Muzička kultura sa metodikom

Značaj muzike za razvoj deteta

1.UVOD

Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti, izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte. U ovom radu razmatram značaj muzike za opšti razvoj pojedinca, na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i obrazovno postignuće. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti potrebama savremenog društva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološki dobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.

2. ZNAČAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU
6

Muzička kultura sa metodikom

Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih pločica, nađenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama. Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u životu rade, te da u sebi sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako želite da znate kakva je država jednog naroda i da li su njeni zakoni dobri ili loši, ispitajte muziku koja se u toj državi sluša". U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju, astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da svira neki instrument i da zna da čita note. Današnji naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji čovečanstva priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu učenja i formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.

3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE NA RAZVOJ DETETA

6

Muzička kultura sa metodikom

Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija idr. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su impozantni.

Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey) angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psihofizičkih funkcija. Oni su u svojoj studiji dokazali da muzika pomaže razvoju kognitivnih veština u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje, dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje sličnosti i razlika i evaluaciju informacija. Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti
6

Muzička kultura sa metodikom

razumevanja i estetskog procenjivanja umetničkog dela. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269) Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje u motoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti dece i dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i odraslima. Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem, mogu razviti kognitivne veštine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa. Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uvećava spacijalno (prostorno) rasuđivanje. Najnovija istraživanje Raušerove na deci predškolskog uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzičkim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tačnošću i brzinom sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak je uvećan za 46%). Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utiče na spacijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike. Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj. dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena je i povezanost preferencije za složene misaone aktivnostii i kompleksne vidove umetničke muzike- naučnici i matematičari preferiraju umetničku
6

Muzička kultura sa metodikom

muziku visokog nivoa složenosti. Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja posle muzičke obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da učešće u Kodaljevom muzičkom programu unapređuje razvoj govora, te da razvija divergentno mišljenje. Rait (Rit) naglašava povezanost muzike i matematike. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269) Naučnici su uočili sličnost između obrazaca otkrivenih u mozgu i onih koji postoje u muzici. Naime,oni su koristeći supervodljivi kvantni interforencionalni uređaj (uređaj koji meri električnu aktivnost mozga) utvrdili da raspored tonotopične mape u auditivnoj zoni kore velikog mozga u velikoj meri odgovara (liči) klavijaturi sa jednakim razmacima između oktava. Tonotopične mape su putanje u mozgu i učestvuju u određivanju tona koji je odsviran na klaviru. Proučavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% veće kod ljudi koji se bave muzikom, što upućuje na to da bavljenje muzikom u toku detinjstva utiče na razvoj auditorne zone velikog mozga. Šo je 25 godina pravio kompjuterske modele koji stvaraju mape od matematičkih obrazaca koje neuroni izazivaju kada šalju impulse mozgu. Otkrio je da su neuroni organizovani kao stubovi po određenom obrascu, te da oni međusobno "pričaju" odašiljući električne impulse. Uz saradnju doktora Lenga (Leng) Šo je dodelio je svakom stubu muzičke tonove i otkrili da je mozak organizovan po nečemu što se činilo da su muzičke teme. Odabrali su delo koje je
6

Muzička kultura sa metodikom

odgovaralo muzičkim temama na kompjuterskom modelu (Mozart"Sonata za dva klavira KV 448") i izložili ispitivane učenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima i temama sličnim onim pronađenim u mozgu uvećava spacijalno-temporalno rasuđivanje. Rezultati su bili još izraženiji kod učenika koji su bili izloženi uzastopnim časovima klavira. Muzika, dakle, utiče na obrasce u mozgu, što ima uticaja na način na koji se kolo povezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina života. Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuđivanjem uživaju u šahu, apstraktnoj matematici višeg nivoa, razumeju razmere i proporcije, bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece. Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu utvrdio da su određeni delovi mozga (planum temporale i corpus collosum) veći kod muzičara nego kod onih koji to nisu. Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo mozak, čime su učenje pospešuje. On smatra da je jedan od najznačajnijih aspekata učenja sviranja angažovanje obe hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da slušanje specifične muzike (muzike sa specifičnim ritmom, naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa taktom muzike.

6

Muzička kultura sa metodikom

4. ZAŠTO JE BAVLJENJE MUZIKOM VAŽNO ZA DETE?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju. Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti, naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte. Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostornovremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama
6

Muzička kultura sa metodikom

kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece. Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju «bistrije» i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzička aktivnost može da se koristi kao terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha.

4.1. Muzika pomaže razvoju govora
Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor. Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući
6

Muzička kultura sa metodikom

čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja. Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice - deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju.

4.2. Lakše se uči matematika
Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom. Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke.

4.3. Razvija se intelekt
6

Muzička kultura sa metodikom

Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija motorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše «upijaju», zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara «bogat mozak», kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će podstaći razvoj detetovog mozga. Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život.

4.4. Podstiče druželjubivost
Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa drugima). Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše
6

Muzička kultura sa metodikom

razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način - posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se izrazi. Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustva sa pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije izvor samo muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Muzika omogućava detetu da se izrazi i samopotvrdi kroz njemu najbliže aktivnosti: pesmu i igru. Deca koja su povučena, nekada čak i obeležena kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u sviranju na dečjim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca. Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, osećaj za pomoć i saradnju.

5. MUZIKOTERAPIJA
Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom čitave istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao naučna disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka. Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani muzikoterapeut, au dijagnostičke i terapijse svrhe koristi zvuk, koji može, ali i ne mora biti muzika.
6

Muzička kultura sa metodikom

Muzikoterapija se može primenjivati kod zdravih u cilju psiho profilase, povećanja kreativnosti, te intenzivnijeg psihološkog i duhovnog razvoja.

5.1. Muzikoterapija u trudnoći
Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiču na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije, što muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Naučna istraživanja su dokazala da zvuk utiče na ćelije i organe, a samim tim deluje na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu. U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se koriste nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na individualnim i grupnim seansama. Prednosti su brojne - od bioloških (delovanje na disanje i krvni pritisak), pa do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva kod trudnice i medicinskog osoblja). Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnica ima muzičko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi ugodnijoj i zdravijoj trudnoći. Ona deluje na probavni sistem, krvni pritisak, cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa, postizanja opuštenosti i ublažavanja depresivnih stanja. To je veoma važno, s obzirom da se zna kako stres može negativno da utiče na tok
6

Muzička kultura sa metodikom

trudnoće i uzrokuje komplikacije, a nedavno je otkriveno da trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne, rađaju decu sklonu depresivnim stanjima.

5.2. I bebe slušaju muziku
Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je prvo čulo koje se razvija kod nerođenih beba, i one često (udarcima „iznutra“) i same pokazuju koja im se muzika sviđa, a koja ih iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu. Dokazano je da nerođena deca pamte zvuke koje su slušala dok su bila u maminom stomaku, i da ih nakon rođenja prepoznaju i rado slušaju.

6

Muzička kultura sa metodikom

6. UTICAJ MUZIKE NA UČENJE
Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog značaja muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu sredinu sa iskustvima koja će "hraniti" njihov mozak. Muzika pospešuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti jeste pojedinac koji će biti konkurentan potrbama savremenog društva. Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajućeg kulturnopedagoškog nivoa, kao i kompetentnom muzičkom nastavom. Kompetentna muzička nastava ne podrazumeva samo odgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja. Međunarodno udruženje za procenu postignuća u obrazovanju je 1988. god. sprovelo testiranje kojim se vršila procena veštosti dece u prirodnim naukama. U ovom istraživanju učestvovalo je sedamnaest zemalja, a prva tri mesta zauzele su Mađarska, Japan i Holandija. Ustanovljeno je da ove tri zemlje imaju opsežno muzičko obrazovanje, koje je deo nastavnog programa koji počinje u obdaništu i nastavlja se do kraja srednje škole. Muzički programi u ovim zemljama su impresivni, te se,
6

Muzička kultura sa metodikom

prema mišljenju stručnjaka ovog udruženja smatra da su oni razlog visokog postignuća u oblasti matematike i prirodnih nauka. U ovim zemljama učenici se svakodnevno bave muzikom i imaju priliku da nauče da sviraju neki instrument. Nastavni plan muzičkog obrazovanja uključuje i komponovanje. Mađarski nastavnici veruju da postoji direktna korelacija izmeću muzike, matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomaže deci da razmišljaju logički i kritički i da bavljenje muzikom izgrađuje karakter i razvija celokupnu ličnost. Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraživanja kojima je utvrđeno sledeće: - deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja - rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog razreda povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program - muzika ubrzava proces učenja - muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog - učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postižu bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to ne čine - sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički obrazuju - poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu uključi muzika - muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.
6

Muzička kultura sa metodikom

U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama umetnosti nemaju prednost nad čitanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, već su vešto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti. Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca razmišljaju bistro i kritički u većem stepenu ako sviraju neki instrument. Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju dete uči u školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika. Naša škola obrazuje i vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri čemu se često zapostavljaju dečji razvoj i muzički zahtevi. Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje muzičkih pedagoga i psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim stupnjevima, počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti premeštanje težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, među kojima je svakako najvažnije interesovanje i muzička osetljivost. Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško obrazovanje muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana.
6

Muzička kultura sa metodikom

Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiču na stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i izvođačku), koji stvaraju okruženje u kome se sluša umetnička muzika - doprineće boljem muzičkom i opštem razvoju deteta.

ZAKLJUČAK
Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična ličnost svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom procesu, omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost
6

Muzička kultura sa metodikom

na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo, danas, u vreme velikih emotivnih naboja, medijskih pritisaka, tragičnih zbivanja koji doprinose psihičkoj disharmoniji i traže, često hitnu pomoć od medicine. Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj ptošlosti. Stari narodi su patnju i bolest često odklanjali uz pomoć magijskih rituala čiji pratilac je bila muzika. Već su sledbenici velikog Pitagore lečili muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada čiji je proizvod i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi čoveku, kod koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz učešće starih instrumenata. Tako je MELOTERAPIJA počela da se razvija. No, tek od XIX veka lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i duše. Naročito se u savremenoj psihijatriji postižu odredjeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja.

LITERATURA

Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vaše dete. Preveo sa engleskog Miloš Đerić. Čačak:Inter Gradex Trade. Manasteriotti, Višnja (1969): Muzički odgoj na početnom stupnju.Zagreb: Školska knjiga.
6

Muzička kultura sa metodikom

Radoš Mirković, Ksenija (1996): Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

• Stojanović, Gordana (1996): Nastava muzičke kulture od I do IV razreda, Priručnik za učitelje i studente učitečjskog fakulteta, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Jovanović, Radomir ( 2006 ) : Veliki leksikon stranih reči i izraza, Beograd – Alnari

• Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) – Politika - Beograd 2005

Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com, google.com, wikipedia.org …

SADRŽAJ

1. Uvod ................................................................................1 2. Značaj muzike kroz istoriju ..............................................2 3. Ispitivanje u vezi uticaja muzike na razvoj deteta............3 4.Zašto je bavljenje muzikom važno za dete........................7 4.1. Muzika pomaže razvoju govora................................8
6

Muzička kultura sa metodikom

4.2. Lakše se uči matematika.........................................10 4.3. Razvija se intelekt...................................................10 4.4. Podstiče druželjubivost............................................11 5. Muzikoterapija ................................................................12 5.1. Muzikoterapija u trudnoći ........................................13 5.2. I bebe slušaju muziku...............................................14 6. Uticaj muzike na učenje .................................................15 Zaključak ............................................................................19 Literatura............................................................................20 Sadržaj................................................................................21

6

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful