Nela012

Nela012

ANITA KOLINS


























Biblioteka "SUPER-HIT" Kolo 1, knjiga 3
Urednik Miroslav Dereta

Prevod s engleskog Miroslav Dereta
Grafiki atelje "Dereta" 1989 g.
Naslov originala Anita Collins A HOT NIGHT
Copyright by Anita Collins 1989.





Nela012



Mesec je prosipao svoj srebrnasti sjaj otkrivajui egzotino lice devojke.
Zvezde su treperile, kao da se igraju, oblikujui kitnjastu povorku pononog
sazvea. Devojka je hodala pognute glave, ne primeujui udesnu lepotu
noi iji je ist, proziran sjaj izgledao providno nestvaran. Bila je to jedna od
onih noi koje kao da mame sanjarenja i nude zanosne doivljaje.
Magda Braun nije ni sanjala ni mislila na zanos; razmiljala je o
ovozemaljskim neprilikama iz kojih izlaz nije bio sasvim jednostavan u
neiskustvu njenih mladih godina. Trebalo je da narednog dana stupi na posao.
Morala je da se bori za opstanak. Razmiljala je o tom zaposlenju kojem e
bezuslovno morati da se prilagodi i da bez pogovora svoja ivotna htenja, elje
i sklonosti podredi ivotnim imperativima. Morala je da se prihvati jedinog
posla koji je mogla da nae, jer drugog izlaza nije bilo.
Prolazei pored travnjaka, ustuknula je. Neko joj se navalio svom snagom
na lea. Ljutito je pokuala da otrese teret s ramena, osvrnula se i susrela
sasvim blizu svog lica dva crna, hladna oka na mladom mukom licu stisnutih
usana i namrtenih obrva. Zapahnula je kiselina vina kojom kao da je
neznaneva kosa bila natopljena. Uspela je da se otrgne iz ruku pijanca ali je
on uhvatio za miicu i uneo joj se u lice guei je oporim dahom.
- Divna si - prosiktao je kroz zube - boanstvena si, a ja sam - klatio se,
naginjui se ka njoj - najsreniji meu smrtnicima ove noi. Ja, Dord Konrad
i ovakva lepotica...
- Sklonite se - otimala se - pustite me!
- Kakve li linosti! Oaravaju me otresite ene, ha! Hoemo li...?
- Gadite mi se. Pustite me da proem. Nisam ena kakvu traite - vikala
je - pustite mi ruke!
- Otkud zna kakvu enu traim, ha? Ja sam astan ovek. Tako bar tvrdi
moja tetka a moja verenica to neumorno izvikuje na sve etiri strane sveta.
- Maloumne su ako u to veruju.
- ta?!
- Kaem da su glupe...
Dord Konrad se grohotom nasmejao.
- Gospode boe - mumlao je otealim jezikom - nikada u ivotu nisam
sreo iskrenije eljade. Znam tano kakve su mi tetka i verenica ali se ne bih
drznuo da im to i kaem jer... stara ima nebrojene milione, a... verenica... Uh,
verenicu mi je stara nala. Prokletnica! Hajde lepotice, poi sa mnom... Vodiu
te na jedno fino, skrovito mesto gde emo biti sami, mirni i...
- Izopaeni ste - govorila je s gaenjem - maknite se...
- Boe sauvaj! Nisam. Sasvim sam normalan, kunem se, ali sam sad
presrean jer veeras ne moram da se vidim s Laurom.

Nela012

- Ne zanimaju me vae ljubavne nevolje. Pustite me da proem, zaboga -
pokuala je da ga odobrovolji - i trudite se da manje drugujete s Bahusom,
bogom pijanaca.
- Zar me ve i savetujete, lepotice?
- Kojeta - skupila je ramena - ne savetujem, ne pada mi na pamet. To je
samo opomena.
- Opomena?!
- Naravno! Ako ovako produite, pomenuti Bahus... ako ste ikada uli o
njemu, potpuno e vas zarobiti.
Pijanac je snano privukao, besomuno pripio usne uz njene i ljubio.
Bacakala se i otimala iz ruku pijanca koji je sve snanije privijao na svoje grudi.
- Bednie - izvijala je glavu - pravi ste...
- Znam - mumlao je ljubei je - rekli ste: bednik. Jesam, jesam... ali srean
bednik. Kao retko ko na svetu. Presrean.
Izvukla se iz ruku pijanca i trei stigla do kue. Zastala je i naslonila se na
dovratak, da predahne. Grizla je usne da ne bi zaplakala. Sve se u njoj bunilo
protiv nasilnog pijanca.
Moram da se smirim - pomislila je. - Elena ne sme da primeti moje uzbuenje.
Zgrozila bi se i uplaila. Za ime sveta - huknula je - koje onaj momak? Kakav pijanac
i drznik. Besposliar. Nekakav gospodii, rekla bih po odevanju. Tatin sini...
Ula je u malu dnevnu sobu, sestra je pogledala i spustila pletivo.
- Zato si se toliko zadrala? - upitala je brino. - Uplaila sam se da ti se
neto desilo usput.
Magda nije odgovorila. Sela je pored sestre i poljubila je.
- Bleda si, duo - rekla je Elena. - Reci, ta je bilo tamo, ta ti se dogodilo?
Znam, ne treba da kae. Sigurno je i ova preporuka za posao bila jalova, je li?
- Nije tano. Sve je u najboljem redu, Elena. Bleda sam jer je put bio dug
i... naporan. Nisam mogla da uem ni u jedan autobus. Retko nou prolaze i
prepuni su.
- Pa jeste - gledala je sestru ispitivaki - ali ipak mi se ini da si
nezadovoljna, rekla bih razoarana. Da li si se dopala staroj gospoi. Znam
sigurno da jesi... Moda ona nije bila prijatna? Trebalo je da odbije, Magda,
nije lako raditi za nekoga ko ti nije...
- Ne, zaboga - trudila se da govori ubedljivo - stara gospoa je vrlo mila.
Slepa je, sirotica. Moja glavna dunost e biti da joj itam novine, romane...
- Da ita?!
- Da.
- Zaboga, Magda - vajkala se - zaboga i pobogu!
- Zato si se uznemirila, Elena? Zar ima neto lepe nego sedeti i itati
nekome ko voli da slua? Radiu upravo ono to i ja volim i... zadovoljna sam.
- Zadovoljna - osmehnula se s gorinom. - Nisi zadovoljna. Zar devojka s

Nela012

diplomom pravnog fakulteta u depu i poznavanjem etiri strana jezika, moe
da bude zadovoljna slubom kod stare i slepe bogate ene? Fakultetski
obrazovana drubenica?! Zato me zavarava, Magda, kad zna da ne
verujem...
- Takvo je vreme danas, nema posla, Elena. Treba da vidi ta se dogaa
u berzi rada. Ovo je prva ponuda koju sam dobila posle toliko vremena.
Iskrsnue neto bolje, videe. Ne brini.
- Da si samo htela da me poslua, ne bi se zaposlila, duo. Ne sme da
bude preosetljiva, ovek ponekad neto kae i ne mislei...
Magda je ustala i okrenula glavu da Elena ne vidi tvrd izraz njenog lica.
Odmah zatim se okrenula i ponovo sela.
- Ne mogu vie da ivim u ovim uslovima, Elena - trudila se da govori
mirno - i oduzimam deo nasunog hleba tvojoj devojici. Nemogue je, Elena.
Hou da zaraujem, da ti pomognem. Dosta si ti za mene radila i pomagala mi
da zavrim kolovanje. Ne, nemoj da misli da sam potraila posao jer mi je
Gordon rekao da sam mu na teretu. Znam to i sama. Prijavila sam se u berzi
im sam se vratila sa studija, zaboga. A ti jo uvek mora da ije, plete, krpi
i veze za beli svet da bismo s Gordonovom zaradom preiveli. Ima mua i
dete, optereena si preko glave.
- Neka je sve to tano, ali ne mogu da se pomirim s injenicom da devojka
tvojih sposobnosti i kvalifikacija bude italac novina staroj i verovatno
razmaenoj gospoi koja e izvoljevati ko zna kakve jo usluge. Kakva je, sem
to je lepa?
- Izgleda tiha i ljupka osoba.
- Kad bi bar tako bilo...
Magda je koraala po sobi i najzad zastala pored prozora.
- udno da Gordon jo nije doao.
- Radie nou ove nedelje.
- A mala?
- Spava.
- Idem i ja da spavam, moram ujutru da poranim.
- Nisi veerala, duo.
- Ne mogu, nisam gladna - oseala je jo ukus i miris koji je pijanac
ostavio na njenim usnama. - Muka mi je.
Elena je ostala zamiljena. Oseala je da se Magdi posao kojeg se
prihvatila ne dopada. Pola je u sestrinu sobu. Magda je ve bila legla i ugasila
svetlo. Prozori su bili otvoreni. Elena je sela na ivicu kreveta i gledala sestrino
lice osvetljeno meseinom.
- Nisi mi rekla jo poneto o uslovima u kojima e raditi. Nemogue je
itati ceo dan. Ni sluati, Magda. Jesu li ti rekli kakve e jo dunosti imati?
- Za platu, koja nije loa, treba da itam koliko gospoa bude elela; da

Nela012

etam s njom po gradu, parku, vrtu. Moram da je vodim jer je, rekla sam ti,
slepa. etvrtkom i nedeljom u biti slobodna, to znai da u dolaziti kui dva
puta nedeljno. Mogu da ostanem i preko noi do devet asova narednog dana.
Elena, priznaj da uslovi nisu loi niti je posao naporan.
Elena je dugo gledala sestru. Ustala je kad joj se uinilo da je zaspala.

Ono to se s Magdinim oseanjima zbivalo niko nije znao. Njena sestra
Elena nikada nije ni posumnjala da Magda neto krije od nje. Nije imala
razloga, jer se Magda muila i krila oseanja kojih se bojala, ali nije mogla da ih
savlada.

Bilo je lepo, svee jutro. Magda je ustala rano. Stajala je kraj prozora
oekujui da je stara gospoa pozove. Posmatrala je park preko puta kue i
razmiljala. Nevoljno. Bila je zadovoljna poslom koji je radila ali ne i srena. S
gorinom je pomislila da to to ljudi zovu srea kao da bei od nje, tri ispred
nje, zaikava je svojom lepotom, prua krajiak barunastog plata i otima joj
ga nadohvat ruke. Nikada joj se srea nije osmehnula i prigrlila u svoje
udesno okrilje. I topla seanja iz ranog detinjstva, u krilima roditelja, bila su
kao prekrivena maglom jer se njihovih likova nije seala. Zapamtila je samo
toplinu njihovog zagrljaja. Iskusila je deli sree za vreme kolovanja. Volela je
da ui, da zna, da uiva u lepotama nauke, u radosti poloenih ispita, u
trijumfu pohvala koje su donosile rumenilo njenim obrazima, ali u sutini
svoje linosti oseala je prazninu... Volela je pravne nauke, nalazila u njima
ovaploenje svog misaonog bia; elela da svoja znanja usavri i posveti im
jedan, onaj spoljnji deo svog ivljenja, ali eznula je za ispunjenjem onog
drugog, intimnog dela. Samo njenog.
Nekoliko dana posle upisa na fakultet upoznala je Gordona koji je bio na
zavrnoj godini takozvanog treeg stepena studija. Diplomirao je nekoliko
godina ranije, zaposlio se u redakciji lokalnih novina i studirao dalje u elji da
stekne titulu doktora pravnih nauka. Bio je deset godina stariji od Magde. Od
prvog susreta poeli su da se drue, da izlaze s ostalim prijateljima sa
fakulteta, odlaze na igranke. Odnosi su bili drugarski ali je Gordon izdvajao
Magdu meu devojkama, sedeo uvek pored nje, gledao je sa divljenjem, igrao
samo s njom... Volela ga je i znala da i on nju voli iako o tome nikada nisu
govorili. Na dan sveane promocije su se zagrlili, on joj je ljubio kosu i neto
aputao. Uinilo joj se da joj govori o ljubavi. Ona je utala, glave priljubljene
uz njegove grudi... Sutradan je rekao svima u drutvu da je primljen u
redakciju drugog lista za urednika. Od toga dana dolazio je ree u drutvo.
Magda je izlazila i oekivala ga s radou. Gordon je izostajao sve ee i,
prestao da dolazi...
Starija sestra, Elena, nikada nije bila privrena koli. Zavrila je onih

Nela012

nekoliko neophodnih godina osnovnog obrazovanja i posvetila se ivenju i
ostalim runim radovima koje je volela. Radila je za robne kue, butike i za
poneku privatnu muteriju. Jednoga dana Magda je dola kui vesela.
- ta se dogodilo - upitala je Elena. - Da nisi izvukla glavni zgoditak na
lutriji?
- Nisam - zagrlila je sestru - ali sam srenija nego da sam dobila sve
milione ovoga sveta. Poloila sam ispite i sa ove cele godine.
- ivela,duo. Srea, kao i nesrea, nikada ne dolazi sama.
- I ja sam srena, Magda - rekla je postieno - veoma srena, prvi put u
ivotu.
Magda se zagledala u sestru. Njeno lepo lice zrailo je sreom, crne oi
sijale, usne se dobroudno osmehivale.
- Da li da poverujem u ono to vidim u tvojim oima, Elena? Da li je
mogue da si najzad...?
- Jeste, zaljubljena sam.
- U koga li si se zaljubila meu ovim zidovima? - zakikotala se Magda. -
Moda u domara, a? Je l on, kai brzo?
- Zaljubljena sam u fantastinog momka, duo.
- Znam, platonski - gledala je ispod oka - kao i uvek, je li?
- Nisam. Ne, nisam vie sanjar da oboavam nekakve romantine tipove
iz mitologije. Gotovo je s tim, Magda. Volim izvanrednog, kompletnog oveka
i on voli mene.
- I, ta sad? Hajde priaj dalje. Gde si ga upoznala?
- Na ulici. Glupo, ali je tako. Prolazim pored te redakcije godinama kad
idem u nabavku, nikada nisam ni pogledala ko sedi za mnogobrojnim pisaim
stolovima iza onih ogromnih stakala. Jednoga dana sam upravo tu zastala da u
tani potraim naoari za sunce, stavila ih, podigla sluajno pogled i susrela
dva uagrena, dva zadivljena oka momka za stolom iza stakla. Zapetljala sam
se kao ne kakva iparica i produila kui. Taj se "susret oiju" otada
svakodnevno ponavljao. Naravno, prolazila sam i pogledala ga... I on mene, i
sve me vie privlaio... dok jednog dana - Elena je porumenela - jednog, u
stvari jutra...
Magda je s radou gledala sestru i puila.
- to si se postidela? - Magda se od srca smejala. - ta se dogodilo tog
sudbonosnog jutra? Hajde, napred seko.
- Pa, eto, toga jutra mi je Gordon priao...
- Gordon?! Koji - uinilo joj se da e joj srce iskoiti iz nedara - koji
Gordon?
- Gordon, doktor prava i urednik ovog lista u - zbunila se Elena - toj
redakciji kuda prolazim... to se udi, Magda?
Magda je mahinalno protrljala elo, obrazi su joj goreli.

Nela012

- Ne, ne udim se - trudila se da mirno kae. - Zanima me, priaj mi.
- Predstavio se i rekao da mu se dopadam i da nikada nije toliko eleo da
se priblii eni kao... Pa dobro... ne treba da ti ba sve ponovim. Zna ta je
kazao. Moe valjda da zamisli.
- Mogu - oteo joj se uzdah - mogu. Ipak priaj.
- Nemam vie nita posebno da kaem. Saekivao me je svakoga dana,
docnije smo zakazivali sastanke predvee. Bilo je lepo, divno... I tako, pre
nekoliko veeri me je upitao da li bih elela da se uzmemo. Nisam htela da mu
odgovorim dok s tobom ne razgovaram. Nemamo nikoga nas dve...
- Ako se volite - proaputala je - naravno da treba... Da li si sigurna -
promucala je - da te zaista voli?
- Zato bi eleo da se venamo ako me ne voli, Magda?
- Da, tako je-gledala je kolutove dima od cigarete. Zaista je tako, Elena...
- Zato to tako tuno kae? - Elena joj je prila. - Zar sumnja, ne veruje
da...?
- Ne - uzviknula je i zagrlila sestru - oduevljena sam, oarana, roena
moja.
- Ipak, znam da ti neto nije pravo, poznajem te odlino, ali promenie
miljenje kad bude upoznala Gordona. Videa da je onakav kakvog sam
opisala i da me...
- Uverena sam, Elena - drhtala je u sestrinom zagrljaju - da je sve tako
kako kae... Znam sigurno... Zato sam uzbuena...
Kad je zatvorila vrata svoje sobe, bacila se na krevet i zaplakala. ta je tada
mislila i oseala niko nije saznao a i ona sama je svim srcem elela da zaboravi.

Nekoliko nedelja kasnije, Elena je zamolila sestru da poe s njom na
sastanak sa Gordonom.
- Volela bih da se upozna s njim - rekla je. - Mislim da je krajnje vreme.
- uj, da li je tvoj verenik Gordon Rejnolds? Nekoliko puta sam pomislila
da je moda on, i uvek zaboravila da te pitam da li se - lagala je Magda - zbilja
takva sluajnost dogodila...
- Jeste, tako se preziva - Elena je radoznalo pogleda rairenih oiju. -
Poznajete se?
- Studirali smo istovremeno. Istina, on je zavravao doktorat kad sam ja
bila bruco... Prolo je otada dosta vremena, vie od tri godine ali... dobro ga se
seam, Elena.
- udim se da mi nikada nije rekao da te poznaje a zna da imam mladu
sestru na studijama...
- Zato se udi? Verovatno je smeo s uma tadanju studentkinju prve
godine. Sigurno je - trudila se da laui gleda sestru u oi - da je zaboravio i
moj lik i moje ime... Deava se, nije to nita za toliku brigu koju vidim na tvom

Nela012

licu. Hou roena, poi u s tobom danas. Upoznaemo se ponovo... je l' tako?
I pole su. Magdino srce se grilo dok su se pribliavale mestu sastanka
na kojem je ve stajao Gordon. Uspela je da se savlada i pogleda ga,
osmehujui se. Gordonove oi bile su kao prikovane za njene. Svoju verenicu
nije stigao da pogleda.
- Magda, devojko - rekao je kao bez daha - kad si se vratila? Zar si...
- Zdravo Gordone, momino - uspela je da se srdano osmehne. - Nisam
se niotkuda vratila, tu sam gde sam i bila ali si se ti krio poslednjih godina. Svi
smo iz drutva mislili da si dobio premetaj za Filadelfiju i zaboravio drugare s
fakulteta.
Pogledao je najzad svoju verenicu i provukao ruku pod njenu miicu.
- Gde si pronala ovu devojku, mila?
- Pronala je ona mene - nasmejala se - kad se rodila. Magda je moja
mlaa sestra.
- Sestra?!
- to se udi? - rekla je dobroudno. - Rekla sam ti da imam sestru...
Sigurno si zaboravio jer svi kau da mnogo liimo...
- Da, znam - govorio je otegnuto. - Uoio sam slinost kad sam te prvi put
ugledao preko stakla, mila. Docnije te nikada nisam o njoj pitao jer... jer si
govorila da studira...
Nije dovrio misao, pogledao je ponovo Magdu i promrsio:
- A tvoj mu?! Zar si ga ostavila?
- Mu?! E, pa ti si zbilja zaboravio ko sam - sada se s tugom osmehnula. -
Nikada nisam imala mua.
-Vara se. Pamenje mi nikada nije bilo jasnije nego ovog trenutka.
Dolazio sam ree u drutvo kada me je Brjus Daning u mojoj tadanjoj
redakciji zamolio da ne dolazim svake veeri jer sam njegovoj "voljenoj devojci
Magdi" neprijatan. Docnije je dolazio da se vajka jer si "ohladila" prema njemu
i dosaivao pitanjima da li znam koga toliko voli kad si prezrela i njega i
njegovo bogatstvo. Nisam znao da mu odgovorim... Saznao je Brjus, samo
nekoliko dana docnije kad je upao u moju kancelariju kao da ga je neko
gurnuo s petog sprata, sav zaduvan i izbezumljen, mucajui da si se udala za
nekakvog bogatog Nemca i otila s njim...
- Kojeta - i dalje se smejala gledajui ispod oka Elenu - kakvu matu ima
taj momak! Sainio je itav roman. Istina petparaki, ali - spustila je pogled -
dramatian roman.
- Nije to ni mata ni roman - prosiktao je - ve podlost uvek nasmejanog
dvolinjaka Daninga. Znai, lagao je?!
- Da - rekla je naizgled mirno. - Ne znam samo zato, zato je upravo tebe
o meni obavetavao i... lagao.
- Imao je - pogledao je Elenu - imao je... verovatno neke svoje razloge...

Nela012

Hoete li da svratimo tamo - rekao je bez predaha - preko puta parka? Vrlo je
prijatno...
Vie nisu razgovarali. Sedeli su u malom salonu prijatne kafane u kojoj se
igralo. Magda je oekivala da e joj Gordon jo poneto rei; objasniti pred
Elenom razgovor koji su maloas vodili. Oseala se kao lopov. Uviala je da
sestri treba da kae ta se zaista zbivalo izmeu nje i Gordona ali se bojala,
uasno se bojala da e takvo saznanje Elenu unititi za ceo ivot. Gledala je
Gordona, nije joj uzvraao pogled. Razgovarali su o obinim stvarima, utroje.
Elena je bila rumena, lepa i vesela kakvu je Magda dugo, dugo nije videla...
Magda je sedela za stoiem i gledala svoju sestru u zagrljaju s Gordonom
na podijumu za igru. Posmatrala je njegovo lice. Bilo je zategnuto, napeto, kao
isklesano u kamenu. Nijedan trzaj miia, ni jedan pogled nisu odavali
njegovo raspoloenje. Magda je bila u nedoumici...
Narednih dana Gordon je poeo da im dolazi u kuu. Magda je oekivala
da e joj dati nekakvo objanjenje o svojim postupcima i stvarnim namerama s
Elenom kojoj su bili duni da pojasne bar onaj deo razgovora koji je ostao
onoga dana nedoreen a koji je, oseala je, Elena morala da primeti iako nije
nita pitala. Nadala se da e Gordon iskoristiti trenutke kada je Elena boravila
u kuhinji pripremajui posluenje. Nikada nita nije spomenuo. Kao da je ve
sve bilo reeno. Zavreno.

Trgla se i uspravila. Ramena su joj utrnula. Nije znala kad se naslonila na
prozor ni kada se zaplakala, priseajui se. Obrisala je lice i oi, protrljala
ramena, oslunuladali se gospoda probudila i ponovo se naslonila. Misli su
nadolazile...
Elena i Gordon su se venali jednog nedeljnog jutra i smestili se u stanu.
Magda je ostala u svojoj sobi, Elena i Gordon u susednoj, preureenoj za dvoje.
I ivot je zapoeo u novim uslovima. Deset meseci kasnije Elena je rodila
devojicu Ninu.
Gordon je mnogo radio, danonono zauzet u redakciji i nedovoljno
zaraivao.
Elena je i dalje ila, plela i vezla za muterije da bi upotpunila porodina
primanja.
Magda je provodila dane na fakultetu, noi u svojoj sobi nagnuta nad
knjigom. Pripremala se za ispite na zavrnoj godini.
Diplomirala je sa najviom ocenom. Predahnula je, bila je zadovoljna i
istoga asa se pitala ta sad treba dalje raditi. Ona se u toku studija prijavila u
berzi rada za bilo kakav posao ali, sem povremenog pranja prozora na javnim
zgradama sa ostalim studentima, nikakav ozbiljniji posao nije mogla da dobije.
Sa diplomom u ruci, otila je nebrojeno puta na berzu. Nita nije dobijala.
Nije bilo posla.

Nela012

Magda je znala da bi sigurno dobila posao kad bi se obratila Brjusu
Daningu, iji je otac bio advokat sa vrlo razgranatim poslom; znala je isto tako
sigurno da e joj Brjus rei da mogu zajedno da rade u oevoj kancelariji, kao
brani drugovi.
- Bogat sam i volim te od prvog dana kada smo zajedno zapoeli studije -
govorio joj je uvek Brjus. - Zato nee da zajedno nastavimo ivot i rad?
Nije htela da ide kod Brjusa Daninga ni ranije, a sada je bila sigurna da
nikada nee otii. Ranije, dok joj se udvarao i trao za njom bio joj je
neinteresantan, ponekad i smean u svojoj upornosti, ali sada, posle podlosti
koju je uinio izmiljajui lai i prenosei ih Gordonu, oseala je odvratnost
prema tom bogatom i samouverenom vetropiru. Brjus je znao da ona voli
Gordona, preutno su svi iz drutva znali; on je napravio itave predstave
pred Gordonom da bi njoj, Magdi, napakostio.
- I to je bila nazovi ljubav - pomislila je s prezrenjem - u srcu i mozgu tog
gospodiia. Osveta!
Otila je ponovo u berzu rada. Odlazila je svakodnevno, uporno se
nadajui poslu ali se uvek vraala kui praznih ruku. Eleni nije govorila da
trai posao...
Najzad su joj ponudili mesto kod stare slepe gospoe. Stajala je pred
alterom u nedoumici. Mislila je na svoje ideale, na posao kakav bi elela da
radi i za koji se spremala toliko godina. Suze su joj navirale a ona ih je
zaustavljala da ne kapnu... Uzdahnula je, stegla vilice i prihvatila posao. Znala
je da e joj svako drugo reenje biti lake od ivota pod istim krovom sa
Gordonom i Elenom i zavisnosti od njihovih prihoda.
Pola je kui ubeujui sebe da je svaki poetak teak i da ne treba biti
pesimista; da e jednog dana ipak...
S takvim mislima je ula u kuu i otila pravo u svoju sobu da se presvue
i saeka da i Gordon doe. Mislila je da e Elena lake prihvatiti njenu odluku
da radi ovakav posao kad i Gordon bude prisutan.
Izala je iz sobe kad je ula razgovor i zveket posua. Nije stigla ni da
pozdravi sestru kad je Gordon namrteno pogledao, kao da je ekao pred
vratima, i rekao joj da ne moe da izdri toliki napor na poslu i da se satire da
bi izdravao i one koji "pucaju od zdravlja i znanja a kradu bogu dane."
Magda je videla Elenine razrogaene oi, poluotvorena usta preko kojih je
priljubila aku da bi zaustavila krik, pognula glavu i vratila se u svoju sobu.
Suze, sputavane celoga dana, grunule su neobuzdano. Brzo se pribrala, oprala
lice nad umivaonikom u uglu sobe i pogledala se u ogledalu. Otvorila je
prozor da bi na vazduhu nestali tragovi suza i crvenilo oiju. Nije htela da
Elena vidi da je plakala. Ni Gordon.
Izala je kad je Elena pozvala da sedne za sto. Bilo je vreme ruku.
Odluila je da tog popodneva ode kod slepe starice Lus Henderson...

Nela012

Seli su za sto. Gordon je pogledao na tren i pogleda prikovanog za tanjir
rekao:
- ao mi je to sam ono maloas rekao, Magda. Premoren sam i ne znam
ta govorim. Ne kontroliemse. Da se nisi pojavila tog trenutka, izvikao bih se
na Elenu. U stvari - podigao je glavu i pogledao - ne bih voleo da... se zaposli.
Tanije, smetalo bi mi. To je i tvoje miljenje, zar ne Elena?
- Upravo sam maloas htela da vam kaem da sam dobila posao.
- Nemoj, molim te - uzviknula je Elena - nemoj ii...
- Moram Elena, obeala sam i potpisala u berzi obavezu.
- Otkai - rekao je Gordon ustro. - Hoe li da ja odem?
- Ne. Zaposliu se jer elim da radim...
- To ti nikada neu oprostiti - uzviknuo je. Nikada!
Slegnula je ramenima i pomislila da i ona njemu nee i ne moe nikada da
oprosti to je poklonio vee poverenje lakoumnom, neiskrenom i
slatkoreivom Brjusu Daningu kojega su svi kao takvog poznavali, nego njoj u
ija oseanja nije smeo da posumnja kao ni u svoja sopstvena. Ako ih je imao.
utala je, bilo je bolje utati. I uvek o tome utati.
Istoga dana je otila da se predstavi starici Lus Henderson. Zadrala se
dugo jer je gospoa spavala, morala je da saeka. Potom je gospoa dugo
razgovarala s njom, oslukivala boju njenog glasa, kako je svojstveno slepim
osobama, pitala, pitala, pitala... Kad se kasno uvee vraala kui doivela je
neprijatnost s pijancem koji se ak nije postideo da kae svoje ime: Dord
Konrad.
Sutradan je stupila na posao, preselila svoje stvari i nije se s Gordonom
videla nekoliko narednih meseci. Nije ni elela.

Oglasilo se zvonce iz sobe starice Lus Henderson. Magda je skoila i
potrala u sobu. Nije bila srena, ali je poslom i starom gospoom bila
zadovoljna. Ulazei u sobu nehotice je jo uvek mislila na Gordona i njegovo
uvek ozbiljno, gotovo namrteno lice. Otkada se oenio i doao u njihov stan
da ivi, Magda ga je videla nasmejanog samo kada je gledao dete ili ga drao u
naruju. Lice mu je bilo izborano, kosa posedela. Volela ga je, nevoljno, ali ga
je volela na nekakav udan, neobian nain, bez udnje i ne zamiljajui se u
njegovom naruju, kao nekada. Oseala je potrebu za ljubavlju, ali potpunom,
bez ogranienja. Samo bi tako mogla da sjedini ivot s nekim ovekom.
Gordon se, u stvari - pomislila je stisnutih zuba - nikada nije izjasnio. Ona je
njegovu ljubav oseala u dodiru ruku, u toplom pogledu, pokretu usana i po
mnogim sitnicama koje moe da oseti samo voljena ena. I ona je svoju ljubav
na isti nain kazivala, tada, na fakultetu i u drutvu.
Ali - mislila je s gorinom - sve je izmenjeno davno pre nego to je sreo Elenu.
Moju sestru. Neko bi rekao - sudbina.

Nela012

Stara gospoa se oblaila uz pomo kune pomonice. Kraj prozora je
stajao mukarac leima okrenut vratima na koja je Magda ula. Pretrnula je.
Bio je to pijanac koji je one noi napao na ulici. Zar nevolje nikada nee prestati,
pomislila je. Prila je starici ne gledajui ga. Mladi se okrenuo, odmerio
Magdu i klimnuo joj glavom pozdravljajui je. Magdino srce je zadrhtalo i
odmah se smirilo. Bilo je jasno da se Dord Konrad ne sea ni Magde ni
onoga to je inio u pijanstvu.

- Dobar dan, Magda - starica je osetila njeno prisustvo. - Priite i pruite
ruku mome sestriu, molim vas. Doao je najzad kui.
Pruila je ruku i pretrnula pri pomisli da pijanac moda ivi u ovoj kui.
- Drago mi je - rekao je mladi - i molim vas, oprostite to vas tako uporno
gledam ali ne mogu da se otmem utisku da se ve odnekud poznajemo. Da li
se varam?
- Ne seam se, gospodine - rekla je mirno. - Mislim da se ne poznajemo.
- Jeste li sigurni - nasmeio se - sasvim sigurni?
- Jesam, gospodine.
- Neka bude - pomilovao je tetku po kosi - moda se varam. Ali se
sigurno ne varam kad kaem da ima vrlo lepu devojku pored sebe, tetka Lus.
- Znam, sine, iako ne vidim, volim da me rue okruuju jer njihov miris i
dah kao da mi vraaju vid. Mnoge su me devojke u ivotu vodile u etnju i
itale mi zabavne knjige; Magda je jedina pored koje vidim u mislima ono to
mi govori jer i ona osea ono to ita i produhovljeno opisuje ta vidi. Moje
ime, Lus znai svetlost, trebalo bi da ga Magda nosi. Ona je moja svetlost.
- Divim ti se, tetka - Magdi se uinilo da momak govori iskreno. - Uvek si
umela da kae pravu re u pravom asu.
Pogledao je Magdu. Trudila se da bude pristojna ali ga nije gledala.
Seanje na susret s njim, one noi, nanosio joj je miris i opori, kiseli ukus
njegovih usana. Osetila je gaenje.
- Moram da idem, tetka - rekao je ljubei staricu. - Svratiu veeras
ponovo.
Magda je odahnula i pogledala ga. Mladi se poklonio nagnuvi se da bi
joj apnuo:
- Divna si, lepotice.
Prstom joj je podigao bradu i drsko je pogledao odlazei.
Magda je prila prozoru i irom ga otvorila ne bi li odagnala miris
prokislog vina koji joj je draio nozdrve.
- Magda, doi, sedi pored mene - rekla je starica. - Hou da te pitam da li
dozvoljava da te tako oslovljavam?
- Kako da ne, gospoo - stavila je ruke na njene - bie mi drago.
- Vrlo si mlada, zar ne? Mogla bi da mi bude... unuka.

Nela012

- Nisam toliko mlada, gospoo - glasno se nasmejala. - Imam dvadeset i
etiri pune. Nisam devojica odavno.
- Za mene jesi. Ja sam se udala sa trideset i smatrala da sam pourila a u
tvojim godinama sam jo plivala u ludim vodama sanjalatva - uzdahnula je -
kao da sam znala da treba upijati svetlosti dana, sunca i meseca, zvezda i
plavetnila morskih voda. Otimati od mraka. Priroda mi nije podarila decu, a
vid mi je oduzela.,. Imam sestria - uzdahnula je - jedino njega... i malo je rei
da ga oboavam, iako mi zadaje mnogo briga.
Nagnula se nad Magdom koja je sedela na stoliici kod njenih nogu, kao
da e joj poveriti nekakvu tajnu.
- Je li da je lep moj deak?
- Nisam ga zagledala - rekla je mirno. - Da, moglo bi se rei da je...
zgodan momak.
- Znam kakav je... videla sam ga poslednji put pre petnaest godina. Imao
je tano toliko godina, sad ima trideset. Ne znam da li sam ti rekla da je moj
vid postepeno slabio godinama i najzad se naglo ugasio. Odjednom. Kao da si
dunula u plamen svece. Dord je sin moje najmlae sestre. Sirotica je umrla
kad je on ugledao ovaj prljavi svet... Svet gorine - Magda je videla senke u
praznom pogledu Lus Henderson - ispraznosti, bez ljubavi. Zato me brine moj
Dord... Treba da se oeni, da voli i ivi u ljubavi.
Uutala je, zagladila nervozno kosu i spustila ruku na Magdinu.
- Moda je sramotno ovo to u ti rei ali moram, jer oseam da si dobra
devojka i ne bih elela da... Hou da te opomenem, Magda, elim da zna da
se moj Dord... moj deak, udvara svakoj.eni... Udvarao se i nasrtao na
svaku od ena i devojaka koje su mi itale... na istaice, kuvarice. Ne znam ta
radi van kue, ali mogu da pretpostavim... kad je takav u kui. Zato te molim,
Magda, da ne obraa panju i da se... uva. Dobila sam o tebi najbolje
preporuke i sa tvog fakulteta i s berze rada. Uverena sam da bi, i bez mojih
opomena, umela da sauva dostojanstvo i dokae Dordu da sve ene nisu
jednake i da ima i onih za iju se ljubav treba boriti...
- Ne brinite, gospoo, posluau vas.
- Znam, znam sve o tebi Magda. Rekli su mi da si odlian pravnik i da si
prihvatila ovaj posao dok ne nae ono to ti vie odgovara, je li tako?
- Tako je, gospoo.
- Od sveg srca ti elim sreu i napredak, iako znam da nikada vie neu
imati pored sebe takvo eljade... Dobro, izgleda da sam malo preterala u
sebinosti, je li? Hajde, hoe li da mi malo ita? Ne elim da mislim na
deaka Dorda. Nala sam mu dobru devojku, mirnu i postojanu, iz odline
porodice, ali... itaj dete, itaj mi Servantesa...
Vreme je prolazilo. Magda je izbegavala susret s Dordom kad god je
bilo mogue. Jednog poslepodneva je izala u batu dok se gospoa Lus

Nela012

odmarala i dremala. Ugledala je stasitu priliku Dorda Konrada u dnu bate,
pored ograde, sa psima. Nosio je razdrljenu koulju i pantalone zavrnute skoro
do kolena. Kosa mu je u neredu padala preko ela i oiju, bose noge su mu bile
pranjave, ruke je drao u eljustima ogromnih pasa s kojima se igrao, kao da
se rvao. Kad su psi ugledali Magdu, pojurili su prema njoj. Ukoila se od uasa
nesposobna da se pokrene. Zaustavili su se kao ukopani na otar Dordov
uzvik:
- Miran, Duks! - vikao je trei za psima. - K nozi Dari, ovamo! Dahtali su
i psi i Dord koji je unuo i prigrlio ih. Naredio im je da legnu na travu i
nasmejano pogledao Magdu.
- Ova nevolja vas je mimoila - izazovno je gledao - lepa devojko. Da sam
zakasnio s naredbom ovim divljacima, sad bih sa alou morao da viam
rane na vaem lepom telu... to vas due gledam sve mi se vie namee
pitanje: odakle vas poznajem? Zar zbilja ni vi ne moete da se setite? Niste me
ranije videli?
- Ne - rekla je ravnoduno polazei u kuu - nisam.
- Saekajte - rekao je istim glasom kao kad je nareivao svojim psima -
moram nekako da dokuim, gde, gde sam vas video. Ovog trenutka sam
gotovo siguran da sam bio sasvim, sasvim blizu vas ali ne mogu da razaznam
kad, gde i kojom prilikom. Stanite, zaboga...
Nije zastala niti se okrenula. Dord je poao prema njoj ali je Magda ve
bila ula u kuu ostavljajui vrata otvorena. Zastala je iza zastakljenih vrata i
provirila kroz mali otvor na zavesama. Dord je trenutak gledao u vrata
stisnutih usana, besno slegnuo ramenima i pojurio. Istoga asa psi su skoili
da, valjda, potre za njim ali on se spotakao o njih i svom duinom pao preko
betonskog ivinjaka. Magda je videla da se sklupao od bola, ula lave
razigranih pasa i opazila da batovan tri da pomogne mladiu. Postidela se
svoje zlobe dok se slatko i od srca smejala gledajui Dorda kako se gri od
bola.

Posle etnje po parku s gospoom Lus, Magda ju je uvela u sobu za
dnevni boravak. Dord je bio zavaljen u fotelji.
- Gle, doao je zao duh - uzviknuo je. - Kao da ste me prokleli, devojko.
Ne seam se da sam ikada onako glupo pao preko mojih sopstvenih pasa.
Kakve to oi imate...?
- Kad ve verujete u prokletstva, provienja i uroke - drsko se smejala -
neka vam ta povreda i bol budu kazna koju, nadam se, neete nikada
zaboraviti.
- Pazi sad! Jo mi i prkosite, zar?!
- Ja?! Taman posla - jedva je uzdravala smeh - ne pada mi na pamet...
- E, pa neka sam proklet! Odakle si, do avola izala, devojko?!

Nela012

- Otkuda i celo oveanstvo - prkosila je njegovom upornom pogledu. -
Nema drugog prolaza za dolazak na svet.
- Ako je tako - zaikavao je - onda je oveanstvo stiglo pravo iz pakla.
Nije mu odgovorila. Mirno je puila i milovala ruku gospoe Lus koja je
zadremala na fotelji. Dala je rukom znak Dordu da govori tie.
- Ko vas je nauio da puite - aputao je - va dragi?
- Sama sam nauila.
- Rei u tetki.
- Ne marim, recite.
- Znam sigurno da moja draga tetka ne voli da njene drubenice pue.
ak mrzi...
- Vaa "draga tetka" - rekla je podsmeljivo - koju volite koliko i svoju
verenicu, gospodine. Na isti nain i iz istih razloga. Tetku jer ima nebrojene
milione, a onu drugu jer vam je "draga tetka" preporuila. Je li tako?
- ta ste rekli?! Odakle vam odvanosti da sa mnom na ovaj nain
govorite?!
- Ne treba mi nikakva hrabrost da sa sagovornicima govorim tonom
kojim mi se obraaju. Pretpostavljam da - govorila je sve podrugljivije - vaa
ekselencija i ne zna pravo znaenje rei koje oznaavaju odvanost, hrabrost.
- Koga je to moja tetka uzela za drubenicu - namrtio se, ne skidajui
pogled s njenih oiju - smernu devojku ili...? A, ne! Vi niste odgovarajua
linost. ena s takvim idejama ne moe da ostane pored dame kakva je moja
tetka!
- Vaa stara tetka, gospodine lani moralisto, zaista je dama u pravom,
vama nepoznatom smislu te rei i zna da bez vae pomoi razlikuje ljude,
njihove naklonosti, vrline i slabosti, koliko istinu od lai. Ja jesam savremena
devojka i apsolutno svesno odgovaram za svaku svoju re i svaki postupak i
nikad, podvlaim - u njenom glasu bilo je ironije i prezira - nikada se nisam
opila, niti sam se teturala ulicama kao poslednji ljudski bednik! Da li ste me
razumeli, gospodine?! Smatram da imam ne samo dunosti, nego i ista prava
kao i svaki ovek ovoga sveta. A mnogo vea od ponekog mukarca. Prema
tome, gospodine, da li puim kao i da li jedem, zavisi iskljuivo od moje volje i
odluke. Ako jednoga dana poinim kakvu glupost ili ludost, jer i ja sam samo
ovek, neu se stideti da posluam savet oveka ije osobine mogu da
potujem, to ni u kom sluaju ne moe da bude pijanac koji se povlai
ulicama i baca se divljakom snagom na prvu enu koju sretne. Tako - rekla je
kroz zube - u tome okviru vam je mesto i, ostanite u njemu!
- Gospode boe - uzviknuo je - sad znam gde sam vas sreo! Bio sam pijan
kao uskija, ali se seam, sad sam se setio ukusa i mirisa tvojih usana. Moram
da te tako oslovim -pogledao je drsko - jer sam te ljubio... Je li - uneo joj se u
lice - ta si radila po ulicama u ono doba noi? Zar devojka...?

Nela012

- Vraala sam se kui. Te noi sam prihvatila posao ovde...
- Prelepa si - aputao je - divna. Voleo bih da bude moja makar pet
minuta.
- Sram vas bilo.
- Nisam mislio nita loe - aputao je gledajui uspavanu tetku na fotelji. -
Evo, ako eli, oeniu se s tobom.
- Poslednji ovek kojeg bih izabrala ili poelela...
- Stani! Nemoj se nikada zaricati ni rei "s ovog izvora vode neu piti ma
kako bistra bila. A ja ti sad kaem, Magda, videemo...! Videemo.
- Pretite li mi?!
- Ne. Samo opominjem.
- Smena opomena od oveka vae vrste. One noi ste mi se ispreili na
putu i nasrnuli jer sam bila utuena i iznenaena, nisam uspela da se
odbranim, da vas odbacim kako dolikuje. Poneli ste se kao bednik dostojan
samo prezrenja. Gadila sam vas se. A sad, kad poznajem vau tetku, odvratni
ste mi. Da sam ja vaa tetka...
- ta bi uinila - gledao je izazivaki - sem to bi se smejala dok se
previjam od bola na betonu?
- Pre svega, ne bih ti dala ni prebijenu paru. Naterala bih te da ne samo
gleda, nego i da vidi svet oko sebe i uoi slinosti i razlike. Nauila bih te da
porani ujutru i ode na posao i zaradi sebi novac za opstanak. ta ti zna o
nevoljama ljudi? ime se ponosi? Moda novcem svoje tetke? Nije te stid da
troi novac koji je zaradio njen pokojni mu, niti se libi da ga trai od slepe
ene? Da li se to zove ponos? Gde ti je ostalo dostojanstvo? Zato - oi su joj
zasijale - ne pokua da neto radi s novcem koji uzima, da zaradi i vrati ga
tetki koja ti ga je pozajmila? Zar si zadovoljan onim to ti daju? Milostinjom
koja te ini zavisnim, bednim? Snaan si, mlad i zdrav, zato ne uini neto za
oveanstvo, ako ne za sebe? Zaradi potovanje ljudi a ne prezir. Pokuaj da se
prikae svom drutvu bez novca... dobio bi nogu u zadnjicu jer novac je
jedino to kod tebe cene. Probisveti kao ti. ena sam, i spremna sam da celog
ivota radim bilo kakav posao, pre nego da se veem za oveka ispunjenog
slamom...
Dord je sve upornije gledao i stiskao pesnice. Priao joj je i poklonio se,
dodirujui skoro pod svojom kosom.
- Hvala na uzvienim drutveno-moralnim savetima, samouverena
mudrice. Od sveg srca ti elim da sreno skakue s posla na posao kada ti to
donosi toliko radosti i da na svojoj ivotnoj stazici - trudio se da bude zajedljiv
- to pre sretne nekakvog zidarskog radnika tvojih snova i upadne mu u
zagrljaj.
- Hvala - aputala je - mnogo hvala.
Ustala je i izala. Lus Henderson je jo bila zavaljena u fotelji i dremala.

Nela012

Dord je mumlao sebi u bradu:
- ta je sve izgovorila, pobogu. Kakva drskost. Kao da sam ja njen sluga, a
ne ona... Nee joj ovo proi tek tako. Ne zna ona na kakvu se dasku saplela!
Presee joj ovo, videe to udo od devojke... Magda! Magda Braun. Hm!!

Slepa Lus Henderson se promekoljila i probudila. Dord joj je
pomilovao ruku. Osmehnula se.
- ekao sam, tetka, da se probudi - slagao je. - Hteo bih da malo
porazgovaramo ako si raspoloena. Ako si umorna moemo i drugom
prilikom.
- Ne, nisam umorna. Dremala sam jer znam da u biti sama, da skratim
vreme. Magda danas ide. etvrtak je. Je li otila?
- Ne znam - slagao je - mislim da jeste. Maloas. Gde si pronala ovu
devojku, tetka?
- Ovoga puta u berzi rada, i ne kajem se. Dosadile su mi one protuve svih
boja i vaspitanja, s "toplim preporukama" raznih snobova plitkog znanja i
uma. Uostalom - glas joj je dobio neto otriji naglasak - ti si ih, svaku
ponaosob, dobro proverio i... upoznao, zar ne Dord? Magda je devojka, to
bi se reklo, van serije. Prianja uz mene, svia mi se njen stav, glas, toplina
svake njene rei; oseanje za meru koje joj je oevidno uroeno, jer govori milo
znajui moj nedostatak, ali nikada, nikada u njenom glasu nema prizvuka
saaljenja. . ni pokuaja da mi se dopadne, koji je svaka od dosadanjih itaica
carski naplaivala Magda je vie nego skromna...
- Zna li da pui?
- Ne, i ne interesuje me.
- Kako to sad odjednom? Mislio sam da prezire ene koje pue.
- I pogreio, duo. I tvoja verenica pui, zar ne?
Uutao je. Znao je da Laura pui, ali ga ona nije ni najmanje interesovala,
to tetka nikako nije htela da shvati. Morae, pomislio je, morae da shvati da
je Laura lepa, upljoglava guska...
- Naalost - produila je Lus - Magda e me verovatno uskoro napustiti.
- Ona tebe - glas mu je bio zajedljiv u srditoj nemoi koje nije bio svestan.
- Zato bi te...?
- Jednostavno zato to je teta da pametna devojka sa diplomom pravnog
fakulteta i poloenim advokatskim ispitom u depu, gubi vreme itajui slepoj
eni koja ima para da kupi njeno vreme i njene oi. Upravo ja u joj, preko
svog advokata i drugih prijatelja, pomoi i otvoriti put u budunost, sine.
- Advokat?! Advokat - ponovio je tiho - za ime sveta, zar je mogue?!
- Zato se udi?
- Zar nije udno... ako je tano ono to kae, da je prihvatila posao
itaice kad je mogla...? Ha, mora se biti inteli...

Nela012

- Imala sam vremena da proverim njenu inteligenciju za ovoliko meseci
koje je Magda provela pored mene. Ona je veoma i svestrano obrazovana,
govori nekoliko stranih jezika, poznaje nau i stranu knjievnost i vrlo
verovatno daje i odlian pravnik to, naravno, ja ne mogu da prosudim, ali sve
je to ravno nuli jer posla nema. Nema, mili moj deae. Nisam ni ja taj problem
poznavala dok nisam poela da traim posao za Magdu a kako bi ga znao ti
koji nisi nikada morao - trudila se da joj glas zvui neno - ni eleo da radi?
Nadam se - zbrzala se - da emo uskoro moi da sluamo Magdu Braun na
sudskim tribinama.
- Kojeta - prosiktao je - kojeta, tetka...
- Zato je mrzi, Dord - upitala je alosno. - ao mi je da se ne slae s
devojkom koju toliko volim. ta ti smeta?
- Niti mi smeta, niti je mrzim, niti... volim. Sasvim mi je svejedno... Hou
da kaem, ja sam ravnoduan. Bila, ne bila... Sad idem, tetka. Treba da se
naem s prijateljima u klubu.
- Zar i ti ide? Magda e doi tek veeras. Ima pravo da ostane kod sestre
do sutra, ali uvek se vraa... Dobro sine, ali nemoj opet da doe... u izvesnom
stanju... zna da ne volim i da sam nesrena kad ujem tvoj nesiguran korak i...
gunanje.
- Neu, tetka, sigurno neu. Obeavam da u doi na veeru. U poslednje
vreme sedeljke, zabave, pijanenja nisu mi vie zabavni. Oseam nekakvu
ispraznost u... i bez... mislim, sve to vie nema onaj sadraj koji... koji mi se...
dopada...
- Kad bi bar tako bilo, sine - rekla je tiho - bila bih... Lus Henderson je bila
tuna, a bila bi sigurno srena da je nekim udom mogla da vidi potamnele,
setne oi svog sestria. Moda bi i poskoila od radosti, jer Dord se nesvesno
menjao poslednjih meseci. Dodue, odlazio je na pijanke, provodio noi
menjajui lokale i ene ali je sve ee negde u sebi traio uzrok zlovolji i
dosadi koje su ga povremeno dovodile gotovo do ravnodunosti prema svemu
to se s njim i oko njega dogaalo.
Magdu je povremeno viao i uvek je oseao nekakav gr u stomaku jer je,
uprkos njegovom podrugljivom osmehu, uvek vladala sobom, pozdravljala ga
i razgovarala kad je to bilo potrebno pred gospoom Lus, na nain kome ni
najzluradiji kritiar ne bi imao ta da prigovori.

Nedelje su proticale. ivot u kui Lus Henderson tekao je ve godinama
ustaljenim redom. Magda je s vremena na vreme odlazila kui i vraala se
gospoi Henderson s oseanjem tuposti i eljom da to pre zauzme mesto uz
njena kolena i ita joj.
Dord Konrad je esto provirivao u sobu svoje tetke, oslukivao
razgovor ili Magdino itanje, slegao ramenima kao da ga se nita ne tie i

Nela012

beao iz kue bilo kuda samo da ne uje i ne vidi devojku koja ga je
uznemiravala svojom jednostavnou i ravnodunou. Koristio je Dord
Konrad i svoju zluradost dokazujui sebi da je "siroto eljade" moralo da
provodi vreme uei jer, kako bi ga inae utroilo u svojim, verovatno
besprizornim, sirotinjskim krugovima? Hvatao se Dord u kotac i s
dilemama kad se s veeri bezvoljno spremao za izlazak, primoravajui se da
prekorai prag kue i ode s drutvom da ne bi "dotina Magda" pomislila da se
pridrava njenih saveta izreenih kao s advokatske tribine koju joj je tetka Lus
predviala. Ponekad bi, ipak, ophrvan piem pomiljao da je "suva teta"
utapati svoje mlade godine u knjige od kojih je pobegao s fakulteta, uveren da
je primamljivije, lepe i veselije voleti u prolazu lepu enu, puniti utrobu
prijatnim tenostima koje zamagljuju svest i prekrivaju ivot plastom
bezbrinosti... Nevoljno je zaticao sebe da u nonim lutanjima zastaje pred
izlozima knjiara gledajui knjige s kojima je samo kratko vreme drugovao na
fakultetu; seajui se, s nekakvom gorinom u grlu, formule teorije relativiteta
i zlohudog ivota njenog autora Ajntajna... Hitro je odagnao takve misli iz
pameti nesvesno se vraajui pokretau svojih uznemirenja, mrmljajui:
- Advokat... sirotica. U emu su joj prole najlue godine? Umesto da se
zabavlja, da voli i... bude voljena... Treba umeti koristiti ivot. Lepa ena,
veoma, veoma lepa, ali - odmicao se od izloga knjiare - ta vredi kad je
glupa... Imati diplomu fakulteta nije dokaz inteligencije. Naravno. Treba samo
bubati. To moe svaki glupak, ako hoe. Treba hteti, hteti, hteti... Nije uspevao
da se otrese te rei sve dok mu nekoliko aa jakog pia ne bi pomutile svest.
Jednog predveerja Magda je pola u grad da neto kupi za gospou Lus.
Prolazei pored jednog skvera videla je Gordona. Stajao je zagledan u mali
osvetljeni vodoskok. Dvoumila se da li da mu prie ili da pree na suprotnu
stranu ulice. Istoga asa Gordon se okrenuo kao da ga je neko nevidljiv udario
po ramenu. Video je i poao prema njoj. Gledali su se pribliavajui se. Magdi
se uinilo da joj srce kuca pod grkljanom. Kao nekada.
- Kuda ide - upitao je - poslom?
- Obavila sam ga...
- Hoe li da svrati do kue?
- Ne. Doi u u nedelju na ruak.
- Dobro.
Magda ga je bolje zagledala. Bio je bled, uznemiren i .. lep.
- Jesi li bolestan? - rekla je nenije nego to je elela - Bled si, ima li
groznicu? Drhti, Gordone.
Videla je Gordonov napor da se nasmeje i zategne usek medu obrvama.
Bio je zabrinut, videlo se.
- Nisam bolestan - promrmljao je - dobro mi je.
- Jesi li siguran?

Nela012

- Svakako. Hajde, isprati me bar do kue. Nismo odavno ovako etali.
Pola je pored njega Gledala ga je krajikom oka ne okreui glavu prema
njemu. Srce joj je ponovo zaigralo i uplailo je. I on je nju pogledao i osmehnuo
se. Pored njegovih sivih, veoma izraajnih oiju kao da je otkrivao svet
plamena; snagom volje zapretenog ara iz koga se oteo i prhnuo iz jezgra
pritajeni, ugueni traak dima zaklanjajui vidike stvarnosti, sadanjosti. Bio je
nekadanji Gordon, a ipak veoma razliit. Osetila je neodoljivu elju da ga
zagrli i izmami njegovim usnama onaj blagi, dirljivi osmeh koji je lebdeo u
njenim seanjima. Uguila je elju i pogledala niz ulicu. Uplaila se i utanja
koje je, meu njima dvoma, u studentskim danima bilo izraajnije od govora.
- Kako je Elena - upitala je, ne gledajui ga. - Je li dobro?
- Prilino dobro, ali je opet imala napade guenja.
- Opet?!
- Da. Sve su ei i ei. Zato sam i zabrinut. Bojim se. Srce joj je postalo
slabo posle poroaja. Kad dobije napad, ludim od straha jer ne mogu da joj
pomognem, udahnuo bih joj svoj ivot, da mogu...
- Muno, zbilja muno. Zar ne moemo da joj pomognemo, Gordone?
Moda da je povedemo u inostranstvo, kod najboljih...
- Ne bi vredelo, Magda. Zna dobro da je lee najbolji kardiolozi,
pothranjuju i odravaju srce i strahuju da e je, ipak, u jednom jaem kolapsu...
izdati.
Nije ga gledala, oseala je bol u njegovom glasu i u svom srcu. Volela je
Elenu i kao majku i kao sestru i kao jedino bie koje je imala na svetu.
Nesvesno je stegla Gordonovu miicu.
- Znam da je i tebi teko, ali sam morao ovo da kaem, Magda.
Stavio je ruku na njeno rame i kao pravdajui se rekao:
- Nisam eleo da ode od kue, Magda. Bio sam oajan onoga dana.
Nevolje su me bile pritisnule sa svih strana. Izruio sam ih tebi u lice jer... jer je
Elena suvie nena i boleiva da bih... Ne znam, zbilja ne znam Magda ta
bih... ta u uiniti ako ostanem bez nje? - bolno se osmehnuo. - Biu uniten.
Bez Elene... neu postojati, Magda. Da si... da si ostala kod kue sve bi bilo... i
bilo je drugaije. Elena je hrabrija, veselija kad si tu... kad te vidi. Ne smem ni
da pomislim ta e biti sa Ninom ako... ako ostane bez majke. Tako je nena i
slabana bez obzira na svu Eleninu negu. Ne znam ta da ti kaem, Magda.
Oajan sam. Zar ne bi mogla da... napusti posao?
- Nisam do ovog trenutka znala da si toliko maloduan, Gordone i, veruj
mi, udim se. Elenino stanje nije toliko zabrinjavajue i ne bi trebalo da i pred
njom pokazuje svoje zloslutne misli. Nije vano kako e biti tebi, meni...
detetu. Vano je sauvati Elenino zdravlje, pomoi joj da ne bude optereena
poslom i... i brigama. Jer, ona je bolesna, mi smo zdravi. . Zaposlila sam se
upravo zato da olakam va ivot, a i svoj, na neki nain. Ljudima koji se vole

Nela012

nije potrebna trea osoba u kui, zar ne? I jo neto, Gordone. Zar moe da
sumnja da bih sve napustila i pritrala Nini i tebi ako... i kad bi bilo potrebno.
Nemam nikoga osim Elene i vas dvoje.
Nije odgovorio. utali su i kada su stigli pred kuu.
- Zar zbilja nee da ue, Magda?
- Ne bih. Ne volim da se vraam kasno.
- Samo na trenutak, neemo te zadravati. Elena e se obradovati. Hajde,
ui.
- Dobro, elim da vidim Elenu i Ninu, ali zbilja ne mogu da ostanem
dugo.

Elena je izlazila iz sobe u kojoj je Nina spavala kad su Magda i Gordon
uli u stan. Obradovala se Magdi i zvuno je poljubila. Magda je zapazila da je
primetno bleda. Usne su joj bile modre, oi kao izbledele sa senkom nekakve
gorine koja je gasila u njima sjaj ivota. Za nedelju dana, koliko je prolo od
njihovog poslednjeg susreta, Elena se znatno izmenila. Magda se trudila da
nijednim pogledom ne oda bol koji je oseala gledajui je.
Gordon je posluio svima po aicu konjaka posle ega je Magda ustala da
krene, ali mala Nina se pojavila bosonoga na vratima sobe i potrala Magdi u
naruje. Prigrlila je Ninu, tepala joj ljubei je i kad je podigla pogled susrela je
Gordonove oi u kojima je, prvi put otkada je postao mu njene sestre, videla
onu toplinu kojom je nekada davno, inilo joj se tog trenutka, ispunjavao celo
njeno bie. Spustila je pogled. Osetila je kao da joj gomila mrava mili niz lea.
Kad je ponovo pogledala Gordona, stajao je za stolom nagnut nad Elenom.
Magda je osetila radost, uveravajui sebe da je maloas Gordonov pogled
pogreno protumaila.
Kad je stigla u kuu Lus Henderson, ula je glasove u malom salonu. Nije
imala elju da razgovara, otila je u svoju sobu, sela i zagnjurila lice u ake.
Gorko je zaplakala. Oseala je da Gordonove slutnje nisu bile bezrazlone. Sa
Eleninog lika ivot je neminovno nestajao i ona, Elena, je to znala. Ta pomisao
je Magdu uasno uznemirila. Kolebala se da jo iste noi kae gospoi Lus da
vie ne moe ostati kod nje jer mora da bude pored Elene, ali je odustala od te
namere zato to bi, moda, njena sestra posumnjala upravo u ono to je Magda
htela da sakrije od nje: svoju zabrinutost za njeno zdravlje.

Dani su proticali. Leto i jesen su se smenili. Bila je zima s dugim noima i
magliastim, sivim danima. Vreme popodnevnog odmora Lus Henderson
Magda je provodila u njenoj veoma dobro opremljenoj biblioteci. Te asove je
ubrajala u najprijatnije u inae tihoj noi. Oseala se meu knjigama
nezavisnom, srenom.
Jednoga dana je ula u biblioteku elei da itanjem dobre knjige potisne

Nela012

iz svesti misao na Elenu i njeno zdravlje. Prilazei policama s knjigama videla
je prekrtene Dordove noge u fotelji pred kaminom. Telo i glava bili su
zaklonjeni visokim naslonom sa izboinama sa strane. Prva pomisao joj je bila
da se vrati u svoju sobu; zatim je pomislila da momak verovatno spava i nee
je primetiti; najzad je slegla ramenima pitajui se zato bi prisustvo tog
salonskog lutka trebalo da je omete u njenim namerama. Odluila je da uzme
knjigu i vrati se u sobu, iako e joj uivanje bilo umanjeno, jer je volela da sedi
upravo tu, pored knjiga.
- Zdravo lepotice - promekoljio se na fotelji. - Jesi li dola da mi pravi
drutvo?
- Zdravo - rekla je ravnoduno. - Dola sam da traim drutvo. Knjigu.
Ako ti smetam, potrai neko pogodnije mesto da uljuljkuje svoju dokolicu.
Ima dosta praznih... i toplih soba u kui.
- Gle - uzviknuo je smejui se ironino - sto mu gromova, gospoice
drubenice! Tera li ti to mene iz sopstvenog doma?! To ve prelazi sve
granice, lepa vilo, granice svih granica sveta.
- Ne vidim oko tebe nikakve granice - njen mirni osmeh dovodio je
Dorda do ludila - a da ih ima i da ih se pridrava, naao bi sigurno i
nekakav centar oko kojeg bi se okretao i kome bi teio. To bi bilo normalno...
- Vrlo lepo - trudio se da zadri ironian osmeh - ba lepo reeno. E, pa da
zna da je taj moj centar ovde, preda mnom, i da smatram normalnim da se
oko njega, pored njega i uz njega okreem. Svia mi se tvoje drutvo... nasamo.
- Zato ne pozove svoju verenicu? Zato ne ode kod nje?
- Verenicu?! Da si iva i zdrava, devojice, skoro da se i ne seam kad sam
je poslao do avola. Tamo joj je mesto. Imam druge namere i drugu devojku
kojom u se oeniti.
- Je li? Ba dobro - rekla je traei knjigu s police - odlino.
- Zar te ne zanima ko je... ?
- Zasad ne, saznau kad bude...
- Trebalo bi da te interesuje, devojko. Radi se o tebi.
- Za ime sveta - glasno se nasmejala - ta ti sve nee pasti na pamet u
neizmernom plandovanju! Uplie, zaplie, rasplie kojeta u besposlici, a
ima snage da izdri dva radna vremena dnevno. Zato sebe obmanjuje? Zar
misli da bi bilo koja devojka s bar malo "peska" u glavi vrtoglavo uletela u
tvoje naruje i zaplivala s tobom lovei u mutnim vodama tetkine milione?
Skoio je sa fotelje, preskoio stolicu i stao pored Mage, unosei joj se u
lice. Magda je pretrnula. Nikada dotle nije videla toliko ljutine u oima nekog
oveka.
- Bie moja - glas mu je prigueno treperio - kad-tad, Magda, ali ne
prisilno, kunem se. Zasluiu tvoju ljubav i... potovanje ili me nee biti!
Umreu bez tebe, devojko! ivi u mojoj krvi, struji u ilama, pothranjuje mi

Nela012

srce i... gui me. Istovremeno!
Magda se nasmejala. Grevito, ali se nasmejala.
- Nemoj da se smeje - uhvatio je za miice i prodrmao. - Nemoj devojko,
vrea me.
- Moram. Melodrame su mi uvek bile smene. Bljutave. Sve to si rekao
bilo bi svakoj eni drago da uje iz usta oveka sa osobinama koje su tebi
nepoznate, koja vetropir tvoje kategorije ne moe da ima. Eto, zato se smejem.
Sad me pusti i ne koristi se jedinom snagom koju ima, ne dolikuje ti - rekla je
prezrivo. - Nai u sebi mrvicu dostojanstva i potuj oveka pored sebe,
nasilnie.
- Istina je da ni sam ne znam ta ima u meni. Znam jedino da mi se
komeaju elje; preko potrebna htenja da osetim sreu, stvarnu sreu, s
ljubavlju ene kakva si ti, devojko Magda. Moda mi ne veruje, moda sada
ni sam ne verujem da je mogue postii takav unutranji mir i postojanost, ali
neto se u meni pokrenulo i kree se. Boli, upa i istovremeno me raduje i
dovodi mi tvoj lik u san, u stvarnost. ta je to, Magda? Ne zna. Ja znam... i
obavestiu tetku o tome, to pre.
- Gluposti.
Dord je uzdrhtao od ljutine. Priao je i snano je zagrlio. Iupala se i
uzviknula:
- Ne dodiruj me! Ne interesuju me tvoje uplje pokajnike izjave! Isto
toliko su mi smene i elje tvog prevelikog srca. Zapamti, gospodiiu, da
nisam ovde tebi na usluzi i da te ne bih dragovoljno zagrlila ni da si jedini
ovek na zemlji, ni da mi ivot zavisi od tvoje drage volje!
Istrala je iz sobe. Knjiga koju je bila odabrala ostala je otvorena na podu.
Dord Konrad je ostao oamuen gledajui vrata koja je Magda s
treskom zatvorila.
Doao je na veeru. Gospoa Lus je u susednoj sobi sluala radio. Magda
je uvek prvo nju posluivala i pomagala joj oko jela. Sedeli su jedno preko puta
drugog, ne gledajui se. utali su i jeli kao da se ne poznaju. Dord je najzad
tiho rekao:
- Magda, zar zaista ne bi pristala da mi bude ena? Nikada?
- Molim te - aputala je - ne zapoinji ponovo razgovor i pitanja koji nas
niemu ne vode. Ako ve moramo da ivimo pod istim krovom, zar ne bismo
mogli da imamo podnoljive, manje dramatine odnose? Zato si toliko
uporan i sujetan kad zna da nikada, nikada neu poeleti ni blizinu oveka
tvoje vrste. Poteno sam ti to rekla nekoliko puta. Zaboga!
- Hoe li da postanem zidar - upitao je, bez elje da prikrije prizvuk
ironije. - Samo reci, devojko.
- Nije bitno da li e biti zidar ili bilo ta drugo. ovek kao i graevina
mora da ima svoje temelje da bi bio uspravan...

Nela012

- Uveravam te da su temelji jedino to imam. Tetka mi je omoguila
kolovanje i vaspitavanje u najboljim ustanovama. Docnije, kad je trebalo da
sam izgradim svoju graevinu, posustao sam i zalutao. Moda bi ti bila ena
zbog koje bih pokupio ruevine, zavrio zapoetu zgradu i pokrio je krovom...
mira.
- Opet prazne rei, pobogu.
- Nisu prazne, veruj mi.
- Za mene jesu.
- Zato mi prkosi, Magda?
- Ne govori besmislice, molim te. Zato bih ti prkosila?
- U redu. Jednom e ipak morati da poveruje u ono to kaem.
- emu sve ovo vodi, Dord? Zato me ne pusti da na miru pomaem
tvojoj tetki i ulepam joj ivot koliko mogu dok sam ovde? Zato se neprestano
uvlai i prsi izmeu mene i gospoe?
- Zato to ne pristaje ni na jedan moj predlog.
Stisnula je usne, uzdahnula i pola prema sobi gde je sedela gospoa Lus.
- Stani - ispreio se na vratima i aputao - saekaj, molim te.
- Ostavi me na miru, molim te, Dord - mucala je. - Izmeu nas nikada
nita nije bilo niti moe biti. Razumi, nema nita...
- Ima, ima Magda - nasmeio se - ima poljubac od koga mi jo dua gori...
- Zar je to neto?! Kad budem elela da zagrlim i poljubim mukarca i
mukarac mene, bie to s ljubavlju, ne nasilno, gospodine moj.
Dord se zajedljivo nasmejao. Zagrizao je gornju usnu.
- Hajde, molim te - govorio je stisnutih zuba - zar te do ovih tvojih godina
ni jedan zgodan mukarac nije zagolicao? Nemoj rei da ne zna...
- Zar si takvo vaspitanje dobio u tvojim "finim ustanovama", prostae?
Gadi mi se. Ne zasluuje ni prezrenje.
Snanim udarcem je smakla ruku koju je drao na dovratku, ula i sela
pored slepe gospoe Lus.
Dord je stajao jo nekoliko trenutaka trljajui vrh nosa, malo zgrenih
usana koje su se razvukle u samouveren, podrugljiv osmeh.

Bila je nedelja. Magda je otila kui. Na vratima joj je mala Nina potrala u
zagrljaj. S njom u naruju ula je u sobu. Gordon i Elena su sedeli na divanu u
sobi pored postavljenog stola.
- Zato si se toliko zadrala, duo - upitala je Elena. - Ve sam pomislila
da nee ni danas doi.
- Evo me, tu sam. Danas je gospoa Lus bila raspoloena za razgovor.
Nisam htela da je prekidam. Sirotica, to je jedino to ima u ivotu: razgovor i
sluanje.
- Dokle e voditi rauna o svima, samo ne o sebi, Magda? Slobodna si

Nela012

bila jo jue, je li tako? Zato nisi...?
- Zato to me je zamolila da dovrim knjigu koju sam joj itala. Nisam
mogla da odbijem, iako sam elela da to pre dodem. Kako si ti, Elena? Zato
je krevet u sobi razmeten, jesi li leala?
- Dobro sam - pogledala je Gordona letimino - samo malo malaksala.
Proi e...
- Naravno da e proi - Magda se trudila da izgleda bezbrino. - Pogledaj
samo ovu lepoticu kako je umiljata i slatka. Zar pored nje ovek moe da bude
bolestan?
Magda je govorila i gledala Elenu. Bila je mrava, sivog lica i tunih oiju.
Gordon je gledao u razvijene novine, ali ih nije itao, samo se trudio da tako
izgleda.
Ruali su i priali najvie s Ninom. Gordon je rekao samo pokoju nunu
re, bezvoljno. Posle ruka je otiao u drugu sobu. Magda je skuvala kafu i
donela je sebi i Eleni.
- Reci, Magda - rekla je Elena uurbano gledajui u vrata sobe u kojoj je
bio Gordon - ako se meni neto dogodi, hoe li da brine o Nini?
- ta ti je odjednom, pobogu sestro? Zato govori gluposti?
- Nisu gluposti, duo. Govorim ono to treba da kaem. U stvari
okoliam, to mi nije obiaj. Trebalo je da kaem: kad umrem...
- Elena - uzviknula je - jesi li poludela? ta ti pada na pamet, zaboga?
Hoe li da me otera ovim priama?
- Ne, jedva sam ekala da doe. Imam o mnogo emu da priam s tobom
a nemam mnogo vremena, veruj mi duo. Ti si jedina koja moe da me
razume, a moram da kaem ta mi lei na srcu. Sluaj me...
- Zato sad hoe da nam zagora ove lepe trenutke, seko?
- Ja sam puna gorine, duo. Odavno.
- Zaboga, Elena, zato?
Elenine oi su se napunile suzama. Nije ih brisala. Kotrljale su joj se niz
lice.
- Bolesna sam, Magda. Smrtno sam bolesna. Ne verujem da u jo dugo
izdrati. Znam ta znae pogledi lekara s Gordonom, znam i kako se oseam.
ivot istie iz mene, Magda. To je istina i zato te molim svom duom, ne srcem
jer ono umire, da ne napusti moje dete i... Gordona.
- Ali, molim te...
- Nemoj me prekidati. Doao je trenutak da ti kaem neke istine. Nisam
bila toliko srena koliko mi se inilo da u biti kad sam ti poverila moju i
Gordonovu ljubav. Ne - Magda je zaustila da neto kae, Elena je rukom
zaustavila - nisam zbog toga ni kivna na Gordona niti mu bilo ta zameram.
inio je sve to je bilo u njegovoj moi da me uini srenom i nije odgovoran
to nai odnosi u braku nisu bili... kako bi trebalo.

Nela012

Ne razumem... Bila sam uverena da si srena s Gordonom.
- I bila sam...
- Zato onda kae...?
- Kada sam upoznala Gordona - hvatala je vazduh otvorenih usta - bio je
divan u svakom trenutku naih sastanaka. Nekoliko dana poto me je
zaprosio, sea se da sam i tebe povela na sastanak te veeri, neto je s njim
poelo da se dogaa to ni do dana dananjeg nisam uspela da odgonetnem.
Magdi je zastao dah ali nije progovorila. ekala je.
- Pomiljala sam da se, moda, pokajao to me je zaprosio iako je i dalje
bio, ponavljam ti, izuzetno paljiv, mio i... zaljubljen. Gordon mi je poteno
priznao, pre nego to smo poeli da izlazimo zajedno, da je imao jednu veliku
ljubav i jo vee razoaranje za vreme postdiplomskih studija, s mladom
studentkinjom s istog fakulteta i... da je sve to preboleo...
- Dobro - trudila se da joj glas ne zadrhti - ne mora dalje da pria o
tome. Mogu da pretpostavim ta je posle bilo.
- ta da pretpostavi, Magda?
- Istinu, pobogu. Gordon i ti se volite, mnogo se volite, a samo vam je
ponekad neki oblaak zamutio malo vidike, to nije strano - nasmeila se
ljupko. - Dogaa se, je l' da?
- Jeste, tako je - rekla je s pola daha. - Samo u tim trenucima su,
verovatno, Gordonova ljubav i panja... zatajile.
- Zna li - Magda je ustreptala ali je htela da proveri da li sestra ne zna
istinu ili je krije ko je bila ta...?
- Ne - rekla je tiho. - Gordon nikada nije spomenuo njeno ime, a i zato
bi? Nemoj misliti da sam ikada osetila nekakvu ljubomoru. Ne - rekla je
dobroudno - devojka nije kriva ni odgovorna to je ovladala Gordonovim
srcem dublje nego ja. Ona moda nikada nije saznala kakvu je ranu otvorila u
Gordonovom srcu. Mlada, neiskusna a Gordon... utljiv. I tako, eto... Sada da
se vratimo na ono najvanije, duo. Obeaj mi Magda, molim te duo, da ih
nee napustiti. Mila moja...
- Prestani, molim te - rekla je malo glasnije. - Neu da sluam te prie,
Elena. Ne zna ta govori i...
- ta to govori? - Gordon je viknuo i doao iz susedne sobe. - Zato,
Magda, dozvoljava da se uzbuuje govorei... kojeta?
- Ne uzbuujem se, Gordone - ljupko ga je gledala - naprotiv, radujem se.
Odavno elim da ovako, na miru razgovaram sa mojom sestrom. Magda se
buni zbog nekih... gluposti, ne sluaj je, mili. Ona je uvek bila osetljiva na...
sitnice - Elena se trudila da govori s osmehom. - Idi, odmaraj se Gordone.
Umoran si...
Podozrivo je gledao svoju enu, bacio pogled na Magdine zgrene ake u
krilu, zapalio cigaretu i vratio se u sobu.

Nela012

- Magda - aputala je - neu se smiriti dok mi ne obea da e Nini
zameniti... majku. Uini to za mene i... Gordona.
- Zato za njega?!
- Nemoj da me pita, Magda, ono to i sama dobro zna. Meni je bilo
jasno jo one prve veeri ta se s tobom dogodilo kad te je Gordon pitao gde ti
je mu. Poznavala si ga s fakulteta i sigurno nisi mogla da mu prie jer je ve
voleo drugu studentkinju, je l' da? Ali, ti si ga volela i patila. Videlo ti se to na
licu, duo. Znam kako ti je bilo sve vreme u kui dok nisi zavrila fakultet, kao
i da si otila da radi ono to ti nije posao samo da bi otila iz kue.
Magda je skliznula sa stolice i zagnjurila lice u sestrino krilo.
- Elena - aputala je - nemoj vie da govori, molim te. ue te Gordon.
- Ne brini, duo. On nikada nije primetio ta se u tebi zbiva i neka tako
ostane, molim te. Mislim da e tebi, Magda, biti lake da i o njemu vodi
rauna jer... jer ga voli.
- uti Elena, uti...
- Uutau ako mi obea...
Magda se opustila, kao da je zanemoala. Trenutak docnije je otvorila oi.
Leala je na patosu. Elena i Gordon su bili nagnuti nad njom. Hitro je skoila,
nasula aicu konjaka i iskapila je. Odahnula je i pogledala sestru.
- ta ti se dogodilo, Magda - Gordon je zabrinuto gledao.
- Jesi li se onesvestila? Da pozovem lekara?
- Ne, zaboga - uzviknula je Elena - kakvog lekara! Mazila se na mom krilu
i skliznula na pod. To je sve. Magda je uvek volela da se mazi sa mnom. Nije
majku zapamtila...
Magda je navlaila kaput. Elena je upitno pogleda.
- Obeala sam gospoi Lus da u doi oko pet - slagala je. - Navratiu i
sutra, Elena.
- Mislila sam da e ostati preko noi, duo...
- Moram da idem - rekla je nestrpljivo. - Doi u sutra ranije. Poljubila je
sestru i Ninu i izala ne pogledavi Gordona. Poao je za njom do kapije.
- Ako moe, vrati se veeras, Magda. Elena je veoma loe. Nisam naao
pogodan trenutak da ti kaem da je jutros imala teak napad. Lekar je jedva
uspeo... Rekao mije da ovakvo stanje moe da traje dva meseca, dva dana ili
dva sata. Ne moe da se zna...
- Zar?! Gordone - zaridala je - ne smemo da stojimo tek tako i ekamo
da... umre. Moramo odmah da...
- Ne moe se nita vie uiniti sem ekati, Magda. Zato...
- Doi u veeras, doi u sigurno.
- Hvala, Magda.

Elena je spavala kada se Magda te noi vratila kui. Ostala je pored sestre,

Nela012

sedei na fotelji i gledajui je. Izgledala je loe. Tamni podonjaci prekrivali su
pola bledog, gotovo belog lica.
- Lezi, Magda - Gordon je uao u sobu - odmori se. Ja i tako sedim i
piem.
- Ne spava mi se. Gledam je kako mirno spava. Bleda je, ali mi se ini da
e i ovaj napad prebroditi. Nadam se da...
- I ja se nadam. Mogu ti rei da odavno nije ovako mirno i ravnomerno
disala za vreme spavanja.
Magda je bezvoljno klimala glavom. Smetalo joj je Gordonovo prisustvo.
inilo joj se kao da skrnavi ist, gotovo svetiteljski lik njene sestre u postelji.
Izgledala je kao freska na zidu starog hrama, oslikana rukom mladog pastira
nadahnutog lepotom nedostine vlastelinke. Magda je elela da bude sama
pored sestre, u sobi u kojoj su te noi komeala seanja iz detinjstva, prva
saznanja... Gordon nije otiao. Ostao je za stolom piui sve dok svetlosti
praskozorja nisu provirile kroz proreze roletni na prozorima. Tada se Elena
probudila. Usne su joj bile modre, pogled sjajan, grozniav.
U osam izjutra doao je lekar da obie bolesnicu. Bio je zadovoljan, ali je
naredio mirovanje.
- Danas ne idem na posao - rekao je Gordon. - Ostau uz Elenu tako da,
ako mora, idi kod gospoe Henderson. Zamolio sam da mi odobre nekoliko
dana odmora. Hou da budem ovde...
- eli li da ostane sam pored Elene?
- Ne, ali ne elim da se i ti... rtvuje. Mora da odgovori svojim
obavezama...
- Mogu i ja da zatraim nekoliko slobodnih dana.
- Mogla bi i da napusti posao, zar ne?
Prila mu je i pokuala da privue njegov pogled. Nije je gledao, okrenuo
je glavu.
- Gordone, reci mi istinu, jedinu i pravu istinu.
- O emu?
- Hoe li zaista da doem i ostanem ovde, pored vas?
- Nikada nisam eleo da ode. I nije trebalo...
- Morala sam.
- Je li to prekor?
- Ne. To je zakljuak.
- Elena je, kao to vidi, veoma loe. Ako misli da... ipak, treba da ide na
posao, idi.
- A, ta ti misli?
- Ako treba da te zamolim, evo - ovla je pogledao molim te.
- U redu. Vratiu se to pre mogu i... ostau ovde.


Nela012

Oprotaj sa slepom Lus Henderson bio je dirljiv. Magda se oseala kao da
se oprata od majke. Magda joj je rekla sve o Eleninom zdravlju, njenom
strahovanju za mua i dete i svojoj elji da to due bude uz sestrino uzglavlje.
Obeala je da e je posetiti im bude mogla da se odvoji od sestre i male Nine.
Gospoa Henderson nije mogla da se pomiri sa injenicom da Magda prestane
da bude njena drubenica zauvek, zato joj je rekla da e je ekati koliko god
treba, jer eli da se Magda vrati kad bude mogla; za to vreme e se zadovoljiti
itanjem devojke koja je ispomagala u kui. Magda je obeala da e obilaziti
slepu Lus to ee bude mogla... Dorda Konrada nije videla, izbegla je
susret s njim. Vratila se kui jo iste noi. Zatekla je Gordona u sobi pored
Elenine. Sedeo je i gledao uspavanu malu Ninu. Svetlost sa stone lampe
osvetljavala je njegovu razbaruenu kosu na kojoj je Magda prvi put primetila
poneku sedu vlas. Pozdravila ga je utke, klimanjem glave i ula u Eleninu
sobu. Mirno je spavala. Trudila se da intenzivno misli o neemu da bi
savladala san. Ipak joj je umor sve vie sklapao oi. Trgla se, ustala i protegla
se, stalno gledajui Elenin usnuli, smireni lik. Prila je i oslukivala da li
ravnomerno die. Osmehnula se njenim lepim napuenim usnama, sela na pod
i naslonila glavu na duek pored jastuka na kome je Elena spavala. Lice joj je
bilo sasvim blizu njenog. Kao nekada, pomislila je, kad je u zimskim noima
najvie volela da spava s Elenom i osea njen topli dah na licu. Zadremala je s
tim mislima. Gordon je provirio u sobu. Sestre su spavale... Paljivo je prebacio
Elenin al preko Magdinih lea i izaao iz sobe.

Probudio ga je bol u leima. Izvio se i protegao, bio je zaspao nad stolom.
Nina je mirno spavala u svom krevetu. Pribliio se vratima susedne sobe i
provirio. Magda je jo sedela na podu s glavom naslonjenom na Elenin jastuk i
rukom prebaenom preko Eleninog prekrivaa. Gordon se dvoumio da li da
ue. Bojao se da e ih uznemiriti. Gledao je Elenino mirno lice. Namrtio se,
uinilo mu se da je to bledo lice suvie mirno, usne kao da su malo istanjene i
blago razvuene. Priao je s druge strane kreveta i ovla je pogladio po kosi. I
uzdrhtao. elo joj je bilo hladno. Hitro je uhvatio za ruke. Mlake, skoro
hladne. Spustio je ruku na Magdinu, koju je bila prebacila preko Elene. Magda
se trgla i unezvereno ga pogledala. Bio je izbezumljen, ukoen i nesposoban da
progovori.
- Magda - promucao je - Magda, hladna je, Magda...
Magda je ve bila skoila i priljubila usne na Elenin obraz.
Sumnje nije bilo. Elena je umrla.
- Umrla je - vrisnula je. - uje li Gordone, umrla...
Zagnjurila je lice na Elenine grudi i zaridala prigueno, plaei se da e
probuditi Ninu. Plakala je i neto aputala, naricala, milovala sestri nu kosu i
lice i zaboravila da s druge strane kreveta stoji Gordon. Kada ga je pogledala,

Nela012

osetila je kao da joj nekakva ruka stee grkljan. Gordon je stajao i ukoenim
pogledom promatrao Elenu. Kao da je zanemeo. Lice mu je bilo ispijeno,
zategnuto, kao prevueno belim kreom. Magda je ustala, obrisala lice
nadlanicom i ponovo pogledala Gordona. Nije se pomakao, ni trepnuo.
Oseala je da treba toga asa neto preduzeti, uiniti neto, ali nije znala ta.
Sve joj se inilo potpuno besmisleno. Sve, sem Elenine smrti. Stegla je elo
akama kao da je htela da pokrene misli, da se seti ta, kako i na koji nain
treba sad zakoraiti kroz ove sobe kojima je oduvek vladala, u kojima se
smejala, cvetala i svenula njena Elena. Njena majka, sestra... sve na svetu.
Obeala je da e zameniti majku Nini, pomislila je i uzdrhtala. Kako e rei
malom detetu... Kako, kako? Da li e i ona zapamtiti samo majin stisak i
zagrljaj, bez lika, pitala se Magda i ponovo pogledala Gordona. Prila mu je i
stavila ruku na rame. Okrenuo se kao oinut, privukao njenu glavu na svoje
rame i zagnjurio lice u njenu kosu. Magda je oseala da Gordon plae, po
trzajima ramena. Ruke su joj bile sputene niz telo, nije imala hrabrosti da ga
zagrli iako je silno elela da s njim oplakuje Elenu. Njena tuga je bila jaa od
svakog drugog oseanja, Gordon je od tog trenutka za nju bio samo Elenin
mu. Otac male Nine.

Sve se zbilo brzinom munje. Elena je bila sahranjena, mala Nina je ostala
kod suseda; u stanu je bilo mirno, tiho kao da se dah smrti jo uvlai u uglove i
vreba u senkama i svetlostima koje su se smenjivale u prvom sumraku.
Gordon je satima stajao, naslonjen elom na prozorsko okno sobe u kojoj
je Elena umrla. Gledao je drum kojim su odveli Elenu do male kapele na kraju
ulice. Oseao je prazninu, veliku i munu. Kupola kapele se videla s prozora. I,
kao u nekom udesnom nastavku, mislio je na Elenu i sebe na venanju. eleo
je da se oeni sa njom. Bila je mila, tiha i lepa. Oseao je neodoljivu potrebu za
ljubavlju, za enom koju e voleti, koja e njega voleti i razumeti. Bio je uveren
da e Elena biti ta ena, sve do trenutka kada je dovela svoju sestru na
sastanak. Magdu. Da tada nije video Magdu i saznao za bestidnu la Brjusa
Daninga u koju je poverovao ponesen ljubomorom i povreenom sujetom,
nenost koju je oseao prema Eleni ostala bi ista, nepomuena oseanjem
krivice prema njoj i odmeravanjem onoga to se u njemu kovitlalo, to je
potiskivao i nije eleo da nazove pravim imenom: ljubav i Magda. A sad, sad
je imao Magdu pored sebe. Magdu bledu kao vosak, nesrenu i uplakanu.
Neutenu zbog Elenine smrti. Magdu koju je voleo svim srcem; ljubav koju je
eleo da ubije i rastrgne srce, jer nije hteo da je voli. Ne, sad ne. Magdu, ne...
Seao se divnih asova u veerima na fakultetu. Gledao ju je i divio joj se,
sluao je kad govori i oboavao je, a da je nijednom nije ak ni poljubio. Suvie
je mlada, mislio je, jo netaknuta. Oseao je to u nenom dodiru njenih prstiju,
u bistrom, sjajnom pogledu, u prelepom istom i nenom osmehu. Neka takva

Nela012

i ostane, bar jo malo. Jo malo... nije tada ni bio svestan koliko je voli. Svu
estinu svoje ljubavi osetio je tek posle prvih Brjusovih nagovetaja, prvih
intriga, kada je poeo ree da dolazi i kada je svaki Magdin osmeh, bezazleno
upuen bilo kom momku iz drutva, sad je toga bio svestan, tumaio kao
neverstvo i dokaz kojim je potkrepljivao lai Brjusa Daninga. I docnije kada
mu je rekao i poslednju bestidnu la o Magdinoj udaji, premestio se u
redakciju drugih novina i nikoga o tome nije obavestio. Dugo su mu u uima
brujale podsmeljive rei Brjusa Daninga:
- ta si zamiljao Gordone?! Zato bi Magda Braun bila drugaija od
ostalih siromanih studentkinja?! Svaku od njih moe da kupi i strpa u
dep. Za male pare - cerekao se - ba tako, prijatelju. Pred tobom se pravila
skromna i smerna a, kad nisi prisutan, bacala je vatrene poglede svojih lepih
oiju svakom zgodnom momku i, naravno, prodala ih najbogatijem...
- Nije mogue - Gordon je jedva govorio. - Devojka kao Magda nije mogla
da se tako...
- Nemoj da bude naivan, Gordone - grohotom se smejao. - Sve je
mogue! Gde ivi, ovee?! Skini oreol svetice s glave te i takve Magde Braun.
ovek tvojih kvaliteta zasluuje, valjda, pravu enu i pravu ljubav! Ne bih ti je
ni spomenuo da mi nisi prijatelj i da se nisam uverio i proverio da tvoj idol,
Magda s prve godine fakulteta, ne zasluuje ne samo tvoju ljubav nego ni tvoje
prezrerije. Devojka s beskonane trake, kako je lepo rekao jedan iskusan
kolega.
- Nemoj, nemoj tako da govori...
- U redu - uzviknuo je uvreeno. - Kako hoe, Rejnoldse. Bie mi ao da
bude predmet podsmeha svih iz drutva dok se izvesna gospoa Magda
epuri u "odedi" najskupljih krojaica uz svog bogatog mua, ko zna gde u
belom svetu. Mislim da ne bi trebalo ni da dolazi izvesno vreme tamo, u
drutvo ako... ako ima ponosa. To jest, ja sam te takvog zamiljao a, sad, tvoja
je stvar da li e s najviih grana intelektualca i mukarca pasti u... u kaljugu,
brate. Nazovimo stvari pravim imenom. Pravnici smo...
Bio je ubedljiv, mislio je Gordon, kako je samo umeo da lae! A ja?! Ja "s
najviih grana', kako sam mogao da poverujem, a da ne proverim...?! Zar Magda,
zaboga?! Kako sam mogao?! Sujeta?! Verovatno. Samo je to moglo da moju najistiju
ljubav preobrati prvo u gorinu, a docnije u beznadenu ravnodunost.
Godine koje su potom proticale inile su se Gordonu duge kao venost.
Bez poetka i kraja. Bezline. Sve do onoga dana kada je, piui nekakav
lanak za svoje novine, njegovu panju privukla devojka koja je preturala po
torbici pred staklenim zidom njegove redakcije. Devojka je liila na Magdu. U
prvi mah mu se uinilo da je Magda ali, kada je kroz staklo susreo njene oi,
uverio se da nije Magda... Docnije, kada se zbliio sa Elenom, nije primeivao
nikakvu slinost i nikada vie nije mislio o tome. Jer, zaista su bile toliko

Nela012

razliite da se fizika slinost u Gordonovim oima gubila i izgubila, sve do
one veeri kada su sestre zajedno dole... Tada je osetio udan pritisak u
temenu, kao da mu se zemljina kugla navalila na glavu. Magda, Elenina
sestra?! Tog trenutka je uoio slinosti i razlike meu sestrama. Ostao je
zapanjen Magdinim ponaanjem i veselou; poraen saznanjem o Brjusovim
laima; oinut sopstvenom nepravdom koju je naneo Magdinim sjajnim,
nasmejanim oima u ijim je dubinama nepogreivo video tugu kakvu je i sam
osetio u tom jedinstvenom trenu. Uplaio se i nepravde koju je tog istog asa
nanosio svojim mislima Eleni, nenoj, predanoj, divnoj Eleni...
Odmakao se od prozora, zapalio cigaretu i ponovo se naslonio. Gledao je
ulicu, ali vie nije mislio. Ni o emu. Osetio je ponovo istu, veliku i munu
prazninu.
- Hoe li da popije neto - upitala je Magda. - Moda kafu? Spremila
sam...
Nije odgovorio, poao je u dnevnu sobu i seo za sto. Oboje su utali,
gledali kafu i srkutali je. Najzad je Gordon rekao:
- Kako misli da nastavimo ovaj ivot, Magda?
- Kako moramo. Trebalo bi da... radi, Gordone.
- Trebalo bi, da. Ne znam samo kako da se...? Sve to pomislim ini mi se
bespredmetnim, upljim. Bez smisla i cilja.
- Ne bi smeo tako da govori - rekla je mirno. - Ima dete. Zar Nina nije
mali, slatki, divan cilj za koji vredi iveti i raditi? Boriti se. Za nju vredi iveti.
- I za tebe... Magda - proaputao je - i ti si... ovde.
- Za mene ne, Gordone - priguila je uzdah. - Dovoljno sam samostalna
da mi oslonac nije potreban. Zaposliu se...
- Zar e nas napustiti - pobledeo je - zar nee ostati da...?
- Zasad ostajem ovde sa vama - gledala ga je mirno. - To sam Eleni
obeala... Docnije u videti. Ne znam ta u raditi, ali u raditi.
- Da sam ti, Magda, znao bih ta bih.
- Znao bi? ta bi radio?
- Ne pitaj me ako sama ne zna.
- Ne razumem to.
- Dobro, moda je tako bolje, Magda.
Ustao je i izaao iz sobe. Nekoliko trenutaka docnije zatvorio je ulazna
vrata. Otiao je. Magda je ostala zamiljena za stolom. Bila je zbunjena. Nije
razumela ta je Gordon hteo da kae. Ranije, u studentskim danima, razumela
je svaki njegov pogled. Znala je unapred ta e rei, o emu misli. Sad je sve
bilo izmenjeno. I ona, i vreme, i Gordon. Sve.
Dani su prolazili. Nina se privijala uz Magdine grudi, igrala se i bila
vesela. Traila je majku, prihvatila tetkino objanjenje da je otila na daleki put
i da je zato sad ona tu s njenim tatom i ivot je za malu Ninu bezbolno

Nela012

nastavljen.
Magda je nekoliko puta bila da obie slepu Lus. Razgovarale su, Magda
bi joj poneto proitala, popila s njom kafu i vraala se kui. Gospoa Lus je
bila zabrinuta za sestria Dorda jer nije vie bio razuzdan kao ranije, malo je
izlazio i provodio mnogo vremena zatvoren u biblioteci. Mislila je da je
bolestan.
- Nemojte zbog toga brinuti - teila je Magda. - Da je bolestan iao bi
lekaru, nije dete. Moda neto radi ili... spa a u biblioteci - setiia se sukoba sa
Dordom. - Odmarao se tamo i ranije, viala sam ga.
- Ne znam, dete, ali mi je sve to veoma udno. Moda zato to se u
poslednje vreme i sama oseam bolesnom iako lekari kau da sam zdrava,
moda zato vie oseam potrebu da neko meni blizak bude uz mene. A,
Dord nije vie priljiv kao pre. Suvie je miran kada je sa mnom u podne i
uvee za stolom. Ne pria, ne smeje se kao pre...

Krajem prve godine posle Elenine smrti, Gordon je jedne noi doao
mimo obiaja, kasno kui.
- Gde si zaboga - upitala ga je Magda prekorno. - Skoro e pono.
- Morao sam da ostanem u redakciji. Boji li se sama nou?
- Ne bih rekla da se bojim ali... nije mi prijatno.
- Izvini Magda, ubudue u voditi rauna o tome.
- Kojeta - uzviknula je - nisam dete. Naviiu se.
- Nee morati da se navikava... biu uvek tu... pored tebe. I jo neto bih
hteo da ti kaem, Magda - uzdrhtala je od njegovog prodornog pogleda - samo
te molim da me... razume. Mislim, naime, da bi trebalo da se zaposli.
Razmiljao sam mnogo o tome poslednjih meseci i uvideo da sam pogreio to
sam zahtevao da ostane... ovde sa... s nama. Ti si devojka i...
- Ne razumem te, Gordone.
- Hou da kaem - bilo mu je neugodno - oboje smo mladi, naroito ti i...
- I ta?!
- Nita, samo eto, svet je svet. Pretpostavljaju, priaju kojeta to...
- to...?!
- to mi smeta - rekao je ustro i stao uz prozor ne gledajui je - jer...jer...
- Jer, ta Gordone? Okreni se i pogledaj me - srce joj je zadrhtalo. -
Izgovori misao do kraja. ta ti smeta?
- Smetaju mi neistinite prie jer mi je ao to nisu istinite - rekao je
odseno. - Iskreno mi je ao, Magda. Sem toga, oseam se odgovornim i pred
tobom i pred onima koji misle da smo...
- Oboje smo odgovorni samo pred nama samima, zar ne, Gordone? Oboje
znamo da su prie proizvoljne i da nikada nee i ne mogu biti osnovane - glas
joj je zadrhtao. - Nikada.

Nela012

- Zato, Magda? - proaputao je. - Zar ne bi mogla...? Mislio sam da...
- U stvari, mislim da si u pravu - namerno je skrenula razgovor. - Treba
da se prijavim i potraim posao. U kui i nemam mnogo da radim a... Nina bi
ve trebalo da ide u deiji vrti... Hoe li da veera? Spremljeno je...

Meseci su se nizali, ivot u kui tekao je nepromenjenim tokom. Gordon je
mnogo radio, dolazio kui uvee i odlazio izjutra. Magda je s vremena na
vreme odlazila u berzu rada da upita za posao, ali ga nije bilo. Bar ne onakvog
kakav je elela. Odluila je da saeka pravi posao. S Gordonom se viala za
veerom i dorukom, razgovarali su o svakodnevnim problemima, Nininim
potrebama kod kue i u vrtiu i o vrsti posla kakav je Magda htela da radi a
koji nije nalazila. O sebi samima nisu govorili posle one veeri. Magda je vie
oseala nego primeivala da je Gordon u vie navrata hteo da zapone
razgovor ali ga je ona vesto izbegavala.
Jedne noi je doao ranije kui. Nina je spavala, Magda je u kuhinji
pripremala veeru. Uao je tiho, priao joj i poljubio je u vrat ispod potiljka.
Trgla se, naglo okrenula i pogledala.
- Nemoj to vie nikada da uini, Gordone!
- Zar sam ti toliko odvratan?
Osetila je miris njegovog daha. Gordon je bio malo pripit.
- Ne, nisi mi odvratan - govorila je kroz zube - ali ne elim takve
kontakte. To nije u redu.
- Za koga?
- Za svakoga i... za sve...
- A to je?!
- Elenina senka koja stoji i stajae uvek tu, izmeu nas.
- Ne spominji je, ostavi je na miru, Magda... Nemoj nikada vie, Magda...
- Oprosti, Gordone - proaputala je - nije trebalo da...
Izaao je iz kuhinje. Nekoliko trenutaka docnije sedeli su za stolom,
veerali i utali. Posle je Gordon otiao u svoju sobu i zatvorio vrata. Magda je
ukljuila televizor, gledala program, ali nita nije videla ni razumela. Bila je
uznemirena. Oseala je sve vie onu potisnutu, vrelu nenost prema Gordonu
ali pomisao na bilo kakav fiziki kontakt s njim bila joj je nepodnoljiva. Znala
je da bi jedini izlaz iz ovakve situacije bio da napusti Gordonov dom ali je isto
tako dobro znala da to nee nikada uiniti zbog Nine kojoj je bila potrebna i
koju je volela kao daje zaista bila njeno dete. Kad bi bar dobila posao, pomislila
je.
I Gordon je sedeo u sobi zamiljen i smeten. Voleo je i svakim danom sve
vie eleo Magdu. Podsvesno je odavno eleo da joj predloi ono to je
smatrao normalnom posledicom svega to se dogodilo s njima pre njegovog
braka s njenom sestrom; svesno je poslednjih meseci gradio vizije o ivotu s

Nela012

Magdom, negovao nadanja koja su ga ispunjavala nekakvim mirom i sreom.
Onoga trenutka kada je usnama dodirnuo kou na njenom vratu, video njen
uasnuti pogled i uo Elenino ime, sve to je do tada mislio i zamiljao
rasplinulo se kao pena isprane sapunice. Da li e ikada njih dvoje moi da
premoste to to ih razdvaja i skupe snagu da spoje svoja meusobna oseanja,
pitao se. Da li je takav obrt u ivotu mogu?

Nekoliko meseci kasnije, Magda je kriknula od zadovoljstva jednoga jutra
kad joj je potar oneo dopis iz berze rada u kome je obavetavaju da
novootvoreno graevinsko preduzee trai advokata za svoju pravnu slubu;
da su poneli njena dokumenta i dobili odgovor od preduzea kojim
obavetavaju Magdu Braun da doe na razgovor.
Hitro se spremila. Pomislila je da bi trebalo javiti Gordonu, ali je odustala.
Moda je nee primiti, moda se njoj nee dopasti posao ili kolektiv ili... Neka,
rei e mu uvee...
Zastala je pred zgradom preduzea. proverila adresu na dopisu berze i
ula u dugaak hounik obloen mermernim podom i zidovima. Zastala je kod
prvog altera. Rekli su joj da treba da ode kod direktora. Deak koji upravlja
liftom pokazao joj je vrata direktorove kancelarije. Pokucala je i ula u malo
predvorje u kome je za stolom sedela sekretarica, koja je preko interfona
oglasila da je dola Magda Braun. Pokazala je Magdi rukom da moe da ue.
Magda je nehotino stegla pesnice. Bila je uzbuena i pomalo uplaena. Ula je
u prostranu i lepo ureenu kancelariju. Pribliila se pisaem stolu pored
kojega je stajao ovek. Netremice ga je gledala. Bila je zbunjena i pokolebana.
- Izvolite, sedite - rekao je ovek - i dajte mi tu cedulju. Magda je sela
nesposobna da progovori od iznenaenja.
- U redu je, Magda Braun - nasmeio se - niste pogreili, jesam Dord
Konrad, sestri Lus Henderson. Pozvao sam vas...
- Da li je mogue - pomislila je Magda - Dord, onaj mangup, pijanac...
direktor ovakvog preduzea? Kakve on blage veze ima s graevinarstvom!
Ozbiljan, hladnokrvan, staloen...
- Ne sumnjajte vie - primetila je da je i on utao videi njenu zbunjenost -
ne varam vas, Magda. Zar sam se toliko promenio za nekoliko godina? Ne
seate me se?
- Da, seam se - rekla je glasnije nego to je elela. - Zato ste me pozvali?
Ovde pie...
- Znam ta pie. O tom emo razgovarati za koji trenutak, ako mi
dozvolite, Magda Braun. Sad bih hteo pre svega, da vam kaem zato sam
upravo vas predloio u ui izbor izmeu mnogih kandidata za ovo mesto u
pravnoj slubi ovog akcionarskog gradeviskog preduzea. Iz zahvalnosti -
osmehnuo se - i dubokog potovanja prema vaem ivotnom stavu i

Nela012

celokupnoj vaoj linosti. Ne treba da vam kaem, mislim da sam isprva
oseao jak otpor prema, smatrao sam, samouverenoj devojci koja se drznula da
meni... meni - osmehnuo se - i tako dalje... Nastavak vam je poznat, zar ne?
Meutim, vi ste od samog poetka u stvari budili moja uspavana oseanja za
akciju i dotakli moju svest i volju da radim, uim i zavrim kolovanje. Uspeo
sam i radim. Zadovoljan sam i hvala vam, Magda Braun. Sad, da se vratimo na
ovo to ovde pie. Smatram, a to sam rekao i svojim kolegama i saradnicima,
da e vaa struna saradnja doprineti razvoju pravne slube ovog mladog
preduzea a vae osobine e podii njegov ugled u gradu. Pozivamo vas da
budete struni saradnik, advokat ove firme. Da li pristajete, Magda Braun?
- Ne znam ta da kaem - trudila se da govori staloeno. - Istina je da sam
vie nego iznenaena. Ne bih poverovala...
- Zato? Zar niste upravo vi govorili o snazi volje?
- Jesam - osmehnula se. - Da toga nije bilo, ne znam da li bih preivela
dogaaje koji su se zbili za ovo vreme.
- I ja, devojko. Ne znam ta se s vama dogaalo, ali ja sam se mukotrpno
popeo - nasmejao se - do ove stolice. Verujete li?
- Svakako i... estitam vam.
- Dobro, znai li to da prihvatate. ,?
- Ne znam. Ne mogu odmah da odgovorim. Zavisi od mnogih okolnosti.
- Mnogih?
- Da. Prvo i najvanije to moram da reim, je moja mala Nina koja je
ostala bez majke. Sestra mi je umrla, obeala sam, a i elim, da se staram o njoj.
- Zar... dete nema oca?
- Ima, ali...
- Bolestan... nesposoban?
- Ne, ne ali...
Skupila je ruke na krilu. Bila je uznemirena. Ozbiljnost i odreenost
pitanja Dorda Konrada, oveka ijem se vetropirastom ponaanju i
ispraznom ivotnom shvatanju toliko puta podsmehnula, doprineli su da se
oseti malo pokolebanom, nesigurnom. Njegov pogled je klizio s njenih
zgrenih ruku do njenih oiju brzinom strele i, najzad, usledilo je pitanje na
koje bi u drugim okolnostima odgovorila sa ushienjem:
- Zar ne biste voleli da radite u ovoj kancelariji, Magda? Moda bi vam
bilo milije - video je u njenim oima kolebljivost - u susednoj? Recite,
predloite... sad je trenutak za sugestije, pravna sluba se tek organizuje. elite
li... posao? Ovakav?
- Svim svojim srcem - bilo je gorine u njenom osmehu. - Upravo sam o
ovakvom poslu godinama matala, ali...
- Dobro - nije skidao pogled s njenog lica - nije nuno da nam odmah
odgovorite. Razmislite... Da li moete kroz dva dana da nam odgovorite?

Nela012

- Hvala vam, postarau se, nadam se da u uspeti da... Govorila je ne
gledajui ga i ustala da poe.
- Morate da urite - i on je ustao - zbog... deteta? Hteo sam da vam kaem
jo nekoliko rei - osmehnuo se prilazei joj - i da vam se ponovo zahvalim,
ovoga puta na panji koju ste poklanjali mojoj tetki sve vreme otkada ste je
napustili. Ona vas mnogo, mnogo voli i... ezne, iekujui kada ete joj doi.
- Da li ste me i zbog takve zahvalnosti pozvali u ovo preduzee?
- Ne - rekao je odseno - to bi bilo ravno saaljenju koje mi ne pada na
pamet kada je u pitanju diplomirani pravnik sa najboljim preporukama
fakulteta.
- Kako je gospoa Lus? Nisam je obila nekoliko nedelja.
- Relativno dobro, bar tako lekari kau ali ona se ali da je malaksala i
tako to. Dobro se tetka izborila... Propatila je mnogo u ivotu. A i ja sam joj -
osmehnuo se - donosio prilino problema... na poklon. Pokuavam da joj sada
nekako vratim bar deo ljubavi i panje koje mi je nesebino poklanjala celoga
ivota... Da ne govorimo o novcu koji sam... proerdao. Ne znam samo da li
ve nije prilino kasno.
- Nikada nije kasno za lepo i dobro, verujte.
- Mislite? Meni se ini da proputeno ne moe uvek da se nadoknadi.
Materijalno, da. Sve drugo... teko. Dobro je reeno da u ivotu repriza nema...
ili - pogledao je - vrlo retko.
Nije odgovorila. Pruila mu je ruku.
- Hvala vam - rekla je - i, molim vas, pozdravite tetku.
- Molim vas da razmislite dobro pre nego to donesete odluku, Magda.
- Hou, svakako da u... ali...
- Upravo sam hteo da vas opomenem zbog tog "ali" koje ste nekoliko puta
pomenuli u vaim odgovorima. Odmerite i proverite sa svih strana. Ne bih
eleo da devojci kakva je Magda Braun izigravam nekakvog savetodavca... ba
ja koji sam dosta drugovao s Bahusom - nasmejao se. - Ali vas molim da dobro
ispitate da li... to to se krije pod tim " ali", zasluuje vae rtvovanje.
- Razmisliu - porumenela je. - Sigurno u...
- Znai, videemo se kroz dva dana - drao joj je ruku - u isto vreme i na
istom mestu, vai?
Klimnula je glavom izbegavajui njegov pogled i izala.
Zatekla je Gordona kod kue. Pogledao je popreko. Ovo je bio prvi put
posle Elenine smrti da Magda izae iz kue, a da ga prethodno ne oba vesti.
- Gde si bila - upitao je suvo - do ovog doba?
- Dobila sam poziv za posao. Bila sam kod jednog od direktora.
- I, jesi li prihvatila?
- Nisam, nisam jo. Dali su mi rok dva dana.
- Dva dana je malo ako tek treba da razmisli i odlui da li eli da radi;

Nela012

mnogo je, suvie je, ako zna ta hoe. Pretpostavljam da ne bi tek tako
odjurila tamo im si dobila poziv da nisi imala odreene namete. Logino, zar
ne?
- Jeste. Meutim, s obzirom na nae uslove ivota, ne mogu sama da
odluim, Gordone. Treba mi tvoja pomo.
- Zato, Magda? Moje miljenje zna. Ja sam ti i rekao da treba da radi.
Nee se valjda, do kraja ivota rtvovati za Ninu, mene i ovaj dom. Tvoj ivot
treba da dobije sopstveni smisao - govorio je, ozbiljno je gledajui. - Godine
prolaze...
Magda je nehotino prekrstila ruke na leima i gnjeila pesnice. Nije znala
zato joj ovakva Gordonova reakcija ne odgovara. ta je oekivala, pitala se.
Moda je elela da joj Gordon predloi da ostane u kui, da ive zajedno... da
se uzmu jer on to eli... Ne, to bi sigurno odbila, ali je elela da on to kae. Da
kae. Da, to je elela. To. Ali, zato? Zato to je bio hladan, odreen,
nezainteresovan iako ju je, bilaje sigurna, voleo koliko i ona njega
;
bio
zaplaen. Kao i ona...
- Da - najzad je rekla - prolaze godine...

Dva dana su protekla bre nego to je Magda elela. Javila se telefonom
sekretarici Dorda Konrada i zamolila je da pita direktora da li moe da je
primi popodne umesto u dogovoreno vreme. Za protekla dva dana Gordon
jedva da je progovorio koju re sa Magdom. Odloila je sastanak u preduzeu
da bi ga saekala na ruku. Ninu toga dana nije odvela u vrti, elela je da
ostane kod kue. Stavila ju je posle ruka da spava i stajala pored krevetia
gledajui je. Liila je na nju i na Elenu. Osetila je nenost koja joj je mamila
suze. Elenin lik se smenjivao sa likom male Nine. Suze su nezadrivo grunule,
spustila se na prostirku pored krevetia i gorko zaplakala. Plakala je tiho,
oseajui gorinu koja joj se pela uz grlo.
Nije ula kada je Gordon uao u stan, priao vratima Ninine sobe i zastao.
Trenutak docnije priao joj je i povukao je za ruke da ustane. Iznenadila se,
skoila i naslonila glavu na njegove grudi ridajui.
- Oajna sam, Gordi - nije ga tako oslovila od njegovog nestanka u
studentskim danima - zbunjena i neodluna. ta da radim?
- Nemoj da plae, mila - vrsto je prigrlio - ne plai...
Trajalo je samo trenutak. Njegov zagrljaj je oslabio, opustio je ruke i naglo
izaao iz sobe. Magda je gledala za njim i ponovo sela na prostirku. Nina se
probudila i skliznula joj u krilo. Zagrlila je.
- Neu - aputala joj je - neu te ostaviti. Potrebna sam i tebi i... tvome tati.
Iako - pomislila je - nikada neemo biti... Nikada.
Popodne se javila Dordu Konradu. Rekla mu je da ne moe da prihvati
posao zbog nepredvienih promena u kui. Nije rekao ni re. Samo je spustio

Nela012

slualicu. Magda je nadlanicom brisala suze, optuujui sebe to nije prihvatila
posao koji je elela od prvog dana studija na pravnom fakultetu. Nije mogla.
Nije znala zato. Nije htela da zna...
Gordon je nije nita pitao ni tada ni narednih dana. ivot je u kui
nastavljen istim ritmom kao do tada. Gordon je radio, odlazi i dolazio, kao da
nikada nije bilo rei o Magdinom zaposlenju i njenom svakodnevnom odlasku
iz kue.
Prolo je nekoliko meseci. Bilo je nedeljno zimsko poslepodne. Gordon i
Magda su sedeli i itali, mala Nina se igrala s lutkama. Magda je odloila
knjigu i pogledala kroz prozor. Sneg se taloio na granama razgranatog drveta
ispred kue. Setila se slepe gospode Lus. Obilazila je nekoliko puta, ostajala uz
njena kolena itajui joj, priajui. Delovala je svenulo u poslednje vreme. Nije
se alila, ali njen ivot je kopneo.
Lus Henderson je znala da je Magda odbila posao kod njenog sestria i
pitala je Magdu zato je tako postupila. Magda joj je ispriala svoje dileme
izbegavajui da u razloge, zbog kojih se odrekla poziva, unese oseanja kojih
se odricala, koja nije elela, a ipak im je sve podredila. Nije htela, nije mogla da
govori o Gordonu.
Jednom prilikom dok je, naslonjena na kolena gospoe Lus, itala, osetila
je da joj neto klizi niz vrat. Pogledala je slepu Lus, drei ogrlicu koju joj je
ona stavila oko vrata.
- ta je ovo - nasmejala se - ogrlica? Za mene?
- Za tebe, dete. Pogledaj je paljivo i reci ta misli.
- Divna je, gospoo, prelepa je. Nikada takvu nisam videla.
- Nisi ni mogla, Magda. Moj mu ju je sam nacrtao i dao juveliru da
napravi, u vreme kada sam poela da gubim vid. Govori mi ta vidi, duo.
Volim da se setim bljeska koji je taj privezak od kristala izazvao u mojim
osiromaenim oima, jo tada.
- Lanac je isprepleten zlatnim karikama. U ponekoj je ugraen mali
kristal. Kakva divna izrada - divila se Magda. - A tek privezak! Kao da iz njega
sijaju i prelamaju se sve boje spektra. Izuzetno je, zbilja, izraeno simbolino,
kao plamen.
- Zar nita vie ne vidi, duo? Okreni privezak prema svetlu.
- Zaista - uzviknula je Magda. - Kako je ovo reljefno uraeno! Sa svih
strana se ita vae ime. Boanstveno.
- Nije ime, duo. Dobro si zapazila simboliku plamena a "lus je
ugravirano malim slovima, je li tako?
- Da - proaputala je Magda ganuto - lus: svetlost...
- Imala sam divnog oveka, Magda. Ulivao mi je nadu, nisam oseala
teinu svoje nevolje dok je bio pored mene. Njegove oi bile su i moje. I uz tebe
se tako oseam, Magda. Hou neto da ti kaem ali me, molim te, nemoj ni

Nela012

prekidati, ni posle komentarisati ono to sam rekla. Sluaj i uti: volela bih da,
kad umrem, stoji s Dordom nad mojim odrom i nosi ovu ogrlicu. Niko se
jo nije vratio s tog puta bez povratka da bi nam ispriao kako je i da li postoji
neto to zovemo ovekova dua. Ali, ako nekim sluajem zaista ostaje neto
neopipljivo to pobeuje materijalnu smrt, moda nekakav fluid koji lebdi
negde nad beivotnim telom, onda u u svom poslednjem boravku na zemlji
oseati da je moj mu uz mene, s ogrlicom koju e ti nositi. Eto, samo sam to
htela da kaem. Povedi me sad da se malo odmorim.
Magda nije slutila da je to bilo poslednje vienje sa slepom Lus
Henderson. Nisu joj javili kad je umrla. Na dan sahrane batovan je doneo
Dordovo pismo, u kojem je obavetava o sahrani. Napisao je da je Lus
Henderson umrla u snu. U toku popodneva.
Stajala je pored Dorda nad odrom, na groblju. Nije mogla da plae.
Kroz misli su joj stalno prolazile one udesne rei slepe starice prilikom
poslednje posete. Nehotice je dodirivala ogrlicu iako je znala da je smrt, kraj.
inila je to, ipak, iz pijeteta prema starici koju je zbilja volela i... alila.
S Dordom nije razgovarala. Samo nekoliko nunih rei. Ni on nije imao
volje da govori. Stajao je pored Magde, provukao ovla ruku pod njenu miicu
i utao. Magdi je bilo jasno da je i njemu Lus Henderson rekla svoje elje i zato
je mirno stajala i oseala toplotu njegove ruke na miici.
- I on je sam - pomislila je. - Nema nikoga kao ni ja... ni Gordon. Usamljenici
smo svi. Svi.
Rastala se od Dorda na groblju. Ponudio je da je odveze kolima do
kue. Nije htela, elela je da hoda, da uje kripu snega pod svojim nogama, da
die punim pluima, da osea da postoji. Da ivi...

Prenula se. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Pogledala je Gordona
upitno. Slegnuo je ramenima. Nina je skoila veselo i uzviknula da hoe da
otvori vrata. Magda joj je klimnula glavom i gledala za njom. Trenutak kasnije
Nina je viknula:
- Maga, Magice tebe jedan ika zove. Doi.
Utrala je u sobu, za njom je uao i ostao kod vrata Dord Konrad.
Magda je skoila sa stolice i prila gostu. Gordon je ustao i iznenaeno gledao
visokog tamnoputog oveka krupnih crnih oiju, gotovo arapske lepote.
- Dord Konrad - rekla je gledajui Gordona - jedan od direktora
graevinskog preduzea, a ovo je moj zet Gordon Rejnolds. Izvolite, sedite -
rekla je snebivljivo. - Jeste li etali ovuda? Nisam vas oekivala...
- Hteo sam odavno da vas posetim, naroito posle tetkine smrti ali sam se
kolebao i nisam eleo da vas uznemirim. Nadam se da ete mi oprostiti
ovakav prepad - obratio se Gordonu. - Obeavam da vam neu dugo smetati.
- Ne smetate - uzviknula je Magda gledajui prekorno Gordona - ni

Nela012

najmanje. Upravo je vreme za kafu.
- Ovo je, dakle, razlog zbog kog niste doli da s nama saraujete - Dord
je milovao Nininu kosu. - Lep razlog, moram da priznam, ali - pogledao je
Gordona - udi me da vi niste uticali na Magdu da se prihvati posla na kome
bi veoma brzo ne samo napredovala, nego i izgradila, dopunila svoja znanja.
- Nisam hteo da se upliem u njene odluke, gospodine. Ne volim ni da
savetujem, ni da delim odgovornost sa drugima. Magda je sama odluila i
odgovorna je samo pred sobom za ono to ini.
- teta - gledao je Gordona ispod oka - zbilja teta da devojka kakva ste vi,
Magda, ostane kod kue i bavi se poslovima koje moe da radi neobrazovana
ena.
- Tako sam odluila...
- Odluila ili elela, Magda?
- Nisu elje uvek najvanije - rekla je tiho. - Postoji ponekad neto jae,
jae i od samoga oveka. Hteo on to ili ne.
- Nekada sam i ja tako mislio - osmehivao se gledajui je - i moda bih i
danas bio zaslepljen onim to sam mislio da je sadraj ivota, da se nisam
jednog popodneva u razuzdanosti spotakao o svoje pse, pao licem u blato i
izazvao radostan smeh posmatraa skrivenog iza zavese. Ne slaem se sa
vaom odlukom, Magda.
Gordon je drao Ninu u krilu i primetio nean pogled Dordovih crnih
oiju, upuen Magdi, dok je govorio. Bio je uveren da je taj Dord Konrad
zaljubljen u Magdu i nije mu se dopadao. Razgovarao je preko ramena sa njim
dok je Magda u kuhinji pripremala kafu. Kad je ustao i krenuo, Gordon je
ostao u sobi, Magda je Dorda ispratila do ulaznih vrata. Bilo joj je neprijatno
Gordonovo ponaanje, zato je s Dordom sila do ulice. Zaustila je da
opravda Gordona kad joj je Dord pruio ruku i rekao:
- Nisam doao u posetu, Magda. Trebalo mi je dugo da se odluim.
Morao sam da saznam, morao sam da vidim oveka oko kojeg se okree i...
kojeg voli. Sad znam.
- Dord - uzdrhtala je - ta to govori?
- Greim li? Zaboravlja da oi koje vole vide vie nego druge. Treba li da
ti kaem da te volim? Nemoj rei da ne zna, Magda. Moe rei da sam idiot i
sve to hoe, i bie u pravu jer ne znam ta mi se dogodilo kad sam te prvi
put video... Znam samo da sam luaki radio, uio, borio se, trpeo posledice
koje donosi alkoholizam, jer sam bio pijanac. Muka sam se namuio da bih
stigao do tebe, da bih mogao da te uzdignuta ela pogledam i kaem koliko te
volim. I - skupio je ramena - dobio sam zauzvrat... saznanje da voli drugoga.
Je li tako Magda Braun?!
- Volela bih - aputala je - da mi bude drug, Dord. Dobar, iskreni
prijatelj....

Nela012

- Jesam i biu uvek ovek na koga moe da se osloni za sve u ivotu.
Iako to nije ono to elim, Magda. Idi sad, hladno je.
Magda je stajala stisnutih usana.
- Voli ga mnogo?
- Ne znam, Dord.
- Ne zna?! Sigurno si ga volela i kad si...
- Jesam, svim svojim srcem i... biem. Ali... oenio se mojom sestrom.
- Sestrom?! Znai volela si ga pre...
- Da. Volela sam ga - zagrizla je usne. - A posle njene smrti... Ne znam, ne
znam Dord. Zbunjena sam, neodluna i toliko bezvoljna da doputam da me
ivot nosi bilo kuda. Ne ispituj me, neu znati da odgovorim. Ne pitaj me,
Dord. Idi, idi sad, i ne osvri se za mnom. Zalutae.
- Hoe li da mi neto obea?
- Ne, jer sigurno neu ispuniti. Idi - blago ga je gurala prema ulici. - Idi
svojim putem.
Dord je pruio ruke i snano je prigrlio. Nije se otimala, bezvoljno je
stajala uz njega.
- Magda, mila devojko, ta se dogodilo sa tobom? ta te je toliko
uzdrmalo, ta je izmenilo tvoju linost, koje ukrao zvonki osmeh Magde
Braun?
- Pusti me, Dord, molim te, ne gubi vreme sa mnom. Sve je tako kako
jeste i ne moe se nita uiniti. Najmanje ja mogu. Nemam snage - pogledala
gaje tuno. - Moda ne elim da je imam, ne znam... jer, verovatno ne elim da
znam, ne elim nita da izmenim. Ne elim analize ni svog... ni tueg
ponaanja...
Privukao je, naslonjen na unutranju stranu kapije, spustio glavu blie
njenoj.
- Uliu ti svoju snagu, mila. Ne boj se ivota. Nauiu te da vrati veru u
ivot - pogledao je. - Vratiu ti dug - osmehnuo se - jer ti si mi dala svoju veru i
- pribliio je usne njenima - ostala bez nje. Moram da te poljubim, mila.
Moram...
- Nemoj - okretala je glavu - nemoj Dord, molim te. Nemoj me
prisiljavati jer u uiniti sve to eli... Ne iz ljubavi... ne, iz bezvoljnosti... a to...
to nije poteno.
- Volim te, Magda - govorio je ljubei je. - Silno te volim. Imam ljubavi za
oboje, imaj poverenja u mene, mila.
- Dosta, Dord - izvijala se iz njegovih ruku - pusti me i idi. Ne mui
me...
Otrgla se i otrala uz stepenice.

Utrala je u stan bez daha. Dordov poljubac, ma koliko ga nije elela,

Nela012

uznemirio je. Bila je eljna ljubavi i uplaena tim saznanjem. Pobegla je od
Dorda zbog straha da e je elja savladati, da e zagrliti i poljubiti tog lepog,
snanog mukarca koji govori o svojoj ljubavi. Ula je u sobu zajapurena i
susrela Gordonove upitne, uplaene sive oi prikovane za njene. Nina je
dremala u njegovom krilu. Milovao joj je kosu.
- Ovaj ovek je zaljubljen u tebe - aputao je kroz zube. - Do ludila,
Magda.
- Znam - spustila je zbunjeno pogled i ponovila - znam.
- Zna?!
- Da. Zato Nina drema? - brino je gledala dete. - Nikada ne spava u ovo
doba. Daj mije, preneu je na krevet.
Nina se promekoljila i poela da plae. Magda nije ni stigla do njenog
kreveta kad je dete poelo da povraa i odmah zatim je zaspalo. Magda je
presvukla, Gordon joj je pomagao, ali je Nina mlitavo leala i prigueno jeala.
- ta joj je odjednom? - aputala je Magda uplaeno. - Do maloas se
veselo igrala i brbljala? Treba da zovemo lekara, ini mi se da je vrlo neobino
ovo duboko spavanje.
Gordon je ve bio pored telefona. Neto kasnije lekar je bio pored Nininog
kreveta. Pregledao je devojicu, poneto pitao
Magdu i Gordona, i izrazio sumnjiavu dijagnozu: zapaljenje mozga.
Preneli su Ninu odmah u bolnicu. Dva dana i dve noi Magda je probdela
uz njeno uzglavlje s lekarima i osobljem bolnice, ali mala Nina je treeg dana u
praskozorje umrla ne dolazei svesti. Sahranili su je pored Elene. Gordon i
Magda nisu imali snage da progovore. Nijednu re od trenutka kada je maloj
Nini pozlilo. Gordon je bio kao ukoen, kretao se po sili inercije, inilo se, a
Magda je bez prestanka plakala. Suze su se slivale niz lice, mirno, bez trzaja,
kao da su se negde godinama taloile, sakupljale i kamenile da bi u bolu
smekale, otopile se i tako preplavile i zarobile devojku Magdu.
Tek kada su se vratili kui, Magdine suze su presuile naglo, kako su i
potekle. Pregledala je predmet po predmet u stanu. Sve je bilo kao prekriveno
nekakvim sivim valom. U uima joj je brujalo, aputalo, vritalo: Elena, Nina,
Elena... Osetilaje jezu du kime, stresla se i ugledala ukoenu, kao paralisanu,
Gordonovu visoku priliku naslonjenu na dovratak Ninine sobe. Oi su mu bile
prozirne, gledao je Magdu kao daje ne vidi, donja usna mu je bila oputena,
ruke zarivene u depove. Prola je pored njega i ula u Eleninu sobu, kao
robot. Otvorila je fioku malog stola u kojoj je Elena uvala lekove, nala kutiju
na kojoj je pisalo: 'za spavanje', progutala nekoliko i otila u svoju sobu.
Nikada docnije nije mogla da se seti ta je od tog trenutka radila, ni kada
se svukla, legla u krevet, ni kada i koliko je spavala.
Probudila se od svetlosti koja je prodirala kroz prozor i beline snega. Nije
znala koliko je spavala; nije elela da ustane; nije elela da vidi ta Gordon

Nela012

radi; nije oseala potrebu za jelom, cigaretama, vodom. Ni za im i niza kim.
Ponovo je zamurila. Ni to vie nije elela. Zbacila je pokriva i ustala. U
kupatilu je pustila da joj mlazevi tople vode teku od temena do nogu. Umotala
se u pekir i sela pred ogledalo, pogledala se i glasno rekla svom odrazu:
- ta sad, Magda Braun?! Kuda, gde, kako? S kim?! Kau da nesrea ni
kada ne dolazi sama... Zato ovek uvek ostaje sam? Sam sa sobom. - Obukla
se i izala u dnevnu sobu. U stanu nije bilo nikoga. Gordonov krevet bio je
razmeten, soba u neredu. Potrala je u kuhinju i zastala na vratima. Srce joj je
tuklo u grlu, inilo joj se. Gordon je sedeo za stolom s glavom u akama. U
sudoperi, na stolu, po ormariima stajale su upotrebljene oljice za kafu,
prevrnute ae, poneka razbijena. ulo se klokotanje kljuale vode u loncu na
tednjaku. Zakoraila je trudei se da ne die buku. Mislila je da moda,
Gordon spava, da je moda pijan... Nije spavao, pogledao je, pokuao da se
osmehne. Nije uspeo, uspravio se i sasvim mirno upitao:
- Hoe li kafu?
- Hou - promucala je. - Je li ova voda u loncu za kafu?
- Ne, hteo sam da operem sav ovaj kr pre nego to... ekao sam da se
probudi. Nisam znao ta da radim, kako da te probudim. Hteo sam da
pozovem lekara... Posle sam video da si otvarala fioku s lekovima. Ostavila si
je otvorenu, pilule za spavanje prosute... Pitao sam lekara telefonom... Doao
je, pregledao te, oslunuo i rekao da te ostavim na miru... Ostavio sam te, i
ekao... ovde. Od prekjue.
- Prekjue - uzviknula je. - Zaboga! Zar ti nisi spavao?
- Ne znam, mislim da nisam. Legao sam, ustao i ponovo legao. Ne znam
da li sam spavao. Pio sam kafu... konjak... - Govorio je mirno, suvie mirno.
Kao da su mu vilice bile nepokretne, govorio je monotono. Magda je sve to
primetila ali joj je bilo svejedno. Ona nije imala volje ni koliko da progovori.
Skuvala je kafu, stavila oljice na sto, sipala i sela. Zvonce telefona se oglasilo.
Nisu se pomakli, kao da ne zvoni.
- Neprestano zvoni - prosiktao je. - Neprestano.
- Zato ne odgovori? Moda te trae iz redakcije.
- Ne. Zvali su preksino, hteli da dou. Rekao sam: ne. Ne znam ko je
posle zvao i ko stalno zove. Nije vano. Nita vie nije vano. Nita. Neka idu
svi do avola - siktao je - svi koji me zovu drei enu u zagrljaju i dete u krilu.
Neu da vidim nikoga. Nikoga.
- Trebalo bi da ode u redakciju, Gordone. Da radi.
- Da radim, ta da radim?
- Pa - promucala je - ono to i uvek... Da pie.
- ta da piem, o emu, o kome i za koga?
- Neto moramo da uinimo - rekla je zamiljeno. - Moramo. Idi nekuda,
otputuj Gordone. Promeni sredinu, misli e se same srediti. I ja u - aputala je

Nela012

- poeti da radim. Ovde vie ne mogu da ostanem. U ovoj kui, u ovom stanu -
gledala ga je i oseala nekakvu udnu ravnodunost prema njemu - nema vie
nikoga ni za mene - uzdahnula je i spustila pogled - ni za tebe, Gordone.
- Kuda e, Magda? - tuga mu se videla u oima. - Kuda? Kojim putem
treba da krenemo nas dvoje? Nee li nam se putevi i trei put negde ukrstiti?
Negde u nekom... okraju. Reci, Magda, zna li kuda e?
- Ne. Ne znam, ali u krenuti... Zasad bih pola da proetam. Da hodam
nasumice. Koji je danas dan?
- Nedelja.
- Hoe li i ti sa mnom - upitala je bezvoljno - na sneg?
- Ne mogu. Nemam snage ni da se pomaknem sa stolice.
- Izvini.

Hodala je ulicama isprva pognute glave, zgrenih ruku u depovima,
praznih misli i oseanja. Samo je hodala. Postepeno je podizala glavu,
uspravljala se i oseala pahuljice snega po licu. Godile su joj. Osetila je glad. I
e. Osvrnula se i tek tada primetila da se nalazi u glavnoj ulici grada. Uline
svetiljke su se postepeno palile. Sneg je dobijao plaviast sjaj. Vozila su se
kretala, brujala, kripala. Deca su se otimala iz ruku roditelja, grabila sneg,
smejala se i vritala ushieno.
ivot tee dalje - pomislila je. - Tee i valja sve ispred sebe, rekao bi neko. Samo
je moj stao. Nije. Ja sam ga zaustavila. Ja. Ja moram i da ga pokrenem. Ali, kako?
Gladna sam, moram neto da pojedem. Da li da se javim Dordu Konradu? - misli su
joj se kovitlale bez reda. - Da li da ga pitam...? ta da mu kaem? Uh, uasno sam
gladna. Ne, naravno, to mu neu rei. Ali, gladna sam. Ovo mesto je sigurno
popunjeno. Toliko je vremena prolo. Kojeta. Pravna sluba je sigurno odavno
organizovana. Moda e Dord znati neko drugo mesto... Idem ponovo u berzu rada.
Sutra rano izjutra. Moram da naem neki stan, sobu. Bilo ta. Zaradiu, docnije u
ve nai neto bolje za stanovanje. Treba jesti, jesti. Moram, moram neto da pojedem.
- Zakoraila je da pree ulicu kod peakog prelaza. Neka kola su
zakripala.Trgla se i stala kao ukopana. Na semaforu je bilo crveno svetlo za
peake. Voza je proturio glavu kroz prozor kola i vikao, psovao. Htela je da se
vrati kad su je neije ruke obgrile i povele na drugu stranu. Iznenaeno je
pogledala.
- Dord - uzviknula je - Dord...
Zaustila je da mu kae koliko je gladna, progutala pljuvaku i zastala. Nije
mogla ni o emu drugome da misli. Stigli su do ivinjaka. Dord je okrenuo
prema sebi i gledao njeno bledo, omralo lice, grozniave oi i uzdrhtale ruke
koje je vrsto stegao. Nije znao ta joj se dogodilo, ali je video da je Magda na
ivici nervnog sloma. Upaio se.
- Kuda si pola po ovakvoj zimi - rekao je neno - u plitkim cipelama i

Nela012

tankoj haljini? Zar ti nije zima, mila?
- Ne - zubi su joj cvokotali. - Gladna sam.
- Gladna? Zato, mila? - osetio je strah da je umno poremeena. - Zato si
gladna?
- Nisam jela, nisam... mnogo dana - bilo joj je zlo. - Vodi me, Dord, vodi
me...
Poklekla je. Hitro je uhvatio za ruke. Poneo je do ugla ulice, spustio na
zemlju i uveo u malu kafanu. Seli su za mali sto u uglu. Magda je tek u toploj
kafani osetila jezu. Bilo joj je hladno. Dord je nita nije pitao. Poruio je aj i
konjak i naterao je da polako pije. Docnije je momak doneo toplu, bistru supu i
naposletku meso peeno na aru. Magda je jela polako, posle prvih zalogaja
osetila je muninu i prestala da jede. Dord je sekao meso i stavljao joj
komadie u usta. Postepeno je Magdino lice postajalo sveije, rumenije. Popila
je i au vina sa Dordom. Uzdahnula je kad je zapalila cigaretu.
- Hvala, Dord - rekla je tiho - bio si strpljiv. Sad mi je bolje. ivot se
zbilja sastoji od sluajnosti. Da nisi naiao verovatno bih pala. Jesi li i ti etao?
- Ne. Bio sam u kolima u suprotnoj traci kad su kola zakripala... Istrao
sam jer sam te video. Poao sam kod vas kui.
- Kod nas, zato? Mogao si da telefonira...
- Jesam, nekoliko dana zovem ali se niko nije javljao. Zabrinuo sam se...
Zar nisi bila kod kue? U stvari - zbunio se - hteo sam da ti poaljem jednu
cedulju koju sam sluajno naao u knjizi koju si verovatno itala mojoj tetki
kad si poslednji put bila kod nje. Magda - uneo joj se u lice - ta ti je, mila? Da
li te zamaram? Raspriao sam se, a ne pitam te zato, zato si bleda, zato si
toliko smrala i zato nisi jela toliko dana, mila?
- Nisam mogla, nisam bila gladna - zagledala se u au na stolu. - Nisam
se setila da treba jesti. Nisam bila kod kue...
- Nisi bila...? Zato, Magda, nisi... gde si bila?
- S njom... S njima... Nema vie nikoga u onom domu. Svi su otili. Svi.
- Ko je otiao, mila? - bio je sve sigurniji da Magda nije normalna, enice
su joj bile proirene kao pod dejstvom droge. - Reci, ne boj se, reci koje otiao?
- Elena... mama, tata u magli... Nina... Nina. Tako mala - usne su joj
drhtale - mala moja Nina.
- Nina?!
- Umrla je, mala... majuna...
Dord se namrtio, stegao Magdine ruke i osetio jezu. Setio se male,
ljupke devojice. Razumeo je Magdino stanje, mozak mu je brzo radio
smiljajui ta sad da preduzme. Da li da je natera da sve kae ili da uti.
Plaile su ga Magdine proirene zenice. Poznavao je ljude koji su uzimali
drogu u oajanju. Ali, pomislio je, Magda nije tip ene koja bi izabrala taj put
utehe.

Nela012

- Hoe li da te otpratim kui, Magda? Treba da se odmori, da spava.
- Neu kui. Nemam nigde kuu. Sve to sam tamo imala, otilo je. Neu
ni da spavam. Spavala sam tri dana, dva dana... Ne znam koliko, spavala sam
mnogo...
- Je l' ti lekar dao lek - proveravao je Dord - da bi spavala?
- Ne - grizla je donju usnu - sama sam uzela. Elenin, ona nije mogla da
spava.
- Dobro - predahnuo je smireno - treba jo da spava. Hajde, budi dobra
devojica - tepao joj - poi sa mnom kui.
- Neu. Neu kui, hou da etam. Boli me glava. Pijana sam. ta sam ovo
pila - pogledala ga je sanjivo - vino?
- Da, vino - uneo joj se u lice. - Zato treba da spava, mila. Mora da mi
veruje - neno je gledao - znam ta treba raditi posle vina... Sea li se
Bahusovog drugara koji ti je silom oteo poljubac jedne noi, na onom trgu?
Pogledaj kroz prozor, vidi .se odavde, osvetljenje.
- Vidim. Sad moram da idem - u oima joj se video strah. - Treba da
naem sobu... im svane idem u berzu rada. Daj mi, dodaj mi kaput, molim te
Dord.
- Zato? U kakvu sobu, zato u berzu..?
- Kazau ti - odmahnula je nestrpljivo glavom - kazau ti sutra... Drugom
prilikom. Neu da te zamaram... Moram sama da reim... Ja sam prekinula... ja
treba da nastavim... nastavim.
- Dobro, mila. Naravno. Sama e sve uiniti to treba, ali sad bi trebalo
da prvo legne. Vidi, mrak je...
- Jeste, hou... Neu kui.
- Hoe li kod Lus Henderson?
- Umrla je - senka straha je preletela preko Magdinih rairenih oiju. -
Umrla je draga, -slepa Lus Henderson. Umrla.
- Jeste, mila, umrla je. Hoe li da te odvedem u njenu sobu, da spava u
njenom krevetu?
- A ti? Neu s tobom - izgledalo je kao da e zaplakati. - Neu, ne volim
te. Ne mogu, Dord - stegla je usne - ne mogu da te...
- Znam - milovao joj je ruku - znam da ne moe. Nee biti sa mnom. Ne
ivim tamo, odavno. Tamo je devojka koju poznaje, batovan koji te voli, psi
e te uvati... Ja neu biti pored tebe, ne brini. Znam da me ne voli i ne ljutim
se. Ti voli Gordona - prizvuk gorine Magda nije mogla da oseti u stanju u
kakvom je bila - i on voli tebe. Hajdemo sad...
- Ne volim Gordona - mucala je - ne, ne volim. Treba da ide, mora da
radi... On... on je...
Naslonila je glavu na Dordovo rame i uutala. Dord nije znao da lije
zaspala ili se onesvestila. Zamolio je jednu od devojaka koje su posluivale da

Nela012

sedne umesto njega da bi on doterao kola sa mesta gde ih je ostavio.

U kui Lus Henderson bilo je toplo i tiho. Devojka Dijana koja je
odravala istou u kui i za ivota Lus Henderson, obradovala se kad je
ugledala Dorda i uplaila se prepoznavi bledu Magdu u njegovom naruju.
- Molim vas, Dijana, pomozite mi. Sreo sam je na ulici... Onesvestila se ili
je zaspala - govorio je sputajui je na krevet gospoe Lus. - U svakom sluaju,
treba da legne. Presvucite je, evo, usput sam kupio neto enskog rublja. Ne
znam da li je po meri, ne razumem se u to, ali je sigurno bolje nego da lei u
haljini. Hoete li, Dijana?
- Kako da neu, zaboga, zbunjena sam to vidim Magdu u ovakvom
stanju. Oslabila je, ubledela... Zato je niste odveli kui gos'n Dord? Njeni e
se brinuti.
- Nisam, nisam jer - govorio je izlazei iz sobe - pa, u stvari, ne znam gde
stanuje, a i bila je ovde... blizu kue. Presvucite je i smestite je, molim vas. Ako
se probudi, dajte joj toplog mleka i budite tu negde blizu sobe, dok spava.
Javiu vam se telefonom. Hvala, Dijana.
Otiao je u biblioteku i seo na svoju omiljenu fotelju. Razmiljao je da li da
se javi Gordonu i ta da mu kae. Pretpostavljao je da je i on u beznadenom
stanju kao i Magda, ali bi ipak morao da mu javi gde je ona.
Strpljivo je ekao, kao i nekoliko poslednjih dana, da se neko javi. Najzad
je, ipak, Gordon podigao slualicu.
- Ovde Dord Konrad, gospodine Rejnolds. Hou samo da vam javim da
je Magda...
- Magda? Magda Braun, mislite - glas mu je bio promukao, pijan - da je
ovde? Ne, nije ovde. Otila je do avola - urlao je - do sto avola!
- Sluajte, gospodine Rejnolds - pokuavao je Dord ponovo - znam gde
je, hou da vam kaem da ne bri...
- Kaite svom ocu ta hoete i idite do avola...
- Gordon - vikao je Dord u slualicu - sluajte..,
Veza je bila prekinuta. Spustio je slualicu i ponovo seo.
Nije znao ta da radi. Gordon je oevidno pijan. Ako niko drugi, on,
Dord Konrad, je znao ta se sad sa Gordonom zbiva i koliko nije svestan
niega. Pomislio je da ode kod njega ali je odmah odustao. Znao je da je
Gordon, u stvari, oajan to je Magda otila i da sad ne eli da vidi nikoga.
Samo nju... Osetio je ljubomoru i saaljenje prema Gordonu, ali nije mogao da
mu pomogne. Ni njemu, ni Magdi, ni sebi. Zapalio je cigaretu i krenuo. Zastao
je pred vratima tetkine sobe. Oslunuo i odkrinuo vrata. Video je Magdu u
krevetu. Spavala je. Osetio je nekakvu toplinu koja mu je razvukla usne u
osmeh nenosti. Dijana je prila, nije je bio video. Izala je i zatvorila vrata.
- Dobro je, mirno spava - proaputala je - ne brinite, biu ovde, obilaziu

Nela012

je. Da li je to opasno to tako... mislim, hou da kaem, gos'n Dord, kad nita
nije osetila dok sam je presvlaila, sigurno je mrtva bolesna. Ona nikada nije
tako vrsto spavala. Znam kad je ovde bila, budila se kad samo proem pored
njenih vrata. Moda je udarena u glavu, gos'n Dord - razrogaila je oi. -
Znam jednu enu, kod nas u selu, koju je mu izudarao po glavi i otada stalno
spava. Nosili su je u grad, u bolnicu, da je lee ali se nije probudila. Stalno
spava, tolike godine. I sad spava. Joj, gos'n Dord - prekrstila se - nee valjda
nau Magdu to da strefi. Gospoa Lus e se u grobu prevrtati. Mnogo je volela
Magdu. I mi... i ja... nauila me da itam i sad me nije sramota... umem da se
potpiem. Zato utite, gos'n Dord? Brbljam mnogo - postidela se. - Jeste
znam. Desika me je uvek korila zbog toga. To je ona to je itala doni Lus kad
je Magda otila od nas. Pravila se vana kao da... Umem i ja da itam, eto neka
kae Magda... Ali kako e sirota kad se moda nee probuditi. Je l' znate
sigurno da se nije udarila u glavu? Opet brbljam... pa, vi me i ne sluate, je l' da
gos'n Dord?
- Sluam vas, Dijana - rekao je rasejano - sluam. Nije je niko udario,
probudie se. ujte, kad se probudi, javite mi.

Magda se probudila sutradan izjutra. Unezvereno je pogledala po sobi i
skoila. Skoila je i Dijana koja je spavala na divanu nedaleko od kreveta. Na
tom divanu je i Magda esto leala kad je gospoa Lus spavala posle ruka.
- E pa, hvala ti boe - prekrstila se - samo kad ste se probudili gospojce
Magda. Ja sam, majke mi, mislila da nee, ovaj, da neete. Spavali ste k'o da
vas je neko mlatn'o posred tint... ovaj, mislim, po glavi. Joj - uagrila je oima -
bila bi ba teta za vas, je l' da? Pa to sad uti, ovaj...
- utim jer vas sluam, Dijana - nasmeila joj se. - Nego, ija je ovo
spavaica i rublje na stolici?
- Pa, sad je valjda vae - slegla je ramenima. - Kupio vam je gos'n Dord.
Nije znao gde stanujete pa zato nije mog'o da vas vodi kui i mor'o je da kupi.
Ajoj - grleno se nasmejala - kol'ko sam puta zaspala na senu skroz obuena, pa
nita. ta fali? Al' gos'n Dord nije hteo. Misli valjda, nije red da gost spava u
haljini, je l'? Pa naravno, tek togod. Nismo na selu, je l' da gospojce Magda?
- Naalost nismo, Dijana - od srca se nasmejala. - Nego, gde ste stavili
moje stvari?
- Kaput je napolju, na iviluku, kako dolikuje. Cipele sam oistila, haljinu
i ve oprala, osuila i opeglala. Stoji k'o novo. Sve vam je spremno gospojce
Magda jo od sino.
- Zato ste prali? - ponovo se nasmejala. - Nije trebalo...
- E jes', tek togod, kako da ne operem ono to si nosila kad si bila onak'a
k'o zaarana?! ta ja znam ta ti je bilo. Isprva sam mislila da te neko klepn'o a
sad vidim da nije. A moda je urok - kolutala je oima. - Nikad se ne zna, al' se

Nela012

nasigurno zna da se tak'a odea mora baciti. Kako da bacim, pitala sam se, kad
ne znam ta e posle obui... to jest, ako se probudi. On je, to jest, gos'n
Dord kupio ve, al' 'aljinu nije. ta on zna - napuila je usta - mukarac k'o
mukarac. E, onda sam bar oprala, mislim bolje i to nego nita. I vi', probudila
si se. Ma, ne pria narod tek tako, sve ima svoje. Jel' ti tako misli, Magda...
ovaj, to jest, gospojce Magda - napuila je usne -... vi ? Ba sam sino priala
gos'n Dordu o jednoj eni u mom selu... Ajoj, uplaila sam se kak'a si bila u
njegovim rukama. I zna, ona ena...
- Donesite mi stvari da se obuem, posle ete mi ispriati ta se dogodilo s
tom enom. Vrlo me zanima. askom u se istuirati i...
- I nita. Nee ni mrdnuti iz kue dok ne dorukuje. To da zna. Gosn
Dord bi me za kosu uhvatio i izbacio napolje. Natrag u selo. Sauvaj me
boe tamonje sirotinje. Zar se ovde u gradu ostavljaju gosti bez doruka, pit'o
bi me gos'n Dord. Ne ostavljaju se ni u selu gladni al' mi to onako, s nogu
pojedemo, pa hajd' na pos'o. Joj, gospojce Magda ba ti hvala to 'oe da
razgovaramo. Usta su mi se slepila otkad je gospoa Lus umrla, a naroito
otkad si... ste vi gospojce Magda otili. Evo - uzdahnula je - sad u doneti
haljinu a ti se kupaj da bolje jede. Mnogo si slaba, nita ne valja. Da vidim
'oe li sad batovan Piter kazati da si mnogo lepa. K'o vila, kae. Ne kae sad,
nije te ni vid'o, nego onda, pre... E, idem.
Trenutak docnije, Dijana je donela Magdinu odeu, stavila je preko stolice
i istrala lupajui se u elo.
- Joj - govorila je sebi - ubie te Dord, glupao. Treba odma' da javim
im se probudi, a ona se ve i kupa a ja nita...

Magda je bila spremna da poe kada je Dord doao. Podsvesno je elela
da izbegne susret s njim jer joj je bilo neprijatno ono to se dogodilo prethodne
veeri. Svega se seala: i da se stidela i svojih rei i ponaanja; i nemogunosti
da se savlauje jer je jedino elela da uti. Nije mogla. Misli i rei kao da su
trale, izmicale njenim eljama i onome to poneko zove sistemom
samokontrole. Pomislila je da su takvom njenom stanju doprinele i pilule za
spavanje. Uzela je verovatno vie nego to je trebalo. Nije imala iskustva, nije
ih upotrebljavala. Sad je znala sigurno da vie nikada takvu glupost nee
uiniti. Svojim rukama omamiti ula i volju, glupo je, pomislila je prihvatajui
Dordovu pruenu ruku.
I Dord je bio u dilemi, nije znao sigurno da li je Magda znala ta je
prethodne veeri govorila i radila. inilo mu se da je poneto govorila svesno,
tako je bar izgledalo. Ipak je odluio da prepusti Magdi poetak razgovora, da
bi proverio. Nije hteo da joj ponovi ono to je izgovorila dok nije bila svesna.
Ako zaista nije bila svesna... Ono to je video pribliavajui joj se, obradovalo
ga je. Oi su joj bile sjajne, nasmejane a pogled otvoren. Snebivljivo se smeila,

Nela012

to je Dordu kazivalo da je znala ta se prethodne veeri i noi dogodilo.
Trenutak neprijatnosti za oboje, nesvesno je ublaila Dijana.
- Ja joj kaem da je... eka gos'n Dord al', ona uri, kae. Kad ona neto
naumi, ne vredi nita da joj pria. Ta'ka' je. Da sam joj rekla da sam vas zvala,
moda bi ostala, al' nisam jer si rek'o da joj ne kaem - prekrila je usta rukom,
uplaena - eto, opet brbljam to ne treba...
Magda i Dord su se glasno nasmejali, Dijana je istrala napolje.
- ao mi je to sam te sino namuila i... hvala na pomoi. - Nije znao
zato mu je bilo milo to je porumenela, ali bio je gotovo srean zbog toga.
Toliko, da nije mogao vie da govori o sinonom dogaaju.
- Kuda sad ide - pitao je iako je bio uveren da ide Gordonu - i zato
uri? Mislio sam da emo popiti kafu.
- Moemo - osmehnula se - u svojoj si kui, posle u otii da... zavrim
neke poslove...
- Zar nee... kui? - snebivao se da joj kae u kakvom je stanju Gordon
bio protekle noi. - Moda bi trebalo da se javi.
- Hou, otii u, ali prethodno treba da obavim...
- Je li to... tajna?
- Ne, zaboga - ponovo je porumenela. - Rekla sam ti sino da u potraiti
sobu i da moram u berzu rada. Nemam tajni, a i zato bi ih bilo? Koga bi
zanimalo?
- Mene, recimo - neno je gledao - ne tvoje tajne, ali me veoma interesuju
tvoje namere i odluke. Siguran sam da ne treba, da ne moram da ti kaem i
razlog jer... zna ga. Uostalom, zar mi nisi rekla onoga dana u kapiji tvoje
kue... ini mi se da je itavo stolee proteklo otada, zar nisi elela da ti budem
drug, prijatelj?
- Jesam - gledala je vrhove svojih cipela - i zaista to elim jer... jer i
nemam drugove, drugarice. Moj se dosadanji ivot okretao nekako oko kole,
fakulteta, Elene... Nine i... Gordona. Okolnosti su bile takve, u stvari, tako su se
razvile, da sam podredila svoje elje, stremljenja i oseanja imperativima koji
su se nametnuli. Nisam mogla drugaije. A, sad je sve izmenjeno i zato hou, u
stvari, primoravam sebe jer nemam nikakvih elja - nije podizala pogled -
hou da radim, da ivim potpuno nezavisno i daleko od... svih uticaja koji bi
mogli da me pokolebaju. Jer, ne znam da li u biti dovoljno jaka, da li u nai u
sebi ostatke nekadanje unutranje snage da se oduprem iskuenjima koja su
me i do sada sputavala i dovodila u nedoumicu. Treba da zaponem sama, da
se...
- U redu je to, Magda, slaem se. Ali, da li bi prihvatila pomo, ekaj,
nemoj odmah odricati glavom, nisam hteo da kaem pomo nego savet -
osmehnuo joj se - svog druga Dorda? Jedinog druga, zasad. E, dobro.
Poinjem pitanjem: da li si o svemu ovome obavestila Gordona? Da li se

Nela012

sloio?
- Ne. U stvari jesam, delimino. Ne znam da li se sloio s mojim
namerama jer je na moje sugestije o njegovom i mom daljem ivljenju,
odgovorio pitanjem: kuda emo i da li nam se putevi nee ponovo ukrstiti u
nekakvom okraju - bilo je gorine u njenom glasu - eto tako je rekao, a to je
upravo ono to bi i njega i mene konano unitilo. Mi ne smemo vie da se
sretnemo. Sad je suvie kasno da se pitamo kako i zato su se izmeu nas
dvoje dogaaji razvijali, o ta smo se spotakli, on ili ja nije bitno, i do ega nas
je na ponovni susret - skupila je usta kao da je zagrizla limun - doveo. Greka
je bila moja. On nije znao da sam Elenina sestra ali ja sam znala, Elena mi je
rekla, da je njen verenik Gordon Rejnolds. Da sam tada odluila ovo to sad
pokuavam da uinim, da nisam otila na taj sastanak s Elenom i Gordonom,
da sam zrelo shvatila ta inim svojoj miloj sestri iz nekakvog samoljublja... to
je prava re, da se nisam uplela u njihovu ljubav, jer voleli su se, verujem da bi
njihov ivot imao sasvim druge tokove, puniji sadraj i, moda, ni posledice
ne bi bile toliko tragine. Jer, Elena je znala, oseala je ta se dogaa sa mnom i
njenim muem. I utala. Ne mogu nita da zamerim Gordonu. Bio je poteniji
od mene iako ni ja nisam nita nepoteno inila. ak sam i otila da radim kod
gospoe Lus da ne bih bila kod kue, medu njima. Ipak, bila sam tamo, s
Gordonom, srcem, duom i mislima. Eto, zato - podigla je glavu i pogledala ga
- ne treba da pitam Gordona... I kad bih ga pitala, ne bi rekao ta stvarno misli
i osea. Oboje smo optereeni onim to se zbivalo u nama, oko i zbog nas.
Nikada o tome nismo govorili, ali je tako. Javiu mu se, otii u ali prethodno
bih htela da organizujem...
- Stani - podigao je ruku - nisam zavrio. Na pitanje si odgovorila, sad
dolaze moji saveti i predlozi, ako hoe. Vai? Pitanje stanovanja moe da
rei ovde gde si ga sino i zapoela. To je moj predlog. Moe da ga prihvati
ili odbaci. Neu se naljutiti ako odbije.
- Moram da odbijem, Dord. Hvala ti ali boravak ovde bi me opteretio,
oseala bih se kao uljez koji koristi...
- Zato? Ovde praktino niko ne stanuje. Kua "ivi" jer ne znam ta da
radim sa ovim ljudima koji su ovde. Dijana, batovan Piter, domar sa enom u
dnu dvorita. Pa i o psima treba razmisliti. Ne mogu da ih ubijem niti da ih
dam bilo kome, jer ih volim. Bio sam prezauzet da se bavim pitanjem ove kue
ali sam nekoliko puta pomiljao da... da je iznajmim. Eto, uzmi je ti, uredi kako
ti najbolje odgovara i ivi u njoj kako eli.
- Ne mogu zasad. Dord. Uzeu negde skromnu sobu dok se...
- Rekla si da e se zaposliti, zar ne? Doi kod nas i radi u pravnoj slubi.
- Zar je niste... organizovali i dosad popunili mesta?
- Jesmo. Morali smo, takav je zakon ali - nasmeio se - za tebe ima posla.
Zaradie i... platie zakup za... sobu, kupatilo, kuhinju... Uostalom, kazae

Nela012

ta i koliko ti prostorija treba. Ako ti sad - zastao je za trenutak - treba novac,
doi u preduzee, sastaviemo ugovor o tvom radnom mestu i daemo ti
akontaciju. inili smo takve olakice i drugima, ne brini - bio je ubedljiv -
nee biti povlaena zato to je jedan od direktora... tvoj prijatelj i drug.
Dodue, mnogo stariji drug, ali drug. Pristaje li, Magda?
- Ako misli da... sve to moe tako da bude, pristajem i ponovo ti hvala,
Dord. Zbilja si drug i - nasmejala se - ne ba mnogo stariji. Nisam tako
mlada, bliim se tridesetim godinama. Prvu polovinu tree decenije sam
prevalila...
- Tako sam i pretpostavljao, a ja sam odavno "protrao" tridesetu. Prema
tome, stariji sam i sigurno iskusniji. Bio bi red da me poslua, zar ne? Dobro -
ustao je - znai da si od danas stanar ove kue. Dogovoriemo se o svemu i
molim te da se osea potpuno nezavisnom. Dolaziu samo ako me pozove,
kao to idem kod drugih prijatelja.
- Ne mogu da ti zabranim da doe u kuu koja je do skoro bila tvoj dom,
zaboga. Sigurna sam da...
- Budi sigurna i uverena da ti ni jednoga trenutka neu smetati i,
ponavljam, od danas zakupac ove kue ili jednog njenog dela je Magda Braun.
Hoe li da poe sa mnom u kancelariju ili ima druge namere?
- Krenuu sa tobom. Posle u otii da se javim Gordonu. Treba i svoje
stvari da prenesem.
- Nemoj, mislim da ne bi trebalo to da ini, Magda. Dobie jo danas
akontaciju, kupi ta ti treba - bilo je tuge u njegovom glasu - nemoj da uzme
nita iz kue... dok je onaj nesreni Gordon u njoj. Uzee docnije, mila. Moda
e, rekla si, otputovati. Nemoj, molim te...

Izala je iz autobusa u blizini kue. Hodala je polako, mislei kako je lako i
jednostavno sredila sve to je elela za nekoliko asova, zahvaljujui Dordu
Konradu i njegovim sa- radnicima. Svih proteklih godina, za vreme studija i
posle, s diplomom fakulteta, udela je upravo za ovakvim trenutkom koji e
biti kruna njenog mladalakog venca ispletenog pregrtima samopregora,
truda i nadanja. Mislila je da e, kad dostigne taj i takav eljeni domet, osetiti
mir i zadovoljstvo slobodnog radnog oveka bez obzira kakav e biti onaj
drugi, sentimentalni deo njenog ivota. Meutim, nije se oseala tako. Onaj
gr, kao nekakav vor vezivan i dograivan razoaranjem, gorinom, strahom
pa i oseanjem bespomonosti, stajao je i pulsirao negde izmeu eludca i grla
remetei ravnoteu samopouzdanja i mira za kojom je Magda vapila
pokuavajui da ih sjedini u svojoj svesti.
Uzaludno je matati, smiljati i samo mozgom upravljati - razmiljala je
penjui se uz stepenice. - ovek je jedinstven, ne moe se podeliti u nekakve
pregrade, ni odluivati o svakoj pojedinano. Ovo to me mui ne zavisi od mojih

Nela012

odluka, moje volje i elje. Gordon, Elenin mu, Ninin otac i... moj zet. ovek koji pati,
koji uvek gubi, kojem sam i ja stala na put kad je jednom, moda samo jednom mogao
da bude srean. Sa mnom to vie nikada ne moe da bude. Ni ja sa njim, ma koliko me
bolelo. Da li e on to shvatiti, da li e razumeti da se ne smemo nasloniti jedno na
drugo prizivajui nekadanja oseanja koja smo, moda potpirivali, negovali,
idealizovali u nama uprkos previranjima koja su ih u sutini potirala? Brisala. Da li e
uspeti da oseti ispraznost, besciljnost, promaenost nedoivljenog... umrlog u nama?

Zatekla ga je u sobi, s novinama u rukama. itao je.
- Dobar dan - rekla je mimo, i ponovila - dobar dan, Gordone.
- Zdravo - letimino je pogledao i produio da ita.
Bez pitanja i prekora. Nita. Kao da nije dola ili kao da se vratila sa
pijace. Magda je bila pogoena kao da je dobila udarac preko oiju. Stajala je
trenutak gledajui ga i ula u svoju sobu. Presvukla se i otila u kuhinju. Bila je
ista, uredna. Sudovi oprani i sloeni, podovi isti i sjajni. Otvorila je
pregradak u kojem su stajale boce s piem. Mnoge su bile prazne, stavljene su i
nove, nenaete. Magda se osvrtala, nije znala ta da zapone. Nije dola da
preuzme domae poslove, pomislila je, dola je s namerom da razgovara s
Gordonom... Ali, on oevidno ne eli ni da je pogleda - povezala je kecelju - ni
da razgovara. Bila je zbunjena, gotovo pokolebana, nije znala kako da
uspostavi kontakt s Gordonom. Nehotino je pomislila na Dorda Konrada,
njegovu brigu o njoj. Otresla je tu pomisao, uspravila se, uzdahnula, skinula
kecelju i ula u sobu. Nije se pomakao. Sela je za sto preko puta njega i zapalila
cigaretu. Ispustila je dim i rekla:
- Dobila sam posao i odluila da se odselim.
- To si oduvek i elela - nije podigao oi s novina - zar ne?
- Gordone, zaboga - bila je uvreena - kako moe...?
- Nisam slep ni glup, Magda - pogledao je - i svestan sam da te je smrt
moje erke oslobodila obaveza i... tereta.
- Da li si poludeo? - usne su joj zadrhtale. - ta ti je? Odvratno je ovo to
govori.
- Nikada nisam bio normalniji ni trezveniji, devojko. Promenio sam sve.
Do tanina. Imao sam dosta vremena - govorio je jetko - sreom ili nesreom.
Kako za koga.
Magda je grizla usne pokuavajui da zaustavi krik koji se nadimao u
grudima. Gordon kao da nije primeivao njenu uplaenost, zauenost.
Nastavio je istim bezbojnim, ali razgovetnim glasom. Magdi se inilo kao da
uz njegove rei uje i fijuk sablje po rosnom liu.
- Jasno mi je da si se privolela carstvu blagostanja Dorda Konrada,
velikih, zanosnih i strastvenih oiju... izmeu ostalih primamljivosti kojima
veto gospodari. Ne udi me to, Magda. Oduvek sam te smatrao

Nela012

dostojanstvenom, mudrom i pametnom, mada je u meni uvek negde bila
skrivena podozriva misao da se ne razlikuje, u sutini, od svake druge ene
koju ovek sree tu i tamo: dopadljiva, lepa i samosvesna; proraunata, sa
smislom za nepogreivo odmeravanje vrednosti; uporna i odluna, sa ljupko
prikrivenom skromnou. Pravi predstavnik savremene ene bez skrupula.
- uti zaboga! Uuti! - bila je ljuta. - Sebe radi!
- Zato da utim?! Znam da e me napustiti i otii i zato hou da ti
kaem da sam te prozreo i da te prezirem.
- uti! - vrisnula je. - Ti si poslednji ovek na svetu koji bi smeo da me
prezire...
Skoila je i uspravno stala ispred njega. Gordon je protiv volje gledao s
divljenjem. Bila je bleda, sjajnih i ljutitih oiju, rumenih i nemirnih usana.
- ... Treba li da zaalim i proklinjem sve trenutke, sve dane, sve godine u
kojima sam te volela kako se samo jednom u ivotu voli? Treba li da pljunem u
svoja i u tvoja oseanja pripisujui ti moralnu nakaznost, u jalovoj nadi da time
iskupljujem neispunjena htenja, enje, elje? Treba li...?
- Magda - i on je skoio - Magda... volela si... zar si..?
- Jesam i ti to zna. Volela sam te od samog poetka, volela i kad si se
oenio mojom sestrom, volela i njenog udovca i oca njenog deteta. Volela i
utala, oboavala i trpela, odrekla se ivota, rada, mira i ljubavi, stvarne i
uzvraene, jer si bio moj idol. Moj nesreni idol... do nedavno - trudila se da
govori mirno - dok nisam sagledala neke istine koje su promakle mojoj
zaslepljenosti. Istine o meni, Gordone. Zato sam dola, da ti ih kaem i odem.
Zbog tebe i zbog sebe.
- Magda, molim te dozvoli da...
- Pusti me da zavrim.
- Da zavri? Zar nisi ve dovoljno rekla? Ja nisam smeo da verujem u
tvoju ljubav, mila moja, bio sam zarobljen, sputan sopstvenim zabludama. Bilo
je kasno za sve kad sam te ponovo sreo. Elenu sam potovao... neno voleo ali
ne, nikada, nikada kao tebe koju sam sanjao u budnim snovima i okretao
glavu od tebe da ne vidi, da ne oseti... - poao je prema njoj pruenih ruku.
Magda se odmicala - nisam hteo da te povredim, Magda. Iz mene govori srdita
nemo, pokorenog, unitenog...
- Ne prilazi mi, Gordone - uspela je da ovlada sobom. - Ne zavaravaj se.
Moramo da shvatimo istinu. Pokuaj, molim te, pokuaj da se oslobodi
opsesije nedoivljenog i zato idealizovanog. Mi nismo vie ono to smo bili pre
toliko godina. Ni pojedinano ni zajedno. Moramo da krenemo razliitim
putevima jer bismo bili duboko nesreni zajedno. Idi odavde, promeni
redakciju - glas joj je zadrhtao - promeni grad, zemlju, kontinent ako treba.
Tvoje je ime poznato i cenjeno u novinarskom svetu, govori strane jezike,
kreni, iupaj se iz korena...

Nela012

- S tobom - glas mu je promukao - samo s tobom, Magda, mogu da odem
do kraja sveta.
- ini ti se - uzdahnula je. - I ja sam se godinama zanosila takvim mislima
i... greila. Znam - govorila je neno - sigurna sam da nikada nee i ne moe
zaboraviti... nikoga od nas. Elenu, Ninu i... mene. I ne treba zaboraviti.
Uspomene treba negovati, uvati i milovati u seanjima. A, kroz ivot moramo
koraati uspravno s pogledom napred. Ako smo ljudi.
- Magda - naslonio se rukama na sto - voli li ga?
- Koga - sela je, iznemogla - da li volim?
- Dorda Konrada.
- Ne. Ne volim ga kao mukarca - pogledala ga je umorno - ako si tako
mislio, ali ga potujem od pre izvesnog vremena.
- Zato tek od pre izvesnog vremena kad ga odavno poznaje? Zar on nije
sestri stare...?
- Jeste. Potujem ga jer je imao snage da se izlei od alkoholizma
sopstvenom voljom; jer je radom i upornou otresao oklop gospodiia iz
takozvanog visokog drutva i prokrio put do kole koju je u ranoj mladosti
zapoeo i napustio oprede- livi se za lagodan ivot pijanca, troei tudi novac;
i najzad, jer je svesno izronio iz zatitne aure s imenom "sestri Lus
Henderson" i vratio svoje, Dord Konrad s dostojanstvom. Eto, to je sve to
oseam za njega, Gordone.
- On je zaljubljen u tebe - promumlao je. - To sam nepogreivo zakljuio
kad je bio ovde i nemoj mi rei da ti ne godi... ena si. A i rekla si da zna,
znai da ti je rekao...
- Jeste. Rekao mi je - govorila je ravnoduno. - I biu iskrena, ao mi je to
i ja njega ne mogu da volim. Ljubav nije zarazna bolest - zgrila je usne
pokuavajui da se osmehne - ona je u nama ili je nema. Da ne kaem ono
simbolino, to su ljudi do krajnosti profanisali, da su ljubav i pravda slepe.
- Zar zbilja misli da ne bismo mogli da pokuamo zajedno, Magda? Zar
ni najmanje ne eli...? Zar ti je svejedno ta e biti sa mnom, zar nita nije
ostalo od ljubavi?
- Jeste, ostalo je mnogo, Gordone. Nije mi svejedno ta e biti s tobom i
sigurna sam da e se i ti pitati, ma gde bio, kako sam... - pognula je glavu - i
da li sam negde nala svoj ivotni smisao.
- I, sad ide - proaputao je. Jesi li dola po... svoje stvari? Nee vie
dolaziti?
- Nisam dola po stvari i neu nita odneti. Neka tako ostane dok...
- Dok i ja ne odem - osmehnuo se s gorinom - glavom bez obzira, je li?
Zar da ostavimo ovde samo seni... majke i deteta?
- Nemoj, Gordone. Ne diraj u svee, neisceljene, tvoje i moje rane. To je
jedino to imamo... zajedniko, ti i ja.

Nela012

Ula je u svoju sobu, hitro obukla kaput, dohvatila kvaku i izala ne
osvrui se. Progutala je neto suvo i oporo to joj se ispreilo u grlu.
Gordon nije bio vie u dnevnoj sobi. Provirila je u njegovu i pozvala ga.
Stajao je okrenut leima, pred prozorom. Gledao je u drvee i oblake. Moda
nije nita video. Nije se ni okrenuo.
- Idi, Magda - govorio je promuklim glasom - otvori vrata neujno ako
moe i... idi...
Kod ulaznih vrata se osvrnula. Nije se pomakao. Tiho je zatvorila vrata i
sjurila se niz stepenice guei jecaj. Istrala je na ulicu i pretrala preko. Sa
suprotnog ivinjaka pogledala je u Gordonov prozor. Stajao je kao kip. Jasno je
videla njegovo ozbiljno lice i dve ake rairenih prstiju na prozoru.
Da li e mi ova slika prozora s Gordonom ostati u seanju due od svih? Moda
je i on mene video... ivot je nepravian i gorak - udahnula je duboko sve vazduh
- ali je... ivot.

Prola su tri meseca Magdinog drugog ivota, kako je nazivala razdoblje
koje je zapoelo onog popodneva kada se sa ulice oprostila s Gordonom
oslonjenim o prozor. esto joj se ta slika vraala u misli, a belina Gordonovih
aka pritisnutih na staklo ostala je negde u podsvesti kao dve take koje su se
uveavale i smanjivale, simbolino. Pitala se da li e se ikada povui i ostati
tarno gde im je mesto: u uspomenama koje ne uznemiravaju.
Na poslu nije bilo ni onoliko problema koliko je oekivala kao loginu
posledicu praktinog upoznavanja materije, koju je dotle znala samo iz knjiga.
Pravna sluba je bila odavno organizovana i dunosti podeljene mnogo
pre nego to je Magda zauzela mesto za jednim od pisaih stolova kancelarije
za pravne poslove graevinskog preduzea. U prvim trenucima se oseala
nelagodno zbog prisustva Dorda Konrada koji ju je uveo medu kolege i
predstavio. Meutim, kako se upoznavanje odvijalo, Magda se sve vie
oputala i divila Dordovoj jednostavnosti i nenametljivosti. Bila se uplaila
da e se ponaati prema njoj intimnije nego prema drugim slubenicima, to bi
joj bilo veoma neprijatno. Meutim, nita slino se nije dogodilo. Bio je
odmeren i srdaan prema svima koliko i prema njoj. ak je i krenuo u svoju
kancelariju pre uobiajenog posluenja kafe. Zaustavile su ga dve mlade
slubenice unosei posluavnike sa oljicama.
- Direktore, zar neete popiti s nama "pristupnu kafu" u ast nove
slubenice Magde Braun, kao uvek?
- Sa zadovoljstvom - pogledao je letimino Magdino rumeno lice. -
Oprostite, potpuno sam smetnuo sa uma ovaj va lepi - nasmejao se - ritual. U
mojoj kancelariji se u ovakvim prilikama slui neto estoko, da se zapamti
"trnovit poetak."
- Lako je vama - uzviknula je simpatina pripravnica - vi crtate projekte,

Nela012

pa ako omanete, briete i ponete iznova. ta mi da radimo? Nae greke ni
sud ni optina niti prataju niti briu. Rue, gospodine - kikotala se - i projekte
i graevine. Slovo zakona je suvo, pa sad, pogreite ako smete. A, to se tie
estokih napitaka, neemo se ljutiti ako nas pozovete u svoju kancelariju, posle
radnog vremena, je l' tako koleginice Magda?
Svi su se smejali i odobravali. Ostao je ozbiljan samo ef slube, stameni
advokat Dejvid, sredovean ovek zasukanih gustih brkova, kojem ovakve
"intimnosti s pretpostavljenim" nisu prianjale za srce. Magda je zapazila
njegov malo ukrueni stav i ponaanje, ali joj je odmah bio simpatian, blizak.
Kao da ga je ve odavno poznavala. Ocenila ga je kao oveka koji vie govori
oima nego reima, a kad odlui da govori svi ga s panjom sluaju.
Dorda je viala u trpezariji preduzea, ponekad u hodnicima kad je
dolazila na posao, odlazila ili se vraala s nekog poslovnog sastanka. Nikada
joj nije priao. Ni ona njemu. Pozdravljali su se srdano mahanjem ruke. I
osmehom.
Advokat-ef Dejvid je sve ee vodio Magdu u sud, komisije, na
savetovanja. Ona se sve vie uveravala da su njeni prvi utisci o efu bili tani.
Govorio je malo, saeto, tedei rei kao da se i za njih plaa porez, kako su
pripravnici voleli da apuu gunajui kad im je vraao predmete jer nisu bili
obraeni kako je naredio. Nisu imali smelosti da mu kau da im, u svojoj
"tedljivosti", nije dovoljno jasno rekao ta i kako treba da urade. Advokat
Dejvid je znao ta mu mlai zameraju i samo im je jednom preko ramena, i u
prolazu rekao:
- Zagnjurite glavu u knjige, kolege. Tamo potraite znanje i proveru
onoga to treba uraditi. Nemojte verovati mojim sugestijama, mogu biti
netane. Koristite svoje mozgove, nauite da pravniki mislite, primenite
taksativno zakone, izgradite svoj stav, nauite da logino mislite. Svoje
primedbe kaite glasno, jasno i odreeno. Potuljenost i advokatura ne idu
zajedno. Ovo se ne odnosi na vas, koleginice Magda...
Desna strana zasukanog brka mu se malo izdigla to je znailo da se
advokat Dejvid, zaudo, blagonaklono osmehnuo. Pogledao je Magdu
polusputenim kapcima ispod kojih su virile okrugline polovina njegovih, u
stvari, blagorodnih plavih oiju.
- ... ini mi se da vam do danas nijedan predmet nisam vratio iako ste
poslednji doli u ovu slubu - govorio je otvarajui usta tek toliko da propusti
glas. - Istina, s najboljim ocenama na diplomi i odlinim poznavanjem stranih
jezika. Samo toliko!
Pogledao je Magdu i ostale, mrko, kao da se pokajao to je uludo utroio
toliko rei. Pokuao je da zubima zagrize dlaicu sa brka, nije uspeo. Povukao
je iskrenutim palcem naoari do korena nosa, uspravio se i otiao.


Nela012

ivot u kui pokojne Lus Henderson odvijao se novim ritmom. Sve je bilo
podreeno Magdinom nainu ivota, vremenu njenog ustajanja izjutra,
povratku s posla, odmoru i onome stoje volela da radi. Od Dijane nije
oekivala usluge, ali ih je stalno dobijala; ponekad "milom a najee "silom
kada ih je Dijana nametala. Prvih nekoliko dana Magda je prekorevala Dijanu
to je dvori, trei za njom s medom i vodom na posluavniku, to je saekuje
pred kupatilom sa oljicom kafe, cigaretom i upaljaem i, najzad, to joj ne
dozvoljava da prekorai prag kue bez prethodnog doruka za postavljenim
stolom. Magda se ljutila osmehujui se, grdila Dijanu tapui je po jedrim
obrazima, izmiljala glavobolju i stomane probleme da bi izbegla izvanredno
pripremljen ali obilan doruak.
- ta mislite vi, gospojce Magda? - podboila se Dijana jednoga jutra pred
vratima - Da moete meni da podvalite? E, pa da znate da to nije mog'o ni pop
u naoj crkvi. A pop je pop, zna se da je najpametniji, je l'? Ko je to jo vid'o da
se ide iz kue bez jela, boga ti! Ne mogu sve ja da pojedem - namrtila se - vidi
kol'ka sam otkad si ovde u stanu. Nee me ni jedan momak pogledati,
izgledam k'o tele. Jes', rekla mi domareva ena, ba tako. 'Ajde, lepa moja,
pojedi bar ovo to drim u rukama. Da zna da e da se razboli, a onda pii
kui propalo... Tako je jedna devojka kod nas u selu...
- Daj, daj da pojedem - Magda je morala da se nasmeje - i nemoj, molim
te, toliko da sprema. Ne mogu tolikoda pojedem, Dijana.
- Moi e kad uje ta je bilo s tom devojkom...
- Priae mi kad se vratim - govorila je preko zalogaja. - urim,
zadocniu. Htela sam da proetam po ovom lepom vremenu. Prolee je... Sad
ne mogu zbog tvog doruka...
- Nemojte se ljutiti gospojce Magda - uvredila se - ja vam elim dobro.
Imate oi a ne vidite se... Kakvi ste pre bili i kako sad izgledate, a? Mogla bi jo
ti... ovaj, mogli bi vi jo da se popravite. Jo neko kilo, pa ete biti k'o pre. Za
dva meseca kol'ko ste pod mojom rukom, dobro je. Moglo bi i bolje, al' ta
mogu kad neete, je l'?
- Pusti me sad da izaem a od sada emo svake subote i nedelje
dorukovati u dvoritu pod lipom. Bie divno, je li? Radnim danom emo jesti,
onako - smejala se - s nogu, kao u tvom selu, vai?
- Da znate da vai - bila je oduevljena - a ja u vam sve unapred
spremiti. Fino - trkala je za njom do kapije. - Nego, to nam nikako ne dolazi
gos'n Dord, gospojce Magda? Da nije ljut? Pre je svaki as dolazio, naroito
zbog njegovih kucova, al' otkad ste vi doli on ni da proviri. Svi se udimo.
Batovan je nekoliko puta iao kod njega u stan da ga pita za ovo i ono po bati
i kui za pse. Sve su se, kae, dogovorili. Pit'o ga kad e doi i zamislite
gospojce Magda, kae, mislim gos'n Dord kae, da nema vremena. Kako sad
odjednom nema vremena a pre je imao? Sve mi se ini - pribliila se i aputala

Nela012

- da ne dolazi zbog vas. I domarka tako misli, asti mi. A to mu vi smetate?
Svata!
- Ne - kikotala se i Magda - ne priaj kojeta, Dijana. Gospodin Dord
moe uvek da doe, ovo je njegova kua, je li tako? Ako kae da nema
vremena, znai da je tako. Zato mu ne verujete? Doi e kad se prolepa
vreme, videe.
- Trebalo bi da ga pozovete, gospojce Magda, moda on nee da vam
smeta. Moda misli...
Dijana je jo priala, gledajui za Magdom do kraja male ulice.
Moda bi zaista trebalo - pomislila je Magda. - Nisam dosad mislila o tome. A,
s druge strane, bolje je ovako. Za divno udo i Dord je potpuno nenametljiv, nikada
mi za sve ovo vreme nije postavio nijedno pitanje o meni lino. Bolje to nije, ne znam
ta bih odgovorila. O Gordonu - namrtila se - nita ne znam. Trebalo bi da
telefoniram a i da odem... Da li da zamolim Dorda da pita redakciju? Valjda je poeo
da radi... Nisam videla u novinama njegove lanke...

Nekoliko nedelja kasnije, Magda je zatekla na svom stolu u kancelariji
ilustrovani list kakav nikada ranije nije kupovala. Na naslovnoj strani bila je
Gordonova fotografija ispod koje je pisalo: "Novi glavni urednik naeg
ilustrovanog lista, Gordon Rejnolds." Na unutranjoj strani bio je kratak lanak sa
podacima o uredniku, njegovim dosadanjim aktivnostima i njegovim
namerama u vezi novog izdanja lista i reorganizacije redakcije ije je sedite u
Honoluluu, na Havajima. Magda je nekoliko puta proitala mali lanak i
gledala Gordonovu sliku. Bila je to nova slika. Gordon je, inilo joj se, izgledao
bolje, pogled mu je bio smiren. Bila je zadovoljna. Naslonila je bradu na aku i
pogledala kroz prozor.
Oseam se udno - pomislila je - radujem se jer je Gordon, sudei po ovome
listu, uspeo i krenuo napred, iako bi trebalo da se stidim to se uopte nisam
interesovala ta se s njim dogaa i kako ivi. Nisam ni uzbuena, milo mi je, to je sve...
Ko bi rekao da u jednoga dana biti toliko ravnoduna gledajui sliku oveka kojim sam
bila opsednuta godinama? oveka koga sam volela neizmerno i mislila... Nije bitno -
uzdahnula je. - Prva ljubav, rana mladost, prva saznanja... Prolost...
- Koleginice Magda - trgla se - imate li neku brigu?
- Ne, kolega Dejvide, nemam nikakvih - nasmejala se. - Zagledala sam
se... Divan je sunani dan.
- Zar ni ljubavnih, koleginice? U vaim godinama sve je dozvoljeno. Zar
nemate momka?
- Nemam - porumenela je i zaueno ga gledala zato pitate?
- Volite li operu - proitao je kroz brkove - pozorite?
- U operi nisam nikada bila. Ozbiljnu muziku sam veoma rado sluala
preko radija i sa ploa. Pozorite...

Nela012

- Da li biste voleli da idete u operu?
- Bih - nasmejala se - zato ne?
- Dobro, pozivam vas.
- Vi? ta vam se dogodilo, kolega Dejvide?
- Meni, nita posebno, koleginice Magda - poluzatvorene plave oi
gledale su je ispitivaki. - Zato mislite da se neto vano dogodilo?
- Pomislila sam - porumenela je - da vam se sigurno danas neto lepo
dogodilo jer - snebivala se - ste raspoloeni i govorljivi i...
-... I jo vas pozivam u operu, recite slobodno. Ne ujedam iako tako
izgledam. Ne govorim mnogo sa onima koji stalno klepetaju, izvinite za ovaj
izraz iz sudskih hodnika, ali u poreenju sa vama moglo bi se rei da sam
brbljiv. Nisam vas jo nikada uo da askate s nekim od kolega. Vrlo ste reiti,
ali samo slubeno. Isprva je izgledalo kao da se snebivate u novoj sredini. Do
sada ste se, nadam se, odomaili ali ste jo uvek po strani, kao otueni. ivite li
sami?
- Da - rekla je otegnuto - takorei... Znate li da ste me ovoga jutra
iznenadili? Gledajui vas ovde, na poslu - namerno je skrenula razgovor -
ovek bi zakljuio da nita ne zapaate, da su svi oko vas jedinke zaduene za
ovaj i onaj predmet, u toliko i toliko asova, u nadlenosti tog i tog foruma i
daje belo to je belo, crno to je crno i taka. Meutim - nasmejala se - nije tako.
Znate li i o ostalima...?
Nije zavrila misao. Brk advokata Dejvida se pomerio, gornja usna se
malo izdigla i otkrila jedan zlatan i jedan prirodni, malo ukasti zub. Glas mu
je bio itav, samo su poluotvorene oi izdavale njegovu pitomost.
- Ako mislite na ostale mlade devojke i momke ovde, ta o njima treba da
otkrijem? Sve im se vidi u oima i izlee iz usta. Oni su svi, bar skoro svi,
prirodni, neoptereeni mladi ljudi koji se trude, ponekad i zabuantski... opet
izraz iz sudskih hodnika... da sa to manje truda postignu eljeni uspeh, to se
za vas, koleginice Magda - brk je ponovo zatitrao - ne bi moglo rei. Ne brinite
- podigao je kaiprst - neu vas nita ispitivati, koleginice. Vrlo sam dobro
razumeo va cik-cak odgovor. Veto ste odbacili lopticu koju sam vam
dobacio. Igrate li ping-pong? Da? Dobro. Sad sam ponovo na "servisu" i pitam
vas hoete li zaista sa mnom veeras u operu?
- Zato upavo veeras - nasmejala se - iznenada?
- Zato to je, pod jedan: petak uvee, pod dva: subotom i nedeljom ne
radimo, pod tri: u mojoj pretplatnoj knjiici pie da svakog drugog petka u
mesecu imam rezervisanu lou broj jedan, u parteru. Eto, zato upravo veeras,
kolegnice Magda. Ako hoete bie mi drago. Poslau kola sa oferom po vas
u...
- Zaboga - glasno se nasmejala - emu tolika zvaninost?
- Nikakva. Kola su moja, a nazovi ofer je moj sin...

Nela012

- Sin? Nisam znala da imate velikog sina.
- Vidite da imam pravo to kaem da ste potpuno otueni ovde. Moj sin
je ona bitanga Majki to ispomae Dordu Konradu u projektima. To celo
preduzee zna, sem Magde Braun - prstom je gurnuo naoare koje su mu spale
- i, rekao bih, moga Majkla koji lebdi negde izmeu oblaka i reka, ko zna u
kojim sferama.
- Zato pobogu, tako govorite o svom detetu? - gledala ga je zaueno. -
Danas ste zbilja neobini, kolega Dejvide.
- Kakvom detetu?! Matori momakkoji studira sto godina... U njegovim
godinama otac mu je odavno bio advokat i imao troje dece i sve obaveze ovoga
sveta. Ipak - rekao je blae - sada e konano diplomirati. Konrad mu je seo na
vrat... Dord je vrlo energian, strpljiv i gotovo agresivan sa njim. Ne znam
koliko poznajete Dorda, Magda, ali vam mogu rei da je teko izai s njim na
kraj. I mene je smotao svojim armom. Napustio sam svoje kancelarije,
nezavisnost, i doao da za nekakvo mlado akcionarsko preduzee, i to
graevinsko, sredim pravnu slubu, to nije za nekomunikativnog i ne vie
mladog oveka. Odupirao sam se ali me je nagovarao da samo privremeno
pristupim, da je neka mlada ena bila izabrana i odustala u poslednjem
trenutku. Priao je o njoj itave bajke, te pametna, te ovo te ono, s toliko
razneenosti da je i mene doveo u takvo stanje, i nasednem. Hou da kaem,
pristao sam. Privremeno - iskrivio je usta - a, eto, godine prolaze i jo sam tu.
Od ene kojoj se nadao da e ipak doi, ni traga ni glasa. ena moe sve!
Moda je nala bolji posao, a moda je i celu komisiju prevarila...
- Nije - uzviknula je i pretrnula. - Hou da kaem, ne verujem.
- Poznajete je?
- Ne - otvorila je fioku i izvadila spise. - Ali je malo verovatno da bi neko
propustio posao bez jakog razloga kad se zna da je veoma teko zaposliti se...
ta ovo znai danas, kolega? Kancelarija je prazna, nas dvoje razgovaramo kao
da smo negde na ajanci, posao stoji i tako to - osmehnula se. - Zar nije udno?
- Da je kancelarija puna ne bismo razgovarali, a nije puna jer sam jo jue
svakom od njih dao po predmet za prepis iz sudskih arhiva da bismo mogli da
razgovaramo - obe strane brka su se izdigle do nosa. - Kao to vidite krug je
zatvoren. Vratie se tek...
- Zato je potrebna itava strategija - glasno se nasmejala - da bismo...?
- O tom potom, koleginice Magda. Liim li vam na oveka koji troi
vreme i rei bez razloga?
- Svakako da ne - uozbiljila se. - Zato sam se i pitala maloas...
-.. .I odgovorio sam da se nita nije dogodilo, to ne znai da nee. Zar ne
idemo u operu? I to je dogaaj, zar ne?
- Za mene jeste - porumenela je - ali vi ste redovni...
- Dogaaji se uvek u ivotu niu - pokuao je da podigne kapke, nije

Nela012

uspeo - jedan za drugim, prvi zbog drugog, drugi radi prvog i tako unedogled
koliko ko moe da izdri. - Zapamtite to koleginice Magda, trebae vam.
- Danas ste zbilja u specijalnoj formi. Nita ne razumem.
- Razumeete, mladi ste. Ima vremena. Znai, veeras u sedam, je li tako?
Majki e doi. Zbilja, gde stanujete?
- ekau ga na uglu glavne ulice, bie mu lake i blie.
- Dobro...

Za vreme ruka u trpezariji preduzea, Dord je priao stolu za kojim je
sedela Magda i seo. Bilo je to prvi put za nekoliko meseci koliko je radila u
preduzeu. Nije verovala da e se Dord zaista pridravati onoga to je
obeao kad joj je ponudio posao i stan u kui svoje tetke. Sada se gotovo
obradovala to je seo za njen sto i sasvim prirodno upitao kako je.
- Dobro sam - odgovorila je - kako si ti?
- Jesi li se obradovala asopisu koji sam stavio na tvoj sto?
- Ti si ga doneo - iznenadila se. - Jesam, obradovala sam se.
- Odlino. Reci, kako ti je u stanu? U plaanju zakupa si veoma revnosna -
smeio se - uputnice redovno stiu. Dijana samo to ne poleti od radosti, kae
da je poduava pravilnom govoru i pisanju, batovan je prihvatio tvoje
sugestije za travnjake i cvee, domar se udi to su psi stalno pod prozorima
tvoje sobe. Znai...
- Znai da si odlino obaveten mada ne dolazi.
- Treba li da doem? - rekao je brzo. - Samo reci.
- Pa - slegnula je ramenima - moe ako... eli.
- Moj dolazak ne zavisi od mojih elja, mila. I ti to zna. Dobro, reci mi
ima li kakvih novosti u pravnoj slubi? Je li... advokat Dejvid razgovarao s
tobom jutros?
- Jeste - iznenadila se. - Jutros je bio neobian, priljiv. Zato pita? Ko ti je
rekao da smo priali? Bili smo sami.
- I?
- I nita.
- Kako nita? - zbrzao se. - ta ti je rekao?
- Pozvao me u operu.
- U operu? I nita ti drugo nije rekao?
- Jeste, razgovarali smo... onako, o mnogo emu.
- Vidi ti prekaljenog lisca - nasmejao se. - Pozvao devojku u operu umesto
da... Dobra taktika. Stara kola.
- Originalan je.
- Hoe li ii?
- Obeala sam. Nisam znala da je Majki njegov sin. On e doi po mene
veeras. Ne znam ko e sve biti u operi. Valjda i supruga kolege Dejvida.

Nela012

- Udovac je, odavno. Ima dva sina i ker. Stariji sin je oenjen, lekar je.
Ker studira, najmlaa je. Majki je zaostao u studijama...
- Da, Dejvid mi je rekao da brine zbog njega.
- Bio je malo zalutao - osmehivao se gledajui je. - Momak je zaljubljiv,
sentimentalan i voleo je da se tei... vinom. Deava se to - uporno je gledao -
ponekad i due traje...
- Kolega Dejvid je srean to je Majki naiao na...
- Mene? Uvek se na nekoga naie. Zar ne misli i ti tako?
- Da, zbilja - spustila je pogled - naie se, esto.
- Hoe li da ruamo zajedno za ovim stolom, oekuje li svoje kolege?
- Ne, ve su ruali. Danas su imali teak dan. Dejvid ih je poslao u sudske
arhive da prepisuju predmete. Puni su praine, valjda e ih pustiti kui ranije.
- Jesi li zadovoljna poslom i efom koliko i on s tobom?
- Jesam - snebivala se - a i on je, tako bar kae.
- Znam ta kae - glasno se nasmejao - i umesto svega, pozvao te u operu.
Koliko je sposoban, toliko i... Neka mu bude, neu da se meam u njegovu
nadlenost.
- Sad si i ti zagonetan kao Dejvid jutros. ta se dogaa? Izgleda da se
neto priprema. Ja, dao bog, nikada nita ne znam. Dejvid mi je rekao da sam
otuena - pogled joj je postao setan. - Ne znam, moda je tako. Ne inim to
namerno. ao mi je to je tako.
- Polako, mila. Da li ti je ve neko rekao da si se popravila, zaoblila,
porumenela?
- Jeste - glasno se nasmejala. - Dijana mi to neprestano ponavlja i, ako
nastavim da jedem doruke kakve sprema, uskoro u morati da idem na
teajeve za mravljenje. Silna je ona. Zna li da mi je skoro ao to je uim da
pravilno govori. Toliko je simpatina kad govori dijalektom, da je teta ne
sluati je. Raspriala sam se, Dord. Pozovi momka da nam donese ruak. Sa
kolegom Dejvidom se nije aliti kad prostreli oima svoj depni sat, pa onoga
koji kasni...

Izlazei iz kancelarije razmiljala je ta e obui te veeri za operu.
Pomislila je da ode u stan i odmah odustala.
Neka, kupiu neto u robnoj kui. Sutra u neizostavno otii tamo. Treba da
prenesem svoje stvari i da otkaem stan. udno je to se Gordon nije javio pre polaska.
Zato bi? Bolje to nije. Za oboje.
U operi je bilo vrlo sveano. Magda je ula u lou sa Majklom, mladiem
koji je liio na oca ali je bio vii, bez brkova, i tamnih oiju. Dejvid je ustao i
predstavio Magdi svoju snahu i ker. Stariji sin je te noi bio deuran na svojoj
klinici. Magda je zaneseno pratila opersku predstavu. Bila je oarana
porodicom advokata Dejvida. S tugom je pomislila kako je lepo imati rodbinu,

Nela012

bliske roake.
Za vreme pauze je, sa kerkom i snahom advokata Dejvida, proetala
holovima opere. Bila je oduevljena, zastajala je i posmatrala stubove i
ornamente klasinog stila graevine. Nije primetila da se izdvojila od
Dejvidove keri i snahe. Trgla se kad je ula apat sasvim blizu uva:
- Oprostite, jeste li vi Magda Braun, ef pravne slube graevinskog...?
- Dord - iznenadila se - nisam znala da si ovde?
- A - uzviknuo je - to ste ipak vi, gospoice Braun! Radujem se. Pomislio
sam da sam se prevario. Nisam vas nikada video tako obuenu - gledao je
zadivljeno - ni sa ovako putenom kosom do ramena. Pitao sam advokata
Dejvida ko sedi pored njegove kerke i snahe. Magda Braun, rekao je, zar niste
prepoznali novog efa nae pravne slube?
- ta to pria, pobogu Dord? I tebe je izgleda zanela opera. Ja sam
oduevljena...
- Zanet jesam - iskosio je pogled - ne tajim, i odavno sam takav, ali ne
zbog opere. A to to sam rekao nisam izmislio i nije nikakva tajna. Upravni
odbor je to odluio pre dva dana a na Dejvidov predlog. Dejvid je to hteo
jutros da ti kae i najzad te je pozvao u operu. Sad mi je to ispriao. Jasno ti je
zato sam se u podne smejao. Dejvid je vrlo nean i osetljiv ovek. Kae da si
bila zamiljena, tuno gledala kroz prozor i nije hteo da ti govori o poslu i
unapreenju da se ne bi okirala, kako kae. Zato te je pozvao u operu, da
upozna njegove i tako to. Mislio je da ti to veeras kae i povede svoju decu i
tebe na veeru posle opere. Da se proslavi. Sad je mene zamolio da...
- Dord - pobledela je - govori li ozbiljno? Zato odjednom promena u
slubi? Nisi valjda ti to...?
- Ne - rekao je ubedljivo - kunem se da nisam spomenuo i ne bih nikada
tako neto uinio, koliko zbog tebe i naeg dogovora, toliko zbog uvaenog i
potovanog Dejvida. On ne eli vie da radi, kae da je o tome govorio jutros s
tobom.
- Jeste, rekao je, ali onako uzgred, tako da...
- Dobro, iva bila Magda Braun i estitam ti. Evo, Dejvid e nam prii.
- Jeste li najzad uli zato sam jutros bio brbljiv, Magda? Smem li da vas
poljubim - rairio je ruke - ovako pred mojom decom i ostalom publikom?
Magda je srdano i ganuto zagnjurila glavu na njegove grudi i vrsto ga
zagrlila. Bila je srena.
Sutradan je odmah posle doruka otila u stari stan. Bila je vesela.
Uskoila je u autobus ne razmiljajui kuda ide. Tek kad je bila na malom
skveru pred kuom, srce joj je zadrhtalo. Ustrala je uz stepenice steui zube,
otkljuala vrata, ula i zastala. Ustajali vazduh presekao joj je dah i podsetio na
miris groblja. Krenula je po sobama i zastala pored kreveta male Nine.
Odmakla se i otvorila ormane, komode. Ninine haljinice, cipelice, igrake, mali

Nela012

bicikl u uglu sobe. Sve joj je zaigralo pred oima. Otimala se, vadila svoje
stvari iz ormana i sputala na krevet. Otrala je u ostavu pored kuhinje i
donela dva kovega, spustila ih na pod i bacala stvari u njih. Trudila se da ne
misli, da se ne sea, da shvati da tako mora da uini i da sve drugo ne dolikuje
devojci koja je raistila dileme, koja zna da je jedini ivotni imperativ: shvatiti
istinu kao istinu. Uspela je da zadri suze i neke misli, da vidi samo ono to
gleda: stvari koje e poneti i one koje treba baciti. Nije dugo izdrala. Okretala
se po sobi, gledala zidove, tavanice, krevete, krevet... Otvorila je prozor.
Zapalila cigaretu, povukla dim i odmah zatim je bacila kroz prozor. Nije imala
volje nizata. elela je da plae i uzdravala se. Gutala je neto to joj je
ponovo zapinjalo u grlu i na kraju se bacila na Elenin krevet i glasno zaridala.
Plakala je kao nikada dotle. Kao to ovek plae samo kad je sam... Izgubila je
pojam o mestu na kome se nalazi i vremenu kojeprotie. Pla je potresao sve
damare njenog bia i nije donosio olakanje. Siva mrlja od vlage njenih suza
irila se na platnu jastuka u koji je zagnjurila lice.
- Magda, mila moja! Magda, zato si dola ovamo, duo?
Izbezumljeno je skoila na zvuk Dordovog glasa. Dord je govorio,
podigao je u naruje i seo s njom na krevet. Magda ga je trenutak gledala
oteenih oiju i lica natopljenog suzama. Plakala je ne krijui lice. Nije se
stidela.
Odveo je u kupatilo, oprao joj i obrisao lice. Nije se opirala.
- Magda - obuhvatio joj je lice - pogledaj me i reci hoe li da te tvoj jedini
drug i prijatelj, Dord Konrad, zameni u ovom delu posla? Postoji, mila,
Crveni krst...
- Daj, Dord, daj sve, molim te - nije vie plakala - daj. I, hajdemo,
hajdemo... kui. Tvojoj kui.
- Mojoj? Kod Lus Henderson?
- Da, tamo - aputala je - ako me hoe, posle svega to...
- Da li te hou - govorio je ljubei je - da li, mila moja...

KRAJ