobnosti
miljenja, o o negova nju o moralnom
vaspitanju, o volji, slobodi i navici, o viim i dr.
pedagogija ili primenjena pedagogIJa.
metode nastave: nastava, obrazovanje u pOJe-
cEnim predmetima istorija i dr.), dr.
Izalo bi iz okvira ove knjige kada bl se pl'lI11l1I za-
datka da na ovom mestu u potpunosti iznesemo
koja savremeno zadrugarstvo unosi u pedagogiiu uopte, a
napose u zadrunu pedagogiju. Zapravo, zadru-
garstvo nema jo celinu svoje pedagogije. Prema
onome to se do sada o zadrugarstvu pie, moe se lako
videti kako bi celina ove nauke u zadrugarstvu izgledala,
koliko jo treba 'Temena i truda zadrunom pokretu da
na ovom polju dade u celini ono to bi moglo da zadovolji
zadrunu ideologiju i potrebe pojedinih za-
drunih jedinica. Mi ovde no tvrdimo da zadrugarstvo
treba na ovom ela radi po izrac1enim
dosadanje grac1anske pedagogije, ali ne smemo u ra2Yoju
svoje pedagogije da jednostavno zatvorimo pred onim
to je ta grac1anska pedagogija dala i ta jo daje.
garstvo je i na svojem poslovnom
moralo da primi teorijska i snalaenja savremene
arac1anske ekonomije i privatne trgovine i industrije, pa je
polo svojim sopstvenim putem koji je u opreci sa
arac1anskim. Zadruge nisu mogle na polju hemije, tehnolo-
g-ije, industrije i drugih i saznanja da
izbriu odnosno da negiraju ono to postoji, pa da nastave
neto to je novo, neoprobano. To nece
\'aspitnom iako mnogi neiskusni zadruga n, kOJI
nisu svesni pedagokog pokuavaju ela u
zadruno yaspitanje unesu neto posve novo za to nema
nikakva osnova u dananjoj pedagogiji. Ovo nae saznanje
uveraya nas da zadrugarst"o na ovom polju treba sposob-
nih pedagoga, treba opsenih svojih a ljudi
koji nalaze u sebi pedagoske sposobnostI zato st?
zadrugari, a ni knjiga koje sadre samo nekolIko
misli iz zadrugarstva. Kao to je zadrugarstvo bez dalJnjega
za svoje poslovanje primilo u svoju sredinu
radnike, inenjere, 1 dr. kOJI
su kolovani bez zadrune osnove, tako se l u svome vas-
pitnom delovanju ima zasada da osloni na dana-
nje kvalifikovane pedagoke radnike, i profes?re. Ka?
to je rad onih prvih i drugIm p.n-
lagoc1en zadrunim to isto t!-,eba l s ?Vlm
druaim. U mnogim zemljama davano Je nastaVI1lClma l na-
stav'i;icama dosta da zauzmu svoje mesto koje
251
im pripada u zadrugarstvu. Na njima je sada da u zajed-
nici i u sporazumu s ostalim zadrugarima putem samopo-
unose u zadrune redove onakvo vaspitanje koje je
svojstveno samome zadrugarstvu. Kao to se od
francuskog jezika ne moe traiti da napravi mainu, tako
se ne moe ti ni od inenjera mainstva da
u zadrunim Ovde s,'akako treba jo dosta ra-
diti i razmiljati. Taj rad i to rasmiljanje ne sme se ogra-
samo na pedagoge, kao to se i pri rasprayljanju
drugih pitanja ne samo na pojedince, nego treba
da se svaka stvar temeljito i pretrese i izvede na bazi
zadrune Pri svemu uvek treba rastaviti opte
od znanja, tako da Sf) zna ta ko moe dati s op-
tim, a ta sa svojim profesionalnim sposobnostima.
Ipak se dosada dosta dobro snaao
na ovom polju, kao to se snaao i na drugim
Kao prvi koraJe u tome pravcu moe se saznanje, ela
se ne vaspitavaju samo deca, nego i odrasli; sye se vie
zamenjuje samostalnim pre-
davanja su zadrana samo toliko koliko su potrebna takvom
vaspitni sistem prestaje u zadrugarstvu da zavisi
samo od onoga to je nego i od kako je
kao vaspitna suha u zadrunoj aktivnosti ne se
nego koji je kadar da na bazi zaista
pomogne sebi i zajednici; vaspitan zadrugar nije onaj
je glava prenatrpana znanjima, nego onaj koji je
i osposobljen da saraduje s drugima; vaspitan za-
drugar ne svoje znanje na izvesne
umenosti, nego stvari promatra i irinom akademskog po-
gleda; nastavna zadruna osnova ne se samo
na zadrugarstvo u teoriji i praksi, nego uzima kao svoju
podlogu u najirem smislu opta drutvena znanja
pisanje, poznavanje drave, narodnu ekonomiju i dr.). Ne
smatramo da smo ovim iscrpeli ovo veliko zadruno
Moemo jo ukratko opisati najnovije zadrune nastavne
metode. O karakteristikama tih metoda, veli upravitelj
narodne zadrune kole Uotldnz ovo (u predavanju odranom
u avgustu 1935 g. u zadrunoj kolu u Fraj-
dodu kod Bazela): "Saradnja i koja
je u svakom od bitnog ne smatra se vie
kao proces u kome se pune znanjem koje je
nastavnik prethodno probavio, nego kao proces
istraivanja, pri idu na svojim sopstvenim no-
gama i doprinose svoj deo pri iznalaenju. Proces
postaje u stvari sve vie i vie zadrunim u najirem smi-
slu
Na prvom mestu, dosta se vremena u svim
zadrunim troi na vebe, a ove se ne
252
izvode samo pod nadzorom, nego ih nadziru i
kritikuju kolski drugovi.
Na drugom mestu, se obrazuju tokom svojih
individualnih i pronalazaka; pri tome se ve-
baju da i sami iz raspoloivih izvora crpu svoja saznanja,
pa da onda sami iskau postignute rezultate.
Trece: diskusija daje im sistematske teorije,
tako, da oni, vie ili manje induktivnim metodom,
opta na osnovu i iskustaya, do kojih sve
vie dolaze (Uotkinz).
253
XVIII glava:
kao poslodavac
73 Uopte
Danas se moe govoriti o mnogim
kao to su: prodavnice sa mnogim svo-
jim filijalama, mlinovi, pekare, praonice rublja, hemijske
fabrike, suknare, fabrike parobrodi, plantae, veliki
magazini i mnoge druge fabrike. Po tim se
sye vie zaposljayaju radnici, l1ametenici i .Jo
g. 1900 zaposljavale su engleske zadruge 83.051
lica, a god. 1930 bio se taj broj popeo na 257.493. Zato
je prirodno da se zadruge danas javljaju kao
veliki poslodavac, sve zadruge, pa preko
njih i njihm'e u dananjem drutvu prema najam-
nom radniku u poloaj.
O zamanosti problema odnosa izmeclu zadruga i nji-
hovih radnika veli se u Engleskoj: "Tokom poslednjih dva-
deset godina nije nijedan problem unutarnje organizacije
vie zabrinuo zadrunog pokreta kao uprava radom
u zadrunoj slubi. Malo problema, kao ovaj iziskuju od
zadrunih draynika ozbiljnije opite, ili trae pravu ravno-
teu idealnih i razmiljanja. Njihovo reenje
stalno treba izmirenje ne samo dvaju suprotnih gledita,
nego i dveju meCIusobno neprijateljski raspoloenih strana.
Radne razmirice u stanju su da se za\Te kompromisima
koji nikoga ne zadovoljavaju, i da osta ye za sobom otavu
mrnje. Uza sve to, problem se ne moe zato to je
teak. Zadruni pokret ne moe svoju materijalnu
s\Thu poslovnog uspeha ili svoje idealno ostvarenje imIu-
strijske harmonije dok ne mogne da se imunizira od smetnja
rada i da zadri sretnije i humanije odnose sa svojim na-
metenicima nego to to kapitalizam. (Engleski tekst,
str. 215: Watkins, Co-operation).
klasa, i po zadrunim susrela
se sa istim pitanjima koja su priroc1ena i
254-
preduzecima. TI svome odnosu sa posloda\icem radnik je
prisiljen da se bori da proizvode syoga rada od eks-
ploatacije. Znamo da se taj odnos uvek povoljno reava za
vlasnika kapitala koji iz rada Syoj profit. ,Tedno-
stavno se ne plati radniku ona najamnina koju je on zasluio.
Tih najamnine ima vie: da se ona no-
minalno smanji; da se ona realno smanji, tj. da se za istu
najamninu dobije manje namirnica nego ranije; da se produi
radno vreme; da se napor radnika itd. Zato se i sva
borba radnika, javljala se u bilo kal\som obliku (sma-
njenje radnog Yremena, poboljanje usloya pod kojim se
radi, najamnine i clr.), danas u celosti svodi na
politiku najamnine.
sam radnik ili nametenik, nije mogao
da ude u zadrugu kao poslodavac sa nekim drugim shva-
tanjem, nego s onim do koga je njega, kao najamnog
nika, doveo njegov materijalni ivot. I zato sva polItIka
zadruga prema svojim i radnicima
moe biti na pravome putu, odnosno imati eljenog uspeha,
ako se ne Yodi na bazi nego na bazi rad-
stanoyi;;ta u pogledu zaposlavanja tude radne snage.
Zavisi, onda, samo od dobre kalkulacije najamnine, u vezi
s ostalim i cenama na pijaci, da se zadruga su-
sretne sa pretstavnicima na jednome nivou uslova
rada koji zadovoljiti obe strane. Radnici zadrunih pre-
sami uvietaju da mogu traiti samo onu najamninu i
druae uslove rada koji dovesti u pitanje opstanak nji-
A taj se opstanak, kao to je to
ne zasniva na tome da se vlasm-
cima (zadrugarima) dade neka renta, nego samo
roba po onoj ceni koja nije plod speku-
lacije. Koja to cena biti i uopte kako se upravljati
zadrunim ne zavisi samo od zadrugara kao
poslodavca, nego i od radnika i nametenika pre-
odnosno jedne grupe zadrunih istoga
saveza ili iste zadruge. Ovi sporazumi dolaze
odatle to i radnici mnogih zadruga imaju svoje pretstavnike
u upravama.
Prvi snoljiv odnos - naravno onte se radi o maksi-
mumu koji se uopte moe u dananjem drutve-
nom poretku - koji zadruno prua svojim
radnicima i nametenicima jeste da se s njima od malih nogu
pa do najdublje starosti postupa kao sa svojom roc1enom
Ko je god yoljan da poteno i sporazumno radi,
moe u zadrunom poslu svoju stalnost. Mnogi radnici
i nametenici proyedu po zadrunim ceo svoj
iyot. :Mnogi doete u zadrugu kao egrt, pa u svojoj starosti
ode u penziju kao njen direktor, odnosno kakav vii
255
Bilionska in1O"dna i opta sudbina dananjeg engleskog za-
pokreta u rukama je tih ljudi.
Nije mnogo i po drugim zemljama. Zato i jeste
glavna briga svih zadruga da same koluju svoje radnike i
nametenike. U tu se svrhu dre kole i
troe se veliki noYci za osposobljavanje zadrunog
personala po naprednijim zadrugama.
Zadruga dobro zna ela je sav njen uspeh
delom vezan za dobar i zadruno raspoloen per-
sonal. li biti zadrugom zadovoljni, zavisi od
toga kako ih zadruni personal po prodavnicama poslu-
ivati. Da li biti zadovoljni s robom koja se
izracinje po zadrunim fabrikama, zavisi dobrim delom od
savesti i potenja samih radnika i inenjera. Deava se mnogo
puta i to da zadrugama konkurecija nesvesne rad-
nike od potenoga rada; oni im tako kadto svesno robu
kvare, da bi se u zadrugarima ubila vera u dobar zadruni
posao. Naravno, na sistemu ropskog i eksploatatorskog po-
stupanja ne moe se stvoriti i zadrati ispravan i zadruno-
svestan radnik, odnosno nametenik. To je
samo postupanjem, sporazumnim reavanjem me-
ctusobnih odnosa i, nada sve, radnika da je tu stalan,
da njegova sudbina ne zavisi od hirova nekoga gazde, da
on tu nije predmet kao neka mrtva stvar,
nego koji je potovan i kome se poveravaju vii so-
cij alni zadaci.
Zadruge gledaju na svoje nametenike s opteg za-
druno-vaspitnog i s materijalno-najamnog gledita. U prvom
radi se na tome da se radnik i nametehik po za-
drunim podignu na kulturni i nivo,
potreban za izrazito zadruni razvitak poslovanja po priv-
rednim .Materijalno najamno gledite daje
osnovu za sporazumno reavanje sporova koji se
jo javljaju izmeciu rada i zadrunog kapitala.
74 Zadruni metod profesionalnog obrazovanj a
Po svim je zemljama obrazovanje zadrunih namete-
nika koncentrisano u ruke zadrunih sredinjih saveza. Svi
savezi poklanjaju ovome pitanju sve panju, poto ja-
zadrunog prometa trai novu radnu snagu. U
zadruge su mogle da se zadovolje zaposljavanjem lica koja
su bila kolovana po privatnim radnjama, na-
pri tome da im uputstvima i pri-
lagode sposobnosti zadrunim potrebama. Danas se,
prema porastu zadruga po broju i moe znati koliko
redovnog priliva nove radne snage biti po zadrunim
256
r
f
radnjama. Zato su sa,"ezi da stvaraju kole
za spremanje zadrunog podmlatka, koji bi
jedino imao kyalifikacije za rad po zadrugama. Ukoliko se
jo tll i tamo radi u to je na izmaku.
Skole za zadrune nametenike podeljene su po razre-
dima i strukama. r njima se spremaju i kancelarijski
sYe do zadrunih sekretara i upravnika. Podela po razredima
Hi se prema pretspremi Pojedine struke obuhvataju
srodna zanimanja s obzirom na robna odeljenja samih za-
druga: kolonijalna roba, mesare, mlekare, tekstilna roba, na-
metaj, i konfekcija (01'0 je podela po kojoj je
komitet Bl'itskog glavnog zadrunog saveza i zadruge nave-
liko poclelio zadrune eye u kolskoj godini 1934/1935).
Zadruna nasta\'na osnova nije po svim zemljama je-
dinst,"ena, ona II gIanlom proizlazi iz stvarnih potreba poje-
dinih narodnih pokreta. 'G nekim zemljama nastavna osnova
pribliuje se viim trgo,"aNdm kolama (Finska), tako da
ove kole traju po par godina. U vedskoj se trai za
kolsko pohadanje izyesna teorijska sprema koja se posti-
zcwa putem clopish'anja. U zaclrug'arstnl
uzimaju prevagu te(;ajevi; a i u naoj dravi. Danka za-
druna kola traje godinu dana i deli se na elva polugo-
dinja tec'aja. Na rada ove poslednje kole mnogo
utii::e danska Visoka narodna kola. Velike uspehe postiu
posetioci duih vajcvarskog zadl'Ugar-
stva u Frajdorfu kod Bazela. Svajcarske zadruge,
za zadrunu slubu po prodavnicama, najvie spremaju mlade
cleyojke sa izvesnom kolskom spremom. One u Frajdorfu
u manjim grupama stanuju i same vode svoje
Pri tome pohacLaju i kolu i rade u mesnoj za-
drunoj prodavnici. Onle se ide za tim ela uz
svoje profesionalno obrazovanje steknu i potpuno obrazo-
vanje savremene kako bi u svojoj praksi mogle
ela poznaju elje kupaca.
Predavanja po zadrunim kolama izvode se
nim obukama, savrenim modelima zadrunih prodavnica,
organizoYanjem zadrunih muzeja, ekskurzijama
po krajevima naprednog zadrugarstva, diskusijom na osnovu
iskustaya samih i sl. za-
druni savez ureduje u prostoriji gde dri godinji
uzornu prodavnicu. Britsld ujedinjeni ko-
mitet snabdeva pokretnim aparatima za
vanje dekoracije zadrunih izloga. Danska zadruna kola
ima kabinet najsavremenijih kancelarijskih maina
tako da zadruni imaju prilike da se u tome
pravcu. Manje vie, sve zadrune kole imaju i svoje filmske
dvorane u kojima se prikazuje ivot savremenog
zadrugara i dananja tehnika zadrunog poslovanja.
17
257
panju na sebe filmski prikazi proizvodnje pojedine
r?be,.o.d Slrovme pa do gotoya proizvoda. I oyde je, kao to smo
ndeh l kod obrazovanja zadrugara, zadruna kola da
ga saradnjom nastavnika i
ucemka po razre.du, knjinici i prodavnici.
. Ova .:"ehka brIga kOJU zadrugarstvo ukazuje obrazo-
vanjU i najbolje nas upoznaje
sa osnOYlcom na kOJO] njihovi odnosi prema za-
drugama ne radi se tu o privremenom
nego o trajnom zaposlenju pojedinog nametenika.
75 .Materijalno-najamni odnosi
v i nametenika mogli su u prvim
bIti fmmlI]arnL U malim se zadrugama zadrugari
danon upraye zadruge Yiciaju syald dan s nametenicima
I .tako se up.oznajll s obostranim potrebama. Stvaranje veli-
1nh zac1rumh zadruaa naveliko i fabril"a
kao i saobracajnih rastavlja jech1e od druaih. U
se g?d. pokretu bilo polo ovim nije vie
poloza] rac\lllka I nametenika bio individualan neo'o 1"0-
lektivan .. Kisu se s:"i mogli vie da u
o na]apmmi i drugim ysloyi!na rada, nego je
bIO potreban orgamzovan nastup sYIh radnika za-
drul1?g. :rako su se stvarati udruenja
zacl1'uz11lh radmka I nametenika koja su s pravom traila
da se s .njima .umesto individualnog zavede kolektiYllO pre-
gm"aran]e. Prn'oc\no je da je ova kolektivna poaoelba u
te.ko ila. Karo?ito je I2ailazila na smetnje'" u upra-
,ama malIh zadruga kOJe su tesko zbog svoje nesvesnosti
autonomiju u ovom pogledu. St,"aranjem
rac1p!duh slJ1ell.kata uao je i zadruni radnik u njihoYll
polItiku orgaIllzovanog rada. I sa sindikatima zadruo"e
u sporo\'e, ali prevazi ispra\'nih
]almh s jedne i sindikalnog pokreta
s strane, kao I Istovetnosti ljudi koji vode i j edan i
pokret, u mnogim je zemljama umesto borbe doao
traJal?- sporazum. Tako su, na pr., Ujedinjeni odbori sindi-
kata I u Engleskoj (pn-o, do godine 1925, pod ime-
nom Jomt COJnmittee of Trade Unionists and CO-01Jeration
a onela kao JYational Conciliation Board) ne
mnogo u nego i u stvaranju jeel-
noga bratslnh odnosa izmedu organizoyanog
l potrosaca-zadrugara. Tako se unutar samoga dana-
dl:utv.a p}'ibliavamo taIn"oj vladi
piJaCi kOJa kako za zadruna tako i za ostala predu-
zeca, onem?guclh druge uslove rada osim onih koje je ona
sama stvorIla u sporazumu sa sindikatima.
258
r
l
,
XIX glava: Odnos
prenla -zadrugaru
76 zadrugarstvo
Pored su se danas zadruno snalaziti
i Kao to zaobilaze posre-
elm"anje, pa "mni ili proizYode ili neposredno od proizva-
nabaYljaju za sebe potrebnu robu, tako i sitni proiz-
zemljoraclniei, zanatlije i radnici, zaclruno proizvode
i zadruno prodaju robu koju su sami izradili. Zemljoraclnici
u syojim mlekarama zajedno proiz,"ode i prodaju
proi2\"ocle, u perac\nr"kim zadrugama zadruno prodaju perad
i druge proizvode te Yr"te i sl. Zanatlije se ugraelu ujpdi-
njuju u syoje proizYaclai::ke zadruge, kao to su zadrune
pekare, stolarske radionice, proizyc.\(la{:ke zadruO'e
i sL I zemljoraclnit-i i zanatlije osnivaju i svoje nabaYljai::ke
zadruge za nabayku alata i materijala, kao i
i\"otnih namirnica. U ovom poslednjem tj. kada za
sebe nabaYljaju namirnice, onclfl se i oni jayljaju kao potro-
u syojim zadrugama. Danas po mnogim
zemljfllnfl, kao i kod nas, seoski ducan potiskuje
zadruga. Postoje i pro-
izyaclai::ke zadruge, kao yelike fabrike u kojima zadrugari-
radnici sami syojim radom i kapitalom izracluju izvesnu
robu za pijacu, pa onela medu se dele plodove svoga rada.
OYe se posledice ja\ljaju II industrijskim zemljama, kao
posledica niskih najamnina i slabih us]m"a rada, iza
trajkova i drugih borba sa kapitalistWkim pre-
duzeeima.
Tako se u samome dananjem drutvu
naporedo, nezayisno jedan od drugoga, sh"araju eha samo-
stalna zadruna syeta: i Oba tee
jednom eilju: da oclstrane posrednika sa pijace; oni jedni
drugima idu u susret: trgovca
posrednika, Ll sklapati posloye, odnosno kupovati robu
od U tOI11 nastaje neposredna
17*
259
veza izmedu i veza koja se davno
drutvenom podelom rada u istoriji izgubila. Ipak u samoj
praksi do te veze dolazi kako se kada s jedne ili
s druge strane ukae potreba. Tako danas i
zadruge prodaju SYoju robu trgovcima, koji je onela prodaju
zadrugama. Pored toga potpuno zao-
bilaze i trgovca i a za svoj u svojim
fabrikama, 111lekara111a i sl., proizvocle potrebnu robu. "Izmi-
renje i je pri\Tedni problem
za koji je Zadruni pokret pozvan da ga rei." (IIall,
Co-op., 265).
U pno 'Teme, jo pre zadrunih pionira,
pye\lada\'alo je kod zadrunih miljenje isklju-
zadrunog organizovanja radnika kao
:\Iislilo se njima tako pomo(i kako bi se oslobodili vlasti
ka pitala. Pa i sami su pion iri, uzoran
tip zadruge za ceo s\'et, imali pred . rad-
nika kao bazu zadrune organizacije. I samu su svoju
zaclrunu proda\'nicu smatrali sreclstY0111 samozaposlenja
radnika-zadrugara. Kada su da osniYaju zadrune
fabrike, oni su od njih hteli da stvore u kojima
sam radnik sebe ela kontrolira i ela sam sebi oclrec1uje
najamninu. ::\Iectutim je \1'm11en0111 po syim zadrugama i nji-
hovim ove Hste prevladayao interes
poto je od njihove potronje i zadrune priITe-
nosti zavisio uspeh zadruge. Da bi i njihov interes doao
do izraaja, i radnici su da stYaraju svoje zadrune
fabrike u kojima su sami radili i upradjali. Kako ove za-
druge nisu mogle da uspostave direktne ';'eze sa potroa-
a nisu mogle da se odupru konkurenciji
slabo su uspeyale. Ostalo je onda na
zadrugarima da se s radnicima i nametenicima svojih
zadrunih pogode o isplati najamnine i podele
postignutih l"iaka. Xa pijaci je, mec1utim, sye vie dolazilo
do razmimoilaenja interesa i po-
zadruga, umesto mec:lusobne saradnje. Kada su
se na pijaci jadle i odnosno farmerske
zadruge sa prodajom svojih proizvoda privatnoj trgovini i
zadrugama onda se zadruni pokret i jednih i
drugih naao pred potrebom reenja jednoga yelikoga me-
ctunarodnoga zadrunoga problema: da se otklone neslwla-
snice izmedu jednih i drugih zadruga u praycu razvitka
neposredne izmene proizvoda izmedu -zadruaara
i <::>
. Pre nego to predemo na idejnu stranu reenja ovoga
velIkoga zadrunoga problema, iz njego'ru materi-
jalnu U ovom treba da bude merodavan trgovinski
promet pojedinih vrsta zadruga na celome svetu. Po stati-
260
r
stici Zadrunog odeljenja l\Ieclunarodnog biroa rada u e-
ned od godine 1934 na celom je svetu na pojedine ITS te
zadruga (koje su izvetajem, izuzev Sovjetske
Rusije) otpadao oyaj trgoYinski promet:
zadruge
zadruge (bez lue-
elitnih imlekarskih)
jIlekarske zadruge
Kreditne zadruge
zadruge
Ribarske zadruge
Zanatlijske zadruge
Ostale zadruge
Yajc. fr. 11.674,085.000
"
"
"
"
"
"
" 16.672,354.000
" 6.275,150.000
" 428,862.000
" 298,969.000
" 38,053.000
" 1.529,622.000
" 23,947.000
Iako oYe brojke ne obuhvataju u celosti dananji svetski
zadruni pokret, ipak one relatinlO pokazuju mo-
meL1uzadrune trgovine. Iz ovih brojaka moemo
jasno yideti da bi mlekarske, ribarske i
zanatlijske zadruge mogle u celosti da zadovolje potrebe
zadruga, i ta vie da im jo pretekne prometa
za priYatnu pijacu. zadruge mogle bi u celosti
da apsorbuju mali promet zadruga.
77 Problem prave cene
Odnos prema
garu postaje, dakle, danas i i idejno-zadruni:
st\"aranjem meduzadrune trgovine, a iclejan pre-
,-agom zadrunog sistema poslovanja nacl
U idejnom pogledu se s obe strane yeliki napori.
Kod koga je god artikla na pijaci preyladao zadruni sistem
nad smanjeni su posredni trukoyi na mini-
mum. "Od \"elike su Yanosti u naem procesu oporavljanja
- rekao je nedaYl10 pretsednik finske Narodne banke jed-
110m amerikanskol11 novinaru - maleni trokovi,
a za 01'0 pripada zasluga zadrugama. Zbog
zadrunog pokreta posrednici uzimaju kod nas manji
cenat nego u ma kojoj drugoj zemlji. Posmatrajte na pr. cene
mleka. A vi znate da se kod nas sa prodajom mleka, mladog
masla, jaja i mesa bave skoro samo
zadruge. U Njujorku za litar mleka 13 centi,
dok dobije 4.5 centi. U Finskoj, medutim,
1.1jO, dok dobije 1.35 finskih maraka.
tri puta yie nego to dobije dok
finski samo 10% vie". (Zadrugarstvo VII, 10, s
460) ako se u privredi jedne drave ili u svet-
261
skoj privredi tada ih na pijaci
terete samo stvarm troskovl oko predaje robe iz jedne
u dru.gu .. Te odreduju same zadruge prema
\:ls1Ol plata 1 na]amn1Oa kao i administrativnih trokova. To-
se onda dati i trgovcu za njegov stvaran trud
1 efektivne troko\'e. I prevlada sistem zadrune
samim time se i
prO!It. Napl'?tIv, ako i
g.an na na?!n ne izravne mecIusobne veze, ovaj
SISteJ:l nece. moCI ovladati pl]aeOm, nego se i jedni i
drugI moratI da zadovolje samo onim to mogu samostalno
da postignu u svojim zadrugama.
v i uspeno reavanje ove saradnje u za-
dru znoJ lIteraturi se raspravlja i pitanje one cene
(tzv. cene") uz koju zadruo'e
prodavati rob? zadrugama. "Prava je
cena v - Sar:l ZId - opa cena s koje je skinuto sve
sto.)O] Je pod Imenom profita, dividende, do-
bltka,v \Tednosti, a koja trokove
potrosaca. Albert Tomas (citirano u predavanju CT. Dr.
J\Ilad.enca ?v . odnosima izmcclu i
l zanatskIh zadruga u 14 :\Ieclunarodnoj
.skoh Bazelu 1935) - o ceni uz koju
mogu prOlzvactacke zaclruge ela prodaju veli
da t:'eb.a zavesti "poznavanje uzajamnih usluga i mecIusobno
uslm'a pod kojima se radi i ivi." Dr. G. Foket
.Je: "Prilagoclavanje odnosa na bazi udru-
zen]a, Izraz zadrune etike."
78 tro'ovina
b
potr.oa?a-zadrugara celoga sveta :\Iechmaroc1ni
l u llne razni staleki
prestavnici ulau posle rata dosta truda u
U tome se pravcu izrazio i
rodm poljoprIvredni kongres u Bukuretu 1929, te je u
s':T?me delogrugu stvorio i komisiju za zemljorad-
Dobar je znak saradnje i taj to su
POl ed potrosacInh zadruga u :\IeClunarodnom zadrunom
orvganizovane i mnoge kao i druge
prOlzvaciacke zadruge. .
v Kolik? 1.e. dosada napredovala ova saradnja najbolje se
moze. zakl]uclt! opsegu narodne i svetske mec1uzadrune
trgm:1Oe .. Ako se lzmeclu zadruga razvija trgovina unutar
gral!lCa. Jedne. onda govorimo o narodnoj
druzn,o] :rgov1Ol. zadruge,
na pl., "\ ode u celost! takvu trgovInu sa engleskim potro-
262
r
zadrugama. ta vie, zadruge finansiraju
O\'e prve, a i jedni su i drugi u istom Savezu britskih za-
druga. Na dobrom je putu medunarodna zadruna
trgovina izmeclu zadruga naveliko i farmerskih,
odnosno zadruga. Tako na pr., postoji sve
ivlja veza izmeclu britske zadruge nay elik o (CTVS) i dan-
skih zadrunih mlekara, izmeclu te engleske zadruge i
nm'ozelandskih i juno-amerikanskih zadrunih farmerskih
organizacija.
I narodna i svetska mecluzadruna trgm'ina nailaze,
danas, pa mnoge U narodnom opsegu
]0:5 ne prevlaciu]e mec1uzadruni duh, poio su i
i jo naviknuti na rad sa pijacom, te ]'edni i druCTI
b
cenu, I?Ostlgntltu na pijaci, smatraju najpoYoljnijom. Pijacom,
medutun, vladaju trgo\'ci, tako da svi produkti imaju da
Pl'OC1U kroz nj.ihoYe ruke. Da doete do zbliavanja,
pored POSI0\111h veza, dosta poraditi na ideoloko-zadrunom
polju, i medu jednima i medu drugima. Kada se i potro-
saCI l potpuno zadruno osveste i uvide mo-
ralne i materijalne koristi od svojih neposrednih veza,
onda stare i ostale navike padati same od
sebe. U tome je pravcu potrebno mectusobno
upoznavanje to meclusobnim posetama i sayetova-
njima. mislim, doprinosi mnogo i to to
se voell gradskog l seoskog zadruCTarstya u radu podya-
jaju. Vie bi se stYari cloprinelo kada bi imali
i vocta i propagatora, koji bi isto\Temeno
radili i medu i U tome bi praycu
trebalo svakako ela poyedu prvu glavni narodni zadruni
savezi. :JInogo se puta deava ela se upo-
zna sa iz iste zemlje istom na
lGllnoJ1l medunaroclnom zadrunol11 sastanku. Ne treba iz-
gu?iti iz vida i medunarodno smetnje
kOJe svetsku me([uzaclrunu trgovinu. :JIi bismo
uspeno mogli da zamenjujemo nae proiz-
vode za one e\Topskih zadrunih fabrika, da nije trCTovin-
i de\iznih zapreka koje se teko prebl'od';saju.
.t.e mec1uzadrunoj svetskoj trgovini put
l sporazumi koji svaki
posao koji ne procie kroz privatne ruke. Treba se samo setiti
smetnja koje imaju nae jugoslovenske za-
druge u prodaji svoje robe na prakoj pijaci. Na tim pija-
cama sav se posao mora podvrgnuti skupim posrednicima
koji imaju skoro monopolu tome pogledu. Zato se uz me-
c1uzadrunu trgoyinu, i kod i na strani mora misliti
., '
l na auto.nomnih meduzadr'llnih piiaea, koje
razh.ku l. podyoJepo od dananjih
pl]aCa, ImatI svoJe zadruno ureelenje, kao
263
to su zadrune uzance, zadruni senzali, zadruni odbran-
beni sudovi i sl. Moda je prerano o tome jo govoriti, ali
treba da i u tom pravcu da planiramo nesmetanu
mectuzadrunu trgovinu.
Javno-zadruno miljenje u svim zemljama, a
ono oko zadrunog saveza u Londonu, po-
sa predanosti da utire put
trgovini. godine 1913 na Kongresu ::\Iectunarodllog za-
drunog saveza u Gle,<govu podnosi raniji vocta
zadrugarstva (Hamburg) Hajn1'l'h Kcwfma7Z
opsean referat o "direktnoj razmeni robe izmectu potro-
poljoprivrednih i drugih zadruga, kao
i izmedu zadruga naveliko raznih zemalja". Godine 1923
donosi "Revuc Intcrnationalc dn Travail" Raufma-
novu studiju "Razne zadrune forme i njihovi privredni
odnosi".
Na kongresu u Gandll (Belgija) godine 1924 po izvetaju
Alberta TOJI/asa donosi se ovaj "Poeljno je da
se usposta \'e direktne i organske veze izmectu
i poljoprivrednih zadruga, da bi se u lokalnom i narodnom
okviru, po gradm'ima i na selu, ujedinili i proiz-
; - na internacionalnom planu industrijske i agrarne
zemlje, pri ima da se uzme kao osnova obostrani obzir
nj ihoyih radnih i iyotnih prilika."
Naredni medunaroclni zadruni kongres u Stok/wlmu
godine 1927 po referatu BcrJ/hanla Jegija u svome
moli vodstvo ::\Iertunarodnog zadrunog saveza da i dalje
obrati svoju panju problemu veza izmedu i
poljoprivrednih zadruga, pa ela poduzme sve mere koje bi
bile zgodne za ostvarenje ove ideje.
Na kongresu u 1930 godine Si)' Th o JJI as Allcn
specijalizira ovo pitanje o "Problemu zajed-
snabdevanja, finansiranja i prodaje zadrunih pro-
izvoda u "\'ezi sa zadrunim pokretom Ovim je
stvar sazrela toliko ela vie nije bilo nikoga, ni na strani
ni na strani koji se nije zalagao za
st\-aranje mecluzadrune trgovine. ta \"ie, godinu dana ra-
nije (1929) pomenuti poljoprivredni kongres u Bukuretu
stavlja u zadatak svojoj specijalnoj zadrunoj komisiji da
temeljito direktne veze izmedu organizacija proizva-
i
Nastojanjima Alberta Tomasa u godini 1931 dolazi do
osnivanja .L11edllnal'odnog odbora za mectuzacll'llne odnose,
u koji su podjednako uli zastupnici Medunarodnog zadru-
nog saveza i Specijalne komisije za poljoprivredno zadru-
garstvo, a pod pretsednitvom direktora Meetunarodnog biroa
rada. Odmah je odboru stavljeno u dunost da "pospei
razvitak ideolokih i privrednih odnosa izmectu poljopri-
264

\Tednih i zadruga". Od ovoga doba postoji
meetunarodno telo koje se stara o ostv3rinmju ove
vane potrebe. Kao pni korak Odbora bilo je stvaranje nje-
gm-ih IIClcl:onalnih pododbora koji ima da pomognu rad
alavnog' odbora i da za njegov rad spremaju potreban oba-
materijal. 1)0 danas se kretao rad Odbora i njegovih
narodnih odbora u ovim pravcima: skupljanje
podataka, uticaj na narodna zakonodavstva, poreske prilike,
uticaj na janlo mnenje, zadruno kolstvo, izu-
pitanja, rad sa organizacijama
nadletava, mec1uzaclrune privredne veze i dr.
Do aprila Hl35 godine Odboru su prispela obavetonja o
radu meL1uzadrunoKsporazuma U
v
Austriji, Bugarskoj, Fran-
cuskoj, lIladarskoj, i kao i o radu
centralnih organizacija Brazilije. Danske, Estonije. Letonije,
Litve i .Jugoslavije.
79 Internacionalna zadruga naveliko
se da 6e na m-ome polju najyie dati pojedine
zadruge naY81iko. One u svojim rukama dre velike kapitale i
sav promet svojih zadruga. Da bi se me(lu ovim
stvorili prisni odnosi u trgo"\'ini, obrazovao je l\Iec1unarodl1l
zadruni savez nal'o6tu Intcrnaciollallll{ zaclJ'llgzl naveliko_
.To godine 1907 na Kongresu u Kremoni mislilo se na
osnivanje ove zadruge, te je tada bila obrazovana i
komisija kojoj je stavljeno u dunost da "ispita probleme
medunarodne zadrune kupnje na\eliko". Nakon mnogih
dogovaranja na medunarodnim sastancima je ::\Iedu-
narodni odbor godine 1924 usvojio pravila Medunarodne
zadruge naveliko. Onela su u tome odboru bile zastupljene
ove zemlje: ); Engleska, Austrija, Bl!garska,
Skotska, Francuska, LitTa, Poljska, Rusija, Sveclska, Svajcar-
slea, i Ukrajina.
U 2 Pravila ove Zadruge stoji: ,,1Ieetunarodna
zadruga naveliko bavi se skupljanjem i raspodelom korisnih
obavetenja, unaprec1h-anjem i razvitkom trgovine, poslovnih
veza i interesa izmedu zadruga na celom svetu. Ona ne
sme sama ela yodi poslm-e za svoj
Medunarodna zadruga naveliko ima svoje sedite u
a tu je i njen sekretarijat. Na polju mectu-
narodne zadrune trgovine ona je dala dragocen mate-
rijal za stUdiranje ove zadrune grane; prikupila je
podatke o svetskom zadruno-trgovinskom pro-
metu, o zadrunog izvoza i uvoza. Ona se ne ogra-
l1lcava samo na prikupljanje obavetenja, nego nastoji da u
svome delokrugu osnuje i takve ustanove koje utrti put
265
medunarodnoj zadrunoj trgovini. Tako je nedavno Izvrni
odbor ove zadruge doneo da u svom sekretarijatu
osnuje Registar u koji ce se uvadati svi novi zadruni
patenti i drugi zadruni izumi. Sekretarijat i produ
pojedine zadrune robe na svetskoj pijaci. Tako se inicija-
tivom austrijske zadruge naveliko pitanje trgod-
ne Ona, takoder, nastoji cla itnade pravilno i
jedinstwno stanovite prema najnovijim metodima privatno-
trgo\'aeke konkurencije (jedinstvene cene, filijale i dr.).
Ipak ne moe se da se Medunarodna zadruga
naveliko bavi samo izueavanjem. Njenom inicijativom dolo
je dosada do nekoliko vanih i velikih zadrunih poslova
na svetskoj pijaci. Tako je godine 1231 njenim nastojanjima
dolo u Brislu do sastanka zadruga kupaca suhog Tu
je zaklju('('1l0 ela engleska zadruga naveliko uz pola od sto
prmizije nabavi u komisiju tu robu iz i Smirne, a
njena agencija u Njujorku da kupi suhog voca u Ujedinjenim
dravama. U sezoni godine 1933/34, bilo je na ovaj na-
bayljeno suhog \oca 450 tona. ne raeunajuci tu kupnje
engleske i skotske zadruge naveliko (one su same uvezle te
godine 1.000 tona suhog yoca).
Na zblian1l1ju i proizva(laea u svetskom
okviru mnogo rade Skandinavska zadruga nayeliko (pod
uticajem :\Iectunaroclnog zadrunog s<weza) i
poljoprivredna zadruga (u c1elokr'ugu poljo-
pri\Teclnog zadrunog pokreta). U red ovakvih zadruga spa-
daju jo: No\o-Zelandska zadruga (meovito
engleske zadruge lHneliko i farmera sa Novog
Zelanda), - :'lIleena centrala u :'Ilalmeu (vedska), :'Illekara
u :'IIora\'skoj Ostravi
Kao cIoom' rezultat medunarodnih zac1runih sporazuma
\'alja naroeito spomenuti mec!uzadrune trgovinske ankete
koje za pojedinu poljopri\Teclnu robu ::'.Iec1una-
rodni odbor za odnose. Dosada je samo spro-
\edena Anketa o trgo\'ini maslom, a ima jo ela se
i o ostalim vanijim poljoprivrednim proizvodima, kao o jajima,
penici i dr. Iza svake ankete odbor donosi svoje
koji se odnose na organske i ugovorne oblike
mec1uzadrune trgo"dne.
266
1
XX glava: Poloaj
u politici
80 Uopte
"S pogledom na stalne atake (rezolucija cngleskog zadrunog
konO"rcsa u SINLnSea-u) ineverno pretstavljanje zadrunog pokreta,
to protivnici II parlamentu i u lokalnim administra-
tivnim tclimu, kongres je miljenja da je dolo vren!e kada zadru-
gari treba cla osiguraju sebi neposredllo prctstanl1tvo u parla-
nHmtu i II svim mcsnim administratintim teli ma. - Kongres stoga
poziva gln\'nu upl'a\'u zadrunoga savcza da preduzme korake koji
su potrebni da se iZ\Ti gornja rezolucija." (Alfi'ed Barnes, The
Coopqator in politIcs, London 1928- citirano u .. Avramo-
Sta se deava II sv. ll. Z. p., str. 91). Za rezolUCIJU Je glasalo
L97H delegata, protiv 20J. _ .
Mill. (Sta se deava U svetu na zadruznam polJU,
I Borbe, str. 91, 93, 9el), gornju l'?zolucjju, veli: "Ja
bio na d \ema konferencijama (u Londonu l J\Iencestru) na kOlIma
se O"ovorilo o toj akciji. I meni je bilo jasno da je prva i najjara
tn'Clava neutralnosti pala. Vie nije moglo biti
O"ovora kako da se princip koji su jo postavili bili;
"e "ovorilo o metodama zadrunc borbe i o tome:
li ostati sami ili se sporazumeti s
strankom. Uostalom ova - toliko rckl:JJJ1irana neutralnost - U
stvari nikad i nigde nij9 postojala: ni U Belgiji, FraI:cn.skoj,
liji, ;\.nstriji, Cesk9i itd. K!tel:i m9pl,a postoJatI, u
u kOllle su je razumeli nekOJI teoretJcan kOJI Izvode svoJe teorlje
iz nekoliko ukalupljenih ideja, Zadrugarstvo je ivot izvesnih soei-
ialnih <Trupa, a ove se ne mogu ograditi a da na njilI ne
drutveni ivot. To su porezi, prirezi, takse, troarine,
koje taJ1O"iraju i zadrune grupe. To su ugovori o 1WOZll i izvozu,
za koje svi privrednici - a zadrugari su ne samo privrednici
neO"o i or()'anizovani ela brane svoje privredne interese najiylje
Pa onda pitanja rada i iska-
zivanje svojih potreba, pitanja prosvete, zdravlJa .Itd. Sve su to
pojave koje U meri bude panju privredmka, zadrugara
u toliko vie i ivlje to se oni obavetavaju i koluju
u svojim arupama, koje smatraju jednu od prvih dunosti: spre-
manje po;Jenika kojima je osnovl1o pravilo u ivotu: uzeti svoje
poslove u svoje ruke i vriti}h na svih
Kako se onda moze gm'ontI o nekakVOj pohtIcko.l neu-
traInosti! Nisu li sva ova pitanja u isto vreme i pitanja '?
Ne postoj!'l li koje. ?v? pitanje. -
jeclne na Jedan, dr.uge na clr?gI - l.zastupaJu'?
Tako su i enaleslo zadrugarI - potIsnutI III 19nOrlSam danas na
ovom pitanju" ili stvari, sutra, ili prekosutra itd. na nekoj novoj
stvari - clugo i pasivno trpeli i podnosili hiljade raznih nepravda
267
i u dok s,e najzad. uverili i oni neto vrede u svojo
"S!?-lO] l se I11SU OCllUClh da gm'ore i oni govorom
!W]l . se II pOII.tICkoll1 naroda Treba ipak
na U III U da zadrugarsIn korak, l ako se u
udaIJaya od poznatIh zacIrunih navika i manira, ne znaM ipak
ulazak II bed!nl i sitnu politiku koju vode ponekoje
OIl nes.to. odredeno, ozbilj 110, vie i tee - neto to
mtel'esllJe soc?Jaln'l '/ kulturni ivot celoga raclnoO"a i
naroda". '" b
*
, ,; p'otronja, p.rivrecle dananjeg
clr a, svoJe naroClto mteresno
u ,ZIy?tU, bIlo. drave ili lokalnih, samoupravnih i
orgamzacija i ustanova. Zivotni se interesi
neprekidno kroz ceo jami
ZlYO.t: POCll1JU u svome yelikom opsegu u ustaYll0ll1 ure-
denJu s\'ake drave, odakle se onda yielno u aktima
i sudske vlasti. Sto. vie, inte-
reSI s.e u velikoj meri ispoljavaju i u
ja':l1oga ivota. U ovom posled-
nJem na pr., dovoljno Je da spomenemo nastojanja
potrosaca-zadrugara u odravanju syetskoo'a mira.
. Svoj P?loaj u janlOl11 ivotu, u politici moaao
,do" da. s)wati jedino organizovani potro-
?ac. Nta Ylse, l ovaj zrelo da misli istom na
yje!l1. svoga zadrunog razvoja. Nije, zato,
mkakva sllwajnost sto su se engleski zadrugari istom nakon
delovanja na teorijskom i
poljU l:esIlI. poaljU svoje pretstavnike u parla-
menat l pOJ.edma lokalna samoupranla tela. Da li je taj di-
releta!1 na?1I1 u. janlOm ivotu pogodniji od
vanja . dobrIh odnosa sa
partIJama kOJe su yolJne l u ela zastupaju inte-
z:=tdrugarst\,a, - kako ta zastupanja do
IZraZa]a odbori i njihov sastav,
tela u tome poslu i sl); _
?' e ce to oel sredme l vremena Imela se sprovodi, kao
l zadrunih potreba radi kojih se stupa u javni
Ipak sa.Ipo ostaje kao podloga svima
tilU pohtlCknu ol'lJentacl] ama : da
sy.oga u dananjem drutvu, pa
Jasno znatI: kOJI su nJegon Interesi u ivotu i
kako se zastupaju.
81
. V s: o nje-
gOVlIU mteresIma u. Javnom ivotu najbolje vidi po tome to
on kao zadrugar l kao na taj ivot da
268
2$
misli tek onela kada je u pitanju zadruni zakon i Imela se
u ostalom zakonoc1a,stnl i aktima upravne vlasti direktno
spominje rel' "zadruga", U tim se medutim, samo
radi o jednom, medu mnogim drugima. ,'anom njegovom
interesu. U sb'ad njegovo obuh,"ata celo-
kupan dananji narodni i meltunaroclni javni ivot.
Osnovno je pitanje za s,"akoga grac1anina, pa
i za kako se ustayno urediti dl'a,"a
u kojoj ivi. ta nije svejedno i
ustavno uredenje ostalih c1ra\"a. Treba se samo setiti koliko
je pretl'peo meclunarodni zadruni pokret, i zadruna ideja
uopte, posle rata ustaynim promenama u nekim zemljama.
Xa izmaku je \Teme k'lela je usta," bio samo predmet
politi('kih, pramih i filozofskih sInatanja, pa kao tak:w ne-
dokui:;i, za uvieta jasno
ela su u ta ",ia" sl1Yatanja bili za\"ijeni, negde manje negde
vie, interesi onih grupa koje 'ladaju. Zato je potrebno ela
se ima jasan ustav, jasan kao buln'ar, da nam ga mogu i
deca u OSnOYllOj koli Ako nafte
ela u ustanI zatiti svoju ekonomsku i kulturnu egzi-
stenciju preci izrabljh'anjem oci strane drugih, onda moemo
ela je on poloio svoj ispit. Za njega nije na pr.
s\"ejeelno: hoce li biti ustavom njegoy zadruni
ivot; da li zadruge ustayom biti osloboelenG od opore-
zinnja; ho(-e li so i njemu pra\'o ela biti pitan
u stvaranju raznih janlih korporacija; kakav opseg za-
uzeti slobode; kako ce se obrazovati narodna po-
pretstavnitTa; li osnovna, srednja, i
uni\erzitetska nastava biti besplatna itd., itd.
se, dalje, mora interesoyati i za svoj uticaj u radu
zakonodavne vlasti. Xe moe se ela se njega samo
zadruni zakoni. Radi sigurnije svoje zadrune i privatne
egzistencije on cla se donesu s\"i zakoni, i javno-pravni i
priYatno-pran1i, u duhu koji ga zatititi pred ekonomski
Tako na pr. u jan1im zakonima: on bi u pojam krh'ice
ubrojao i karteIske sporazume, a preyare putem reklame na-
istakao, u krivice SHS tao sve falsifikate
robe i sL to sam ivot sobom u tome praycu donosi;
za njega nije svejedno kakav je sudski postupak, kaln'i su
mu trokovi, procedura; da li su mu sudovi lako i jeftino
bez skupih posrednika i sl. Administrativno ure-
denje drave, organizacija upravnih vlasti i sl. i na potro-
u toliko to jedan moe za h'ot biti laki i jeftiniji,
a drugi tei i skuplji. Danas postoji potreba da i
interes bude zastupljen u privrednom
ministarstvu, recimo ministarstvu potronje koje bi nasuprot
izrazito i industrijskoj politici upravljalo pri-
vrednom jaYIlOm politikom u interesu
Tako bi mogle, pored trgovinskih, industrijskih, zanat-
skih i komora, da postoje i delo-
krug ne bi ni malo bio manji od delokruga ostalih komora.
se i }Iinistarstvo prosvete; ka-
kve se kole otvarati i u kojim sredinama; da li ce biti
nastavna osnova takva koja dati deci u ivotu onaj uspeh
koji je i po kao roditelje, i za decu i za narod
koristan; u rukama biti izdavanje udbenika, da se
oni ne preputaju spekulaciji i sl.;
li sva deca ela sue kole sa istim udbenicima, da se
za svako dete, za svaki razred, pa ta vie i za svakog na-
stavnika ne mora kupovati drugi udbenik itd.
Pri\atno pravo je praYl1a grupa II koju ima
ela prodre. Tu mu je na pn'om mestu grac1ansko
pravo, kao osnovni zakon njegoYa privatnoga i\'ota u celostL
Njega mora interesovati opseg i uredenje privatne svojine,
poseda, odnosi u porodici, nasleclstvo i dr, Pogreno se
misli ela treba samo trgo\'ce i industrijalce pitati kako treba
da budu uredeni ostali pri\'atni zakoni, kao zakon,
men zakon, zakon o radnjama, zakon o bankama, ste-
zakon i dr. neobaveten misli da se
njega to s\'e ne tiC:e, ela su to pos.la. J?,a ne
ulazimo dublje u celu OHl stvar, gele bismo moglI naCl do-
sta primera velike zainteresovanosti i u ovom
pogledu, moemo se samo primera radi svakog po-
menutog zakona. uzmimo najpre zakon! Jo je
u nekim zemljama zadruno pravo unutar za-
kona: na sudu se moe veroyati knjigama trgovca, a i na
poreskoj upravi, iako je on sam svojom rukom vodio te
knjige; koliko strada na sudu pred tim knjigama,
a ne pita ih se pri elono;;enju taIn'ih odredaba. Koliko potro-
poseduje akcije akcionarski11 drutaYa, pa strada s njima'?
Zar se ne ti6u potroa6a i odred be trgova6kog zakona o kupo-
vini i prodaji, o zastupnicima u trgovini i sl. Menica nije
samo predmet posla, nego i gractanskog, to
dobro zna. Koliko strada zbog nepozna-
vanja menWnog prava, a takode i i
Banka pada pocl i s njome nestaje na stotine miliona
utedevina sitnih Planiraju se danas zakoni o
bankama, a nikome ne pada na pamet ela bi tu trebalo i
neko interesno telo koje traiti da taj zakon
sitnu tednju o kojoj bankarski krugovi
sanjaju od svoga postanka. Jeelnostan10 pr,i. svelpu
od bacuju u stranu, vele da on lllJe prnTedl1lk,
poto na taj naziv imaju prava samo oni koji se bave pri-
vredom radi svoje zarade.
Nema, dakle, nijednog akta dananje javne vlasti u
kome ne bi mogao biti i zainteresovan.
270
T
N eko bi rekao, na pr., ta nas se zakon ? I
taj nas se i te kako iako nema:11o svoJIh rac!nJa: u
njima su naa deca na poslu i lm tu
rantovati materijalnu, zc1ravstenu l moralnu egzIstencIJu; u
njima se pravi roba ni za koga drugoga, nego za nas, pa
je pravo ela blHlemo pitani i u donoenju
se elati i koncesija za rad, kako ce se \T8ItI
kontrola nad nep01henim poslom i sl.
Ovako veliko (!i1l1anjPga ivota
nesavladljivo je za pojedinog neiskusnog ono se
moe jedino ela obuln'ati puten:, \lZ
druno delovanje, a nipoto nelom oclvo]el1ll11 POhtICkllll
putem. U tome se i razlikuje zadruni korak,
je rekao jIih. A \'1'al11oyi(\ od "one beclne l SItne politIke
koju \ode ponekoje stranke; on je neto odredeno,
ozbiljno, i tee - neto to inte1'8suje socijalni i kul-
turni ivot celoga radnoga i naroda". Koliko
je taj zadruni korak 0psean i
\idi se najbolje po engleskom primeru. Tu polItIka mJe,
kao to se to danas elata u ruke jedne neza-
visne partije ili nekoga samostalnog narodnog po-
slanika. Ona je celome engleskome zacl,rugarstnl,
koje i sa pojedinim r:adr:uga-
rima. Engleskom Ko-opernti\'!1om partl]om (ll nJoJ l1lSU Irske
zadruge) llprnyija zadruni Na('ionaln.i komitet
v
k.oji je kOl:-
stituisan iz s\'ill eng'lesluh zac!ruzl1lh tela: lZ
s\akog sekcijskog zadrunog odbora po jeda.n pretsta\'nik
s\ega 8, afilirane zadruge 8, Englpska enska g!lda 1. Skotska
enska gilcla 1, Xacionalna zadruna gilda ljudi 1, Koopera-
th'na proiz\'adan\:a fedel'ac-ija 1. Zadruga 2,
zadruo'a na\'eliko 1, ujerlinjeni parlamentarl1l komItet 2,
egzekutiYa 1 pl'estan1ik. I Ujedinjeni parlamen-
tarni komitet nije neko samoniklo politi6ko telo, nego je
sasta\ljen od pl'etstaYnika gJa\,l1ih zadrunih tela (Centralni
zadruni odbor 6 Zaclruga lHneliko 2, 8kolska za-
dl'Uga na\'eliko 2, Koopel'atin1a proiz\'ac1anc:1. .. 1,
udruenja sekretara i upravnika 1, Koopel'atnna partrJa
2
S\'aka i pnrlamentnrna konstitucija
moe jedino ela II celosti, elo najsitnijih p!tanja,
i\'ot Potrebno]e ponO\,I1O lstam
da je stvar zrelog razmiljanja i dobre taktike
li oyakya ujedinjena zadI'una tela samostalno nastnpltl u
politici ili ne. Osno\'na je, ipak, potreba sYih
zadruaara da se i u politici znaju zadruno i tu ela
o . . v
mogu jedinstveno i jednoduno cla nastupaJu sa S\oJlm tacno
odredenim interesima u politici Zadruga!', pre nego to ucle
u politiku, mora znati i dokle ona moe ela see, ta moe
271
grL"aninu da dade. Sama politika, u zadrugarshya, ne.
mo?:e da na strukturu osnovnih ekonomskih
dananjeg drutva, nego, naprotiv, ta ista podvrga-
vaju politiku svojoj Zato za zadrugara ima da bUde
primaran uticaj na samu dananju ekonomiju, ela on s\'ojom
zadrunom sve vie dm'odi drut\'o do takvog
ekonomisanja koje naterati i po)itiku da bUde konstruk-
th'nija, za opte interese korisna. Sto god zach'ugar bUde
vie iz prhatne priHede potiskivao profit, toliko i taj.
profit manje uticati na politiku. "Ako zadruna trgovina
namalo nema uspeha, zastaje trgovina na\'eliko, proizvodnja
miruje, l)rosveta i propaganda opac1aju, se aktivnost
naputa". (Hal- Watkins, Co'o]J(,l'CltioJl, JJ. 262).
82
ara
U ekonomskoj i fillansijskoj politici drave i lokalnih
samoupravnih tela dolazi elo izraaja opta potro-
egzistencija. Danas se ekonomski interesi dra\'e
rastavljaju od njenih finansijskih ili fiskalnih interesa, pa
se zato mora posebno da govori o uticaju jedne i druge
politike na Samoupranla tela vode svoju samo-
stalnu ekonomsku i finansijsku politiku. :'Iledu samonpl'anlim
telima danas najvie dolazi do izraaja optina, se politika
naziva komunalnom politikom. Kako je
ve;ran za S\'oju optilIu i pozvan da u komunalnoj politici
akti\'11O i mi cemo se posebno zaba\'iti sa pita-
njima le politike.
Ekonomska politika obuInata sve one mere i sva ona
sredstva kojima dra\'a nastoji ela podigne, i unapredi
priYredu svog naroda. Kako proinodnja, promet, podela i
potronja dobara dananju narodnu priHedu,
tako i pkol1omska politika jedne drave biti samo onela
potpuna i odgovarati u celosti interesima celoga naroda, ako
se podjednako stara o s\'im delovima naroc1no-prinednoga
ivota. Danas je medu ljudima sprovedena tzv. drutvena
podela racla, tj. svi se ljudi oelaju pojedinim zanimanjima.
Ona dobra koja potrebuje (hleb, i dr.)
ne proizvodi sam, nego kupuje na pijaci za novac, koji je,
opet, na pijaci dobio, ili za svoje proi2Yode (zemljoradnici,
zanatlije i dr.) iIi za S\'oj rad (najamni radnici). Dobra se,
dakle, prvo proizvedu (proizvodnja), onda dolaze na pijacll
(promet); koliko je ko, pri tome, mogao da dobije novca za
svoj rad ili u proizvodnji uopte, taj se deo
privrednog ivota naziva podelom dobara (kapitalista dobije
profit, radnik najamninu, a vlasnik zemljita rentu).
272
iz prometa dolaze dobra u ruke to
potronju do bara. v' . .. . .
Sva se ova privredna podrUCja JavlJa]u u sy?]oJ
gostrukosti, to i polItIku.
je i njezino tolIko, :noguce samo
ako na priYrednu celmu Jednoga nar oda gledamo
mno-
Zato
onda
kroz
pojedine privredne delove.. " .
Proizvodnja je dobara zaYlsna od .trl s, Oja .0snovI?a
faktora: prirode, rada i kapitala. na prOIzvodnjU
svojim zemljitem.i zen:!Jlste Je, r:a ,prv?m
podloga svake na pr 01Z\ odnJu sr' OJIm
prostranstvom, oblIkom, hemlJslnm sasta\yOI?, bovgatst\om II
rudama i pokretnim snagama (voda). Je za p.r:o-
izvodnju ne samo po tome da se obaVI, nego 1 pod kOJIm
sistemom (ropski, feudalni, i. kako j ovde v do-
lazi podela rada) se vri. Kap.ital pr.etsta:]Ja. ramJe
sredstva koja ulaemo u (sIrovme,
plata radnika i dr.). Pored OVIh fak.tora odnJe
imamo i druge od kojih
naroda, kao stanovnitvo, pravlll po!'ed.ak, napre-
dak, organizacija proizvodnje po radlOmcam.a l dr.
Proizvedena dobra dolaze u promet, l tu se odmah
postavlja pitanje njihove vrednosti, koliko se za moe
dobiti drugih dobara. Kako se vrednost danas Izrazava.
novcu tu dolazi i cena i novac. Dobra se mogu prodatI l
na a i novac se moe pozajmiti, tako da ovde do-
laze u razmatranje kredit i banke. ....
Danas se preteno proizvode dobra za pl]aCU l radi
zarade. Zato u proizvodnju ulazi. sa s,:oJ11n ka-
pitalom, zaposljuje radnika, kupUJe Ih u p.aJam. zem-
ljite i Ta deoba on. IZ
izmectu sebe, zemljoposedmka l radmka n.azlva. se u. nauCI
podelom dobara. Poto je pri tome radmk oYlsar:, l
to je i sama drava prisiljena da u s:?]e
ekonomske politike intervenie, to se onda naZIva SOCIJal-
nom politikom (na pr. radnog
vremena, prinudno osiguranje radmka l sL). .
Na koncu dobra dolaze u ruke, 1 to ne
direktno od nego preko mnogih v po:
srednika. Ovaj deo privrednog ivota, potrosnJ a, u naUCI
narodne ekonomije je tak?v.
da
se
iz dananje nauke teko moe nazretI njegova velIcma u
privrednom ivotu jednoga naroda. Potronja jednostavno
smatrala kao akt unitavanja dobara, kao nepnvredna, pa se
zato nisu ni ubrajali u privrednike. To se naravno
u interesu onih koji ive na Otuda se
vrlo malo skoro nikako ne uzima interes kao
svrha ekdnomske ta vie, i u ivotu po-
18
273
se ne ubraja u red privrednika. Kada je, meciutim,
zadrugarstvo upoznalo sa njihovom privrednom
ulogom u drutnl, onela se i njima sve -de ustupati
mesto u dananjim privrednim krugovima. I se sve
vie uYic1ati da je potronja veoma vaan faktor narodne
p1'i\'1'eele, a ela je i kao i ostali privrednici jednako
zainteresovan u pravilnom reaYanju svih narodno-privred-
nih pitanja, kako proizvodnje, prometa i podele, tako i
potronje dobara. na pr., nije svejedno: kako proiz-
prirodu, rad i kapital u njegovoj sredini;
isto tako, ako se uma neracionalno ako se ka-
pital iznosi u inostranst'w, ako nije rad racionalno is
dobro zna da i on dobrim delom pla-
titi posledice slabe bankovne i trgovinske politike.
ta vie, ne moe se tvrditi da se ne na pr.,
i reenje dugova poto od toga reenja zavisiti
bolji ili slabiji nastup seljaka na pijaci, pa prema tome i
bolje ili loije potronje u toj zemlji. Tako se
moe da
gara obuhvata dananju narodnu privredu u celosti.
Blagostanje jednog naroda nije vezano samo za nje-
gonI proizYodnju. Za narod, koji dosta proizvodi a malo
troi, ne moe se daje Zato je dunost pravilne
ekonomske politike da ima to na umu. Kako tc) do sada nije
u interesu je i celoga naroda, a da
se to yie tei u ekonomskoj politici, kako unutarnjoj tako i
spoljnoj, da ona obuhvati i interese potronje svoga naroda.
unutarnje ekonomske politike se danas
naziva po vrsti proizvodnje, pa otuda imamo agmrnu, za-
natsku, industrijsku politiku, kojima se jo pridruuje i
trgovinska unutarnja politika. Ukoliko se unutarnjom eko-
nomskom politikom misli da pomognu siromani narodni
slojevi, onda se to njeno staranje naziva socijalnom politi-
kom. U tu se poslednju ubraja i interes jer se
on ne smatra privrednikom ravnim ostalim privrednim
staleima, nego siromahom kome treba -
Zato se i pitanja potronje kod mnogih naroda
samo na Ministarstvo socijalne politike.
Unutarnja se ekonomska politika sprovodi na prvom
mestu raznim pravnim propisima, kao zakonima i naredbama
upravnih vlasti. U te propise, na pr., spadaju propisi o kar-
telima, o bankama, o drutvima za osiguranje, o
kreditu o ulocima kod tedionica, o hipotekarnom kredItu,
i dr. u svakom ovom i propisu
znati ono to mu je od koristi, a to nije. Tako na pr.,
ako nadleni faktori misle zadovoljiti interese potronje
irokih narodnih slojeva, biti potrebno da se po svim tim
pitanjima uzmu u obzir i elje zadruga, kao
274
pretstavnica Danas pred prinudna udruenja trgo-
vaca, zanatlija, industrijalaca i njihoviII komora dolazi pro-
jekt svakoga akta unutarnje ekonomske politike. A koliko
su te ustanove raspoloene prema potronji, najbolje se
moe znati iz borbe koju one vode protiv za-
druga. Kada je to tako, odakle one mogu biti nepristrasne
u svome uticaju na unutarnju ekonomsku politiku, koja se
takvom moe nazvati samo onda ako bude jednako vodila
o interesima svih drutvenih slojeva. Dajeko bi nas
na ovome mestu odvelo kada bi iz svih praynih
propisa koji reguliu unutarnju ekonomsku politiku izdvojili
sve 0!10 to je u suprotnosti sa interesima narodne potronje.
Rad Jedne komore mogao bi u celosti pokazati
Ye ovoga gradiva. Imaju ga dosta i savezi
zadruga II svim zemljama.
Kao drugo unutarnje ekonomske politike uzi-
maju se materijalne rtve koje drava podnosi za razvitak
privrede. I tu 8e zapostavlja potronja.
zadrugar, i uopte mora svakako da istakne da sred-
stva koja dra\'a troi na podizanje trgovine i industrije
ne pripadaju samo trgoYcima i industrijalcima, neO'o celom
narodu. Kada drava otvara i finansira
kole, zato ne bi otvorila i koju kolu za uzorne
zadrugare ; kada pomae parobrodska drutva, trgo-
muzeje i razne kompanije, zato ne bi to isto
makar i u manjoj meri, i prema tj. da u
svim na.im sredinama stvara uzorna gazdinstva,
da podIe zgrade za stanovanje irokih narodnih slojeva,
biblioteke, javne kuhinje, letovalita i dr. Ako drava ne
naplati zadrugama neto neposrednog poreza, onda to trgovci
i industrijalci svakom prilikom zameraju, a
pred svim onim SUbvencijama kojima drava
-obasiplje privatnu trgovinu i industriju. se za-
druge znaju ela brane od ovih napadaja, ali ne znaju
ela napomenu sve one koristi koje oni imaju od
novcamh ba,naka, od kojih dobivaju jeftino svoje milijar-
derske kredIte, - oel svojih izloaba za koje drava troi
velike pare i sl.
. SJ<oljna ekonomska politika toliko je proeta interesima
da se i ne zove nego
polItIka. A zato ona ne bi istodobno mogla biti
l agra:?a, l i. Videli smo od opsega
prIvrednoga ivota ne samo da bi mogla
?Itl, neg.o bl l trebalo da bude. Kada se pored trgovaca za-
z.a. o.vu politiku i i zemljoradniei, i za-
natlIJe} raan:Cl, ona morati promeniti onu svoju stoletnu
koloteclllu kOJU su prIvatna sama stvo-
rila i monopolisala za sebe.
18'
275
Spoljna trgovinska politika vodi se, uglavnom, raznim
medunarodnim sporazumima (trgovinskim ugovorima), trgo-
vinskim carinama,
tarifama, trgovinskim muzeji, izlobe
na strani ataeji, konzulati i sL), a i pogodnim
sredstvin{a prirode. X ema ni akta ove politike koji
ne zaseca interese ali se mi, i to samo pri-
mera radi, na interes u carinskom
ove politike. Treba ovde
zadrugar se na. PO!ju tr:go-
vine sve dotle dok se ne Izme111 SIstem ove polItIke l u
njegovu korist. Ovo vredi i za kako
za zanatliju i zemljoradnika, tako i za radmka. Dok se ne
pode ovim putem, sve je dotle medunarodna zadruna trgo-
vina - utopija! Zemlje koje su u manjoj mer! imale sr::et-
nje ove vrste (na pr. Engleska) mogle su nesto da ucme
na polju zadrune trgovine.
A sad da pogledamo carine, koje su glavni regulator-
spoljne trgovinske . v' v v
Carina je porez kO]l Iskl]ucl\'o teretI potrosace
zemlje gde se troi ocarinjena roba. Ako je
na uvezenu robu, onda je snose u cenama robe domaC! po-
Ako je na izvezenu ili provezenu robu, onda
tereti one zemlje gde se ta bude
rina spada u tzv. posredne posto ]e potro.sac pla.ca
drayi posredstvom trgovaca kO]l tu robu uvoze l
Pogreno je, dakle, kod sveta
miljenje da carinu snosi trgovac. Da trgovac ne snOSI 111
najmanji eleo carine, vieli se i po to mu do-
puta ela taj porez odmah ga platI (on udara na n] l !m-
mate do dana kad robu proda!) u cenu robe. Sta
vie, carinu u cenu robe i oni koji je uopte ni.su
ni platili: fabrikant, koji robu po .0111n:
trokm'ima poto se kupuje roba na stram, udara carmu l
na svoju robu u svoju korist.
Carina se javlja u raznim oblicinla. Prema tome u kome-
se pravcu roba, ona je uyozna, iz.'wzna i.
Prema tome radi se carina zavodI, ona ]e
zatitna i Po kak? se roba can111;
imamo carinu po vrednosti ako se po
robe, a ako se prema kolIC!111 robe
(teini, povrini i sl.). Ako zakonodavna vlast.
donosi carinu, onda je carina autonomna; ako Je donOSI u
sporazumu sa drugim onc!a je .?na U
izvesnim moe nl1111star fmansl]a povecat!
carinu ili je smanjiti: ako je onda Je
rencijalna, ako smanjuje .onda. j.e. preferenCl]ah;a: Za svoJe
snalaenje u ekonomsko] POlItICI treba potrosac da bude
276
u ire carinske sporazume sa pojedinim dravama,
kao to su carinske unije i sl. Svaka ova vrsta carine ima
i za svoj . .
Odnos prema carmama, kao l prema SVIma
ekonomskim pojayama nije jednostran kao to je to
s trgovcima. Ako carina poskupljuje p:edmete
potronje, ona istovremeno titi
stranom konkurencijom, te od stvar111h pnlIka
ta mu je korisnije, da li da se ocarini izvesna roba III ne.
industrijalac, medutim, koristi se jedino onda kada ca-
rina postoji, poto ga titi oel strane konkurencije. Trgovac bi
yoleo da uopte nema carine, kako bi mogao nesmetano po
sl'etu nalaziti robu na kojoj ce vie zaraditi. po-
milja i na stalnu egzistenciju svoga zaposlenja i
brze i nesmetane i jeftine potronje, koja jedino onda po-
stoji ako je proizYodnja razvijena. Za vreme posled-
njih ratova su dobro iskusili ta kada neke
robe a ivotnih namirnica, i ima u
meri. Zato bi pogreno bilo.' ka.d.a bi jedpo-
strano uzelo, da je za carme III carma.
Takva su slwatanja mogla da nastanu u delu olllh ekono-
mista koji nisu znali ela rastave interese trgovine i industrije
DCl interesa onih koji se baye trgovinom i industrijom radi
zarade. Po interese celoga stanm'nitva jedne drave nije
svejedno li se udariti zatitna carina na neku rohu
zato da se podigne neka radinost u s,-ih
onih koji iye od te radinosti ili zato da se zastIte neke
fabrike u korist njihovih vlasnika. Kad god je o merama
spoljne trgovinske politike, tyeba da. oya
ch-a interesa i da prema tome zauznna syoJe 111te1'esno
s ta novi te.
Sa m'oga gledita treba promatrati i uticaj pojedinih
carina na potronju. Dok se ne razvije s\etska meduza-
druna trO"ovina, ne moe da pomilja
na neki bescarinski promet koji bi zagarantovao, na bazi
zadrune jednakosti, trajnu privrednu egzistenciju svakoga
naroda. Iako zna da bi mogao bez carina
dobiti jevtinije ivotne namirnice i dr., ipak
on pomilja i na rtvu koju on mora da u
pravcu podizanja proizYodnje neke ako
u zemlji postoje povoljni uslovi za njen razVitak. Ah on
ujedno od drave trai da pojedinaca,
pa makar i krvi, na irokih slo-
jeya u zemlji.
Do drave stoji, ako zaista postoji potreba zatite do-
proizvodnje izvesne robe, da kontrolira svako
u kojoj je meri potrebna zatita. Ako
draya nacte da je nekim potrebna zatita, ili
277
im je potrebna manja nego to je zatitna carina
onda ima da na takva udari porez koji
im oduzeti ekstra-profit koji je nastao zatitnom carinom.
Poto su te pare uzete u ceni robe od svih potro-
potrebno je da im se povrate, Taj ne moe
a niti treba da bude, nego je potrebno da
pare drani upotrebi u konzuma, na pr, za
podizanje jeftinih stanova, za kolovanje dece siromanih po-
a mogle bi se predati na upotrebu i savezu potro-
zadruga. Kolika je, i u ovom prednost za-
drunog pred privatnim, vidi se i po tome to
bi se koristi od carinske zatite auto-
matski same onima od kojih je carina
Uzmimo ovaj primer: u jednoj dravi carina je na 5 di-
nara po kilogramu; ta je drava udarila tu carinu kao zatitnu
pot.o su trokovi na strani 6 dinara, a u samoj dravi
11 dmara. Ako se u zemlji nade privatnih koja proiz-
vode ispod 11 dinara, recimo po 7 dinara onda ta
imaju ekstra-zaradu po 4 dinara za kilo-
gram. Kome idu te pare? Nikome drugome nego jednome
ili dvojici ljudi je to fabrika. A od koga su takve za-
rade Ni od koga drugog nego od toaa
Ali da je ta fabrika
njihm'a saveza za celu zemlju, onda bi takav iao u
korist samih -- ili bolje toaa vika ne bi
ni pot,o bi se zadrugarima prodavao po ceni
stajanja, t. J. bez onoga ekstra-profita od 4. dinara. To bi
naran10 sililo i druge fabrike da obore cene na taj nh'o.
Zatitna carina moe samo onela doneti narodu koristi
ako zadruna Ali i ovima nije potrebna
zatita: ima da postoji kao vaspitna, t. j. do onoga
vremena dok ne mogne radinost da uspeno izdri
konkurenciju; i da se samo ona roba koja
Ilna sb'arno uslova da se u zemlji razvije.
Veli se da izvozna carina pojevtinjuje potronju u zemlji.
je poto ona robu u zemlji, zbog
JOJ l cena pada. O\-a carma Ilna svoj smisao samo u danima
socijalnih nevolja, kao slabe etve, rata i sl., kada ima na-
rodu da se osigura dovoljno namirnica. ona ubija
raz:itak radindsti, to nije ni u interesu
Jedmo ako u zemlji ima malo izvesnih sirovina i alata za
rad, dobro da se carinama na izvoz osigura njihov osta-
nak u zeml]1.
Isto tako to se drugih vrsta carina, za
nije svejedno kako se one zavoditi. Oarina po vrednosti
u glan10m je nestala poto ju je zamenila ca-
rina. Ova se poslednja, kako smo rekli, sastoji u tome da
se carinsko prema robe.
278
Tako na pr. kada se carinetofavi, treba ih izmeriti i po
teini, i po broju ica na kvadratni santimetar. je
potrebno da ova carina bude to vie specijalizirana, t?ko
ela slabije \'1'ste budu nie ocarinjene negoli bolje \'rste. Oim
je u carinskoj tarifi specijalizacija robe po kvalitetu slabije
sprovedena, tim je manja razlika u robe loijih
prema boljim k\'alitetima.
U slabim finansijskim prilikama drava nastoji ela sa-
mostalno udara carinske stavove (autonomna tarifa),
u tome pogledu gleda da se sporazume sa dravama s ko-
jima stoji u trgovinskim vezama (ugoyorna carinska tarifa).
Obostrano se nastoji u poslednjem da budu carine
taJn'G da redovan trgovinski promet i s jedne i s
druge strane. U tome pogledu clrave izlaze jedna drugoj
u susret. je i to mnogo stalo da se trgovinskim
ugovorima to vie otklanjaju smetnje medunarodne razmene
dobara.
Ako drava vidi da joj neka druga drava ometa m'oz
njene robe, onda ona odgovara na to carina
na robu iz te drave. To su tzv. diferencijalne carine koje
mogu da dovedu do \-elike ekonomske zaotrenosti (carin-
ski rat) ismec1u drava. mora biti protiv
ovih carina, poto on u ceni robe ima da plati svaki ovakav
spor. Ali je zato naklonjen zavodenju preferencijalnih carina
koje su manje od Ovim carinama izlazi drava
jedna drugoj u susret.
83 Oporezivanje
Prirodno je dn draya svojom finansijskom politikom
na sve drutvene sloje\'e. Taj uticaj najvie potro-
poto je potronja glanlO \'1'elo modernih dravnih finan-
sija. Za je vano da uvidi u se sastoji ovo
njegO\o poresko poto on mnogo puta zna samo
za porez koji neposredno plaea dravi na svoju najamninu
ili platu. Da ne bismo na ovom mestu daleko otili u veliku
zgradu dananjih dravnih finansija, se na
poreze koji se udaraju na potronju u dananjim modernim
finansijama.
Porezi nose s\'oja razna imena i po tim imenima tre-
balo bi da se raspodele na pojedine drutvene grupe. Tako,
oznaka "neposredni porez" treba da da svaki
ima neposredno u dravnu kasu da donese jedan deo svoga
prihoda. Zemljoradnici jedan deo svoga prihoda u pores-
kom obliku zemljarine ; vlasnici jedan deo kirije koje
su naplatili od svojih stanara ili koje bi mogli naplatiti, kad
ne bi u svojoj sami stanovali, u obliku ; vlas-
nici kapitala treba da daju jedan deo svoga prihoda od kapi-
279
tala, tj. jedan deo svojih kamata, renta i sl.; vlasnici trgo-
industrijskih i i radnja da daju
jedan deo svojih zarada u obliku akcionarska dru-
tva da na svoje zarade plate drutveni porez; radnici
i drugi nametenici da plate dravi kao neposredan
porez jedan deo svojih nadnica, plata, honorara i sl. Poto,
se na ove neposredne poreze udaraju i samoupravni (bano-
vinski, optinski, verski i komorski) prirezi, onda se i prirezi
na isti raspodeljuju na pojedine drutvene grupe.
Ovakvih neposrednih poreza platili smo svojoj dravi
budetske godine 1935/36 2.196,302.000 ili oko 22 od sto svih
dravnih prihoda (9.979,8540000) te godine. Ove je novce,
dakle, na dravnu kasu doneo zemljoradnik,
vlasnik, rentijer, trgovac, zanatlija, industrijalac, akcionarsko
druto, radnik, privatni lekar, advokat, nametenik
i dr. A sad da vidimo. kako su svi oni svoje
sebe. Zemljoradnik je platio zemljarinu, ali je ona
ula u trokove njegoye proizvodnje, dakle u cene njegovih
proizvoda i je tih proizvoda.
vlasnik je prevalio porez na svoje stanare, uneo je porez
u trokove svoje zgrade, jer mu i nakon poreza
treba da ostane neki viak, bez koga on ne bi ni izdavao
pod kirijU, odnosno ulagao svoj kapital u zgrade. Ku-
dakle, tj. onaj ko stvarno sta-
nuje u kuCi, bio on sam njezin vlasnik ili stanovao u tuctoj
Rentijeri svoj porez kao troak kapitala i
prevaljuju ga na kapitala, tj. na one kojima su
pare pozajmili. Ako su ovi, opet, taj kapital uloili u pro-
izvodnju, onela taj porez kao svoje trokove i na-
ga od svojih proizvoda. To isto rade i
ostali: vlasnici radnja prenose svoj porez na
svoje robe; industrijalci na trgovce, ovi opet na
te robe; i nametenici na svoje poslo-
davce, koji taj porez na koncu
svoje robe, drava korisnicima svojih servisa (takse i sl.)
itd. Svo se neposredno oporezivanje na koncu svodi na
oporezivanje bez obzira na drutvenu grupu kojoj
oni pripadaju: zemljoradnika kad god neto kupe na pijaci;
trgovaca, industrijalaca i zanatlija samo u onoj meri koliko
su i oni sami stanova, robe, raznih servisa i sl.;
radnika, i drugih nametenika kao glavne mase
dananjih gradskih
Da ostavimo neposrednih poreza i da prectemo
posrednim porezima koji se od strane svih dru-
tvenih grupa smatraju porezima razrezanim na
i koje javne vlasti zavode sa otvorenom namerom da opo-
rezuju svoje njima svakako glavno mesto
zauzimaju dravna carina, dravna troarina, banovinska i
280
-
optinska troarina. U posredne poreze trebalo bi jo ubrojiti
fiskalni deo prihoda dravnih monopola, tj. onaj deo drav-
nih monopola koji prelazi stvarne trokove onih dravnih
koja monopolske proizvode. Razumljivo
je da ibica, cigaretnog papira, duhana i sl. ne
samo dravi ono to je nju stala proizvodnja ili dobava
tih predmeta. nego jo jedan yeliki viak do koga drava
dolazi jedino svome zakonskom
poloaju. U red ovakvih monopola koji posredno terete
treba svakako ubrojiti i fiskalni deo prihoda onih
optinskih i banovinskih koja na svome teritoriju
uivaju zakonski monopol, kao to su prihodi od
struje, tramvaja, vodovoda i sl. Tako dananji ne
moe da napravi ni jedan potez u svojoj potronji, a da ne
plati jedan niz javnih nameta: u tramvaju porez
optini i svima onim koja su optini prodala
razne tramvajske naprave (kola, karte, maine u elektrani
i sl.); kada pui, pored vrednosti duhana i fiskalnu
dravnu zarad u; kad pije kafu, dravi dvadeset do
trideset dinara carine i troarine za 1 kg. popijene kafe, a
pored toga i sve troarine na svoje svetlo, carine na svu
uvezenu robu itd. Za sve ovo i cifre postoje. samo
primera radi svote koje je na u toku budetske
1935/36 godine clao u dravnu, banovinsku i optinsku kasu
u obliku dravnih posrednih poreza i u obliku banovinskih
i optinskih troarina. Podatke o dravnim prihodima navo-
dimo iz izvetaja br. 4 Odeljenja za ekonomska
Narodne banke za 1936 godine, a podatke
o optinskim i banovinskim troarinama iz Pregleda izvrenih
rashoda i ostvarenih prihoda po samoupravnim budetima
za 1935/36.
nae drave platili su budetske 1935/36 go-
dine - pored neposrednih poreza i samoupravnih prireza
koje su sami platili i koji su u cenama robe na njih pre-
valjeni, i pored fiskalnog dela prihoda dravnog monopola
koji su te godine iznosili L912,587.000 d., i pored fiskalne
zarade dravnih su prihodi te godine iznosili
3.203,396.000 d., i pored ostalih dramih isamoupra \'nih na-
meta, - u cenama robe koju su troili:
Dravi kao posredni porez 2.550,922.000.- d.
seoskim optinama troarine 70,257.443.- d.
gradskim optinama troarine 263,958.327.- cl.
banskim upravama troarine 134.542.502.- cl.

svega posrednih nameta 1935/36 3.019,680.272.- cl.
tj. preko tri milijarde dinara ili oko 1.100 dinara godinje po
jednom da u naoj dravi, na osnovu
281
popisa od 1931 godine, ima 2,724.239 ili oko
216 dinara godinje po jednom stanovniku, u obzir
celo nae stanovnitvo od 14 miliona ljudi, ena i dece.
Troarina gradskih optina bila je 1935/36 po bano-
vinskim seditima l'aspodeljena ovako:
Ban. sedite Troarina din. Stanovno 1931 g.
Troarina na
1 gradanina
Beograd 82,083.778 241.542 340
Zagreb 44,237.390 185.581 238
Ljubljana 18,830.283 59.768 315
I
Banjaluka 3,946.848 22.177 178
Split 5,295.752 43.808 120
Sarnjevo 13,438.880 78.182 172
Cetinje 1,202.156 6.367 188
Novi Sad 4,,998.089 63.966 80
Ni 3,277.119 35.3!)4, 92
Skoplje 10,376.479 64.807 160
-
Dravnih posrednih poreza otpada na jednog
oko 182 dinara godinje. Poznato nam je da su
posredni dravni porezi u svim zemljama, pa i kod nas,
poslednjih godina dostigli najviu granicu svoga ostvarenja,
te nam prema tome ova 182 dinara mogu u naem narodu
da pretstavljaju maksimalnu meru
posrednim dravnim porezima. Prema toj meri optinsko
troarinsko naih banovinskih gradova
pokazuje jasnu tendenciju ne samo svoga porasta nego i
prelaenja dananje granice onog oporezovanja
cio koje je i smna drava pod dananjim iznimnim prili-
kama morala da dopre i koju dananji moe samo
da podnese smanjenjem svoje potronje ispod minimuma
S\'oga standarda. Kad se uzme u obzir da ti isti
ovih banovinskih mesta pored svoje optinske troarine
jo i dranm i banovinsku, onda se u nekim od tih
mesta ta mera dravnog posredno-poreskog
opterecenja. Na naoj tabeli stopa Beograda skoro je
dva put od stope dravnog posredno-poreskog opte-
to da beogradski p1'\"O plati dravi
182 d. svih njenih posrednih poreza, a onda jo dva puta
toliko svojoj optini. Isti je poloaj i ljubljanskog potro-
on placa dravi 182 d.; svojoj optini 315 d. i onda
Syojoj banovini ti'oarine 22 d., dakle i na njemu se skoro
gore spomenuta mera dravnog posredno-
poreskog u Zagrebu nije mnogo uda-
ljen od toga istoga a onaj u Banjaluci, Sarajevu,.
Cetinju i Skoplju daje svojoj optini skoro isto toliko tro-
arine koliko dravi svih posrednih poreza.
282
Spomenuta svota banoYinskih troarina (134,542.502.- cl.)
raspodeljena je po banovinama ovako:
Dravska 24,685.365.- cl. m oko 22 d. po 1 stanovniku;
Savska 43,778.712.- cl. ili oko 17 d. po 1 stanovniku;
Vrbaska 4,518.125.- cl. ili oko 4 d. po 1 stanovniku;
Primorska 5,336.806.- cl. i l i oko 6 d. po 1 stanovniku;
Drinska 9,410.109.- cl. ili oko 6 cl. po 1 stanovniku;
Zetska 8,375.385.- d. ili oko 9 cl. po 1 stanovniku;
Dunavska 19,169.453.- cl. ili oko 9 cl. po 1 stanovniku;
:Moravska 8,784.812.- cl. ili oko 6 cl. po 1 stanovniku;
Varclarska 10,483.735.- cl. ili oko 6 cl. po 1 s 1 a novniku;
prihodi od troarine u Dravskoj i Savskoj banovini ne
svakako da svet tamo vie poreza nego u
drugim banovinama, nego je to znak vece potronje ta-
monjeg sveta.
Koji deo ovih poreza naplate same zadruge od svojih
za drave, banovine i optine ne bi teko
bilo da se sazna. Kada bismo pred sobom imali promet svih
naih zadruga po teini i vrednosti pojedinih artikala, mogli
bismo lako saznati koliko je na te proizvode placeno carine,
dranle, banovinske i optinske troarine i drugih nameta.
Ta bi svota bila svakako tolika da bi u naoj sredini pre-
stala jedamput za uvek diskusija o tome da li
zadrugari porez.
interesno za jest
oporezo\"anje vikova (ristorna) koje im zadruga na koncu
godine \Taca u onoj yi sini u kojoj im je bila pri raspo-
deli robu precenila. Trgovci u tim pO\Tacajima vide neke
zarade, kao to je njiho\" dobitak. nije
potrebno da objanjavamo ovu nepraHlu, poto ovaj porez
nije nita drugo nego zasecanje poreske vlasti i u imovinu
Ni najizrazitiji pretstavnici grac1anske narodne
ekonomije nisu dozvoljavali dravi, osim u izuzetnim tekim
(na pr. za \Tellle rata), da dira u imodnu svojih
gradana. Svi finansijski u definiciji i pojmu po-
reza ne idu dalje od toga, da se porez udara samo na po-
jedine prihode koje imaju gradani. Kada trgovac poalje
svome komisionaru 100.000 dinara da mu nabavi izvesnu
robu, pa mu je ovaj kupi za 90.000 dinara, daleko bi bilo
od zdravog ljudskog razuma da se osta tak od 10.000 dinara
oln'alifikuje kao zarada. Isto tako, ako dade svojoj
zadruzi tokom godine 9.000 dinara za nabavku razne robe,
pa mu ona povrati 300 dinara, ko moe onda da je to
neka zarada? Zadrugarstvo je strpljivo da prima i
ovaj teret na potronju svojih zadrugara, ali ga ne smatra
nekom normalnom ustanovom moderne dravne finansijske
283
politike, nego porezom na imo'dnu
kako bi im se smanjila otpornost u borbi u koju ih uvodi
privatni kapital.
84 i komunalna politika
Optine dananjih gradova ne izostaju u svojoj
politici ni iza dravnih finansija. One na svome
imaju da podmire mnoge kolektivne potrebe svoga stanov-
nitva. Tu, u mnogo dolaze u obzir i potrebe za
koje uope nema mesta u dravnim budetima.
zclravstYena, trgovinska i prosvetna politika
modernih optina danas u mnogome nadilazi i ekonomsku
politiku uredenijih drava. Optine se na svom teritoriju
staraju o redu i miru, o puteyima, o vodovodu, osvetljenju,
zdravlju, prometu i sl. u opsegu. One
podiu i izdravaju s\'oje kole, bolnice, muzeje, pozorita,
razne umetnWke i privredne izlobe,
gracianima jeftin tramvajski i autobusni podiu
svoje gradske tedionice, preko njih tednju i
uopte kredit sitnih privrednika na svome staraj u
se o gradskoj sirotinji; vre u ime drave razne administra-
tivne poslove, kao na pr. vojne, obrtne i dr.
Sredstva za podmirenje syih ovih kolektivnih komu-
nalnih potreba optine na elva narina: javno-pravnim i
privatno-pravnim putem. U prvom na taj to
od svojih podanika prireze, koji se u postocima
udaraju na dravni neposredni porez, - takse, posredne
komunalne poreze (troarina, kaldrmina), poreze na grac1evne
placeve i dr. e O\'om pogledu optine vode poput drave
svoje finansije, budet, svoje ra-
i sl. LJ velikim gradovima optine deo
svojih prihoda otvaranjem svojih komunalnih predu-
kao elektrana, vodovoda, tramvaja, plinara i dr. Za
svoje usluge grac1anima ova sastaYljaju
tarife, kojima su svi gradani jednako podlenL Tako se govori
o tramvajskoj, vodovodnoj i dr. komunalnoj tarifi.
Optine vode svoju politiku i raznim propisima koje
izdaju u granicama zakonskih Tim se propisima
imaju svi gradani pokoravati, a odnose se na gradnje
smetaja radionica, uredaj grobalja, i poslovanje
na pijacama, o dranju ivine i dr.
Na dananje komunalne politike mnogo
je uticao sam postanka evropskih gradO\'a. U svome
razvoju glavni su im nosioci bili zanatlije i trgovci. Oni su
uvek vezivali svoje interese za komunalnu politiku:
sami su sebi stvarali potrebne propise,
284
t
1
pijacu, svoj rad kaldrmin0111 i sl. Gradovi nisu,
medutim, vie centri samo trgovaca i zanatlija, nego u lmcli-
kamo broju kao najamnih radnika. Ono to
smo rekli o snoenju dravnih poreza, moemo isto i o
samoupravnih prireza i drugih optinskih doho-
daka: kaldrminu u cenama robe; svoje
plate i najamnine primaju na istoj optinskoj teritoriji, pa
zato oni najvie \Te, odnosno snose optinski kuluk; opseg
potronje plina, vode, struje, i trauwaja uslovljen
je po svim gradovima brojem i kupovnom
oni u ceni robe sve takse, u kiri-
jama gradeyne komunalne namete, kao i porez koji
udara optina na gradevne placeve. Ovo sve ima
da dovede do saznanja ela su oni glavni faktor komunalne
politike, pa su zato i pozvani ela na njeno vodenje. Bez
njihoya direktnog uticaja na tu politiku oni u mnogo
tj. u dobrim putevima pred svojim
u jeftinoj vodi, struji, dobro kontrolisanoj pijaci i dr.
Pri demokratskom izboru optinskih uprava
zadrugari imaju da se svakako sporazumeju oko svoga
samostalnoga nastupa. Interese potro-
u optinskim telima mogu istinski samo da pretstavljaju
u masi mogu prilikom iz-
borne agitacije pretstamici trgovaca mnogo toga
ela ali oni stvarno u optini nece dalje da
od svojih interesa. Ako ne postoji demokratski
izbor tih uprava, onda treba organizovano i jedinstveno od
nadlene dravne vlasti traiti s\"oje samostalno zastupstvo
u optini, i to u onome broju kakva je stvarno raspodela
pri \Tednih grupa u tome mestu.
Kao to se u politiku uopte ne ulazi bez
korisnog programa, jo se manje bez toga programa sme
ulaziti u komunalnu politiku. zadruge u tome
mestu imaju svakako da obrazuju svoj komunalni
komitet, tako da u njemu budu pretstavljene sve zadruno-
jedinice toga mesta. Komitet ima da izradi prema
lokalnim prilikama komunalni program
u opsegu, a stvar je same borbe ta se
od toga moe stvarno Treba i sve zadrugare po
skuptinama i drugim sastancima upoznati sa tim progra-
mom, tako da i oni mogu uneti u nj ono to misle da je
potrebno. Zadrugari mogu pripadati raznim
grupama to se opte dravne politike,
ukoliko i tu nisu preko svoje zadrune stranke jedinstveni,
ali svi do jednoga moraju zajednihki nastupiti u komunal-
noj politici.
U optinama gde su do sada dola-
zili do izraaja uvek je prevladala opta privredna i soci-
285
jaJna nota u komunalnoj politici: sye su tarife dobijale ton
koji je koristan po potronju, tako da su sve optin-
ske ustanove bile i najsiromanijim
a onim na periferiji yaroi; se panja
stanoya po kolonijama za stanoYanje onih koji se
po upama i podrumima; ureelivani su putevi
i trotoari cio krajnjih delova varoi, gde stanuje mali po-
stvarani su moderni ekonomski komunalni uredaji
za utede II kao centralno zagrejayanje stano\'(.l
za ulice, gele nije bila moo-uenost ovakyoa za
grejavanja ; se panja urectenju pijnce,
tako ela se na njoj nes111ptano i svaki elan mog-u bez
posrednika ela sastanu i
Dolazili bi jo mnogi komunalni radovi u obzir koji imaju
ela potisnu spekulaciju na sitnoQ'a
u artiklima s\akidanje potronje: kao to je dnevna
kontrola mleka, kontrola mera i utega (ne samo na papiru
i iz kancelarije, nego na licu mesta); laboratorijska
kontrola s"ake namirniee koja se unosi u grad umesto ne"
policijske kontrole po obJigatnost zaya-
danja komunalnih uredaja i otyaranja kola u zaelrunim
kolonijama odredene itd. 0"0 sve naYodimo primera
radi, ne da je u celosti ovim iscrpljeno opseno
pitanje i komunalne politike.
Zadruni pokret u pojedinim sredinama stvarno
u oyom pravcu mnogo da samo onda, ako njegovi
vodi ne budu videli samo zadrugarstvo u za-
drunoj prodaYnici, nego na syakom onom mestu gde
dolazi do izraaja interes U komunalnoj
politici i kulturni ivot vidno se Pod vod-
stvom spremnih idalekovidnih zadrunih komunalnih pre-
galaca moe se izvriti takva reforma optinskih kola,
knjinica, muzeja i pozorita koja bi u
sve ove ustanove unela dobar deo zadrunog yaspitnog
programa. Savremene optine uglavnom i izdravaju danas
one kole i koji su najirim gradskim
slojevima. U ove na pr. spadaju danas pro-
dune kole za egrte zanatskih i radnja, koje
bez daljnjega mogu i moraju da i egrti zadrunih
prodaYnica. Zato i program rada u ovim kolama ne sme
da ostane van uticaja
286
PREGLED TABELA I SLIKA
Potronja bele i nebele rase
Dl' Pele-ove potrone jedinice
Normalna potreba hrane
Tablica i kalorija.
. Hrana porodice od tri ........................ .
Standard
Tabela smrtnosti
tednja
Bud dohodak
zlata u svetu
Opti nivo cena i relati,-na zlata
Faze poslovnog ciklusa ................ .
Redukcija nivoa cena
Sistem koordinata
Dijagram indeksnih brojeva
Engelova procena izdataka
Izdatak za hranu i
Izdatak za odelo
Izdatak za kiriju .. ". . ..... .
Izdatak za razne trokove
Izdaci po .
Procentualni pregled svih izdataka .. d.... . ................. .
Izdaci po ...... ".. ................ .
Promene izdataka po prema broju dece ....
Razmel' izdataka raznih vrsta hleba
Izdaci za prema broju dece ......... " .. .
Kirija po gazdinstvu ............................ .
Promena izdataka po gazdinstvu ........ .
Izdaci gazdinstava u Belgiji.
Raspodela izdataka u S. D. S. Amerike
Faktori konzuma {S. D. S. Amerike) ... ........... :::. . ... .
Totalni indeks trokova ivota komore u Zagrebu
Standard - budet porodice
l\Iinimalni trokovi ivota
Promene indeksa trokova 'ivota .
Realne najamnine u svetu
Strana
21
24
42
42
44
51
60
65
68
80
81
83
84
99
100
110
113
114
115
116
118
120
121
122
122
123
125
125
130
131
135
137
138
139
140
142
287
Raspodela rada II
Radna nedelja
Visina zajma ......... .... .
Slike 8-11 lonca)
Indeks cena poljoprivrednih proizvoda 1933 i 1934
Kretanje indeksa cena 1933 .. ...... .
Kretanje vika indeksa cena 1933
Kretanje indeksa cena 1934
Kretanje vika indeksa cena 1934
Inventar
budetskih stavaka
Troarina gradskih optina 1935/36 ..
288
Strana:.
152
156
165
180
209
210
210
211
211
233
235
282.