Sigmund Freud - Nelagodnost U Kulturi 123

NELAGODNOST U KULTURI
P r e v e o
D r o r e B o g l e v i
I
Nemoguno je osloboditi se utiska da ljudi naj-
ee mere lanim merilima. Prieljkuju mo, uspeh
i bogatstvo, i tome se dive u drugih. Potcenjuju,
meutim, istinske ivotne vrednosti. Pa ipak, prili-
kom donoenja tako optih sudova preti nam opasnost
da zaboravimo arolikost ovekovog sveta i njego-
vog duevnog ivota. Postoje pojedinci kojima savre-
menici ne uskrauju oboavanje iako njihova veli-
ina poiva na vrlinama i delima sasvim stranim ci-
ljevima i idealima mase. Lako emo doi do pretpo-
stavke da ipak samo manjina priznaje te velikane,
dok velika veina ne eli bilo ta da zna o njima. Ali
verovatno sve nije tako jednostavno, jer se miljenje
ljudi ne slae s njihovim postupanjem, budui da su
njihove elje mnogostruke.
Jedan od tih izuzetnih ljudi naziva sebe u pi-
smima mojim prijateljem. Poslao sam mu svoj mali
rukopis u kome religiju smatram iluzijom. On mi je
odgovorio da bi se potpuno sloio sa mojim sudom o
religiji, ali ali to nisam poklonio panju pravom
izvoru religioznih oseanja. To je naroito oseanje,
koje ga nije nikada napustilo, ije su mu postojanje
potvrdili mnogi, a on mora pretpostaviti da postoji
264 kulture i umetnosti
i u miliona ljudi. To oseanje on bi nazvao oseanjem
venosti, to je oseanje o neem bezgraninom, bez
ograda, tako rei okeansko. Ono je isto subjektivna
injenica, nije verska dogma, na njega se ne na-
dovezuje nikakvo oseanje daljeg postojanja linosti,
ali je izvor religiozne energije, koju razne crkve i
religiozni sistemi kaptiraju, sprovode u odreene ka-
nale, a svakako i crpe. Ljudi se mogu nazvati reli-
gioznim samo na osnovu ovog okeanskog oseanja",
ak i ako se odriu svake vere i svake iluzije.
Takva izjava moga cenjenog prijatelja, koji je i
sam jednom poetski veliao ari iluzije, priinila mi
je ne male tekoe. Nije lako nauno obraivati ose-
anja. Moemo pokuati da opiemo njihove fizio-
loke znake. Gde to ne poe za rukom a plaim
se da se ni to okeansko oseanje nee moi okarakte-
risati na taj nain , ne preostaje drugo nego se
drati sadraja predstave koji se asocijativno naj-
lake pridruuje oseanju. Ako sam dobro razumeo
svoga prijatelja, on misli na isto to to je jedan ori-
ginalan i prilino udan pesnik dao kao utehu svome
junaku pre nego to je dobrovoljno otiao u smrt:
Ne moemo ispasti iz ovoga sveta".
1
Dakle, to je oseanje neraskidljive povezanosti,
pripadanja celini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to
vie lii na neku vrstu intelektualnog uvida, naravno
ne bez propratnog oseajnog tona, koji je prisutan i
u drugih misaonih akata slinog dometa. Na svojoj
linosti nisam se mogao uveriti da je takvo oseanje
primarno. Zbog toga, pak, nemam prava da poriem
1
Di e t r i c h Chr i s t i an Gr a b b e , Hannibal: Da , i z s v e t a
ne e mo i spast i . Jednom i z a u v e k s mo u nj e mu. "
Nelagodnost u kulturi
265
njegovo stvarno postojanje u drugih. Pitanje je samo
da li se ono tano tumai i da li se moe priznati
kao fons et origo" svih potreba za religijom.
Nemam nita da dodam to bi bitno doprinelo
reenju ovoga problema. Ideja da ovek putem ne-
posrednog, od poetka na to usmerenog obeanja sa-
znaje o svojoj povezanosti s okolnim svetom zvui
toliko strano, tako se loe uklapa u potku nae psiho-
logije, da je opravdan pokuaj psihoanalitikog, tj.
genetskog tumaenja jednog takvog oseanja. Onda
nam se namee sledei tok misli: normalno, ni u ta
nismo sigurniji do u oseanje samoga sebe, sopstve-
nog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostalno, jedinstveno,
dobro ogranieno od svega drugoga. Tek nas je psi-
hoanalitiko izuavanje nauilo da je takav izgled
samo varka, da Ja naroito prema unutra bez jasnih
granica prelazi u nesvesno duevno zbivanje koje mi
oznaavamo kao Ono, kome je istovremeno fasada.
Psihoanaliza nam duguje jo mnoga obavetenja o
odnosima naeg Ja prema Onom. Izgleda da je bar
prema spolja Ja jasno i otro ogranieno. Drugaije
biva samo u jednom stanju, koje je, istina, neobino,
ali koje se zato ne moe oglasiti bolesnim. Na vrhun-
cu zaljubljenosti ini se da granica izmeu Ja i ob-
jekta iezava. Ne obazirui se na ulne dokaze, za-
ljubljeni smatra da su Ja i Ti jedno i spreman je
da se ponaa kao da je tako. Ono to moe privre-
meno da ukloni fizioloka funkcija, moe, naravno,
da bude poremeeno i usled nekog bolesnog procesa.
Patologija nam je pokazala vie stanja u kojima gra-
nica izmeu Ja i spoljnog sveta postaje neodreena
ili se granice stvarno pogreno utvruju. U takvim
sluajevima nam delovi sopstvenog tela izgledaju
266
Iz kulture i umetnosti
strani, a delovi sopstvenog duevnog ivota, opaa-
nja, misli, oseanja, kao da ne pripadaju naem Ja.
U drugim sluajevima se spoljnom svetu pripisuje i
ono to je oigledno nastalo u naem Ja i to bi to
Ja trebalo da prizna kao svoje. I oseanje svoga Ja
je, dakle, takoe podlono poremeajima, granice tog
Ja nisu stalne.
Daljim razmiljanjem dolazimo do zakljuka da
to oseanje svoga Ja u odraslog oveka nije moglo
da bude takvo od poetka. Moralo je proi razvojni
put koji se, naravno, ne moe dokazati, mada se moe
rekonstruisati sa dosta velikom verovatnoom.* Odoj-
e jo ne razlikuje svoje Ja od spoljnog sveta kao
izvora oseanja koji na njega nadiru. To naui po-
stepeno, odgovarajui na razne nadraaje. Na njega,
svakako, ostavlja najjai utisak to neki izvori uz-
buenja, koje kasnije otkriva kao svoje organe, mogu
neprekidno da stvaraju oseaje, a drugi mu povre-
meno iezavaju. Meu takvima se nalazi i najvie
eljeni, majina dojka, koju vraa tek pla kojim
je trai. Tako se Ja prvi put suoi s jednim objek-
tom", neim to se nalazi izvan" i to tek naroita
akcija primorava da se pojavi. Drugi podsticaj izdva-
janju tog Ja iz mase oseaja, tj. priznanju jednog
izvan", jednog spoljnog sveta, daju mu esti, razno-
vrsni i neizbeni oseaji bola i neprijatnosti. Princip
zadovoljstva koji neogranieno vlada zahteva njiho-
vo uklanjanje i izbegavanje. Nastaje tenja da se od
2
Vi d i mnogobr oj ne r a d o v e o r a z v o j u i os e anj u s v o g a
Ja po e v od Fer enc z i j a: Razvojni stupnjevi oseanja stvar-
nosti (Entwicklungsstufen der Wirklichkeitssinnes) 1913.
pa do pr i l oga P. Feder na, 1926, 1927. i kas ni j e.
267
Ja odvoji sve to moe postati izvorom neprijatnog,
da se to izbaci napolje i stvori Ja nepomuenog za-
dovoljstva, kome nasuprot stoji strano pretee ,,spo-
lja". Granice toga primitivnog zadovoljnog Ja ne
mogu izbei ispravkama u toku sticanja iskustava.
Poneto meu onim to ne bismo eleli napustiti, jer
prua zadovoljstvo, ipak nije Ja, ve objekt, a mnoga
patnja koju bismo hteli da odstranimo pokae se ne-
odvojiva od Ja, jer potie iznutra. Tako nauimo kako
da namernim upravljanjem ulne delatnosti i odgo-
varajuom miinom aktivnosti razlikujemo unutra-
nje ono to pripada svome Ja, od spoljanjeg
onog to potie iz spoljnog sveta. Time je nainjen
prvi korak ka uspostavljanju principa realnosti, koji
e preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli-
kovanje, naravno, slui praktinoj svrsi odbrani
od doivljenih i preteih neprijatnih oseaja. To to
se Ja za odbranu od izvesnih unutranjih neprijatnih
nadraaja slui istim metodama koje primenjuje i
protiv neprijatnosti spolja predstavlja polaznu
taku znaajnih bolesnih poremeaja.
Na taj nain, Ja se, dakle, odvaja od spoljnog
sveta. Tanije reeno: u poetku Ja sadri sve, a ka-
snije odvaja od sebe jedan spoljni svet. Nae dana-
nje oseanje svog Ja samo je zakrljao ostatak jed-
nog mnogo ireg, tavie sveobuhvatnog oseanja, koje
odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim
svetom. Ako prihvatimo da se ovo primarno oseanje
svoga Ja odralo u veoj ili manjoj meri u duevnom
ivotu mnogih ljudi, onda bi ono stajalo kao pandan
uz bok onom ue i otrije ogranienom oseanju svo-
ga Ja u zrelo doba. Onom prvom potpuno odgova-
raju sadraji predstava o bezgraninosti i povezano-
268
sti sa vaseljenom, isti sadraji pomou kojih moj
prijatelj tumai ono okeansko" oseanje. Ipak, da li
smo u pravu kada tvrdimo da ono prvobitno i dalje
ivi pored kasnijih oblika koji su postali od njega?
Bez sumnje, takav sluaj nije udan niti na pod-
ruju duevnog ivota niti drugde. Uvereni smo da
su najrazvijenije ivotinjske vrste proistekle od naj-
niih. Pa ipak, i danas nailazimo na sve jednostavne
ivotne oblike meu ivima. Rod velikih gutera je
izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstav-
nik toga roda, krokodil, jo ivi s nama. Analogija
je moe biti malo daleka, a slaba strana joj je i to
to preivele nie vrste veinom nisu pravi preci da-
nanjih, razvijenijih. Meulanovi su po pravilu izu-
mrli i poznati su samo kao rekonstrukcije. U oblasti
duevnog ivota, suprotno tome, odravanje primi-
tivnog uz nove oblike koji su nastali od njega toliko
je esta pojava da je suvino podupirati je prime-
rima. Ona je najee posledica rascepa u razvoju.
Jedan kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona
ostao je nepromenjen, dok se drugi deo dalje razvio.
Ovim zadiremo u optiji problem odravanja u
psihi, koji, tako rei, jo nije obraen, ali je toliko
privlaan i znaajan da emo se usuditi, iako je po-
vod nedovoljan, da mu poklonimo nekoliko trenu-
taka panje. Otkada smo se oslobodili zablude da
nama dobro poznato zaboravljanje znai razaranje
tragova, odnosno, unitenje upamenog, naginjemo
suprotnom gleditu: da u duevnom ivotu ne moe
da propadne nita to je jednom nastalo. Na neki na-
in, sve ostaje sauvano, i pod povoljnim uslovima,
na primer, u toku dovoljno duboke regresije, moe
ponovo izii na videlo. Pokuaemo, poreenjem iz
269
druge oblasti, da objasnimo ta znai ova tvrdnja.
Uzeemo za primer razvoj Venog Grada.
3
Istoriari
nam govore da je najstariji Rim zidinama ograeno
naselje na Palatinu bila Roma Quadrata. Zatim sledi
faza Septimontiuma, ujedinjenje naselja na pojedi-
nim breuljcima, i potom grad opasan Servijevim zi-
dom. Jo kasnije, posle svih preobraaja u doba re-
publike i ranog kraljevstva, nastaje varo koju je car
Aurelije opasao zidinama. Neemo dalje izuavati
preobraaje grada, ve se zapitati ta bi posetilac jo
mogao da nae iz ranijih stadija u dananjem Rimu
pod pretpostavkom da raspolae najsavrenijim isto-
rijskim i topografskim znanjem. Aurelijev zid, sa
izuzetkom nekih proloma, videe skoro nepromenjen.
Ponegde moe naii na delove Servijevog bedema,
koji su iskopavanjem dospeli na svetlost dana. Ako
bi mnogo znao, vie nego dananja arheologija, moda
bi uspeo da ocrta ceo poloaj ovih zidina i obrise one
Roma Quadrata. to se tie graevina koje su ne-
kada bile smetene u tome okviru nee ih nai,
ili samo neznatne ostatke, jer one vie ne postoje.
Najbolje poznavanje Rima iz doba republike moda
bi mu omoguilo da oznai mesta gde su stajali hra-
movi i javne zgrade toga doba. To mesto sada zau-
zimaju ruevine, ali ne prvobitnih zgrada nego i nji-
hovih restauracija iz kasnijih vremena, posle poara
i razaranja. Nije potrebno naroito naglasiti da po-
slednjih stolea, od renesanse naovamo, svi ovi ostaci
starog Rima izgledaju kao strano telo u meteu jed-
nog velikog grada. Ponekad starina je svakako jo po-
3 Pr e ma The Cambridge Ancient History T. VI I 1928.
The founding of Rome (Osnivanje Rima) by Hu g h "Last.
270
kopana u tlu ili ispod modernih graevina. Istorijski
gradovi, kao Rim, pokazuju nam na taj nain odra-
vanje prolog.
Nainimo sada fantastinu pretpostavku da Rim
nije ljudsko naselje, ve duevno bie sa slino du-
gom i bogatom prolou. U njemu, dakle, nije pro-
palo nita od onoga to je jednom nastalo. U njemu,
pored poslednje faze razvoja, jo i dalje postoje i sve
prethodne. Za Rim bi to znailo da se na Palatinu
uzdie u svoj svojoj ranijoj visini carski dvor i Septi-
zonijum Septimija Severa, da se jo uvek na krov-
nim zupcima zamka San Angelo nalaze lepe statue
kojima je bio ukraen sve do gotske opsade. Jo i
vie: na mestu pala te Kafareli (Caffarelli) stajao bi
takoe, ak i bez potrebe da se ova zgrada ukloni,
hram kapitolskog Jupitera, i to ne samo u svom po-
slednjem obliku, koji su videli Rimljani iz doba re-
publike, ve i u svom najranijem, kad su mu oblici
bili etrurski, ukraeni antifiksima od peene gline.
Na mestu dananjeg Kolizea mogli bismo se diviti
iezlom Neronovom Domus Aurea. Na trgu Panteo-
na videli bismo ne samo dananji Panteon kakvog
nam je ostavio Adrijan, ve na istom temelju i prvo-
bitnu graevinu M. Agripe. Stavie, na istom temelju
stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i stari
hram nad kojim je sazidana. Posmatrau bi, moda,
bilo potrebno samo da skrene pogled ili premesti
svoje stajalite pa da dobije ovaj ili onaj izgled.
Oigledno, nema smisla dalje raspredanje ove
fantazije, koja vodi neem nezamislivom, ak apsurd-
nom. Ako elimo prostorno da prikaemo neki isto-
rijski redosled, moemo to postii jedino redajui ih
u prostoru jedno do drugog. Isti prostor ne moe se
271
dva puta popuniti. Na pokuaj izgleda kao prazna
igrarija. On ima samo jedno opravdanje: pokazuje
koliko smo daleko od mogunosti da putem oigled-
nog prikaza objasnimo osobenosti duevnog ivota.
Treba da zauzmemo stav prema jo jednom pri-
govoru. Postavlja se pitanje zato smo izabrali upra-
vo prolost jednoga grada za uporeivanje sa prolo-
u duevnog ivota. Tvrdnja da je ouvano sve iz
prolosti vai i za duevni ivot jedino pod uslovom
da je organ psihe intaktan i da njegovo tkivo nije
stradalo od zapaljenja ili traume. Ali razaranja koja
bi se mogla uporediti sa uzrocima bolesti belei isto-
rija svakog grada, ak i ako je imao manje burnu
prolost nego Rim, pa ak i ako je jedva ikad do
njega dopro neprijatelj, kao do Londona. I najmir-
niji razvoj jednog grada ukljuuje ruenje i zamenji-
vanje zgrada i zato je grad uopte nepogodan za po-
reenje sa duevnim organizmom.
Uzmiui pred ovim prigovorom, odustajemo od
traenja upeatljivih kontrasta, pa emo se posluiti
radi poreenja jednim u svakom sluaju srodnijim
objektom: ivotinjskim ili ovejim telom. I tu na-
lazimo isto. Ranije faze razvoja ni u kom smislu vie
nisu ouvane, pretopile su se u kasnije, kojima su pre-
dale svoju materiju. Embrion se ne moe vie doka-
zati u odraslom. Timus, grudna lezda, postoji kod
deteta; posle puberteta je zamenjuje vezivo, ali ona
vie ne postoji. U cevaste kosti odraslog oveka mo-
gu, dodue, da ucrtam obrise deje kosti, ali je ona
sama iezla dok se duila i debljala do svoga ko-
nanog oblika. Ostaje injenica da je jedino u du-
evnoj sferi mogue ouvanje svih prethodnih stup-
272
njeva pored krajnjeg. Nismo u mogunosti da ovo
zbivanje predstavimo oigledno.
Moda smo sa ovom tvrdnjom otili predaleko.
Moda bi trebalo da se zadovoljimo tvrenjem da u
duevnom ivotu prolost moe da bude ouvana, da
ne mora biti bezuslovno unitena. Moguno je, sva-
kako po pravilu ili izuzetno da neto staro u
psihi bude toliko izbrisane ili istroeno da se vie
nikakvim postupkom ne moe uspostaviti i oiveti, ili
da ouvanje uopte zavisi od nekih povoljnih okol-
nosti. Moguno je, ali o tome ne znamo nita. Mi sa-
mo moemo rei da je ouvanost prolog u duevnom
ivotu pre pravilo nego izuzetak.
Voljni smo, dakle, da prihvatimo postojanje u
mnogih ljudi okeanskog oseanja" i skloni da ga do-
vedemo u vezu sa ranom fazom oseanja svoga Ja.
Ali, onda se pojavljuje novo pitanje: s kojim pravom
se oseanje smatra izvorom potrebe za religijom?
Cini mi se da to pravo nije mnogo osnovano.
Oseanje moe postati izvorom energije samo ako je
i samo izraz neke jake potrebe. Za potrebu za reli-
gijom, ini mi se, ne moe se porei da potie od
detinje bespomonosti koja je pobudila enju za
ocem, naroito zato to se ono oseanje ne produava
jednostavno iz detinjstva, ve ga stalno odrava strah
od nadmoi sudbine. Ne bih znao drugu potrebu u
detinjstvu sline snage kakvu ima potreba za oe-
vom zatitom. Tako je uloga okeanskog oseanja, koje
bi moglo da prieljkuje uspostavljanje neogranienog
narcizma, potisnuta iz prvog plana. Nastajanje reli-
gioznosti moemo jasno pratiti sve do oseanja de-
tinje bespomonosti. Moda se iza nje jo neto skri-
va, ali to je, zasad, jo obavijeno maglom.
273
Cini mi se mogunim da je okeansko oseanje
naknadno dospelo u vezu sa religijom. Ta sjedinje-
nost sa vaseljenom, to tom oseamju pripada kao
misaoni sadraj, izgleda kao prvi pokuaj jedne ver-
ske utehe, kao neki drugi put za poricanje opasnosti
koju Ja doivljava kao pretnju spoljnog sveta. Jo
jednom priznajem da se veoma teko snalazim meu
ovim jedva uhvatljivim veliinama. Drugi moj prija-
telj, koga je neutoljiva e za naukom nagonila na
najneobinije eksperimente i koji je najzad postao
sveznalica, uveravao me je da se u Joga-vetinama
odvraanjem od spoljnog sveta, usmeravanjem panje
na telesne funkcije, naroitim nainom disanja, za-
ista mogu probuditi u sebi nova oseanja i opta ra-
spoloenja, to on objanjava kao regresije na pra-
stara, odavno prevaziena stanja duevnog ivota. On
u tome, tako rei, vidi fizioloku osnovu mnogih mu-
drosti mistike. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim
jo neobjanjenim modifikacijama duevnog ivota
kao to su trans i ekstaza. Ali neto me nagoni da i
ja jednom uzviknem recima ilerovog gnjurca: Ne-
ka se raduje ko die u ruiastom svetlu."
18 Fr o j d , Od a b r a n a del a, V
n
U svome rukopisu Budunost jedne iluzije ne
govorim toliko o najdubljim izvorima religioznog ose-
anja koliko o onome ta obian ovek podrazumeva
pod svojom religijom o sistemu uenja i obea-
nja, koji mu s jedne strane objanjava, sa podrob-
nou kojoj treba zavideti, zagonetku ovoga sveta,
a s druge strane ga uverava da brino Provienje
bdi nad njegovim ivotom i da e mu mogue odri-
canje u toku zemaljskog ivota nadoknaditi na dru-
gom svetu. Obian ovek moe to Provienje da
predstavi sebi samo u vidu linosti velianstveno uz-
vienog oca. Samo takvo bie je u stanju da zna za
potrebe oveka, mogu da ga umilostive njegove mol-
be i da ga stiaju znaci njegovog kajanja. To je sve
toliko oigledno detinjasto, toliko daleko od istine,
da je svakome ao ovekoljubivih oseanja pri po-
misli kako veina smrtnika nikada nee biti u sta-
nju da se vine iznad ovakvog shvatanja ivota. Jo
vie zastiuje saznanje da itekako veliki broj savre-
menika, koji su morali uvideti neodrivost ovakve
religije, ipak, tuno se povlaei, pokuavaju da od-
brane svaki njen pedalj. Zele da se uvrste u redove
vernika da bi filozofima, koji misle da spaavaju
275
Boga religije time to ga zamenjuju jednim bezli-
nim, maglovitim, apstraktnim principom, da bi ga
podsetili na opomenu: Ne spominji uzalud ime Go-
spoda Boga." Ako su to inili neki najvei duhovi u
prolosti, ne bismo se zbog toga smeli pozivati na njih.
Zna se zato su to morali.
Vratimo se obinom oveku i njegovoj veri, je-
dinoj koja bi smela da nosi to ime. I odmah susre-
emo poznatu misao jednog naeg velikog pesnika i
mudraca, koja govori o odnosu religije, umetnosti i
nauke. Ona glasi:
Ko v l a d a n a u k o m i ume t nos t i ,
i ma i v e r u ;
Ko n e r a s pol a e nj i ma d v e ma ,
os t aj e mu v e r a
4
Ova izreka, s jedne strane, suprotstavlja religiju
dvema vrhunskim delatnostima oveka a, s druge
strane, tvrdi da one prema svojoj ivotnoj vrednosti
mogu zastupati ili zameniti jedna drugu. Ako hoemo
da osporimo religiju i obinom oveku, oigledno ne-
emo imati na svojoj strani autoritet pesnika. Izabra-
emo poseban put da bismo blie ocenili njegove rei.
ivot kakav nam je dosuen suvie je teak za nas.
Donosi nam odve bola, razoaranja, nereivih za-
dataka. Ne moemo izbei ublaavajua sredstva da
bismo ga mogli odneti. Ne ide bez pomonih kon-
strukcija", rekao nam je Teodor Fontane. Takva
sredstva su, moe biti, trojaka: velika odricanja, koja
nam omoguuju da potcenimo svoju bedu, zamene za
* Goet he, Zahme Xenien IX ( pesme i z z aos t av t i ne) .
18
276
zadovoljenje, koja je umanjuju, i opojna sredstva,
koja nas ine neosetljivim za nju. Neto od ovoga je
neizbeno.
5
Volter je mislio na odricanja zavravajui
svoga Candide savetom da treba da obraujemo sop-
stvenu batu. I nauna delatnost predstavlja takvo
odricanje. Zamena za zadovoljenje koju prua umet-
nost su iluzije u odnosu na stvarnost, ali, zahvalju-
jui ulozi koju ima fantazija u duevnom ivotu, zbog
toga psihiki nije manje delotvorna. Opojna sredstva
deluju na nae telo izmenama njegovog hemizma. U
ovom redu nije lako odrediti mesto religiji. Morae-
mo dalje da tragamo.
Pitanje o smislu ovekovog ivota postavljano je
bezbroj puta. Do sada nije naen zadovoljavajui
odgovor ukoliko je takav uopte i mogu. Neki,
koji to pitaju, dodaju: ivot e za ljude izgubiti sva-
ku vrednost ako se pokae da nema smisla. Ali ova
pretnja ne menja nita. Cini se, tavie, da s pravom
smemo -odbaciti to, pitanje. Izgleda da se ono zasniva
na onoj ljudskoj uobraenosti, ije mnogobrojne vi-
dove poznajemo odranije. O smislu ivota ivotinja
se ne govori, sem ukoliko se on sastoji u nameni da
slui ljudima. No, i to nije odrivo, jer ovek ne zna
ta da radi sa mnogim ivotinjama. Moe jedino da ih
opie, klasifikuje, prouava. Mnogobrojne ivotinje
su i to izibegle jer su ivele i izumrle pre nego to ih
je ovek video. Opet, samo religija zna da da odgo-
vor o smislu ivota. Neemo pogreiti ako tvrdimo
da ideja o smislu ivota ivi i propada zajedno sa ne-
kim verskim sistemom.
3
Vi l h e l m Bu s ( Wi l hel m Bus c h) k a e t o i st o, s amo b a -
nal ni j e , u Pobonoj Jeleni: K o i ma br i ga, i ma i l i ke r a . "
277
Postaviemo zato skromnije pitanje: ta ljudi
mogu saznati o svrsti svoga ivota na osnovu svoga
ponaanja, ta trae od ivota, ta ele da postignu.
Odgovorom se ne moe pogreiti: tee za sreom, ele
da .postanu sreni i da takvi ostanu. Ta tenja ima
dve strane: pozitivan i negativan cilj s jedne stra-
ne, ele odsustva bola i nezadovoljstva, a s druge
strane doivljavanje snanih zadovoljstava. U uem
smislu rei, srea" se odnosi samo" na ovo drugo.
Shodno dvojstvu ciljeva, i aktivnost ljudi se odvija
u dva pravca, prema tome da li ele da ostvare (pre-
teno ili ak iskljuivo) jedan iil drugi cilj.
Smisao ivota, kao to vidimo, jednostavno pro-
izilazi iz programa principa zadovoljstva. Taj princip
od poetka vlada delatnou psihikog aparata. O
njegovoj svrsishodnosti ne moe se dvoumiti, pa ipak
je njegov program u sukobu sa celim svetom, makro
i mikrokosmosom. Uopte ga nije moguno spro-
vesti, protivi mu se ceo poredak vaseljene. Moglo
bi se rei da plan stvaranja sveta nije sadrao nameru
da oveku da sreu. Ono to se naziva sreom, u naj-
uem smislu te rei, potie obino od iznenadnog za-
dovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj pri-
rodi je moguna samo kao epizodian fenomen. Svako
produavanje situacije koju je prieljkivao princip
zadovoljstva daje samo oseanje mlake ugodnosti. Mi
smo stvoreni da moemo intenzivno uivati samo u
kontrastu, a u jednom stanju vrlo malo.
8
Na taj na-
in su nae mogunosti sree ograniene ve konsti-
tucijom. S mnogo manje tekoa doivljuje se nesre-
8
Ge t e ( Go e t h e ) a k p o r u u j e : Ne p o d n o s i s e n i t a
t e e o d n i z a l e p i h d a n a . " To j e , i p a k , p r e t e r i v a n j e .
278
Iz kulture i umetnosU
a. Patnja preti sa tri strane: iz sopstvenog tela, pred-
odreenog za raspadanje i nestajanje, pa ne moe ak
da izbegne signale opomene: stih i bol; od spoljnog
sveta, koji premonim, nemilosrdnim, razornim sna-
gama moe da besni protiv nas, i najzad, iz odnosa sa
drugim ljudima. Patnju iz toga izvora doivljavamo
moda bolnije od bilo koje druge. Skloni smo da je u
izvesnoj meri smatramo nepotrebnim dodatkom, iako
sudbinski nije nimalo manje neizbena nego to su
to patnje drugog porekla.
Nije udo, stoga, to su ljudi pod pritiskom tih
mogunosti patnje postali umereniji u svojim zahte-
vima za sreom, kao to se i sam princip zadovolj-
stva pod uticajem spoljnog sveta preobratio u skrom-
niji, princip realnosti, pri emu se ljudi smatraju ve
srenim ako su izbegli nesreu, prebrodili nevolju.
Zadatak izbegavanja patnje uopte je potisnuo u po-
zadinu postizanje zadovoljstva. Razmiljanjem za-
kljuujemo da se taj zadatak moe postii na razne
naine. Sve te puteve su preporuile razne kole i-
votne mudrosti, a ljudi su ih sledili. Neogranieno za-
dovoljenje svih potreba izgleda da je najprimamlji-
viji nain ivota. To, pak, znai pretpostaviti zado-
voljstvo opreznosti, to se posle kratkog vremena
sveti. Druge metode, iji je najvaniji cilj izbegava-
nje nezadovoljstva, razlikuju se meu sobom prema
tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju veu
panju. Postoje postupci koji su ekstremni i koji su
umereni, jednostrani i oni koji pristupaju sa vie
strana. Najneposrednija zatita od patnje koja moe
da proistekne iz ljudskih odnosa je dobrovoljno osam-
ljenje, udaljavanje od drugih. Naravno, jasno je:
Nelagodnost u kul t ur i
279
srea koja se postie tim putem jeste srea spokoj-
stva. Neki od naina otuivanja pruaju jedinu od-
branu od spoljnog sveta onome koji eli da taj za-
datak obavi sam. Naravno, postoji drugi i bolji put,
a taj je da uz pomo tehnike predvoene naukom,
kao lan ljudske zajednice, krene u napad na priro-
du i potini je ljudskoj volji. Tada sarauje sa svi-
ma na postizanju sree svih. Ipak, najinteresantnije
su one metode zatite od patnje koje pokuavaju da
utiu na sopstveni organizam. U krajnjoj liniji, svaka
patnja je oseanje i postoji samo ako je oseamo.
Oseamo je samo zahvaljujui odreenom ustrojstvu
svoga organizma. Hemijiska metoda, intoksikacija,
najgrublja je, ali i najuspenije deluje u tbm smislu.
Ne verujem da bilo ko razume njen mehanizam, ali
injenica je da postoje materije koje telo ne sadri,
a svojim prisustvom u krvi i tkivima neposredno
stvaraju oseanje zadovoljstva. One, takoe, menja-
ju zakonitosti rada naeg oseajnog ivota, te posta-
jemo nesposobni da primamo drai koje prouzrokuje
nezadovoljstvo. Oba dejstva odigravaju se ne samo
istovremeno, ve su, izgleda, meusobno prisno po-
vezana. U naem hemizmu, takoe, mora da postoje
materije slinog delovanja, jer poznajemo bar jedno
bolesno stanje, maniju, gde je ponaanje slino pi-
janstvu iako nije dato nikakvo opojno sredstvo. Na
normalan duevni ivot, osim toga, pokazuje koleba-
nja u smislu olakanog ili oteanog raanja zadovolj-
stva, a s time uporedo ide smanjenje, odnosno poja-
anje prijemivosti za neprijatno. Na alost, dosad
je ta toksina strana duevnih zbivanja promakla na-
unom istraivanju. Pojedinci, pa i narodi, toliko
cene usluge opojnih sredstava u borbi za sreu i od-
280
stranjivanje bede da su im kao dobroinitelju dali
stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Zahvaljujui
njima, ne postie se samo neposredno zadovoljstvo
ve, u izvesnom stepenu, i arko eljena nezavisnost
od spoljnog sveta. Zna se da se uz pomo razbijaa
briga" u svako doba moe izbei pritisak realnosti i
nai utoite u nekom sopstvenom svetu, gde su uslo-
vi oseanja povoljniji. Poznato je da ba ta svojstva
ine opojna sredstva opasnim i tetnim. Ona su krivci
to se u izvesnim okolnostima beskorisno gube velike
koliine energije, koje bi se mogle upotrebiti za po-
boljanje ljudske sudbine.
Komplikovana graa naeg duevnog aparata
pristupana je i itavom nizu drugaijih uticaja. Za-
dovoljenje nagona predstavlja sreu, ali u istoj meri
postaje i uzrok tekih patnji, ukoliko bi nas spoljni
svet primorao da gladujemo protivei se zadovoljenju
naih potreba. Moe se oekivati da bismo uticanjem
na te nagone uspeli da se oslobodimo jednog dela
patnji. Ovaj nain odbrane od patnji nije vie uperen
na aparat oseanja, ve tei da zagospodari unutra-
njim izvorima potreba. Ekstremno se to dogaa kada
se umrtve nagoni. O tome ui orijentalna filozofija
ivota, a sprovodi je praksa joga. Ukoliko uspe, onda
se, naravno, naputaju i sve druge aktivnosti (rtvo-
van je ivot), a, s druge strane, opet, steena je samo
srea spokojstva. Isti put sledimo kada je cilj skrom-
niji, ako teimo da upravljamo nagonskim ivotom.
Gospodari su u tom sluaju vie psihike instancije
koje su se podredile principu realnosti. Pri tome se
uopte ne odustaje od nastojanja da se postigne za-
dovoljenje, a postie se i izvesna zatita od patnji,
Nelagodnost u k u l t u r i
281
jer se nezadovoljenje zauzdanih nagona ne doivlja-
va sa toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih. U
zamenu za to, nesumnjivo opadaju mogunosti ui-
vanja. Oseanje sree zadovoljenjem divljeg nagona,
koga Ja nije zauzdalo, neuporedivo je intenzivnije
nego zadovoljenjem obuzdanog nagona. Neodoljivost
perverznih impulsa, moda, i dra zabranjenog uopte,
dobijaju ovim ekonomsko razjanjenje.
Jedna druga tehnika odbrane od patnje slui se
premetanjem libida. Na duevni aparat to dozvolja-
va, a njegove funkcije pri tome dobijaju mnogo u gip-
kosti. Zadatak koji treba da se rei sastoji se u preme-
tanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne moe da
ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. Sublimacija na-
gona to potpomae. Najvie postie ko ume dovoljno
da povisi udeo zadovoljstva iz izvora psihikog i inte-
lektualnog rada. Sudbina mu tada ne moe mnogo na-
koditi. Zadovoljenja u vidu stvaralake radosti umet-
nika koji je materijalizovao svoja matanja, istraiva-
a koji je resio probleme i spoznao istinu imaju na-
roiti kvalitet, koji emo jednog dana svakako moi
okarakterisati i metapsiholoki. Zasada se moe izra-
ziti samo slikovito, ine nam se finija i via". Nji-
hov intenzitet je, meutim, priguen u poreenju sa
intenzitetom zadovoljenja sirovijih, primarnijih na-
gona. Oni ne potresaju nae telesno bie. Slabost ove
metode je, pak, nemogunost iroke primene. Pristu-
pana je samo malobrojnima. Preduslovi su naroita
podloga i obdarenost, koji su retko prisutni u delo-
tvornim razmerama. Ona ni tom malom broju ljudi
nije u stanju da obezbedi potpunu zatitu od patnji,
ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i
282
obino otkae kada sopstveno telo postane izvor
patnji.
7
Ako je ve u ovom postupku jasna namera da se
pribavljanjem zadovoljstva iz unutranjih, psihikih
zbivanja postigne nezavisnost od spoljnog sveta, ta
tenja se jo jasnije ispoljava u sledeem postupku.
Tu se jo vie labavi veza sa realnou. Zadovoljenje
se postie putem iluzija, poznato nam je da su one to,
ali njihovo odstupanje od stvarnosti ne ometa uiva-
nje. Oblast iz koje potiu iluzije je svet fantazija. U
svoje vreme, dok se razvijao princip realnosti, ta ob-
last je, u pravom smislu rei, osloboena obaveze da
proverava realnost i odreena da zadovoljava elje
koje je teko ispuniti. Na vrhuncu zadovoljstva po-
stignutih putem fantazije nalazi se uivanje u ume$-
i Uk o l i k o nar o i t a obda r e nos t ne odr edi i zr i i t o p r a v a c
i v o t no m i nt e r e s ovanj u, mo e obi an, s v a k o m pr i s t upa a n
r a d u s v o me poz i v u da dobi j e z na a j koj i mu j e pr i da o V o l -
t e r u s v o me mu d r o m s a v e t u. U j e d n o m k r a t k o m pr e g l e du
ni j e mo g u no dov ol j no i s t a i z na a j r a da z a e k o no mi k u
l i bi da. Ni j e dna dr ug a i v o t na t e hni k a ne v e z u j e poj e di nc a
t ol i ko v r s t o z a r eal nos t k o l i k o os l anj anj e na r ad. On g a
s i gur no b a r uk l a pa u del i r e al nos t i i u l j uds k u z a j e dni c u. '
Mo g u no s t da s e u v e l i k o m o b i mu l i bi di noz ne k o mpo ne nt e
( nar ci s t i ke, a gr e s i v ne pa a k i er ot i ne) pr e me s t e na r a d u
s v o me po z i v u i me ul j uds ke odnos e, t o j e s a nj i m p o v e -
z ano, da j e r a d u vr ednos t k o j a ni j e ni po e mu ma n j a od
v r e dno s t i k o j u i ma z a hv a l j uj u i s v oj oj neophodnos t i z a
p o t v r i v a n j e m i obe z be e nj e m e g z i s t e nc i j e u dr u t v u. Na r o -
i t o z a dov ol j s t v o pr u a poz i v koj i j e s l obodno i z abr an, t o u
s t v a r i o mo g u a v a da s e p u t e m s ubl i ma c i j a u i ne k o r i s ni m
pos t oj e e s kl onos t i i j o u v e k pr i s ut ni , i l i kons t i t uc i onal no
poj a a ni , nagoni . I por ed s v e g a , l j udi s l a bo c e ne r a d k a o put
k a sr ei . Ne ot i maj u s e da r a de k a o t o i ne s a dr ug i m mo -
g u no s t i ma z adovol j enj a. Ve i n a l j udi r a di i z nu de. I z t e
pr i r odne odvr at nos t i k oj u i ma j u l j udi p r e ma r a du pr oi s t i u
naj t e i s oc i j al ni pr obl emi .
283
nikim delima, koja posredstvom umetnika postaju
pristupana i onom koji sam nije stvaralac.
8
Ko je
osetljiv na delovanje umetnosti, ceni je na najvii
mogui nain kao izvor uivanja i ivotne utehe. Ipak,
blaga narkoza u koju nas uvodi umetnost moe da
bude samo privremeno pribeite od ivotnih ne-
volja, ona nije dovoljno duboka da bi se zaboravila
realna beda.
Energinije i temeljnije deluje jedan drugi po-
stupak. Po njemu je realnost izvor svih patnji i je-
dini neprijatelj. Uz nju nije mogue iveti. Onaj ko
eli da bude u bilo kom smislu srean mora zato da
prekine s njom sve veze. Pustinjak okree lea ovom
svetu i nee vie da ima posla s njim. "Moe se uiniti
i vie od toga. Moguna je elja da se svet preinai i
da se umesto njega izgradi drugi u kome e biti od-
stranjene najnepodnoljivije strane i zamenjene dru-
gima, u skladu sa sopstvenim eljama. Ko u pobuni
oajanja poe tim putem ka srei, po pravilu nee
nita postii. Stvarnost je za njega suvie jaka. Po-
stae sumanut i najee nee nai pomagaa u spro-
voenju svoje sumanutosti. Tvrdi se da se svako od
nas u nekom pogledu ponaa slino paranoiku i stva-
ranjem elje ispravlja neku sebi nepodnoljivu oso-
binu sveta i tu sumanutost ubacuje u realnost. Sluaj
kada vei broj ljudi pokua zajedniki da sebi obe-
zbedi sreu i zatitu od patnji sumanutim iskrivlje-
njem stvarnosti je od naroitog znaaja. Ludilom
masa takve vrste moramo nazvati i ljudske religije.
8
Upor e i : Formulacija o dva principa psihikih z b i v a -
nj a, 1 91 1 . S a b r a na del a, k nj . VI i Uvod u psihoanalizu X X I I I
( Sabr . del a, k n j . VI I ) .
284
I z k u l t u r e i umetnosti
Naravno, ludilo ne uvia niko kada i sam sudeluje
u njemu.
Ne verujem da je potpuno ovo nabrajanje meto-
da kojima se ljudi trude da ostvare sreu i odstrane
patnju. Znam, takoe, da se ova materija moe i dru-
gaije rasporediti. Nisam jo naveo jedan od takvih
postupaka; ne zato to sam to zaboravio, nego to
emo se njime baviti u vezi sa neim drugim. Kako bi
i bilo moguno zaboraviti ba tu tehniku umetnosti
ivljenja! Nju obeleava najudnovatiji spoj karakte-
ristinih crta. Naravno, i ona tei za nezavisnou od
sudbine (najbolje da to tako nazovemo) i radi toga
prenosi zadovoljenje u unutranje duevne procese.
Koristi se pri tome pomenutom pomerljivou libida.
Ali se ne odvraa od sveta, naprotiv: prianja za nje-
gove objekte i postie sreu iz oseajnog odnosa pre-
ma njima. Pri tome se ne zadovoljava, tako rei, tro-
mom rezignacijom i izbegavanjem neprijatnosti; ta
tehnika radije nehatno prolazi pored takvog cilja i
vrsto se dri prvobitnog strasnog stremljenja pozi-
tivnom postizanju sree. Moda se ona stvarno ovom
cilju pribliava vie nego bilo koja druga metoda. Go-
vorim, naravno, o ivotnom pravcu koji stavlja u sre-
dite ljubav i oekuje sva zadovoljstva otuda to voli
i to je voljen. Takva psihika konstelacija nam je
svima dosta bliska. Meu oblicima u kojima se ispo-
ljava ljubav, polna ljubav nam prua najsnaniji do-
ivljaj oseanja zadovoljstva, koji sve preplavljuje i
tako je obrazac naoj enji za sreom. Sta bi bilo
prirodnije no da ostanemo pri tome i traimo sreu na
istome putu gde smo je sreli prvi put. Slaba strana
ove ivotne tehnike je jasna kao dan. Inae ne bi ni-
kome palo na pamet da napusti ovaj put ka srei radi
285
drugoga. Nikada nismo slabije zatieni od patnje
nego kada volimo, nikad bespomoni je nesreni nego
kada izgubimo voljeni objekt ili njegovu ljubav. Ali,
time nismo zavrili o ivotnoj tehnici zasnovanoj na
vrednovanju ljubavi. O tome treba rei mnogo vie.
Moemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da
se srea u ivotu oekuje preteno od uivanja u le-
pome. U naim ulima i rasuivanju ona se prikazuje
uvek u vidu lepote ljudskih oblika i pokreta, predme-
ta iz prirode i.predela, umetnikog, pa ak i nau-
nog stvaralatva. Estetski stav u odnosu na ivotni
cilj prua slabu zatitu od patnji kojima smo izloeni,
ali je ipak u stanju da nam mnogo ta nadoknadi.
Uivanje u lepom ima obeleje jednog posebnog, bla-
go opojnog oseanja. Nije jasna nikakva korist od le-
pote, niti se uvia da je ona za kulturu nuna, pa ipak
se kultura bez nje ne moe zamisliti. Nauka o estetici
prouava uslove pod kojima se doivljava lepo, ali
nije mogla da objasni prirodu i poreklo lepote. Neu-
speh se, kao to je uobiajeno, prikriva upotrebom
zvunih, praznih rei. Na alost, i psihoanaliza moe
vrlo malo da kae o lepoti. Izgleda jedino potvreno
da je njen zaetak u oblasti seksualnih oseaja. Ona
bi mogla biti obrazac pobude sa zapreenim ciljem.
Lepota" i dra" prvobitno su svojstva seksualnog
objekta. Potrebno je napomenuti da se genitalije sko-
ro nikada ne smatraju lepim iako njihova pojava
uvek uzbuuje. Izgleda, meutim, da je karakter le-
poga svojstven nekim sekundarnim polnim odlikama.
Usuujem se, uprkos nepotpunosti, da iznesem
neke opaske u vidu zakljuaka naih ispitivanja. Pro-
gram koji nam namee princip zadovoljstva da
postignemo sreu ne moe se ispuniti, pa ipak ne
286
smemo ne, ne moemo, napustiti napore da se
ispunjenju pribliimo na ovaj ili onaj nain. Moemo
ii veoma razliitim putevima, odabrati pozitivan cilj:
postizanje zadovoljstva, ili negativan: izbegavanje ne-
zadovoljstva. Nijednim od naina ne moemo postii
sve to elimo. Srea u onom umerenom smislu, kako
se jo moe smatrati mogunom, jeste problem indi-
vidualne ekonomije libida. Ne postoji za to savet koji
odgovara svima. Svako mora sam da pronae sopstve-
ni nain kako da postane srean. Najrazliitiji inioci
e doi do izraaja i usmerie izbor puteva. Radi se o
tome koliko realnog zadovoljenja od sveta neko moe
oekivati i u kolikoj meri je spreman da postane ne-
zavisan od njega; i najzad, kolikom snagom smatra
da raspolae da bi ga izmenio prema svojim eljama.
Ve u tome e osim spoljnih okolnosti, odigrati odlu-
ujuu ulogu psihika konstitucija pojedinca. ovek
koji je preteno erotian pretpostavie oseajne veze
sa drugim osobama, narcistian ovek, preteno je
sam sebi dovoljan, traie osnovna zadovoljenja u
sopstvenim unutranjim duevnim zbivanjima. Covek
od akcije nee napustiti spoljni svet, u kome moe da
ogleda svoju snagu.
U prosenog od ovih tipova, vrsta njegove obda-
renosti i opseg mogunosti sublimacije nagona odlu-
ie u kom pravcu e usmeriti svoje interesovanje.
Svaka ekstremna odluka bie kanjena time to oso-
bu izlae opasnosti koju donosi biranje iskljuivo
jedne ivotne tehnike ako se pokae nedovoljnom.
Verovatno nam i ivotna mudrost savetuje da ne oe-
kujemo sva zadovoljenja od jedne jedine tenje, kao
to oprezan trgovac izbegava da uloi sav kapital na
287
jedno mesto. Uspeh nikad nije siguran, zavisi od sku-
pine mnogih momenata, ali verovatno najvie od
sposobnosti psihike konstitucije da prilagodi svoje
funkcije okolini i da nju iskoristi za pribavljanje za-
dovoljstva. ovek koji je doao na svet sa naroito
nepovoljnom nagonskom konstitucijom i nije kako
treba izvrio preobraaje i prerasporedio svoje libi-
dinozne komponente neophodne za kasniju delatnost
imae tekoa da iz svoje spoljne situacije postigne
sreu, naroito kad je suoen sa tekim zadacima.
Bekstvo u neurozu, do kojeg obino dolazi jo u mla-
dosti, preostaje mu kao poslednja ivotna tehnika
koja daje izgleda bar za utena zadovoljstva, ovek
koji u poznijim godinama uvidi da su mu napori u
potrazi za sreom omanuli, nalazi jo uvek utehu u
zadovoljstvu od hronine intoksikacije ili preduzima
oajniki pokuaj pobune u psihozi.*
Religija suava igru izbora i prilagoavanja, jer
namee svima na isti nain svoj put za postizanje
sree i zatitu od patnji. Njena se tehnika, koja ima
na umu zastraivanje inteligencije, sastoji u potcenji-
vanju vrednosti ivota i sumanutom izopaavanju
slike realnog sveta. Po tu cenu, prisilnom fiksacijom
jednog psihikog infantilizma i uvlaenjem u jedno
masovno ludilo, religija uspeva da mnoge ljude po-
tedi individualne neuroze. Ali nita vie. Postoje,
kao to smo rekli, mnogi putevi koji mogu voditi
* Os e a m pot r e bu da u k a z e m b a r na j e d nu od pr a z ni na
u g o r nj e m pr i l ogu. Ra z ma t r a nj e mog u nos t i o v e k a da b u d e
s r e a n ne bi t r ebal o . da i z os t avi pr e t r e s a nj e odnos a i z me u
na r c i z ma i l i bi da v e z a no g z a obj ekt . Ht el i bi s mo da z na mo
t a z a e konomi j u l i bi da z na i t o a k o j e o v e k u sut i ni p r e -
pu t e n s a mo m sebi .
288
srei, onakvoj kakva je ljudima dostupna, ali nijedan
nije siguran. Religija, takoe, ne moe da odri svoje
obeanje. Vernik, najzad primoran da govori o ne-
dokuivoj volji bojoj", priznaje time da mu je, kao
poslednja mogunost utehe i izvor zadovoljstva u
patnji, preostalo samo bezuslovno potinjavanje. A
ako je spreman na to, onda je verovatno mogao sebe
potedeti zaobilaenja.
III
Naim istraivanjem o srei nismo saznali mnogo
vie od opte poznatog. Ako ga i produimo pitanjem
zato je ljudima toliko teko da postanu sreni, nema
mnogo izgleda da doznamo neto novo. Zapravo, dali
smo odgovor pokazavi tri izvora naih patnji: pre-
mo prirode, tronost naeg tela i nesavrenstvo usta-
nova koje upravljaju vezama meu ljudima u po-
rodici, dravi i drutvu. U pogledu dva prva, za-
kljuiemo bez mnogo kolebanja: preostaje nam da
priznamo te .izvore patnje i da se prepustimo neiz-
benom. Prirodu neemo nikada potpuno savladati.
Na organizam, koji je i sam deo te prirode, uvek e
ostati tvorevina prolazna i ograniena u mogunosti-
ma i prilagoavanju. Ovo saznanje ne paralie; nar
protiv, ukazuje pravac naem delovanju. U stanju
smo da se oslobodimo ponekih, mada ne svih patnji,
a druge da ublaimo; to nam dokazuje hiljadugodi-
nje iskustvo. Drugaije se postavljamo prema tre-
em, socijalnom izvoru patnji. Njega neemo da pri-
hvatimo. Ne moemo shvatiti zbog ega te ustanove
koje smo mi sami stvorili ne bi bile upravo za za-
titu i dobrobit svih nas. U svakom sluaju, razmi-
ljajui koliki smo lo uspeh postigli na tom polju
19 F r o j d , Od a b r a na del a. V
290
zatite od patnje, budi se sumnja ne skriva li se
i ovde deo nesavladive prirode? -, ovog puta u vidu
sopstvene psihike tvorevine.
U toku razmatranja ove mogunosti doli smo
do tvrdnje koja toliko zapanjuje da se moramo za-
drati na njoj. Ona glasi: naa takozvana kultura snosi
veliki deo krivice za nau bedu. Oseali bismo se sre-
nijim ako bismo je napustili i nali se u primitivnim
uslovima. Nazivam je zapanjujuom jer, kako god od-
redili pojam kulture, injenica je da ba kulturi pri-
pada sve ono ime pokuavamo da se zatitimo od
pretnji koje potiu iz izvora patnji.
Kojim putem je toliko ljudi dolo do tog stano-
vita zauujueg neprijateljstva prema kulturi. Ja
mislim da je duboko i odavno postojee nezadovolj-
stvo stanjem kulture u datom trenutku stvorilo osno-
vu iz koje je u odreenim istorijskim prilikama izra-
sla osuda. Mislim da poznajem poslednji i pretposled-
nji takav povod. Nisam dovoljno uen, te nisam u sta-
nju da pratim lanac tih dogaaja dovoljno daleko kroz
ljudsku istoriju. Takav neki faktor, neprijateljski na-
strojen prema kulturi, svakako je delovao ve u vre-
me pobede hrianstva nad paganstvom. Bio je vrlo
srodan obezvreenju zemaljskog ivota to je spro-
velo hrianstvo. Uspesi istraivakih putovanja i do-
dir sa primitivnim narodima i plemenima predstav-
ljaju pretposlednji povod. Zahvaljujui povrnom
posmatranju i pogreno shvaenim obiajima i navi-
kama, Evropljanima se inilo da oni vode jednosta-
van, skroman i srean ivot, nedostupan posetiocima
vie kulture. Kasnija saznanja su ispravila izvesne
zakljuke takve prirode. U mnogim sluajevima, i-
tav niz ivotnih olakica, za koje treba zahvaliti veli-
291
kodunosti prirode i lakoi zadovoljenja glavnih po-
treba, zabludom je pripisan odsustvu zamrenih kul-
turnih zahteva. Poslednji povod poznajemo naroito
dobro. Nastao je kada smo upoznali mehanizam neu-
roza koje prete da sahrane i onaj deli sree kultur-
nog oveka. Utvrdili smo da ovek postaje neurotian
jer ne moe da podnese obim odricanja koja mu je
nametnulo drutvo radi svojih kulturnih ideala. Na
osnovu toga se zakljuuje da bi otklanjanje ili znatno
smanjenje takvih zahteva znailo vraanje mogu-
nosti postizanja sree.
Pored toga, postoji i drugi momenat razoaranja.
Poslednje generacije ljudi dstvarile su ogroman na-
predak prirodnih nauka i njihove tehnike primene
i uvrstile svoju vlast nad prirodom na nain koji se
ranije nije mogao ni zamisliti. Pojedinosti o napretku
su svima poznate i nema potrebe da ih pominjemo.
Ljudi su ponosni ovim tekovinama i imaju prava na
to. Cini mi se, ipak, da su zapazili da novo steene
mogunosti raspolaganja prostorom i vremenom, pot-
oinjavanje snaga prirode, ispunjenje hiljadugodinjih
elja nisu poveali obim zadovoljstva oekivanih od
ivota, niti ih prema njihovim oseanjima uinili
srenijim. Iz ovih tvrdnji zadovoljiemo se zaklju-
kom da vlast nad prirodom nije jedini preduslov ljud-
ske sree i da, takoe, nije jedini cilj kulture. Ali na
osnovu toga neemo zakljuiti da je tehniki napre-
dak bez vrednosti za nau ekonomiju sree. Moglo bi
se prigovoriti: zar nije pozitivan dobitak u zadovolj-
stvu, nedvosmislen porast oseanja sree, ako pone-
kad mogu da zaelim da ujem glas svoga deteta koje
ivi stotinama kilometara daleko od mene, kada ne-
posredno posle iskrcavanja prijatelja, mogu da sa-
10
292
Iz k u l t u r e i umetnosti
znam da je dobro proao na dugom i napornom pu-
tovanju? Ne znai li nita to je medicini uspelo da
ogromno smanji smrtnost male dece i opasnost od
infekcije porodilja, pa ak i da produi prosek ivota
kulturnih ljudi za znaajan broj godina? Mogli bismo
nabrojiti jo veliki broj isto toliko dobrih stvari za-
hvaljujui toliko kuenom dobu naunog i tehnikog
napretka. Ali, uje se i glas pesimistike kritike, koji
opominje da se veina takvih zadovoljenja odigrava
po uzoru jevtinog provoda" koji se velia u jednoj
anegdoti. Uivanje takve vrste postiemo kada hladne
zimske noi izvuemo ispod pokrivaa golu nogu i
opet je uvuemo. Dete nikada ne bi napustilo rodni
grad da ne postoji eleznica koja savlauje daljine,
telefon ne bi bio potreban da se uje njegov glas. Moj
prijatelj ne bi preduzeo putovanje morem da nije
uspostavljena plovidba preko okeana, pa mi ne bi bio
potreban telegraf da smiri moje brige, emu koristi
smanjenje deje smrtnosti kada nas ba ona primo-
rava na najvea ogranienja raanja dece, tako da u
krajnjoj liniji ne odgajamo vie dece nego u vreme
pre carstva higijene. Svoj seksualni ivot u braku vo-
dimo, pri tome, pod tekim uslovima, a verovatno ra-
dimo i protiv korisnog prirodnog odabiranja. Najzad,
ta e nam dug ivot ako je teak, oskudan u rado-
stima i toliko pun patnji, da nam je smrt dobrodoli
spasilac.
Izgleda sigurno da se ne oseamo dobro u naoj
dananjoj kulturi, iako je vrlo teko prosuditi da li
su se ljudi u prolosti, i u kolikoj meri, oseali sreni-
jima i kakav su udeo u tome imali uslovi njihove kul-
ture. Uvek emo biti skloni da nevolju sagledamo
objektivno, tj. da sebe sa svojim zahtevima i svojom
293
osetljivou postavimo u uslove u kojima bismo onda
ispitali kakve emo povode za oseanje sree i nesree
u njima nai. Ovakav nain posmatranja, koji se ini
objektivnim jer ne uzima u obzir varijacije subjek-
tivne osetljivosti, naravno, najsubjektivniji je jer me-
sto svih drugih, nepoznatih duevnih stanja, stavlja
svoje. Srea je, pak, neto u potpunosti subjektivno.
Ma koliko se jo uvek zgraavali zbog izvesnih situa-
cija, recimo antikih robova na galijama, seljaka u
30-godinjem ratu, rtava svete inkvizicije, Jevrejina
koji oekuje pogrom, ipak nam je nemoguno da se
uivimo u te osobe, da odgonetnemo promen prijem-
ivosti za oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva do
kojih su doveli prvobitna tupost, postepeno otuplje-
nje, prestanak nadanja, grublji i finiji nain narko-
tiziranja. U sluaju mogunosti najvee patnje, stu-
paju u dejstvo odreeni duevni zatitni ureaji. ini
mi se nekorisnim da i dalje pretresam ovu stranu
problema.
Vreme je da se pozabavimo sutinom kulture,
ija je vrednost za sreu dovedena u sumnju. Neemo
traiti formulu koja sa malo rei izraava tu sutinu,
pre nego to poneto saznamo ispitivanjem. Dovoljno
je, dakle, da ponovimo
1 0
da re kultura" oznaava
celokupni zbir postignua i ustanova u kojima se na
ivot razlikuje od ivota naih ivotinjskih predaka i
koje slue dvema svrhama: zatiti oveka od prirode
i ureenju odnosa meu ljudima. Radi boljeg razu-
mevanja sakupiemo posebice obeleja kulture, kako
se javljaju u ljudskim zajednicama. Pri tome emo se,
1 0
Vi di : Budunost jedne iluzije (Die Zukunft einer
Illusion) 1927.
294
bez predomiljanja, rukovoditi obiajnim govorom,
ili, kako se takoe kae, jezikim oseanjem, verujui
da e to biti u skladu i sa unutranjim spoznajama
koje se jo opiru izraavanju apstraktnim recima.
Uvod je lak: kulturnim smatramo sve radnje i
vrednosti koje slue oveku da koristi zemlju, da ga
tite od nasilja prirodnih sila i si. Najmanje je sum-
nji u ovaj vid kulturalnosti. Prva dela kulture ako se
vratimo dosta daleko unazad, bila su upotreba alata,
zauzdavanje vatre, izgradnja naselja. Meu njima je
naroito znaajno potinjavanje vatre, izvanredno do^-
stignue kome ,nije bilo prethodnog uzora." Ovim je
ovek utro puteve kojima od tada stalno ide sve dalje.
Lako se mogu odgonetnuti pobude za to. Svim svojim
oruima ovek ini svoje organe (i motorne i senzor-
ne) savrenijim, ili otklanja prepreke njihovom delo-
1 1
Ps i hoanal i t i ki mat e r i j al , ne pot pun, n e s a s v i m r a z g o -
v e t a n, da j e i pa k f ant as t i an na g ov e t a j o por e kl u t oga o -
v e k o v o g podv i g a . Pr a o v e k k a o da j e i ma o obi aj pr i s u -
s r e t u s a v a t r o m da z adovol j i i nf a nt i l nu e l j u t i me t o j e g a s i o
ml a z o m mo k r a e . Pr e ma s a g a ma k o j i ma r as pol a e mo, o p r v o -
bi t no m l a no m z na e nj u pl a me ni h j e i a k a koj i s ukl j a j u
u v i s ne mo e bi t i s umnj e. Ga e nj e v a t r e mo k r e nj e m, t o i ne
i kas ni j i d i novi , Gul i v e r u Li l i put u i Ra be l a i s ov Ga r g a nt ua ,
pr e ds t a v l j a l o j e ne k u v r s t u s e k s ua l no g a k t a s a ov e kom, u i -
v a n j e u mu k o j pot enci j i k r o z ho mo s e k s ua l ni dv oboj . Ona j
k o j i s e p r v i odupr o t ome z a do v o l j s t v u i s a uv a o v a t r u, mo -
g a o j u j e ponet i s a s obom i uz e t i u s v o j u s l u bu. i no m s u z -
bi j a nj a pl a me na s vog s ops t venog s e k s ua l no g uz bue nj a, u k r o -
t i o j e pr i r odnu s nagu v a t r e . O v a v e l i k a k ul t ur na po be da
bi l a j e , da k l e , nagr ada z a odr i c a nj e od na g o na . I z gl eda da j e
z a t i m e na pos t avl j ena z a u v a r a z a r o bl j e ne v a t r e na d o ma -
e m ognj i t u j e r j oj a na t o ms k a g r a a o ne mo g u a v a da p o -
pus t i t a k v o m i skuenj u. Vr e d n o j e s p o me na da anal i t i ko
i s k us t v o r e d o v no pokaz uj e pov e z a nos t as t ol j ubl j a, pl a me na
i ur e t r a l ne er ot i ke.
295
van ju. Motori mu daju dinovsku snagu, koju moe,
kao i svoje miie, da upuuje kuda eli, da sagradi
brod i avion, tako da ni vazduh ni voda ne mogu da
spree njegovo kretanje. Naoarima koriguje manu
soiva u svom oku, dogledom posmatra daleka pro-
stranstva, mikroskopom savlauje granice vidljivosti
odreene graom mrenjae. Stvorio je instrumenat u
obliku fotografske kamere, koji zadrava trenutne
vidne utiske. To isto ini gramofonska ploa sa zvu-
nim utiscima, koji su isto tako prolazni. Obe su u
osnovi materijalizacija date mu sposobnosti seanja,
njegovog pamenja. Pomou telefona uje sa razdalji-
na koje bi ak i bajke priznale nedostupnim. Pisanje
je u poetku bio govor odsutnog. Kua je zamena za
majinu utrobu, koja je prvi ali verovatno jo uvek
eljeni dom, u kome se, sigurno, toliko dobro oseao.
Dela koja je ovek stvorio na ovoj zemlji pomou
svoje nauke i tehnike ne samo to zvue kao bajka,
ve su zapravo ispunjenje svih a ne samo veine
elja iz bajki. Na zemlju je prvobitno stupio kao sla-
bano ivotinjske bie, a svako bie njegove vrste
uvek mora da stupi na nju kao nemono odoje
,,oh inch of nature". Sva ova dobra moe smatrati
kulturnim nasleem. Od davnina je izgradio predsta-
vu ideala svemoi i sveznanja i njih ovaplotio u
svojim bogovima. Njima je pripisivao sve to je iz-
gledalo nedostino eljama ili mu je bilo zabranjeno.
Sme se, dakle, rei: ovi bogovi bili su ideali kulture.
Sada se sasvim pribliio ispunjenju tih ideala, tako
rei i sam je postao bog. Naravno, samo saglasno
opte ljudskom shvatanju o dostizanju ideala. Ni u
emu savreno, ponegde ba nikako a drugde samo
polovino. ovek je, moglo bi se rei, postao neka
296
vrsta boga sa protezama. Stvarno velianstven, kada
postavi sve svoje pomone organe. Ali, oni mu nisu
prirasli i primoravaju ga u nekim prilikama da jo
mnogo stvara. Uostalom, ima prava da se tei time
to taj razvoj nee biti zavren ba sa godinom go-
spodnjom 1930. Budua vremena e doneti novi, ve-
rovatno nepojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti
kulture i poveati jo vie slinost bogu. Naeg ispi-
tivanja radi, ne smemo zaboraviti da se dananji o-
vek, iako slian bogu, ne osea srenim.
Nekoj zemlji, dakle, priznajemo da je dostigla vi-
soku kulturu kada vidimo da se u njoj neguje i celi-
shodno sprovodi sve ono to oveku slui za korie-
nje zemlje i njegovu zatitu od prirodnih sila, ukrat-
ko reeno to mu je korisno. U takvoj zemlji je regu-
lisan tok reka koje prete poplavama, a vodu im od-
vode kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Zem-
ljite je briljivo obraeno i zasaeno rastinjem koje
tu moe da uspeva. Mineralno blago se marljivo izno-
si iz dubine na povrinu i prerauje u eljene alate i
orua. Saobraajna sredstva su mnogobrojna, brza i
pouzdana. Divlje i opasne ivotinje su unitene. Ga-
jenje onih koje su pripitomljene i postale domae u
punom je zamahu. Meutim, prema kulturi imamo
jo druge zahteve, i nadamo se da emo ih u istim
tim zemljama nai ostvarene u znatnoj meri. Kao da
elimo da poreknemo najpre postavljenu tvrdnju,
kulturnim nazivamo i kada vidimo da je panja ljudi
posveena stvarima koje ba ni po emu nisu korisne
(koje su pre nekorisne), na primer, kada se u varoi
na neophodnim zelenim povrinama koje slue za
igralita i kao rezervoar vazduha nalaze i leje cvea,
ili kada su prozori stanova ukraeni saksijama sa
Ne l a g odnos t u k ul t ur i
297
cveem. Ubrzo zapaamo da je ono nekorisno, za koje
oekujemo da e se ceniti u kulturnijoj sredini, lepo-
ta. Zahtevamo da kulturan ovek bude potovalac le-
pote kad na nju naie u prirodi i da je, prema vetini
svojih ruku, ostvaruje na predmetima. Daleko smo od
toga da ovim iscrpemo sve to oekujemo od kulture.
Zahtevamo da vidimo i znake istoe i reda. Nemamo
visoko miljenje o kulturi engleske provincijske va-
roi iz doba Sekspira kada proitamo da se pred vra-
tima kue njegovih roditelja u Stratfordu nalazila ve-
lika gomila ubreta. Nismo u stanju da se uzdrimo,
pa grdimo varvarstvo" (to je suprotno kulturi), ako
na stazama Beke ume vidimo razbacanu hartiju.
Neistoa svake vrste ini nam se da je nespojiva sa
kulturom. Proteemo zahteve za istoom-i na oveje
telo. Sa zaprepatenjem sluamo o zadahu koji se
irio od linosti Kralja Sunca. Klimamo glavom kada
nam u Isola Bella pokau mali umivaonik koji je slu-
io Napoleonu za jutarnju toaletu. Ne udimo se ak,
ako neko upotrebu sapuna uzima kao neposredno me-
rilo kulture. Slino vai i za red, koji se kao i istoa
u potpunosti tie ljudskog roda. Za razliku od istoe,
koju u prirodi ne moemo oekivati, red tavie,
predstavlja oponaanje prirode. Posmatranje velikih
astronomskih pravilnosti ne samo da je oveku poslu-
ilo kao uzor, ve je dalo i polazne take uvoenju
reda u svoj ivot. Red je neka vrsta prisile ponavlja-
nja, koja na osnovu jednom uspostavljenog poretka
odreuje kada, gde i kako treba neto uiniti, kako
bismo se u svakom slinom sluaju potedeli koleba-
nja i oklevanja. Dobrobit reda se ne moe porei. On
ljudima omoguava da najcelishodnije koriste prostor
i vreme a pritom im tedi fiziku snagu. S pravom
298
bismo mogli oekivati da se on provlai od poetka i
bez prisile kroz ljudsku delatnost, pa je opravdano
uenje to to nije sluaj. Covek u svome radu ispo-
ljava prirodnu sklonost za nemarnost, neurednost, i
tek ga, uz velike napore, moramo vaspitati da opona-
a nebeske uzore.
Lepota, istoa i red oigledno zauzimaju poseb-
no mesto meu zahtevima kulture. Niko nee tvrditi
da su oni isto toliko vani koliko savlaivanje prirod-
nih sila i drugi momenti, koje emo upoznati; pa ipak,
niko ne eli da ih potisne kao sporedne. Primer lepo-
te, sam po sebi, pokazuje da kultura nije zamiljena
radi korisnosti te je ne smemo izostaviti meu onim
to je od interesa za kulturu. Korist reda je sasvim
oigledna. Sto se tie istoe, pretpostavljamo da nju
zahteva higijena, ali moemo naslutiti da ovaj odnos
nije bio sasvim nepoznat ljudima i pre doba naune
zatite od bolesti. Korisnost nam ipak ne objanjava
u potpunosti tu tenju; mora da je jo neto posredi.
Ali mi smatramo da nijednim drugim svojstvom
ne moemo bolje obeleiti kulturu nego potovanjem
i negovanjem viih psihikih delatnosti, intelektual-
nih, naunih i umetnikih postignua, vodee uloge
koja se u ovejem ivotu pripisuje idejama. Meu
tim idejama nalaze se na vrhu religiozni sistemi, iju
sam zamrenu grau pokuao na drugom mestu da
rasvetlim. Uz njih su filozofske spekulacije i, najzad,
ono to bi se moglo nazvati ljudskim idealima: njiho-
ve predstave o mogunom savrenstvu pojedinca, na-
roda, itavog oveanstva i zahtevi koji se postavlja-
ju na osnovu ovakvih predstava. Ove tvorevine nisu
meusobno nezavisne, one su, tavie, prisno ispre-
pletane, to oteava ne samo njihovo prikazivanje,
299
ve i psiholoko objanjenje njihovog postanka. Pri-
hvatimo li, sasvim uopteno, da je opruga koja pokre-
e svaku ovekovu delatnost tenja ka oba cilja koji
se slivaju: ka koristi i ka postizanju uivanja, onda
moramo smatrati da to vai i za ovde navedene kul-
turne pojave, mada se to uoava lako samo u naunoj
i umetnikoj delatnosti. Nema sumnje da i one druge
delatnosti odgovaraju jakim potrebama oveka, mo-
da onakvim koje su razvijene samo kod manjeg bro-
ja ljudi. Isto tako, ne smemo dozvoliti da nas dovedu
u zabludu neiji sudovi o vrednosti pojedinih religi-
oznih, filozofskih sistema i tih ideala. Bez obzira na
to da li u njima vidimo najvie dostignue ljudskog
duha ili ih saaljevamo kao zablude, moramo priznati
da njihovo postojanje, a naroito ako one preovlada-
vaju, oznaava visok stupanj kulture.
Poslednja, svakako ne najbeznaajnija karakter-
na osobina neke kulture koju treba da ocenimo, jeste
kako su ureeni odnosi meu ljudima, drutveni od-
nosi, to se odnosi na oveka kao suseda, pomagaa,
seksualni objekt drugoga, lana porodice i drave.
Ovde e biti izuzetno teko da se oslobodimo nekih
idealnih zahteva, kako bismo shvatili ono to je uop-
te kulturno. Mogli bismo, moda, poeti objanjenjem
da se kulturalni elemenat pojavljuje u trenutku prvog
pokuaja da se urede drutveni odnosi. U odsustvu
ovakvog pokuaja, odnosi bi bili podreeni samo volji
pojedinca, tj. fiziki jai bi ih podesio prema svojim
interesima i nagonskim podsticajima. Nita se ne bi
tu promenilo ako taj jai naie na pojedinca jaeg
od sebe. Zajedniki ivot ljudi je mogu tek kada se
sakupi veina koja je jaa od bilo kog pojedinca i
koja je ujedinjena protiv svakog pojedinca. Mo za-
300
jednice se sada postavlja kao pravo" nasuprot moi
pojedinca, koja se osuuje kao gruba sila. Zamena
moi pojedinca zajednicom predstavlja odluan korak
za kulturu. Sutina lei u ogranienju mogunosti za-
dovoljenja lanova zajednice. Pojedinac nije pozna-
vao takve ograde. Sledei zahtev kulture je, stoga,
pravda, to e rei, osiguranje da jednom stvoreni po-
redak nee ponovo biti skren u korist pojedinca.
Etika vrednost ovakvog prava ovde se nee prosui-
vati. U daljem razvoju, kultura, izgleda, tei da ovo
pravo ne bude samo izraz volje neke male zajednice
(kaste, drutvenog sloja, plemena) koja se prema dru-
goj, moda brojnijoj, masi opet ponaa kao nasilnik.
Krajnji ishod treba da bude zakon, kome su svi (u
najmanju ruku svi podobni za zajednicu) doprineli
rtvom svoga nagona i koji ne doputa da neko (opet
sa istim izuzetkom) postane rtvom grube sile.
Lina sloboda nije proizvod kulture. Ona je bila
najira pre pojave bilo kakve kulture, mada je onda
bila bez vrednosti jer je ovek jedva bio u stanju da
je brani. Razvojem kulture ona doivljava ogranie-
nja, a pravda iziskuje da niko ne bude povlaen od
tih ogranienja. Pojava koja se javlja u svakoj ljud-
skoj zajednici u vidu tenje za slobodom moe zna-
iti pobunu protiv neke postojee nepravde i zato biti
korisna za dalji razvoj kulture i podnoljiva kulturi.
Ali moe isto tako poticati iz ostataka prvobitne li-
nosti nezauzdane kulturom i tako postati osnova ne-
prijateljstva prema kulturi. Tenja za slobodom die
se, dakle, protiv nekih odreenih oblika i zahteva
kulture, ili protiv kulture uopte. Izgleda nemogue
da oveka moemo bilo kakvim uticajima navesti da
preobrazi svoju prirodu u prirodu termita, i zato e
301
uvek braniti svoje zahteve za linom slobodom pred
voljom mase. Dobrim delom je borba oveanstva
usredsreena na jedan zadatak iznalaenje celi-
shodnog tj . srenog poravnanja izmeu individualnih
i kulturnih zahteva mase. Sudbinski problem je za
njih da li je moguno postii takvo poravnanje kroz
neki oblik kulture ili se sukob ne moe izgladiti.
Poto smo dozvolili optem oseanju da nam kae
koje osobenosti ovekovog ivota treba da nazivamo
kulturnim, dobili smo celovitu predstavu o kulturi.
Dodue, nismo saznali vie nego to je opte poznato.
Pri tome smo pazili da se i sami ne saglasimo sa pre-
drasudom da kultura znai isto to i usavravanje, da
je ona put ka savrenstvu koje je predodreeno o-
veku. Ali sada nam se namee jedno gledite koje
moda ukazuje na neto drugo. Razvitak kulture iz-
gleda nam kao svojevrstan proces kome podlee o-
veanstvo i u kome nam se poneto ini poznatim. Taj
proces moemo okarakterisati promenama koje on
prouzrokuje na nama ve poznatim nagonskim sklo-
nostima, ije je zadovoljenje, u stvari, ekonomski za-
datak naeg ivota. Neki od instinkata su na takav
nain svareni da se namesto njih pojavi ono to nazi-
vamo karakternim svojstvom pojedinaca. Najznaaj-
niji primer takvog procesa pronali smo u analnoj
erotici mladog oveka. Prvobitno njegovo interesova-
nje za funkcije ekskrecije, njene organe i produkte,
preobraava se u toku rastenja u grupu svojstava
koja znamo kao tedljivost, smisao za urednost i i-
stou. Ona su, sama po sebi, dragocena i dobrodola,
ali mogu suvie preovladati i izmetnuti se u ono to
nazivamo analnim karakterom. Ne znamo kako se to
deava, ali ne moe se sumnjati u tanost ove postav-
302
ke. " I tako smo utvrdili da su red i istoa bitni za-
htevi kulture, mada njihova neophodnost u ivotu
nije ubedljiva, ba kao ni njihova pogodnost da budu
izvori zadovoljstva. Na ovom mestu morao je prvi
put da nam se nametne utisak slinosti procesa kul-
ture sa razvojem libida u pojedinca. Drugi nagoni se
navedu na to da promen uslove za svoje zadovolje-
nje, da se upute drugim stazama, to se u veini slu-
ajeva podudara sa dobro nam poznatom sublimaci-
jom (nagonskih ciljeva), dok se u drugim sluajevima
jo mogu razlikovati od sublimacije. Sublimacija na-
gona je posebno istaknuta crta kulturnog razvitka,
ona omoguava da vie psihike aktivnosti, naune,
umetnike, ideoloke, postignu tako znaajnu ulogu u
kulturnom ivotu. Preputajui se prvom utisku,
moglo bi se rei da je sublimacija uopte sudbina na-
gona, iznuena kulturom. Ali bie bolje da o tome jo
razmislimo. Najzad, tree, a to je izgleda najvanije:
nemogue je sagledati u kolikoj meri je kultura iz-
graena na odricanju od nagona, koliko se zasniva
ba na pretpostavci o nezadovoljenju (suzbijanju, po-
tiskivanju ili neem drugom) jakih nagona. Ovo od-
ricanje zbog kulture" gospodari prostranom oblau
socijalnih odnosa ljudi. Ve nam je poznato da je ono
uzrok neprijateljstva, protiv koga moraju da se bore
sve kulture. Ono e mnogo zahtevati i od naeg na-
unog rada, treba da damo mnoga objanjenja. Ne
moe se lako razumeti kako se to omoguuje da se
neki nagon lii -zadovoljenja. To nije nimalo bezo-
1 2
V. Karakter i analna erotika (Charakter und Anal-
erotik) 1908. ( Sabr ana del a, k n j . V) i mno g o b r o j ne dr ug e p r i -
l og e E. J o ne s a i dr.
303
pasno, ne kompenzuje li se to ekonomski, mogu na-
stati ozbiljne smetnje.
Ali, elimo li saznati koliku vrednost zasluuje
nae shvatanje o razvoju kulture kao specifinog pro-
cesa koji se moe porediti sa normalnim sazrevanjem
linosti, oigledno, moramo naeti drugi problem i
sebi postaviti pitanje: pod kakvim uticajima zapoi-
nje razvoj kulture, kako je nastala i ime je odreen
njen razvojni put.
Iv
Zadatak izgleda prevelik. Ne usteem se da pri-
znam da sam obeshrabren. Izneu ono malo to sam
mogao da dokuim.
Poto je praovek otkrio da je u njegovim ruka-
ma (ovo treba shvatiti doslovno) da li e radom po-
boljati svoju sudbinu na zemlji, nije moglo da mu
bude svejedno radi li neko s njim ili protiv njega.
Onaj drugi je dobio vrednost saradnika s kim je ko-
risno iveti zajedno. Jo ranije, u pradoba, dok je liio
na majmuna, stekao je naviku osnivanja porodice,
lanovi porodice bili su verovatno njegovi prvi po-
magai. Moe se pretpostaviti da je osnivanje poro-
dice bilo u vezi s tim da potreba za polnim zadovo-
ljenjem vie nije nailazila kao gost koji se iznenada
pojavi a posle odlaska dugo ne daje glasa o sebi, ve
je postala stalni stanar u pojedinca. Mujak je time
dobio motiv da uz sebe zadri enu, ili uoptenije,
seksualne objekte. enke koje nisu htele da se odvo-
je od svojih bespomonih mladunaca morale su, ve
i radi njihovog dobra, da ostanu uz jaeg mujaka.
13
1 3
I a k o j e or gans ka pe r i odi nos t s e ks ual nog z bi v a nj a
o uv a na , nj e n ut i caj na ps i hi k u k o mp o ne nt u s e ks ua l nog
u z b u e nj a j e t a ko rei obr nut . Ov a i z me na j e ponaj pr e u z -
305
U toj primitivnoj porodici jo nedostaje jedno bitno
obeleje kulture. Volja poglavice i oca je bila neogra-
niena. U Totem i tabu pokuao sam da pokaem put
r o n o v e z a n a s a g u b l j e n j e m z n a a j a mi r i s n i h n a d r a a j a . k o -
j i ma j e me n s t r u a c i j a d e l o v a l a n a p s i h u mu j a k a . Nj i h o v u
u l o g u p r e u z i ma j u v i d n e d r a i , k o j e s u, n a s u p r o t p o v r e me -
n i m mi r i s n i m d r a i ma , b i l e u s t a n j u d a d e l u j u n e p r e k i d n o .
T a b u me n s t r u a c i j e p o t i e o d o v o g o r g a n s k o g p o t i s k i v a n j a "
k a o o d b r a n a o d j e d n e p r e v a z i d e n e f a z e r a z v o j a . S v e d r u g e
mo t i v a c i j e s u v e r o v a t n o s e k u n d a r n e p r i r o d e . ( Up o r e d i : C. D.
Da l i , Mitologija h i n d u i z ma i kompleks kastracije. Imago
XI I I , 1927). O v a k v o z b i v a n j e s e p o n a v l j a n a d r u g o m n i v o u ,
k a d a b o g o v i i z j e d n o g p r e v a z i e n o g k u l t u r n o g p e r i o d a p o -
s t a j u d e mo n i . S l a b l j e n j e mi r i s n i h d r a i i z g l e d a d a j e i s a mo
p o s l e d i c a o v e k o v o g o d v r a a n j a s a t l a , u s v a j a n j e m u s p r a v e
n o g h o d a , k o j i j e u i n i o v i d l j i v i m d o t a d a s k r i v e n e g e n i t a -
l i j e i s t v o r i o p o t r e b u z a n j i h o v o m z a t i t o m, p a t a k o p r o u z -
r o k o v a o s t i d .
Na p o e t k u s u d b o n o s n i h p r o c e s a k u l t u r e n a l a z i l o b i s e.
p r e m a t o me , o v e k o v o u s p r a v l j a n j e . O t u d a l a n a c d o g a a j a
i d e p r e k o g u b l j e n j a z n a a j a mi r i s n i h d r a i , i z o l o v a n j a p e r i o -
d e s a p r e v a g o m v i d n i h d r a i , v i d l j i v o s t i p o l n i h o r g a n a , d o
s t a l n o s t i s e k s u a l n o g u z b u e n j a , o s n i v a n j a p o r o d i c e i t i me d o
p r a g a l j u d s k e k u l t u r e . Ov o j e s a mo t e o r e t s k a s p e k u l a c i j a , al i
d o v o l j n o z n a a j n a d a z a s l u u j e e g z a k t n u p r o v e r u i s p i t i v a -
n j e m o s o b e n o s t i i v o t a o v e k u b l i s k i h i v o t i n j a .
S o c i j a l n i r a z l o z i s u o i g l e d n i i u k u l t u r n o j t e n j i za
i s t o o m. O n a n a l a z i n a k n a d n o o p r a v d a n j e u h i g i j e n s k i m
o b z i r i ma , a l i s e i s p o l j i l a j o p r e t o g a s a z n a n j a . Na g o n z a
i s t o o m p o t i e i z t e n j e z a u k l a n j a n j e m e k s k r e me n a t a , koj i
s u p o s t a l i n e p r i j a t n i u l n i m o p a a j i ma . Z n a m o d a j e d r u k -
i j e u d e t i n j s t v u . E k s k r e me n t i n e p o b u u j u o d v r a t n o s t u d e -
t e t u , o n i mu s e i n e d r a g o c e n i m, k a o o d v o j e n e o s o p s t v e -
n o g t e l a .
Va s p i t a n j e n a s t o j i n a r o i t o e n e r g i n o d a u b r z o t o k p r e d -
s t o j e e g r a z v o j a , k o j i e u i n i t i d a e k s k r e me n t i p o s t a n u
b e z v r e d n i , o d v r a t n i , mr s k i , r u n i . T a k v a p r o m e n a v r e d n o s t i
t e k o b i b i l a mo g u a d a o v e ma t e r i j e , o d u z e t e t e l u , n i s u z b o g
s v o g a j a k o g mi r i s a b i l e o s u e n e n a i s t u s u d b i n u k o j a j e z a -
d e s i l a mi r i s n e d r a i p o s l e o v e k o v o g u s p r a v l j a n j a s a t l a .
20 Fr oj d, Od a b r a n a del a. V
306
koji je vodio od takve porodice do sledeeg stupnja
zajednikog ivljenja u obliku bratstva. Savladavi
oca, sinovi su otkrili da ujedinjeni mogu biti jai od
pojedinca. Totemistika kultura poiva na ogranie-
njima koja su oni morali da nametnu jedan drugome
radi odravanja novog poretka. Tabu propisi bili su
prvo pravo". ivot ljudi u zajednici bio je, dakle,
dvojako zasnovan: prisilom na rad, to je nametala
nametnuta nuda spolja, i silom ljubavi, zbog koje se
ovek nije hteo liiti seksualnog objekta u obliju
ene, a ena deteta, od sebe otrgnutog dla. Eros i
Ananke su postali i roditelji ljudske kulture. Prvi
uspeh kulture bio je to to je, sada, i vei broj ljudi
mogao da ostane u zajednici. Poto su u tome sudelo-
vale obe velike sile, moglo se oekivati da e se dalji
razvoj odvijati glatko, u smislu sve uspenijeg savla-
ivanja spoljnog sveta i daljeg poveanja broja ljudi
obuhvaenih zajednicom. Zato nije lako razumeti za-
to kultura moe da deluje na uesnike drugaije, a
ne da ih ini samo srenima.
An a l n a er ot i ka, dakl e , podl e e na j pr e o r g a ns k o m p o -
t i s k i v a nj u" , k o j e j e ut r l o p u t k ul t ur i . Soc i j a l ni f akt or , k o j i s e
s t a r a o da l j e m pr e obr a a v a nj u a n a l n e er ot i ke, poka z uj e se u
t o me t o j e ove ku, be z obz i r a na t o k o l i k o j e o d ma k a o u
r a z v o j u, u v e k s amo mi r i s t ui h e k s k r e me n a t a odv r a t a n, g o -
t ov o ni ma l o mi r i s s ops t veni h. Ne i s t o v e k , odnos no ona j
koj i s v oj i z me t ne ukl anj a, v r e a , da k l e , dr ug o g a i ne ma p r e -
ma n j e mu obzi r a. To g o v o r e i na j s o ni j e i na j v i e u p o t r e b -
l j a v a ne ps ov k e . Ist o t ako, ne bi s e mo g l o s hvat i t i z a t o s e
o v e k s l u i i me nom s v oga na j v e r ni j e g pr i j a t e l j a i z i v o t i nj -
s k o g s v e t a k a o ps ovkom da pa s v e ma s v o j i m os obi nama ne
z a s l u uj e pr e z i r ov e ka : i v ot i nj a j e k o j a nj u i , koj a s e ne
g a di e k s k r e me na t a i ne s t i di s e s v o j i h s e ks ua l ni h f unkc i j a.
Ne l a g odnos t u kul t ur i
307
Pre nego to ponemo da istraujemo otkuda
moe da naie neka smetnja, dozvoliemo sebi jedno
skretanje (priznajem da je ljubav jedna od osnova
kulture) kako bismo popunili prazninu u jednom ra-
nijem izlaganju. Rekli smo: iskustvo da polna (geni-
talna) ljubav prua oveku doivljaj najpotpunijeg
zadovoljenja, da mu, tavie, predstavlja obrazac sva-
ke sree, trebalo je da ga navede da i nadalje u i-
votu trai sreu u oblasti polnih odnosa, da genitalnu
erotiku postavi u centar ivota. Nastavili smo da on
na taj nain postaje opasno zavisan od jednog del
spoljnog sveta, naime od izabranog ljubavnog objek-
ta, i da se izlae najljuim patnjama ako bude pre-
zren od njega ili ako ga izgubi zbog neverstva ili
smrti. Mudraci svih vremena su zato najupornije od-
vraali od tog ivotnog puta; pa ipak, on nije izgubio
svoju privlanost u oima velikog broja ljudi.
Veoma malom broju ljudi njihova konstitucija
omoguava da ipak nau sreu putem ljubavi, ali su
pri tome neizbene dalekosene duevne promen u
funkciji ljubavi. Te osobe postaju nezavisne od sau-
estvovanja objekta, jer glavnu vrednost premetaju
sa cilja da budu voljeni na sopstveno voljenje. Oni se
zatiuju od gubitka ljubavi time to svoju ljubav ne
usmeravaju na pojedinane objekte, ve podjednako
na sve ljude. Oni izbegavaju kolebanja i razoaranja
genitalne ljubavi time to je odvrate od njenog seksu-
alnog cilja, a nagon pretvore u stremljenje sa zapre-
enim ciljem. Na taj nain postiu u sebi jedno sta-
nje ujednaenog, nenaruivog oseanja nenosti koje
vie nema mnogo spoljne slinosti sa burnom genital-
nom ljubavi od koje potie. Sveti Franja Asiki, iz-
gleda, najdalje je dospeo takvim korienjem ljubavi
308
za doivljavanje unutarnje sree. Ono u emu mi vi-
dimo jednu od poznatih tehnika za zadovoljavanje
principa uivanja esto je dovoena u vezu i sa reli-
gijom, sa kojom je moda povezana u onim udaljenim
oblastima gde se zanemaruje razlikovanje izmeu Ja i
objekata, i objekata meu sobom. Jedno etiko gledi-
te ija e nam dublja motivacija kasnije postati ja-
sna vidi u takvoj spremnosti da se vole svi ljudi i celi
svet najuzvieniji stav do kojeg ovek moe da se
uzdigne. Ve na ovom mestu ne elimo da krijemo
svoje dve najvee sumnje. Nama se ini da ljubav
koja ne bira gubi jedan deo sopstvene vrednosti jer
ini nepravdu objektu. Zatim: nisu svi ljudi vredni
ljubavi.
Ljubav koja je izgradila porodicu ostaje kako u
svome prvobitnom vidu, u kojem se ne odrie direkt-
nog seksualnog zadovoljenja tako i u svojoj modifi-
kaciji, nenosti sa zapreenim ciljem koja je u kul-
turi i dalje delotvorna. U oba oblika ljubav i dalje
vri funkciju da meusobno povezuje vei broj ljudi
i to vre nego to to postiu interesi radne zajed-
nice. Nemarno upotrebljavanje rei ljubav" u govo-
ru ima svoje genetsko opravdanje. Ljubavlju naziva-
mo vezu izmeu mukarca i ene koji su na osnovu
svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu, ali, ta-
koe, i pozitivna oseanja izmeu roditelja i dece,
brae i sestara u porodici, iako takvu vezu moramo
da opiemo kao ljubav sa zapreenim ciljem, kao ne-
nost. Ljubav sa zapreenim ciljem je prvobitno ta-
koe bila potpuno ulna ljubav i jo uvek je takva
u ovekovom nesvesnom. Obe te ljubavi, potpuno
ulna i ona sa zapreenim ciljem, deluju i izvan po-
rodice i uspostavljaju nove veze sa dotle tuim Iju-
309
dima. Genitalna ljubav vodi osnivanju novih poro-
dica, a ona sa zapreenim ciljem uspostavljanju pri-
jateljstava, to postaje vano u odnosu na kulturu,
jer su ta prijateljstva slobodna od izvesnih ogranie-
nja genitalne ljubavi, npr. od njene iskljuivosti. Ali
u toku razvoja odnos ljubavi prema kulturi gubi svo-
ju jednosmislenost. S jedne strane ljubav se suprot-
stavlja interesima kulture, a s druge strane kultura
ugroava ljubav osetnim ogranienjima.
Takvo razdvajanje izgleda neizbeno. Njegov
razlog se ne moe odmah utvrditi. Ono se najpre ispo-
ljava kao sukob porodice i vee zajednice iji je pri-
padnik pojedinac. Ve amo saznali da je jedno od
glavnih nastojanja kulture da ljude udruuje u ve-
like zajednice. Porodica, meutim, nee da ispusti
jedinku. Ukoliko je prisnija vezanost lanova poro-
dice, utoliko vie su esto skloni da se izdvoje od
drugih; utoliko tee stupaju u iri ivotni krug. Filo-
genetski stariji, u detinjstvu jedino 'postojei nain
zajednikog ivota, brani se da ga ne smeni onaj ka-
snije kulturom steeni. Odvajanje od porodice postaje
zadatak za svaku mladu osobu, a njegovo reenje
drutvo esto podupire pubertalnim ritualima i obre-
dima primanja. Imamo utisak da su te tekoe vezane
za svaki oblik psihikog ivota, pa ak i za svaki
organski razvoj.
Zatim, ubrzo ene dolaze u protivurenost sa
kulturnim stremljenjem i ispoljavaju svoj usporava-
jui i zadravajui uticaj. Ba one koje su u poetku
zahtevima svoje ljubavi postavile temelj kulture.
ene zastupaju interese porodice i seksualnog ivo-
ta. Kulturna delatnost postala je sve vie stvar mu-
karaca, njima namee sve tee zadatke, primorava
310
ih da sublimiraju nagone, emu su ene slabo do-
rasle. Kako ovek ne raspolae neogranienim koli-
inama psihike energije, on mora da obavlja svoje
zadatke raspodeljujui celishodno libido. Sve to
utroi u kulturne svrhe, on najveim delom oduzima
od ene i seksualnog ivota. Stalno druenje sa mu-
karcima, zavisnost od odnosa sa njima, otuuju ga
ak i od dunosti mua i oca. Tako se zbog zahteva
kulture ena osea potisnutom u pozadinu, pa prema
kulturi zauzima neprijateljski stav.
Tendencija kulture da ogranii seksualni ivot
nije nita manje oevidna od druge da proiri
krug kulture. Prva faza kulture, totemizam, ve na-
mee zabranu incestuoznog izbora objekta, to je
moda najtee osakaen je koje je ikad pretrpeo o-
veji ljubavni ivot. Tabu, zakoni i obiaji postav-
ljaju nova ogranienja koja pogaaju i mukarce i
ene.
U ovome sve kulture ne idu podjednako daleko.
Privredna struktura drutva utie i na razmere pre-
ostale seksualne slobode. Kao to znamo, kultura se
povinjava prisili ekonomske nunosti, jer veliki deo
psihike energije koji sama troi mora da oduzme
od seksualnosti. Kultura se u tom pogledu odnosi pre-
ma seksualnosti kao jedno pleme ili jedan drutveni
sloj koji iskoriuje drugi. Strah od pobune potla-
enih namee stroe mere opreznosti. Vrhunac takvog
razvoja pokazuje naa zapadnoevropska kultura. Psi-
holoki je sasvim opravdano to poinje time da osu-
uje pojave dejeg seksualnog ivota, jer je obuzda-
vanje seksualnih prohteva odraslih bezizgledno
ako nije pripremljeno u detinjstvu. Ali niim se ne
moe opravdati to je kulturno drutvo toliko daleko
311
da porie postojanje tih pojava koje se ne samo lako
mogu dokazati nego su, tavie, upadljive. Polno zre-
loj osobi izbor objekta ogranien je na suprotan pol,
a veina ekstragenitalnih naina zadovoljenja je za-
branjena kao perverzija. Zahtev, izraen ovim zabra-
nama da seksualni ivot bude za sve jednoobrazan,
ne vodi rauna o neujednaenostima uroene i
steene seksualne konstitucije ljudi i prilinom broju
oduzima seksualno uivanje, pa tako postaje izvor
teke nepravde. Ishod ovih mera ograniavanja mo-
gao bi biti taj da svi seksualni interesi normalnih
ljudi, onih koji nisu u tome spreeni konstitucijom,
teku neoteeni kroz preostale otvorene kanale. Ali
i heteroseksualna genitalna ljubav, koju je mimoila
zabrana, takoe je okrnjena ogranienjima legitim-
nosti i monogamije. Dananja kultura daje jasno na
znanje da dozvoljava seksualne odnose samo na osno-
vu jedne jedanput uspostavljene i neraskidive veze
mukarca i ene, da ne trpi seksualnost kao izvor za-
dovoljenja, sam po sebi, i da je reena da je pod-
nosi jedino kao vrelo razmnoavanja koje je do sada
nezamenljivo.
Naravno, to je krajnost. Poznato je da se to nije
moglo sprovesti, ni za krae vreme. Samo su se sla-
bii priklanjali tolikom potkresivanju svoje seksualne
slobode, a jae prirode samo pod uslovima izvesne
kompenzacije, o emu e biti rei kasnije. Kulturno
drutvo bilo je primorano da prelazi utei preko
mnogih prekoraenja, koja bi, prema svojim propisi-
ma, moralo da progoni. Samo, ne smemo pasti u su-
protnu zabludu pa da takav kulturni stav smatramo
potpuno bezopasnim, jer ne ostvaruje sve svoje na-
mere. Seksualni ivot oveka, u svakom sluaju, teko
312
je oteen i ostavlja ponekad utisak jedne funkcije
koja je u toku nazadovanja, kao to su, izgleda, nai
zubi; naa kosa u svojstvu organa. Verovatno moemo
s pravom smatrati da je znaaj seksualnog ivota
kao vrela oseanja sree, dakle, za ispunjavanje na-
eg ivotnog cilja, znatno umanjen.
1 4
Pokato nam se
ini da ne samo pritisak kulture nego i neto u biti
same funkcije onemoguava puno zadovoljenje i
gura nas na druge puteve. Moda smo u zabludi,
ali teko je to utvrditi.
15
1 4
Me u k n j i e v n i m d e l i ma t a n a n o g E n g l e z a D . G o l -
s v o r t i j a ( J . Ga l s wo r t h y ) , koj i d a n a s u i v a b p t e p r i z n a n j e ,
o d a v n o c e n i m j e d n u p r i i c u i j i j e n a s l o v Jabuka (The
Appletree). O n a v e o ma u v e r l j i v o p o k a z u j e k a k o u i v o t u d a -
n a n j e g k u l t u r n o g o v e k a v i e n e ma me s t a z a j e d n o s t a v n u ,
p r i r o d n u l j u b a v d v a j u l j u d s k i h b i a .
1 5
S l e d e i m p r i me d b a ma p o t k r e p i u g o r e p o me n u t u p r e t -
p o s t a v k u ; i o v e k j e i v o t i n j s k o b i e n e d v o s mi s l e n o b i s e k -
s u a l n e o s n o v e . Co v e k p o s t a j e s t a p a n j e m d v e j u s i me t r i n i h
p o l o v i n a , o d k o j i h j e , p r e ma g l e d i t u n e k i h i s t r a i v a a , j e d -
n a i s t o mu k a , a d r u g a i s t o e n s k a . Mo g u e j e , t a k o e , d a
s u o b e p o l o v i n e p r v o b i t n o b i l e h e r ma f r o d i t n e . P o l n o s t j e b i o -
l o k a i n j e n i c a k o j u j e p s i h o l o k i t e k o s h v a t i t i , i a k o j e i z -
v a n r e d n o v a n a z a d u e v n i i v o t . Ob i n o k a e mo : s v a k i o -
v e k p o k a z u j e i mu k a i e n s k a n a g o n s k a s t r e ml j e n j a , p o -
t r e b e , s v o j s t v a . Me u t i m, k a r a k t e r m u k o g i l i e n s k o g m o e
d o d u e , d a p o k a e a n a t o mi j a , al i p s i h o l o g i j a n i k a k o . U n j o j
s u p r o t n o s t p o l o v a i z bl e di i s v o d i s e n a s u p r o t n o s t i z me u
a k t i v n o s t i i p a s i v n o s t i , p r i e mu i s u v i e n e p r o mi l j e n o d o -
\ v o d i mo u v e z u a k t i v n o s t s a mu k o u , a p a s i v n o s t s a e n -
s t v e n o u , t o s e u i v o t i n j s k o m c a r s t v u n i p o t o n e mo e p o -
t v r d i t i b e z i z u z e t k a . U e n j e o b i s e k s u a l n o s t i j e j o u m r a k u
t o t o j o n i j e n a l o d o d i r n u t a k u s a n a u k o m o n a g o n i ma
o s e a mo u p s i h o a n a l i z i k a o v e l i k u s me t n j u . Ma k a k o t o bi l o,
a k o p r i h v a t i mo k a o i n j e n i c u d a p o j e d i n a c u s v o m s e k s u a l -
n o m i v o t u h o e d a z a d o v o l j i i m u k e i e n s k e el j e, o n d a
m o r a m o o e k i v a t i d a t e z a h t e v e n e e mo i i s p u n i t i i st i o b j e k t
i d a e j e d a n d r u g o g a o me t a t i u k o l i k o n e p o e z a r u k o m d a
313
s e o n i o d v o j e i d a s e s v a k o s t r e ml j e n j e u p u t i p o s e b n i m p u -
t e m, k o j i n j e m u o d g o v a r a . D r u g a t e k o a s e p o j a v l j u j e o t u -
d a t o j e e r o t i n o j v e z a n o s t i , o s i m n j o j s v o j s t v e n e s a d i s t i k e
k o mp o n e n t e , e s t o p r i k l j u e n a i z v e s n a k o l i i n a d i r e k t n o a g r e -
s i v n i h s k l o n o s t i . Ob j e k t l j u b a v i n e e u v e k p r e m a o v i m k o m-
p l i k a c i j a ma p o k a z a t i t o l i k o r a z u me v a n j a i t r p e l j i v o s t i k o -
l i k o o n a s e l j a n k a k o j a s e a l i d a j e m u v i e n e vol i , j e r j e
v e n e d e l j u d a n a n i j e i s t u k a o .
Al i n a j d u b l j e s i e p r e t p o s t a v k a k o j a s e n a d o v e z u j e n a
z a k l j u k e u p r i me d b i n a s t r . 3 6 ( knj i ge ) , d a s u u s p r a v l j a n j e
o v e k a i o b e z v r e i v a n j e u l a mi r i s a d o v e l a c e l o k u p n u s e k -
s u a l n o s t , a n e s a mo a n a l n u e r o t i k u u o p a s n o s t d a p o s t a n e
r t v o m o r g a n s k o g p o t i s k i v a n j a . Od t a d a j e s e k s u a l n a f u n k -
c i j a p r a e n a o t p o r o m k o j i n e t r e b a d a l j e o b r a z l a g a t i , a koj i
s p r e a v a p o t p u n o z a d o v o l j e n j e i o d v r a a J a o d s e k s u a l n o g
c i l j a u p r a v c u s u b l i ma c i j e i p o me r a n j a l i b i d a .
P o z n a t o mi j e d a j e Bl e u l e r ( S e k s u a l n i o t p o r , Der
Sexualwiderstand J a h r b u c h fr psychoanalyt. und psycho-
pathol. Forschungen, Bd . V, 1913) j e d n o m u k a z a o na p o s t o -
j a n j e t a k v e p r v o b i t n e o d b o j n o s t i p r e ma s e k s u a l n o m i v o t u .
S v i n e u r o t i a n , a i mn o g i d r u g i , n e g o d u j u z b o g i n j e n i c e d a
s e r a a m o i z me u mo k r a e i i z me t a ( i n t e r u r i n a s e t f a e c e s
n a s c i mu r " ) . Mn o g i m l j u d i ma s u j a k e mi r i s n e s e n z a c i j e k o j e
g e n i t a l i j e p r o i z v o d e n e p o d n o l j i v e i o n e i m o g a d e s e k s u a l n i
o d n o s . I z t o g a b i p r o i z i l a z i l o d a j e n a j d u b l j i k o r e n s e k s u a l -
n o g p o t i s k i v a n j a , k o j e s e p o v e a v a u p o r e d o s k u l t u r o m, o r -
g a n s k a o d b r a n a n o v o g o b l i k a i v o t a , s t e e n o g u s p r a v n i m
h o d o m, o d r a n i j e a n i ma l n e e g z i s t e n c i j e . T a j r e z u l t a t n a u n o g
i s t r a i v a n j a u p a d l j i v o s e p o d u d a r a s a e s t o s p o mi n j a n i m b a -
n a l n i m p r e d r a s u d a ma . Ov o s u, i p a k , z a s a d a , n e p r o v e r e n e
mo g u n o s t i k o j e n a u k a j o n i j e p o t v r d i l a .
Ne e mo z a b o r a v i t i d a , i a k o mi r i s n i n a d r a a j i g u b e u
z n a a j u , p o s t o j e , a k i u E v r o p i , n a r o d i k o j i k a o s r e d s t v o
s e k s u a l n o g n a d r a i v a n j a v i s o k o c e n e j a k e , n a m a t o l i k o o d -
v r a t n e mi r i s e g e n i t a l i j a i n e e d a i h s e o d r e k n u ( Vi di f o l k l o r -
n a i s t r a i v a n j a i z a n k e t e I v a n a Bl o h a ( I wa n Bl o c h ) : Ue b e r
d e n Geruchssinn in der vita sexualis O u l u mirisa u pol-
nom ivotu, u r a z n i m g o d i t i ma Antropofiteje F r i d r i h a S.
K r a u s a , Antropophyteia F r i e d r i c h S. Kr a u s s . )
V
Pshioanalitiki rad nam je pokazao da takozvani
neurotian ne podnose ba odricanja u seksualnom
ivotu. Svojim simptomima stvaraju sebi zamene za
zadovoljenja, koja ili sama po sebi prouzrokuju pat-
nju ili postaju izvor patnje, jer im priinjavaju te-
koe sa okolinom i drutvom. Ovo poslednje je lako
razumeti, a ostalo nam postavlja novu zagonetku.
Ali kultura trai i druge rtve osim odricanja od
seksualnog zadovoljenja.
Tekoe razvoja kulture, svodei to na inerciju
libida, njegovu nevoljnost da staru poziciju napusti
radi nove, shvatili smo kao tekou opteg razvoja.
Rei emo otprilike isto ako suprotnost kulture i sek-
sualnosti tumaimo time to je ljubav odnos izmeu
dve osobe, gde je trea suvina ili smeta, a kultura
poiva na vezama izmeu veeg broja ljudi. Na
vrhuncu ljubavnog odnosa ne preostaje interesovanje
za okolni svet. Ljubavni par je dovoljan samom sebi;
nije im potrebno ni zajedniko dete da bi se oseali
srenim. Ni u jednoj drugoj prilici Eros ne otkriva
tako jasno sutinu svoga bia, tenju da od vie njih
naini jedno. Ali kada je to, kao to se govori go-
tovo poslovino, u zaljubljenosti dvaju ljudskih bia,
postigao, onda ne eli da ide dalje.
315
Moemo i sada lako zamisliti neku kulturnu za-
jednicu, koju bi sainjavale takve dvostruke unutar
sebe libidinozno zasiene linosti, a meusobno po-
vezane vezama zajednikog rada i interesa. U tom
sluaju kulturi ne bi bilo potrebno da seksualitetu
oduzima energiju. Ali ovakvo stanje, koje se samo
poeleti moe, ne postoji i nikada nije postojalo.
Stvarnost pokazuje da se kultura ne zadovoljava ve-
zama koje su joj dat do sada, ve eli da sve lanove
zajednice povee libidinoznim vezama, da se toga
radi slui svim sredstvima. Ona potpomae svaki po-
stupak kojim e ostvariti vrstu identifikaciju meu
njima. Svim silama namee libido sa zapreenim ci-
ljem da bi prijateljstvom ojaala drutvene veze. Da
bi se ostvarila ova nastojanja, neminovno je ogra-
nienje seksualnog ivota. Ne razumemo kakva nuda
primorava kulturu na taj korak i ini je suparnicom
seksualnosti. Mora biti da je u pitanju neki faktor
koji ometa, ali ga jo nismo otkrili.
Trag nam moe ukazati jedan od tzv. zahteva
ideala kulturnog drutva. On glasi: voli blinjega
svoga kao samoga sebe. Poznat je u celom svetu i
izvesno stariji od hrianstva, koje ga je proglasilo
jednim od svojih najplemenitijih zahteva. Sigurno je,
ipak, da nije mnogo star jer je i u istorijskom perio-
du neko vreme ljudima bio nepoznat. Ponaajmo se
naivno, kao da smo to uli prvi put. Tada neemo
moi sakriti iznenaenje i uenje. Zato bismo to
inili? Sta e nam pomoi? Pre svega, kako emo to
uspeti? Isuvie mi je dragocena moja ljubav, ne mogu
je lakomisleno odbaciti. Ona mi namee obaveze
koje sam spreman da ispunim, pa i po cenu rtava.
Ako volim drugoga, on to mora neim da zaslui.
316
Iz kulture i umetnostl
(Ostavljam po strani korist koju mi moe doneti mo-
gunost da mi predstavlja seksualni objekt.) Propisi
o ljubavi prema blinjem ne obuhvataju veze ove
prirode. On zasluuje ljubav ako mi je po svojim
glavnim osobinama toliko slian da u njemu mogu da
volim sebe. Zasluuje je ako je mnogo savreniji od
mene, pa u njemu mogu da volim ideal svoje sop-
stvene linosti. Moram ga voleti ako je sin moga pri-
jatelja, jer bol moga prijatelja, ako ga zadesi patnja,
bio bi moj bol, morao bih ga deliti s njim. Ali ako
mi je tu, ako nije uspeo da me privue nekom svo-
jom vrednou ili znaajem koji je uspeo da stekne
u mom oseajnom ivotu, teko u moi da ga vo-
lim. Time ako ih izjednaim sa strancem uiniu
naao svojima, koji moju ljubav cene kao naklonost.
Ali, ako treba da ga volim tom ljubavlju prema svetu
samo zato to je bie ove zemlje, kao to je to insekt,
kina glista, zmija belouka, tada e mu, plaim se,
pripasti veoma mali deo moje ljubavi, a nemoguno
onoliko koliko imam prava da prema glasu razuma
zadrim za sebe. emu tako sveano izdat propis
ako se njegovo izvrenje ne preporuuje, jer bi bilo
nerazborito!
Ako bolje razmislim, nailazim na nove tekoe.
Taj stranac uopte nije vredan ljubavi; tavie, pri-
znajem poteno, pre zasluuje moje neprijateljstvo,
ak i mrnju. Izgleda da ne osea nimalo ljubavi za
mene, ne pokazuje ni najmanji obzir prema meni. On
e mi priiniti tetu ako mu to donosi korist. Ne vodi
pri tome rauna da li su razmere koristi u skladu sa
veliinom tete koju mi nanosi. Ali i ne mora imati
koristi od toga, dovoljno je da mu priinjava zado-
voljstvo, pa e me bezobzirno ismevati, vreati,
317
klevetati, pokazae svoju mo nadamnom. to god se
on osea sigurnijim a ja bespomonijim, mogu sa
veom izvesnou oekivati takav postupak. Ako se
ponaa drugaije, pa prema meni, strancu, pokae
obzira i prui mi zatitu, spreman sam i bez one za-
povesti da mu vratim na isti nain. Da, kada bi ona
visokoparna zapovest glasila: ljubi blinjega svoga
koliko tvoj blinji tebe ljubi, ne bih prigovarao. Po-
stoji i druga zapovest, koja mi se ini jo manje ra-
zumljivom i izaziva u meni jo vee opiranje. Ona
glasi: ljubi svoga neprijatelja. Dobro razmislivi, vi-
dim da nisam u pravu to je ne prihvatam kao jo
tei zahtev. U osnovi su obe iste." Cini mi se sada da
ujem dostojanstven glas koji poruuje: Ba zato to
tvoj blinji nije dostojan ljubavi i to ti je verovatno
neprijatelj, treba da ga voli koliko sebe. Sada ra-
zumem, ovo je slian sluaj kao sa Credo quia
absurdum".
Vrlo verovatno e blinji, na zahtev da mene
voli kao sebe, odgovoriti isto to i ja i da e me od-
biti istim razlozima. Nadam se da on nee imati ob-
jektivnog prava koliko ja, ali i on e isto misliti. U
svakom sluaju, postoje razlike u ponaanju ljudi,
1 6 Ve l i k i p e s n i k d o z v o l j a v a s e b i d a i s k a e n a j s t r o i j e
z a b r a n j e n u p s i h o l o k u i s t i n u m a k a r k r o z a l u . T a k o H. H a j n e
( H. He i n e ) p r i z n a j e : J a s a m n a j mi r o l j u b i v i j e n a s t r o j e n . Mo j e
e l j e s u s l e d e e : s k r o mn a k o l i b a , s l a mn i k r o v ; a l i d o b a r
k r e v e t , d o b r a h r a n a , s a s v i m s v e e ml e k o i b u t e r , i s p r e d p r o -
z o r a c v e e , i s p r e d v r a t a l e p o d r v e e . A k o b i d r a g i Bo g h t e o
d a me u i n i s a s v i m s r e n i m, o mo g u i o b i mi d a d o i v i m r a -
d o s t t o j e o t o d r v e e o b e e n o e s t - s e d a m mo j i h n e p r i j a t e -
l j a . O a l o e n a s r c a , p r e s mr t i b i h i m o p r o s t i o s v e n e d a e
k o j e s u mi p r i i n i l i z a i v o t a . Da , n e p r i j a t e l j u s e mo r a o p r o -
s t i t i , a l i t e k k a d a j e o b e e n . " ( Ha j n e , Mi s l i i dos et f ce Ge-
danken und Einfalle).
318
koje etika, bez obzira ime su uslovljene, razvrstava
kao dobre" i loe". Potovanje visoko etikih zahte-
va nanosie tetu kulturi sve dok se ove neosporne
razlike ne otklone, jer upravo daju premiju nevaljal-
stvu. Ne mogu na ovom mestu da se oslobodim sea-
nja na dogaaj koji se dogodio u francuskoj skuptini.
Raspravljalo se o smrtnoj kazni. Jedan govornik se
strasno zalagao za njeno ukidanje i ponjeo burna
priznanja. Tada jedan glas iz sale dobaci: Que messi-
eurs les assassins commencent", neka gospoda ubi-
ce otponu.
Deli rado poricane istine, koja se iza svega toga
krije, jeste da ovek nije krotko bie kome je po-
trebna ljubav, a ume i da se brani ako ga neko na-
padne, ve da se zbog svojih nagonskih svojstava
mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. Blinji
mu, stoga, ne predstavlja samo mogueg pomagaa i
seksualni objekt, ve i iskuenje da na njemu zado-
volji svoju agresiju, da iskoristi bez naknade nje-
gov rad, da ga bez njegove saglasnosti seksualno isko-
risti, da prisvoji njegovu imovinu, da ga ponizi, da
mu priini bol, da ga mui i da ga ubije. Homo ho-
mini lupus. Ima li kogod hrabrosti da porekne ovu
izreku posle svih ivotnih i istorijskih iskustava? Po
pravilu, svirepa agresija iekuje neku provokaciju,
ili se stavlja u slubu neke zamisli iji bi se cilj
mogao postii i blaim sredstvima. Pod okolnostima
koje su za nju povoljne, kada otpadnu duhovne kon-
tra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se i spontano, te
razoblii oveka kao divlju zver, koja ne zna da te-
di sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seo-
be naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod
Dingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanja Jerusa-
Ne l a g o d n o s t u kulturi
319
lima koje su izvrili poboni Krstai, pa i uasa po-
slednjeg svetskog rata, morae pred istinitosti ovoga
gledita ponizno da pogne glavu.
Postojanje te sklonosti agresiji, koju moemo
naslutiti u sebi, a u drugih je s pravom pretpostav-
ljamo, jeste okolnost koja remeti nae odnose sa bli-
njima, a kulturu primorava na svoje napore. Zbog
toga primarnog meusobnog neprijateljstva ljudi,
kulturna zajednica je u stalnoj opasnosti od raspada.
Zajedniki radni interesi ne bi je odrali, jer su
strasti proistekle iz nagona jae od interesa koje na-
lae razum. Kultura mora sve da uini kako bi agre-
sivnom nagonu stavila ograde, a njihovo ispoljava-
nje priguila kroz psihike reaktivne formacije.
Otuda, dakle, potie nametanje metoda koje e ljude
nagnati identifikaciji i ograniiti cilj u ljubavnim od-
nosima. Otuda ogranienje seksualnog ivota i ideala
da treba voleti blinjega kao samoga sebe. To je
stvarno opravdano, jer nita drugo nije u veoj pro-
tivurenosti sa stvarnom ljudskom prirodom. Takvim
nastojanjima kultura do sada nije mnogo postigla
uprkos svih napora. Smatra da se zatitila najgrubljih
ispada brutalnog nasilja, jer je sebi dala pravo da
primeni silu prema prestupnicima. Ali, zakon ipak
ne moe obuhvatiti obazrivija i prefinjenija ispolja-
vanja ljudske agresije. Svi mi, najzad, naputamo
kao iluziju sve to smo u mladosti oekivali od dru-
gih ljudi i iskusimo koliko nam oni svojom zlona-
mernou nanose patnji i oteavaju ivot. Bili bismo
nepravini prema kulturi ako joj pri tome zameramo
da tei da iz ljudskih aktivnosti odstrani sukob i
takmienje. Oni su, oigledno, neophodni, ali po zna-
320
enju suparnitvo nije isto to i neprijateljstvo, ve
se zloupotrebljava kao povod za to.
Komunisti smatraju da su otkrili put ka otkla-
njanju zla. ovek je nedvosmisleno dobar, blagona-
klon prema drugima. Ustanova privatne svojine je
pokvarila njegovu prirodu. Posedovanje line svoji-
ne daje jednima mo, a time i iskuenje da zloupo-
trebe druge. Oni koji su lieni poseda moraju se dii
kao neprijatelji podjarmljivaa. Sa ukidanjem line
svojine, s proglaenjem svih dobara zajednikim,
kako bi ih svi ljudi mogli da uivaju, ieznue zlo-
namernost i neprijateljstvo meu ljudima. Niko nee
imati razloga da drugog smatra neprijateljem, poto
su sve potrebe zadovoljene, a svi ljudi e se drago-
voljno prihvatiti potrebnog rada.
Ja nemam veze sa ekonomskom kritikom komu-
nistikog sistema i ne mogu da ispitam da li je uki-
danje privatne svojine svrsishodno i korisno.
1 7
Uvi-
deo sam, meutim, da su psiholoke postavke tog si-
stema neodrive iluzije. Oduzimanjem privatne svo-
jine oduzima se ljudskoj elji za agresijom jedno
orue, nesumnjivo znaajno, ali svakako ne i najzna-
ajnije. To nimalo ne menja razlike u moi i uticaju
koje agresija zloupotrebljava za svoje ciljeve, pa ni
1 7
Ko j e u s o p s t v e n o j ml a d o s t i i s k u s i o b e d u s i r o ma t v a ,
r a v n o d u n o s t i o h o l o s t i mu n i h , t o g a n e b i t r e b a l o s u mn j i -
i t i d a n e m a r a z u me v a n j a i d o b r e v o l j e d a s e b o r i p r o t i v
i mo v n e n e j e d n a k o s t i l j u d i i s v e g a t o i z t o g a p r o i s t i e . N a -
r a v n o , a k o t a b o r b a h o e d a s e p o z i v a n a a p s t r a k t n u p r a v d u
k o j a z a h t e v a j e d n a k o s t s v i h l j u d i , l a k o e s e p o j a v i t i p r i g o -
v o r d a j e p r i r o d a n a n e l a n e p r a v d u p o j e d i n c i ma d a j u i i m u
n a j v e o j me r i n e j e d n a k a t e l e s n a s v o j s t v a i d u e v n u o b d a -
r e n o s t , e mu n e ma p o mo i .
321
njenu sutinu. Nju nije stvorila svojina. Ona je sko-
ro neogranieno vladala u pradavnim vremenima
kada je imovina bila jo veoma oskudna, ona se via,
takoe, ve i u dejoj sobi, tek to je svojina napu-
stila svoj analni praoblik, i ona je talog svih nenih
i ljubavnih meuljudskih odnosa, moda sa jednim
izuzetkom onoga izmeu majke i njenog mukog de-
teta. Ukinemo li lino pravo na materijalna dobra,
preostaje ipak povlastica koja proistie iz seksualnih
odnosa, to mora postati izvor najjae mrnje i naj-
eeg neprijateljstva izmeu inae izjednaenih lju-
di. Ako bismo i tu povlasticu otklonili potpunom slo-
bodom seksualnog ivota, ako bismo, dakle, odbacili
porodicu, klicu kulture, onda se, dodue, ne moe
predvideti kakvim novim putevima bi krenula kul-
tura u daljem razvoju, ali sigurno moemo oekivati
da bi je ta nenaruiva osobina ljudske prirode pra-
tila i tamo.
Oigledno, ljudima nije lako da se odreknu za-
dovoljenja svojih agresivnih sklonosti jer se pri tom
ne oseaju prijatno. Ne treba potcenjivati prednosti
manjeg kulturnog kruga, koji prazni nagon, napada-
jui one izvan svoga kruga. Mogue je uvek povezati
vei broj ljudi ljubavlju, ako preostaju drugi na koje
e se upraviti agresija. Mene je svojevremeno zani-
mala pojava meusobnog sukobljavanja i ismejava-
nja susednih, a inae vrlo bliskih zajednica Spa-
naca i Portugalaca, severnih i junih Nemaca, Engle-
za i Skotlanana itd. To sam nazvao narcizam malih
diferencija", ali to ne doprinosi mnogo objanjenju.
U tome vidimo samo ugodno i relativno neduno za-
dovoljenje sklonosti agresije ime je lanovima za-
jednice olakano da ostanu skupa. Rasturen na sve
21 Fr oj d, Od a b r a n a dc l a. V
322
I z k ul t ur e i ume t nos t i
strane, jevrejski narod je time stekao neprocenjive
zasluge za kulturu naroda domaina. Na alost, ni
svi pokolji Jevreja u srednjem veku nisu doprineli
njihovoj hrianskoj sabrai da se ovaj vek preobrazi
u mirniji i sigurniji. im je apostol Pavle postavio
u osnove svoje hrianske zajednice ljubav prema o-
veku, neizbena posledica bila je krajnja netrpelji-
vost hrianstva prema onima koji su ostali van.
Rimljanima je verska netrpeljivost bila nepoznata,
jer njihova dravna zajednica nije zasnovana na lju-
bavi, mada je religija u njih bila stvar drave, a dra-
va proeta religijom. Takoe nije sluajnost kojoj
nema objanjenja to je radi ispunjenja sna o ger-
manskoj vladavini svetom probuen antisemitizam.
Moe se razumeti zato pokuaj izgraivanja nove ko-
munistike kulture u Rusiji ima za psiholoku podr-
ku proganjanje buruja. Zabrinuto se pitamo ta e
sovjeti uraditi kada istrebe buruje.
Ako kultura zahteva tolike rtve ne samo od
seksualiteta ve i od agresivnih sklonosti ljudi, onda
bolje razumemo da je oveku teko da se u njoj oseti
srenim. Praoveku je zaista bilo lake jer nije znao
za ogranienja nagona. Za uzvrat, njegova sigurnost
da dugo uiva u takvoj srei bila je vrlo mala. Kul -
turni ovek je razmenio deo mogunosti da bude
srean za neto sigurnosti. Ne zaboravimo, takoe,
da je u praporodici takvu slobodu nagona imao jedi-
no poglavar, a svi ostali bili su ropski potinjeni. U ta
pradavna vremena dostigla je svoj vrhunac suprot-
nost izmeu manjine koja je uivala prednosti kul-
ture i veine kojoj su te prednosti bile otete. Brilji-
vim ispitivanjem dananjih primitivnih naroda, sa-
znali smo da im ne treba ni najmanje zavideti na
323
slobodi nagonskog ivota. On podlee ogranienjima
druge prirode, koja su moda jo stroija nego u sa-
vremenog kulturnog oveka.
Kada, s pravom, prigovaramo dananjem stanju
kulture to premalo ispunjava naa oekivanja da
izgradi ivot u kome emo biti sreni, to dozvoljava
mnogo patnje koja bi verovatno mogla da se izbegne,
ako nepotednom kritikom elimo da otkrijemo ko-
rene njenog nesavrenstva, to inimo nesumnjivo
ispravno i zbog toga nismo neprijatelji kulture. Sme-
mo oekivati da emo postepeno izvriti odgovarajue
promen u naoj kulturi, da emo bolje zadovoljiti
svoje potrebe i uiniti nepotrebnom ovakvu kritiku.
Ali, moda emo se pomiriti i sa idejom o postoja-
nju tekoe vezane za sutinu kulture, koju nee
moi ublaiti nijedan pokuaj reforme kulture. Osim
obaveze da ograniimo nagone, pojavljuje se i opa-
snost jednog stanja koga emo nazvati psiholokom
bedom mase". Ova opasnost preti naroito onde gde
su drutvene veze uspostavljene preteno meusob-
nom identifikacijom, pri emu linosti voa ne do-
bijaju onaj znaaj kakav bi morali da imaju pri
okupljanju masa.
1 8
Sadanje stanje kulture u Ame-
rici pruilo bi zgodnu priliku da se izuava ta boljka
to preti kulturi. Ipak, neu podlei iskuenju, te
se ne uputam u kritiku amerike kulture. Ne elim
da stvorim utisak da se i ja sluim amerikim me-
todama.
18 Vi d i : Ps i hol ogi j a mase i Ja. Analiza (Massenpsycholo-
gie und Ich Analyse), 1921.
21
VI
Ni u jednom radu do sada nisam bio pod jaim
utiskom da iznosim opte poznato, da troim harti-
ju i mastilo, a kasnije rad slovoslagaa i tampara,
da bih priao stvari koje su same po sebi jasne. Iz
tih razloga prihvatam rado i sam nagovetaj da pri-
znavanje svojevrsnog, samostalnog nagona agresije
unosi promenu u psihoanalitiko uenje o nagonima.
Pokazae se da nije tako, da je samo re o jed-
nom odavno izvrenom preokretu koji treba bolje
objasniti i slediti njegove posledice. Od svih poglav-
lja analitike teorije koja su se sporo razvijala, ue-
nje o nagonima se s najveim naporom probijalo. Ono
je, meutim, neophodno za celinu, pa sam morao da
neto stavim na njegovo mesto. U poetku sam se
oseao potpuno bespomoan, dok mi reenica filo-
zofa-pesnika Silera da glad i ljubav odravaju kre-
tanje sveta nije pruila prvi oslonac. Glad se mogla
smatrati predstavnikom nagona koji tee da odre
pojedinca. Ljubav tei ka objektima a glavna joj je
uloga odravanje vrste, a to i priroda podstie u sva-
koj prilici. Tako su se u prvo vreme suoili Ja-na-
goni i objektalni nagoni. Energiju ovih drugih, isklju-
ivo njihovu, nazvao sam imenom libido. Tako, su-
325
protnost izmeu Ja-nagona, i usmerenih ka objek-
tu libidinalnih nagona ljubavi dobija najiri smisao.
Meu objektalnim nagonima je i sadistiki. On je
odudarao od ostalih jer mu cilj uopte nije bio lju-
bav. Po nekim osobinama, ak je blizak Ja-nagoni-
ma i oigledno u bliskom srodstvu sa nagonom vla-
danja, koji nema libidinoznih tenji. Ali ova nesla-
ganja su prevaziena. Sadizam, oigledno, pripada
seksualnom ivotu svirepa igra moe da zameni
nenu. U tom svetlu je neuroza ishod borbe izmeu
interesa samoodranja i zahteva libida, borba u kojoj
je Ja pobedilo, ali po cenu tekih patnji i odricanja.
Svaki analitiar e potvrditi da ovo jo i danas
ne zvui kao davno prevaziena zabluda. Izmena se
pokazala neophodnom kada su se naa ispitivanja
proirila sa potisnutog ka onom koji potiskuje, sa
objektalnih nagona ka Ja. U tom pogledu presudno
je bilo uvoenje pojma narcizam, odnosno stava da
je i Ja proeto libidom, da mu, tavie, predstavlja
prvobitni dom i da je i dalje u izvesnoj meri nje-
gov glavni tab. Taj narcistiki libido upravlja se
ka objektima i postaje tako objektalni libido, ali se
moe ponovo preobratiti u narcistiki libido. Pojam
narcizma je omoguio da se analitiki shvate trau-
matska neuroza, pa ak i mnogi poremeaji bliski
psihozama. Nije bilo potrebno da napustimo tuma-
enje da je prenosna neuroza pokuaj naeg Ja da
se odbrani od seksualnosti. Meutim, pojam libido
je doao u opasnost. Poto su i Ja-nagoni bili libidi-
nozni, jednog trenutka je izgledalo neizbenim da se
libido izjednai sa nagonskom energijom uopte, kao
to je ranije to uinio C. G. Jung. Pa ipak sam ostao
u uverenju da svi nagoni ne mogu biti istog porekla,
326
iako to jo nisam mogao dokazati. Sledei korak
nainio sam u S one strane principa zadovoljstva
(Jenseits des Lustprinzips), 1920, kada su mi prvi
put pali u oi prisilno ponavljanje i konzervativni
karakter nagonskog ivota. Polazei od spekulacija
o poetku ivota i biolokih paralela, zakljuio sam
da, osim nagona odranja ive materije i stvaranja
sve veih jedinki
1 9
, mora postojati i drugi neki na-
gon, njemu suprotan, koji tei da razgradi ove j e-
dinke i vrati ih u prvobitni neorganski oblik. Osim
Erosa, dakle, postoji i nagon smrti. Njihovim delo-
vanjem u istom ili suprotnom smislu mogu se obja-
sniti fenomeni ivota. Dokazati, pak, delovanje pret-
postavljenog nagona smrti nije bilo lako. Eros se
pokazuje upadljivo i dosta glasno. Moglo se pretpo-
staviti da nagon smrti radi neujno na razaranju u
unutranjosti ivog bia. Ali, naravno, to nije bio
dokaz. Zatim mi je palo na um da se jedan deo na-
gona usmerava protiv spoljnog sveta i tada ispoljava
kao nagon agresije i destrukcije. Tako je i ovaj nagon
primoran da slui Erosu, time to ivo bie, umesto
sopstvenog, unitava neto drugo, ivo ili neivo.
Ograniavanje agresije upravljene napolje moralo bi
da pojaa samorazaranje, koje se i inae stalno odi-
grava. Na ovom primeru istovremeno smo nauili da
se obe vrste nagona retko pojavljuju a moda se
nikada i ne pojavljuju meusobno odvojene, ve
se stapaju, ali u razliitim, veoma promenljivim ko-
19 Supr o t no s t koj a s e z a pa a i z me u ne umo r ne t e nj e
Er o s a da s e pr o i r uj e i uop t e k o n z e r v a t i v n e pr i r ode na g o na
Je u p a d l j i v a i mo e post at i p o l a z na t a k a i z k o j e e s e p o -
s t a v l j a t i no v i pr obl emi .
327
liinskim odnosima, te zbog toga ostaju izvan do-
meta naeg rasuivanja. Odavno poznat kao parci-
jalan nagon seksualnosti, sadizam nam pokazuje tak-
vu, vrlo snanu leguru ljubavne enje i nagona de-
strukcije. U njegovoj suprotnosti, u mazohizmu, po-
stoji veza destruktivnosti okrenute unutra i seksual-
nosti, ime ova inae neprimetna tenja postaje
upadljiva i osetna.
Prihvatanje nagona smrti ili destruktivnosti na-
ilo je na otpor ak i u krugu analitiara. Znam ko-
liko smo skloni da sve to u ljubavi osetimo da je
opasno i neprijateljsko pripiemo iskonskoj bipolar-
nosti njene sutine. Saznanja koja sam ovde razra-
dio, u poetku sam zastupao samo pokuaja radi, ali
tokom vremena su se toliko uvrstila da vie ne
umem drugaije da mislim. Smatram da se teorijski
mogu neuporedivo bolje upotrebiti nego bilo koja
druga. Ona predstavljaju uproavanje, ali bez za-
nemarivanja ili preuveliavanja injenica, kakvom
teimo u naunom radu. Jasno mi je da smo u sa-
dizmu i mazohizmu uvek gledali ispoljavanje nagona
destrukcije upravljenog napolje ili unutra, i jako legi-
ranog sa erotikom, ali vie ne mogu da shvatim kako
smo mogli prevideti ubikvitarnost neerotine agresiv-
nosti i destruktivnosti i propustiti da im damo mesto
koje zasluuju prema svome znaaju za objanjava-
nje ivota. Nagon destrukcije okrenut unutra, uko-
liko nije obojen erotski, obino promakne opaanju.
Seam se sopstvenog otpora kada se u psihoanaliti-
koj literaturi prvi put pojavila ideja o nagonu raza-
ranja, i koliko mi je trebalo da je prihvatim. Manje
se udim to su je i drugi odbili i to jo uvek to
ine. Nevinaca, naime, ne vole da im se pomene uro-
328
ena sklonost oveka zlu", agresiji, destrukciji, a
time i svireposti. Bog ih je stvorio po obliju svoga
savrenstva i niko ne eli da se podseti koliko je te-
ko spojiti uprkos uveravanja hrianske nauke
njegovu svemo i bezgraninu dobrotu i nesum-
njivo postojanje zla. avo je postao najbolji izgovor
za izvinjenje Boga. Preuzeo je na sebe ekonomsko
rastereenje, istu ulogu koju ima Jevrejin u svetu
arijevskih ideala. Ali i tada je Bog odgovoran, koliko
za postojanje avola, toliko i za zlo koje on otelov-
ljuje. Pred ovakvim tekoama, preporuljivo je svi-
ma da se u zgodnoj situaciji duboko poklone visoko
moralnoj ljudskoj prirodi: to e im pomoi da ih svi
vole i da im zbog toga bude mnogo ta oproteno.
20
Naziv libido opet se moe primeniti na ispolja-
vanje Erosa, kako bi se razlikovao od energije na-
gona smrti.
21
Priznajem, njega shvatamo mnogo tee
20 Ve o ma u b e d l j i v o d e l u j e i d e n t i f i k a c i j a p r i n c i p a z l a s a
n a g o n o m r a z a r a n j a u Ge t e o v o m Me f i s t o f e l e s u :
J e r s v e St o na s t a j e
z as l u uj e da p r o p a d n e .
Da k l e , s v e j e t o g r e s i ma
r a z a r a nj e m, u k r a t k o z l om, na z i v a t e -
d e o me n e s a mo g a .
I s a m a v o n e s ma t r a s v o j i m p r o t i v n i k o m s v e t i n j u ,
d o b r o , v e p r i r o d n u s i l u s t v a r a n j a , r a z mn o a v a n j a i v o t a ,
d a k l e E r o s a .
U v a z duhu, v odi , z e ml j i
r az vi j aj u s e hi l j a de k l i c a
u s uv o i , vl az i , t opl ot i , h l a d n o i .
Da ni s a m z a s e b e z a d r a o p l a me n ,
ne bi h i ma o n i e g a s a mo s v o g a .
2 1 Da n a n j e s h v a t a n j e mo e s e o t p r i l i k e i z r a z i t i r e e n i -
c o m: l i b i d o u e s t v u j e u s v a k o m i s p o l j a v a n j u n a g o n a , al i u
t o me n i j e s v e l i bi do.
329
jer ga donekle samo nasluujemo kao ostatak u po-
zadini Erosa. Proe nezapaen, ukoliko ga ne izda
legura sa Erosom. Najjasniji uvid u njegovu sutinu
i odnose sa Erosom dobij amo kroz sadizam, gde on
izopauje smisao erotskog cilja a pri tome potpuno
zadovoljava seksualne elje. Ali kada se ak pojavi
i bez ikakvih seksualnih stremljenja, u slepom besu
razaranja, nije moguno prevideti da je njegovo za-
dovoljenje povezano sa izvanredno velikim narcisti-
kim uivanjem, jer svome Ja ispunjava stare elje
svemoi. Nagon razaranja, umeren i zauzdan i isto-
vremeno zapreen u postizanju cilja, usmeren objek-
tima omoguie svome Ja da zadovolji ivotne po-
trebe i da zavlada prirodom. Njegovo priznanje po-
iva preteno na teorijskim osnovama, pa, mora se
priznati, nije sasvim bezbedno od teorijskih zamerki.
Ali tako nam sada izgleda, na dananjem stepenu na-
ega znanja. Budua istraivanja i razmiljanja si-
gurno e to i konano rasvetliti. Za sve to sledi sto-
jim, dakle, na stanovitu da sklonost agresivnosti
predstavlja osnovni, samostalni nagon u oveka,
i ponavljam, on predstavlja najveu prepreku kul-
turi. Negde u toku ovog istraivanja rodila se mi-
sao da je kultura naroiti proces koji se odvija meu
ljudima; ja i dalje zastupam tu ideju. Dodajem da je
taj proces u slubi Erosa i tei da sakupi izdvojene
pojedince a kasnije porodice, plemena, narode, na-
cije u velike celine. Zbog ega to mora da se do-
godi ne znamo. Ali je ba to delo Erosa. Ljudske
mase mora da su meusobno povezane libidinoznim
vezama. Nee ih odrati zajedno sama nuda ili pred-
nosti zajednice. Ali ovom programu kulture opire
se prirodni ljudski nagon agresije, neprijateljstvo
330
j ednoga pr ema svi ma i svi h prema j ednome. Nagon
agresij e potomak j e i gl avni predst avni k nagona
smrti, koj i smo pronal i uz Erosa i koj i s nj i m del i
vl ast nad svet om. Sada smatram da nam ni j e nepo-
znat smisao razvoj a kul t ure. I ona pokazuj e borbu
i zmeu Erosa i smrti , nagona i vota i nagona raza-
ranj a, koj a se odi grava meu l j udi ma. Takva borba
j e najhitniji sadraj i vota uopte, pa se zato i raz-
voj kul t ure moe krat ko oznai ti kao borba l j udskog
roda za i vot .
2 2
I ovu borbu gi ganata el e nae da-
di l j e da ubl ae sa buj i paj i s neba".
2 2
Ve r o v a t n o mo e mo b l i e oz na i t i : u obl i ku k o j i j e
us l o v i o n e k i na ma j o ne poz na t i do g a a j .
VI I
Zato nai srodnici, i voti nj e, ne poznaj u borbu
za kul t uru? Ne znamo. Vr l o verovat no su se neke
meu nj i ma: pel e, mravi , termi ti , hi l j adama godi -
na bori l i dok su stvori l i dravnu instituciju, podel u
ul oga, ograni enj a za pojedince, koj i ma se mi danas
di vi mo. Za na dananji pol oaj znaaj no j e to ose-
amo da ne bi smo bi l i sreni ni u j ednoj od ovi h
i voti nj ski h drava, ni u j ednoj od ul oga koj e su
t amo dodel j ene poj edi nci ma. U drugi h i voti nj ski h
vrst a mogua j e povremeno uspostavl j ana ravnot e-
a uti caj a iz spol jnog svet a i nagona koj i se u nj i ma
bore, i t ako je dolo do zastoja u razvoj u. U prao-
veka j e, moda, neki novi nal et l i bi da ponovo pod-
stakao raspl amsavanj e nagona razaranj a. Ovde se
na mnoga pi tanj a j o ne moe odgovori ti .
Drugo j edno pi tanj e nam j e bl i e: kakvi m sred-
st vi ma se slui kul t ura da bi sputal a, ui ni l a bezo-
pasnom i l i moda otklonila agresi j u koj a j oj se i spre-
ila. Nekol i ko metoda smo ve upoznal i , al i j o ni -
smo onu koj a kao da j e naj vani j a. Nj u moemo i zu-
avat i kroz istoriju razvi t ka poj edi nca. St a se s nj i m
deava da bi nj egova elja za agresi j om postal a ne-
kodl j i va? Neto vrl o znaajno, to ne bi smo pogodili,
332
a to je ipak tako blizu pameti. Agresiju introjici-
ramo, internalizujemo, u stvari je vraamo onamo
odakle je potekla, okreemo je, dakle, protiv sopstve-
noga Ja. Tu nju preuzima jedan deo toga Ja koji se
u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom delu i kao
savest" na njega ustremljuje istu onu strogu agre-
sivnost koju bi Ja rado zadovoljilo na stranoj osobi.
Napon izmeu strogog Nad-ja i pokorenog Ja nazi-
vamo oseanjem krivice; ono se ispoljava kao po-
treba za kaznom. Kultura, dakle, savlauje opasnu
elju za agresijom pojedinca time to je oslabi, ra-
zorua i posredstvom jedne njegove unutranje in-
stancije nadzire, kao to to ini posada u osvojenom
gradu.
O nastanku oseanja krivice analitiar misli dru-
gaije nego psiholozi. Ali i njemu nije lako da to
objasni. Ako nekog upitamo kako nastaje oseanje
krivice, dobiemo, u prvi mah, odgovor kome se ne"
moe prigovoriti: osea se krivim (poboni e rei:
grenim) ako uradi neto to se smatra ravim".
Primetiemo zatim koliko malo kazuje takav odgo-
vor. Posle malo oklevanja moda e dodati da se
ovek moe oseati krivim iako nije uinio nita ra-
vo, ve je samo uvideo svoju nameru da to uini.
Onda emo postaviti pitanje: zbog ega se ovde sma-
traju jednakim namera i izvrenje? U oba sluaja
pretpostavlja se da je ve poznato da zlo treba od-
baciti i spreiti da bude izvreno. Kako je dolo do
ovakvog gledita? Smemo odbaciti postojanje uroe-
ne, tako rei prirodne sposobnosti razlikovanja do-
brog od ravog. Zlo esto ne samo to nije tetno ili
opasno po nae Ja, naprotiv predstavlja neto e-
ljeno, neto to mu predstavlja uivanje. Znai da
333
uticaj sa strane odreuje ta treba nazvati dobrim
odnosno ravim. Mora da postoji neki razlog zato
se ovek potinio takvom stranom uticaju, jer ga sop-
stvena oseajnost ne bi navela na taj put. Lako se
otkriva da su u pitanju njegova bespomonost i za-
visnost od drugih, to emo najbolje opisati kao
strah od gubitka ljubavi. Ako izgubi ljubav drugoga,
od koga zavisi, gubi i zatitu od razliitih opasnosti,
meutim, pre svega dolazi u opasnost da jai od
njega pokae, svoju nadmo nad njim u vidu kanja-
vanja. Dakle ravo" je u poetku ono zbog ega
nam preti gubitak ljubavi, pa se zbog straha od tak-
vog gubitka mora da izbegava. Zbog toga i nije vano
da li smo ve uinili zlo ili emo ga tek uiniti, u
oba sluaja opasnost se javlja tek kada autoritet to
otkrije. On e se u oba sluaja ponaati na isti nain.
Ovakvo stanje nazivamo neistom savesti. U
stvari, jo mu ne pripada to ime, jer svest o krivici
je na tom stupnju oigledno samo strah od gubitka
ljubavi, socijalni" strah. U maloga deteta nikada
i ne moe biti drukije. Ali u mnogih odraslih jedi-
na promena sastoji se u zameni oca, ili oba roditelja,
veom ljudskom zajednicom, zato im su sigurni da
autoritet nee saznati o tome ili da im ne moe ni-
ta uiniti, oni se po pravilu ne ustruavaju da ine
ravo ako od toga oekuju prijatnosti. Strah se od-
nosi samo na otkrivanje.-'
3
Dananje drutvo uglav-
nom mora da rauna sa ovakvim stanjem.
Velika promena se deava tek kada izgradnjom
Nad-ja autoritet bude internalizovan. Ovim se pro-
2 3
S e t i mo s e u v e n o g Ru s o o v o g ( Ro u s s e a u ) ma n d a r i n a .
334 Iz kulture i umetnosti
blemi savesti podiu ina vii stupanj. U stvari, tek
sada bi se moglo govoriti o savesti i oseanju kri-
vice. " Sada otpada i strah od biti otkriven" i ukla-
nja razliku izmeu ravog postupka i rave pomisli,
jer se od Nad-ja ne moe nita skriti, ak ni misli.
Verujemo da je realna ozbiljnost situacije svakako
minula jer novi autoritet, Nad-ja, nema motiva da
postupa loe sa Ja kome prisno pripada. Ali prisu-
stvom uticaja geneze, koja omoguava da dalje ive
prolost i prevazieno, u osnovi ostaje sve kako je
bilo u poetku. Nad-ja kinji greno Ja nepromenje-
nim oseanjem straha i trai priliku da ga izloi
kazni spoljnog sveta.
Na tom drugom stupnju razvoja, savest pokazuje
jednu osobenost koju nije imala na prethodnom, a
koja se vie ne moe lako objasniti. Naime, to god
je ovek estitiji, utoliko se stroe i nepoverljivije
ponaa savest. Vrhunac dostie u svetaca, koji sebe
optuuju zbog najteih grehova. Vrlina pri tome gubi
deo obeane nagrade, posluno i asketsko Ja ne ui-
va poverenje svoga mentora, trudi se, ini se uza-
lud, da ga stekne. Sada e neko prigovoriti da su to
vetaki podeene tekoe, da je stroa i budnija sa-
vest obeleje moralnog oveka. Kada sveci sebe pro-
glaavaju grenicima onda se oni s pravom pozivaju
na iskuenja da zadovolje nagone; tim iskuenjima
su oni naroito jako izloeni, jer je poznato da se
** S v a k o r a z uma n s hv a t i e i u z e e u obz i r da j e u o v o m
poj e dnos t a v l j e nom pr i k a z u oSt r o r a z d v o j e n o ono t o se u
s t v a r nos t i o dv i j a u neo t r i m pr e l i v i ma , da s e ne r a di s a mo
o pos t oj a nj u Na - j a v e i o nj e g o v o j r e l a t i v no j snazi i s f er i
ut i c a j a . S v e do s ada r e e no o s a v e s t i i k r i v i c i op t e j e p o -
z na t o i na j v e i m del om pr i z nat o.
335
ona stalnim odricanjem samo pojaavaju, a kada se
povremeno zadovolje, bar za kratko vreme, slabe.
Druga injenica sa podruja etike, toliko bogate pro-
blemima, jeste da neuspeh, odnosno promaaj spo-
lja, silno pojaava mo savesti u ljudskom Nad-ja.
Dok je oveku dobro, i savest mu je blaga i svata
doputa njegovom Ja. Ako mu se dogodi neka ne-
prilika, povlai se u sebe, uvidi svoju grenost, po-
vea zahteve svoje savesti, nametne sebi uzdrlji-
vost i kanjava se ispatanjem.25 itavi narodi su se
tako ponaali; na isti nain se i danas ponaaju. Ali
ovo se lako objanjava prvobitnim, infantilnim stup-
njem savesti, koji nije naputen posle introjekcije u
Nad-ja, ve pored i iza njega postoji i dalje. Sudbi-
nu smatramo zamenom roditeljske instancije. Doiv-
ljena nesrea znai da nas via sila ne voli vie, i
pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo se ponovo
roditeljskim predstavnicima, u svome Nad-ja, koje
smo u srei zanemarili. Ovo je oigledno u strogo
religioznom tumaenju sudbine kao izraza boje vo-
lje. Narod Izraela se smatrao najmilijim detetom
Bojim. Kada je Veliki Otac dopustio da se nesrea
za nesreom srui na njegov narod, niko nije posum-
njao u takvu vezu sa Njim, niti je posumnjao u Boju
mo i pravdu. Naprotiv, stvorili su proroke koji
su ih korili zbog grenosti i na osnovu oseanja kri-
vice stvorili prestroge propise svoje svetene religije.
2 Ma r k T v e n u j e dnoj s v oj oj k r a t k o j pr i i ci , The first
melon I ever stole (Prva dinja koju sam ikad ukrao) obr adi o
j e t a k v o j a a nj e mo r a l a us l e d ne da e . P r v a di nj a j e s l u aj no
bi l a z el ena. Cu o s a m pr i u i z us t a Ma r k Tv e n a . Po t o j e i z -
g o v o r i o nas l ov, z a ut a o j e i k a o u ne doumi c i se z api t ao: , , Was
i t t he f i r s t " ( Da l i j e bi l a pr v a ? ) T i me j e s v e r e ka o.
336
udno je, ali se primitivac ponaa drugaije. Ako mu
se dogodi nesrea, ne pripisuje je sebi ve fetiu, koji
je oigledno nije skrivio, te kanjava njega umesto
da to uini sa sobom.
Poznajemo, dakle, dva korena oseanja krivice:
strah od autoriteta i kasnije nastali strah od Nad-ja.
Prvi prisiljava da se odustane od zadovoljenja na-
gona, a drugi, osim toga, trai i kanjavanje, jer se
zabranjene elje pred Nad-ja ne mogu sakriti. uli
smo takoe kako se moe shvatiti strogost naeg
Nad-ja, odnosno zahtevi savesti. Ona je, jednostavno,
produenje strogosti spoljnog autoriteta koji je sme-
nila i delom zamenila. Sada uviamo u kakvom su
odnosu odustajanje od zadovoljenja instinkata i ose-
anje krivice. Prvobitno je odricanje od nagona po-
sledica straha od spoljnog autoriteta. Odriemo se
zadovoljenja da ne bismo izgubili njegovu ljubav.
im smo se odrekli, mi smo, tako rei sa spoljnim
autoritetom kvit" i ne bi trebalo da preostane ose-
anje krivice. Kada strah potie od Nad-ja, dogaa
se drugaije. Ovde odricanje od zadovoljenja nago-
na nije dovoljno jer elja postoji i dalje, a ne moe
se sakriti od Nad-ja. Dakle, uprkos izvrenog odri-
canja pojavie se oseanje krivice, a to je sa gledita
ekonominosti veliki nedostatak uspostavljanja Nad-
-ja, ili, kako bi se moglo rei, obrazovanja savesti.
Odricanje od nagona ne osloboava vie u potpuno-
sti, uzdravanje iz estitosti nije vie nagraeno obez-
beivanjem ljubavi, nedaa koja preti spolja gu-
bitak ljubavi i kazna od strane spoljnog autoriteta
zamenjena je trajnom unutarnjom nesreom, nape-
tou zbog oseanja krivice.
337
Ovi odnosi su toliko zamreni a istovremeno to-
liko vani, te u ih, bez obzira na opasnost ponav-
ljanja, razmatrati sa raznih strana. Vremenski redo-
sled bi bio: prvo, odricanje od nagona zbog straha
od agresije spoljnog autoriteta. Iz toga proistie strah
od gubitka ljubavi; a ljubav je zatita od te kaznene
agresije. Zatim se izgrauje unutranji autoritet pa
se ovek odrie od nagona zbog straha od njega, stra-
ha od savesti. U drugom stepenu, ravo delo i rava
namera se izjednauju otuda potiu svest o kri-
vici i potreba za kaznom. Agresija savesti konzervira
agresiju autoriteta. Dovde je postalo sve jasno. Ali
gde je tu mesto uticaju nesree (spolja nametnutog
odricanja) koji pojaava savest do izvanredne stro-
gosti savesti najboljih i najposlunijih? Obe osobine
savesti smo objasnili, ali ipak ostaje utisak da ova
objanjenja ne dopiru do kraja i da je jedan deo
ostao jo nerazjanjen. To konano postie jedna za-
misao, koja uostalom pripada psihoanalizi, a nepo-
znata je obinom nainu ljudskog razmiljanja. Ona
je takve prirode da nam omoguava da shvatimo zbog
ega nam je ova stvar izgledala tako zamrena i ne-
pristupana. Ona, naime, kae: U poetku je stvarno
savest (tanije: strah koji kasnije postaje savest) uz-
rok odricanju od nagona, ali kasnije je taj odnos
obrnut. Svako odbijanje nagona postaje dinamiki iz-
vor savesti, a svako sledee odbijanje pojaava nje-
nu strogost i netrpeljivost. Ako budemo u stanju da
ovo bolje uskladimo sa ve poznatom istorijom po-
stanka savesti, moraemo prihvatiti paradoksalno na-
elo: savest je posledica odricanja od nagona, odnosno
(spolja nametnuto) odricanje od nagona stvara savest,
koja otada zahteva i dalje odbacivanje nagona.
22 Frojd, Odabrana dela, V
U stvari , prot i vurenost ove reeni ce i opisane
geneze savesti ni j e t ako vel i ka, a nal azi mo nai n da
j e j o vi e smanj i mo. Radi l akeg i zl aganj a, uzmi mo
za pri mer nagon agresi j e, uz pretpostavku da se u
ovom sl uaj u deava samo odri canj e od agresi j e. Na-
ravno, ovo j e samo pri vremena pretpostavka. Onda
odri canj e od nagona t ako del uj e na savest da Nad-j a
preuzme svaki del i agresi j e koj u ne zadovol j i mo, te
se nj egova agresi vnost (protiv Ja) pojaa. To ni j e sa-
svi m u skl adu sa gl edi tem da j e prvobi tna agresi v-
nost savesti produetak strogosti spol j nog autori teta
i , prema tome, nema ni kakve veze sa odri canj em. Al i
i to nesl aganj e emo izgl aditi ako ut vrdi mo drugo
porekl o prvobi tne snabdevenosti Nad-j a agresi j om.
Det e, svakako, razvi j a vrl o vel i ku agresi vnost prema
autori tetu koj i mu omet a prva, al i i naj znaaj ni j a
zadovol j enj a, bez obzi ra na t o kakve su vrste bi l a
traena odricanja od nagona. Det e j e nuno moral o
da se odrekne zadovol j enj a te osvetni ke agresi j e.
Ono nal azi izlaz i z ove teke ekonomske situacije pu-
t em poznati h mehani zama. Identi fi kaci j om unosi u
sebe taj neprikosnoveni autori tet, koj i sada postaj e
Nad-j a, i preuzi ma svu onu agresi j u koj u j e kao det e
el el o da upotrebi proti v nj ega. Ja deteta mora da se
pomi ri sa alosnom ul ogom t ako ponienog oe-
vog autoriteta. Ovo j e obrt anj e situacije, to se
esto deava: Kada bi h j a bi o otac a ti dete, i j a bi h
postupao loe s tobom. Odnos i zmeu Ja i Nad-j a je
el j om izopaeno vraanj e real ni h odnosa i zmeu j o
nepodel j enog Ja i j ednog spol j nog obj ekta. To j e,
takoe, tipino. Bi tna razl i ka, meut i m, lei u t ome
to prvobi t na strogost naeg Nad- j a ni j e ili ni j e
toliko strogost koj u smo i skusi l i od obj ekta ili koj i
339
mu pripisujemo, ve odraava sopstvenu agresiju
upravljenu protiv njega. Ako se to pokae tankn,
smemo zaista tvrditi da je u poetku savest nastala
potiskivanjem jedne agresije i da je u daljem raz-
voju pojaavaju nova takva potiskivanja.
Koje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethod-
no, koje nam genetski izgleda tako nepobitno, ili no-
vije, koje je tako sreno zaokruglilo teoriju? Oigled-
no su oba ispravna, ona se meusobno ne sukoblja-
vaju, ak imaju jednu dodirnu taku jer osvetniku
agresiju deteta odreuje i veliina kaznene agresije
koju ono oekuje od oca. Ali iskustvo ui da stro-
gost onog Nad-Ja koje se razvilo u deteta ni u kom
sluaju ne odraava strogost postupaka koje je ono
doivelo.
2
* Ona je, izgleda, nezavisna od ovog postu-
panja, pa i pored vrlo blagog odgoja neko dete moe
imati veoma strogu savest. Ipak bi bilo pogreno pre-
uveliavati tu nezavisnost. Lako se moemo uveriti
da strogost vaspitanja veoma utie i na izgradnju
dejeg Nad-Ja. Moe se rei da pri izgradnji Nad-ja
i nastajanju savesti deluju skupa uroeni konstitu-
cionalni faktori i uticaji miljea realne okoline. Ovo
ne treba da zvui udno jer je to opti etioloki uslov
svih ovakvih procesa.2
7
26 St o s u s p r a v o m i s t akl i Me l a ni e Ke l i n i dr ugi , e n g l e -
s ki aut or i .
2 7
Fr . Al e x a n d e r j e u Psihoanalizi c e l o k upne l i nost i
(Psychoanalyse der Gesamtpersonlichkeit), 1927, u v e z i Aj h o r -
n o v e ( Ai c hhor n) s t udi j e o v a s pi t noj z apu t e nos t i i s pr a v no
pr oc e ni o o ba g l a v n a t i pa pa t og e ni h me t o da v a s pi t a nj a , p r e -
t e r a nu s t r ogos t i r az ma e nos t . Pr e t e r a no me k i popus t l j i v
ot ac bi e po v o d s t v a r a nj a u de t e t a pr e s t r og og Na d - J a , j e r
t o det e, pr o et o l j uba v l j u k o j u pr i ma , n e ma dr ug i i z l az t e
22*
340
Moe se, takoe, rei da det e kada na pr va na-
gonska odri canj a reaguj e preterano j akom agresi j om
i odgovaraj uom strogou svog Nad-j a sl edi j edan
fil ogenetski uzor, te prel azi aktuel no opravdanu me-
ru, j er j e otac prei stori j e svakako bio uasan i ka-
dar da bude u naj veoj meri agresi van. Razl i ke i z-
meu dva shvat anj a o postanku savesti j o vi e se,
dakl e, smanj uj u ako sa i ndi vi dual ne preemo na f i -
l ogenetsku i stori j u razvoj a. Al i se zato ukazuj e nova
znaaj na razl i ka i zmeu ova dva procesa. Ne mo-
emo prei preko t vrenj a da oseanj e kri vi ce l j ud-
skog roda poti e i z Edi povog kompl eksa i da j e st e-
eno kada su udrueni si novi ubi l i oca. Tada j edna
agresi j a ni j e potisnuta, ve i zvrena. Smat ramo da
ista ta agresija, kada j e dete potisne, postaje i zvor
oseanja kri vi ce. Posl e svega ovoga neu se zaudi ti
ako neki italac l j uti to uzvi kne: Znai svej edno j e,
ubi l i oca i l i ne. Oseti emo se kr i vi m u svakom sl u-
aj u! Imamo pravo da posumnj amo u poneto: ili
ni j e tano da oseanje kri vi ce poti e od potisnute
agresi j e, i l i je istorija o ubi st vu oca samo roman, a
deca pral j udi nisu ubi j al a svoj e oeve ee nego to
to i ne dananja. Uostalom, ukol i ko to ni j e roman
ve verodostojna istorija, pred nama bi bi o sluaj u
koj em se deava ono to ceo svet oekuj e, nai me:
s v o j u a g r e s i j u okr e e unut r a . U v a s p i t no z apu t e nog, koj i j e
o d g a j a n b e z l j uba v i , nedos t aj e n a p o n i z me u J a i Na d - J a pa
s e s v a n j e g o v a agr es i j a mo e uput i t i na pol j e . A k o os t a v i mo
po s t r a ni kons t i t uc i onal ni f a k t o r ( ma da g a mo r a mo pr i znat i ) ,
mo e mo r e i da s t r oga s a v e s t na s t a j e s a de j s t v o m d v a i v o t na
ut i c a j a : o dba c i v a nj e m na g ona , k o j i os l oba a agr es i vnos t ,
i do i v l j a j e m l j ubavi , koj a o k r e e a g r e s i j i p u t unut r a i p r e -
nos i j e na Na d - J a .
341
neko se osea kri vi m zato to j e stvarno uinio neto
to se ne moe pravdati . A za taj sl uaj , koj i se sva-
kodnevno ponavl j a, psihoanal iza nam j o duguj e
obj anj enj e. "
To j e istina, pa moramo nadoknaditi. Al i ni j e to
neka vel i ka taj na. Kr i vi cu koj u oseamo poto smo
neto zgrei l i treba nazvat i kaj anj em. Ono se odnosi
samo na j edno del o i pretpostavl j a, naravno, da j e
savest, spremnost da se oseamo kri vi m, postojala j o
pre ui nj enog dela. Kaj anj e t akve vrst e nam zato ni -
kad nee pomoi da otkri j emo porekl o savesti i ose-
anj e kri vi ce uopte. Tok dogaaj a u ovi m svako-
dnevni m sl uaj evi ma obino j e sl edei : neka nagon-
ska potreba koj a j e stekl a snage postigne zadovo-
l j enj e uprkos savesti, koj a je u kraj nj oj liniji i pak
ograni ene moi. Posl e pri rodnog sl abl j enj a potrebe
koj a j e zadovol j ena, uspostavl j a se raniji odnos sna-
ga. Psi hoanal i za je zato u pravu to u ovoj raspravi
izostavl ja sluaj oseanja kri vi ce zbog kaj anj a, bez
obzi ra to je est i to je nj egov prakti ni znaaj
vel i k.
Al i i ako oseanje kri vi ce potie od ubi stva pra-
oca, to i pak predstavl j a sluaj kaj anj a". A, prema
pretpostavci , tada, pre ui nj enog del a, nisu postojali
savest i oseanje kri vi ce. Ot kuda u tom sl uaj u po-
tie kaj anj e? Ovaj sl uaj zaista mora da nam razjasni
taj nu oseanja kri vi ce i uini kraj naoj pometnj i .
Ja mi sl i m da e to i uiniti. Ondanj e kaj anj e ishod
j e prvobi t ne oseajne ambi val enci j e prema ocu. Si -
novi su ga mrzeli, ali i vol el i . Poto su agresijom
utolili mrnj u, u kaj anj u zbog toga del a se ispoljila
l j ubav. Ona j e nj i hovom i denti fi kaci j om sa ocem i z-
gradi l a Nad-j a, dal a mu mo oca kao kaznu za po-
342
injeno delo agresije protiv njega, ustrojila ograni-
enja da bi spreila ponavljanje dela. Sklonost agre-
siji prema ocu se ponavljala i u sledeim pokole-
njima, pa je i oseanje krivice i dalje postojalo i po-
jaavalo se iznova prilikom svakog potiskivanja agre-
sije i njenog prenoenja u Nad-ja. Sada, mislim, ko-
nano i potpuno jasno shvatamo dve stvari - r - udeo
ljubavi u nastajanju savesti i sudbonosnu neizbenost
oseanja krivice. Stvarno, nije bitno da li je neko
ubio oca ili se uzdrao od toga dela, u oba sluaja
se mora oseati krivim, jer je oseanje krivice izraz
konflikta ambivalence, vene borbe izmeu Erosa i
nagona razaranja, odnosno nagona smrti. Ovaj se
konflikt rasplamsa im je ovek suoen sa obavezom
da ivi u zajednici. Sve dok je jedini oblik zajednice
porodica, taj konflikt moe da se ispolji samo kao
Edipov kompleks, mora da ustanovi savest i stvori
prvo oseanje krivice. Pri pokuaju proirenja zajed-
nice, isti konflikt se nastavlja u oblicima uslovljenim
prolou, pojaava se, a posledica je dalji porast ose-
anja krivice. Kultura se pokorava unutranjem ero-
tinom nagonu, koji zahteva da ona ujedini ljude u
vrsto povezanu masu, a ona moe postii taj cilj
samo neprekidnim pojaavanjem oseanja krivice.
to je zapoeto ocem, zavrava se na masi. Ako kul-
tura predstavlja nuni put razvoja od porodice ka
oveanstvu, onda je s njom neraskidivo povezano
stalno jaanje oseanja krivice, moda do razmera
koje e pojedinac teko moi da podnosi. To je po-
sledica uroenog konflikta ambivalencije, koji po-
tie iz venog sukoba ljubavi i tenje za smru.
Podsetimo se optubi velikog pesnika protiv nebe-
skih sila":
343
Vi n a s uv o di t e u i v ot
Do z v o l j a v a t e j a d n i k u d a pos t a ne gr e an,
P a g a pr e pu t a t e pa t nj i
j e r s e s v a k i g r e h s v e t i na z eml j i . - '
Preostaj e nam j edi no da uzdahnemo pred sazna-
nj em da j e poj edi ni m l j udi ma dato da i z vrt l oga sop-
stveni h oseanja, ak i bez napora, i zvl ae naj dubl j e
istine, do koj i h mi ostal i treba da se probi j amo uz
munu neizvesnost, pi paj ui .
** Go e t h e P e s m e sviraa na harfi i z d e l a Wi l h e l m
Meister.
VIII
Stigavi na kraj ovakvog puta, autor se osea
dunim da svoje itaoce zamoli za oprotaj to im
nije bio vest vodi i nije ih potedeo doivljaja me-
stiminih praznina i tegobnih'stranputica. Nema sum-
nje, moglo se uraditi i bolje. Pokuau da naknadno
neto popravim.
U prvom redu, nasluujem da itaoci imaju
utisak da je rasprava o oseanju krivice prevazila
okvire ovog izlaganja, da zauzima suvie prostora i
da je potisnula u stranu ostali sadraj s kojim nije
uvek najvre povezana. To je moda poremetilo
sklop poglavlja, ali odgovara mojoj nameri da ose-
anje krivice predstavim kao najvaniji problem
kulturnog razvoja i dokaem da je cena kulturnog
napretka plaena gubitkom uivanja sree zbog ja-
anja oseanja krivice.** Ova tvrdnja, koja je krajnji
* * 1 t a ko, s aves t s t var a k u k a v i c e od s v i h n a s . . . " O p -
t u b a na r a u n dana nj eg v a s pi t a nj a z a t o t o k r i j e o d ml a -
do g o v e k a k a k v u e ul ogu i gr at i s e ks ua l nos t u nj e g ov om i -
v o t u ni j e j e di na. Ono j e pogr e no, o s i m t oga, j e r ov e ka ne
p r i p r e ma na agr esi j u, i ako j e pr e do dr e e no da j oj o n p r e d -
s t a v l j a obj e kt . Vas pi t anj e o t pr e ma o ml a d i nu u i vot s a n e -
l a no m ps i hol o kom or i j ent aci j om i o no pos t upa ka o k a d a
Nelagodnost u k ul t ur i
345
rezul tat moga i strai vanj a, j o uvek zvui strano, a
to se moe dovesti u vezu sa veoma osobenim, al i
potpuno neobj anj eni m odnosom oseanja kri vi ce i
nae svesti. Kada je u pi tanj u obi an sluaj (po nama
normalan) kaj anj a, ono se sasvi m j asno nal azi u sve-
sti, ak smo navi kl i da kaemo umesto osea se kr i -
vi m" svestan kri vi ce". Ispi ti vanj em neuroza,
i me smo uostal om dobi l i naj dragoceni j e putokaze za
razumevanj e normal nog, pokazal i su se i suprotni
odnosi. U j ednoj t akvoj afekciji, prisilnoj neurozi,
oseanje kri vi ce vrl o se upadl j i vo namee svesti, su-
vereno vl ada kl i ni kom sl i kom i bol esni kovi m i vo-
tom, i j edva doputa da se j o neto poj avi uz njega.
Al i u vei ni drugi h sl uaj eva i obl i ka neuroza ono
ostaje potpuno nesvesno; meuti m, zbog toga ne ispo-
l j ava sl abi j e del ovanj e. Bol esni ci nam ne veruj u kada
im nagovesti mo da i u nj i h postoji nesvesno osea-
nj e kri vi ce. Da bi nas samo upol a razumel i , pri a-
mo i m o nesvesnoj potrebi za kaznom kroz koj u se
i spol j ava oseanje kri vi ce. Ne treba, ipak, precenj i -
vat i povezanost sa obl i kom neuroze. Meu bol esni -
ci ma od prisilne neuroze postoje ti povi koj i svoj e
oseanje kri vi ce ne zapaaj u ili ga osete u vi du neke
nelagodnosti ili neke vrste straha t ek kada su spre-
bi u e s ni k e ne k e pol a r ne eks pedi c i j e opr e mi l i l e t nj om o d e -
o m i ma p a ma s e v e r no- i t al i j ans ki h j e z e r a. U t o me se j a s no
z a pa a i z v e s na z l oupot r eba e t i ki h pos t a v ki . Nj i hov oj s t r o -
gos t i ne bi na kodi l o a k o bi v a s pi t a r e k a o : t a k v i bi t r e ba l o
da b u d u l j udi da bi bi l i s r ecni i mog l i d r u g e da us r e e. Al i
mo r a mo r a unat i da oni ni s u t a k v i . Ume s t o t oga, oml a di na
os t aj e u uv e r e nj u da s v i po t uj u e t i ke pr opi s e, da k l e da s u
est i t i . Na ovaj na i n s t v a r a mo podl ogu z a ht e v a da i ona
pos t ane t a k v o m.
346
eni da izvre neku odreenu radnju. Ove stvari tre-
balo bi ve jednom da shvatimo, ali za sada ne moe-
mo. Moda je ovde dobrodola napomena da je ose-
anje krivice u sutini samo jedna topika podvrsta
straha, koja se u kasnijim fazama potpuno podudara
sa strahom od Nad-ja. A u strahu se pokazuju iste
neobine varijacije u odnosu na svest. Na neki nain,
strah se nalazi u pozadini svih simptoma, ali on osva-
ja svest as buno, potpuno, a as se toliko uspeno
prikriva da smo primorani govoriti o nesvesnom stra-
hu ili, ako elimo da imamo psiholoku istu savest,
jer je strah najpre samo jedno oseanje, o moguno-
stima doivljavanja straha. I zato se moe s lakoom
zamisliti da se ni oseanje krivice prouzrokovano kul-
turom ne doivljava kao takvo, ve da dobrim delom
ostaje nesvesno ili se pojavljuje kao nelagodnost, ne-
zadovoljstvo, za koje traimo druge motivacije. Reli-
gije, bar, nisu nikada potcenjivale ulogu oseanja
krivice u kulturi. One ak nastoje da oveanstvo
oslobode toga oseanja krivice, ili, kako ga nazivaju,
greha. Ovo im priznanje nisam odao na drugom
mestu.
80
Prema nainu na koji se u hrianstvu stie
spasenje: rtvom jednog pojedinca, koji time uzima
na sebe jedan svima zajedniki greh, izveli smo za-
kljuak kakav je mogao biti prvi povod za opteree-
nje onom prakrivicom kojom je i zapoela kultura*',
Nije naroito vano, ali moda nije ni suvino,
to objanjavam znaenje pojedinih rei kao: Nad-ja,
savest, oseanje krivice, potreba za kaznom, kajanje,
30 Mi s l i m na Bu d u n o s t jedne i l u z i j e (Die Zukunjt einer
Illusion) 1927.
si Totem i tabu (Totem vnd Tabu) 1912.
347
jer smo ih moda esto upotrebljavali odve slobod-
no i jednu umesto druge Sve se odnose na istu
stvar, ali imenuju njene razne strane. Nad-ja je in-
stancija koju smo mi dokuili. Savest je jedna od
funkcija koje mu pripisujemo, ona obavlja dunost
cenzora i treba da nadzire i ocenjuje postupke i na-
mere naeg Ja. Oseanje krivice, tvrdoa Nad-ja, isto
je, dakle, to i strogost savesti. Ono predstavlja zapa-
anje naeg Ja da je pod takvim nadzorom, procenu
napona izmeu njegovih tenji i zahteva Nad-ja. Ono
je strah od ove kritike instancije koji je u osnovi
itavog tog odnosa i potreba za kanjavanjem, ono
je izraz nagona naeg Ja, koje je pod uticajem sadi-
stikog Nad-ja postalo maohistino, to znai da Ja
jedan eo nagona za samounitenjem, koji postoji u
njemu, upotrebljava za erotino vezivanje sa svojim
Nad-ja.
O savesti se ne bi moglo govoriti pre nego to
se ustanovi postojanje Nad-ja. Svest o krivici, sloi-
emo se, nastala je pre Nad-ja, pa prema tome i pre
savesti. Ona zato predstavlja neposredan izraz straha
od spoljnog autoriteta, priznavanje napona izmeu
Ja i njega. Direktan je potomak konflikta izmeu po-
trebe za njegovom ljubavi i pritiska za zadovolje-
njem nagona, ije obuzdavanje prouzrokuje sklonost
agresiji. Natkriljavanje ovih dvaju slojeva oseanja
krivice, straha od spoljnog i od unutranjeg autori-
teta, otealo nam je bolji uvid u odnose savesti. Ka-
janje je opti naziv reakcije Ja u jednom sluaju
oseanja krivice i sadri malo izmenjen oseajni
materijal straha koji deluje u pozadini svega toga;
kajanje i samo predstavlja kaznu, ali moe da ukljui
348
Iz kulture i umetnotti
i potrebu za kaznom. I kaj anj e, dakle, moe biti
starije od savesti .
Nee smetati ako j o j ednom pomenemo prot i vu-
renosti koj e su nas u t oku naeg i spi ti vanj a za t re-
nutak zbunil e. Oseanj e kri vi ce j e j ednom bi l o po-
sledica uzdrane agresi j e, a drugi put, i to ba na
svom istorijskom poet ku pri l i kom ubi st va oca ,
posledica i zvrene agresi j e. Nal i smo, dodue, i zl az
i z ove tekoe. Ustanovl j enj em unutranj eg autori te-
ta, Nad-j a j e i z temel j a i zmeni l o ba te odnose. Pr e
toga su oseanje kri vi ce i kaj anj e bili j edno isto.
Napomi nj emo da treba zadrati nazi v kaj anj e"
samo za reakci j u posl e stvarno i zvrene agresije. Ka -
snije, uz sveznaj ue Nad-j a, razl i ka i zmeu name-
ravane i i zvrene agresij e i zgubi l a je svoj znaaj .
Otada, oseanje kri vi ce mogu da prouzrokuj u kako
stvarno i zvreno nasilje, to zna ceo svet , t ako i samo
nameravano, to je otkri l a psi hoanal i za. I pored pro-
menj ene psiholoke situacije, konf l i kt ambi val ence
dva pranagona nastavl ja sa i sti m del ovanj em. Dol azi -
mo u i skuenj e da ovde trai mo reenj e zagonetke
tol i ko nestal ni h odnosa i zmeu oseanja kri vi ce i
svesti . Oseanj e kri vi ce u vi du kaj anj a zbog ravog
dela trebal o bi da bude uvek svesno, a ono koj e je
nastal o zapaanj em i mpul sa za ravo del o mogl o bi
ostati nesvesno. Ipak, nije tako j ednostavno, prisil na
neuroza to energino pobija. Na drugu proti vurenost
nai l azi mo prouavajui agresi vnu energi j u koj om
smatramo, da raspolae Nad-j a. Pr ema j ednom gl edi -
tu, ona j e samo produenj e energi j e kanj avanj a
spol j nog autoriteta, odrana za duevni ivot. Drugo
gl edi te smatra da je u pi t anj u prvenst veno neupo-
trebl j ena sopstvena agresija uperena proti v autori te-
349
ta koj i obuzdava. Pr vo se uenj e, ini se, bol j e ukl a-
pa u istoriju, a drugo u teori j u oseanja kri vi ce.
Dubl j i m razmi l j anj em, skoro su otkl onj ene na i zgl ed
nepomi rl j i ve suprotnosti.
Ispostavilo se da je u obe bi tno i zaj edni ko
agresija, koj a j e upuena unutra. I kl i ni ko zapaa-
nje, s druge strane, pot vruj e da se mogu razl i kovati
dva i zvora agresij e pri pi sane naem Nad-j a. U poj e-
di nom sl uaj u j ae del uj e j edan ili drugi , ali opte
uzev, oni del uj u zaj edno.
i ni mi se da post avku koj u sam rani j e predl o-
io da pri vremeno pri hvati mo treba na ovom mestu
ozbiljno da brani m. U naj novi j oj l i teraturi anal i za
zapaa se tenj a ka uenj u da svako zataj i vanj e,
svako spreavanj e zadovol j enj a nagona ima, odnosno
moe imati, za posl edi cu poj aanj e oseanja kri vi ce'
8
.
Mi sl i m da stvaramo vel i ku ol aki cu teori j i ako pri -
hvat i mo da ovo vai samo za nagone agresij e i da
emo mal o toga nai to proti vurei ovakvoj postavci.
Kako di nami ki i ekonomski objasniti zato se zbog
nezadovol j enog erotskog zaht eva poj aava oseanje
kri vi ce?
Ovo j e, ini se, moguno samo zaobi l azno: ako
se spreavanj em erotskog zadovol j enj a pobudi j edan
deo agresi vne sklonosti proti v linosti koj a ometa
zadovol j enj e i ako zati m mora da bude potisnuta
sama agresija. Al i onda se i pak samo agresija, poto
je potisnuta i preneta na Nad-j a, preobraa u osea-
nj e kri vi ce. Uveren sam da emo mnoge dogaaj e
moi predstavi ti j ednostavni j e i j asni j e ako pri menu
3* Na r o i t o u E. Jones a, S u a n I s ac s , Me l a ni e Kl e i n ; a
k a k o s a m s hvat i o i k o d Re i k a i Al e x a nd e r a .
350
otkria psihoanalize o poreklu oseanja krivice ogra-
niimo na agresivne nagone. Ispitivanje klinikog
materijala ne daje nam za ovo odreen odgovor, jer
se, shodno naoj pretpostavci, obe vrste nagona retko
kada pojavljuju iste, meusobno odvojene. Izuava-
nje ekstremnih sluajeva svakako e uputiti na pra-
vac koji oekujem. Pokuau da ovo odreenije
shvatanje prvi put iskoristim, te u ga primeniti na
proces potiskivanja. Kao to smo nauili, simptomi
neuroze su u sutini zamena za zadovoljavanje neo-
stvarenih seksualnih elja. Tokom analitikog rada
bili smo iznenaeni saznanjem da moda svaka neu-
roza skriva izvesnu koliinu nesvesnog oseanja kri-
vice, koja, sa svoje strane, uvruje simptome kori-
stei se njima za kanjavanje. Sada nam je lako da
formuliemo sledeu reenicu: kada se jedna nagon-
ska tenja potisne, pretvore se njeni libidinozni delo-
vi u simptome, a njene agresivne komponente u
oseanje krivice. Ako je ova reenica ak samo u
proeku priblino tana, ona zasluuje nau panju.
Nekim itaocima ove rasprave moda e se uini-
ti da su suvie esto sluali formulu o borbi izmeu
Erosa i nagona smrti. Trebalo je da ta formula obe-
lei proces kulture koji se odigrava u oveanstvu,
ali ona je proirena i na razvoj pojedinca a, povrh
svega, trebalo je da skine veo tajne sa organskog
ivota uopte.
Ispitivanje uzajamnih odnosa izmeu tri pojave,
izgleda, ne moe se izbei. Vraanje na istu formulu
opravdano je razmatranjem da su proces kulture o-
veanstva kao i razvoj pojedinca isto to i ivotna
zbivanja, dakle neto to mora imati udela u najop-
tijem svojstvu ivota. Ali ba zbog toga, postojanje
351
ove opte crte ne doprinosi razlikovanju sve dok se
ona naroitim okolnostima ne suzi. Stoga nas moe
umiriti tek tvrenje da je proces kulture ljudskog
roda ona modifikacija ivotnog procesa kroz koji taj
proces prolazi pod uticajem zadatka koji je postavio
Eros a podstaknula Ananke realna nuda; a taj za-
datak je ujedinjenje pojedinaca u zajednicu ljudi
uzajamno libidinozno povezanih. Obratimo li panju
na veze izmeu procesa kulture oveanstva i procesa
razvoja ili odgoja pojedinca, bez mnogo kolebanja
emo prihvatiti da su oba procesa slina, ukoliko se
ne radi o istom procesu, ali na razliitim objektima.
Kulturni proces oveanstva, naravno, apstrakcija je
vieg reda nego to je razvoj pojedinaca, zato je tee
da se ovaj proces predstavi oigledno, pa zato i ne
treba preterivati u traganju za analogijama. Poto su
ciljevi istovetni ovde uklapanje pojedinca u ljud-
sku masu, a onde stvaranje od mnogih pojedinaca
jedne masovne zajednice ne moe nas iznenaditi
slinost upotrebljenih sredstava i nastalih fenomena.
Zbog svoje izvanredne vanosti, ne moe i dalje biti
napomenuta osobina kojom se ova dva procesa razli-
kuju. U procesu razvoja pojedinca glavni cilj je pro-
gram principa zadovoljstva da se postigne zadovolje-
nje u oseanju sree. Uklapanje u ljudsku zajednicu,
ili prilagoavanje njoj, izgleda da je uslov koji je te-
ko mimoii i to mora da se ispuni na putu postizanja
sree kao cilja. Moda bi bolje bilo da nema togapred-
uslova. Drugim recima: individualni razvoj, ini se,
produkt je interferencije dve tenje: tenje za sreom,
koju obino nazivamo egoistinom", i tenje za uje-
dinjenjem sa drugima u zajednicu, koju nazivamo
altruistinom". Oba naziva ne kazuju mnogo. Rekli
352
smo da je u individualnom razvoju glavni naglasak
na egoistinom, ili tenji za sreom, dok se druga, na-
zovimo je kulturna tenja, po pravilu zadovoljava
ulogom ograniavanja. Drugaije je u procesu kulture.
Tu je cilj stvaranja celine od ljudskih individua dale-
ko najvaniji. Usreivanje kao cilj, dodue, jo posto-
ji, ali je potisnuto u pozadinu. Gotovo se ini da bi
najbolje uspelo stvaranje velike ljudske zajednice ka-
da se ne bi moralo brinuti za sreu pojedinca. Proces
razvoja pojedinca, prema tome, moe imati svoje oso-
benosti, koje se ne nalaze u kulturnom procesu ove-
anstva. Samo, ako je cilj prvog zbivanja prikljuenje
zajednici, ono se mora podudarati sa ovim drugim.
Kao to planeta ne krui samo oko svoga central-
nog tela, ve se okree oko svoje osovine, tako i poje-
dinac uestvuje u razvojnom putu oveanstva i isto-
vremeno ide svojim sopstvenim putem. Ali, naim
kratkovidnim oima izgleda da je igra sila na nebu
okamenjena u jednom venom poretku. U organskom
zbivanju vidimo jo i kako se sile meusobno bore i
kako se ishod konflikta neprestano menja. U svakoj
linosti, isto tako, moraju da se bore obe tenje za
linom sreom i za prikljuenje drugima. Oba proce-
sa, individualni i kulturni razvoj, moraju se susresti
kao neprijatelji i boriti se za prostor, ali ova borba
izmeu pojedinaca i drutva ne potie od suprotnosti
verovatno nepomirljivih pranagona, Erosa i smrti,
ve predstavlja nesuglasicu oko gazdovanja libidom,
slino sukobu oko raspodele libida izmeu Ja i objek-
ta, ali ono ostavlja mogunost linosti da na kraju
postigne poravnanje. Nadajmo se da e tako biti i u
buduoj kulturi, iako ona, zasada, veoma oteava
ivot pojedinca.
353
Analogija izmeu kulturnog procesa i razvojnog
puta individue moe se znatno proiriti. Moe se, na-
ime, tvrditi da i zajednica izgrauje jedno Nad-ja,
pod ijim se uticajem odigrava kulturni razvoj. Bio
bi privlaan zadatak za poznavaoca ljudskih kultura
da ispituje u pojedinostima tu slinost. Ja u se ogra-
niiti na to da istaknem neke upadljive injenice.
Nad-ja neke kulturne epohe slinog je porekla kao i
u pojedinca. Ono poiva na utisku koji su za sobom
ostavile velike voe, ljudi nadmone snage duha, ili
oni u kojih se jedno od ljudskih stremljenja razvilo
najjae i najistije, pa zato esto i najjednostranije.
U mnogim sluajevima ta analogija ide jo i dalje, jer
su ih drugi ljudi dosta esto, iako ne uvek, za
svoga ivota ismevali, zlostavljali ili ih i odstranji-
vali na grozan nain. Tako se isto i praotac tek dugo
posle nasilne smrti uspeo do boanstva. Najdirljiviji
primer takve sudbinske isprepletanosti je linost Isu-
sa Hrista, ukoliko ona ne pripada mitu, koji je sea-
nje na taj pradogaaj iz dubina vratio u i vot . . .
Druga taka podudarnosti jeste to kulturno Nad-ja,
koje isto kao i Nad-ja pojedinca, postavlja stroge
idealne zahteve, a nepotovanje kanjava strahom od
savesti. Pred nama je zanimljiv sluaj, jer su duev-
na zbivanja u vezi s tim bolje upoznata u masi i pri-
stupanija su svesti nego to je to moguno postii u
pojedinca. Kod njega, u sluaju napetosti, moemo
zapaziti agresiju Nad-Ja samo u vidu suvie naglae-
nih prebacivanja. Zahtevi obino ostaju u pozadini,
najee nesvesni. Ako ih dovedemo u svest, pokae
se da pripadaju propisima ondanjeg kulturnog
Nad-Ja. Na tom mestu su, moemo rei, oba zbivanja
kulturni proces razvoja mase i razvoj linosti
23 Fr o j d . Od a b r a n a del a, V
354
redovno stopljeni. Neka ispoljavanja i svojstva Nad-
-Ja mogu se zato lake upoznati po njegovom pona-
anju u kulturnoj zajednici nego u pojedinca.
Nad-ja kulture izgradilo je svoje ideale i istaklo
svoje zahteve. Meu ovim poslednjima, oni koji se
bave meuljudskim odnosima sastavljeni su ujedno
kao etika. U svima vremenima, etici jepridavana naj-
vea vrednost, kao da su se upravo od nje oekivala
naroito vana postignua. Stvarno je etika usmerena
na onu taku koja je dobro poznata kao najranjivije
mesto u bilo kojoj kulturi. Etiku zato treba shvatiti
kao terapeutski pokuaj, nastojanje da se pomou za-
povesti Nad-ja postigne ono to dosad drugim kultur-
nim radom nije postignuto. Znamo ve da je re o
tome, ime otkloniti najveu prepreku kulture kon-
stitucionalnu ljudsku sklonost meusobnoj agresiji.
Ba zbog toga postaje nam naroito zanimljiva vero-
vatno najmlaa zapovest kulturnog Nad-ja: Ljubi
blinjega svoga kao samoga sebe." U toku izuavanja
i leenja neuroza, zakljuili smo da se tome Nad-ja
pojedinca mogu zameriti dve stvari. Strogou svojih
zapovesti i zabrana vodi vrlo malo rauna o srei Ja,
jer ne uzima dovoljno u obzir otpore poslunosti: ja-
inu nagona Onog i tekoe iz spoljnog sveta. Primo-
rani smo vrlo esto da se iz terapeutskih razloga bori-
mo protiv Nad-ja i trudimo se da smanjimo njegove
zahteve. Slini su prigovori i etikim zahtevima kul-
turnog Nad-ja. Ono, takoe, ne vodi rauna o duev-
noj konstituciji ljudi, izdaje naredbu ne pitajui se
da li je ovek u stanju da je poslua. Ono, tavie,
smatra da je ovekovo Ja psiholoki sposobno za sve
to se od njega zahteva i da je Ja sposobno da neo-
granieno vlada svojim Ono. To je zabluda, ak i u
355
normalnog oveka vladanje Onim ima granice koje se
ne mogu prekoraiti. Zahtevima preko toga prouzro-
kovae se u pojedinaca pobuna, neuroza, ili e po-
stati nesreni. Zapovest: Ljubi blinjega svoga kao
sebe samoga" najsnanija je odbrana od ljudske agre-
sije i izvanredan primer nepsiholokog postupanja
kulturnog Nad-ja. Zapovest se ne moe sprovesti.
Tako, velika inflacija ljubavi moe joj samo smanjiti
vrednost, ali ne moe odstraniti nudu. Za sve to
kultura ne mari i propoveda da se stiu sve vee za-
sluge to je tee pokoravanje pravilima. Meutim, oni
koji se u dananjoj kulturi pridravaju takvog pravi-
la samo dovode sebe u loiji poloaj u odnosu na one
koji su ga prekrili. Agresija mora biti strahovita pre-
preka kulturi im odbrana od nje moe da unesrei
isto koliko i sama agresija. Takozvana prirodna etika
nema ovde ta da prui osim narcistikog zadovolj-
stva mogunosti da se smatramo boljim od drugih.
Etika koja se oslanja na religiju deluje obeanjima o
lepem zagrobnom ivotu. Mislim da e etika uzalud
propovedati sve dok se vrline ne budu nagraivale na
zemlji. I meni se ini da e realna izmena odnosa pre-
ma imovini nesumnjivo vie doprineti tome nego bilo
koja etika zapovest. Meutim, ovo saznanje su soci-
jalisti ponovo zamaglili idealistikom zabludom o
ljudskoj prirodi, pa je postala bezvredna za sprovo-
en je u delo.
Izgleda mi da nain posmatranja kojim se kroz
pojave kulturnog razvoja prati uloga Nad-ja obeava
nova otkria. Hitam da zavrim. Ali jedno pitanje
teko u moi da izbegnem. Ako je razvoj kulture u
tolikoj meri slian razvoju pojedinca i slui se istim
sredstvima, nemamo li prava da postavimo dijagnozu
2?.
356
da su neke kulture, neke kulturne epohe, moda ak
i ceo ljudski rod, pod uticajem kulturnih stremljenja
postali neurotini. Analitikom razlaganju ovih neu-
roza mogli bi se nadovesti predloi o terapiji, to bi
s pravom bilo od velikog znaaja. Ne bih rekao da je
takav pokuaj prenosa psihoanalize na kulturnu za-
jednicu besmislen ili osuen da ostane jalov, ipak
moram biti veoma oprezan i ne smem zaboraviti da
se u krajnjoj liniji radi samo o analogiji i da je ne
samo ljude ve i pojmove opasno istrgnuti iz sfere u
kojoj su nastali i razvijali se. Dijagnoza neuroze dru-
tva nailazi i na jednu posebnu tekou. U neurozi
pojedinca slui nam za polaznu taku kontrast kojim
se bolesnik razlikuje od svoje okoline, koja se sma-
tra normalnom. To otpada ako je masa podjednako
aficirana, te bi se moralo pronai neko drugo stano-
vite. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga
znanja: ta bi pomogla i najcelishodnija analiza soci-
jalne neuroze ako niko nema autoriteta da primora
masu na leenje? I pored ovih tekoa, nadam se da
e jednog dana neko zapoeti smelo delo izuavanja
patologije kulturne zajednice.
Iz najrazliitijih pobuda, ne nameravam da se
uputam u ocenjivanje ljudske kulture. Trudio sam
se da se ogradim od entuzijastine predrasude da je
naa kultura najdragocenije to imamo, ili to moe-
mo stei, i da nas njen put neminovno vodi u visine
nesluenog savrenstva. Ako nita vie, mogu bez
srdbe da sluam kritiara koji smatra da se, kada se
imaju u vidu ciljevi kulture i sredstva kojima se ona
slui, mora doi do zakljuka da napori ne vrede tru-
da, jer je ishod uvek stanje koje pojedincu postaje ne-
podnoljivo. Poto vrlo malo znam o ovim stvarima,
357
nepristrasnost mi lako pada. Jedino sam siguran da
se ljudi u svome sudu o vrednostima neminovno ru-
kovode svojim eljama o srei; ti sudovi, dakle, pred-
stavljaju pokuaj ljudi da svoje iluzije potkrepe argu-
mentima. Razumeo bih potpuno ako bi neko naglasio
prisilni karakter ljudske kulture, na primer, pa re-
kao da su sklonost ograniavanju seksualnog ivota
ili irenja humanistikog ideala na raun prirodnog
odabiranja pravci razvoja koji se ne mogu otkloniti
niti odvratiti, te je najbolje da im se priklonimo, kao
to postupamo pred nunostima prirode. Poznate su
mi i suprotne primedbe, da su takve tenje, koje su
smatrane nesavladivima u toku istorije oveanstva,
esto odbacivane i zamenjivane drugima. I tako, gu-
bim hrabrost da se pred svojim blinjim pojavim kao
prorok. Prihvatam njihov prigovor da ne umem da
im pruim utehu, jer to u osnovi svi ele, najbenji
revolucionari ne manje strasno nego najestitiji bo-
gomoljci.
i ni mi se da je pitanje sudbine ljudskog roda
da li e i u kolikoj meri kulturnom razvoju poi za
rukom da savlada prepreku ivotu u zajednici koja je
nastala zbog ljudskog nagona agresije i samounite-
nja. U vezi s tim, izgleda da dananje vreme zasluuje
najveu panju. Ljudi su sada toliko ovladali prirod-
nim silama da bi pomou njih mogli sa lakoom da
se meusobno istrebe do poslednjeg. Oni to znaju.
Otuda, dobrim delom, i potiu sadanji njihov nemir,
nezadovoljstvo i strahovanja. Nadajmo se da e onaj
drugi iz para nebeskih sila", veni Eros, uiniti sve
da izae kao pobednik iz borbe sa svojim takoe be-
smrtnim protivnikom. Ali ko moe predvideti uspeh
i ishod?
S A DR . 2 A J
S U MA N U T O S T I S NOV I U G R A D I V I " V. J E NS E NA 5
Do da t a k d r ug o m i z da nj u 07
J E DNA U S P O ME NA I Z DE T I NJ S T V A
L E O N A R D A DA V I N C l J A 101
MI K E L A N D E L O V MOJ S I J E 197
Do d a t a k s t udi j i o Mi k e l a ne l o v o m Moj s i j u 233
D O S T O J E V S K I I O C E UB I S T V O 235
N E L A G O D N O S T U K U L T U R I 261

Sigmund Freud - Nelagodnost U Kulturi 123

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sigmund Freud - Nelagodnost U Kulturi 123

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NELAGODNOST U KULTURI

You might also like