Naslov originala
Jenny White
The Sultan’s Seal

obrada: Lena
www.balkandownload.org

Dženi Vajt

Sultanov pečat
S engleskog preveo
Zoran Vujnović

„Svrha vina je da bure bude čisto iznutra.“
Naši učeni ljudi ne mogu da shvate smisao ovih reči.
– Baki

Ljudi razapinju tetive od suza na brižno svijene grane;
otud odapinju strelice nade, zaboravljajući od čega je luk
– Hajali

1.

Tamne oči

T

uce svetiljki treperi nad vodom krećući se tiho kroz tesnac
pokretima vesala nevidljivih veslača. S kopna dopiru zvuci
nekakvog komešanja koje lenji povetarac raznosi morem nedaleko od
obale. Psi lutalice laju i trče kroz žbunje. Čuje se režanje, kratko
kevtanje, onda ponovo nastupa tišina.
Dok čamci plove na svetlosti punog meseca prosutoj po Bosforu,
ribari zauzimaju svoja mesta poput glumaca na osvetljenoj pozornici.
Na krmi svakog čamca vesla jedan muškarac, ostali stoje i drže u
rukama po jednu kupastu mrežu zakačenu za motku. Privučene
svetlošću fenjera koji vise na pramcima, zargane se roje na površini
mora. Ribari hitro provlače mreže kroz tamnu tečnost, a onda ih dižu
visoko iznad glava. Zvuk mreža koje seku kožu vode tako je tih da se
ne čuje na obali.
Nešto je palo u vodu. Ribar najbliži kopnu okrenuo je glavu i
osluškuje, ali ništa se više ne čuje. Preleteo je pogledom preko stenja i
drveća osvetljenog mesečinom pokušavajući da vidi šta se događa u
njihovoj senci. Primećuje talasiće koji se šire u krug od obale i mršti se, a
onda upire prstom u vodu i mrmlja nešto svom bratu, koji vesla. Ovaj
sleže ramenima i počinje da pravi veće zamahe veslima. Tako je tiho da
se ribaru čini da može da čuje kako krabe čeprljaju po onoj steni pored
Albanskog sela, kraj koje je struja toliko jaka da više ne mogu da se
kreću kroz moreuz plivajući. Pošto vekovima koriste tu prečicu, one su
urezale stazu u steni. Ma, to je sigurno neka životinja, pomislio je on
pokušavajući da odagna iz misli priče o duhovima i demonima koji
noću tumaraju svetom.
Kamil-paša je pipao u mraku po noćnom stočiću tražeći šibicu da upali
fenjer. On je sudija Istanbulskog nižeg suda u Bejogluu, koji obuhvata
Peru, gde se nalaze ambasade i predstavništva firmi iz evropskih

a ne da po svaku cenu ispoštuje formalnosti. – Šta li se desilo? – promrmljao je Kamil. Spavao je nemirno. godine po hrišćanskom kalendaru. Jakup je mršav. koji je bio oprezan. Brzo je namazao ruke pomadom i zalizao kosu. braon laticama.zemalja. i Galatu. istanbulski frak i . koji mu je pružio pantalone. u ovom slučaju Gardenerovu hroniku i poljoprivrednu gazetu od pre nekoliko godina. U sobu ulazi njegov sluga Jakup. sigurno je ulazio da mu ugasi fenjer. Jakup mu je pomogao da obuče belu košulju. dnevnih radnji – brijanja. Noga mu se okliznula na časopis koji mu je spao s kreveta. Starešina Centralnog sela kaže da hitno mora da vas vidi. s tankim usnama koje su delovale strogo ispod brkova i očima u senci razbarušene. nedavno otkrivene u Južnoj Americi. kao i ostali stanari drvenih istanbulskih kuća. Sada je juni Rumijeve 1302. izraženih jagodica i duguljastog lica. Sanjao je gomilu sitnih. Pošto je sebe smatrao smirenim čovekom. beže. jer ga je zaslepila svetlost fenjera. Preko visoke tavanice prelaze ogromne senke. umirujućih. bezličnih muškaraca koji ga vuku dole. Uzdahnuvši razočarano. držanja u ruci tople šoljice čaja koji se puši. listanja novina. okrenuo se Jakupu. U ogledalu je video svoje mršavo. višecvetne orhideje s čvrstim.G. Zlatnog roga. navala emocija koja je naterala nekoga da mu bane na vrata usred noći budila je u njemu oprez. ne bi li se rešio tog osećaja utrnulosti što ga je imao uvek u periodu između buđenja i početka obavljanja svojih prvih. Kamil se umio vodom iz lavora. I onaj sedi pramen u levoj obrvi. gusto naseljenu jevrejsku četvrt ispod Pere – lavirint uskih uličica koje vijugaju nizbrdo do Bosfora i njegove uvale. neuzglobljenim. uobičajenih. R a j he nb a ha Acinete hrubyane. odnosno 1886. koji je stajao na mermernom postolju. koji služi svog gazdu fokusirajući se na to da zadatak obavi. kose. Trepćući. Insistira da razgovara isključivo s vama. – Izvinite što vas budim. Kamil je sklonio satenski prekrivač i ustao. crne. s fenjerom u ruci. umorno lice. Zaspao je čitajući o preklasifikaciji nemačkog botaničara H. golih. Lupanje na njegova vrata zamenili su bučni glasovi u predvorju. Mogao je da zaspi samo čitajući. namrgođen muškarac u tridesetim godinama. ali se ona istog trena ponovo nadigla. Jakup.

Kamil oseća kako je tek obična karika u lancu smrtnika smeštena na njegovo mesto u njegovo vreme. snaga tog pogleda i bistrina njegovih očiju boje mahovine u suštoj su suprotnosti s tim utiskom odsutnosti iz ovog sveta što ga ostavlja njegova pojava. gde su svi poznavali i nju i njene roditelje. i za vodu. ali i svoj. i to pojačan. On je čovek koji ima kontrolu nad svojom okolinom jer je razume. Prsti njegovog oca i dede su pre njega na površini brojanica napravili sićušne zaravni. Kamil je zadržao u službi čamdžiju Bedrija. na obali Bosfora iznad Bešiktaša.kitnjaste žute čizme od jareće kože. Kamil je visok. iz koje je njegov otac Alp-paša. prema njemu. upravljao istanbulskom provincijom. Šake su mu stalno u pokretu – vrhovima prstiju pomera brojanice od ćilibara koje mu stoje u desnom džepu. čempresa i dudova. jer je više volela da živi u mirnoj četvrti pored mora. Njegove čvornovate ruke svakog jutra su upravljale veslima što su pokretala čamac kojim se Kamil vozio do keja Tofan. ministar policije. Zato je nezainteresovan za stvari koje su izvan njegove kontrole i zlovoljan zbog stvari koje su izvan njegovog poimanja. u maloj drvenoj vili oker boje koju je nasledio od majke. Kada pogleda gore. nego u palati na brdu iznad Zlatnog roga. Porodica. Izgleda kao neki zamišljen čovek nadvijen nad svoje rukopise. prijatelji i žene naseljavaju ovu drugu. sa svoje dvoje dece. do suda u Glavnoj ulici Pere. koji je njegovog oca vikendima dovozio do vile njegove žene. ali daje izvestan spokoj. Na koži s njihove unutrašnje strane urezani su sićušni talismanski simboli koji prizivaju sile jače od obućarovih da zaštite onoga ko ih nosi. Ćilibar je topao i pod jagodicama deluje kao da je živ – oseća njegov puls. gde ga je čekao fijaker da bi ga povezao uzbrdo. Kada mu jagodice naiđu na njih. ali neprobojne i za nož. Sudbina. vitak i mišićav muškarac. s minimalnom poslugom. Njegova majka je svoje poslednje godine života provela tu. i babe i dede. ali njegova zaobljena ramena i blago isturena brada ostavljaju utisak kao da se naginje napred da nešto pita. Ta kuće je bila deo majčinog miraza. To ništa ne objašnjava. On živi štedljivo. Kuća mu je usred bašte – u senci starih borova. što mu ih je napravio obućar u Alepu onako kako je to naučio od svog oca – da budu meke kao rukavice. U danima kada nije imao mnogo . spada u kategoriju prvih.

Kamil je pokazao slugama da spuste svetiljke i povuku se. odakle ga je struja nosila na pučinu. oduševljen što može da bude malo napolju. Tamo ga je.suđenja. Ubistvo se prijavljivalo lokalnoj policiji. Ućutao je i pogledao u senke iza fenjera. a ne sudiji u njegovom domu usred noći. Uzdahnuo je i ponovo se okrenuo ka starešini sela. a potom i čelom prste svoje desne ruke. – Ko ga je našao? – Lešinari. koji se nestrpljivo klatio levo-desno i uvrtao fes u rukama. Nakon što bi probrali ono što mogu da iskoriste. Kamil je pogledao ka dnevnoj sobi i njenom prozoru. paša-beže – promucao je starešina. pronašli smo jedan leš u moru kraj džamije u Centralnom selu. Udahnuo je duboko i sišao širokim stepeništem u predvorje. Kamil se pitao šta li je to toliko uznemirilo tog starešinu. Ja sam starešina Centralnog sela. Kada je ugledao Kamila. čekao jedan zajapuren. Nakon što mu je majka umrla. Siluete drveća u bašti ocrtavale su se na slaboj svetlosti. Kamil je iza kuće napravio zimsku baštu. – Šta je bilo? – Efendija. ostatak bi utovarili na barže s kojih se đubre izbacivalo u Mramorno more. – Mir s tobom. duboko mu se poklonio i u znak poštovanja dotakao najpre usnama. nije više imao vremena da odlazi u višenedeljne botaničke ekspedicije. ali u mom okrugu se dogodilo nešto s čime sam mislio da bi trebalo da budete upoznati. Šta te dovodi ovamo u ovaj pozni sat? – Mir s vama. gde je moreuz . Izvinite što sam ovako upao. pa se posvetio gajenju i proučavanju orhideja što ih je doneo kući iz različitih delova carstva. dopešačio bi s keja. u krugu petrolejki koje su držale njegove sluge. – Zašto to nisi prijavio šefu policije tvog okruga? Kamil je delio nadležnost s još dvojicom sudija za evropsku stranu Bosfora – od velikih džamija i pokrivenih pijaca na jugu. raspojasan muškarac u čakširama i nakrivljenog prsluka. – Zovem se Ibrahim. a njegovo okruglo lice još se više zacrvenelo. – Ti poluzvanični skupljači đubreta bi još pre svitanja počinjali da skupljaju otpad koje more tokom noći izbaci na obalu i ulice grada. Otkada je postao sudija.

Kamil je uzdahnuo. beže. imali su zadatak da naprave složen i elegantan kaligrafski zapis sultanovog imena.. do niza sela i veličanstvenih letnjikovaca što su se protezali duž njegovih šumovitih brda na sever. I debelu. kao dodatnu meru predostrožnosti. zlatnu. srebra i drugih . Na carske predmete od zlata. Nije mu bilo jasno zašto bi se sultanov potpis nalazio na komadu nakita koji je visio oko vrata žene koja ne pripada njegovom dvoru.. – U jednoj ljusci je tugra padišaha. sultanov pečat. beže.ulazio u Mramorno more. – Starešina spoji šake. Kamil je čuo da su ti graveri. i oni uopšte nisu smeli da izlaze iz palate. a onda ih otvori. Mislimo da je zapadnjakinja. – Ženski? – Neke strankinje. narukvicu. – Ispružio je prvo jednu. neka ga Alah čuva. Tugranivisi. – Kako znate da je zapadnjakinja? – Na lancu koji joj visi oko vrata ima zlatan krst. Evropljanka. Tugru. a pogotovu što se na njemu nalazilo i evropsko pismo. – Zašto moram sve da izvlačim iz tebe? Zar ne možeš jednostavno da mi kažeš sve što si video? Starešina je bespomoćno pogledao gore. koji se otvara kao orah. beže – promucao je starešina sela. Centralno selo se nalazilo na nešto više od pola sata jahanja na sever od Kamilove vile. Kamil se nervozno brecnuo: – Možda je i Turkinja hrišćanka. – Ima žutu kosu. carski graveri. – Jedan privesak. Starešina je gledao u mermerni pod. imala su samo tri čoveka: sultan. do Crnog mora. koji se koristio za pečatiranje dokumenata. Kamil se namrštio. I još nešto. uvek sa sobom nosili i brzodelujući otrov. Pošto je carstvo bilo tako veliko i pošto su ti falsifikati mogli da prođu neprimećeno. veliki vezir i upravnica harema – jedna pouzdana starica koja je odrasla u palati. jedino rešenje bilo je da se sultanove „šake“ drže uz njegove rukave. na posebne predmete iz carske kuće i službena dokumenta stavljala je jedna zanatska radionica smeštena u carskoj palati. Mislimo da su francuska. – A u drugoj su neka čudna slova. da ih ne bi kidnapovali i naterali da stave njegov potpis na falsifikate. Carski pečat. – Zato što je leš ženski. To je bilo potpuno nelogično. Kamil se naježio. a potom i drugu ruku.

– Bićete pohvaljeni. Iako je sultan strancima i nemuslimanskim manjinama Pere dao pravo da sami upravljaju svojim okrugom i sude predmete koji su se ticali privatnih stvari. Kamil je dao znak Jakupu. a dvojici mojih sinova rekao sam da ostanu pored leša dok se ne vratim. Slučaj je verovatno prijavio sudiji umesto mesnoj policiji jer je na lešu bilo zlata.dragocenih materijala tugra se stavljala samo na njihov nalog. Starešina sela je isto tako bio i zanatlija. – Dobro je što si mi to odmah prijavio. Hoću da vidim taj privesak. – Kamil će tražiti da njegov pomoćnik pošalje pohvalnicu šefu starešininog esnafa. Mesna policija je mogla da poskida s njega sve vredne stvari. Kamil je primetio da starešina sela ima dobar sluh. . a onda je moglo da se desi da njega optuže za to. – Da nam padišah dugo živi i da ga Alah štiti. dok su mu oči uplašeno šarale po mermernom podu. a za sve ostalo bili su nadležni državni sudovi. starešino Ibrahime. Setio se da su čak i podanici koji su poštovali zakon imali razloga da se boje policije i suda. da starešina sela ne čuje: – A šef policije da njegovi ljudi ništa ne diraju. Starešina sela je skrštao i raskrštao svoje grube šake stojeći pred Kamilom pognute glave. Ali sultanov pečat i činjenica da je mrtva žena možda Evropljanka ukazivali su na to da će slučaj voditi Kamil. Kamil je shvatio kako misli da se on ljuti na njega što ga je probudio. i bojao se da se vlasti ne okome na njegove kolege. njihova bezbednost je još uvek bila u nadležnosti carske palate. Starešini je laknulo i duboko mu se poklonio. Pobrinuću se za to da nadležni zvaničnici budu informisani o vašoj revnosti i želji da pošteno služite državi. koji je odgovarao šefu esnafa za svoje ponašanje. – Ja sam već poslao glasnika u mesnu policiju. – Spremi jednog konja i pošalji glasnike efendiji Mišelu i šefu policije okruga Centralnog sela. pedantno poput skupljača đubreta. Primetivši njegovu veliku uznemirenost. – Nakon toga dodao je tihim glasom. a pogotovu skupljači đubreta. ne prilaze lešu dok ne dođem. koji je stajao pored vrata. beže. Oni će ga „oguliti“. Kaži im da hoću da se vidim s njima u džamiji i da niko. Neka se policija pobrine da sve ostane onako kako je. kao što su nasledstva i razvodi. Prestao je da se mršti.

Bio je izrađen od kovanog zlata i ukrašen ugraviranim ružama čije su konture bile ispunjene crvenim emajlom koji je ispucao. međutim. Lice joj je bilo previše izduženo i usko. Nekoliko pramenova joj se njihalo na licu. iz poštovanja. Kamil se sagnuo da pogleda lančić. pa ono još nije počelo da se raspada. ali joj se na levom ručnom zglobu nalazila narukvica. a koža je izgledala kao šatorsko krilo razvučeno preko kostiju. njegove crte suviše oštre. Koža joj je bila bleda. Bila je niska i mršava. malih grudi. Ali sada je bilo hladno i mrtvački „odsutno“ – mišići mu nisu bili ni opušteni ni angažovani emocijama. Oko vrata joj je na kratkom lancu visio zlatni krst. pa mogu da vam pokažem put. Možda je to lice u pokretu i moglo da bude privlačno. a i zbog toga što se pomalo gadio.– Dojahao sam dovde na komšijinom konju. Nije imala prstenje. Već se znojio. Seljaci su izvukli telo iz vode na kej i prekrili ga starim čaršavom. a usne predebele. Interesantno da joj nije otpao dok su joj telo prevrtali talasi. osećao samo sažaljenje i onu neodređenu zebnju koju je smrt budila u njemu. ali osećalo se kako vazduh polako postaje topliji. neobičnog oblika – svetlu i finu. Imala je kratku kosu. pomislio je Kamil. Otkad je postao sudija. Nije više mogao da izbegava da pogleda u njeno telo. pogledao prvo u lice mrtve žene. i samo nekoliko ubistava. Mrtva žena nije bila lepa u uobičajenom smislu te reči. Nakon nekoliko sekundi. Kasnije će postati slučaj – intelektualna zagonetka. Krabe su je već načele na vrhovima prstiju. gde je bila prekrivena trouglom tamnih dlačica. pomislio je on. još uvek je bila mrtva žena. lagano je uklonio čaršav i izložio njeno nago telo nebu i užagrelim očima muškaraca koji su stajali oko nje. Kamil ga je zavrnuo i. Hladan povetarac milovao je Kamilov vrat. Metal je bio . osim u pubičnom predelu. kao dečak. Krst je bio širok i pompezan. Struje su joj ohladile telo. Oštar vonj amonijaka iz ljudskog izmeta sa stenja u podnožju keja naterao ga je da okrene glavu i pomeri se ka nogama leša. paša-beže. većina njegovih predmeta bili su slučajevi krađe i nasilja. poput nebojene svile. Možda nije dugo plutala u vodi. Sada je.

da bi se smirio. Policajac mu se poklonio. pomislio je setno. a sada i sestra. upoznali s mnogo devojaka iz dobrih porodica. jednostavan ali predivnog dizajna. Kamil je podigao krst vrhom prsta. koji je stajao sav važan kraj jedne šačice meštana i odgovarao na njihova pitanja. Pustio je da krst i privesak ponovo padnu na ženin vrat i okrenuo joj je šaku da bi osmotrio narukvicu. razdvojio njegove polovine. Kamil je mahnuo rukom jednom policajcu. a zatim prislonio pesnicu na čelo. Kamil se primakao ženinom vratu. Gurnuo je nokat. u udubljenju na ženinom vratu. njegovo lice orosilo hladnim znojem. iskrenuo ih tako da na njih pada svetlo jutarnjeg sunca i pogledao unutra. potom i na grudi. Kamil je potražio pogledom starešinu sela. Činilo mu se da iz njenog tela izbija neka vlažna hladnoća. a sastojala se od upredenih končića crvenog i belog zlata između kojih se pružala tanka metalna žica što ih je držala na okupu. pravim.deformisan na mestu gde je kroz njega prolazio lanac. ali je od braka zazirao zbog neizbežnih emotivnih zahteva što bi ih pred njega postavljali njegova potencijalna supruga i deca. bilo je vreme da se pođe. možda. uprkos tome što su ga roditelji. počivao okrugao srebrni privesak. Pogledao je niz moreuz. Sve više meštana se guralo da vidi šta se događa. Kopčica koja ih je držala spojene bila je pukla. i što bi morao da im posveti deo svog dragocenog vremena. Duboko je udahnuo i ponovo se usredsredio na privesak. – Pokrij leš i prenesi ga u hamam. Tanka linija delila ga je nadvoje. Voleo bi da ima odraslog sina ili ćerku. I ona je bila neobična. ili se. kao da se bio zakačio za nešto ili kao da je neko pokušao da ga otkine. Dva visoka i snažna mladića koja su stajala kraj njega sigurno su bili njegovi sinovi. – Gde je telo nađeno? . Kamil nije bio oženjen. Na gornjoj polovini unutrašnjosti priveska bila je ugravirana tugra. Bila je široka kao njegova šaka. a na donjoj su se nalazili neki čudni znakovi – kao da je neko dete pokušalo nešto da nacrta kratkim. linijama – koji mu nisu ličili na slova nijednog njemu poznatog evropskog jezika. Ispod njega je.

– Jesu li ti lešinari nešto odneli? – Koliko znam. kome su tek počeli da izbijaju brkovi. Moji sinovi su ribari i na trgu su čistili svoj čamac kada su začuli neku graju. predstavljajući prirodnu prepreku. I mada sultanove podanice hrišćanske vere i Jevrejke nisu uvek nosile veo. Kamil je pažljivo koračao da ne bi ugazio u ono što je more izbacilo tokom noći. prekrili ga . Odmah su pozvali svoje kolege. a mlađi brat je otrčao po oca. koji su im pomogli da sačuvaju telo od skupljača. Ličila je na ukrašenu svadbenu tortu od belog mermera na ispruženoj ruci. bile su skromne i nisu se bez potrebe pokazivale strancima na ulici. S njene južne strane nalazio se jedan mali trg na koji su ljudi dolazili da popiju čaj pod platanima i gledaju ribare kako sređuju čamce i krpe mreže. Ljudi su stavili telo na dasku. – Ovde su je našli. jer su jedine žene koje su njih dvojica viđali bile njihove rođake i prostitutke. Tu postoji jedan vir koji izbacuje stvari na obalu. – Hvala vam. lavež pasa lutalica i kako je nešto palo u vodu. Ta džamija u rokoko stilu bila je podignuta na vrhu jedne stene što se uvlačila u Bosfor poput kuke. suzdržavajući se da se ne osmehne. Kamil ih je ispitao. Mlađi momak. Starešina sela je klimnuo glavom. Dotrčali su ovamo i sprečili one lešinare da joj skinu narukvicu. To nije iznenadilo Kamila.Starešina sela ga je jednim kratkim stepeništem odveo do stenovite uvalice koja se nalazila iza džamije. Biće mu potrebna njena pomoć da ispita leš. – Tvoji sinovi su. Mladići nisu poznavali mrtvu ženu. Ponosim se njima. ribare. Čučnuo je pored vode koja je u svetlosti ranog jutra izgledala mutno i udarala tromo o stenje kao da se umorila. na kojoj su pre samo nekoliko trenutaka doneli testo za hleb koji je trebalo da se peče. odgovarao je tako ozbiljno i ukočeno da je sudija morao da traži od njega da ponovi ono što je rekao. – Voleo bih da porazgovaram s tvojim sinovima. ne. sjajni mladići. Telo se zakačilo za vrh jedne stene i mladići su zatekli skupljače đubreta kako ga izvlače na obalu. Ibrahim-efendijo. Od mladićevog starijeg brata saznao je da su ribari prethodne noći čuli neke čudne zvuke koji su dopirali s obale. Kamil je revnosnog mladića poslao da mu dovede seosku babicu.

koje su uvek delovale nekako tužno. Kamil je pomislio kako ga on podseća na one braon paukove iz severoistočnih planina. Ali njegovo večito nenadano pojavljivanje kraj njega još uvek je smatrao pomalo uznemirujućim. dizali su za sobom bele oblake prašine. – Mora da si galopirao od Galate – primetio je podsmešljivo. Ljudi su prošli kroz nekoliko malih predvorja dok najzad nisu stigli do velike centralne prostorije koja se nalazila ispod kupole. – Nisam te očekivao tako brzo. koja se nalazila na sredini prostorije i upale fenjere. mermerni. kao i obično. Iza visokih zidova bašta gukali su golubovi. jer je imao utisak da ne može da ga kontroliše. – Dobro jutro – kazao je Mišel Sevi. i smeđe oči. Meštani će uskoro izaći napolje i poprskati ulice vodom da se ne diže prašina. koji su bili veliki kao pesnica. sto – platformu za masažu. Kada hamam radi. Jednom je video kako je čovek umro od njihovog ujeda. Mišelovo krupno lice i debeli vrat bili su zajapureni od žurbe. Kamil se trgao. sudski lekar. Kamil je rekao ljudima da spuste telo na okrugli. kada su trčali. ali im je boja tela bila takva da se uopšte nisu mogli primetiti u niskom osušenom žbunju. Pošto je bilo rano jutro. Dok su išli. kao duh. Bili su brzi i. ali kada je odlazio da špijunira kriminalce po . Kamil je. kupači se u toj prostoriji potapaju u vruću vodu bazena iz koje izlazi gusta para. tražio pomoć tog mladog Jevrejina ne samo zbog njegovog dobrog poznavanja medicine već i zato što je umeo precizno da zabeleži sve važne detalje s mesta zločina. koji se iznenada pojavio iza Kamilovih leđa.čaršavom i odneli u jednu prljavu uličicu s čije su se obe strane nalazile drvene kuće. Imao je kosu i brkove boje mokrog peska. Hamam se nalazio u jednoj kockastoj zgradi koja je na vrhu imala veliku kupolu. Lekar je dolazio neprimetno i neočekivano. vatre koje su zagrevale cevi ispod njegovog poda još uvek nisu bile založene i u umivaonike na njegovim zidovima još nije bila puštena voda. cičali su kao bebe. pa bi ih ljudi spazili tek kada bi im se našli ispod nogu. lagano je prešao pogledom preko prostorije. Prostorije od sivog mermera bile su hladne i suve. Ljudi su obično primećivali Mišelovu drečavu odeću a ne njega. Dok je skidao ogrtač i davao ga policajcu kraj vrata.

Otkrio je da su se ljudi često plašili da mu kažu šta znaju da se kasnije. Njegovi profesori na Kembridžu. međutim. Kamil je voleo njegove direktne odgovore. Uprkos tome što je Mišel umeo tako da bane. Kretao se oprezno. Dok je preko mermernog poda išao prema onom stolu za masažu. – Pored toga – nastavio je ozbiljnijim glasom – ovo je jednim delom i jevrejski kraj. Isto tako su se bojali da kažu i da nešto ne znaju. – Bio sam radoznao. Kamil ga je viđao u tamnim pantalonama i ogrtaču koji su ga činili potpuno neprimetnim. pa izmišljanje i okolišanje postaju najvažnije odlike moralnog vladanja. iz koje je izvadio pero i nekoliko komadića finog ugljena. Mišel je danas imao na sebi široke. koji ga je odmalena pritiskao. U međuvremenu. Glasnik mi je ispričao samo pola priče. – Imam alat. dolamu na crvene pruge i širok opasač od žutog platna. kojim slučajem. izađi na ulicu i probaj nešto . Kada je pogledao u mrtvu ženu. pretpostavljali su da upitana osoba može reći ili istinu ili laž. ne bi ispostavilo da greše. njegove crne kožne čizme nisu ispuštale nikakav zvuk. – Sačekaćemo babicu. Bila im je strana ideja istočnjačke uglađenosti kojom se izbegava sramota zbog neznanja i koja zazire od brutalne neposrednosti istine. – Možemo da počnemo. plave šalvare. Iz bisaga je izvukao debelu hrpu čistog papira i jednu usku lakiranu kutiju. kao rvač. osmeh je počeo da mu iščezava s lica.njihovim jazbinama. Spominjao je neku stranu princezu koja se utopila. gde je godinu dana studirao pravo i vođenje krivičnog postupka. pa sam pomislio da bih mogao da ti budem od koristi. potpuno drugačije od standardnih učtivih fraza kojima su počinjali svi razgovori. Mišel je izvadio jednu kožnu futrolu s priborom koja mu je bila zadenuta za pojas i spustio je na sto kraj glave leša. Kamil je. jedva čekao da zbaci s leđa teški ogrtač očevog statusa. Preciznost kod potčinjenog podrazumevala je žrtvovanje učtive indirektnosti i zamagljivanja koji bi pretpostavljenog poštedeli brige.

Možda nađu njenu odeću ili neke znakove borbe. Ispod njih je na sebi imala prugastu haljinu. široke pantalone i maramu koja joj je pokrivala sedu kosu. nije video neku nepoznatu ženu u blizini? Isto tako pošalji i dva policajca da pregledaju obalu severno odavde. Bila je naviknuta na to da kontroliše situaciju i izgleda da je zaboravila da je ovo trebalo da radi zajedno sa sudijom. Babičine vešte ruke ispitale su leš. Možda je u nekom drugom selu na obali neko nešto čuo. Kada budeš izlazio. Neka obiđu i kafane. – Da. Neki zapadnjaci imaju ista preterana očekivanja od žena kao i mi. ali im reci da ostave svetiljke. zovem se Amalija – kazala je i okrenula lice. Ili da neko. Kamil se namrštio. povedi sve napolje sa sobom. Kamil se povukao u senku i čekao je da završi svoj posao. uredno ih savila i prebacila preko najbližeg umivaonika. – Rekla bih da ima dvadeset i neku godinu. Mišel je uradio ono što mu je rečeno i izašao napolje ostavivši za sobom odškrinuta vrata. to ju je moglo uništiti. možda. – Jesi li ti babica iz Centralnog sela? – Da. uvežbanim pokretima skinula je ogrtač i šal. Nekoliko sekundi kasnije na njima se pojavila jedna žena u otrcanom ogrtaču. u stranu. Ne bi bila prva devojka koja je to uradila. smerno.da saznaš. možda. glave i ramenâ umotanih u smeđi šal. prišla mu je. Izula se i u kožnim čarapama tiho prešla preko mermernog poda. – Možda se bacila u Bosfor zato što je izgubila čast. nema znakova istezanja. Nije devica. Treba da mi kažeš da li ju je neko dirao. Sačekaću te tamo dok ne završiš. Nije rađala. ali gledao je šta radi. – Jadnica – rekla je nežno sklonivši kosu s lica mrtve žene. Kada je na mermernoj ploči videla leš. Da neko sinoć. Tamo se obično sazna najviše. Ako nije bila udata. . – Je l’ ovako nađena? – pitala je prišavši telu i počela da ga pregleda. ali je obazrivo preletela pogledom preko prostorije. nije putovao ili isplovljavao čamcem na more i da nije nešto video ili čuo? Ribari su spominjali lavež pasa. Brzim.

koristi se kao lek protiv kašlja. – Oči su joj tamne – rekla je zagledavši joj se u lice. – Na kraju – ponovio je Kamil tiho. – Amalija je prešla prstima preko lica mrtve žene i podigla joj kapke. – počela je. šta bi drugo moglo da bude? – Samo još jedna stvar – kazala je ona sporo. – Izgleda mi suviše zdravo. ali ne mislim da se ovde radi o tome – rekla je uprevši prstom u leš. ali ju je Kamil prekinuo. Oči su joj plave.. – Da je tako. Čula sam. – Ali možda je tek počela da puši opijum. ali je u međuvremenu već pokvasio rukav. zenice joj ne bi bile toliko raširene. – Šta je moglo toliko da joj raširi zenice? – Recimo šlog. – Da. Prodaju ga travari na Egipatskom bazaru začina. Pred smrt je izgledao kao kostur s ogromnim očima. da ako se popije može . Hitro ju je zavrnuo. daleko bilo. – Ako išta. Amalija ga je pomno posmatrala. – Pogledajte ovo. – Babica se na trenutak zamislila. ali je ona suviše mlada za takvu bolest. smišljajući odgovor.– Moguće. – Jedan moj stric je pre mnogo godina umro od trovanja opijumom. I njegove oči su bile iste ovakve. Opijumski zavisnici prestaju da jedu i da se brinu o sebi. primetivši iznenadnu promenu u njegovom glasu. – A ako nisu šlog i opijum. međutim. Odvrnuo je slavinu i iz nje je šiknula voda. – Cvet „cevčica“? Zar se on ne koristi za lečenje prehlade? – Kamilu se javi maglovito sećanje kako kao mali udiše paru iz šolje sa zagrejanom gustom žutom tečnošću da bi ublažio kašalj. Kamil je prišao i zagledao se u oči mrtve žene. Kamil se naježio i gurnuo ruke u džepove.. To se događa tek na kraju. sudijo. Odjednom je pogledala gore. Možda je bila drogirana. crnim kao fildžani. Iznenada je otišao do jednog umivaonika. – Trovanje opijumom? Pogledala ga je radoznalo. Vidi se tek mali deo njihovog plavog oboda. – Cvet „cevčica“. Možda još nije stigla toliko da zabrazdi. ali su joj zenice preširoke. – Da.

lice joj se. Okrenula se prema Kamilu. Sigurna sam da ova devojka nije dugo plutala. gde su bili papir i pero za pravljenje beležaka. Koža joj je čista. prste i komplikovanu kopču zlatne narukvice. Babica se odmakla i prešla pogledom preko celog leša. pokazuje da ljudi nisu zli – odgovorila je ona – i da mogu da odole iskušenju. – Zašto se tako nešto uopšte prodaje na tom bazaru? Babica je zavrtela glavom. Udovi mrtve žene opirali su se pregledu. u stvari. Nokti su joj perfektnog oblika – nisu isečeni ravno. Videla sam mnogo ribara i mladića koji su se udavili u Bosforu i koje je more izbacilo u Centralno selo. Pogrešio je što je poslao Mišela napolje pre nego što je došla babica. Kada se sagla i uzela ruku mrtve žene. Na njoj se vide samo tragovi stenja preko koga je prelazila dok ju je nosila voda. Dovoljno je da pod isti krov smestite svekrvu i snaju. Ne znam zbog čega. a nisu ni slomljeni. Iznenadili biste se kada biste znali koliko toga što se inače nalazi u svakoj kući može da ubije čoveka. – Izgleda da nije dugo mrtva. Potražio je pogledom Mišelov smotuljak. molim te.učiniti da se vide i čuju stvari koje ne postoje. – Kosa joj je kratka. međutim. pa čak i da izazove smrt ako se od njega napravi prejak napitak. – Ne treba ga piti. – Našem poslu onda nikada ne bi bilo kraja. prale veš. – Dama. Kamil se uzvrteo. ponovo uozbiljilo. ali na njenoj ruci nema burme. Voda joj je tek načela telo. niti traga od nje na prstu. Znači. Ove ruke nikada nisu radile na njivi. što znači da se nije branila. – To. već samo udisati njegovu paru ili ga pušiti. Verujte mi da u svakoj kući u ovom selu postoji motiv za ubistvo. misliš da se udavila? . Kamil se iznenadio. Pregledala joj je dlanove. – Nastavi. Čudo je da „cevčica“ nije popularnija. Žene iz nekih manjina odseku kike kada se udaju. ali ga nije video. Mrtvačka ukočenost dovršavala je ono što su krabe započele. a ni kuvale. – Babica se okrenula pre nego što je Kamil uspeo da vidi da se nasmejala. kao kod žena koje moraju da rade u kući.

Kamil je poznavao obe vrste ljudi i čvrsta sidra njihove vere koja su im pružala iluziju mirne luke. Šta ti je život. čekajući dalje instrukcije. – Hvala ti. međutim. Na usnama leša pojavili su se ružičasti mehurići. samo tumačila postojeće dokaze. što ga je obećavao islam – bistre reke i beskrajno druženje. Gajio je. Povukla joj je glavu napred i počela da joj diže i spušta ruku. Hladna i vlažna koža mrtve devojke i neprirodna čvrstina mrtvog mesa su ga šokirali i. kakvo je . izazvali u njemu gađenje. Ispravila se i odmakla od stola. Pustili su da leš ponovo sklizne nazad. Kamil joj je pomogao. koji su neizbežni i večni. ova žena je tu cela. Ona je. Odlično zapažaš i mnogo si mi pomogla. Babica se stidljivo nasmešila. ne pokušavajući da spekuliše mogućim hipotezama. Babica je uprla prstom u jedan veliki mladež na desnom ramenu mrtve žene. Da je mrtva dospela u vodu. na mermernu ploču. a sada je pak verovao u budućnost nauke i napredak. međutim. Ali u to nije mogao da veruje dok je bio mlad. iz njih je pokuljala tamna voda. Kamilu je bilo drago što ga više nije držao.Babica je uhvatila mrtvu ženu za ramena da bi je okrenula. nadu da će oni slabima. verovatno se smejala ili plakala? Kamil je u takvim trenucima strašno želeo da može da veruje u život posle smrti. Ruke su mu bile vlažne i hladne i jedva se uzdržao da ih ne gurne u džepove. – Udavila se. pomislio je. – Ovo će možda pomoći da se otkrije ko je. U strahu su velike oči – naročito u nesigurnim vremenima. u njihovim moćnim brodovima. pružiti bar malo utehe kada im se neočekivano promeni kurs. Kada je otvorila usta mrtve žene. u njihovim rasklimatanim čamcima. ali ga nisu mogli učiniti besmrtnim. nisu bili svesni toga da su još uvek na pučini i da opasnost nije prošla. kao i jakima. Evo. Pitao se kako to da se ta prosta seoska babica više razume u nauku od mnogih školovanih činovnika koje je poznavao. Babica je kazala Kamilu da okrene leš na stranu. kada smrt može da nam oduzme toliko toga. jednostavno. kao i uvek. da ih zagreje. Vera je sidro bačeno u morski bezdan. ali to više nije ona ista osoba koja je još juče razmišljala i jela. kao da pumpa. ne bi imala vodu u plućima. Oni.

– I još nešto. razmišljala trezveno. ovog puta iskreno. a ja ću ti poslati svog pomoćnika da popriča s tobom. Kamil je u isto vreme shvatio da ga Mišel nije poslušao. pomislio je Kamil. i mirisao je nekako neodređeno – na vlagu. Ulice Istanbula vrvele su od izbeglica. uradio upravo ono što je on potajno priželjkivao.bilo ovo. . Promena se plaše i oni koji su na vlasti i obična raja. – Da. – Odužićemo se tvom glasniku – dodao je učtivo izbegavajući da otvoreno pominje novac. a ja ću posle da porazgovaram s meštanima. – Raspitaj se po selu da neko ne poznaje ovu ženu. Kamil je ostao sam s lešom. Kamil je sumnjao da bi čak i parlamentarna vlast uspela da spreči odliv novca. carstvo je ratovalo na nekoliko strana. preuzele evropske sile. Babica je klimnula glavom. ili je ovih dana možda čuo. Policajce sam poslao da se raspitaju po selu. Iz razmišljanja ga je trgao iznenadni zvuk nečijeg kretanja u mraku. Ako kaže da jeste. prebacila ogrtač preko leđa. kao što to nije znala ni većina Turaka. Ne pričaj nikome – zastao je i pokazao rukom prema telu – kako je izgledala utopljenica. otimali su carske provincije. Nacionalisti. odmah pošalji nekoga da mi to javi. – Kamil je pretpostavljao da babica ne zna ni da čita ni da piše. teritorija i ljudi iz glomazne otomanske države. Babica je videla da je Kamil bio zadovoljan onim što je uradila i ponovo se nasmešila. međutim. uvila se u šal i otišla. naravno – složio se on nevoljno. svestan nekako da je izgubio. Mislio sam da ću ti ovde biti potrebniji. čije su granice tih dana bile mlitave kao onaj debeli Orhan iz turskog kupatila. – Hteo bih da učiniš još nešto za mene – dodao je. Ova babica je. – Mišel! Otkad si ovde? – Došao sam čim je babica počela da pregleda leš. Uplašeni narod voli da sluša mračne bajke. koje su podržavali Evropa i Rusija. kao da je mogao da mu čita misli. ali i da je. nešto neobično. a za vlast u zemlji borile su se dve frakcije – parlamentaristi i monarhisti. ili video. On još uvek nije počeo da se raspada. Carsku riznicu su. zbog dugova.

međutim. pre osam godina je. u pravu si – kazao je Mišel razočarano. Nego. – Unutra je tugra. Okrenuo ga je na stranu i pritisnuo u predelu grudi. Tanak mlaz tečnosti špricnuo je iz usta mrtve devojke u činijicu. Sve sam lepo čuo. stvarno je veoma dobra. a? – kazao je zadivljeno. Našli su je kako pluta u jezercetu. – Ne verujem. Znaš li šta je to? – Ne znam. severno odavde. – Znaš da istanbulski Sefardi pričaju o kapima koje su njihovi španski preci koristili za to da im oči izgledaju tamnije i krupnije. Kamil nije kazao Mišelu da se imena žrtve sećao zato što je ministar . Kakva bistra baba. Mišel je okretao privesak u ruci i zagledao ga sa svih strana. nađena jedna mrtva Engleskinja. – Mogao bih da proverim i šta ima u želucu. – Daj mi te makaze. Možda se u njima nalazi ista supstanca kao u i našoj „cevčici“. Mišel je prišao lešu držeći u ruci jednu činijicu. – Na osnovu ovoga ću moći da kažem da li se udavila u slatkoj ili slanoj vodi – rekao je i pogledao prema kožnoj torbi s alatom. Otvorio je privesak i pružio ga Mišelu.ali ne i siguran u kakvoj igri. – Mislim da ne smemo ništa više da radimo dok ne kontaktiramo strane ambasade. – Bio sam u susednoj prostoriji i hvatao beleške. Mišel se zagledao u njen sadržaj. Kamil je presekao lančić koji je visio oko vrata mrtve žene. Skinuo joj je i narukvicu s ruke. – Uštedela nam je mnogo truda. Bila je zadavljena. da je to povezano s ovim. ne bi im se svidelo da im vratimo iseckano telo. – Ali bila je u nekoj vezi s dvorom? – Možda. – I još neki znakovi. Ako je strana državljanka. Zvala se Hana Simons i bila je guvernanta u carskoj palati. u Čamjeriju. – Da. – Kamil se namrštio. Ove prostorije odzvanjaju. koja je stajala kraj glave leša. zovu ih „beladona“ – „lepa žena“. Treba da proverimo na bazaru seća li se ko od trgovaca da je neko skoro kupovao sušenu „cevčicu“. – Da.

Kamil je pregledao fasciklu tog predmeta kada je počeo da radi kao sudija. Hodžina sestra je živela kao pustinjak. – Je li to onaj leš koji je nađen na školskom imanju iznad Čamjerija? U to vreme se dosta šuškalo o tome – sećao se Mišel. – Tako je. Druge detalje o tom zločinu je zaboravio zbog neprekidne navale novih slučajeva. a njegova sestričina je tada bila tek dete. a i nije bilo politički mudro insistirati na rešavanju slučaja u koji su bili umešani pripadnici vrlo uticajne strane zajednice i ljudi iz carske palate. i odustao od ponovnog pokretanja istrage jer je od tada prošlo mnogo godina. međutim. – Ne verujem da bi to moglo da ima neke veze s Ismail-hodžom – odgovorio je Kamil odlučnim glasom gledajući zrake svetlosti koji su se prolazili kroz kupolu i padali na mrtvo telo što je ležalo na mermeru. Zagledao se u telo na mermernoj ploči. Brinulo ga je to što je sudski lekar tako brzo povezao ta dva ubistva. i to za vreme njegovog službovanja. njeno telo je nađeno iza njegove kuće. – Nije tako daleko ako se ide morem. Ali nije bilo nikoga drugog u njegovoj kući ko je mogao da se dovede u vezu s tim. One su često plave i imaju svetle oči. Domaćinstvo im je bilo relativno malo. – Možda je ovo puka koincidencija. Imali su samo nekoliko slugu. Sada je.policije – čovek koji je na tom položaju zamenio njegovog oca – smenio šefa policije za Bejoglu jer ovaj nije uspeo da nađe njenog ubicu. – Koliko se sećam. Kamil se ispravio da bi prikrio svoju zabrinutost. Ova žena je možda Čerkeskinja ili potiče s Balkana. Kamil je pokušavao da se priseti detalja slučaja Hane Simons. pored puta. Moraš dobro da poznaješ Bosfor da bi noću plovio njime ili lutao njegovim obalama. što znači da je svako mogao da je ubije. Telo koje bi se bacilo u more u Čamjeriju začas bi stiglo dovde. onda on ili živi u tom kraju ili ga često posećuje. ponovo nađena mrtva strankinja. Ljudi se plaše da idu tuda zbog pasa lutalica. ali i uzbuđenje zbog toga. A i Čamjeri je prilično udaljen od Centralnog sela. – Hodža je čovek u koga niko ne bi posumnjao. U kući Ismail-hodže – kazao je Kamil. Ako je ubica ista osoba. Ali – razmišljao je Kamil glasno – možda bismo ipak mogli da porazgovaramo s hodžom ili njegovom . Tamo je struja prilično jaka.

I krst. ali kretali su se u različitim krugovima. Kamil je posmatrao Mišelovu glavu nadvijenu nad papir. To veče su njih dvojica proveli zajedno u kafedžinici uz nargile od duvana . Jevreja. Mišela i Kamila nisu razdvajali ni staleži. spustio je svoj ogrtač na hladni mermer stola za masažu. Kamil se okrenuo i video ga kako još uvek drži u ruci privesak i gleda u leš. ekonomije. Jermena.sestričinom. već različita interesovanja. Ubrzo nakon što je Kamil postao istražni sudija. Mišel mu nije ništa odgovorio. nauke. Mišel. Mišel nije digao pogled. arapskog i turskog jezika. ni jezik. udovicom. čiji je otac bio trgovac poludragim kamenjem. pa ću prvo da se raspitam po ambasadama. kad se jednom prilikom peo uskim ulicama prema kancelariji. Kamil je odmah prepoznao drečave boje odeće svog starog druga i njegov pelivanski hod. kao i onaj deo njegove prošlosti što su ga proveli zajedno. – Da. Mišel mu je pružio mali smotuljak sa stvarima koje je tražio od njega da mu zavije. grčkog. logike. sedeći po kafedžinicama i klubovima. seo na njega i izvadio crtaći pribor. otomanskog – kombinacije persijskog. gde su deca bogatih muslimana. latinskog i. razgovarali o svemu i svačemu. Mišel se okrenuo prema Kamilu i pitao ga mirnim glasom: – Hoćeš li da ti ovo zavijem? – Pokazao je na privesak koji je držao u ruci. – Ali prvo ću da odem kući da se presvučem – dodao je Kamil prijateljskim tonom. – Pokazao je bradom prema telu i rekao: – Ne znamo čak ni kako se ova žena zove. ni vera. živi u jevrejskoj četvrti Galata. Njih dvojica su. naravno. međunarodnog prava. i narukvicu. Poneću ih sa sobom. već je počeo da crta leš. Bio je fasciniran onim što je nastajalo ispod njegovog štapića ugljena. dobio je stipendiju za prestižnu carsku školu u Galata Saraju. Razmišljao je o tome kako malo toga zna o njegovom privatnom životu – tačnije znao je samo to da nije oženjen i da s majkom. Grka i sinovi velikog carstva sedeli zajedno nadvijeni nad tekstovima iz istorije. jedan čovek je ustao sa stolice ispred kafedžinice i prišao mu. Izgleda da je strankinja. ali Mišel mu nikada nije pričao o sebi. Kamil i Mišel su išli u istu školu i poznavali se u prste.

Zaustavio se pored jednog umivaonika. jer nije želeo da mu naruši koncentraciju. Okrenuo se i pošao napolje predvorjem koje je odjekivalo od njegovih koraka. odvrnuo je do kraja njegovu metalnu slavinu i oprao ruke hladnom vodom. a Kamil je bio među mladićima koji su poslati na obuku za niže i više sudije u Francusku i Englesku. popeo se na konja i krenuo krivudavim putem pored sela u šumu. Otresao je višak vode s ruku i izašao napolje. Mišel je završio svoju specijalizaciju iz hirurgije u Carskoj medicinskoj školi. a zvonki povici dece parali su vazduh poput noževa. upoznao i s Velikim bazarom – gradićem dućana smeštenih pod jednim krovom i okruženih čitavim lavirintom zanatskih radionica – stotine radnjica. koje su držali pripadnici svih vera u carstvu. Kada je izašao na put iza šume. informišući se o tome šta je onaj drugi radio od završetka studija. deda i pradeda kao trgovci. . Kamil je zastao ispod zasvođenog izlaza iz hamama. a ovaj mu je na kraju pomogao da bude primljen za zvaničnog sudskog lekara. Mišel je u početku pomagao Kamilu volonterski. Nije bilo sapuna. nakon koje je trebalo da počnu da rade u novoformiranim sekularnim sudovima što su zamenili verske sudove u kojima su sudile kadije. Mišel ga je. Mišelovo dobro poznavanje kraja pomoglo je Kamilu da reši nekoliko slučajeva. Reči formalnog. iz tmine. učtivog pozdrava kojim je hteo da se oprosti od Mišela zamrle su mu na usnama. Tu su svojevremeno radili i Mišelov otac. takođe. neke ne veće od raspona ruku. Još uvek hladnih ruku. poterao je konja u galop.konzerviranog u jabukama. Ptice su glasno cvrkutale. ali ipak se osećao manje prljavim. Tu se blaga svetlost jutarnjeg sunca probijala kroz granje. Sjaj dnevnog svetla pokosio ga je na pragu hamama.

ni da ga guta. Kada bih je pitala: – Zašto daidža Ismail drži jaje u ustima? – ona bi samo skrenula pogled i odmah se latila nekog posla. Daidža Ismail uvek je jeo isto za doručak: crni čaj. Za to vreme je mama bila u kuhinji. jedno parče franđala hleba. gledajući u pod. Potom bi posegnuo za jajetom sa svoja dva dugačka i mršava prsta. plavičastobelo jaje. Ismail-hodža. gledajući u pod. struk. Dok lodos duva S vakog jutra moj daidža.2. Živeli smo u njegovoj kući jer je tata našao drugu ženu. a unutra se nazirala polumesečasta senka žumanceta. činijicu kiselog mleka i čašu surutke. Baš tim redom. koje je stajalo oljušteno i drhturavo na tanjiriću kobaltnoplave boje. Tek u svojim dvadesetim sam shvatila zašto to radi. vodeći računa da njime ne zakači zube. Naslućivanje je sjajan podsticaj za uživanje. drhtavi. a njeni glatki. Nakon toga bi sklopio usne oko njega i ostao da sedi. Ali u to vreme sam imala tek devet godina i bila sam zapanjena. gde je on otada živeo s teta-Usnijom. Ne postavljaj glupa pitanja. Nisam videla ni da ga žvaće. prala tanjire i ređala ih iznad duplog kotla u kome se kuvao čaj. šaku maslina iz salamure. Ismail je brat moje majke. zbog čega smo se mama i ja se iselili iz naše velike kuće u Nišantašuu. parče kozjeg sira. – Ne znam šta hoćeš da kažeš. zidovi . A posle toga je dolazilo sjajno. ne progovarajući ni reč. U kući kod daidže Ismaila nismo imali sluge koji su živeli s nama i mama je sama spremala doručak pre nego što bi kuvar i njegovo pomoćnik došli na posao. Njegov širi kraj bio je blago uzdignut. Moj ujak je doručkovao polako i sistematično. stavljao je jedno meko kuvano jaje u usta i gutao ga. Pij taj čaj. dok ono ne bi volšebno iščezlo. što ga je pio iz čaše u obliku lale. prsti bi mu se utisnuli u njegov debeljuškasti. drveni. bez žvakanja. Kuća daidže Ismaila imala je dva sprata. Lagano bi ga spustio na jezik. Dok ga je prinosio ustima. Dženano.

kada bih dovoljno dugo gledala kroz nju. Malo je dama dobijalo dozvolu od muževa da noće kod nas. s dlanovima okrenutim nagore. čarobnim danima prozirno pastelnozelene. Pesak na dnu.bili su boje rđe. To je bila jednosobna građevina s visokim prozorima koji su gledali na more. u retkim. Kuća je stajala na jednoj uskoj zaravni ispred tih zelenih kulisa koje su se nadvijale nad njom. na obodu sela Čamjeri. Skelom se iz Istanbula putovalo skoro dva sata. U njoj je stajala gomila madraca i prekrivača namenjenih gostima koji su tokom toplih noći više voleli tamo da spavaju. koja je pokrivala okolne strme obronke brda. otkrivao je bleda lica mrtvih princeza zatvorenih očiju i usana blago razmaknutih u uzaludnim protestima zbog svoje nesrećne sudbine. Bilo mi je dozvoljeno da šetam po njenoj bašti najpre . Odatle se moralo voziti još jedan sat kočijom da bi se stiglo do Čamjerija. koji se pomerao. na obali Bosfora. Voda je nekada izbacivala lukove delfina koji su pratili vodene duge. a ona je pristajala severno odavde. teška. tela većih riba kako se prevrću i klize kroz tu tečnu svetlost. Njena boja se stalno menjala. Tokom hladnih dana. a mangal obezbeđivao grejanje i toplu vodu za čaj. čempresa i hrastova. Ali ja sam volela kuću daidže Ismaila. kada su se istanbulske dame selile u svoje letnjikovce na Bosforu. Zlatni konac njihovih brokatnih haljina držao ih je na dnu. Mama i ja smo imale društvo samo leti. Široka traka Bosfora presijavala se pred nama na svetlosti čiji su potoci vrludali i uvijali se poput živog bića. Ispod njih sam zamišljala hladna. Iza kuće je bila šuma platana. Iz Čamjerija ste morali dugo da se vozite volovskim kolima ili čamcem da biste s nekim popili kafu u Istanbulu. Njihove nežne ruke. ležala sam na divanu u paviljonu u bašti. a crna kosa im je lepršala u vodi. pod dejstvom sila koje još uvek ne razumem – od sjajnocrne do tamnozelene i. tako čiste da mi se činilo da bih. iako je retko ko odlazio u nju kad zahladi. Mama se žalila što je bila izolovana od prijatelja i društvenog života u gradu. Tokom tih lepih dana ležala sam na toplom stenju obale i s glavom koja mi je visila s njene ivice tragala pogledom za srebrnim jatima inćuna. pod težinom ogromnog smaragdnog i dijamantskog prstenja bile su prikovane za pesak. mogla da vidim morsko dno. Nalazila se u bašti. Zimi su je od vetra štitili drveni kapci. u Emirganu.

Rekla sam joj da ovde živim sa svojom majkom i daidžom.pod nadzorom dobroćudnog Halila. kao naknadu što je moja majka živela kod njega. Mamino nasledstvo otišlo je u miraz. Pre nego što sam se vratila nazad u kuću. Ta žena. Tako je izgledao naš život u Čamjeriju do moje trinaeste godine. Uprkos svojoj ekscentričnosti. i da joj je taj mali protest davao snagu. mama je vezla u primaćoj sobi i čekala goste. Čula sam ih kako se raspravljaju iza izrezbarenih drvenih vrata primaće sobe. Rumijeve 1294. moje francuske guvernante i učiteljice. plutala je u vodi dubokoj do kolena. i kada sam je uzela za ruku i okrenula joj lice prema nebu. On joj je govorio kako će joj kupiti kuću da ne bi živela s bratom. . makar ona bila i odvojena od one u Nišantašuu. Izgledala je smireno. popravila joj haljinu i stavila joj jedan divlji cvet na grlo. a na drugom vrlo duboko. ili 1878. Njene plave oči su bile otvorene. našeg starog baštovana. a prsti su joj plesali po svilenom koncu. pravnik i pesnik. poput vodene princeze. ali mogla je da ga povuče. tata je dolazio jednom nedeljno da pokuša da ubedi mamu da se vrati. Između tatinih poseta. dok u jezercetu iza naše kuće nisam pronašla telo mrtve žene. nikada nisam mogla da čujem njen odgovor. jer nikada do tada nisam videla mrtvaca. u kojoj je živela teta-Usnija. Ono je tako široko da devojčica ne može da dobaci kamenom s jedne njegove strane na drugu.1 Ne znam da li je tata slao daidži Ismailu novac. Pogladila sam je po kosi. na jednom je kraju plitko. s licem okrenutim nadole i rukama raširenim kao da hoće nekog da zagrli. Skriveno je iza jednog srušenog zida u šumi. Selidbom u očevu kuću. jasno mi je da je njeno odbijanje da se vrati pod njegovu zaštitu predstavljalo sramotu za njega. daidža je bio uvažen hodža. Hana. Ali koliko god bih jako priljubila uvo na vrata. očešljala sam joj kosu prstima. pokušala sam da je mnogo ne uznemirim. koji su retko dolazili. Nisam shvatila da je mrtva. koji je nasledio kuću svojih roditelja i poprilično bogatstvo. Jezerce. a kasnije pod budnim okom gospođe Elize. po vašem računanju. niti. ako jeste. koje snabdeva vodom jedan nevidljivi izvor. da li je daidža hteo da ga uzme. mama bi priznala da je ona njegova kuma. Kada se sada toga setim. Tih prvih godina u Čamjeriju. Izgledala je iznenađeno.

sa severa na jug. Putnici u čamcima koji idu na jug. jedno klizavo uže tople slane tečnosti. prema Istanbulu. te dve struje se mešaju i hvataju se pogrešne ribe. a devojke se dave u vodi dubokoj do kolena. otkinula dva prsta i pre nego što je postao naš baštovan. da bi samo koji trenutak kasnije izronili nekoliko stotina metara nizvodno. Mreža koja upadne u donju struju obavezno će odvući čamac na sever. koji je bio ribar pre nego što mu je jedna mreža. Ribari znaju da će ako spuste udicu na određenu dubinu uhvatiti palamute. čini se da čamac koji ide uzvodno neka nevidljiva ruka drži u mestu. lufere i istavrite koji se u proleće presijavaju na ribarskim kanapima kao srebrnjaci. Bosfor je snažna žila vode koja se grči. svežu. dečaci iz sela ne izranjaju na površinu. nestrpljiva da stigne do toplog Mediterana i rastopi se u slanoj materici okeana. i nosi hladnu. Uprkos snažnom veslanju. Halil.Kada sam gospođi Elizi rekla da je žena zaspala u vodi i da nisam mogla da je probudim. Dečaci iz sela skaču i nestaju u njemu. morajući da upotrebe svu snagu svojih mršavih. upecaćete puno mezgita i kalkana. a druga. Ako bacite udicu dublje. Još to isto popodne. Kada je gospođa Eliza videla u jezercetu mrtvu devojku. Plačući i mašući rukama ispred sebe kad god bi neko pokušao da joj priđe. Kada sa jugozapada duva lodos. Umela sam čak i da razlikujem . odmah nas je napustila. Kada ponovo pogledate prema njemu. Jedna ide površinom mora. čvrsto se drže za njihovu škriputavu konstrukciju dok se čamdžije rvu s kormilom. vodu iz Crnog mora u Mediteransko. gura i muti duž svog dugačkog i širokog ulaza u Mramorno more. Nisam imala časove i satima sam mogla da sedim na onom kamenom zidu klateći nogama iznad vode i gledajući kako veliki kajaci. teče s juga prema severu. četrdeset metara ispod hladne kože mora. koja se otkačila. preplanulih ruku da bi ponovo došli do obale. prolaze poput nekih stvorenja s više nogu koje su se kretale napred-nazad kao jedna. rekao mi je da u Bosforu postoje dve struje. izgleda vam kao da se pomerio napred na neki volšeban način. Ja sam nakon njenog iznenadnog odlaska bila srećna. još uvek nisam znala da je voda u jezercetu bila dovoljno duboka da u njoj čovek može da se udavi. kojima su se ljudi vozili iz zabave.

srodstvo s morem koje teče venama svih ljudi koji žive na njegovim obalama. klimajući glavom u razgovoru. ponekad i osnovno obrazovanje. Ismail-hodža je preko jednog poznanika obavestio Violetinog oca da njegovoj bratanici treba družbenica i poslao mu novac kojim je mogao da kupi nov čamac. poput golubica. u zamenu za bolju budućnost njegove ćerke. jednom mestu na obali Egejskog mora. služi ih i ponaša se pristojno. koje su izgledale kao da su upile u sebe letnje nebo. Kada bih otišla do velikog ogledala sa zlatnim ramom u primaćoj sobi – jedinog ogledala koje je mama dozvoljavala da stoji u kući – videla bih u njemu devojčicu sa crnim loknama do struka i azurnoplavim očima. Kada je došla kod nas da mi bude družbenica i sluškinja. a potom bi joj. dok su ih sluškinje zaklanjale od sunca suncobranima s resama po obodu. imala sam četrnaest a ona petnaest godina. oni bi joj zauzvrat davali smeštaj i hranu. čija se tamna koža stapala sa senkom. Ako su bile žene visokih zvaničnika ili pripadnice carske porodice. Dame pod velovima sedele su na prednjoj palubi na jastucima i ćilimima. našli i odgovarajućeg muža i platili svadbu. Dok sam bila dete. Violeta je bila pravi delfin. Violeta je ćerka jednog maminog daljeg rođaka – ribara u Češmeu. miris borova i. pre svega. između njih i veslača sedeo je jedan debeli evnuh. Za to mogu da zahvalim Violeti. Čerkeskinje – robinje koja je kasnije postala žena jednog visokog zvaničnika. nikada nisam bila na obali Egeja. ali mi ju je Violeta dovela u Čamjeri – topli pesak. Često se događalo da bogata porodica primi siromašnu rođaku da kod nje radi kao sluškinja. Ta devojka je trebalo da sluša svoje nove staratelje. Violetu je poslao kod nas nas njen otac.kupaste fesove veslačkih timova. Miris jasmina prelazio je preko mene kao ogrtač što ga je povetarac nosio na svojim leđima. Ponekad sam ležala na leđima na tom toplom kamenu i gledala ljuljuškanje barke nebeskog svoda. Majka mi je govorila da sam boju očiju nasledila od jednog pretka. Kao . *** Naučila sam da plivam. na kraju. jer mu je bio potreban nov čamac za ribarenje.

jer je bila sitna i stidljiva kao ljubičica. U to vreme sam joj zavidela na tome što je mlatarala rukama i hodala raširenih nogu ne vodeći računa o onom udubljenju između njih. Tokom prvih meseci boravka kod nas stalno je gledala u pod i govorila samo kada bi je pitali. požurila je da me ubedi da je to prava stvar. Violeta je ušla u duboki deo jezerceta i pogledala ka meni s . Violeta mi se poverila da je u Češmeu ulazila u more – more. mrkoj šaci gazu tunike. Nije htela da ga dâ Halilu da joj ga ponese. Nisam mogla da se odlučim između zemaljskog uživanja u smeđem lešniku ili nežnog ukusa tek oljuštenog. Zbacile bismo svoje ogrtače i plutale u moru u tunikama od svilene gaze. Iz njih je izašla jedna sitna figura smeđe kože u grubom ogrtaču držeći u ruci svoj zavežljaj sa stvarima. Noću bih se iskrala u hodnik i stavila uvo na njena vrata iza kojih je dopirao zvuk njenog prigušenog plača. pa sam se istog časa naježila. koje sam smatrala prigodnom garderobom za kupanje. kao vodene vile. Violeta je izgledala kao da pripada nekoj drugoj vrsti. Mama joj je dala jednu sobu u zadnjem delu kuće koja je gledala na put i šumu. Pucala je od zdravlja. Kada smo jednom prilikom ostale same. i ja sam je preklinjala da nauči i mene. Halil je dovezao Violetu iz luke Čamjerija u volovskim kolima.što se to činilo sa svim sluškinjama koji su postajale članovi domaćinstva. Violetino telo bilo je vitko. nezrelog badema. čija je boja predstavljala mešavinu plavetnila mora i neba. bez ičega na sebi. Pravila se važna što zna da pliva. – Kako možeš da plivaš u ovom džaku? – pitala me je prekornim glasom stiskajući u svojoj maloj. Nismo očekivali goste. za razliku od onog u našim svetlim sobama. kao lešnik. mama joj je dala ime po cvetu. Violeta. Tog popodneva Halil je otišao u seosku kafedžinicu i znala sam da će biti odsutan nekoliko sati. a ne jezerce – skandalozno. Zbacila sam tuniku s ramena i ona mi je pala kraj nogu. za koje mi je gospođa Eliza govorila da u njega ništa ne sme da prodre i da nikada ne sme da se pokaže. žilavo i smeđe. Zračilo je snagom mora. naglasila je. Vazduh u njoj bio je prebojen zelenilom šume. Imam bledu kožu i zimogrožljiva sam.

Glava mi je bila puna svetlosti koju nisam mogla da podnesem. ogromnih senki i malaksalih udova. škiljeći sam pogledala u nju i prasnule smo u smeh. Držeći noge skupljene. Začas sam se prenela u taj novi svet. Padala sam sve dublje u svet prigušenih krikova. Počela sam da mlataram i rukama. Sećam se da sam primetila kako sunčeva svetlost seče vodu kao dragi kamen. svilenkastog. i nogama. Nasukana. klizenja vode preko mog tela. S njene vlažne kože kapala je voda na sve strane. ali i mana mladosti.iščekivanjem. Na goloj koži sam osećala nepoznat i uzbuđujući dodir hladnog kamena. Violeta se nadvijala nad mene. Izvučena sam na kamenje. U to vreme nisam mnogo razmišljala. Sećam se prijatnog. Razgolićena. Kada sam ponovo došla do daha. I otvorila sam usta. Ali onda sam oko struka osetila čvrst stisak ruku i izvučena sam u neki zaslepljujući svet. Uhvatila me je panika. . To je prednost. sela sam kraj vode.

na kome je prikazana jedna scena iz klasične mitologije: bled. Ženini udovi su obli i jaki kao stubovi. usne razvučene su u poluosmeh. Pitao se da li i ona nekada pomisli na njega. Trgao se. tamni. belog platna. Čerkeskinji. bradavice su joj svetloružičaste i ukrućene. Ambasadorova kći K amil je ostao da stoji u primaćoj sobi Britanske ambasade dok je jedan sluga otišao da na srebrnom poslužavniku odnese njegovu posetnicu ambasadoru vlade Njenog veličanstva u Otomanskom carstvu. nag mladić poseže rukama za takođe nagom devojkom koja beži od njega. Nije mogao da se otrese hladnoće te stare zgrade. Razmišljao je sa setom o svom skromnom iskustvu u ljubavi: francuskoj glumici koja je jednu sezonu igrala u pozorištu Mezkur – mladoj robinji. Neko je masivni. Primetio je da se svetlost u sobi promenila. Koliko li su ga pustili da čeka? . a koža na nekoliko mesta crvena. Pogled mu je privuklo veliko ulje na platu iznad kamina. pune. Baš čudno da jedno tako provokativno umetničko delo visi u primaćoj sobi. tako da je mogla postati slobodna i udati za čoveka svog ranga. što govori o tome da je uzbuđena. Njene uske. kojoj je s vremenom nadavao toliko novca da je imala dovoljno za miraz. pa ona izgleda snažnije od suvonjavog mladića koji je juri. Oboma su bedra obavijena uskim komadom nabranog. nameštaj u prostoriji pokušao da oživi tkaninama toplih boja i svetlim tepihom. ali se nije odmah okrenuo. Sada je video nju. Kamil je prišao malom kaminu s kitnjastom rešetkom i razočarao se kada je video da nije upaljen. Iznenada shvati zašto je islam zabranjivao da se na slikama prikazuje telo. Čestice prašine lebdele su u slabačkoj sunčevoj svetlosti koja se probijala kroz debele zavese boje šljive.3. uprkos tome što je napolju sijalo rano jutarnje sunce. Kamil se upita kakav li bi bio ishod te potere. a njene duge bele noge mešale su se s onima na slici. Iza njega su se otvorila vrata.

dubine slika koje su visile na zidovima dvorane. koja je odjekivala od njihovih koraka. Suzdržao se da se ne strese od zime i krenuo je preko plavo-zlatnog tepiha ka ogromnom radnom stolu. lakirane. nabranom kragnom zurila je u neku tačku iznad njegove glave. uprkos toploti što ju je Kamil video da treperi iza njegovih teških somotskih zavesa. Batler ga je poveo preko pločica od belog mermera najpre kroz jednu zasvođenu dvoranu. – Ambasador će vas sada primiti. pomislio je on. koji je činio da čovek . Kamil je pretpostavljao da je u ambasadi bilo i drugih. gospodine. Ženski gosti sigurno nisu dovođeni ovamo. – Kamil je bio ubeđen da je batler napravio kratku stanku pre nego što je kazao „gospodine“. već je ostao da stoji s ozbiljnim izrazom na licu i rukama na leđima. Setio se batlera koje je viđao za vreme svog boravka u Engleskoj – oni su bili vrlo ljubazni i plenili su svojom pojavom. Kamil nije reagovao na pojavu batlera. Iako je Kamil poštovao evropsko znanje i tehniku i divio im se. Kamil se divio freskama i zavirivao u tamne. mirnije uređenih primaćih soba.Onaj stari sluga stajao je na vratima i zurio u jednu tačku iza Kamilovog levog ramena. bela. Ti beskrvni batleri su posebna rasa ljudi. tako bogat bojama i emocijama? Setio se jasne logike svojih fakultetskih tekstova i uzdahnuo. Kamil se pitao da možda nije video onog anđela koji sedi na ramenu svakog muslimana (jedan na levom. Ambasadorov kabinet izgledao je još hladnije od one primaće sobe. a potom i uz jedno veličanstveno zavojito stepenište. Kamil je ušao. nijanse izgubljene u uređenosti. Batler je pokucao na jedna masivna. Vrata su se zatvorila iza njega kliknuvši. živahni milje. Da li je to u uglu batlerovih usana video zloban smešak? Možda mu je bilo zabavno da ostavi muslimana u sobi s nagom ženom. Možda je to budućnost. Kako li su samo uspeli da se uvuku u njegov ljupki. vrata sa zlatnim šarama. a drugi na desnom). Kada je iznutra dobio znak. mislio je da Evropljani imaju mnogo toga da nauče od Otomana. Dok ga je sledio. ili je gledao u onu nagu ženu na zidu iza njega. pomislio je smrknuto: haos poražen čistoćom. Jedna namrštena kraljica Viktorija vrata obavijenog krutom. otvorio ih je i stao u stranu.

a da mu je koža prošarana popucalim kapilarima. pokazavši rukom prema jednoj tapeciranoj kožnoj fotelji i vrativši se za sto. kažete? – rekao je ambasador promeškoljivši se nervozno u stolici. Znamo samo da je hrišćanka. na svom engleskom s naglaskom. Vazduh unutra je bio ustajao. gospodine. kao da je njime hteo da savlada razmak veći od onog što ih je delio. – Jutros smo našli jednu mrtvu ženu. U svom tamnom odelu delovao je užasno mršavo. Strašno. dug iskorak. a njegovo izduženo. Ambasador je zatreptao i pružio mu svoju koščatu ruku. gospodine. Kamilu je bilo drago zbog toga i nasmešio mu se dok su se rukovali.koji je za njim sedeo izgleda kao patuljak. Dah mu je mirisao isto kao soba. gospodine – izgovorio je Kamil. sudijo? – kazao je on. – Zašto li se time bave Turci? – promrmljao je ambasador kao za sebe upitno se zagledavši u Kamila i podigavši ugao usana. Oko vrata joj je . – Od čega je umrla? – Ubijena je. elegantno lice bilo je bezizražajno. – Moramo da znamo je li prijavljen nečiji nestanak. Amabasador mu je uzvratio slabašnim osmehom. Ambasador je bio viši nego što je izgledao dok je sedeo za svojom krstaricom od radnog stola. Njegove sitne oči bile su vodnjikavoplave. – Došao sam u vezi s jednom vrlo ozbiljnom stvari. – Ne znamo da li je Engleskinja. – Šta mogu da učinim za vas. Dok mu je prilazio video je da su ambasadorovi obrazi i nos tamnocrveni. čovek za stolom je ustao i krenuo da se pozdravi s njim napravivši spor. Strašno. ni kako je stradala. Kamil se setio da Englezi takve zaliske zovu „ovčijim kotletima“. Gusti zalisci su mu progutali obraze. zbog čega mu je lice delovalo još uže. – E pa. – Mrtvu ženu. to je onda nešto sasvim drugo. Nadam se da ćete nam pomoći u vezi s tim. Nije se sećao zbog čega. – Šta? – Ambasador se iznenadio. kao da soba dugo nije vetrena. – Zašto mislite da je naša državljanka? – Ne znamo da li je. ispod koga se ukazao jedan žut zub. formalnu istočnjačku frazu ukrasivši je britanskim „pevušenjem“. Dok mu se Kamil približavao. Mislimo da je možda vaša državljanka. Niska plavuša od nekih dvadeset godina.

– Gde je taj natpis? – Unutar ovog srebrnog priveska. – Sada imam samo nju. – O. Kamil je zavukao ruku u džep sakoa i izvukao iz njega smotuljak napravljen od lanene maramice. međutim.visio krst. – Lep komad. Nema tragova borbe. ko se razume u njega. Vratio je privesak u maramicu. Otkud ja da poznajem ženski nakit? Reći ću vam. – Ja ništa ne vidim. zločin te vrste. – Možda nije. ali su mu kapci nervozno zatreptali. Zar ne? – Nije imala odeću. otvorio je i zavirio u njene dve polovine. – I ovaj krst i zlatna narukvica su njeni. Kamil se zbunio. Po nakitu koji je imala na sebi reklo bi se da je bogata. – Ambasador je pocrveneo. To je izgledalo skoro kao da je ambasador uveo svoju ženu u sobu nagu. u pitanju je najgnusniji mogući zločin. – Baš kao ni njena majka. bože. . Lice mu je i dalje bilo nepomično. igrajući se odsutno priveskom. Niko nikada ne priča strancu tako otvoreno o svojoj porodici. Je li vam taj nakit poznat? – Molim? Nije. – Šta piše na njemu? – Na jednoj strani nalazi se tugra sultana Abdulaziza. može da se utvrdi njeno poreklo. – Kako je obučena? Po odeći. – Vratio ju je nazad na maramicu i vrhom svog koščatog prsta dodirnuo iskrivljeni krst. – Znači. Ambasador je podigao srebrnu lopticu. Podigao je zlatnu narukvicu da bi joj procenio težinu. gospodine. Imate li predstavu šta bi to moglo da znači? – Ne. valjda. Iako ga ona ne nosi mnogo. Imala je kod sebe ovaj privesak s natpisom. – Ambasador je lagano zavrteo glavom. Kao ni njena majka.. – Zanimljivo. Moja ćerka. Odvezao ga je i stavio na sto. a na drugoj neki crtež ili ideogram. Ambasador je istegao vrat i vrhovima prstiju privukao maramicu bliže sebi.. – Ambasador je na trenutak ućutao.

uz šuštanje svile. Svetlosmeđa kosa bila joj je podignuta u punđu. – Da. neka ti on objasni. malo je nezgodno. ali engleski je tako obeshrabrujuće lišen primerenih fraza. Kretala se s ležernom efikasnošću dragocenog sluge. a onda je posegao rukom za brokatnim užetom zvona koje je visilo na zidu iza njegove stolice. koja raste u šumama oko grada. *** Nekoliko minuta kasnije na vratima se. Na turskom bi tačno znao šta da kaže. Podsetila je Kamila na robustnu. Turska fraza: „Neka je snage vašoj duši“ – zvučala mu je uviđavnije i prisnije. gospodine ambasadore. nisu imale dovoljnu težinu. Ovaj. I na persijskom. možda. Oko vrata je imala kratak. Zvao si me? Kamil je brže-bolje ustao i poklonio se. Kamil se pitao da nije možda prisluškivao njihov razgovor. I na arapskom.Kamil je tražio odgovarajuće reči kojima bi mu izjavio saučešće. Vedrina mladosti na devojčinom licu bila je zasenčena tugom ili.. pojavila jedna bucmasta devojka u indigoplavoj haljini obrubljenoj čipkom. ali nije umeo da je prevede. oče. pitajte gospođicu Sibil da li bi htela da nam se pridruži. gospodine? – Molim vas. Ambasador je odmahnuo rukom u pravcu Kamila. Sledećeg trena na vratima se pojavio batler. ali izuzetno skladnu orhideju Gymnadeniu. Lice joj je bilo okruglo i sitnih crta. Izgledalo je vrlo obično. – Kamilu te reči. – Izvolite. Kako se ono priča za zapadnjake – da oni prigodne reči za sve važne prilike u životu moraju svaki put iznova da izmišljaju. rezigniranošću. ali mu je sanjalački izraz njenih usana i malo razmaknutijih očiju ljubičaste boje davao šarma. međutim. – Strašno mi je žao. On kaže da je neko nađen. draga.. Ambasador je pokazao ćerki rukom da priđe. Njeni čašični listići udubljeni su i zajedno s laticama obrazuju stidljivu roze kapicu koja odaje jak miris. – Sibil. – Ambasador obori pogled . zlatan lanac na kome je visio samo jedan biser koji se slagao s biserima na njenim minđušama. ovo je sudija Kamil-paša.

Glava joj je dosezala samo do njegovog ramena. poput vode u potoku. – Strašno. – Nađena je u Bosforu nekoliko sati nakon što je umrla. ako smem da pitam? – Mislimo da je uzela beladonu. – Brzo je digao pogled da bi video kakav su utisak te reči ostavile na ambasadorovu ćerku. – Duboko se naklonio. ali je ostala smirena. Oklevao je. Prebledela je. – Zašto? Pa.na papire koji su mu stajali na stolu. ako se uzme u velikoj količini. mrtvu. Bila je niska. Sibil se okrenula ka Kamilu s upitnim izrazom na licu. U takvom stanju čovek može da se udavi čak i u bari. Gledala ga je ozbiljno svojim radoznalim. sad ste rekli da su one vrlo jake. – Madam. što. Jadna žena. Trenutno pokušavamo da je identifikujemo. Sela je ukočeno na stolicu preko puta njega. Nastavio je: – Mislimo da je strana državljanka. – zaćutao je Kamil razmišljajući kako da nastavi. jer postoji mogućnost da je ubijena. – Šta vam treba? – Njen glas je bio mek i žuborav. Nije bio naviknut da o tim stvarima razgovara s damama. – A tako. – Zašto mislite da je ubijena? – Udavila se.. Ja vodim taj predmet. parališe. Mislim da je vi zovete „velebilje“. Malo je verovatno da su je struje obnažile. Ali. Ko je nađen? – Našli smo jednu ženu. – Bez odeće? – rekla je devojka pocrvenevši. Šta još možete da mi kažete o njoj? Šta je imala na sebi? – Nađena je bez. – Zar ona ne omamljuje? – Ne omamljuje već. – Molim vas. Kamil oseti nelagodu.. bila je drogirana. – Drogirana? Čime. u suštini. jer je podvodna struja u Bosforu vrlo jaka. Kamil se mislio kako da formuliše ono što je nameravao sledeće da . Ambasador je počeo da čita pristigle depeše. Beladonu – rekla je ona zamišljeno. ljubičastim očima. sedite. Šta bi mogao da kaže da ublaži efekat svojih reči? Devojka je nakrenula glavu i rekla: – Samo mi kažite u čemu je problem. nije tako retko.

mršava i plavokosa. verovatno u ambasadi. – Izvinite.. – Sibil-hanumo – rekao je nežno zamenivši smotuljak u njenim rukama jednom čistom maramicom koju je izvukao iz džepa. Kamil-pašo. već ih je koristio za mnogo drugih stvari. . to je stvarno strašno. Znala je kako se zove žrtva. otkrivajući fine sitne pegice koje su joj prekrivale nos. – Ovo sam već videla. Njeni tanki. Na sebi je imala nešto nakita. Kamil nikada nije upotrebljavao maramice za ono čemu su namenjene. što je smatrao odvratnim zapadnjačkim običajem. – Posegnuo je za maramicom koja je još uvek stajala na ambasadorovom radnom stolu. Ostao je da sedi. Na te reči. ali je smirenim glasom prokomentarisala: – Baš tužno. – Dozvoljavate li mi? – Da. Kamil je ustao i prišao joj. ali je prstima kompulsivno gladio list papira koji je ležao na stolu ispred njega. – Možete li da mi date još neku informaciju o njoj? – Samo to da joj je kosa prilično kratka i da na desnom ramenu ima veliki mladež. šiljati prsti stegli su fino platno maramice i ona je njome obrisala oči. Stavila je smotuljak u krilo i razmotala ga. – Šta je to? – pitao je Kamil radoznalo. ali ne mogu da se setim gde. Sibiline oči su se zacaklile. draga moja Sibil – rekao je vrteći glavom. – I ja to kažem. Dajte da vidim.kaže. – Jadnica – mrmljala je gladeći svaki komad nakita pojedinačno. naravno! – kazala je ona. – Pa. Šake su joj bile bucmaste. Nagnula se da uzme smotuljak od njega. a zatim u Kamila. Nokti su joj bili mali i ovalni i sijali su se poput školjki. Kažete da je bila mlada? – Da. Ambasador je pogledao najpre u nju. u dvadesetim. Kamil se trgao. Ambasador je. Na nekom prijemu. Podigla je krst i lice joj se namrštilo. s rupicama u predelu zglobova prstiju.. – Oh. – Koža joj je dobila boju pergamenta. – Odeća Evropljanki ne može tako lako da se uneredi. Sitna. – Digla je pogled. zapanjen. a lice joj se zgrčilo. istog časa digao pogled sa svojih papira.

Kamil je izbegavao da pogleda u ambasadorove plave oči koje su tražile njegove. – Jeste li možda za čaj. zuba. Umesto toga. – Stanje se nije baš mnogo popravilo s njegovom zamenom. Perihane. Neurotičan tip.Kamil je ponovo seo i zagledao se u nju očekujući da mu kaže ono što je toliko želeo da čuje. Vrlo fin tip. – Ko je to. Poludeo je zbog toga. Meri je guvernanta unuke sultana Abdulaziza. mila? – pitao je ambasador. oče. 1876. – Nije mi samo jasno zašto se ti reformisti uporno trude da ga vrate na presto. – To je bilo pre deset godina. Posle samo tri meseca doživeo je nervni slom. Zatim je pogledao gore. zar ne? – nastavio je on. Upoznao sam se s njim ubrzo nakon što je postao sultan. Verovatno zbog toga. Baš čudno što je to uradio po tako toplom danu. – List hartije koji je stajao ispred njega stavio je u ugao stola. pri čemu mu se ispod gornje usne ukazao red kukastih. kao da je nešto izgubio. – Ovaj Murat je. Sigurno je teško kada si petnaest godina svemoćan. isekao je njima vene. Strašan lik. i nasmešio se. – Prasnuo je u smeh. nakon čega je izgledao zbunjeno. Iznenada ga je trgao Sibilin veseli glasić. koliko sam čuo. – Sećaš je se. zar ne? U junu. čujem. Abdulaziza. a onda ga je okrenuo i upiljio se u nadlanicu. To je izgleda profesionalni rizik u tom poslu. Uvredio ga je njegov nepristojni komentar na račun njegove vlade. Kamil-pašo? . u Kamila. – Ambasador je gledao u svoj dlan. a onda odjednom niko i ništa. Ubio se. pijanica. ako se ne varam. Nije mogao da podnese što su ga reformisti svrgli s vlasti. požutelih. – To je sigurno Meri Dikson. Tražio je od majke makaze da štucuje bradu. sve ih je razvrcao. – A.

Kamil-paša nije policajac. to jest neka vrsta lorda. Nadam se i molim boga da ste ti. što su ga Turci formirali pre nekoliko godina po uzoru na naš evropski model. U svakom slučaju. Iako znam da pismo iz Eseksa poslato za Istanbul može da se zagubi na sto načina. Ovde je užasno vruće. Najtužnija od svih je da je ubijena Meri Dikson. već sudija u novom pravosudnom sistemu. ali me je njena smrt šokirala. Stari šef policije bio je neki mrzovoljan tip. Najdraža moja Mejtlin.4. po imenu Kamil-paša. Na njegovo mesto došao je jedan vrlo inteligentan čovek. Izgleda da se utopila. U ovim vrelim danima dogodio se čitav niz ružnih stvari zbog kojih smo na oprezu. Zamisli – on se usavršavao na Kembridžu. Nisam je baš najbolje poznavala. Meri je bila carska guvernanta. Nadam se da si dobro i zdravo. i bio je guverner Istanbula. moram da dodam da govorim figurativno). mislim da ovoga puta postoje mnogo veće šanse da se nađe Merin ubica. brinem se što nemam vesti od tebe. Sigurno sam ti je pominjala u jednom od mojih prethodnih pisama. Bio je ružan. jer nije bila naročito društvena. 15. Hanin ubica nikada nije otkriven. Diki i Nejt. kakve smo igrale kad smo bile male. dobro. jun 1886. dolazio je jednom da razgovara s mamom. Ričard i moji dragi sestrići. I njegov otac je takođe paša. a nosio je . Nakon što sam stigla ovamo. i zbog toga je tadašnjem šefu policije „odletela“ glava (pošto je ovo Orijent. Ovde je došla pre nekih godinu dana. najdraža sestro. To je strašno i veoma podseća na pogibiju jedne druge guvernante. Ne javljaš mi se već nekoliko nedelja. I kao i uvek. od pre osam godina. Nema ni najmanjeg povetarca da nas malo rashladi. Hane Simons. na kraju nesavladiva Mejtlin pobeđuje. Zamišljam vas kako svi zajedno sedite u bašti uz čaj i kolače ili trčite po travnjaku igrajući neku od onih živih i napetih partija badmintona.

Kamil-paša je. Sećam se da sam je videla u bašti kako ćaska s ostalim gostima. Pre samo mesec dana bila je kod nas na prvoj ovogodišnjoj večernjoj zabavi na otvorenom. Strašno mi je drago što mi je ovih nekoliko meseci pravio društvo. neki Hamza-efendija. iako je nosila šokantno kratku i neženstvenu frizuru. osim u operu. već samo da je bila malo temperamentnija. Smejala se tako veselo da mi se srce slama pri pomisli na to da je više nema. rekla da mi se čini da oni samo malo življe diskutuju. Ja sam joj. za razliku od njega. došla je i zajedljivim tonom mi kazala da se Meri i jedan turski novinar. sitnih plavušica koje izgledaju kao da će se svakog časa prelomiti. žena italijanskog ambasadora. Ali od tog mog saveta Meri više ne može da ima nikakve koristi. Jadna Meri. Interesantno je da je veoma teško razlikovati ljutnju od radosti. da joj se ne bi omaklo da prekrši njihove zakone. ja preporučujem da se bude umeren. Po pitanju i jednog i drugog. izgleda svađaju. koja ima oštar jezik. Često dolazi da večera s nama i njegove duhovite priče su pravi blagoslov. Rođak Berni vas mnogo pozdravlja. Meri je imala potpuno drugačije viđenje stvari i činilo se da uživa u tome da provocira. Ali retko uspevam da ga ubedim da još negde ide sa mnom. ali mi se čini da ću . Madam Rosini. Tada sam pomislila kako bi trebalo da sednem s njom i lepo joj objasnim kako funkcioniše otomansko društvo. mada bih volela da je sa mnom provodio više vremena. jer tati popravljaju raspoloženje. U Peri se stalno održavaju zabave i volela bih da imam nekog s kim bih mogla da idem na njih. Ona je bila jedna od onih krhkih. Tad se bar zna šta je posredi. vrlo privlačan čovek. kao da ja tu nešto mogu da promenim. Noć je bila divna i puna sjajne mesečine. On sve svoje vreme provodi u radu na novoj knjizi posvećenoj odnosima Otomanskog carstva sa zemljama Dalekog istoka. a nije imao mogao da kupi drugi. Pretpostavljam da neke muškarce privlači takva vrsta žena. međutim. verovatno o politici. Naravno da ne pokušavam da kažem da je zbog toga ubijena.neki bezobličan fes – kao da mu ga je neko zgnječio u tuči.

On sada izlazi iz svoje biblioteke samo kada mora da obavlja službene dužnosti. iako to nije bogzna šta. Toliko ti se divim. a ubeđeni su i da žene imaju ograničene sposobnosti. Da mi je samo delić tvog talenta i hrabrosti. gledaju na tvoj rad s više simpatija? Pretpostavljam da ti nisu davali da lečiš teže bolesnike jer sumnjaju u kvalitet svojih francuskih kolega. Otomanima je potrebna . Moraš da budeš primer drugim ženama – da vide da se i to može postići. Ovde ga barem zaokupljaju njegove dužnosti. iako ti ne priznaju doktorsku titulu. i dalje nije dobro. To što toliko dugo ne može da se pomiri s činjenicom da je majka mrtva smatram pokazateljem veličine njegove ljubavi prema njoj. Kao što vidiš. Žao mi je što ni on ni ja nismo imali priliku da upoznamo Dikija i Nejta. kao da je to uopšte moguće. oni će već biti momci! Ali ne vidim drugu mogućnost. Kada one uključuju putovanje u drugi deo carstva sav se unervozi i izluđuje poslugu time što je stalno tera da proverava njegov prtljag i dokumenta. Bilo kako bilo. nakon što si u poslednjoj epidemiji pokazala šta sve znaš. Uopšte nema želju da se vraća u Englesku. Činim sve što mogu da pomognem ocu. Da li lekari s klinike sada.morati da se zadovoljim s madam Rosini i njenima. Oduvek si htela da se baviš medicinom i pretrpela si mnogo toga da bi naučila taj posao. napreduje sa svojim projektom i da se nada da će ga završiti pre kraja godine. Berni mi je rekao da tebe i Ričarda obavestim o tome da on. kod kojih si se obučavala. Kada se budemo vratili. Kada samo pomislim kakvo sam bila dete kada sam došla u Stambol! Treba da znaš da je otac tražio da produži svoje službovanje ovde. Moram da ostanem s njim dok ne skupi dovoljno snage da se vrati u Englesku. Ali ti. Sultan Abdulhamid se uvredio što naša vlada kontroliše njegovu buntovnu egipatsku provinciju. jer se događa mnogo toga što britanski ambasador mora da prati. uprkos izvesnim problemima. Ostaće da bude ambasador u Turskoj još najmanje godinu dana. draga moja. moraš da istraješ u tome. On to zove okupacijom i iz inata je pozvao na dvor nemačke savetnike. misleći da će tako da nas istera iz zemlje.

Tebi. Setite se da je kraljica Viktorija čak slala i zavoje turskoj vojsci kada se ova borila protiv Rusa. u cvatu su. osećam se bližom i tebi. koja je i moja. Ko je mogao da očekuje. Naši životni putevi su tako složeni. Otac je godinama pokušavao da ih ubedi da je sve što radimo za njihovo dobro. najdraža moja Mejtlin. i nailaze na toliko neočekivanih raskršća. kada smo bili deca koja su se jurila po travnjacima. mirno leto ustupilo je mesto velikom ali opasnom uzbuđenju. Budi dobro i pozdravi muža i moje drage sestriće. koja se uvek širila na račun svojih suseda. i poželi im sve najbolje. Kada se setim prizora i zvukova tih leta. moja draga sestro. Čestitaj Ričardu u moje ime zbog njegovog unapređenja u ministarstvu. i tvojoj porodici.britanska podrška. Sada ću završiti pismo. Želimo da Otomansko carstvo ostane netaknuto da bi bilo branik od Rusije. kada su ga ujka Albert i ujna Grejs doveli da se upozna sa svojim britanskim rođacima. Rogači kraj mog prozora. Da se nismo umešali kada su pre osam godina izgubili rat od Rusije i insistirali da se Sanstefanski mirovni sporazum revidira. Sibil . Tvoja draga sestra. Rusi bi im uzeli mnogo više od onih nekoliko prašnjavih provincija u Anadoliji. Bosfor se presijava kao krljušt zaspalog zmaja. draga sestro. Šta još treba da uradimo da bismo sultanu pokazali da smo mu prijatelji? Bernijevo prisustvo ovde oživelo je u meni uspomenu na ona divna leta koja smo proveli zajedno u Engleskoj. Kao što vidiš. ovde u Peri. želim prav put kroz život do vašeg prebivališta sreće. da ću ti jednog dana pisati iz mesta koje Otomani zovu Prebivalište sreće? Ili da će Meri jednog dana ovde okončati svoj život? Možda su istočnjaci u pravu kada naglašavaju (a to stalno rade) da smo svi mi u rukama sudbine koja nam je ispisana na čelima još pre nego što se rodimo.

ima još. isto tako. međutim. – Obe su babice. već jedna njoj srodna biljka – Datura stramonium – kužnjak. Kamil je sedeo za radnim stolom. Simptomi trovanja su im skoro isti. Pokazao je Mišelu rukom da sedne na jednu udobnu stolicu. Dobovao je prstima po njoj. – Je li neka od tih porodica sumnjiva? Mišel se namrštio. „Cevčica“ se. To. nažalost. Prilično je česta. – Nažalost. – Tokom poslednjih mesec dana kupilo ju je najmanje četvoro ljudi – tri žene i jedan starac. može da se nabavi i na drugim mestima. Ona. ali izgleda da se to nije dogodilo. to nam nije bilo ni od kakve pomoći. – Našli smo dve od te tri žene – nastavio je Mišel. koje koriste trave za lečenje bolesnih bronhija. Nedelju dana pre ubistva prodala ih je u nekoliko domaćinstava u blizini Čamjerija. ne znači da neko nije mogao da uzme malo te trave i upotrebi je i za nešto drugo. Naši ljudi su ih sve obišli i raspitali se o njima kod komšija. seljačke porodice. Svi su potvrdili da je te nedelje u svakoj od njih neko bio bolestan. I starac koji ju je kupio je kašljao. Kakve bi oni veze imali s . Jedna babica je kupila veliku količinu sušenih „cevčica“. Čak raste i u divljini. čija se ploča od uglačanog mahagonija sa širokim prugama jasno videla između gomila pisama i fascikli. – Znači. kao da se sprema da se uhvati u koštac s rvačkim protivnikom. – Polako. Sve su to obične. – To nije beladona.5. Kamil je digao pogled i odložio na stranu fasciklu koju je proučavao mršteći se. dosta prodaje – kazao je Mišel napravivši grimasu. Hamam pored mora M išel je stajao u Kamilovoj kancelariji blago razmaknutih nogu i ruku opuštenih sa strane. – Dvojica travara na Egipatskom bazaru začina prodaju osušene „cevčice“ – izvestio ga je Mišel nagnuvši se napred u stolici i spustivši ruke na kolena. oko gradskih zidina. ne.

ali je verovatno učila i engleski. a zatim digao pogled. Što se stvari više menjaju.jednom Britankom? – Kako je droga dospela u telo? – Moraćemo da pretpostavimo da ju je popila. – Ali ona živi sa svojim ujakom u Čamjeriju. kada je njen otac doveo kumu. – A šta je s njegovom sestričinom? – Dženana-hanumom? – Mora da je bila tamo kada je nađeno telo Hane Simons. Obojica su prasnula u smeh. On je modernista – dodao je Mišel kiselo – i licemer. Tamo čak ne bi mogli ni da se sporazumeju s njom. kao i sve druge žene koje pripadaju tom staležu. Gore je prilično izolovana. jeste. Mišel se nije obazirao na Kamilovo mišljenje. Jedini drugi način da se ti osušeni cvetovi unesu u organizam jeste da se popuše. ali onda bismo imali samo blago dejstvo i ne bi doveli do proširenja zenica. – Gde bi jedna takva žena popila čaj? I s kim? – Svakako ne u selu. – Mislim da je on neki zvaničnik u Ministarstvu spoljnih poslova. – Kamil je skupio usne. to više ostaju iste. Ali nakon onih problema što ih je imala prošle godine. tada je bila dete. – Mora da joj je to teško palo. – Kamil je saosećajno zavrteo glavom. – Opet je u pitanju Čamjeri. – Bolje bi mu bilo da se bacio pod tramvaj. Imala je francusku guvernantu. Možda joj je data u čaju. – Kada je Dženana-hanuma postala punoletna. – Taj čovek je lud. vratila se nazad u grad. Ima dve žene – rekao je Kamil zavrtevši glavom u neverici. – Kamil je pratio prstom zrak svetlosti koja mu je padala na sto. Njihovo seme je otrovno. Naravno. Šteta što nismo mogli da zavirimo u njen želudac – promrmljao je Mišel. – Verovatno se školovala kod kuće. – Da. Obe ubijene žene bile su engleske guvernante. To nije mesto za devojku koja treba da se uda. – Pitam se da li neko u porodici Ismail-hodže govori engleski – rekao je. a ne kod oca. . hodže. – Njena majka je otišla da živi kod brata. ali nema naznaka da je bila mrtva pre nego što je pala u vodu. Otac joj se brzo peo društvenom lestvicom. kod oca.

Dženanahanuma je na putu za Pariz. – Ne mogu da zamislim nijednog od njih kako pije čaj s Engleskinjom. – Žene bi trebalo da uče da plivaju – prokomentarisao je Kamil iznervirano. Rekli su mi da je pre tri dana sluškinja Dženana-hanume doživela nesreću. Ko je sada ostao u njihovoj kući u Čamjeriju? – Samo njen ujak Ismail-hodža. i nekoliko slugu koje ne žive s njima. – Možda. Jedna je upala u vodu. Krenula je juče rano ujutru kod rođaka koji tamo žive. – Nešto razmišljam. Mora da je udarila glavom o stenu. Kako li joj je sada? – Otišla je. – Ako su čule za smrt Engleskinje. a još manje kako je drogira i ubija – rekao je Kamil i zavrteo glavom. – Prošle nedelje sam čuo da su se dve sedamnaestogodišnjakinje udavile u plićaku. – Šta se još nalazi blizu Čamjerija? Mišel je ustao i počeo da šeta po sobi razmišljajući. ali ipak bih voleo da popričam s njom. Očigledno namerava da studira. – Slučajnost? – Ne verujem u slučajnosti – promrmljao je Kamil. – Istanbulsko društvo ume da bude vrlo surovo. On je ispod Emirgana. Umalo se nije udavila. Juče sam se raspitivao o njoj po selu. Uspaničile su se i povukle jedna drugu na dno. Okliznula se i pala u ono jezerce iza kuće. – Pitam se da neka od njih dve možda nije poznavala Meri Dikson. – Šta? – Onaj hamam pored mora. njegov kočijaš i baštovan. – Dženana-hanuma je izvukla sluškinju napolje – nastavio je Mišel – ali je ova izgubila vid. Neverovatno je da su žene takve neznalice u najosnovnijim veštinama preživljavanja. Nabori na njegovoj haljini sapinjali su mu noge kao lanci konjima. a druga je pokušala da je spase. Jadnica. odmah do . možda je to za jadnu devojku bilo previše. Odjednom je stao. Kamil je razmišljao o tome vrteći brojanice u ruci.ponovo se vratila u Čamjeri.

Na jednom kraju Pere. Pera na zapadu gleda na vode Zlatnog roga. Iz uvežbanih grla prodavaca dopirali su povici kojima su reklamirali svoje usluge. nalazi se jedno simpatično groblje po kome ljudi šetaju i na uzdignutim grobovima prave piknike. Čuo sam za njega – kazao je Kamil zamislivši se. – Potcenio sam naprednost naših žena. Niko iz vila se ne seća da je tamo video neku Engleskinju. na severu. ćilime ili staro gvožđe. severnih predgrađa u grad. koji je dobio takvo ime . Tamo se osim njega nalazi još samo nekoliko vila i nekoliko ribarskih naselja. – To više liči na gacanje u kavezu nego plivanje. Zbog čega ti je baš on pao na pamet? – To je sjajno mesto za sastanke ako se želi potpuna diskrecija. žureći svojim mušterijama koje su ih čekale u radnjama i hotelima. Njegovi vizantijski koreni prestonice Istočnog rimskog carstva još uvek su se svuda mogli videti. Emirgantski hamam je za žene. Njih dvojica su se probili kroz masu parničara. – Podignut je na jednom nasipu da bi ljudi mogli da plivaju skriveni od tuđih pogleda. Mišel je otvorio vrata koja su vodila u predvorje suda i u Kamilovu kancelariju je prodro žamor. Duž bulevara se nižu ambasade okružene vrtovima s bujnom vegetacijom. Kamil je znao da ovu vrevu okružuje mirnoća starog Konstantinopolja – kako su mnogi stanovnici Istanbula još uvek zvali svoj grad. – Da. dudinje. Kamil je posmatrao ranojutarnju užurbanost najmodernije istanbulske četvrti. Dok su čekali da kočijaš doveze kočiju. Jedan tramvaj koji su vukli konji čangrljao je bulevarom vozeći gospođe iz novih. Obično se otvara tek sredinom leta. Šegrti su balansirali s bakarnim posudama s toplom hranom i poslužavnicima s vrućim čajem. ispod širokog baldahina čempresa. verovatno nije korišćen od prošlog leta. zelene džanarike. u kupovinu. službenika i njihovih pomoćnika i iz zdepaste kamene zgrade suda izašli na prometnu Glavnu ulicu Pere. U izlozima prodavnica mogla se videti najnovija roba. Noću je zatvoren. Na sve strane su kloparala volovska kola kojima su trgovci dovlačili svoju robu na ulice pokrivene kaldrmom. Uz to. ali se u njega lako može ući.Čamjerija.

pokazao mu da ide. u kojoj je uvek promaja. Nemoj da ga razočaraš. on bi šapnuo nešto svom pomoćniku i. Prsti su mu počivali na toplom ćilibaru brojanica koje su mu stajale u džepu. kao da je okusio nešto odvratno. ali ga je njihov kočijaš dobro poznavao i kretali su se konstantnom brzinom. Kamil i Mišel su se vozili na sever. nevidljivo i sumnjičavo oko koje nikada ne spava. Tajna policija je sultanovo sveprisutno. – Nemoj da misliš da ćeš moći da se kriješ iza imena svojih predaka. Ministar mu se samo jednom direktno obratio. Nizam-paša odgovara direktno sultanu. čekajući da dobije dozvolu da govori. Nizam-paša bi sedeo skrštenih nogu na jednom visokom divanu. i to prilikom njegove prve audijencije. nemarnim pokretom ruke i napućivši usne. imaće neprijatnu dužnost da prijavi svoj neuspeh ministru pravde Nizam-paši. Kamil je razmišljao o tome kako ga njegov položaj paše i sina paše vrlo malo štiti od tajne policije koja kažnjava ne samo one koji joj se ne .zbog svetlucanja vode u toj boji na svetlosti zalazećeg sunca. ali on je samo jedna od žila kojima informacije stižu u srce carstva. ruku prekrštenih na grudima i gledajući u pod. Tamo gde je nagib suviše veliki ulice se pretvaraju u široka stepeništa. Ako ne bude rešio ovaj slučaj. Na istoku se tlo strmo spušta na Bosfor i širok trougao vode gde se moreuz i zaliv spajaju da bi se ulili u Mramorno more. umotavši se dobro u svoje ogrtače zbog vetra. kula i zasvođenih prolaza. morao da stoji u njegovoj primaćoj dvorani. Kamil je. kao i sve ostale državne činovnike. prašnjavim. Kanjoni zgrada sa stanovima i stare drvene kuće kaskadno se spuštaju niz padine brda uvezane uličicama koje krivudaju oko ostataka vizantijskih i đenovljanskih zidova. putem koji je vijugao između brda iznad Bosfora. tragajući za bojama i oblicima biljaka koje su cvetale i pokušavajući pri tom da se seti njihovih latinskih naziva. Svakog prvog četvrtka u mesecu. Padišah sve vidi. Ona špijunira i policiju i sudije. u otvorenoj kočiji. Išli su jednim dugačkim. slušao njegov izveštaj u sablasnoj tišini i gledao ga očima iz kojih se ništa nije moglo pročitati. Kamil je pogledom prelazio preko oboda šume. Kada bi Kamil završio.

iako su oni i dalje zadržali svoja mesta u Medžlis takikatu – Istražnom sudu – najvišem sudu istanbulske provincije. godine proterali španska kraljica . Jevreji i hrišćani bili su trgovci. koje su 1492. To su bili oni isti ljudi koji su se izborili za uvođenje novog pravosudnog sistema. šuškalo se da je čak i u najužem krugu njegovih poverenika bilo onih koji su priželjkivali vladu koju će birati narod i napredni islam. i njenih mladih kćeri. I njegovog tihog oca. Kamil je pomislio kako nimalo ne iznenađuje što su ljudi kao što je Nizam-paša. Kroz glavu mu je proletela slika njegove nesrećne ali odlučne sestre Feride. Sudije u novim sudovima „pretresale“ su predmete pred državnim sudijama i nadzirali vođenje istrage. već su ih sultani. koji su uvažavali principe nauke i logike. i data mladim ljudima. Mišel je isto tako bio i njegov vodič kroz šaroliku ali izolovanu istanbulsku jevrejsku zajednicu. Jevrejskim doseljenicima i izbeglicama ovde nije samo rado pružano utočište. U tim nesigurnim vremenima moralo se tako raditi. zazirali od sudija koji su bili pod njihovom jurisdikcijom. koji se školovao u medresi i ne govori nijedan strani jezik. sa sekularnim obrazovanjem. zatvorenog u svoj svet u kome je postojala samo njegova mrtva žena. koje su se školovale u verskim školama. udovoljavajući moćnim šeicima i vođama muslimanskih bratstava. čime je vlast praktično oduzeta kadijama. poput Kamila. Pogledao je nežno u svog saputnika u kočiji. Nekad svemoćnim kadijama nadležnost je bila ograničena isključivo na brakorazvodne parnice i parnice u oblasti naslednog prava. Sefarde. Raspoloženje mu se popravi kad pomisli na prijatne sate koje su proveli u malim klubovima skrivenim u uličicama Galate slušajući pesme na ladinu i italijanskom. koji su cenili njihovo obrazovanje i inteligenciju. I dok se sultan još više okrenuo veri. Kamil je znao da mora da bude veoma oprezan – da nađe neki srednji put između politički mudre ćutljivosti i zahteva koje su pred njega postavljali regularna sudska procedura i istraga vođena na naučnim principima. bankari. uzimali i za savetnike. Oni su bili ovde pre Otomana. hirurzi i umetnici – pulsirajuće međunarodno srce carstva već stotinama godina. Mišel je bio njegov saveznik u rasvetljavanju logičkih zavrzlama u mnogim slučajevima.sviđaju već i cele njihove porodice.

još uvek govorili ladino – španski prognanih Jevreja. kao u bebe. išli škriputavim nasipom ka niskoj. koja je sada bila prazna. građevini koja se nalazi na njegovom drugom kraju. Hamam pored mora podignut je na stubovima u plićaku. i do njega se dolazi dugačkim molom čije su izbledele daske prekrivene algama. da bi mu se oči privikle na mrak. ali nije zaključan. Izgledalo je kao da se ona ljulja. Vazduh unutra je mirisao na mokro drvo i prljav veš. Kamil je otvorio vrata i ušao u jednu prostoriju bez prozora. Mladog hirurga botanika. Uhvatio je sebe kako zamišlja Sibil dok diže smotuljak s nakitom mrtve žene iz svog krila. Unutra se nalazila jedna polica za obuću. nažalost. A onda shvati da su takve bile ruke njegove majke. a zatim pogledao oko sebe. sultan Bajazit II pozvao je da se dosele u carstvo sledećim rečima: – Kako neko tog kralja može nazvati mudrim kada je svoju zemlju osiromašio. Posle nekog vremena Kamil je spustio potiljak na tapecirani kožni naslon za glavu i počeo da sanjari. jer mu je voda previše brza pa njome seče slankasti vazduh kao zastava vetar. Ulaz je bio zagrađen da oni koji su bili napolju ne bi mogli da vide šta se događa unutra. Šake su joj punačke i pune jamica. Vode Bosfora se tu prelivaju preko jedne dugačke školjke od krupnog smeđeg peska i stenja. jer unutra nema ničega što mora da se čuva. Njega su više zanimale nevidljive osobine biljaka – tajne koje su one morale da odaju pod prinudom. Na vrata mu je navučena reza. Krenuo je ka vratima koja su se nalazila . Kamil je na trenutak stao. kockastoj. a moju obogatio? Njihovi potomci u Istanbulu su.Izabela i kralj Ferdinand. Ali u toj mračnoj sobi osećalo se kretanje mora. Iznenadio ga je osećaj nežnosti što ga je to sećanje u njemu probudilo. praćeni kričanjem galebova. Kada su bili slobodni. da bi razgovarali o najnovijim medicinskim otkrićima i naučnim metodama o kojima su čitali u knjigama i časopisima kojima su ih trgovci knjigama iz dvorišta iza Velikog bazara redovno snabdevali. Njih dvojica su. Bosfor nema nikakav miris. Kamil i Mišel bi se nalazili u onoj kafani gde su se posle toliko vremena ponovo sreli. nije interesovala. kao i Mišel.

– Vratio je mače nazad u kesu i zavezao je. Da možda dole nema nečega. – Nije mnogo duboko. Kamil je išao u pravcu kretanja kazaljke na satu. koje su u sezoni bile prekrivene jastucima da bi kupači mogli da se izležavaju na njima i piju čaj. Kamil je coknuo jezikom. ali znao je da je tu. koja su mogla da se zatvore. Pružio mu je čašu i ovaj ju je detaljno pregledao. i jednu kap tako dobijene tečnosti ukapaću u njegove oči. More je bučno udaralo o klimave stubove koji su hamam držali iznad vode. – Popraviće ga pre otvaranja. Na platformi su zvečale drvene kabine s niskim. Ta vrata su izlazila na platformu koja je okruživala kvadratnu površinu vode. Kamil je pogledao preko ivice platforme. Na svakoj kabini nalazila su se dvokrilna lamelna vrata. Izvukao je jednu kesu.u dnu skrivenog dela sobe. Neće dozvoliti da more odnese gole dame. ako hoće da gleda u more ili ćaska s ostalim kupačima. Rastvoriću ostatak tečnosti iz čaša. i iz nje izvadio jedno crno--belo mače. – Kad bih nečega hteo brzo da se rešim. Na jednoj od gornjih polica kabine pronašli su dve jeftine. ako mu se zenice rašire. Kamil je došao da pogleda. širokim policama. ako onaj ko je u njoj želi da se izoluje. – Šta to imaš tu? – Nešto što će nam možda biti potrebno. Mišel je doneo svoju kožnu torbu. a Mišel suprotno od njega. čaše za čaj ukrašene grubo naslikanim cvetovima zlatne boje. ali kitnjaste. Kamilu se svidela hirurgova ideja. ili otvore. Nije čuo da Mišel ulazi za njim. – Šteta – prokomentarisao je Mišel razočarano. – U čaši ništa nije ostalo. – Sumnjam da će ovo opstati do sredine leta. zar ne bi bilo najbolje da ga . u kojoj se nešto mrdalo. – Ovde je jedan dušek – viknuo je Mišel. Bio je to skup dušek ispunjen vunom i presvučen pamučnim platnom s cvetnom šarom. Počeli su sistematski da pretražuju svaku kabinu. znaćemo da je u njoj kužnjak. – Uradićemo jedan brz test.

Raspleli su mrežu i počeli da pregledaju ulov. Kapi vode su im pokvasile lice. Mišel je izašao iz vode i obukao se. ali nimalo nije ličila na kratke crne končiće običnog čaja. Kamil je legao na stomak i pogledao ispod dasaka poda. Kamil je ubrzo upro prstom u pravcu nečega što se belasalo usred ljigave morske trave. – Da. koji je čučao na platformi. Zamotao je nož i stavio ga u torbu. U jednu kesicu su stavili još nekoliko stvarčica iz svog ulova: jedan slomljen češalj od kornjačinog oklopa. Kamil je. ali mu oštrica nije zarđala i još uvek je bila oštra. delova odeće i drugog otpada. Kada je ostao u donjem vešu. već je lagano i sistematično radio svoj posao. kao što je to u mladosti video da rade ribari. Oblik joj je bio neprepoznatljiv. Mišel je kleknuo i takođe zavirio ispod poda. izgledalo je da se uopšte ne obazire na hladnoću. Dok su se njegove snažne noge lako probijale kroz do grudi duboku vodu. ali pogledaj. Kada se cela mreža našla na platformi. – Čudna stvarčica za žensko kupatilo – rekao je. – Pretpostavljam da je mreža tu da bi sprečila ulazak nepoželjnih stvorenja – što ljudskih. – Da vidimo šta ima napolju. Mišel je zavukao ruku u čajnik i izvukao iz njega jedno „jastučence“ neke izbledele žutozelene materije koja je nabubrila i oljigavila od dugog stajanja u vodi. počeo da je izvlači iz vode. Bio je to čajnik. On se zavukao ispod poda hamama. kako iz nje ništa ne bi ispalo. spustio se u hladnjikavo more. Kamil je. ali njegov sadržaj se još uvek nalazio unutra. što životinjskih – u bazen – prokomentarisao je Mišel cereći se. hodao po krupnom pesku koji . ogledalce s bakarnom poleđinom. Ispod cele površine hamama stajala je razvučena jedna ribarska mreža. lagano. žensku papuču – stvari koje su imale hiljade žena. dok ju je Mišel gurao odozdo. Nedostajao mu je poklopac. – Da vidimo šta smo ulovili. povukao onu mrežu prema sredini i pružio je Kamilu. Mišel je počeo da se skida. Mišel ju je umotao u parče mušeme. pognut i s rukama na leđima. hvat po hvat.bacim u vodu? Struja bi ga odmah odnela. Kamil je analizirao jedan nožić čija je ručka od roga bila nabubrila i raslojila se.

ali je nekoliko suseda čulo prepirku. Setio se trenutka kada je u svojoj staklenoj bašti našao retku crnu orhideju. Ono mače je. Veći deo sveta. muževi svoje žene. Kamil je sutradan gledao kako Mišel secka ono lišće što su ga našli u čajniku. ovekovečujući time svoje vlasništvo. kao što tvrde pesnici. verovao u volju. potapa ga u alkohol pomešan sa sumpornom kiselinom i tako dobijenu mešavinu lagano zagreva. vezano kanapom za nožicu ormana. Okrenuo je glavu. pokreće strah od gubitka kontrole nad ljudima. Roditelji žele da poseduju svoju decu. kada je ovaj pokušao da interveniše tokom jedne porodične svađe oko imovine. razmišljao je on. i to ga je rastužilo. poslodavci svoje šegrte. a molitelji svog boga. – Zovi me kad završiš – kazao je Kamil i vratio se da sedne na jedan divan u predvorju. ili barem kontrolom. Ubistva se uvek događaju zbog imovine. a ne iz strasti. To ga je podsetilo na Sibiline ljubičaste oči. Zašto da se plašim?. i pozvao Mišela da dođe. Kraj njegovih nogu ležala je lešina psa. Mišel je sedeo za stolom krcate sobe koja mu je služila kao laboratorija i kancelarija u Upravi policije – velikoj kamenoj zgradi koja se nalazila u jednoj ulici što je izlazila na Glavnu. Najstrasniji među njima uništavaju ono što poseduju. Stavio je u krilo podmetač za pisanje i iz kaputa izvadio fasciklu s predmetom u kome je sutra trebalo da iznese optužnicu protiv jednog Grka koga je krivio za to da je na smrt izbo brata svoje žene. od politike do trgovine. stvarima. pilo mleko iz jednog tanjirića. a onda je krupnim koracima otišao do jednog bora i razmakao mu donje grane. – Ovo će potrajati. Kamil je. međutim. da bi izbegao roj muva koje su poletele u vazduh. Zastao je na trenutak da oslušne i onjuši vazduh. Postoji li nešto što toliko volim da bih bio u stanju da ubijem da bih ga zadržao? Nije mogao da se seti ničega. Drugi članovi porodice odbijali su da svedoče. Strast prema nečemu ili nekome znači prosto želju za posedovanjem. Iznenada su mu se aktivirala . a potom ohladi. mislio je Kamil. Mora da se zagreva pola sata.je okruživao građevinu. zemljom. Kada je prvi put udahnuo njen miris. Strah da je sudbina jača od volje.

neka vrsta čaja – ali nije „cevčica“. u međuvremenu. Mišel je preostalu tečnost sipao na sahatno staklo i sačekao da hloroform ispari. Nakon toga je dodao još nekoliko drugih reagenasa. Tečnost nije menjala boju. – Ovo nije kužnjak. – Trebalo bi da se pojavi talog – promrmljao je Mišel. – Postiđen. Nakon toga mu je dodao potašu i hloroform. Nasmejao se i pomislio je: nisam baš tako presahnuo.sva čula i koža je skoro počela da ga peče. Dobijeni filtrat presuo je u epruvetu i dodao mu etar. U tom trenutku. Dodao joj je kap broma i malo sačekao. Soba je mirisala na hemikalije. Žao mi je. pre nego što je Mišel uspeo da smiri lice i ponudi neki umirujući odgovor. – Šta ti se dogodilo s mačkom? – pitao je. Kao da je strast vrlina. Radni sto mu je bio pun upotrebljenih sahatnih stakala i epruveta. Talog je sastrugao u drugu epruvetu i dodao mu vodu i jednu kap sumporne kiseline. koju je zatim zadenuo za pojas. Tamo nije bilo mačeta. Mišel se ponovo vratio nakvašenoj masi isečenih listova. Kamil je uzdahnuo. . i njegovo telo je ponovo bilo pročišćeni hram volje i razuma. – Doktor-efendija vas čeka. – Sada možemo da ga ispitamo. – Šteta. ali tečnost nije kristalizirala. ležao je prevrnut tanjirić. Uzeo je jednu kap tog rastvora i stavio je na komad stakla. ali je zastao. Kamil je već uspeo da izbaci iz glave svaku pomisao na Sibil. – Okrenuo se prema vratima. Mišel se naglo okrenuo i pogledao u tanjirić. To je neki neobičan list. Mišel je. Disao je sve brže. a onda ga je promućkao i ponovo procedio. Kada ga je činovnik ostavio pred vratima Mišelove kancelarije. Čučnuo je i pogledao pod stolicu. Na podu. što je dovelo do njegovog „raslojavanja“. Jedan mladi činovnik mu se poklonio i on se trgao. okrenuo je lice od mladića i počeo da skuplja svoje olovke i stavlja ih u jednu usku pernicu. pored jedne barice mleka. već bio procedio onu kašu od lišća i njen tečni deo propuštao je sada kroz jedan nakvašeni filter. Kamil je na njemu video mešavinu krivice i straha. ali ni jedan ni drugi to nisu osećali.

od kojih većina samo želi da on održi svoje obećanje da oživi ustav i ponovo otvori parlament. jun 1886. poslušniji. naši pozivi njima mogli biti pogrešno shvaćeni. kuje zaveru protiv njega uz pomoć stranih sila. naravno. zabrinulo ljude u carskoj palati. nego onih koji su dvaput pokušali da izvrše državni udar nameravajući da ga zamene njegovim starijim bratom Muratom. To ih. Kao da već i samo ubistvo Meri Dikson nije bilo dovoljno. Ja sam. Oni su objavljivali književne časopise u kojima su pisali o idejama slobode i demokratije. jednostavno. Sultan Abdulhamid je ubeđen da jedna grupa ljudi. Meni se čini da sultan manje treba da se plaši tih pametnih mladih ljudi. što je. koji je zatvorio pre sedam godina. gde imaju pristup stranim časopisima. koji sebe nazivaju Mladim Otomanima. nego je posle njega usledio i čitav talas hapšenja. jer su u samoj državnoj administraciji. naravno. On stalno menja članove . Radikali misle da je Murat sada izlečen i da je mnogo otvoreniji prema ideji o formiranju vlade koju će birati narod – ili da je. Većina njih su Turci iz dobrih porodica koji su se školovali u Francuskoj. pa je odlučio da tome stane na kraj. pošto ih sultan ne voli. čini još opasnijim. 18. jer je to jedna od retkih stvari u kojima zaista uživa. Kako god bilo. Najdraža moja Mejtlin. iako su. Murat je njegov prvi naslednik. ali smenjen je nakon samo nekoliko meseci vladavine jer je bio nervno oboleo. odlučila da rizikujem zbog tate. Neki od njih su prevodioci u Ministarstvu spoljnih poslova u Visokoj porti. međutim. sultan Abdulhamid je izdao dekret da se svi oni – i lojalni i nelojalni – pohapse. Diskusije koje su se u tim prilikama vodile bile su tako žive i interesantne da se čak i tata opustio. Ne znam koliko si dobro informisana u Eseksu.6. Oni su veoma zanimljivi i nekolicinu njih sam pozivala na zabave u ambasadi.

Na ulicama se može čuti gomila raznih jezika i videti mnoštvo šarenih. mila. iz osvete za sultanovu surovu represiju tokom njihovih ranijih ustanaka. da gledam jedan novi francuski komad. Sada kad je nekoliko balkanskih provincija dobilo nezavisnost. Mi smo ovde. Svi oni su pobegli u Istanbul. Što se tiče provoda. I ja to priželjkujem. jer pati od nesanice. do nas stižu vesti o tome kako muslimane ubijaju njihove komšije. radi mira. centar muslimanskog sveta. Ovde ga ima u izobilju. a za nekoliko nedelja Italijani prave u bašti svoje ambasade . Hobi mu je. Šta kažeš na to? Pričali su mi da njegov glavni garderober svake večeri sedi iza jednog platna i čita mu. u svakom slučaju.svog kabineta i. pa neću imati priliku da ga lično upoznam. nikome ne veruje. ne moraš da se brineš za mene. draga moja sestro. Pretpostavljam da ne čudi što je sultan postao stroži. ali retko prima goste. isto tako. Otac mi kaže da bi moglo da dođe do toga. kao što ga je doneo i narodima Indije i Azije. Čula sam da je zaljubljenik u pozorište i operu i da voli detektivske priče i krimi-romane. a nestabilnosti dodatno doprinose i nestašice hrane i skupoća. Sultan naročito voli detektivske romane i nove knjige tog žanra odmah moraju da mu se prevedu i pročitaju. Nekoliko ljudi koji su kod nas redovno dolazili na večere nedavno je prognano. Na ulicama Stambola – ne brini. iako je teško zamisliti da bi išta moglo da obori sultanat koji vlada već petsto godina. hrišćani. navodno. Ubeđena sam da će čovek koji voli da čita i sâm pravi svoj nameštaj doneti progres i zavesti disciplinu u svom carstvu. Mir pod britanskom vladavinom sigurno bi doneo prosperitet ovom narodu. međutim. bezbedni jer smo okruženi stranim ambasadama. nije neprijatelj Evrope. Majka ga je smatrala vrlo šarmantnim. lokalnih nošnji – još i više nego obično. gde misle da će biti bezbedni. U četvrtak uveče ići ću u pozorište s madam Rosini i njenima. ne u Peri – sve su češće pobune zbog zabrane parlamenta. ponekad i čitavu knjigu. Sultan. i drvodeljstvo – više voli da rezbari drvo i pravi ormane nego da se u slobodno vreme bavi nekim drugim stvarima koje više priliče vladarima. Mogu da zamislim kako im je. Još gore je to što je grad pun izbeglica.

Sada moram da završim jer treba da se dogovorim s kuvarima i muzičarima za večeras. A imam i tatu. nadam se na njegovo veliko zadovoljstvo.tradicionalni prijem povodom jednog njihovog velikog crkvenog praznika. Voli te tvoja Sibil . ali mu ja pomažem. priređujemo ovde. Iznenadila bi se kada bi videla kako nam je ovde lepo i kako se na Istoku živi fino i uzbudljivo. On ima mnogo posla. međutim. Možda ću uspeti da te ubedim da nam dođeš u posetu. Budi mi dobro i pozdravi našu porodicu. U Stambolu zabave ima napretek. uskoro. Večeras ga. I mi ćemo. Nemoj da brineš da ću ostati usedelica. u jednom od novih hotela prirediti bal u dobrotvorne svrhe. u našoj ambasadi.

I nose feredžu i sakrivaju lice. izgleda. pošto bi nas drugi videli. Ona je htela da pita Halila za struje. pijuckanje crnog čaja iz zlatom optočenih čaša i učtivo slušanje žena kako razgovaraju o rođakama koje su im dolazile u goste i raspravljaju o uslovima koje će buduće mladoženje i mlade moći da pruže svojoj deci. jer bi to. osim kada uz pratnju odlaze u posetu nekoj rođaci ili prijateljici. deca i njihovi pratnja odlazili su iz grada u letnjikovce na šumovitoj levoj obali Bosfora. kao moja lična sluškinja. Pošto su joj tu bile bliže. Violeta je lupila nogom o zemlju. količinu novca koju će . Na kraju krajeva. Leto je za mene značilo izležavanje na divanima u popločanim haremskim dnevnim sobama i senovitim dvorištima. plašiš – rugala mi se. I ni u kom slučaju ne smeju da razgovaraju s nepoznatim muškarcem. ali sam se ja bojala da s njim pričamo o tome. drugačijoj sredini. Tokom vrelih letnjih meseci. Na kraju sam ipak naučila da se slobodno krećem u toj. Pošto se umorila od plivanja u jezercetu. gde je bilo svežije. Violeta je trebalo da brine o meni. Violeta je poželela da uđe u Bosfor. Devojke ne izlaze iz svoje kuće. Analizirale su buduće brakove. – E pa. Ali sumnjam da bi Halil prećutao majci kada bi naslutio da nameravamo da se kupamo u Bosforu. Kotrljajući biser N ikada nisam naučila da plivam tako dobro kao Violeta. onda ću da idem u selo i pitam ribare. osim što je opasno. ali ga je njegova odanost meni sprečavala da o tome obavesti moju majku. Pratila sam majku kada je išla u posete Istanbulkama našeg ranga. Imala sam osećaj da on zna da smo plivale u jezercetu i da mu se to nije sviđalo. i nije bilo razloga da verujem da drugi žive drugačije. Čula sam priče o dečacima koji nisu izašli iz njega. Mene je ta njena izjava šokirala. Naše jezerce bilo je drugačija učionica od mora. predstavljalo i sramotu za porodicu. Ti se. i to zaobilaznim putem.7. Ja sam do tada tako živela. moja majka im je tada češće odlazila u goste i bila je bolje raspoložena. žene.

Devojke koje su jurcale uokolo i koje je bilo lako zasmejati bile su pokvarene i znalo se da će loše proći. kanarinskožutoj. Žene su imale na sebi bele košulje od najfinije svile. a od kojih je većina bila neponovljiva. izražavajući kako se strašno dosađujem u takvim situacijama. Trudila sam se da se ne smejem bez razloga ni previše često. niti mi je išta nedostajalo. a više sam. prsluk. ukrašenom bogatim vezom i s raznobojnim kuglicama na ivicama. višnjacrvenoj. gledala kako su im sobe uređene. nisam imala s kim da ćaskam. suncokretžutoj. Dok su mlađe devojke do detalja pričale kakve će ukrasne šare izvesti na svojoj odeći. dok su njihovi glasovi prelazili preko mene kao izokrenut zvuk nekog muzičkog instrumenta. zasečenim rukavima i dugu suknju s izrezom. Njihovo cvrkutanje me je omamljivalo jer se od mene ništa nije očekivalo. i verujem da sam to sjajno uspevala. kada nam je dolazio u goste. Tada sam malo obraćala pažnju na ono što se priča. ležeći podlakćena na divanu. što su im uokvirivale lice i ljuljuškale se na obrazima kad god bi se pomerile. u koje su bile upletene niske bisera i dijamanata. izuzev onih koje mi je donosio moj rođak i tutor Hamza. Kosa im je bila vezana u pletenice. u Čamjeriju. Haljinu im je oko struka obavijao svileni pojas. kroz prste im je prolazio svilen konac najrazličitijih boja. a preko nje su nosile svetlu tuniku s dugačkim. brokatni. koja je imala svoje sopstvene tajne izvore. i onih što sam ih dobijala od Violete. ili podignuta i uvezana šarenom maramom. kao šareni papagaji i raspevani kanarinci koje su neke od njih držale u dvorištima zatvorene u elegantne kaveze. a istovremeno i prijatne i učtive – zamka informacija i pretpostavki se sužavala. oko devojaka poput mene – istreniranih dama od kojih se očekivalo da budu ozbiljne. Zbog mog života u izolaciji. paunskoplavoj.u njih uneti mladoženjina porodica i miraz što će ga sa sobom doneti mlada. One su izgledale veselo. Nisam dobijala skoro nikakve informacije o svojoj porodici. a grudi im je držao nizak. U godinama koje slede. rubin i narcrvenoj. A nisam . i mi bismo na kraju bivale uhvaćene u nju. roze. Preko toga su nosile cvetnu ili prugastu svilenu haljinu u boji nekog voća ili dragog kamena: jabukazelenoj. nilskoplavoj.

“ Nikada nisam saznala kako se mama osećala što je imala manjak posluge. Ona je obavezan statusni simbol. kao i u muslimansko pravo i persijsku poeziju. Ostale žene su se zgražavale što nismo imali poslugu koja živi s nama. nisam umela ni čaj da skuvam. Žene je. Kada nam je došla Violeta. govorile su one mojoj majci. Za toplih dana ona bi na mahovinom obraslu obalu jezera prostrla ćilim. Sevap je izdržavati što više siromašnih ljudi. koje sam tokom dugih zimskih večeri učila s daidžom Ismailom u njegovoj radnoj sobi. Mama i ja smo uvek zaostajale u tome za ostalim ženama bar za jednu sezonu. u haljinama bismo se izvalile na . Taj naš život u izolaciji sprečavao me je i da pratim modu. Ali sam se zato poprilično razumela u književnost i međunarodnu politiku. s jeseni. Svaka kuća treba da ima svoju poslugu. sa svojim napupelim stablima trešanja. Nisu mogle da zamisle da sama sebi kuva čaj i da se sama svlači. interesovalo i kako je moja majka mogla noću bez njih. U tatinoj kući u Nišantašuu bilo je mnogo slugu. Najviše sam volela proleće. Isto tako nisam znala ni kako ljudi umiru. uz to. koja je godinu dana starija od mene. znala je mnogo više o svetu i ja sam bila njen marljivi đak. Umela sam da deklamujem tekstove iz Kurana. i čak sam dovoljno dobro znala arapski da ih i razumem. i sveže pljuskove i boje jeseni kada se letnjikovci isprazne i ponovo počne moja ljubavna veza s vodom. ona je pozivala jednu Grkinju iz Istanbula da dođe u našu vilu s uzorcima platna i uzme od nje narudžbinu za novu odeću. Što se mene tiče. zahvaljujući rođaku Hamzi. ali sam to ubrzo naučila. Jednom godišnje. ona nam je pomagala uveče posle odlaska slugu. Kada bismo se umorile od plivanja. Pogledale bi u mene i rekle joj: „Devojčica mora da se nauči kako da vodi kuću. Violeta. a ugledne porodice još i više.znala ni šta se događa u drugim uglednim porodicama i ko su njihovi članovi. ali mama se nikada nije žalila zbog ujka-Ismailove neobične averzije prema njima. Ali ta odeća bi sledećeg leta već bila demode. i što je više ima to bolje. Neki pripadnici srednjeg staleža imaju na desetine robova i slugu. Uz to sam poznavala i bosforske struje i umela da plivam. Ali nisam znala da šijem i pravim ukrasni vez na rublju i molitvenim prostirkama za svoju devojačku spremu.

Nakon toga bi mi dala limun i malo soli da ih utrljam u tako oljuštene plodove. Dok se nije pojavila Violeta. nisam imala pravih prijatelja. izuzev Hamze. Hamza je. Ona bi onda svojim tankim prstima uzela artičoke s mojih klizavih dlanova i potopila ih vodu u koju je bio isceđen limun. Otvorila bi dagnje i začikavala me da posisam njihov sok i zagrizem ih. Bila sam ubeđena da je uživala u slobodi i da uopšte nije razmišljala o meni. francuske ljubavne pesme i izmišljene priče. odsekla unutrašnje listove. Dok sam bila mala. živopisne pripovesti o zapadnjačkim vilama i arapskim duhovima. i donosi mi knjige i kada je tata proredio sa svojim dolascima. Violeta nije išla s nama leti u posete. svojim oštrim nožem. On je u tim prilikama najpre prelazio sa mnom lekcije za tu nedelju u paviljonu u bašti. koja sam se osećala sputano. ušavši oštricom u „meso“. i otišao sutradan ujutru. na svom konju iz Nišantašua. hranila bi me sitnim komadima njihovog ukusnog mesa divnog mirisa. koju bi nakon toga polako zagrevala do ključanja na jednoj prenosnoj peći na ugalj. kao nervozna ptica zatvorena u zlatnom kavezu. Violeta bi nožem ogulila breskve rumene poput bebinih obraza. Ja sam joj. Koža na šakama me je pekla od toga. međutim. U sezoni artičoka naizmenično bismo iščupkale jedan po jedan njihov kožast spoljašnji list. ali uradila bih ono što je tražila. nakon doručka. i kada bi mi njihov sok potekao preko ručnih zglobova nagnula bi se napred i olizala ih. obgrlivši me rukom. ona nije pripadala našem staležu i morala je da boravi u prostorijama za poslugu.njega i raspakovale korpu što bi je donela od kuće. čitao iz knjiga koje je krio u svojoj torbi. međutim. Zamišljala sam je kako pliva kroz ono naše crno jezerce kao jegulja. a onda bi im ona. potpuno drugačije od . koje bi posle toga detaljno očistila. zavidela što je leti ostajala sama u našoj kući. Moja dosada bila je obojena ljubomorom. koji je mom ocu pravio društvo tokom njegovih poseta nama u Čamjeriju. bila rođaka. najzad. Kada su bile gotove. a onda bi otišao da posedi s mojom majkom. kretala sam se slobodno kroz kuću i zavukla bih se na sat vremena pod njegov jorgan da bi mi on. što je za moju majku bilo neprihvatljivo budući da nam je. Prenoćio bi u muškoj gostinskoj sobi. dok sam ja bila „zarobljena“ u šarenim sobama letnjikovaca maminih prijateljica. nastavio da dolazi redovno kod nas.

Onaj ko vidi moje besciljno okretanje može da misli da sam pustinjski vihor Ja sam ništa ni u čemu. on dolazi od tebe. što je znao kako se radi i što mu je odgovaralo. obučeni u debele haljine. Dok sam bio tvoj kotrljajući biser. . – Jesam li ja tvoj jedini princ? – Naravno. Poljubio bi me u čelo i prošaputao. Osećala sam njegov vreli dah na svom uvu. pa me je obučavao kao mladog šegrta. Izvlačila bih se tužna iz njegovog zagrljaja. i sanjaj svog princa. Te reči su bile naš tajni znak da se vratim u svoju sobu. – Sada spavaj. Moj drugi tutor bio je moj ujak. – Zauvek? – Zauvek. ali sam ja nekako osećala da bi se taj divni ritual ugasio kada bi neko za njega saznao. ćilim i podvlačili noge ispod jednog ogromnog. pamukom napunjenog. princezo. čitali otomansko pravo i naizmenično recitovali mističnu poeziju. daidža Ismail je voleo da popriča sa mnom o onome što sam pročitala i kaže mi koje je još štivo preporučljivo za moj uzrast. zašto si me pustila da zalutam? Ako je moj prah na ogledalu života. jorgana koji je bio prebačen preko četvrtastog mangala da bi zadržavao toplotu. Nije mi govorio da idem tiho i pazim da me niko ne vidi. to dolazi od tebe. dragi Hamzo. sedeli smo jedno naspram drugoga. na francuskom: – Ko je tvoj princ? – Ti. i ako me uopšte ima.ozbiljne literature koju smo čitali i o kojoj smo diskutovali preko dana. stavljali smo jastuke na debeli. vuneni. Šćućureni pod našim jorganom. Moj ekscentrični daidža naravno nije imao pojma šta priliči jednoj devojčici. Tokom hladnih meseci. Hamza bi mi stavio ruku ispod brade i okrenuo mi lice k sebi. Onih večeri kada nije imao društvo. Kada bi oči počele da mu se sklapaju.

Nekih večeri nisam viđala daidžu Ismaila. snabdevao ju je njima od prodavaca knjiga u Istanbulu. naravno. ali bio je vrlo snažan. ali je nosio fes i duge i široke seljačke šalvare. nije imao brkove. satima bi držao po jedan njihov kožast plod u ruci. posmatrala sam svetlosive kratkodlake pse kangale kako se vuku po njegovom dvorištu. omirisao. rukava zavrnutih iznad laktova i koncentrisan na nar što ga je ritmično okretao na dlanu desne ruke. umotana u ogrtač od hermelina koji joj je tata poklonio prve zime njihovog braka. Nakon toga je seo i. Gomila šegrta mu je stalno donosila čitave pakete novih knjiga. kožastu kesu. U biblioteci sam. primakao je nar usnama i počeo da ga sisa sve dok se ovaj nije pretvorio u praznu. Odjednom se zaustavio i voćku. Bojala sam se tih velikih životinja. primakavši je nosu. zagledao se u . a pisao je poeziju kada je bio samo nešto malo stariji nego što si ti sada. Sve je nadahnuto. Za razliku od većine muškaraca. Kada su oni zrili. Daidža Ismail je insistirao na tome da nam se mama pridruži. osluškuj je svojim srcem. Budi ponizan u svom znanju. zajapurenog lica i blago napućenih usana. Voleo je nar. ali ona je više volela da ostane u svojim odajama. Džemal je bio vitak i izgledao detinjasto. Mišići na leđima i toj ruci bili su mu zategnuti. a potom i njome nežno pogladio obraz. videla i mnogo knjiga i časopisa na francuskom i drugim jezicima koje nisam poznavala. niti slučajno. Njenu crvenu kožu prineo je ustima i polako ju je zagrizao. ali slavi Alaha onim što si naučio. nosao ga svuda sa sobom i čapkao. One koje sam mogla da čitam bile su neke teške studije koje sam posle samo nekoliko pročitanih strana vraćala nazad na policu. Ništa u životu nije uzaludno. Priroda je mudrac. Jednog dana kasnog leta. iako bih čula kočiju kako dolazi i konjušara Džemala kako peva jednu tužnu narodnu pesmu dok je s konjima prolazio pored kuhinjskih vrata idući prema voćnjaku. Džemal je sedeo na stolici ispred svojih plavih ulaznih vrata. mada je daidža Ismail kritikovao ono što je po njegovom mišljenju bila frivolnost i opasno strano zagađivanje celokupne literature (a naročito francuske). pa sam čučala iza žbuna jakarande. Zagledajući rupu koju je napravio. Šeik Galib se školovao kod kuće kao ti. Ona je volela da čita francuske romane i.– Božansko potraži u svom srcu – savetovao me je moj daidža – a ne u tumačenjima zapisa i sveštenicima.

lutala sam kućom i trgla se kada sam videla kako se Džemal nečujno kreće u kožnim. Lice mu je imalo onaj isti izraz kao kad je dovršio onaj nar. u onom samotnjačkom periodu nakon odlaska gospođe Elize. Njegova crna kosa bila je duga kao u devojke. Kora je ležala na travi kraj njegovih nogu. kućnim čarapama kroz mračnu kuhinju prema zadnjim vratima. . držeći cipele i turban u rukama. Kasno jedne noći.daljinu. Kapi boje rubina sijale su se na njegovoj bradi.

Ali još uvek je više voleo da gleda. blago nagnute unazad. morao je u raznim prilikama da istrpi mnogo sati ovakvog ispraznog ćaskanja i začikavanja. voćem i flašama hladnog francuskog vina. lepi i oni koji se pošto-poto trude da budu pored njih. Nijedna od njih nije nosila veo. odakle je imao dobar pogled. To ga je fasciniralo. pri čemu ga je svaka izgovorena reč prosto bolela. Orkestar je svirao valcer. poput buketa rascvetalih ruža drečavih boja. moćni. a zatim odmiču jedne od drugih i pridružuju drugim u nekoj komplikovanoj društvenoj igri. Sve ređe su se vodili dobri razgovori. dok je njegov otac bio guverner. suviše upadljivo skretanje pogleda. Druženje sa strancima. a . Kamila je zapanjilo što je tolika površina njihove sjajne kose i blede kože izložena pogledu.8. S nekog mesta u vrtu ili iz neke tihe sobe. poštovanje se pokazuje ili uskraćuje. Ušavši unutra. stajale su u naručju svojih partnera. Uočavao je šablone po kojima se to radilo: bogati. pomislio je. pošto je sultan povećao broj svojih špijuna i ljudi se više nisu usuđivali da iznose mišljenje čak ni o najobičnijim stvarima koje su im stajale u dnevnoj sobi. Ovo je smatrao najtežim delom svog posla. gledao bi figure ljudi kako se sreću i stapaju. učeni pojedinac i nestalna gomila zadivljenih potrošača. Kao mladić. Sluge su kružile okolo s poslužavnicima s poslasticama. Tu je bio i Kamil. video je kako ambasador sluša šta mu govori jedan dostojanstven muškarac u uniformi s crvenim širitima i zlatnim epoletama. Duž stazica su stajali poređani narandžasti papirni lampioni. koji su ih vrteli po podijumu. igra između muškaraca i žena čija su pravila nejasna. Žene u dekoltiranim večernjim haljinama stajale su u grupama. Pravila igre S vetlost je kroz otvorena vrata izlazila na travnjak britanske ambasade. osim ako bi našao nekog s kim je mogao da razgovara. Žene. ovca koju je grabljivac odvojio od stada. koji je tragao za nekim ko je poznavao Meri Dikson. Njihove široke suknje klatile su se poput zvona.

Sibil mi je rekla da je uspela da vas nagovori da dođete na ovu proslavu. – Pa. Vratio se nazad u baštu. Jedva sam čekao da vas upoznam. već godinu dana. Muškarci u tamnim odelima i uniformama. – Kamil. pa je i on počeo da se smeje. – Na Kembridžu. Sibil – vrtlog sukanja i boja – nakratko mu je prišla ubrzo nakon što je stigao. Ali nije upoznao . Zar ne? – kazao je vrteći glavom i pokazujući ka bučnoj gomili. kao što pretpostavljate. porodičnu kuću. a onda su je odvukli novi gosti. – O. pa vi ste učitelj – kazao je Kamil. – Znači. – Ali mi je drago što ste došli. u stvari. Drago mi je – kazao je Kamil pružajući ruku. rukovala se s njim i poželela mu dobrodošlicu. Tamo sam proveo godinu dana. mlađi je brat njenog oca. Ja sam Sibilin rođak Berni Vilkot. Vi znate šta to znači. Najstariji uzima sve – celo imanje ili. Sibil mi je rekla da ste učili engleski u Domovini. Još dugo nakon toga osećao je njenu šaku u svojoj. u ovom slučaju. s engleskim učiteljima. Zbog toga je on uradio ono što mlađa braća oduvek rade – napustio je kraljevstvo u potrazi za bogatstvom. njihove senke.nakit im se presijavao pod svetlošću svetiljki. Kamil je pomislio na svetlo jesenje lišće koje nosi morska struja. Iz SAD-a. – Jeste li došli da vidite Istanbul? – Ovde sam. Otkud to da Sibil-hanuma ima rođaka Amerikanca? – Sibil-hanuma? Lepo zvuči – kazao je Berni smeškajući se. Predajem u koledžu Robert. iako mu je to zbog njegovog ekscentričnog ponašanja izgledalo malo verovatno. njen stric. Baš nezgodno. Pronašao ga je na železnici. Kamil nije imao kuda. – Niko više ne želi da priča o interesantnim stvarima – dodao je začkiljivši se svojim sitnim plavim očima u Kamila. Jedan čovek srednjih godina nepravilnih crta lica i kose boje šargarepe zaskočio ga je pored ograde bašte. – Dah mu je mirisao na mentol. – Berni se presamitio od smeha na svoju šalu. vi ste paša. – Zaboravio sam vam ime. Berni ju je zgrabio i protresao. Ozbiljne oči uhvaćene na licu boje karamele. ali su njegova deca nasledila užasan naglasak. to jest moj otac. Pre toga sam ga učio ovde.

Nije skidao pogled s pupoljaka obližnjeg lijandera. okrenuvši leđa gomili i ćaskanju. – Nakon što je to rekao. iako su bili odmaknuti jedno od drugog. Kina. uzeo je Kamila za ruku i poveo ga u baštu. To mu je i prijalo i uznemiravalo ga. – Mogu vam reći da predstavlja pravo osveženje. lutajući učenjak. ljudi se međusobno trljaju i udaraju svojim oklopima kao bube koje se pare. Žar njihovih cigareta naizmenično je žmirkao u mraku. Kamil je bio neugodno svestan razgolićenosti Sibilinog vrata i punoće njenih pozamašnih grudi podignutih dekolteom haljine. drveta za koje Kuran kaže da uspeva čak i u paklu.mnogo Amerikanaca. Kasnije te večeri Berni je u baštu doveo Sibil. izgledao kao da ga nema. Seli su na jednu klupu. Ali nasmešio se. naročito u ženu. Kamil i Sibil su sedeli na klupi. međutim. Berni je. ali su joj oči zasijale kada joj se pogled sreo s Kamilovim. – Berni se duboko poklonio. Kamil je oborio pogled i poklonio se. Zamišljao je kako oseća toplotu njenog tela koja prelazi u njegovo. Mislim da je „nezadrživ“ reč koja ga najbolje opisuje. Nekoliko pramenova kose otelo joj se iz frizure i zalepilo za čelo. – Možda biste mogli da mi budete vodič. Lica su im bila u senci. Kamilu je bilo drago što je uspeo da nađe jednog inteligentnog posmatrača sveta. Ona je bila zadihana i izgledala je umorno. Istočna Azija. – Baš mi je drago da ste mogli da dođete. Berni im se ubrzo izvinio i ušao u zgradu. okrenuti ka bašti. – Madam Sibil. Da li su i ostali članovi vaše porodice kao on? . a zatim grudi. ali slab sam na Turke i želim da saznam mnogo više o njima. – Vaš rođak je vrlo interesantan čovek. Krećući se u društvu. Kamil se ubrzo opustio u Bernijevom društvu i shvatio da ono što je kod njega smatrao lakrdijaštvom zapravo bilo samo odsustvo forme koja je ukrućivala ljude kao lak. – Bilo je nepristojno gledati pravo u nekoga. – Takav je bio i kao dete. – Berni Vilkot. šaljivo imitirajući turski pozdrav. dodirnuvši prstima obrvu. Kamil ga je s nevericom pitao: – Koja je vaša oblast interesovanja? – Politika.

ako smem da pitam? Zar nije i ovo avantura? – rekao je pokazavši rukom prema drevnom gradu koji je dremao ispod baštenskog zida ambasade. ali brinem se za nju.– Nisu. začudo. – Uvek je teško kada je tako. Naravno da izlazim. Majka mi je umrla. Nikada se ne opterećuje neuspesima. Pred ovim čovekom. i imala je želju da mu se ispoveda. osim strine. – Zar ne izlazite napolje? – pitao ju je. izgleda. – Sibilin glas postao je čežnjiv. On je jedan i neponovljiv. zapinjući jezikom za brojne suglasnike tih dveju reči. Doduše. Ona je nezadrživa na drugi način – nikada ne odustaje od onoga u šta iskreno veruje. Kamil se radoznalo zagledao u nju. Sibil nije odmah odgovorila. poput deteta. Kao da uvek ostaje s druge strane onog zida. – Mejtlin uvek ide napred. Prilično sam aktivna. imam i sestru. Znao je da je ponekad izlazila napolje samo u pratnji svog vozača. tešekur ederim – odgovorila je ljubazno. Svetlo sa zabave presijavalo joj se na vlažnom obrazu. Osećala se nedužno. – Sada radi volonterski na jednoj klinici za sirotinju. Mejtlin. kojoj se beskrajno divim. da. – A vi. kao pokajnik. – Da. Policija je pratila svaki pokret stranih diplomata. ne smeta. Živi gotovo avanturističkim životom. – Neka je snage vašoj duši – kazao je on nežno na turskom. – Hvala vam. Nemam druge rodbine. Njoj to. Moj otac ima pretrpan raspored i pomažem mu kad god mogu – u glasu joj se osetilo da se brani. gde koriste njeno medicinsko znanje ali joj ne priznaju zvanje lekara. Ljutito je zatreptala. jeste. madam. nije osećala potrebu da drži gard. – Da. da. strica i rođaka Bernija u Americi. Idem u posete. Ali on mi uvek deluje nedostižno. – Sibil je ispričala Kamilu o Mejtlininim putovanjima i njenoj dugoj i neuspešnoj borbi da postane lekar. a ni sestriće nikada nisam videla. – O. sestra mi mnogo nedostaje. To je bilo previše za Sibil. – Zaćutala je nakrivivši glavu da suza koja joj se skupila u uglu oka ne bi kanula i odala je. – Daleko ste od svoje porodice – kazao je on učtivo. .

Sklonila je lice sa svetlosti. Alp-paša je rekao Kamilu da pušeći opijum može da oseti miris ruža u bašti i povetarac u kosi. Moj otac želi da sačuva uspomenu na nju time što ostaje ovde. – Naravno! – kazala je Sibil pogledavši u njega ogorčeno. dajući opijumskim vizijama prednost nad stvarnošću. – Čini mi se da mu je lakše da podnosi njeno odsustvo pridržavajući se ritma njihovog nekadašnjeg zajedničkog života. Sibil je ispravila leđa i nastavila na engleskom. Dok je jednom prilikom spremao sebi lulu. Smrt Kamilove majke naterala je njegovog oca da počne da vežba da je zaboravi. Alp-paša se preselio u kuću svoje ćerke Feride. Uplašena svojom iznenadnom slabošću. umotano u belo platno i spušteno u grob uz molitvu. – Jeste li i vi ovde srećni? – pitao je oprezno. niti u kuću u kojoj je živela. Pomažu mu da zaboravi. Uporno je odbijao da poseti Kamila u vili u kojoj je živela njegova majka. Neko vreme je ćutala. oprano. Preuzeo je na sebe mnogo obaveza i stalno odlazi u zvanične posete. Njegove blage zelene oči gledale su je zabrinuto. Mislim da ga rutinske stvari umiruju.Ćutao je i čekao da nastavi. a i tata me ne opterećuje nekim naročitim obavezama. Kada ga je veliki vezir nevoljno smenio. na kraju potpuno digavši ruke od vladanja. Naše društvo ceni decu koja se brinu o svojim roditeljima. životu. Razmišljao je kako da zapodene razgovor o jednoj tako intimnoj . – Nije teško voditi kuću. Poželeo je da je uzme za ruku i ispriča joj o neutešnoj tuzi njegovog vlastitog oca i njegovoj nekadašnjoj odanosti najpre poslu. bojao se. Kamil se bojao da nije učinio dovoljno za svog oca. – Sećanje na majku je dragocena stvar. – To se dogodilo pre pet godina. i konačno. I ovde je srećan – objašnjavala je. sada porodici. da nije dobar sin i da je ceo teret brige o njemu prebacio na pleća svoje sestre. Alp-paša nikada više nije kročio nogom ni u jednu džamiju. gde su bili zajedno. Hteo je da čuje njen savet o tome kako da pomogne svom ocu. ne želeći da joj otežava situaciju. – Vi ste zbilja dragoceni. Umesto toga sve je više i više pušio opijum u zamračenoj sobi. Nakon što je njeno telo odneto u džamiju.

Nije znala finese koje su znali oni što su odrasli na dvoru ili se školovali u vizantijskom lavirintu birokratske učtivosti. Zvučala je neubedljivo. Pretpostavljam da me čini srećnim to da mi otac bude srećan – odgovorila je najzad Sibil. da prošeta po gradu. međutim. stražara i zvaničnih prevodilaca isprobala svoj turski. naravno da imam i druga interesovanja – nastavila je jačim glasom – koja mi pričinjavaju zadovoljstvo.stvari. da bi vežbala. a terdžuman2 to prevede u samo tri reči. – Međutim. s feredžom i tamnim velom na licu. Pošto je Sibil sada već bila živnula. ali mogla je da razgovara prilično slobodno i razumela je najveći deo onoga što joj se kaže. pa sam odlučila da naučim turski. ne samo kao o knjizi otkrovenja već kao o načinu života. Počastio ju je iskrenim komplimentima. nikada nisam razmišljala o tome. i završili su veče smejući se pogrešno prevedenim dosetkama i lapsusima. Kamil je shvatio da je poprilično upućena u aktuelne političke rasprave i spletke. Dok mu se konj polako spuštao strmim putem ka kući. i prvi put posle dugo vremena bilo mu je krivo što se zabava završila. – Ispričala je Kamilu o učitelju turskog koji je dolazio dva puta nedeljno da radi s njom. – Mogli bismo da ponekad odigramo neku partiju bilijara. a onda se zapitao da li bi to uopšte bilo umesno. potapšao ga po leđima i namignuo mu. Kada je izlazio iz ambasade. stigao ga je Berni. Diskutovali su o islamu. Sibil je priznala Kamilu da ponekad sama izađe napolje. I prilika za to je prošla. Kamil je. – Oni su verovatno špijuni! U njihovom prisustvu niko mi ništa ne bi kazao. – Nervira me kada neko dugo govori. Da li je mogao da ima poverenja u svoje novonastalo prijateljstvo s Bernijem. Kamil je razmišljao o tome kako nekada između potpunih stranaca kresne varnica prijateljstva i razumevanja. – Pravo da vam kažem. što je bilo logično jer su joj mnogi njihovi učesnici dolazili u goste. Sibil je predložila da razgovaraju na turskom. mislio da je njeno vladanje jezikom izvanredno. da bi bez pratnje slugu. ili se do pravog prijateljstva dolazi tek nakon mnogo godina zajedničkog života i suočavanja s istim . ispričala je Kamilu da je zanima religija.

. što je bio slučaj u njegovom odnosu s Mišelom? Iz ličnog iskustva je znao da se prvobitni most poverenja i drugarstva brzo ruši pod pritiskom ličnih ambicija ili truli kako bliskost dovodi do boljeg razumevanja mana onog drugog. Shvati i da nije bilo pogodnog trenutka da pita Sibil za Meri Dikson.izazovima. Jedno unapređenje ili odlazak u drugu provinciju ubrzo šalju i njegove poslednje daske u reku.

Ali na njima se pojavila Sibil. Izbegavali su da se pogledaju u oči. koja je sela preko puta njega. – Izvolite sesti. ali mu to nije uspelo. izgledao je isto onako zaokrugljeno i jedro kao vrat žene na slici iza njega. glatkog vrata koji se gubio u streli braon kose. Ona je. broj. – Zdravo. očekujući da ga batler odvede u neku drugu prostoriju te prostrane zgrade. ali je Kamil još uvek osećao njen pogled. Ustala je i povukla gajtan zvona koji je visio na zidu iza divana. već da porazgovara sa Sibil. Pitaću je šta žene inače rade. Hvala vam. Vrata su se otvorila i on je ustao. Kamil shvati s izvesnim gađenjem da će ostati u toj istoj neprikladnoj prostoriji. Sibil-hanumo.9. ali smetala mu je pomisao da će Sibil. Sibiline trepavice su se spustile. Seo je okrenut leđima slici. koji se pomaljao iz čipkane kragne. izgledala kao da je ne primećuje i gledala je u njega smešeći se. . Odlučio je da ne gnjavi ambasadora s novim pitanjima. međutim. – Sinoć mi je bilo veoma prijatno. – Lepo od vas što ste me ponovo primili. koja je takođe mogla da mu odgovori na njih. Uspomena O vo je Kamilova treća poseta Britanskoj ambasadi. plave cvetove. Iznad čipkane kragne video se zadnji deo njenog belog. – Da li ste možda za čaj? – Da. kazao je sebi. Ispod haljine su joj se nazirale konture oblih bedara. gledati pravo u nju dok budu razgovarali. Njen vrat. Došao je zbog toga – po odgovor. i on još nije bio oguglao na slike što su stajale na zidu primaće sobe. leš. – Kamil je pokušao da je ne pogleda u oči. molim. Pokazala je rukom prema jednoj udobnoj stolici pored kamina. Kamil-pašo. baš bi mi prijao. u haljini na vezene. Baš mi je drago da vas ponovo vidim. Lice joj se blago zarumenelo. Kamil je gledao u svoje šake i terao sebe da misli na Meri Dikson.

Kamilu se svidelo što je to učinila bez oklevanja i lažne skromnosti. ali se setila da u istrazi zbog ubistva mora da govori otvoreno o svemu. Sipala im je čaj u šoljice i izašla. Kada se iskrcala.. gde joj je neko iz tamošnje turske ambasade dao potrebne papire i instrukcije. jer joj se činilo kao da je gost. – oklevala je Sibil da nastavi. kako je ona to nazvala. a ne guvernanta.. Kamil-pašo? Verovatno je u pitanju nešto vrlo hitno. – Nekoliko puta je dolazila ovamo zbog vize. Užasnula se kada je shvatila da se od nje očekuje da spava na dušeku što su joj ga uveče vadili iz plakara i da jede. – Mislim da je to malo nerazumno od nekoga ko je došao ovamo da . Iz Engleske je otišla prvo za Pariz. – Kazala je da je ta devojka imala na sebi samo. odatle se odvezla kočijom do Venecije. Ona je bila u Istanbulu tek nešto više od godinu dana. Možda ćete moći da mi date neku informaciju o njoj koju nemam. U početku joj je njeno novo okruženje bilo veoma smešno i bila je zbunjena svojim smeštajem. Nedelju dana kasnije. Ubrzo se ispostavilo da Sibil nije imala skoro ništa da doda u vezi s Meri Dikson što Kamil nije već znao. Sibil je pocrvenela. gde je sela na parobrod za Istanbul. kako je ona to shvatala. sačekala ju je jedna zatvorena kočija koja ju je odvezla pravo u ženske odaje palate Dolmabahče. U sobu je ušla služavka gurajući ispred sebe kolica s čajem i kolačićima od đumbira.Sibil je ponovo sela. Došla je ovamo na inicijativu jednog člana upravnog odbora koledža Robert s preporukom ministra prosvete. kojoj je bilo drago što to čuje. jedva primetno se nagnula napred i rekla: – Potrudiću se da vam pomognem koliko god mogu. – Hteo sam da porazgovaram s vama o slučaju Meri Dikson. – Kamil se jedva suzdržao da se ne nasmeje. Meri se žalila Sibil da je na tom četvorodnevnom putovanju morala da deli kabinu s još tri druge žene. na podu. Sibil. gaćice i ogrtač. stolove i stolice. – To mora da je velika promena za nekoga ko je navikao na krevete. a zatim brže-bolje nastavila: – I žalila se da u njenoj sobi uopšte nije bilo nameštaja. Kazala je da je devojka koja ju je odvela u njenu sobu. – Čemu mogu da zahvalim na vašoj poseti.

ali sam pre nekoliko godina upoznala njenu majku Esmu. Znam da nije lepo govoriti loše o mrtvima. Ona je bila vrlo odlučna žena. – Bila je zima 1878. velikog vezira? Sibil je klimnula glavom.radi. – Sibil je pogledala u Kamila tužno se nasmešivši. samo tokom zabava u ambasadi. Privlačila je pažnju mnogih svojom kratkom kosom i odvažnim nastupom. ali znate. Kamil se na trenutak zamislio. pošto je izgledalo da je policija digla ruke od njenog slučaja. – Poznajete li Perihana-hanumu? – Ne. nije dopadala. Sibil je odgovorila: – Nije u redu biti nostalgičan kada je ubijena jedna devojka. Sećam se toga jer je padao sneg. Tog leta je ubijena jedna mlada Engleskinja. Zar nisam odvratna? – Tada ste bili vrlo mladi. Ona je radila kao guvernanta. – Sećate li se šta je Meri Dikson najviše mrzela kod svoje gazdarice? Jesu li se njih dve nekada posvađale? – Nije spominjala nijednu takvu situaciju. mada bi možda bilo bolje reći „malo bi živnula“. – Kako se slagala sa svojim poslodavcem? – Perihana-hanumom? Meri se ona. – Ženu Ali Arslan-paše. – Pretpostavljam da jeste. Ne obazirući se na njegovu pohvalu. – Imala sam petnaest godina – kazala je Sibil stidljivo se nasmešivši. izgleda. od svega toga najbolje se sećam naše vožnje na sankama do tamo. a moja majka je posetila carske hareme da bi pokušala da sazna nešto o tome. Zašto je dolazila ako nije bila spremna za to? – Siguran sam da je bila dobro plaćena. – Lepo je od vas i vaše majke što ste to učinile. Izgledalo je da im se sviđala. Sibil je zaćutala. – Čiju pažnju? – Muškaraca. Izgledala je veselo. . ali delovala mi je potpuno odsutno. ali se sada pitam da li je ona ikoga uopšte volela. – Niste upoznali moju majku. Valjda je mogla da pretpostavi da će joj ovde biti drugačije nego kod kuće. Kamil je nehotice pomislio na Sibil u snegu. Pričala je kako je nadmena i neumerena. Hana Simons. – To je jedna tužna priča. mada nikada nismo pričale o tome.

– Je li se nekom posebno dopadala? – Koliko znam. Bili ste mi od velike pomoći. vodila je prilično živu diskusiju s mladim turskim novinarom Hamza-efendijom nedugo pre nego što je. – Molim vas. pomogli ste mi da raspletem nešto što vi Englezi zovete . – Bio je to samo običan razgovor. Sibil-hanumo. i da je ćerka nekog zvaničnika iz Ministarstva spoljnih poslova. umrla. bože.. – Taman posla. – Ali sećam se da je jedne večeri prošle jeseni neko vreme ćaskala s jednom mladom Turkinjom. – O. Pogrešno mislite da ste se ogrešili prema uspomeni na gospođicu Dikson jer ste mi ispričali sve što znate o njoj. Ali mislim da to nema veze s tim – dodala je brže-bolje. ali tada mi se činilo da je tražila moje društvo samo zbog pozivnica za zabave u ambasadi. To me je začudilo onda. Pretpostavljam da su se upoznale na nekoj od naših zabava u ambasadi. Sibil je pogledala dole. ne. ali nisam ih ranije videla da razgovaraju. Sibil je i dalje gledala dole. Pričale smo samo nekoliko puta. u svoje skrštene prste u krilu. – Sećate li se imena te mlade dame? – Mislim da se zove Dženana-hanuma. i nije mi se sviđalo što je bila zatvorena. Naprotiv.. razmišljajući kako je i to ponovo bilo u vezi s Čamjerijem. Čini mi se da je neko spomenuo da je u srodstvu s tim čovekom. Izgledalo je kao da se dobro poznaju.Kamil se nasmešio. – Sestričina učenjaka Ismail-hodže? – Da. Spomenula sam ga samo zato što su isto to primetili i ostali. – Ma kakvi. Možda grešim. mislim da je to ona. – Izgleda da vam se poveravala. Kamil se nagnuo napred. Doduše. mora da mislite da sam stvarno zla što je toliko kritikujem kada ona nije ovde da može da se brani. Mislim da joj je samo bio potreban neko kome je mogla da se žali. Dženana-hanuma je nekada dolazila sa svojim ocem kod nas. ali nikada nismo čestito porazgovarale. – Je li imala prijatelje? – Nisam je često viđala – rekla je Sibil i zaćutala. nemojte se brinuti.

okruglaste zube. voćnim piticama. bio je tako skroman čovek da ga je posluga na kraju ipak prihvatila. Nana je bila pravi bonvivan. Ja i dalje živim u njoj. Kuvanje je bilo njegova strast i pravio je veličanstvena jela. moja sestra Mejtlin i ja živele smo s bakom u Eseksu. u kojoj sam odrastao. mesje Menar. Na zabavama kod drugih služila su se standardna engleska jela. dovoljno daleko da ne može da čuje razgovor. s petlom u vinu. – Na koga ste tako pronicljivi? Jedan sluga u ispeglanom crnom odelu stajao je kraj dvokrilnih vrata. Sibil je pozvala služavku da joj dâ instrukcije. – Sibilin . pošto su Francuzi bili – i još uvek su – prilično nepopularni u Engleskoj. – Ničija prošlost nije glupa. a potom povela Kamila. – Sibil se nasmešila. na njegovo veliko olakšanje. – Sećam se jednog jagnjećeg kotleta koji je bio tako mek da i dan-danas osećam u ustima ukus onog soka što ga je ispustio kada sam ga zagrizla. Vaš opis me je podsetio na kuću moje majke u Bahčekoju. Priređivala je veličanstvene večernje zabave. koji je još uvek sedeo leđima okrenut onim uvredljivim slikama.. Pošto su mi roditelji dugo bili van zemlje. iako je Kamil primetio da je istegao vrat prema njima. naravno. Znate li da je angažovala jednog francuskog kuvara da joj sprema hranu? To je bilo prilično radikalna stvar. – Mora da mislite da sam glupa jer pričam o jagnjećem kotletu. onim ukusnim šapicama s bademima. ali su nanine večere uvek bile interesantne. i pitala oprezno: – Da li bih mogla da vas privolim da ostanete na ručku? – Bila bi mi čast. Nisu svi njeni gosti to odobravali. Neki od njenih slugu u kuhinji napustili su službu jer su odbijali da rade za njega. Ali taj kuvar..„pravim zamešateljstvom“. Sibil je odjednom ućutala i nagnula se napred postiđena. – Na baku. Sedeli su na tremu na prijatnom povetarcu koji je duvao sa Zlatnog roga. a vi ste ovde došli zbog ubistva. otkrivajući sitne. napolje iz primaće sobe. Sibil se nasmešila i rekla: – Vaš engleski je stvarno odličan – a onda je svojim ljubičastim očima pogledala u Kamila. skoro da još uvek mogu da osetim njihov ukus u ustima.

Guvernerova palata bila je ogromna. Nikada se nije udavala. jer je bila žena guvernera. Čak i kada je bio kod kuće. Fatima je živela u našim prostorijama za poslugu. Kamil ih se sećao onakvima kakvi su bili kada je bio dete – kao dve niske debeljuškaste žene čiji su se šareni džemperi svetlih boja nastavljali na široke. pred očima mu se pojavila slika kuhinje kako je izgledala u njegovom detinjstvu. cvetne šalvare. Jedna keramička posuda s vodom stajala je odmah pored vrata. vitko ja koje su njihova teška tela nekom greškom usisala. ali neverovatno finih crta. a uveče se vraćala svojoj kući. – Moj otac je bio guverner Istanbula. Na poslužavniku je stajalo jedno metalno lonče. To je jedna ljupka vila s baštom koja gleda na Bosfor. A umesto vašeg gospodina Menara. Te dve žene su stalno bile u pokretu – kuvale su i prale. koja mu je tada dolazila skoro do grudi. retko smo ga viđali. pa je veći deo vremena bio zauzet. Zato je ona moju sestru i mene još kao male preselila u kuću u kojoj je odrasla. mi smo imali Fatimu i Karanfilu – dodao je smešeći se. mirisa vlažne gline. Zimi su plavo okrečeni kuhinjski zidovi bili ukrašeni šašom i niskama crvenih papričica i pulsirali su od boja. – Jesu li vam one rođake? – Ne. kao da su te žene imale neko drugo. „šuplje“ kakvoće vazduha u njoj. Imala je mnogo soba koje su uvek vrvele od posluge. koje su se tada nalazile iza kuće. Kamil . a uz to i ministar policije.slikovit opis kuće njene bake uvukao ga je u zaveru uspomena iz koje nije imao želju da se isplete. pokriven bakarnim poslužavnikom da ne upada prašina. Mislim da je sve to bilo malo previše za nju. Dok je čekao da mu Sibil ponovo napuni čašu s vodom. Lica su im bila kao pun mesec. one su meštanke koje kuvaju za nas. pritiska metala na površinu vrtloga vode koja mu žudno ulazi u lonče. Kamil se sećao kako bi podigao poslužavnik i pogledao u posudu. Sećao se Fatime kako kleči pored lavora sa sapunicom i cedi veš. Čeprkao je viljuškom po cipalu koji mu je ležao u tanjiru. Leti su sve iznosile da rade u dvorištu. gostiju i ljudi koji su dolazili da nešto mole mog oca ili su posećivali moju majku. Voda iz te posude uvek je imala potpuno drugačiji ukus od vode iz čaše. Njena sestra Karanfila je pak dolazila u vilu ujutru. Njen muž je bio vodonoša.

– Imam jednu malu zimsku baštu. opore listove od vinove loze punjene ukusnim pirinčem pomešanim s ribizlama. ne želeći da prekida njegovo sanjarenje. Fatimin promukli glas pleo je turske basne. piletinu nadevenu orasima i uljem od susama. Sibil-hanumo. Pio je vodu iz nje da bi razbistrio misli i umirio čula. – Pričajte mi o svojim biljkama – predložila je Sibil glasom koji je kipteo od interesovanja.je i dan-danas držao posudu od pečene gline i metalno lonče na svom toaletnom stolu u spavaćoj sobi. nesputanu konverzaciju. i skupljam orhideje. Kroz pucketanje vatre i udaranje testa o drvo. Kuvaju mi i brinu o bašti i mojim biljkama. Svuda oko nas se nalaze različite vrste orhideja. One i još nekoliko drugih slugu održavaju mi kuću. Nakon toga je zavladala neugodna tišina. lako začinjenu. – Da. kako mislim da vi to zovete. – Šta je bilo s njima? – Karanfilin muž je stradao u požaru. Ta jedna reč postavila je neprelaznu branu za dotadašnju. . jednočasovnu. Fatima i Karanfila su ga zvale svojim malim jagnjetom i stalno ga nutkale pitama sa sirom i kolačima. legende i upozoravajuće priče o duhovima i demonima. kuhinju i svežu. Sibilino lice i vrat su se zacrveneli. slatkog crnog čaja. koje je zalivao čašama razblaženog. Kamil je uzeo gutljaj vode iz čaše. Ustala je i povela Kamila do jednog stola ispod palme. hranu koju su jeli: pečeni plavi patlidžan. Hitro je dala znak slugi koji je čekao pored vrata i zamolila ga da čaj servira u bašti. vi tamo živite sami. Pokušao je da joj opiše baštu. – Orhideje? Kako je to lepo! Ali kako ste ih tamo doneli? Zar one ne potiču iz Južne Amerike? Čula sam da su vrlo osetljive. i ona. njen sin Jakup i Fatima sada žive u jednom delu kuće što sam ga nakon majčine smrti nadogradio na kuhinjsku zgradu. koja se nikako nije uklapala u okolni ambijent. s poslugom – konstatovala je Sibil. Sibil ga je čekala da nastavi. – Ne samo iz Južne Amerike. – Znači.

Kamil je razmrljao mastilo u pismu koje je pokušavao da sastavi te večeri. ali iznosim naučne činjenice za koje se nadam da će privući vašu cenjenu pažnju. U glavi je. Rajhenbahu. Strašno bih volela da vidim vašu zbirku – izletelo joj je i spustila je pogled i počela preterano pedantno da popravlja suknje. Na onom udubljenju u podnožju njenog vrata. ali i s više saosećanja na svog oca. Pomislio je s mrzovoljom. svoju privatnost. Kamil je. – Ona je naša veza s Evropom. morao je sebi da prizna. bilo neumesno. koji se u svojim opijumskim snovima predavao blaženom razgovoru sa svojom mrtvom ženom. pre nego što je uzeo naredni gutljaj čaja. Od zabave u bašti ambasade. Dragi profesore Rajhenbah. Pišem vam kao botaničar amater. ali nije hteo da ugrozi njenu reputaciju – ili. Imam jednu . međutim. naravno. gde se takođe može naći. H. – Izvinite. već počela da mu se stvara slika nje kako se sa zahvalnošću nadvija nad njegove orhideje. – Bilo bi mi veoma drago – kazao je zastavši na trenutak – ali bi možda bilo bolje da me posetite zajedno s vašim ocem. – Baš divno. načas zadržao svoju donju usnu na njenom tananom i toplom porcelanu. koja raste u šumama oko Istanbula – Cephalanthera rubra. Na onom punačkom brežuljku s unutrašnje strane njenog ručnog zgloba. njegove misli skliznule su sa svog uobičajnog užeta i našao sa na Sibilinim šiljatim prstima koji su obavijali nožicu one vinske čaše što ju je te večeri držala u ruci. – Iznenadio se kada je video kako se Sibil pokunjila.G. Nisam to znala. Gledajući Sibil preko ivice šolje. Sibil je sva ustreptala. To bi.– Ovde? U Turskoj? – Ovde postoji jedna ljupka orhideja sa čitavim buketom ljubičastih cvetova. – Osmehnuo joj se. Reči koje je pisao izgledale su mu previše lepršavo – izgubile su šuštavu suvoću istine i činjenica koja bi im dala notu naučne egzaktnosti i time ih činila uverljivim primaocu. Uzeo je svoje pero i nastavio da piše.

Njena zasvođena usnica privlači muške insekte da unakrsno oprašuju cvetove verovatno nekim isparljivim jedinjenjem koje se luči na njenoj površini. Očekujem vaš cenjeni odgovor. koliko sam uspeo da primetim. blizu Crnog mora. Iskreno Vaš. što uopšte ne mogu da shvatim. On je somotast i crn. Lale. od kojih sam vam neke opisao u svojim prethodnim pismima. Ali ona je samo jedna od mnogih čudesnih orhideja koje se mogu naći u Otomanskom carstvu. nije nigde opisana. lukovice i bazalnim listovima sa šiljkom koja ima pojedinačan. na turskoj teritoriji. Primerke ove biljke skupljao sam u močvarama na obodu jedne šume u severozapadnoj Anadoliji. ima zasvođenu usnicu i guste. Nekoliko nedelja sam posmatrao tu orhideju u njenom staništu. .veličanstvenu i izuzetno neobičnu orhideju koja. sudija i zaljubljenik u orhideje Nije ovo bilo prvo Kamilovo pismo profesoru Rajhenbahu. maljave. mogao bih vam poslati njen crtež da biste mogli dalje da je ispitujete. Mnoge su nađene samo ovde. Spekulum mu je podeljen na dve jednake polovine. karanfili i ljiljani već su svuda opisani. ali pravog bogatstva carstva – orhideje – nema ni u jednoj knjizi. Nikada još nisam video takvu orhideju. Kamil-paša. Ako budete hteli. latice. druge nas povezuju s Evropom u zajednički ekosistem. delimično spojene. To je jedna mala biljka s dve okrugle. svetloplav je i skoro fosforescentan. niti ona odgovara opisu ijedne orhideje u vašem slavnom Glosaru. ali još uvek nije primio nikakav odgovor. raskošan cvet.

kako mi je tata rekao. Rečeno mi je da je to palata Dolmabahče – kuća sultana Abdulaziza. Ponavljala sam reči „Visoka porta“. kada je sultan Abdulhamid smenio Abdulaziza i kada sam već živela u Čamjeriju. a ne ona Stara palata s mnogobrojnim kapijama i paviljonima koja stoji kao kutija s nakitom na uzvišici iznad ušća Bosfora u Mramorno more. Nekoliko godina kasnije. Kada sam se kao mala vozila kočijama. I tata je odavno tradicionalnu dugačku haljinu i turban zamenio pantalonama i smelim crvenim fesom. uzan stambolski sako koji su nosili moderni Turci. Taj prvi put kada sam se vozila pored kapije uplašila sam se i počela da vrištim. Svakog jutra je odlazio na posao obučen u zapadnjačke pantalone i dug. moja guvernanta je pokazala prstom na kapiju palate. Zamišljala sam ih kao ulaz u palatu – kao jedna ogromna izrezbarena drvena vrata ukrašena dijamantima koja čuvaju nubijski evnusi i na koja tata i Hamza svaki dan ulaze da bi došli do svojih kancelarija. angažovao da me podučava. Hamza mi je pokazao prstom te dve palate dok smo klizili kraj njih svetlom površinom vode . i na inicijativu mog tate zaposlio se kao prevodilac u Ministarstvu spoljnih poslova u Istanbulu. koji je sin njegove sestre.10. zidovi počinju da se približavaju i da će nas zgnječiti. on je njega. Pošto mu se otac penzionisao i on više nije mogao da živi u njegovoj kući. njegov otac svojevremeno bio kadija. pošto se odatle vidi vrlo malo neba. živeo je s nama kao pridruženi član porodice. pomislivši da. koja je zaklanjala ženske odaje od pogleda s ulice. gledala sam kako tata i Hamza ulaze u kočiju da bi se odvezli do Visoke porte. gde je. Ona je ogromna – napravljena je od belog kamena i usađena u beskrajno visok zid boje sasušene krvi koji se diže s obe strane uskog puta kojim joj se prilazi. Njegovi su živeli u Alepu. Brdo od zvezda H amza mi je prijatelj otkada znam za sebe. Hamza je diplomirao na Visokoj školi u Parizu. Iza drvene čardaklije. Dok smo mama i ja još živele s tatom na brdu u Nišantašu.

veslači su uporno izbegavali da gledaju u pravcu krme gde smo sedele na klupama prekrivenim jastucima. Rusi su dva meseca ranije izvršili invaziju na carstvo i polako su se probijali ka Istanbulu. – Zbog toga je podigao sebi novu palatu na brdu iznad stare. a naše plovilo je pokretalo šest snažnih veslača. Iako se mama i ja nismo videle ispod svojih feredža i velova. ali mu to nisam rekla da ne bi smatrao bebom. – Ovo je palata Topkapi. Kada je barka na kraju izašla iz uskog Bosfora na otvoreno more. Iz Nišantašua sam mogla da vidim osvetljenu palatu Jildiz. – Pokazao je prema vrhu brda. Hamza je sedeo kraj mene. Prve palate kraj kojih smo prošli izgledale su kao ukrašeni beli kolači. što se nalazi odmah uz vodu. Pomislila sam kako su me onda sigurno uplašile zidine Dolmabahčea okrenute kopnu. raspadala se oko Murata. ali pošto niko u kući nije gledao u tom pravcu.3 Hamza je pratio mamu i mene na jedan izlet na ostrva koja se nalaze na ulazu u Mramorno more. a posle nje dolazila je ogromna Dolmabahče. koja se zove Čiragan. Ne veruje nikome. čak ni članovima sopstvene porodice i posluge. Stara palata na brdu bila je kao ona čarobna zemlja iz Hamzinih priča – njene kule i paviljoni svetlucali su među drvećem i vrtovima kao dragulji. i njegove porodice. Pogledala sam gore i videla jedan žuti zid koji je krivudao između drveća. a sastoji se od nekoliko krila od belog kamena ukrašenog reljefima i džinovskih. starijeg brata sultana Abdulhamida. ali na taj predivni letnji dan horizont je izgledao kao zaljubljena devojka. Imala sam čitavih jedanaest godina.u kaiku. – Porodica sultana Abdulhamida i njihove sluge žive i rade u Dolmabahčeu – kazao mi je Hamza – ali sultan želi privatnost i da bude bezbedan. Pogledavši iznad njega. ne dodirujući me. primetila sam u šumi zgrade s kosim krovom. koja je noću izgledala kao brdo od zvezda. za koje mi je Hamza rekao da su tu zatočeni. ali bio je tako blizu da sam osećala toplinu njegovog tela. manja palata. Hamza je pokazao prstom ka jednom rtu koji se nalazi na ušću Bosfora – Zlatnom rogu – i Mramornom moru. nisam htela to da pitam da ne bih ispala neznalica. Oduvek sam se pitala ko živi u njoj. zasvođenih prolaza od belog mermera. Prva. gde carske sluge i robove šalju da žive kada .

Da bih ga kaznila. Osećaj jeze koja je prošla kroz mene naterao me je da još više navučem svoju feredžu na ramena. i ponovo sam se oglasila tek kada smo se iskrcali na ostrvo Prinkipo. Dok sam bila dete u Nišantašuu. I haremi i domaćinstva bivših sultana. Sultani se boje svoje braće i njihove dece. – Pokazao je prema jednim vratima na ogromnom crvenom zidu koji se protezao duž čitave obale. ako se udaju. Volela bih da tu živim. Jedan način da se to postigne jeste da izoluješ ostale članove porodice. što je moj dalekovidi otac smatrao neophodnim . princezo. mislim da je stvarno lepa. pod uslovom da ne ometam skupove muškarca koje je moj tata često organizovao uveče u salonu. To nije bilo teško učiniti jer je žamor njihovih glasova dopirao daleko. odgovorila sam mu vrlo živahnim glasom: – Uprkos tome. – Ne bi to trebalo da želiš. Drugi je pak da ih pobiješ. – To su jedina vrata na koja žene mogu ponovo da izađu. pustila sam da mi se jašmak spusti niže i pokrije mi oči i usta. Hamza i drugi učitelji koji su došli posle njega naučili su me da čitam i pišem na turskom i persijskom i preneli mi osnovna znanja iz francuskog i engleskog. Tuda se iznose mrtvi da bi ih sahranili.ostare. I njihove udovice. Iznervirana što je Hamza svojim depresivnim opservacijama pokvario moju idiličnu viziju. Ni one ni njihova deca ne smeju da izlaze napolje. Skrenula sam pogled sa Stare palate. Kasnije sam saznala da je Visoka porta samo jedna velika kamena zgrada svijena uz Zlatni rog. i ostatka kuće. Čak i ćerke. Hamza me je pogledao zamišljeno. Ako su mogući naslednici prestola. u kome su živele njegova i moja mama. njihovi muževi mogu da iskoriste kako bi se umešali u sultanove poslove. Kao dete sam imala izvesnu slobodu da istražujem. samo se tata slobodno kretao između harema. Ljutnula sam se na Hamzu što mi je to rekao. Kontakti i porodične veze između carske kuće Osmana i ostatka carstva oduvek su svedena na najmanju moguću meru. mogu pokušati da svrgnu vladara.

Imala sam sreću (iako bi neki možda mislili da je to nesreća) što sam se upravo tada preselila u svet daidže Ismaila. tugovala sam što sam otišla od tate i Hamze. Sluge su dolazile preko dana po potrebi. različitih. otkriva lice i razgovara s tatinim muškim gostima i njihovim modernim ženama. Kasnije sam shvatila da je teta-Usnija bila rada da nosi zapadnjačku odeću. s druge strane. jermenskim i arapskim. Bila sam okružena gomilom njihovih. jezika: turskim. Bila sam opčinjena Hamzom i zaljubljena u tatu. Sluge su između prednjih vrata i kočije razvlačile tunel od svile da bi mama mogla da izađe iz kuće a da je niko ne vidi. gledajući u mamu i mene ispod oka kada su mislili da smo usredsređene na nešto drugo. Bila sam ljubomorna čak i na more. i pitao se zašto mama odbija to da radi. italijanskim.veštinama kojima jedna moderna Turkinja mora da vlada kako bi bila prikladna supruga koja će biti u stanju da zabavlja muževljeve goste i pametno razgovara s njima. koje je bilo moje koliko god sam ja to . Čamjeri me je. bogatstva moje mladosti – biblioteku. Pitala sam se da u selu možda ne ogovaraju našu neobičnu porodicu – mog ujaka. kada bi shvatio šta sam sve naučila – i izbegla tiho dobovanje njegovih prstiju po stolu kada bih zamuckivala. U Nišantašuu smo imali nebrojeno mnogo slugu. Mnogo sam učila da bih ga impresionirala – da bih bila nagrađena njegovim širokim osmehom i rečima pohvale. Žudela sam za tim da gleda u mene i bolelo me je kada mu je pogled lutao. kako je to njoj izgledalo. možda hipnotisan svetlucanjem vode u daljini ili vedrim nebom podstaknut na razmišljanja u kojima nije bilo mesta za mene. plašio svojom tišinom. dok majka nikako nije mogla da natera sebe da skine veo i stoji gola. sluge i pogled s mog prozora na minarete velikih carskih džamija. Ali kada sam se preselila u Čamjeri. to neograničeno vreme za čitanje i istraživanje. Uglavnom su ćutke radili svoj posao. pred nepoznatim ljudima. široko nebo. grčkim. Čula sam kako je otac to jednom rekao Hamzi. Ja sam se najviše radovala časovima koje mi je držao Hamza. njegovu zanetu sestru i usamljenu devojčicu kojom se niko ne bavi. koji nije imao predubeđenja o tome šta i zašto mlade žene treba da uče. Ali na kraju sam zavolela tu tišinu. i radila sam ono što se očekivalo od jedne devojčice. Nedostajale su mi poznate sobe.

Lutala bih praznim sobama osluškujući da čujem njegov zvonki glas. i nije ostajao dugo. ustalasanu vodu moreuza. lepljiv gumeni zvuk. Čula sam ga kako mojoj majci govori da je neprikladno da jedan mladić u ludim godinama spava u istoj kući s neudatom ženom. gde bih im pod jorganom udisala miris zamišljajući da je to Hamzina kolonjska voda. on je na njenim ustima postajao bled. Bilo mi je žao nje jer sam znala koliko je uživala u njegovom društvu. u Čamjeri je došla da živi gospođa Eliza. razgovarali smo o knjigama i poeziji. ali mi je laskalo to što je rizikovao da bi me video. prekrštenih nogu. nije slušao i došao bi čim bi daidžina kočija otišla niz put. a grubi dodir njihove kore na mom nosu bockanje njegove brade. Nakon što bi kuvarica otišla uveče iz kuhinje. Mama se pobunila zbog toga. Kazao je da ne govorim mami da je dolazio. pripisivala sam to nedostatku vlastitog iskustva. čiji su dušeci i prekrivači sada stajali u ormanu. međutim.želela da bude. Ali vremenom je svraćao sve ređe. Iako je gospođa Eliza tečnije govorila francuski od Hamze. Ponekad mi se. Nas dvoje bismo se našli u paviljonu u predvečerje. Nedostajao mi je. u šumi. dok sam sedela u mirisnoj bašti i posmatrala ribare kako odlaze u noćni ribolov. Hamza ga. ukrala bih iz nje nekoliko limunova i ponela ih sa sobom u krevet. činilo da čujem njegov glas. povremeno. . bulevarima i pariskim kafanama. Sada shvatam da je Hamza mogao da dolazi u Čamjeri samo zato što me moja majka i daidža Ismail nisu strogo nadzirali. ali daidža Ismail nije hteo da popusti. delovao odsutno. Sedeći na divanu. Daidža Ismail je ubrzo posle toga zabranio Hamzi da dolazi kod nas. Čak mu je zabranio da nas posećuje i preko dana. Hamza mi je pričao o Evropi. međutim. *** Nedugo nakon našeg izleta barkom na ostrvo Prinkipo. ono jezerce sa svojim dubinama boje abonosa koja me je taman toliko plašila da mi se sviđala. Kada je on. mirisnu baštu i. onaj naš noćni ritual i dugo nisam mogla da zaspim sve do ranih jutarnjih časova. i šćućurila bih se na divanu u sobi u kojoj je spavao.

crnim maljama. Ovde okači odeću – kazao je Kamil Amerikancu pokazavši dlanom prema ormanu. Nije mogao da se uzdrži pa mu je rekao: – Pristojnost. ali onda su hitro prikrili svoju reakciju. – A onda se umotaj u ovaj peškir. Kamil je pomalo strepeo. pored njega. Hamambaš je na prvi pogled izgledao debelo. Niko je dao Berniju kabinu odmah do Kamilove. Tvoja četka je tetiva luka N iku je smešak nestao s lica čim je otvorio teška. Bio je to prvi put da je nekom dozvolio da dođe zajedno s njim u hamam. morao je da se pobrine da taj eksperiment ne pođe po zlu. . ali je od mešenja tela svojih mušterija imao širok i vrlo mišićav grudni koš. – A. mesingom okovana vrata i video Kamil-pašu kraj jednog mršavog muškarca belog lica i kose boje zalazećeg sunca. Kada se već prihvatio toga da Bernija odvede u kupatilo. Njegovo crveno lice nije se micalo. Ostali muškarci u sobi su se zaprepastili. – Berni je složio izraz na licu koji je bio karikatura ozbiljnosti. Pristojnost je vrlo važna. druže. – Kamil se okrenuo Berniju i zbunio se kada je video da se i on ceri. Je li on to sinoć predložio Amerikancu.11. a za njim je išao Berni. ili je bilo obrnuto? Kako god bilo. Crvenim koncem obeleženi peštemal-peškir obavijao mu je telo od struka do kolena. Kamil je pošao za Nikom u sobu za hlađenje. – Drago mi je da te vidim. koji nije znao gde pre da gleda. Čulo se šaputanje: – Kaurin. – Drago mi je što si došao – zabobonjao je i krezavo se nasmešio ispod gustih crnih brkova. Nije imao pojma kako se uopšte dogodilo da Berni sada stoji tu. da. nevernik. Kamil je video da debeli Orhan leži na boku na jednoj strani divana s čaršavom oko struka. ali je očima pratio dešavanja u sobi. prekriven mokrim. u tome je svog udela definitivno imala i flaša jake rakije. Izvini.

– Koji peškir? A, misliš ovu krpu. – Berni je podigao peštemal. – Od
ovoliko materijala može da se napravi odelo. Ili, možda, kilt. – Prasnuo
je u smeh, ali je odmah ućutao.
– Oprosti, oprosti. Pristojnost – kazao je potapšavši Kamila po leđima.
– Ne brini. Neću te osramotiti.
Kamil se trznuo na taj njegov neočekivano prisan gest. Usiljeno mu se
nasmešio. – Uopšte se ne brinem – rekao je, ušao u svoju kabinu i s
olakšanjem zatvorio vrata za sobom. Iza susednih vrata čulo se
lupkanje i šuškanje, kao da je Berni sve ispitivao. Možda bi i on uradio
to isto. Pomisao na naučno istraživanje i ispitivanje novih stvari ga je
oraspoložila. Ali s pristojnošću, bio je odlučan. Istinom i pristojnošću.
Prašnikom i tučkom civilizacije – sredstvima pomoću kojih se ona
razmnožava. A koja su, pojedinačno gledano, sterilna.
Skinuo je odeću i otvorio orman. Iznenada je čuo kako se vrata iza
njega otvaraju. Okrenuo se i zgrabio peštemal da bi se pokrio. U
dovratku je stajao Berni, čije su riđe dlačice oko penisa „vrištale“ spram
njegovih mršavih belih bedara. Zgrabio ga je i uvukao u kabinu,
pocrvenevši od sramote zbog onog što su muškarci u sobi sigurno
pomislili. Dohvatio je Bernijev peštemal i grubo mu naredio da se uvije
u njega. U tom prvom momentu gledanja protiv svoje volje, Kamil je
primetio nešto što je bilo još i gore – Berni nije bio obrezan.
Amerikanac je vezao peštemal nespretno oko struka, pa mu se on
vukao po podu.
– Ovako – rekao mu je Kamil pokazavši na svoj uredno uvezan
peškir.
– Dobro – Berni je prevezao svoj. – Kada sam ušao unutra izgledao si
kao da si video duha. Blago je pocrveneo. – Znaš, nikada nisam bio na
nekoj ovakvoj zabavi. Zar ovo nije kupatilo? Pa ljudi ovde skidaju
odeću valjda.
– Neumesno je pokazivati se između struka i kolena.
– Oh. – Berni je delovao zbunjeno. – Znaš ima toliko tih duboreza i
slika turskih kupatila na kojima su žene prikazane kako u njima leže u
svojim rođendanskim odelima.
– Rođendanskim odelima?
– Gole golcate.

– Muškarci imaju drugačije odgovornosti. – Kamil nije bio zadovoljan
svojim odgovorom. Zapravo nije znao zašto su pravila bila drugačija za
muškarce. Nalazio je da uobičajeni odgovori – to je tradicija, žene su
neodgovorne kao deca – nisu naučno utemeljeni, pa je odlučio da bude
iskren. – U muškim kupatilima je tako. Nikada ne skidaj svoj peškir.
– Dogovoreno, partneru.
Kamil se spremio da izađe iz kabine. Pitao se šta li će publika u sobi
za hlađenje pomisliti kad bude videla da dva muškarca izlaze iz iste
kabine. Iako to nije bilo retkost, niti se na to gledalo s neodobravanjem,
Kamil nije hteo da se to vezuje za njega. Ne zbog toga što je imao nešto
protiv intimne veze između dva muškarca, već zato što je ugrožavalo
njegovu privatnost. Više je voleo da bude posmatrač, nego da ga
posmatraju.
Sedeći u baru hotela Luksemburg, Kamil se čudio brzini kojom se menja
odnos prema životu. Umesto da sedi nad svojim knjigama i orhidejama,
on je ovde trebalo da se nađe s prijateljem. Posle njihovog
obeshrabrujućeg početka u hamamu, Berni je strogo poštovao Kamilova
uputstva. Kaurinova riđa kosa izazivala je skrivene poglede kupača, ali
sve je proteklo u najboljem redu. Berni je cvileo pod jakim naletima
Nikovih ogromnih dlanova i njegovom kostolomnom masažom. Nakon
samo jednog sata boravka u parom ispunjenoj unutrašnjoj sobi i
polivanja vrelom vodom po glavi iz kutlače koju je umakao u svoju
hamamsku posudu, Berni se požalio da jedva diše, i njih dvojica su se
povukli u svoje kabine u sobi za hlađenje. Pošto su se osvežili hladnim
šerbetom i malo odremali, prijateljski su se rastali na vratima hamama i
odvezli kući, svako svojom kočijom. Nekoliko dana kasnije, Berni je
poslao poruku Kamila i izazvao ga na partiju bilijara.
Berni je podigao svoju čašicu s rakijom.
– Loše si igrao, prijatelju, ali da nazdravimo.
Kamil je spustio gornju ivicu svoje čašice ispod Bernijeve, a ovaj mu je
uzvratio tako što je spustio svoju ispod njegove. Na kraju su se, smejući
se, najzad kucnuli u blizini ćilima, pri čemu je Berni pobedio u tom
takmičenju u ukazivanju poštovanja.
– Nije trebalo da te učim našim običajima, jer to svoje znanje koristiš

da bi me osramotio. Ti si ovde gost, i tebi treba ukazivati više
poštovanja.
– Prihvatiću to samo ako mi se zakuneš da ćeš doći u SAD, da bih
mogao da ti se odužim i naučim te američkom gostoprimstvu.
– A kako Amerikanci ukazuju poštovanje gostima?
– Pa – kazao je Berni zavrćući jezikom po američki – mis’im tako što
ih puštamo da popiju zadnji guc iz flaše viskija. Svakako ih, do đavola,
ne svlačimo do gole kože, ne zalivamo ih vrelom vodom po glavi i ne
ubijamo boga u njima kao vi.
Kamil je prasnuo u smeh. – Ali preživeo si. Sada si postao počasni
Otoman. – Berni je izvadio jednu cigaretu i ponudio je Kamilu, koji ju je
uzeo i ugurao u svoju crno-sivu muštiklu. Upalio je cigaretu prvo
Berniju, pa onda sebi.
– Ima li šta novo s onim tvojim slučajem?
– Posle jedanaest dana imamo samo izjavu jednog ribara koji je iz
čamca čuo neku buku na obali, lavež psa i kako nešto pada u vodu. Moj
saradnik, Mišel Sevi, i ja smo otišli na lice mesta. Tamo se nalazi jedno
kupatilo, neka vrsta izolovanog bazena. U blizini njega našli smo samo
jednog uginulog psa sa smrskanom glavom i ništa drugo.
– Tvoj saradnik se zove Mišel Sevi?
– Da. Zašto pitaš? On je sudski lekar.
– Onako. Iz radoznalosti. Gde se to dogodilo?
– Između Čamjerija i Emirgana. Tamo se nalazi jedno prilično veliko
selo. Telo je nađeno na sredini Bosfora, ali sve ukazuje na to da je
bačeno u vodu severno od Čamjerija. Tu je pre osam godina nađena još
jedna ubijena britanska guvernanta – Hana Simons. Ona mi ne izlazi iz
glave. Pitam se da te dve smrti nisu možda nekako povezane.
– Čamjeri. To znači „borik“, zar ne? – pitao je Berni zamišljeno.
– Da. Nisam znao da tako dobro govoriš turski.
– Moram da čitam na njemu, zbog posla, ali ne umem ni da ga
zucnem.
Kamil je ponovio sporo: – Da ga zucnem.
Berni se nasmešio. – Taj izraz nemoj da pamtiš, prikane. Ne umem da
ti objasnim kad možeš da ga upotrebiš. Samo ćeš pucati u prazno.
– Pucati u prazno. E, to već razumem.

Kamil se iznenada setio da je Sibil spomenula da se, kada je prvi put
došla u Istanbul, zamalo mimoišla s Bernijem. Pomislivši da se Berni
možda sretao u ambasadi s ubijenom ženom, upitao ga je: – Jesi li je
poznavao?
Berni je delovao iznenađeno. – Koga?
– Hanu Simons.
Amerikanac je pogledao u rakijsku čašicu koja mu je stajala u ruci
kao da se nadao da će tu naći odgovor na Kamilovo pitanje. Kamil je
primetio da njegovo dečačko lice izgleda starije kada se mršti. Koža mu
je bila debela, kao životinjska. Pre bi se moglo reći da se presavijala
nego da se mreškala. Njegovo lice će u starosti imati vrlo malo bora, ali
dubokih brazdi.
– Ne – kazao je Berni najzad, izbegavajući da pogleda u Kamila.
Kamil je prineo muštiklu usnama, povukao dim i čekao ga da
nastavi.
Berni ga je ubrzo pitao, kako se Kamilu učinilo, s nešto većim
interesovanjem nego što ga je očekivao od njega: – I, šta misliš da se
desilo?
Kamil se mislio koliko da mu otkrije. – Ne znam. Ta mrtva žena, Meri
Dikson, očigledno je bila prijateljica jedne muslimanke koja živi u onoj
istoj kući u Čamjeriju gde je pre osam godina nađen i prvi leš. Kuća
pripada jednom poznatom učenjaku. Ta devojka je njegova sestričina.
Čudno, zar ne? Obe ubijene žene su bile engleske guvernante u
carskom haremu. – Slegnuo je ramenima. – To je verovatno slučajnost.
Kamil se namrštio na to što je rekao. Nije verovao u slučajnosti.
– Ta devojka, Dženana-hanuma – dodao je – u vreme prvog ubistva
bila je dete. Sada je u Francuskoj.
– A šta je s učenjakom?
– On s tim sigurno nema nikakve veze. On je jedan od najuvaženijih
verskih vođa u carstvu. Ne mogu da zamislim da bi mogao biti u bilo
kakvoj vezi s jednom Engleskinjom, a kamoli s njenim ubistvom. On ne
kontaktira sa strancima i ne pripada nijednoj frakciji u carskoj palati. Ne
bori se za vlast, jer time ništa ne dobija. Starešina je moćnog reda sufija.
Neprikosnoven je jer je na taj položaj došao zahvaljujući svojoj
reputaciji i podršci uticajnih rođaka i prijatelja. U njegovoj porodici ima

poznatih pesnika, pravnika, filozofa i učitelja. Uz to je i veoma bogat.
Zbog čega bi on ubio jednu Engleskinju? Ne, prijatelju moj, mislim da
ćemo morati da tražimo na drugoj strani.
Berni je uzeo još jedan gutljaj rakije, posle koga je popio malo vode,
zavalio se u stolicu i prekrstio ruke na stomaku.
– Imam kod sebe privesak koji smo našli na njoj – kazao je Kamil
izvadivši maramicu s priveskom iz džepa sakoa i raširivši je na stolu. –
Pošto znaš toliko jezika, mislio sam da bi mogao da mi kažeš šta znače
ove crte. – Otvorio je privesak i pružio ga Berniju. – Je li to neko pismo?
Berni je uzeo u ruku malu srebrnu kuglu. Stajala otvorena na
njegovom dlanu kao neki debeli insekt.
– Isuse, Marijo i Josife – promrmljao je sebi u bradu. Na licu mu izbiše
crveni pečati.
– Šta je to? – Kamil postade oprezan na tu promenu u ponašanju.
Berni mu nije odgovorio. Okrenuo je otvorenu srebrnu ljušturu
priveska prema svetlu i zapiljio se u nju. Kamil je iznenada postao
svestan zveckanja čaša, prigušenog žamora muških glasova oko njih i
mirisa duvanskog dima. U pepeljari su dogorevale cigarete. Berni je,
najzad, zatvorio privesak i pogladio ga prstom ljubavnički nežno. Kada
je digao pogled, izgledao je gotovo iznenađen kada je video Kamila
preko puta sebe. Iznenađenje u njegovim očima zamenilo je izraz
zaprepašćenosti. Izgledalo je kao da se bori s nečim.
Okrenuo je privesak, pregledao njegovu spoljnu stranu, a onda ga
stavio pod svetlo i ponovo se zagledao u njegovu unutrašnjost. Na
kraju ga je nežno spustio na sto između njih duboko uzdahnuvši.
– Kineski je.
– Kineski? – iznenadio se Kamil. – Jesi li siguran?
– Naravno. Čitam ga bez greške.
Kamil ga je radoznalo pogledao. – Kakva neverovatna slučajnost da si
ovde da mi ga dešifruješ.
Kamil se na trenutak zagledao u oznake na privesku kao da je mogao
da ih i sâm dešifruje, ali zapravo je razmišljao o Bernijevoj reakciji.
– Šta tu piše?
– Ova dva znaka na privesku znače „četkica“ i „tetiva luka“.
– Šta? – rekao je Kamil zapanjeno. – Znači li to nešto?

– To su reči iz kineske pesme „O ranom mrazu“, koja ide ovako:
Jesenji vetar je stvrdnuo put,
Potoci puni su crvenog lišća.
Šta ostade vranama sem kamenite zemlje i golih brda?
Mogu da preživim, kao osušen bor
Na rubu litice,
Ili da krenem na put prošaran mrazom.
Tvoja četkica je tetiva luka koji obara divlje guske.
– Znaš je napamet?
Berni je pokušao da deluje skromno. – Znam ih nekoliko. To je jedna
pesma Čao-lin Č’un, konkubine jednog princa iz dinastije Manču od pre
nekih sto godina. Ona i on su, očigledno, voleli poeziju i kaligrafiju.
Šteta što je ona bila i njegov politički savetnik, zbog čega se nije svidela
ostatku njegove porodice. Uz to je i skupljala umetničke predmete.
Imala je fantastičnu zbirku. Neki Evropljani koji su putovali u Kinu
pisali su o njoj. Mora da je bila izuzetna žena.
– Šta se desilo s njom?
– Kada je princ umro, njegov sin je nasledio njegov presto i izbacio ju
je.
– Da li se vratila svojima?
– Ne, takve žene često su odlazile u monahinje – budističke ili
taoističke. To im je davalo mnogo više slobode i više su ih poštovali
nego kada bi se vratile kod svojih roditelja, ako bi ovi uopšte prihvatili
da ih ponovo prime. To je život pun razmišljanja, ne naročito udoban,
ali mnogi ljudi smatraju da donosi ispunjenje. Ponekad mislim da bih i
ja mogao da probam da odem u manastir.
– Mogu da shvatim zašto se to nekom dopada.
– Ti? Stvarno? – pogledao je radoznalo u Kamila. – Ne deluješ mi kao
neko ko voli mnogo da filozofira. Ne mogu da te zamislim kako satima
razmišljaš o prolaznosti života cvetova šljive.
Kamil je prasnuo u smeh. – Iznenadio bi se.
– Pa, prijatelju, poštujem to.
– A šta je s pesmom?

– Pesmom? Pa, ona je puna gorčine. Verovatno je napisana nakon
prinčeve smrti. – Berni je uzeo gutljaj rakije, odmah za njom i vode. – Ali
nekoliko poslednjih stihova uvek mi zazvuči kao poziv na akciju, a ne
na meditaciju. I uvek sam se pitao na koga misli u poslednjem stihu
kada kaže „tvoja četkica“.
– Dakle stručnjaci za književnost to rade – prokomentarisao je Kamil
nasmešivši se lukavo. – Kao što krave jedu travu: žvaću je, vare,
preživaju i ponovo je žvaću pre nego što je stvarno iskoriste.
Bernija su te njegove reči tako zasmejale da je malo falilo da prospe
piće iz čaše. – I svi znamo šta će biti na kraju! – Brišući suze dodao je: –
Trebalo bi da budeš književni kritičar.
Kada su prestali da se smeju, Berni je rekao zamišljeno: – Ona je
imala ljubavnika, jednog učenjaka po imenu Kung, koji je napisao
nekoliko vatrenih članaka u kojima je tražio reformu vlade. Čim je Čaolin Č’un nestala, on je brže-bolje napustio Peking. Navodno je otišao u
Hangdžou. To tera čoveka da se malo zamisli. Možda je on bio taj koji je
imao tu agresivnu četkicu. – Berni je podigao svoju čašicu s rakijom. –
Nazdravimo ljubavi i revoluciji.
Kamil je na trenutak oklevao, a onda je ivicom svoje čašice dodirnuo
Bernijevu. Vratio ju je, međutim, na sto ne otpivši gutljaj.
– Zašto revoluciji?
– Nekoliko godina nakon što su njih dvoje napustili Peking izveden je
jedan neuspeli pokušaj da se dinastija Manču zbaci s prestola. To
možda nije imalo nikakve veze s njima dvoma, ali deluje kao dobar
dramski zaplet.
– Je li ta pesma poznata?
– Ne, nije. Ne znam ni da li je uopšte objavljena. Ja sam je u Kini video
u jednom privatnom manuskriptu. Izgleda da neko u palati
Dolmabahče ima taj isti manuskript, iako mi nije poznato da ovde
postoji neki sinolog koji bi mogao da ga prevede.
– Zašto misliš da privesak potiče iz Dolmabahčea, a ne recimo iz
palate Jildiz?
Berni je delovao zbunjeno. – Pa, tamo ima najviše žena. Zar ne? One
nose priveske.
– I čitaju kinesku poeziju?

– To verovatno ne rade. Znam da neke od njih imaju stvarno dobre
učitelje, ali kineski se uči ceo život. Možda sultan ima neku konkubinu
iz Kine ili iz nekog plemena na granici s njom.
– Palata više voli Čerkeskinje, ali ni to nije isključeno. Nažalost, to ne
možemo da znamo – u sultanovom haremu živi na stotine žena.
Kamil se zagledao u ukrašenu tavanicu iznad glave. – Pretpostavljam
da je bilo previše očekivati da će ogrlice dati nekakav trag. Možda neko
samo ima neobičan ukus po pitanju nakita i ona uopšte nije ovde
napravljena. – Okrenuo ju je prstom. – Ali šta je s tugrom?
Bernijev osmeh nije stigao do njegovih očiju, koje su izgledale kao
zagledane negde duboko u njegovo sećanje, kao da je sadašnjost tek
pokorica od leda. Odmahnuo je glavom i zagledao se u Kamila.
– To je baš čudno. Tu već ne mogu da ti pomognem. Možda je
privesak napravljen negde drugde, gde su u njega ugravirani kineski
znakovi, a onda je dospeo ovde, pa je na njega tek naknadno stavljena
tugra. Ili možda neko iz palate voli kinesku poeziju i naručio je da on
napravi, a onda ga poklonio Meri.
Nešto je u njegovom tonu bilo pogrešno, rekao je to suviše laka srca.
Kamil je bio ubeđen da Berni nešto krije.
– Moguće. Meri je bila ovde skoro godinu dana. Ali ko u palati zna
kineski?
Osim Bernija, pomisli Kamil namrštivši se. Moraće malo da se raspita
o svom prijatelju Amerikancu. Pomisao na to ga je rastužila. Ustao je da
krene, izgovarajući se nekim sastankom.

12.

Bivši načelnik policije

D

ečak je nabijao zlatastu gužvicu mirisnog duvana u posudu
starčeve nargile. Dok je klečao spuštene glave da bi im namestio
cevi, Kamil je mogao da vidi kovrdže njegove kratke kose, nalik klasju
u šumi, i obode ušiju.
Ferhat-beg je sačekao da dečak ode i, pre nego što se okrenuo ka
Kamilu i nastavio da priča, povukao je jedan dobar dim.
– Nemam bogzna šta da ti kažem. Pretražili smo ceo kraj. Nije bilo
nikakvih tragova.
Sedeli su u jednoj kafedžinici u Bajazitovoj četvrti, nedaleko od ulaza
u Veliki bazar. Kafedžinica je bila deo velikog kompleksa zgrada
povezanog s jednom starom džamijom. Bilo je kasno popodne. Kiša je
pljuštala po kamenom pločniku. Sedeli su na klupi, stopala uvučenih
pod haljine, jer je bilo hladno. Jedan starac je ležao na klupi na
suprotnom kraju prostorije zatvorenih očiju držeći usnik nargile u svojoj
kvrgavoj šaci. Vazduh je mirisao na duvan i vunu koja se sušila.
Kamil izvuče ćilibarski usnik iz usta i polako izduva dim. Svetlost
koja je dopirala kroz prozor zatreperi i izgubi se. Kamil popravi svoj
vuneni ogrtač na ramenima.
Bivši načelnik policije bio je žilav sedokos čovek veoma izboranog
lica, ali šaka neskladno netaknutih vremenom – svetlih i gipkih kao u
devojke.
– Odmah nam je palo na pamet da pretražimo Ismail-hodžinu kuću.
Na kraju krajeva, leš je nađen odmah iza njegovog imanja, a u okolini
nema drugih kuća.
– Da – promrmljao je Kamil. – To je prvo mesto koje je trebalo
pregledati. Jeste li našli nešto?
Ferhat-beg nije odmah odgovorio. Zagledao se u žar, a onda vratio
pogled na Kamila. Bio je bolno svestan toga da Kamil nije hteo da mu
podilazi i pretpostavljao je da je to zbog toga što je sin paše i što je

navikao da se ponaša nadmeno. Ipak, iz poštovanja prema njegovim
godinama trebalo je da govori malo manje izravno. Poštovanje se
iskazuje formalnostima i okolišanjem: postoje nužne fraze u koje se
pitanja i odgovori umotavaju kao konjska kopita u zimske navlake, da
bi prsten činjenica na kamenu ostao povlastica starijih, učitelja. Šta on
može da kaže ovom skorojeviću?, pomisli Ferhat-beg ogorčeno. On je
omanuo, a omanuće i taj drski mladi čovek.
– Ko je tada činio Ismail-hodžino domaćinstvo? – pitao je Kamil.
Starac je uzdahnuo i odgovorio polako, jasno pokazujući svom
sagovorniku da mu se ne sviđa što ga ispituje. Trebalo je da mladi
skorojević pročita dosije. Bar je to zabeležio u njemu pre nego što je
prestao da piše.
– Domaćinstvo? Ismail-hodža, naravno, njegova sestra i sestričina.
Sestričinina guvernanta – Francuskinja. Ona je i pronašla telo. Baštovan
i konjušar, koji su živeli na imanju. I sluškinje i kuvarica, koje su radile
kod njega ali su živele u selu.
Načelnik je ućutao i povukao novi dim. Kamil je sačekao da Ferhatbeg izduva dim u prostoriju, ali pošto nakon toga nije nastavio da priča,
rekao je nestrpljivim glasom: – Možete li da mi kažete šta su rekli, gde
su bili tog dana i prethodne noći? Jesu li nešto videli?
Ferhat-beg je poželeo da nije pristao na taj razgovor. Tvrdoglavo je
utonuo u ćutanje.
Kamilu je bilo jasno da je preterao. Ovaj čovek je prestar da bi shvatio
moderan pristup rasvetljavanju zločina, pomislio je. Njemu je važno da
se zna da je starac koji je nekada bio na visokom položaju. Zagonetka
zločina ne predstavlja ništa u poređenju s vašim mestom u društvu.
Činjenica da Kamil to odbija da shvati ne znači da je to slučaj i s
ostalima. Odlučio se za primerenije ophođenje.
– Gospodine načelniče – kazao je spomenuvši njegovu titulu iz
učtivosti – mnogo bi mi značila svaka pomoć koju možete da mi pružite
u cilju rasvetljavanja ovog zločina. Možda će mi saznanja do kojih ste vi
došli u svojoj istrazi pomoći da rešim ovo ubistvo. Izgleda da ima nekih
sličnosti, mada možda i grešim. Veoma držim do vašeg mišljenja o
tome.
Odobrovoljenog Ferhat-bega zainteresovaše njegove reči.

– Kakvih sličnosti?
– Obe devojke bile su Engleskinje i guvernante članova carske
porodice. Oba tela su nađena u vodi. Ova druga žena verovatno je
bačena u Bosfor između Emirgana i Čamjerija. – Ispričao je Ferhat-begu
šta je onaj ribar video. Nije mu, međutim, spomenuo ni privesak ni
proširene zenice.
Načelnik je pogledao lukavo u Kamila, želeći da vidi kako će ovaj
reagovati na njegove naredne reči.
– Misliš li da postoji neka veza s palatom?
Ako postoji, pomislio je Ferhat-beg sa zadovoljstvom, to će uništiti
ovog čoveka kao što je i njega uništilo – ostavivši ga s penzijom koja je
jedva pokrivala duvan. Znao je da se škorpija ugnezdila u sudijinom
drvljaniku. Glumeći da nije zainteresovan za odgovor, s jedva
primetnim osmehom primakao je čašu s čajem usnama i onda ju je,
ispražnjenu, spustio nazad na sto.
Kamil mu nije odmah odgovorio, već je najpre pozvao rukom dečaka,
koji je pritrčao njihovom stolu i dopunio im čaše iz ogromnog
mesinganog samovara koji se pušio na jednom stolu u uglu kafedžinice.
Muškarci su tiho obavljali ritual spremanja svog čaja. Svaki od njih
balansirao je na dlanu svojom tacnom i čašom, uzimao šećer iz tegle i
mešao ga u malom vrtlogu koji je dodirivao ivice čaše, ali i stalno
ostajao unutar nje, kao nekom magičnom silom. Kamil je gledao svoju
čašu na svetlu, diveći se njenom ćilibarcrvenom sadržaju.
– Izvrstan čaj!
Ferhat-beg nije mario za boju svog čaja, već je čekao da čuje odgovor.
Pitao se da li je Kamil drzak ili ga stvarno ne zna. Ako ne zna, ja mu
neću reći, pomislio je on. Neka na teži način nauči da je za zločine koji
su u nekoj vezi s carskom palatom bolje da ostanu nerasvetljeni.
Ipak, bio je zainteresovan za novi slučaj.
– Možda je to slučajnost – kazao je lukavo, nadajući se da će naterati
Kamila da se otvori i ispriča mu sve o sadašnjem slučaju. Nije ga
zanimalo da priča o prošlosti.
Kamil je pažljivo spustio čašu na sto.
– Možda. – Kamil je sedeo nemo, zagledan u čestice prašine koje su
letele u zraku svetlosti koji je ulazio kroz prozor. Kakav haos,

Glasni zveket čaše koja se spustila na tacnu naterao ga je da se ponovo usredsredi na načelnika. – Je li bila devica? Ferhat-beg se pomalo iznenadio zbog Kamilovog direktnog iznošenja te. Na vratu joj se video trag od toga. Možda će hteti da podeli sa mnom sećanja na svoj slučaj. Bilo bi potpuno drugačije da su njih dvojica prijatelji ili školski drugovi. mada je svet po prirodi uređen. bila je mrtva. Ali oni su kolege. – Nije. pomislio je Kamil. Lice joj je bilo u vodi. Kamil se okrenuo prema starcu. Nestrpljiv je. Ferhat-beg je uzdahnuo. a on je i stariji čovek. – Svileni? Ferhat-beg se iscerio. ali neće mu sve otkriti. dodao da su beleške o Ferhat-begovom slučaju bile tako nepotpune i loše sređene da je iz njih bilo nemoguće išta ustanoviti. ali joj je lekar pritisnuo prsa i pokazalo se da u plućima nije bilo vode. – Svi znaju da taj metod carevi obožavaju. Na trenutak je pomislio da je to možda znak nepoštovanja. čak i među muškarcima najosetljivije teme. Uvek postoji neki obrazac. Ovaj nije ništa bolji od mene. To će ga učiniti još osetljivijim na „trulež“ u palati. Mislili smo da se udavila. Nijedan drugi konopac ne bi ostavio takav trag. uprkos svojoj novoj. Pri pomisli na to nije mogao da se ne osmehne. Oštar kao nož. pomislio je starac. Bila je zadavljena. pomislio je . Neka sâm dođe do zaključka. Napravio ga je vrlo tanak.razmišljao je. jer bi u tom slučaju mogli slobodno da razgovaraju o tako opscenim stvarima. pomisli. A do tada će već biti kasno. Gde je nađeno telo. ali je na kraju ipak zaključio da je Kamil zapravo neotesan. međutim. Izgledalo je da će ovu zabavu na kraju morati da plati sećanjima. – Telo? Pa. s kim ste sve razgovarali i šta su ti ljudi rekli? U kakvom je stanju telo nađeno? – dodao je na kraju obazrivo. modernoj tituli. – Da. svileni. ali nije bio od noža. – Šta želiš da znaš? – Najvažnije detalje. ali je to na njegovom licu izgledalo kao zlobno cerenje. Odlično. ali jak konopac. – Ne znam postoji li neka veza jer veoma malo znam o prvom ubistvu. Što i nije bio tako redak slučaj među iskvarenom decom elite.

Jedan od evnuha je rekao da ju je kočija pokupila na zadnjoj kapiji. ona je bila zapadnjakinja. s istim ozloglašenim kočijašem. a zna se kakve su one žene. – Kakve glasine? – Pričalo se da je bila u ljubavnoj vezi s jednim turskim novinarom. otmice. osim toga i traga od konopca? – Pa. Samo što je ona očigledno otišla svojom voljom. Nije znao da je bilo svedoka. To se dogodilo pre nego što su je našli mrtvu – kazao je načelnik njištavo se smejući. – Je l’ bilo još nešto? Načelnik se promeškoljio. Nije znao na šta je novajlija ciljao. – Ubistva? – Ne. – Kako ste je doveli u vezu s palatom? Ferhat-beg se trgao. Osim ako te zanimaju glasine. – To je još jedna sličnost. što je po mom mišljenju previše. – Starac se zavalio nazad i povukao dim sa zadovoljstvom. – Nije. Uvek se vozila sama. – Koji je to evnuh? Ferhat-beg se uzmuvao. – Bilo je svedoka – priznao je nevoljno. I to joj nije bilo prvi put. – Kamil je na trenutak zaćutao. ne dozvolivši da razgovor krene u tom pravcu. Nije hteo da kaže Kamilu za evnuha. a tih dana je bilo na stotine novinara. – Pripadao je domaćinstvu sultanije Esme – priznao je nevoljno. – Da li je bilo još nečeg vrednog pažnje na telu. Taj evnuh je nameravao da kaže njenom poslodavcu da je otpusti zbog odsustva – kako je on to bio nazvao? – moralne podobnosti. – Uostalom.zadovoljno. Kamil se mlako nasmešio. – Pa. – Nije ništa. Izleteo se. je li bila? – Otkud ja to znam? Niko nije imao nijednu pravu informaciju. – Sultanije Esme? – kazao je Kamil pokušavajući da se seti gde je . nisam siguran da bi se za činjenicu da nije bila devica moglo reći da je vredna pažnje – kazao je Ferhat-beg nasmejavši se likujući. Kamil se iznenadio.

Stari načelnik je nagovestio postojanje neke veze. Šukrija-hanuma bila je verena za onog pijanicu princa Ziju. Upravo je stavio na tablu i ovog mladog novajliju. – Drugih žena visokog roda? – Paša je imao drugačiji ukus od svog tasta. – Ko ih je još posećivao? – Njene sestričine Lejla i Šukrija često su tamo bile. Kamil je pokušavao da se kontroliše. njen evnuh i ta žena Hana bili su samo pioni u igri džinova. Perihanahanuma. Sibil u snegu. Bio je siguran da ga je dobro čuo. Idi i porazgovaraj s njim. kao što je bila i Engleskinja. Mogao je da kaže da . Ali mu obavezno odnesi neki veliki poklon. Nikad nije poverovao glasinama da je umro u javnoj kući. – Eto to ti je veza. Ili je njegova žena htela da se osigura da će držati svoju sablju u koricama – kazao je starac ponovo se šištavo nasmejavši. – Ćerke sultana Abdulaziza. Video ju je kako rumenih obraza putuje sankama sa svojom majkom u harem Ali Arslan-paše. Nikada nije upoznao princa Ziju. – Nikada niste našli ni kočiju ni kočijaša? – Nisam. ali čuo je da bio pametan čovek i da se borio za pravdu. Nije hteo još više problema nego što ih je već imao. To je bila žena velikog vezira. Ali nije trebalo da spominje sultaniju Esmu. – I kakva to veza postoji između palate i tog ubistva? – pitao je Kamil. Mada su im rođake sultanije Esme dolazile tako često u goste da se moglo reći da su i one tamo živele – dodao je. Načelnik je znao da ga bije glas da je omanuo. pa ga je izuzetno poštovao. – Drugim rečima. laka mu zemlja.nedavno čuo to ime. – Ali u tom haremu je bilo i mnogo drugih žena – nastavio je Ferhatbeg. već su samo sultanija Esma i njegova ćerka. koji je u Parizu ubijen sa spuštenim pantalonama. tamo nije bilo konkubina. Ona je udata za Ali Arslan-pašu. Taj oštrovidi evnuh sultanije Esme. Sultanija Esma. Ostalo su bile sluge. – Starac se zakikotao.

– Šta je ta Francuskinja radila pored jezerceta? Ferhat-beg se na trenutak zamislio. – Pa rekla je da je šetala. Možda se posvađala s ljubavnikom i htela u samoći da vida rane. Njihov dah kondenzovao se na prozorima u palacavim rojtama vlage. – Ko može da zna šta je u ženskoj glavi? – odgovorio je Ferhat-beg iznerviran Kamilovim pitanjem. Prostorija je počela da se puni ljudima koji su zatvorili svoje radnje i jedva čekali da se odmore pre nego što se mračnim ulicama upute kućama.su ga oterali u prevremenu penziju i ostavili taj slučaj nerešen. – Odlučio je da stane. Starac je promumlao: – Živim blizu. Izuzev one histerične guske od Francuskinje. Pretpostavljam da je to logično. pa je sestričina Ismail-hodže morala da nam prevodi. – Otkud ja to znam? Nisam mogao samo tako da tražim od devojčice da pita ženu ima li ljubavnika. Kakve to veze uopšte ima sa slučajem? Imali smo svedoka. Nije čak ni govorila naš jezik. pre nego što mu se ponovo omakne nešto što bi tog mladog čoveka moglo da odvede dalje onim putem na koji ga je malopre izveo. očigledno. Ferhat-beg je promrmljao da mu je vreme da ide i ustao je klateći se. – One šetaju po šumi. jezerce je prilično izolovano u šumi. Ali odričući se svoje reputacije zarad istine mogao je lako da izgubi i mnogo više. – Je li imala ljubavnika? Bivšeg načelnika polako je izdavalo strpljenje. Ići ću pešice – i odmahnuo . Ovaj čovek. nema nimalo mašte. Svetlost koja je ulazila kroz prozor gubila je toplotu i snagu. otrčala do kuće i spakovala se da ide još pre nego što smo stigli. Njegove beleške o tom slučaju baš su zbog toga bile nepotpune. Kamil je pitao: – Šta je bilo s onom porodicom iz Čamjerija? Šta su vam oni rekli? – Ništa. Svi su rekli da ništa nisu videli. Ona je našla telo. Kiša je prestala da pada i počeo je da duva hladan večernji vetar. Kamil mu je zahvalio na ljubaznosti i pomoći i ponudio se da ga odbaci kući. pomislio je. Ubistvo nije imalo nikakve veze s tom porodicom. A ona nije rekla da ga ima. – Je li imala običaj da šeta tuda? Ako se ne varam.

Kamil je slegnuo ramenima. Odhramao je u dvorište. Čim mu se Kamil izgubio s vidika. uvio se još bolje u svoj ogrtač i kroz veliku kamenu kapiju izašao na ulicu iza kafedžinice. Ferhat-beg je izronio iz senke u zadnjem delu dvorišta. Kada je izašao napolje. a onda je ušao nazad u kafedžinicu. . bivši načelnik policije već je bio otišao. Nekoliko trenutaka je stajao. žmirkajući na vetru. kao da je čekao da vidi hoće li se Kamil vratiti.rukom. Kamil je ostao da plati.

već se usredsredio na ono zbog čega je došao. ali ipak bih to hteo da proverim. – Ko je bio njen poslodavac? – Majka mi je rekla da ju je unajmila sultanija Esma.13. – Vi ne možete da pričate s tim ženama. a onda je rekla polako. ali mogu probati da doznam. koji je vodio slučaj. – Da li ste je poznavali? – Mora da je navraćala u ambasadu. ali bih zato ja mogla da . Po meri K amil i Sibil sedeli su jedno naspram drugog u gostinskoj sobi ambasade. Sibil se zamislila. – Mislila sam da istražujete Merinu smrt. naravno. Možda ćete se i vi setiti još nečega. Hoću da kažem da ne znam šta je i ko je sve umešan u to. bio ponuđen. ali ne sećam se da smo se upoznale. Laknulo mu je kada je video da ona na sebi ima pristojnu plavu haljinu. – Nema potrebe za tim – kazao je Kamil brže-bolje. rekli ste da ste bili ovde kada je Hana Simons ubijena. Nije gledao u Sibil. kako deci čita knjigu. On je jedva čekao da razgovara s njom i odbio je čaj kojim je. Hana je poslednji put viđena u dečjoj sobi palate. Pisaću sultaniji Esmi i zamoliti je da me primi. – Sibil-hanumo. Možda ne postoji. pomirljivim tonom: – Možda sam neosnovano kritikovala policiju. Juče sam porazgovarao s bivšim načelnikom policije. Moglo bi da bude opasno. Postoji li neka veza između ta dva slučaja? – Ne znam. Ni moja majka nije uspela da otkrije mnogo više. ali u haremu je obično bilo i drugih žena. – Više bih voleo da to ne radite. – Znate li ko je sve tamo bio? – Ne.

Iza kuhinje se nalazi jedna soba u koju se odlažu čudne stvari. radujući se predstojećem zajedničkom poduhvatu. – Jadna Hana – kazala je Sibil na kraju. jedan kofer zavezan žicom. To je oduvek radila mama. – Znači. koje su zaklanjale gomilu uredno složenih predmeta: jedan mermerni sat sa zlatnim orlom. ne znate ništa o porodici Hana-hanume? – Nismo ništa uspeli da saznamo o njima. tri izlizane nazubljene bakarne činije. bar dok je bila kod nas.doznam nešto korisno. u kome im je što je delikatnije mogla objasnila šta se dogodilo njihovoj kćeri. – Moja majka je poslala jedno pismo njenim roditeljima u Bornmut. Sahranili smo je na Engleskom groblju u Hajdar-paši. – Imate pravo. kada je više nema. Ne verujem da otac zna šta je bilo s njima. desilo s njenim stvarima? Sećam se da su ih poslali u ambasadu. Hajde da pogledamo tamo. – To je baš tužno – kazao je on s nelagodom. Ne mogu se poslati. Na kraju krajeva. To joj je verovatno bilo važnije nego da sada. bože. nije nasmejao. čini se kao da nikada nije ni postojala. – Sibil se ispravila u stolici i blago mu se osmehnula. Osim što je se nekoliko ljudi seća. Na njegovoj ručici stajala je nalepnica na kojoj je spretnom rukom bilo napisano: „Hana Simons. ne događa se svaki dan da jedna mlada Engleskinja dođe u Istanbul da radi za carsku porodicu. – A živela je stvarno lepo. – Mora da negde ima nekoga ko je se seća – kazao je. Kamil se.“ . 1878. međutim. Lične stvari. kutiju srebrnih kašika i. umr. On se ne bavi time. Šta li se. na zadnjem delu najniže police. Služavka u kuhinji stajala je kraj vrata otvorenih usta dok su Kamil i Sibil s prednjeg dela polica u ostavi skidali tegle ušećerenih breskvi i džemova. Nekoliko sekundi zamišljeno su ćutali. – Sibil je skrenula pogled u stranu. Sigurno je u njenom životu bilo i lepih stvari. Kamil se jedva uzdržao da je ne uzme utešno za ruku. Neću stavljati glavu na panj – našalila se. ali oni joj nikada nisu odgovorili. ostane u nečijem sećanju. Samo ću da idem na čaj.

Polako ga je spustio u to udubljenje. Kada se napio vode. skinuo poklopac i zaronio u nju kalajisano bakarno lonče prikačeno lancem. . jedan srebrom optočeni komplet četaka. – Sibil je privukla kofer sebi i počela da vuče žicu. – Tako ih je malo. par izvezenih turskih papuča i nekoliko dokumenata. – Da vidimo šta je unutra. Kamil je zavukao ruku u svoj džep i izvadio iz njega privesak koji je našao na vratu Meri Dikson. otišao do jedne velike posude od pečene gline koja je stajala u uglu prostorije. Našao je jednu rupicu na njoj. povukao je postavu i u praznom prostoru iza bravice ukazala se jedna somotska kutijica. otvorio kofer i polako izneo na sto njegov sadržaj: dve jednostavne haljine. Na sredini njene postave od plave svile nalazilo se jedno okruglo udubljenje. Kamil je prešao prstima preko ivice postave na poklopcu kofera. vratio je na nju poklopac i otišao nazad do stola.Kamil je odneo kofer do kuhinjskog stola. Odjednom se ispravio. Sibil je pokazala služavki da izađe. Kamil je iz džepa sakoa izvukao jedan nožić s drškom od roga. Isekao je žicu. – Ostaci života – kazala je Sibil tužno. kao što je i znao je da hoće. Noktom je povukao rezu i poklopac kutijice se otvorio. par opervaženih cipela. Savršeno je legao u njega. Izvukao ju je napolje i spustio na sto.

Dva duha u carskim odajama. poput ukrasa ili peruške na turbanu. Od glave do pete bile su optočene draguljima. Za širokim pojasom koji mu je obavijao poveliki trbuh stajao je ukoso zadenut kratak bič. on se duboko poklonio. Oči su mu stalno gledale negde iznad Sibiline glave. Lice mu je bilo glatko i oblo kao plavi patlidžan.14. koji je u svom crvenom mundiru najpre salutirao Sibil rukom u beloj rukavici. Ali. uspravne u svojim korsetima. Krv N a ulazu u vilu velikog vezira stajao je jedan evnuh. dotakavši šakom ponizno najpre usta. Sedele su ukočeno u tapeciranim foteljama. a na britanskog poručnika. Evnusi nikada nisu ništa govorili. Videla je svoj odraz na zidovima obloženim ogledalima. Na sebi je imao besprekornu belu haljinu koja je bila u zapanjujućem kontrastu s njegovom ljubičastocrnom kožom. a zatim odveo ostatak svoje oružane pratnje do stražarske kućice. Kakve li smo to mi. Dok je provodio Sibil kroz jedna masivna mermerna vrata. Na jednim vratima optočenim vencima zlatnih ruža evnuh joj je dao žute papuče ukrašene cvetovima od sićušnih šarenih kristala. ako je ovo sve što je . ali izgledalo je da su mu udovi duži nego što bi se očekivalo. pomislila je Sibil utučeno. a potom i čelo. Ličila je sebi na belu utvaru koja klizi iza crnog evnuha. kao Faberžeova jaja. Sibil je sledila evnuha kroz sobe opremljene skupim nameštajem i veoma finim ćilimima. Neke od njih nosile su na glavi nemarno prebačene svilene marame zakopčane dijamantskim brošem. uopšte se nije obazirao. Ali žene koje su je dočekale iza tih vrata bile su obučene kao Evropljanke. Dok je Sibil izlazila iz kočije. dlanovi su mu se belasali poput riba koje se praćakaju. Orijentalno je na njima bilo samo to što im je cela odeća bile prekrivena zlatnim i srebrnim vezom. Ulja na platnu i uramljeni natpisi iz Kurana visili su blizu tavanice. u njegovom držanju bilo je i neke nadmenosti.

hvala Alahu. A vi? – Dobro sam. Međutim. Imala je okruglo simpatično lice. još nije bila udata. domaćica je. Veliki prozori prostorije uokvirivali su plavo prostranstvo Bosfora. kojima je osmotrila svoju gošću. ispričala ženama sve što zna o njoj. hvala na pitanju. Sibil im je odgovorila na turskom. Nakon smrti majke. zaustavila se pred svakom od njih i sačekala da joj domaćica predstavi gošću i pompezno saopšti funkciju na kojoj su se nalazili njen muž ili otac. a ni za decu. – Sibil nije mogla da se seti treba li da se pokloni ili samo nakloni. od onih koje vidite kako u foajeu hotela pijuckaju čaj ili pružaju novčić unučetu. ali ih ne upamtite. pa je uradila i jedno i drugo. S terase je dopirao miris jasmina.svet naučio od nas? Sultanija Esma je ustala i pošla ka Sibil. Lice joj je bilo potpuno obično. bile su vrlo žive. što je bilo propraćeno njihovim tihim odobravanjem. pošto u svojoj dvadeset trećoj. ruku ispruženih u znak pozdrava. zbog čega se spotakla u papučama na koje nije navikla. Sibil je. – Moja porodici je čast što ste došli da proslavimo sunećenje mog unuka. . pre nego što je Sibili došla. – Drago mi je što sam ovde. Krenula je kroz sobu. Jedna dvokrilna vrata stajala su otvorena. – Kako su vam majka i otac? Kako su vaši? – Dobro su. vaše veličanstvo. Žene su se osmehnule i pozdravile je svojim piskavim glasićima. – I meni je drago da sam ovde. Meka bela koža visila joj je na obrazima i ispod brade. – Drago mi je da ste došli. – Kako ste? – Dobro. Soba se kupala u svetlosti. pa je one nisu pitale za majku. Žene su joj predstavljane po redu važnosti. što je većina njih smatrala već poodmaklim godinama. – Dozvolite mi da vam predstavim Sibil-hanumu. koja je umrla. njene oči. A vaš otac? Je l’ dobro? Naravno. ćerku uvaženog engleskog ambasadora – rekla je domaćica na francuskom s blagim naglaskom. prćast nos i sitne oči.

Svila bi joj klizila preko lica kako se kretala. ali da nije mogla da . ispričala joj je o Mejtlininoj borbi da postane lekar. Jedna strana turbana je slobodno visila. To je Sibil razgovor sa svima ostalima osim s njenim najbližim susedima činilo nemogućim. ali koji je znala iz Dikensovih i Trolopovih romana. – Moj nećak je pre mnogo godina bio u Parizu – a onda je odjednom neobjašnjivo zaćutala. međutim. Dobra i predana ćerka. Sve stolice bile su gurnute uza zid. Sibil se zatekla pored sultanije Esme. za koju je čula da je nedavno završena. kako izgleda život jedne Evropljanke? – kazala je ona Sibil dok su išle kroz baštu. Sultanija Esma ju je. – A kakav je Pariz? – Nikada nisam bila tamo. pa su se vratile na turski. Sultanija Esma ju je prekinula. u pratnji svoje guvernante. Jedna od žena počela je da govori na francuskom. Sibil je iznenada postalo jasno da su sultanijina prethodna pitanja predstavljala samo uvod u ovu važnu temu. – Recite mi. Uz to je imala utisak i da se sultanija iznenadila i uzrujala što joj je to rekla. vaše veličanstvo – priznala je Sibil nerado. U svoju priču ubacila je i novu podzemnu železnicu. odričući se mogućnosti da osnuje vlastitu porodicu. ubrzo ponovo prekinula. šepurio se među ženama kao paun. prešle preko verande i otišle do jednog senovitog šumarka zaklonjenog slapovima cvetova jasmina i ruža da se osveže. pogođena odsustvom sultanijinog interesovanja za Mejtlinine uspehe. posvetila svoj život brizi o ocu. Njena kosa je bila uvezana u turban od svilene gaze obrubljene biserima i držao ju je jedan ukras od dijamanata i rubina u obliku buketa. Pošto Sibil nije imala mnogo iskustva u tome. u kome je doduše bila vrlo kratko. Sedmogodišnji dečak koji je vrškom noža uskoro trebalo da bude uzdignut među muškarce bio je obučen u žuto-plave svilene haljine i. žene su prošle kroz ona dvokrilna vrata. – Ali je London čaroban – rekla je započevši pomalo ulepšanu priču o životu u Londonu. Kasnije tog popodneva. pa je izgledalo kao da žene još uvek leže ispružene na jednom dugačkom divanu. ali ga je Sibil slabo znala. zbog čega je imala problema da prati konverzaciju.jasno.

Oni koji su sultanov najbliži rod su. Sibil je pokušala da otkrije zašto je to tako. Mi smo svi robovi Alaha. međutim. – To je stvarno . ali pošto je ona sultanova unuka. osim ako vas je rodila ista majka. – Toliko su ga osramotili da je oduzeo sebi život.se suzdrži a da to ne uradi. ključna stvar. jer su oni mogli da im budu suparnici u borbi za presto. Šokirana Sibil nije bila u stanju da je mnogo uteši. kojima je toliko verovao – nastavila je sultanija Esma tihim glasom. jer ih on posmatra svojim kritičkim okom. Ja sam manje od vrha malog prsta. Ali smo isto tako i robovi sultana. u najvećoj opasnosti. a onda je odlučio da učestvuje u njegovom svrgnuću. Sibil-hanumo. – Ali to je normalno. Bio je najmoćniji čovek na svetu. – Neka je snage vašoj duši. Sibil je čula da se u carskoj palati najviše ceni lojalnost. Moj muž je mudar – on je kao brod na jedra koja su u stanju da uhvate i najmanji vetar. pomisli Sibil. Moj nećak nije mogao da pobegne od njega čak ni u Parizu. Želela sam da se oženi mojom ćerkom. Obični stražari su nadzirali svaki njegov korak. Prosperirao je pod mojim ocem. – Zija je bio dobar čovek. ali mogao je da viđa samo svoje žene. ljudi služe novog vladara. Zar ne? Kada se promeni vlast. To je. Perihanom. na koji je dolazio najstariji muškarac u porodici. Njih dve su šetale baštom odvojeno od ostalih. Moj muž je mislio da bi bilo bolje da njome kupi odanost nekog ministra. ruka joj je bila suviše vredna da bi se potrošila na rođaka. već jedno telo koje doseže do svakog dela carstva. Iako sam ćerka jednog sultana. – Je l’ mu prijao boravak tamo? – Umro je tamo. možda još i više. ni vlada. – Bila sam prisutna kada su mog oca svrgli njegovi ministri. Palata nije ni mesto. – Ne shvatate. Pitala se da li je to važilo i za rođake prethodnih sultana. Sibil je pokušala da sakrije iznenađenje zbog priznanja sultanije Esme. možete li da zamislite? Neizrecivo strašno. Njegova volja svima nama određuje sudbinu. Pretpostavljala je da jeste. Sada moj muž služi novog sultana. a srodstvo i prijateljstvo se uopšte ne računaju.

vaše veličanstvo. Sibil je radoznalo krenula za njom. Sibil je zaprepastilo to njeno upozorenje. – nije dovršila misao. neposredno pre.. „vrabac“. – Papagaje. sultanija se okrenula prema njoj i rekla: – Odanost postoji samo među krvnim srodnicima. – Moja majka mi je rekla da je vaša majka bila prelepa. Čovek ima najveću obavezu prema svojim roditeljima. Sibil nije znala šta da joj kaže. Sultanija Esma je pogledala Sibil svojim prodornim očima. Sibil-hanumo? Je l’ dobro? . taj plamen zgasne.strašno. – Bila je ruska plemkinja. Njih dve su se jednom srele – rekla je Sibil glasom punim saosećanja.. vaše veličanstvo. Sultanija se naglo okrenula. – To je uništilo moju majku – prošaputala je sultanija. Čak je imao i jednu zbirku šarenih krava. Ona je stigla u Istanbul neposredno pre državnog udara i dobro se sećala strašnih uličnih nemira i priča da su vojska i ratni brodovi opkolili palatu. s ocem. – Dok je moj otac bio na audijenciji kod vašeg oca majka je posetila harem u palati Dolmabahče. jer je bila vrlo sitna. Nas dve je voleo više od svega. – On je voleo moju majku i mene. Nakon nekoliko sekundi. Ostale žene bile su ljubomorne na nju jer ju je tata voleo. – Kada? – To je moralo biti 1876. Ime joj je bilo Žaklin. Sultanija Esma je nastavila melanholičnim glasom. Sibil-hanumo. – Kako vam je otac. Svojim velovima smo mu brisale krv s ruku. – Ali. Školovala se u Francuskoj. Njen brod je bio zarobljen na otvorenom moru i pirati su je prodali carskoj palati. Kada se jednom venčate. bele kokoške crnih glava. jer sam bila njena ćerka. Sibil je čekala da sultanija Esma nastavi priču o svojoj majci. Sećam se da je rekla kako je tata iz te posete doneo nekoliko fazana koje mu je poklonio sultan. ali su je u haremu zvali Serče. vaše veličanstvo. Ceo svet je vaš. ali ona se okrenula i produžila da hoda ćuteći. – Majka mi je pričala o tome. Prelepe životinje. ženina obaveza prema roditeljima ne sme da je odvrati od toga da ima svoju porodicu i kuću. Učinili ste pravu stvar što ste ostali kod kuće. – Moj otac je obožavao šarene životinje – sećala se sultanija setno.

Sibil je odgovorila: – Svakako.Sibil je iznenadila nagla promena njenog tona. a to. – Poruku? – Da. Ali volela bih da vaš otac zna da se uzdam u njega. Naš put je težak. I zahvalni smo vam na vašem poverenju. Molim vas prenesite ovu poruku baš kako sam vam je izgovorila. ali podseti sebe da je to način na koji diplomate govore. Sibil nije očekivala da će voditi teološku raspravu. Perihan. Pomogli ste nam u prošlosti. dobro je. – Izgovarate Alahovo ime iako ste hrišćanka. . a pomažete nam i sada. – Nemojte mi zameriti. ne idemo tamo kuda nam zabranjuju da idemo. Veo joj je pao preko usta i snizila je ton. Na trenutak je poželela da joj kaže istinu. zapravo. Teško nam je da saznamo šta se događa izvan ovih zidina. koje je toliko važno za zdravlje našeg carstva. Ćerka sultanije Esme. vaše veličanstvo. Jednako tako. Hoćete li mu preneti ovo. Idemo gde nam naši vlastodršci i nadređeni nalože. pojavi se kraj Sibil i. uputivši joj dug pogled. – Samo dužnost. – Sultanija Esma se okrete i udalji se stazom. – Ne postoji sloboda. i nije nešto čime žene treba da se bave. ali ćemo izdržati. Neke od ostalih žena pogledaše u njihovom pravcu. tim rečima? Zbunjena. Samo se brinem za vaše zdravlje i zdravlje vaše porodice. kao predstavnika vaše moćne imperije. pohvali njeno vladanje turskim. kao da je bila ljuta na sebe. ali umesto toga je odgovorila diplomatski: – Hvala Alahu. Sultanija se nagnula ka Sibil. – Neka vas Alah čuva. Sibil-hanumo – reče suvo sultanija Esma. Činimo što možemo za slobodu u svetu. vaše veličanstvo. Da se brinemo za njegovo zdravlje. Preneću mu. – Možda biste tu poruku mogli da prenesete svom ocu. Sultanija Esma je uzdahnula. – Sibil se zgrči pod teretom bremenitosti vlastite izjave. – Bog je jedan.

što nije bio slučaj s Hanom i Meri. draga sestrice. Na kraju krajeva. Ali. Sultana su njegovi ministri naterali da abdicira jer su želeli ustav i zato što je on svojom ekstravagantnošću doveo carstvo na rub bankrota.15. koja si oduvek znala šta hoćeš. Juče sam posetila ženu velikog vezira – sultaniju Esmu. koji je svrgnut 1876. Majka sultanije Esme bila je jedna od njegovih konkubina. Draga sestro. Ne verujem da bi ti drugačije postupila u ovakvoj situaciji. 1. Ovo radim da bih pomogla Kamilu u njegovoj istrazi. Majka mi je pričala kako je u svojim haremima držao hiljadu žena i kako je imao više od pet hiljada dvorana i slugu. kao što znaš. jul 1886. Rekla je za nju da je sitna i da ima svetlo lice. nisu na mestu. Došla sam do nekih zanimljivih otkrića. Naša majka ju je videla jednom. pre državnog udara. Sultanija Esma je tada već bila udata. Moj život je krenuo u vrlo uzbudljivom pravcu. Uveravam te da nisam ništa forsirala. molim te da me ne grdiš što pokrećem ovu inicijativu. iako dokazuju sestrinsku ljubav. ti strahovi. Smatrala ju je prelepom i romantičnom. Ali. Njen otac je bio sultan Abdulaziz. veoma vodim računa šta radim i ne treba da budeš zabrinuta. nakon čega je izvršio samoubistvo. Tvoj život je bio pun ovakvih uzbuđenja. godine. kad bi ti se ukazala prilika da rešiš ne jedno već možda i dva ubistva. Morao je da podigne dve nove palate samo da bi mogao sve da ih smesti. Najdraža Mejtlin. Nemoj da mi uskraćuješ moje vlastito malo sledovanje. već mi je ta informacija pala u ruke kao zrela jabuka s drveta u kecelju nekom ko je slučajno stao ispod njega. pa je uspela da izbegne . Znam da ne odobravaš što se interesujem za ova ubistva iz straha da ne džarnem u osinje gnezdo i ne budem ubodena. ja nisam guvernanta i imam zaštitnika. ti.

pa je sada veoma moćan. Nisam je pitala za nju jer sam se plašila da bih mogla da dobijem neprijatan odgovor. Nije li to jezivo? Veoma mi je žao nje. U svakom slučaju. Da li se on možda seća one kineske pesme o četkici i tetivi luka (valjda sam dobro upamtila)? Kaže da je nedavno ponovo naleteo na nju na jednom potpuno neočekivanom mestu. naravno. međutim. palatu Topkapi. kao da zna u kakvom je stanju. neće moći da joj priđe. Muž sultanije Esme je u novoj carskoj vladi proizveden u velikog vezira. pa ću je ja posetiti da bih videla šta mogu da saznam o Hani. bio umešan i njen muž. pošto je muškarac. Berni te mnogo pozdravlja. i da je i ona ubrzo nakon njene smrti nestala iz grada – udala se za nekoga u Erzurumu. Mi smo. Sultanija Esma je natuknula da je njenog nećaka Ziju ubio neko iz palate dok je bio na putu u Parizu. samo bi se još više brinuo. Toliko mnogo istovremenih nestanaka i smrti ljudi koji su se poznavali sigurno nije slučajnost. a povrh svega je i prisustvovala očevom samoubistvu. No Kamil. U to je. I eto – s tim misterioznim ukrasom završavam pismo. trošnu. Sultanija Esma je. Izgledalo mi je da joj je vrlo stalo da poželim svako dobro našem ocu. Šukrija se uskoro vraća da bi obišla svog bolesnog oca. Uprkos svem tom bogatstvu i moći. ogorčena što su joj svrgli oca. pa ona zapravo nije ni govorila o očevoj bolesti. Kao i . Kad bi pomislio da ljudi znaju za to. koji se nalazi na drugom kraju zemlje. Saznala sam. iz razumljivih razloga. tako da sam ja možda pogrešno protumačila njene reči. pokušali da sprečimo da to izađe u javnost. Tražio je da pitam nešto Ričarda u njegovo ime. Ocu ništa nisam rekla. To se dogodilo otprilike u vreme kada je ubijena i Hana.sudbinu svoje majke i drugih žena iz sultanovog harema. nešto što bi moglo da interesuje Kamila. očigledno. ona je jedna tužna žena. nakon što se on ubio – zatvaranje u staru. Saznala sam da je Zijina verenica Šukrija u to vreme često dolazila u harem u kome je Hana radila. Uz to me je zamolila i da mu prenesem da se ona – verujem da je time mislila na carstvo – i dalje oslanja na njega. Ne znam šta joj je s majkom.

uvek. Sibil . Tvoja sestra koja te voli. puno mi pozdravi Ričarda i dečake. Nemoj da dozvoliš da me zaborave.

– U tom novom svetu nema mesta za višeženstvo.16. – Ko će odlučivati šta je dozvoljeno u tom tvom novom svetu? – pitala sam ja s takvom ogorčenošću da me je to iznenadilo. Ako želimo da nas ponovo smatraju velikom silom. Volela bih da možeš češće da nam dolaziš. pisci. Gospođa Eliza je bila otišla. Čista zemlja razuma N a jedan septembarski dan Rumijeve godine 1294. Odavno je nisam videla tako živahnu. a ni daidža Ismail nije bio kod kuće. jer to ne radi baš često. Šuma je mirisala na pokislu prašinu. žutim lišćem. kao i većina nas. Okrenuo se ka meni. pa je Hamza slobodno mogao da nam dođe. godine. Neki misle da je dovoljno da se ima njihova tehnika. – Naučnici. Neki od nas su otišli u Pariz. da će carstvo opstati samo ako otkrijemo tajne moći evropskih država. Bilo je to mesec dana nakon što sam u jezercetu našla onu ženu. koja nam je poslužila čaj u primaćoj sobi. Hamza. – Mami je toliko drago što si nas posetio. ali i ovde imamo mnogo pristalica. – Oduvek sam se pitao zašto je tvoj otac uzeo kumu – kazao je on ne gledajući u mene – s obzirom na njegove nazore. – Tvoja majka je uvek bila dobra prema meni. Dženana. Radujem se kada je vidim da se smeje. ali ima još mnogo toga. To znači da ćemo morati da promenimo način na koji razmišljamo i živimo. U međuvremenu smo stigli do kapije. ili 1878. Veruje. državnici. po vašem kalendaru. Zemlja je bila prekrivena glatkim. Hteo je da vidi mamu. radosna zbog toga što ga ponovo vidi posle toliko vremena. Dženana. – Izdajemo jedan časopis. pridružila sam se Hamzi kada je poveo svog konja na glavni drum. – Nazore? – On je modernista. moraćemo da se pridružimo civilizovanom svetu. . – Govorio je tiho i brzo. Ima nas mnogo više nego što možeš i da zamisliš.

– Idem na put. Sultan je suspendovao parlament. kada nam je Evropa najpotrebnija. Možda si ga videla u biblioteci svog ujaka. – Neko vreme neću moći da dolazim da te vidim. Dženana. Tvoji preci i moji jahali su azijskim stepama – muškarci i žene rame uz rame. Religija je neprijatelj civilizacije. – Hamzo! – viknula sam i povukla se unazad. Hamza mi se osmehnuo i nežno me čupnuo za jednu loknu koja mi je kroz labavu maramu od gaze pala na rame. Prelistaću te časopise kasnije. Ljutila sam se na Hamzu i njegovu politiku koja mi ga je uzela. Ovde nije bilo ničeg toliko trulog da je moralo da se popravlja. Mi smo Turci. – Koliko ćeš biti odsutan? Kuda ideš? – pitala sam žalosno. – Ali ovo je i tvoja porodica. Nisam mislila da su moje večeri tokom kojih sam s daidžom Ismailom analizirala islamske tekstove bile necivilizovane. I upravo sada. Izmakla sam se korak unazad. Zavrteo je glavom. da bih mu udovoljila. kao kosti u lončetu. princezo. Ne želim da tebe i tvoju porodicu uvlačim u probleme i zato više ne mogu da dolazim ovamo. Moram da se čuvam. Iščupaćemo carstvo s njegovim trulim korenima i posaditi ga u čistu zemlju nauke i racionalnog razmišljanja. – Uzeo me je rukom za bradu i tiho dodao: – Ali ne žele svi promene. za koji tvrdi da bi mogao da ga povede kao kalif. Dženana. Hamza je pružio ruku i uhvatio me za nadlakticu toliko jako da me je to zabolelo. u znak protesta. To što je predložio prilično me je uzbunilo. Ali ti bi trebalo da ih čitaš. Nauka i logičko razmišljanje zvučali su mi šuplje. i ko zna šta sve još. Da nije bilo Britanaca. otegnuti. Došlo je vreme da mi krenemo u akciju. . ali me je on privukao tako da mi se glava našla pored njegove. izgubili bismo i Istanbul. U jednom turskom carstvu nema potrebe za religijom. Ali ništa od toga nisam rekla. samoglasnici i piskavi suglasnici te francuske reči obmotali su se oko mene i njegovu neprijatnu novost prigušili pramenom prijatnosti. on joj preti ustankom svih muslimana sveta. – Ne znam. Znam da on skuplja reformističke časopise. mada ne znam da li ih i čita.Hurijet. – Meki. Rusi su mu oteli trećinu carstva.

obuhvaćen filigranskim radom. Posegnula sam rukom ispod nabora svile i izvukla jedan gladak zeleni kamen koji je izgledao kao da iznutra zrači svetlošću. da je nosio nekakvu poruku.Ugurao mi je neki predmet u šal koji mi je bio opasan oko struka. ali koja je meni izmicala. Da li je taj predmet stvarno bio samo najobičniji komadić stakla bočice od leka koji su more i pesak valjali godinama? Osećala sam da je trebalo da znači nešto. Onda mi je pustio ruku. i prošaputao: – Tvoje oči su sjajne kao ovo staklo iz mora. bez reči se popeo na konja i odjahao. ostavljajući svojim rukama vreo trag. Visio je na nežnom lančiću. .

Mislim da ga je potreslo ubistvo Meri Dikson. umesto da se vrati nazad u Englesku. međutim. poput dece koja se stalno svađaju. On jednostavno ne može da podnese da ga išta podseti na maminu smrt. kao naša. Možda je bio u pravu. Potrudiću se da se o tome više nikada ne govori pred njim. one nisu tako meke i pasivne kao što izgledaju. I inače. samo što su u ovom slučaju posledice mnogo teže. Otac je ponovo imao jedan od onih svojih napada. Još uvek se brinem što se sultanija Esma raspitivala za očevo zdravlje. One izgleda nikada ne koriste glavu ni za šta drugo osim da beskrajno spletkare. 3. Danas. Inače je revnosniji nego ikada pre – neprekidno prelistava papire koji su mu na stolu. kao što si rekla u svom poslednjem pismu. Žene nose odeću po poslednjoj pariskoj modi i . Kao što vidiš. iako u tom njihovom načinu života ima nečeg detinjastog i zavodljivog. Najdraža Mejtlin. na smrt uopšte. pa možda i za neke britanske „poslodavce“. ali istina je da čovek ovde mora da se čuva špijuna koji rade za sultana ili za vlade drugih zemalja. jul 1886. Ima se čemu diviti u tom životu otomanskih dama. Nedavno je otpustio svog sekretara jer nije imao poverenje u njega. Spava i jede u biblioteci. pošto je on nakon što ga je otac otpustio ostao u Istanbulu i zaposlio se kao trgovački agent. Iz letargičnih i detinjastih osoba začas mogu da se pretvore u carice i zapovednice. prilično neprimerenog civilizovanim shvatanjima.17. Ko li sve zna za njegovu bolest? Pitam se kako bi bilo kada bismo ostali ovde da živimo. porodice zvaničnika koje sam posećivala s ocem žive vrlo slično nama. sačuvala sam svoju objektivnost i nisam „podivljala“. Njihova priroda nije postojana. naročito zbog toga što se ocu ne ide. To u Eseksu možda zvuči melodramatično.

Pozvala sam ga da večeras obeduje s ocem i sa mnom. oprosti mi što ti oduzimam dragoceno vreme ovim svojim sladunjavim pričicama. Draga moja. Ali to je tako samo zato što nemaju civilizacijskog iskustva. mada i ja imam svoju malu dragocenu prošlost koja me zaokuplja. Trenutno sedim u hladovini borova ispred rezidencije i slušam veselo trubljenje sirena parobroda koji plove Bosforom. I muškarci se. Znaš. što čini da i najbolju haljinu upropaste kada je upare s maramom opervaženom dragim kamenjem. i Orijent će možda i vas očarati. mi ponekad sedimo u kuhinji i pijemo čaj kao neki stari bračni par. istina je da je njihov ukus kad je u pitanju evropski nameštaj nekultivisan. Ali moram ti reći da se nikada nisam osećala ovako „živom“. kada Kamil svrati. Ako ostanem ovde da živim. Muškarci i žene obeduju zajedno. što je znak starosti. a onda se povlače u odvojene sobe. Vole i mnogo da se kite. ispod nas. Čiviluk može biti stavljen odmah uz klavir. Doduše. U ime te naše sličnosti. A muškarci nose na glavi onu okruglu filcanu saksiju s kićankom. Naš stari kuvar mesje Menar u poslednje vreme mnogo priča o prošlosti. kao što kažeš da je očarao mene. Stvarno bih volela da si pored mene. pozdravljam tebe i tvoje muškarce. kao što ti voliš da kažeš. Kao i uvek. nagovoriću tebe. mislim da preterujem što ti pišem ovako duga pisma. Mislim da ću prvo da je posetim i vidim mogu li da saznam nešto od nje pre nego što to kažem Kamilu. poput dece koja uče da hodaju. isto tako. Šukrija dolazi za nekoliko dana. Ričarda i decu da me posetite. oblače po evropski.izgledaju verovatno modernije nego dame u Eseksu. kao što si me često savetovala. . Međutim. Pokušavam da zauzdam svoju maštu. uvek postoji budućnost. ponovo sam previše pisala o svemu i svačemu. jer će moji dragi sestrići upravo to i biti kada se jednog dana najzad budemo videli. a s kim ću to bolje da podelim nego sa svojom dragom sestrom koja je uvek razmišljala i osećala slično meni. kao što činimo i mi. Ipak. Ti kažeš da prosto gutaš te moje komentare i da ti oni dođu kao dobrodošao odmor od tvojih obaveza.

Tvoja voljena sestra. Sibil .

Sibil se okrenula prema njemu iznenađeno. sa samo šilingom u džepu. Bosfor je bio praznina ispod Istanbula. To je samo izreka. zar ne? Pomislite na sve te ljude – kazala je pokazavši rukom prema mračnom gradu – koji daju sve od sebe a ipak žive bedno. – Znači vi mislite da su ljudi jednostavno lenji da poboljšaju svoj život. istina je. Siromah čovek. – Ja sam bio blagosloven dobrostojećom . Nešto bliže njima. – Da. u to da nam je sudbina ispisana na čelu? – pitala je Sibil. koja se više osećala nego videla. – Ili će platiti turu pića prijateljima. sav će novac potrošiti da odene i nahrani svoju decu. izgovor onima koji su suviše lenji da bi se borili za to da naprave nešto od sebe. – Mislim da se ljudima može verovati da će uraditi najbolje što mogu s onim što im je dato. – Nema sudbine. Sibil i Kamil su stajali na balkonu primaće sobe na drugom spratu ambasade i gledali u slabo osvetljen grad ispod visokog kamenog zida koji ju je okruživao. Sumrak ih je iznenadio. To je ogromna odgovornost. sujeverje. – Verovatno ste u pravu – složio se on pokušavši malo da ublaži napetost među njima. a iznad njene kupole stajao je mesec.18. – Da li stvarno verujete u kismet. – To je strašno cinično – kazala je Sibil podigavši glas. ili da su nesposobni da preuzmu odgovornost za njega? – Pretpostavljam da to zvuči prilično zlonamerno kada se tako kaže. – To je prilično nemilosrdno. među minaretima jedne džamije. za običnog čoveka. ali mislim da se mnogi ljudi ne trude onoliko koliko bi mogli. ljuljao se venac svetiljki u slavu praznika koji je slavio završetak jednomesečnog posta. Kismet P osle večere. neki bi čak rekli i teret. Ideja da je čovek apsolutno odgovoran za svoju budućnost iscrpljuje. tanak kao nokat.

kao i urokljivo oko. Šta je religija bez uverenja. istinski velebnim moralnim dostignućima novog vremena. bez vere? Zar nije vera nužna? – Ne bih znao da vam kažem – odgovorio je on umorno. Pravim školama. pa je meni lako da budem napredan. – Ljudima je potrebna religija. To su moralni kompasi.porodicom. Kada je postao takav cinik. Šta je onda napredak kada ništa znači sve? – Napredak znači postupati racionalno. već upravo suprotno. – Treba da idem. One se ruše kada nam više nisu potrebne. – Ovo poslednje rekao je povišenim tonom. – To sigurno znači i voditi moralan život. – Kako bi inače mogli da podnesu svu ovu bedu i muke? – Religija čini skele na kojima gradimo svoj život. – To je neobična definicija religije. kao što ste rekli. koje decu uče nauci i umetnosti. naravno. pa upravo to što sme i što ne sme jeste civilizacija. bože. Sibil-hanumo. – Religija mi deluje kao običan skup ispraznih rituala i lepih fraza koje ne znače ništa više od onog što kažu. koje mogu da isprave roditeljske greške. To je obična praznoverica. u džamiji. Bio je umoran jer njegova istraga nije dala nikakav rezultat. – Video je tugu na njenom licu i oseti . što je i njega samog iznenadilo. na osnovu činjenica. Kamil nije voleo žučne rasprave. koliko god misle da su pametni i racionalni. a ne prema nečijem kismetu ili hodžinom mrmljanju. I u školama. kućom. Civilizacija ne znači da je sve prihvatljivo. – Nacifranim? O. obrazovanjem. – A gde se ljudi uče moralnom ponašanju? U crkvi. – Od roditelja. – Da. već njegova ljuštura. Postoje pravila ponašanja koje svako može da nauči. umesto ga propiti. Bez njih su ljudi samo prazne posude. ali poštovao je Sibil što je branila svoj stav. – Ono što vi opisujete nije život. – Sve znači više – nastavila je Sibil nepopustljivo. a ne nacifranim „ovo se sme“ i „ovo se ne sme“ uputstvima iz molitvenika. pitao se. Zar ne? – pitala je Sibil zamišljeno. – Mislite li da islam ne dozvoljava ljudima da budu napredni? – Kismet nema nikakve veze s islamom. Dati onaj šiling svojoj deci.

da religija nije jedini način za učenje morala. Mogao bih ovde da stojim zauvek. diskretan miris jorgovana. iznad džamija. Sibil je najzad rekla: – Slažem se. Nije se micao. reforma znači korigovati ponašanje tako da ono izgleda besprekorno u očima drugih. Dok ju je posmatrao. pomislio je. pomislio je. primetio je da su joj se obrazi zajapurili. Velike. Za to nikada nije kasno. Za muslimane. kao i da bi se podstaklo i opravdalo necivilizovano ponašanje. Kamil je razmišljao o tome koliko se boja zapravo nalazi u onom što se tako olako zove crnim. – Da. Ispod platna zategnutog na njenim grudima osećao je pritisak – želju da se raširi ka njemu. Sibil je stajala uz njegov levi lakat. Zagledao se u nju pod svetlošću što je dopirala iz sobe iza njih. Skrenuo je pogled. nadajući se da će mu hladan. Ono pak što drugi ne vide sasvim je druga . licem okrenuta prema njemu. s mnogim našim kraljevima. Očišćen od greha i poroka. Kosa joj se blago uvijala na potiljku. Možda je to dobro – da se svake godine počne iz početka. Ali bilo bi veoma tužno izgubiti – podigla je bradu i pogledala u njega – one „lepe fraze“.se krivim što je on razlog za to. označavajući kraj Ramazana. okrepljujući vetar pročistiti misli od stvari koje su mu odvlačile pažnju. Ðerdan. kod kojih ne postoji koncept greha. pomislio je. ali se osetio neobično smirenim. Onaj biser je štrčao na njenoj rumenoj koži kao pun mesec. a nekoliko pramenova sa čela i oko ušiju neposlušno joj se otelo. Ljudi su se očistili jednomesečnim postom. ljuljala su se i treperila na vetru. – Da. prostodušne oči na ozbiljnom licu. Njihove ruke na ogradi skoro su se dodirivale. ali samo onaj koji ženu ukrašava između donjeg dela vrata i vrha grudi. – Činilo se da joj je ponestalo reči. punačak vrat. Ðerdan. I istina je da se ona često beskrupulozno koristi za manipulaciju ljudima. Tačkasta svetla u daljini. Novo godišnje doba. Turska reč s arapskim korenom. ratovima i nepravdama. To znači nakit. – Kamila je ova diskusija zaintrigirala. kako bi rekli hrišćani. Gledajući tamne obrise drveća i zgrada. Ostali su da stoje na balkonu oslonjeni na ogradu od kovanog gvožđa. međutim. U Engleskoj smo imali mnogo primera toga. biser koji se ugnezdio u udubljenju u njegovom donjem delu. možda ste u pravu. Stajao dugo na balkonu i gledao u tamu između drveća. Svež kao novorođenče. nov mesec.

Kamil je kroz proređenu kosu mogao da mu vidi teme. dobro podmazan mehanizam. na licu video da je zamišljena i zbunjena. Njegov ispijeni otac sedeo je u čelu stola nadvijen nad svojom netaknutom hranom. Po Kamilovom mišljenju. Kao devojčica. ali sada misli da je čak i tada bila usamljena. uprkos tome što je živela u velikoj kući punoj slugu.priča. koje su dobile imena po vatri i jasminu. smatrao tvrdoglavim i sebičnim čovekom. Ona je retko dovodila svoje prijatelje u vilu. Razlika između njih je to što on uživa u svojoj samoći. Jednom nedeljno je išao u posetu svojoj sestri i njenim ćerkama bliznakinjama. Sutradan rano ujutru Kamil je odjahao do kuće svoje sestre Feride. nisu ni pogledali. Alevi i Jasmini. jer je prva bila nemirna i radoznala a druga izuzetno spokojna. On nije voleo Husein-bega. koji je bio sultanov dalji rođak. što ga je rastužilo. iako bi joj. Ali znao je da Ferida to ne shvata i da mu ne bi poverovala kada bi pokušao to da joj objasni. koji je živeo u zasebnom krilu Feridine kuće. dece i gostiju. Alp-paša. pod zaslepljujućom svetlošću. Doručkovali su zajedno. Osećao je da je njegova sestra usamljena. Unutra se. Pokušavao je da ga natera da pogleda naviše. Za Feridu je društveni život bio beznadežan. Nabo je komadić dinje koja mu je stajala u tanjiru i počeo lagano da ga žvaće gledajući kako Aleva pokušava da se izmigolji iz majčinih ruku. Trenutak kasnije. ali ga je on. dok se Ferida protiv nje bori stalnom aktivnošću. Lakše je biti smiren kada je svet na distanci s koje može da se posmatra. da bi mogao da mu vidi . dok joj Ferida ponovo vezuje satensku pantljiku na leđima haljine i govori joj da sedne za sto pored sestre. njegov zet je bio lojalista. kada bi se nakon toga vratila kući. očajnički je želela da izlazi u društvo i ide u goste. Kamil je razmišljao kako gungula razdire srce. Iznenada se okrenuo i ušao u sobu. Sibil je ušla za njim. Na usnama i prstima ima smeđe mrlje. što je mnogo važnije. Nekada bi im se za stolom pridružio i Kamilov otac. Kamil je izbegavao da tamo odlazi kada je kod kuće bio njegov zet. Kamil je tada mislio da je to stoga što ju je bilo sramota što živi u jednoj nimalo modernoj kući.

Večito praštanje učtivog nasilja nad svojim vremenom i željama. Pitao se kako je. Kamil je hlebom obuhvatio jedan komad sira i kradom pogledao u svoju sestru koja je pomagala devojčicama da završe doručak. Kamilov otac je ustao i. pomislio je on. mama – odgovorile su uglas Kamilove sestričine. ne gledajući u njih. Da li je bila zadovoljna ovakvim životom? Ovo zadovoljstvo može da ubije. On nije želeo . Njeno izduženo bledo lice s pravim nosem i tankim usnama nije bilo lepo. – Kada ćemo da idemo da ti nađemo mladu? – zadirkivala je ona Kamila. izlazićemo svi zajedno s našom novom snajom. Njih dve su ljubomorno štitile interese svog brata od njegove žene. krenuo prema vratima. – Jedan dobar brak će nam te vratiti – rekla je pogledavši u svoje tihe ćerke i ispijenog oca. kao da je imala svu pažnju publike. Jedan sluga ga je sledio u stopu da ne bi pao. Lepa je kao ruža. ispeglanom haljinom i šakama koje su joj ili mirno počivale u krilu ili nešto spretno radile. Alp-paša nije dizao pogled. – Ako se oženiš. Pretvaranje minuta u sate i dane u godine. Nemoj mnogo da otežeš. Ferida je nastavljala prijateljski da ćaska.oči. – Pre neki dan sam bila kod Ðelaledin-bega. ali je u njemu bilo ozbiljnosti i zračilo je smirenošću koje su ga činile privlačnim. Zar to ne bi bilo zabavno. obrazovana i stasala za udaju. Osećaj tuge zamenio je bes. Aleva i Jasmina takođe su bile neobično tihe i uporno su gledale u njegovu povijenu figuru. Njegova ćerka je slatka. Kamil podiže dlan u vazduh da izrazi svoju ozlojeđenost. uvek uspevala da izgleda tako smireno – s uredno začešljanom kosom ispod kitnjaste kape ukrašene niskama sitnih bisera. Bilo je to jedno beskorisno osećanje koje je pokušavao da sakrije od Feride. – Da. uprkos svim obavezama i brigama koje su je morile. jer ima toliko toga što treba uraditi. jer će ti je neko drugi ubrati ispred nosa. ali se smešio. To je bila njihova stara igra. devojke? – Ferida je već imala dve zaove. već se trudio da savlada svoj bes zbog očevog stalnog ignorisanja. niti je odgovarao na sinovljeve pokušaje da iz njega izvuče neku reč. ali on nije gledao u nju. ali one nisu bile društvo koje je tražila. zastrašujuće sestre svog muža Huseina. Ferida je značajno pogledala u Kamila.

“ Otkad je on to daje abera za Alaha? Oduvek je mario samo za sebe – dodala je ogorčeno. Ne samo da neće da priča s Alevom i Jasminom već ih i izbegava.da sipa svoj život u bušan peščani sat. Sada one misle da su ga iz nekog razloga ozlovoljile. Želi da pokriju kosu! – Ali one su još deca. ali on kaže: „Alahova volja. istrčale su napolje. a onda se ona venčaju i dobiju svoju decu. devojčice počinju mnogo da liče na svoju baku. – Znam. – Ne znam šta da radim – prošaputala je zabrinuto. Između tih orijentira. Postao je nepodnošljiv. Život se računa prema tome. Kamil iznenada nešto shvati. Ferida. Ferida je zatvorila vrata. izjavio je da su one u godinama kada im ne priliči da budu u istoj sobi s jednim starcem. – Jesi li mu rekla da su uzrujane zbog toga i da im nedostaje njegovo društvo? – Naravno da jesam. – Vidi. Kada su devojčice završile s jelom. – Video si baba. Imao je običaj da se igra s njima dok su bile mlađe. Vreme je kada se venčate i dobijete decu. Njih dve ga vole. Sećaš li se da ti je mamin glas ličio na gugutanje golubice? Možda baba ne može da podnese to podsećanje – kazao je. Kada sam ga pitala zašto to radi. Kamil odjednom primeti da Ferida potpuno drugačije doživljava . Dve uspravne bore između obrva naružile su njeno besprekorno glatko lice. Naročito Alevin. Na Orijentu ne postoji ideja o vremenu. Samo sedi u svojim odajama i puši lulu. Pogladio ga je zamišljeno. – Ma kakvi. To je stvarno smešno – kazala je Ferida ljutito. Retko govori i uopšte ne izlazi iz kuće. I glas im podseća na njen. On je pak više voleo svoje vreme da meri i planira kako bi ga najbolje iskoristio. Ferida i on su se premestili u dnevnu sobu. Nijedno pravilo ne zabranjuje da ih gleda. ljudi sede u hladovini. Samo dozvoljava sebi da bude star i neprijatan. piju čaj sa svojim društvom i od komšijinih komaraca prave magarce ili čine neku štetu. Ruka mu je automatski krenula ka džepnom satu koji mu je majka poklonila pre nego što je otišao na Kembridž. – On im je deda. s tom riđom kosom i pegama. pomislio je on ljutito. na kraju krajeva.

šta da radim? Da probam da ga sprečim da ga i dalje uzima? Mogu da naložim slugama da mu ga ne donose. Nakon toga je izvadio maramicu i pružio joj je. I. Ferida. Ferida se upiljila u Kamila. – Možda babi i možemo da oduzmemo opijum. – Zašto mi to nisi ranije rekao? – I ja sam tek nedavno saznao za to. – Kamil je seo pored nje i grlio je dok se nije smirila. a ti ćeš biti ta koja će morati da podnosi najveći teret njegovog besa.njihovu porodicu. dušo moja. baš naprotiv. Neko vreme su sedeli jedno pored drugog ćuteći. Kamil se zavalio. Ferida se načas ukočila i ućutala. Poželeo je da može da popriča s njom o svom ocu. Ili led i led. On baš nikada nije mislio da je njegov otac samovoljan. – To se događa u poznijem stadijumu zavisnosti. On vremenom ubija apetit. Umreće od nejela. kao da je hteo da izbriše njenu namrgođenost. Zašto da ne? Ponovo je pogledao u svoju sestru i poželeo da može da ukloni tu boru s njenog lica. i samo će se naljutiti. – Vidiš li ga na šta liči? Kamil ju je uzeo za ruku. Kako li bi se slagale ona i Sibil? Kao vatra i vatra. ali on će naći neki drugi način da dođe do njega. Je li to simptom toga? – Mislim da jeste. – To je od opijuma. kao što je to činio dok su bili deca. . pomislio je. namršten. ali će to vremenom samo pogoršati stvari. – Eh. ti i tvoje knjige. a zatim izvukla ruku iz njegove. – Ali šta drugo možemo da uradimo? Ovo ne može više ovako. Šta li mu je to promaklo? – Ne znam šta se zbiva s babom. – Ne plači. Jesi li primetila nešto neobično u njegovim očima? – Očima? – Jesu li tamnije? – Nisam primetila. Možda bi to i mogao da uradi. Kamil se setio Sibil i njenog oca. Uz sve to ništa ne jede – dodala je tužnim glasom. Nagnuo se napred i prešao kažiprstom preko njenog čela. i posegnuo rukom za brojanicama. Pročitao sam u nekoj knjizi – slagao je. a onda počela da plače. Šta da radim? – pitala ga je ponovo sva očajna.

Babo bi mogao da se istresa na njih. Tako ću da uradim – kazala je ona s više samopouzdanja nego što ga je osećala. ali joj to nije rekao. – Opijumsko testo je vrlo prepoznatljivo. dok ga se potpuno ne „oslobodi“. . – Feridi su oči još uvek bile suzne. Neka devojčice za sada ostanu ovde. Nisam siguran ni da može da se razblaži. pomislio je. U međuvremenu pripremi devojčice za taj mučan period. Sigurno će primetiti promenu. da. Ali ti ćeš snositi posledice ako grešim. – Hvala ti. ali se naglo ispravila jer joj se ta ideja svidela. – Dobro. Samo ih drži dalje od babe ako počne da se ponaša drugačije.– Možda bismo mogli sve više da razblažujemo opijum. i pazi da mu ga neko od slugu ne donosi sa strane. mali moj brate. – Da. – Znaš da nisi u dobrim odnosima sa svojom svekrvom. Feridice moja – Kamil je potapša po ruci. To ćemo da uradimo. – Ne znam. Za sada pokušaj da smanjiš količinu opijuma koji popuši. Ti uvek znaš šta treba uraditi. Ovo je velika kuća. Ferida. da li će primetiti? Radićemo to vrlo postepeno. – Možda bi trebalo da ih na neko vreme pošaljem kod Huseinove majke. Moraću da pogledam u knjigama. Šta misliš. Sluge će mi pomoći. – Glas joj je drhtao i ponovo je počela da plače. To će biti mnogo gore nego da ih ignoriše.

Konac koji je mogao da . Nestrpljivo je zavrtela glavom i još više se pribila uza zid kuće. Reči ljutnje koje su dopirale kroz prozor okovale su mi noge. a meni oko struka. nazad u Nišantašu. prislonila uz čelo. Tresla sam se od besa zbog očevih grubih reči. Sutradan sam otkrila pet plavih masnica na ruci. tata je naredio da se vratim iz Čamjerija. na mestu gde me je ona stiskala. pa sam samo mirno ležala u njenom zagrljaju. Čarobne reči koje bi je izvukle iz transa i vezale za mene – onaj svetlogrimizni konac koji joj je bio obmotan oko ručnog zgloba. Ti i tvoj brat joj punite glavu glupostima.19. Klekla sam ispred nje i poljubila joj nadlanice. kako je rekao mami. – Dosta je bilo lenčarenja. Tražio je da dođem da bih se. ali me je Violeta uzela za ruku i povukla nazad. Uporno sam pokušavala da nađem prave reči. a onda ih. Ruka joj je bila laka i bestelesna kao leptir. ali šta je naučila o vođenju kuće i kretanju među svetom? Kome treba žena koju su podigli vukovi? Violeta i ja smo se zgledale. Čula sam kako moja majka tiho plače. Poezija je lepa i dobra. iako sam neko vreme klečala na ćilimu kraj njenih nogu držeći je za haljinu. Samo je sedela na divanu pogrbljena pod svojim krznenim kaputom. „civilizovala“. u znak poštovanja. Htela sam da i ona nešto kaže. sedenja na jastucima i jedenja medenjaka. Pokušala sam da ustanem i pobegnem. Grimizni konac K ada sam imala sedamnaest godina. Čučale smo iza jednog rododendrona ispod kapcima pokrivenih prozora haremske dnevne sobe. Ostala sam da klečim drhteći ispod svetlih cvetova rododendrona sve dok nisam čula čangrljanje očeve kočije niz drum. da živim s njim i teta-Usnijom. Te noći nisam imala želju da se mazim s Violetom. Odakle je on znao šta se događa u ovoj kući kada ga ovde nikada nije bilo? Nije dolazio više od godinu dana. ali nije se bunila niti borila za mene. Kada sam pošla mama me nije ni pogledala.

Ne prekidaj me. zamišljeno. u moje lice osvetljeno svetlošću sveće. – Mila moja. Ova kuća će posle moje smrti biti tvoja. kao da sam ih umočila u vodu. osećala njen puls kako daje ritam mojim uspavankama u Nišantašuu pre nego što je došla teta-Usnija. Dok sam ustajala. s naših nekoliko zavežljaja i drvenih sanduka. – Uvek mogu da kupim nove primerke. Ja nemam svoje dece. A pogotovu ne tuđe želje. Okrenula je glavu prema zlatastoj svetlosti koja je iz bašte ulazila u sobu. napućio usta i zagledao se. Daidža me je svojim tankim prstima uzeo za ruke. ali nije zaplakala. kad god bih ga dodirnula.se rastegne između najudaljenijih delova carstva i ove sobe u Čamjeriju i preko koga sam. A tvoja je i dok sam živ. Neka te Alah čuva. mama. Ne dozvoli da tobom upravljaju ni strah ni želja. Kažem ti to sada da se ne bi brinula za svoju budućnost – iako možda ne bi trebalo da se mešam. Ti si moje jedino dete. kćeri moja. Prislonila sam rub njene haljine uz svoje usne i vratila ga nazad. na divan. i svi drugi koje želiš da uzmeš. Nismo imale mnogo garderobe. Ovi su tvoji – i ovi. . Ovo će uvek biti tvoj dom. Svetlost lampe naglašavala je zaravni i udubljenja na njegovom licu. Ne žuri ni sa čim dok sama ne osetiš potrebu za tim. Violeta je čekala spremna. – Do viđenja. Na pozadini od belih jastuka. prsti su mi prešli preko njega. Noć pred put. Na prstima sam još uvek osećala hladan dodir satena njene haljine. Otišli smo zajedno do otvorenog prozora i zagledali se u igru mesečine na Bosforu. molim te. mala moja lavice. izgledao je skoro kao da je crn. nemoj misliti da moraš da se udaš da bi se obezbedila. daidža Ismail me je pozvao u svoju radnu sobu i dao mi sve knjige koje sam volela. Videla sam kako joj preko lica prelaze senke. ali nisam bila sigurna da me je čula. Moj sanduk je bio pun knjiga. mada – tu se nežno osmehnuo – ne mogu da zamislim nikog dovoljno snažnog da bi mogao da te skrene s tvog puta. Krenula sam unatraške prema vratima. Dovoljno si bogata da sama donosiš odluke o svojoj budućnosti. da ću joj pisati i da ću je posećivati. Uveravala sam je da ću biti dobro. Pomislila sam kako mi deluje umorno.

Sačekaj ih. Prvi put sam ga videla kada je s jednom grupom muškaraca došao kod tate u goste. Kretanja i novih stvari sigurno će biti. Život ispunjen u kretanjem i novim stvarima“. i plima. Možda gatarev sin. On je bio petnaest godina stariji od mene i imao je čupave brkove koji su mu se prostirali i preko obraza. dugo sam mislila. Nisam bila sigurna šta je daidža time hteo da kaže.– I srce čoveka ima mnogo faza – kao i mesec. Kolena su mu oštro štrčala kroz nogavice. Njegove oči pratile su me . Sledećeg časa gurnuo je dasku svojim drhturavom ružičastom njuškicom i starac je otkinuo komadić hartije prikucan za nju na mestu koje mu je pokazao. Violeta je pružila ruku da ga uzme. izgleda bila brak. Na mom papiriću je pisalo: „Svaki dan će ti biti obilje. Ja ću uvek biti onaj vrabac koji kljucka rešetke. Tata je odlučio da treba da se udam za njegovog kolegu iz Visoke porte – Amin-efendiju. a na Violetinom: „Odanost na pravom mestu u pravo vreme izbaviće te iz teške situacije.“ Proročanstva su bila ispisana lepim rukopisom i pitale smo se ko li ih je napisao. Imao je dugu sedu bradu i na sebi dronjavu smeđu haljinu i kapu na pruge. a ne sluga. Njih ne treba požurivati. Nisam mogla da ne primetim čoveka za koga sam kasnije saznala da je Amin-efendija. Gatar iza Bazara začina bio je skoro slep. Jedan debeli beli zec sa crnim pegama stidljivo je izvirio na dasku za proricanje sudbine. Biće i obilja bogatstva takođe. Desni lakat držao je na naslonu fotelje i svojim dugačkim belim prstima lenjo je pravio krugove po košulji na grudima. Ali neće biti obilja veselih bucmastih žena u njihovim sobama ispunjenim ptičjim pojem. Zec je ponovo izašao iz kaveza i „pokazao“ njuškom drugi komadić hartije. Moja sudbina je. pretpostavljam. Violeta i ja smo odnele svoja proročanstva do obližnjeg parka i sele ispod jednog drveta da ih pročitamo. Ćušnula sam je i ona mu je dala još jedan kuruš. Bilo mi je čudno što je tata tražio da ja poslužim muškarce kafom. i nisam shvatala kakve to veze ima s obiljem. Violeta mu je dala kuruš i on je otvorio svoj drveni kavez. Starac sigurno nije zarađivao toliko novca da bi mogao da unajmi pisara da ispisuje njegova proročanstva. ali sam u njegovoj blagoj senci mogla da zaplačem.

– Zar ne misliš da je došlo vreme da zasnuješ porodicu? Imaš . bila pošteđena civilizatorskih napora mog oca. kao služavka. Ona mi je vezivala korset. Teta-Usnija. dok su njene izgledale perfektno. osetila sam jak miris iskuvane vune i blag miris ruža. ali nije ga mnogo zatezala. Pitala sam se kakva to civilizacija muči telo stežući ga tako da ne može da se diše i kreće. pa čak ni sedi na ionako neudobnim zapadnjačkim stolicama? Violeta je. Nekoliko nedelja nakon što sam servirala kafu tatinim gostima. Moj tata je imao široko ljubazno lice koje je obećavalo da će vas strpljivo saslušati i da će shvatiti šta morate da kažete. ali sada shvatam da vas je njegovo lice u stvari ohrabrivalo da projektujete na njega odgovor koji vam je bio potreban i koji ste priželjkivali. Dok je uzimao svoju šoljicu.po sobi dok sam redom skidala šoljice sa srebrnog poslužavnika koji sam nosila u rukama. Ali ništa ne bi rekla. pogledala bi me popreko kada bih izašla iz sobe. ali na korset nikako nisam mogla da se naviknem. Jedini znak da možda grešite što tako mislite bio je to što su mu oči ostajale hladne i procenjivačke. on me je pozvao u svoju radnu sobu. Dozvoljavao mi je da maramom pokrijem kosu Kada su u kući bili stranci. Moje haljine borale su se na kukovima i ramenima. Moje obline i lagano kretanje mnogo više su godili oku od njenog disciplinovanog torza. Tada sam često grešila. Tata je insistirao da kada imamo goste oblačim zapadnjačku odeću. On je sedeo za stolom. na trenutak smo se dotakli preko poslužavnika. koji mi je na muškarcu delovao odbojno. kao na crtežima mondenskih Francuskinja u časopisima. Osećala sam kako mu oči prate kretanje mojih grudi ispod tkanine. Trgla sam se i prosula kafu iz ostalih šoljica. Glatke konture njegove vilice i lica nisu vam dozvoljavale da ga „pročitate“. Kada sam se nagnula napred da mu primaknem poslužavnik. Stajala sam na plavom persijskom ćilimu ispred njegovog stola. ali je insistirao da ne pokrivam lice. Nije mi smetalo da nosim takvu garderobu. ruku prekrštenih u krilu i usana razvučenih u osmeh. kojoj je služavka korset toliko zatezala da joj je telo ličilo na telo ose. Tata mi je rekao da njegov kolega Amin-efendija želi da se oženi mnome.

upirući prstom u mrlju. Pogledala sam u njega i pokušala da se osmehnem. ali ništa nije rekao. On je dobar i pouzdan muškarac. noseći u rukama duboku činiju. nije me ni pogledao. a drugom nogom u grobu. Nema dece iz prvog braka. četiri penkala. brojala sam predmete na njegovom radnom stolu – dve mastionice. – Napunio te je religijom kao sarmu. Kuran zabranjuje da roditelji dete prisiljavaju na brak. dodao je: – Nemoj da brineš. Moraćemo da ti je kupimo. Pošto ništa nisam rekla. koja je klimnula glavom. već je. – Curi ti penkalo. Tata je odjednom ustao i izašao iz sobe. Imaćeš dovoljno vremena da se pripremiš. Kasnije. U jednom trenutku je na vrata iza tate i teta-Usnije ušla Violeta. – Kakve su to gluposti? Je l’ te to naučio onaj neznalica Ismail-hodža? – zaurlao je tata. kao da je hteo nešto da kaže. – Ali ja ne nameravam da se udam. tata – izvalila sam nervozno. Može da ti obezbedi lepu kuću. . Imala sam utisak kao da moja majka s odobravanjem gleda tu scenu izdaleka. Da ne bih razmišljala. Žena mu je umrla pre dve godine. gomila fine bele hartije. Videla sam je kako pljuje u supu. – Usprotivila sam se svom ocu. i očekujem da me slušaš.dvadeset godina. Iz jednog penkala curilo je mastilo na upijač. – Pogledao je u teta-Usniju. Ovo je moderno domaćinstvo. a ne neka plesnjiva stara knjiga koju mrmlja gomila prljavih staraca s jednom nogom u mraku istorije. nož za hartiju. On je prestar za mene. Hoće ponovo da se oženi. i želi da se oženi tobom. – Neću da se udam za njega. on se zavalio u stolicu i zagledao u mene s izrazom koji uopšte nisam mogla da dešifrujem. Bar ne za sada. tata. I ne želim da mi muž bude Amin-efendija. kao da je to bila svršena stvar. Tokom duge tišine koja je usledila nakon toga. Majka te ničemu nije naučila. kao da ništa na svetu nije moglo da je spreči da uživa u svojoj dinstanoj jagnjetini s kajsijama. za večerom. Samo Alah zna gde ćemo ti nabaviti devojačku spremu. rekao u svoju dinstanu jagnjetinu: – Za tri meseca ćeš se veriti za Amin-efendiju. Tata je zinuo. Teta-Usnija je nastavljala da žvaće sve vreme ovog prepucavanja.

kako sve oko sebe halapljivo gutaju pogledom. Rekla mi je da ti kažem da ima neke važne informacije za tebe. Čulo se neko komešanje. Kamil je. čeljadeta još nenaučenog da razlikuje presno od kuvanog i koje uživa u gozbi ne brinući je li ona servirana za stolom ili u posudi na podu. Avi. Dečak se oprezno digao s poda. – Ne mogu to da vam kažem. – Dečak je odjednom počeo da plače. dobro. pao je na kolena i prostro se na pod. Njegovim sitnim licem dominirale su krupne oči. Avi Z vonki glas nekog dečaka nadglasao je buku u Kamilovoj spoljnoj kancelariji. ali je stajao spuštene glave. Dečak je imao oko osam godina. On oseti ubod čežnje za bezgraničnom slobodom detinjeg apetita za životom. – Kamil je zadovoljno . – Pa. Imao je na sebi simpatične pantalone sa zakrpama i šareni pleteni džemper. video kako očima šara po sobi. Prišao mu je i stavio ruku na njegova savijena leđa. – U redu – uzdahnu Kamil. – Pustite ga unutra. – Avi. – Kako se zoveš? – pitao je. – Šalje me moja tetka Amalija iz Centralnog sela. Iznerviran. dečače moj. pokušavajući da ga smiri. Kada je video Kamila. međutim. zalepivši nos za plavu arabesku na ćilimu. – Ustani – kazao je blago. beže.20. zašto moraš da me vidiš? Dečak je pogledao u Kamila. Kamil pozva svog pomoćnika i reče mu da pogleda šta se događa. Kamil je primetio da drhti. a kosa mu je bila izuzetno kratka. – Jedan dečak kaže da ima poruku za vas. Smem da kažem samo begu. ali odbija da je saopšti glavnom sekretaru. bio je vitak i oprezan kao ulična mačka. Osmehnuo se Aviju. Kamil je pomislio kako one sve vide. – Ustani.

Rekla je da ćeš ti znati o kojoj se kući radi. dođi ponovo kod mene. Možeš da ideš. Kamil je pružio ruku. – Hvala ti. Ta sluškinja inače ima rođake u selu. – Zahvaljujemo ti što si nam je doneo. Dečak je ućutao.primetio da dečak priča polako i da je povratio samopouzdanje. – Za tvoju uslugu. molim te da uzmeš ovo penkalo. – Ne mogu da uzmem novac – odgovorio je on. Avi. bez sumnje. Molim te da se zahvališ tetki. međutim. okrenuo je leđa dečaku da ovaj ne bi primetio tu emociju na njegovom licu – licu racionalnog zvaničnika. Kada je otišla kod njih u goste. – Rekla mi je da ti kažem da je pre nekoliko nedelja baštovan iz jedne kuće u Čamjeriju pronašao smotuljak odeće pored jednog jezerceta u šumi. Oduševljenje s kojim je dečak svečano uzeo pero ispunilo je Kamila nekom prijatnom mešavinom tuge. Ako naučiš da se služiš njime. – Kakve informacije? Avi je nastavio da priča kao da deklamuje. čežnje i zadovoljstva. još uvek stojeći pravo kao daska. Jedna sluškinja je videla da je baštovan spalio odeću. radoznalo odlutao prema srebrnoj mastionici. važna informacija – kazao je Kamil i posegao rukom u prsluk da izvadi jedan srebrni kuruš. predstavnika svemoćne vlasti. Rekavši to. čula je da to zanima Amaliju i došla je kod nje i ispričala joj šta je videla. penkalima i otvorenim knjigama koje su stajale na Kamilovom radnom stolu. . – To mi je bila dužnost. izvukao jedno pero iz stalka i pružio ga dečaku. – To je. Pogled mu je.

vratila se i stala pored mene nestrpljivo cupkajući i prelećući pogledom preko izloga okolnih radnji. ćilima i količinom opreme za hamame i dragog kamenja koji su se prodavali u zasebnim ulicama u kojima su se u svim dućanima nalazile nepojmljivo velike količine istih proizvoda. – Gledaj – kazala je Violeta uprevši prstom. Na kraju sam rekla: – Hajde da nađemo tu zlataru jer će se tata naljutiti. Blistavi bazar me je očarao čim sam prošla kroz njegovu masivnu kapiju. I tada smo se izgubili u Ulici kapa. Violeta je rekla da zna kako da obiđe Veliki bazar. zlatara s Avenije juvelira. Bedestan I zgubile smo se – kazala sam gunđavo. Čim bi nam se vlasnik obratio. ja nisam imala nameru da kupujem ništa od toga. – Jedna cela ulica s odećom. a ja nikada nisam bila na Velikom bazaru. Kao moja družbenica. išla je kuda i ja idem. videvši da je više ne pratim.21. Trebalo je da idemo u radnju jednog tatinog prijatelja. Violeta je pogledala preko ramena i. da pogledamo narukvice. Stala sam u jednoj uskoj ulici i pokušala da se orijentišem. već mi se jednostavno išlo napolje. mi bismo izašle iz te radnje i ušle u susednu. Odvukla me je do jednog dućana u kome su se prodavali prsluci od brokata. Kupila sam jedan prsluk za nju i balu materijala za sebe i . bala platna. Prvo smo obišle sve radnje. iako smo i teta-Usnija i ja dobro znala da to nije istina. I teta-Usniji i nama je laknulo što ona nije morala da nas prati u našoj ekspediciji nabavke stvari za moju devojačku spremu. Ubedila je teta-Usniju da zna put kroz lavirint natkrivenih uličica. osupnute izuzetnim brojem papuča. ali već smo drugi put prošle pored iste mermerne česme na Ulici kapa – Znam kuda idem – ponovila je ona peti put. Međutim.

Ovde nema bojazni od požara. bez reči. ali takve izrade i kvaliteta kakve nikada pre nisam videla. Jedna mršava žena u zapadnjačkoj odeći nadvijala se nad tanjirom punim ogrlica. ona zapadnjakinja je pokušavala da se cenka s vlasnikom. Slične radnje ređale su se pred nama duž uskih uličica ove neobične prostorije poput pozorišnih kulisa. Ubrzo smo došle do jedne masivne. Ona se okrenula i iznenađeno upiljila u mene svojim plavim očima. – Treba li vam pomoć? – pitala sam je. gvožđem okovane kapije. Violeta me je već vukla u tom pravcu. Istovremeno smo se nasmešile jedna drugoj i. Ostavila sam Violetu da plati jednu zlatnu narukvicu koju sam izabrala i ušla sam u prodavnicu srebra. – Idite ovom ulicom – kazao je on pokazujući prstom kroz bazar – dok ne dođete do jedne kapije. Činilo mi se kao da može da mi vidi dušu – kao da je gledala kroz prozor. Violeta me je ćušnula i pokazala mi jedan dućančić nakrcan antičkim srebrnim ukrasima i vazama. draga hanumo – objašnjavao je ponosno. okrenule ka trgovcu. kada se kapija zaključa. U susednom dućanu prodavao se zlatan nakit. – Pokazao je prstom ka onoj uskoj stazici ispod tavanice. – Ovo je najstariji deo bazara.dogovorila se da nam robu isporuče u Nišantašu. na drugoj strani – uveravao nas je – videćete Aveniju juvelira. – Šta je ovo? – pitala sam ja začuđeno starog trgovca. Uska drvena stazica pružala se celim njenim obimom ispod tavanice. a noću. Zaboravile smo na očevog zlatara. U susednoj radnji. koji je stavljao drugi tanjir sa zlatnim narukvicama na tezgu ispred mene. Jermenina. To vam je ulaz u Bedestan. Vodila je u jednu kao kuća veliku prostoriju koja se nalazila u srcu bazara. – Gde se prodaju najvrednije stvari. Istegla sam vrat koliko sam mogla i videla lavirint uličica nakrcanih radnjama i natkrivenih zasvođenom tavanicom. S one strane kapije. – Ovo mesto je obezbeđeno kao bilo koja evropska banka. Nisam bila naročito iskusna. ali imala sam dobre živce i zapadnjakinja je ubrzo dobila ogrlicu za upola manje novca nego što joj . patroliraju stražari. Onda sam pitala vlasnika kako da dođemo do one zlatare. Prođite kroz njega. koji odjednom više nije razumeo engleski.

– Ja sam Meri Dikson.je trgovac u početku tražio. . – Hvala vam – kazala je ona kada smo izašle nazad na stazu.

Kamil se pitao koliko taj čovek zna o ubistvu Meri Dikson. – Zašto si to uradio? – To je bila ženska odeća. beže. Zato sam je spalio. ali možda je pripadala nekome ko je nedavno ubijen. . Halil je na Kamilovo pitanje odgovorio: – Da. molim te. – Gde si je našao? – Pored jezerceta. beže. – Kakve to veze ima? – Ko zna gde se ona sve vukla po šumi. – Pokaži mi. Pod treperavom svetlošću petrolejke video je da se ona sastoji iz samo jedne niske prostorije. Meštani su sigurno sve znali. Halil je bez reči uronio u popodnevnu hladovinu i poveo Kamila kroz baštu. Posle kraćeg razmišljanja. a ne pitanje. Jezerce se nalazilo iza žbunja rododendrona. Nije bilo pametno da je iko ponovo oblači. Tako je.22. – Ubijen. Pronašao sam neku odeću. Baštovan je zdravom rukom odsutno gladio patrljke svojih odsečenih prstiju. Oko njih su na sve strane letele pčele. Prednji deo sobe bio je krcat uredno složenim baštenskim priborom i alatom. Obrve su mu bile tako guste i debele da mu se oči skoro uopšte nisu videle. Pukotina K amil je zatekao Halila kako čisti alat u jednoj šupi u zadnjem delu bašte. Prošli su pored paviljona i preskočili onaj porušeni zid u mračnoj šumi. Halil je dodao: – A što pitate? Da se neko nije žalio da mu fali? – Ne. – Ovde – rekao je pokazavši rukom iza jedne gomile mahovinom pokrivenih stena. – Bila je to konstatacija. Halil je digao pogled s klupe. I spalio je.

Čuo se samo jasan zvuk izvora koji se na njegovom drugom kraju u njega ulivao. – Bila je ugurana unutra. *** Mišel je pažljivo skinuo blato sa cipela i stavio ih na policu u Kamilovoj kancelariji pored savijene bluze i onoga što su našli u hamamu pored mora. Halil je pokazao na jednu usku pukotinu u steni. Duboko u steni nešto je svetlucalo. Pažljivo je obišao to mesto i raščistio lišće s njega. s odećom koja leprša oko njega. Kamil se okliznuo na jedan busen vlažne mahovine. Kleknuo je kraj stenja i zavirio u onu pukotinu. Prsti su mu dotakli neko platno. On se idealno uklapa u ono udubljenje u Haninoj kutiji. Ovoga puta pokušao je da uvuče celu ruku u pukotinu. Tu ih je ubacio neko ko šumu dobro poznaje. Sistematski je pretražio okolinu i u jednoj rupi u drvetu. a Hana je ovde ubijena. otkrio par ženskih cipela na šniranje. Kamil je zamislio kako telo Hane Simons pluta po toj tamnoj vodi. Ispod površnog sloja krckavog smeđeg lišća nalazio se gladak vlažan talog od prethodnih godina. U grad se vratio s bluzom i cipelama umotanim u mušemu. Druga veza bila je Merin privesak. Meri i Hana. povezane sultanovim pečatom i jednim istrgnutim stihom.Penjući se pažljivo preko klizavog kamenja. Kamil je nekoliko trenutaka stajao pred tim uredno poređanim predmetima kao pred hramom. Vrhovima prstiju ga je uhvatio i lagano izvukao napolje. Pomislio je kako je većina stvari do . uhvatio se rukom za šiblje i skoro pao na kolena jer se ono povilo pod njegovom težinom. Na obalama jezerceta bilo je neverovatno tiho. Bila je to ženska bluza. a pantalone blatnjave. ona će biti direktna veza između njene smrti i Čamjerija. Skinuo je sako i zavrnuo rukave. Ako odeća pripada Meri Dikson. ali prošlo je već previše vremena da bi se na njemu mogli videti tragovi borbe. pri čemu ga je nekoliko grana ošinulo po licu. ali mu je na prstima ostalo samo blato. S gnušanjem je pogledao u klizavu mahovinu i slojeve vlažnog lišća. Ruke i lice bili su mu izgrebani. pomislio je on. Na trenutak je ostao tako da visi. Polako je zavukao ruku unutra. dahćući pre nego što se uspravio. koja se nalazila u visini njegovog ramena.

okrenuo se prema Mišelu i rekao: – Hoćemo li u kafedžinicu? Mislim da smo zaslužili predah.kojih nam je stalo prolazna. – Vodim te u jednu veoma posebnu gostionicu koju znam. Njihova albanska džigerica je sjajna. . – Imam bolju ideju – odgovori Mišel. Kao i gazdina ćerka – dodao je smeškajući se. Da bi odagnao melanholiju koja je počela da ga obuzima.

Bilo je prikladno samo nas gledati. međutim. jer muškarci nisu mogli slobodno da se kreću kroz kuću moga oca da ne bi ulazili u ženske prostorije. Žene. koje su se osećale ukočeno i neudobno u korsetima na koje nisu bile navikle. a zatim se povukle. Muškarci su se podelili u grupice od po dvojice ili trojice. Pomislila sam na rođaka Hamzu i očev ogorčeni glas kako dopire iza zatvorenih vrata. pa je Violeta slobodno mogla da se muva po hodnicima i upozorava me kada bi videla da se neko približava mom skrovištu. ali se zagledao u mene. ali bilo je teško reći da li iz skromnosti ili zato što su bile zbunjene. Žene su stajale na jednoj strani prostorije. Okupile su se oko teta-Usnije i mene. daleko od muškaraca. i tako zauzeli više prostora. To je bilo sve što sam znala o muškarcima i muževima.23. Gledale su u zemlju. Muškarci su došli kod nas zajedno sa svojim ženama. Teta-Usnija i ja smo se pojavile pred gostima obučene u zapadnjačku odeću. Otišli smo u salon podeljeni u dve grupe: muškarci i žene. ostavljajući ih da na miru razgovaraju o politici. i pozdravile nas veoma srdačno. nadajući se da to niko nije primetio. ali nisu prolazili iza . Bile su obučene po poslednjoj pariskoj modi. Sluge niko nije primećivao ni na svetlu. pozdravile ih i zabavljale za večerom. držale su svoje biserima ukrašene izvezene velove tako da im se lice videlo. tiho bih prošla kroz mračne hodnike i sela na stolicu u susednoj sobi odakle sam mogla da ih čujem. Nisam mogla da ga zamislim kao svog muža. Kada je tata uveče imao goste. Nisam mogla da zamislim da uopšte imam muža. To se. Modernisti N ekoliko dana nakon moje i očeve svađe oko Amin-efendijine bračne ponude. on je pozvao svoje političke istomišljenike na jednu sedeljku kod nas. Inače smo bile opasno i zabranjeno voće. retko događalo. Amin-efendija je sve žene učtivo pozdravio. Ja sam i ranije slušala njihove razgovore. Postidela sam se i skrenula pogled. kao da smo ih spasle iz brodoloma.

Tata ga je brzo povukao na mušku stranu sobe. Teta-Usnija se. Pogledao je u mene. nakon čega više nisam bila sigurna da je to tako. Guste lokne kojih sam se sećala sada su mu bile zalizane i začešljane sa strane. Prošlo je sedam godina od onog dana kada mi je dao staklo iz mora i otišao. Okrenula sam se i videla Hamzu kako stoji na vratima. Hamza se sa svima rukovao. Pretpostavila sam da tata nije dozvolio Hamzi da mu poljubi ruku jer ga je smatrao sebi ravnim. prošao iza kauča i pružio ruku meni. i to ga je činilo tako ozbiljnim da me je plašio. Čula sam škripu šarki na vratima sobe i kako glasovi muškaraca polako slabe. koji mu je prišao da ga pozdravi. Srce mi je zaigralo od njegovog dodira. Čula sam da je bio u Evropi. Glave su ponovo počele da se okreću jedne prema drugima. U prvom trenutku ga nisam prepoznala. stvarajući zvuk koji je podsećao na uzletanje ptica. kao nožem urezane. Nagnuli smo se jedno prema drugom i poljubili se u oba obraza. Izgledao je mršavije i vitalnije. ubacila između nas i odvela ga kod muškaraca koji su stajali na drugom kraju sobe. iako sam kod gostiju primetila da su to uradili bez nekog naročitog oduševljenja. Uprkos mojim naporima da se usredsredim na nešto drugo. Tata je bio modernista. Trajne bore urezale su mu se između obrva. Hamza se sagao da poljubi tatinu ruku. koje su bile prećutna granica između nas. ostavivši me samu u Čamjeriju. Mnogo je razloga da se nekom ne dozvoli da vam ukaže poštovanje. Pa. međutim. Ali videla sam njegov izraz lica kada ju je sklonio. U sobi je zavladao tajac. pogled mi je iznova i iznova bežao ka njegovom licu na drugom kraju prostorije. a onda se okrenuo prema mom ocu. ali isto tako i lojalista i čovek koji je kritikovao Mlade Otomane jer je smatrao da zagovaranjem parlamenta . a zatim ponovo postaju glasniji. ali ovaj ju je izmakao i pružio je da se rukuju. Crte lica su mu postale oštrije.sofa. – Kako si. Dženana-hanumo? Bila sam sva ustreptala što mi je ukazao toliku pažnju i naklonila sam mu se onako kako su me naučili. Onda se Hamza okrenuo. kako su se tradicionalno pozdravljali stariji. poput nekog vatrenog konja čiji i najmanji pokret nagoveštava njegovu moćnu snagu. bili smo rođaci i prijatelji još iz detinjstva.

nekoliko muškaraca je pogledalo u Hamzu. Ne treba nam parlament. Sve te priče o slobodi i demokratiji podstiču separatizam u provincijama i idu naruku Evropljanima. Iako je govorio sporo. Hamza je sedeo najbliže bašti. Jedan markantni muškarac sede brade okrenuo se prema mom ocu. jadni muslimani. Lekar mu je pak Jevrejin. bez obzira na to da li su muslimani ili ne? – kazao je zamahnuvši rukom teatralno. Naši iskusni zvaničnici mogu mnogo bolje da upravljaju zemljom od grupe tvrdoglavih mladića koji se ne razumeju u principe pravedne vladavine. i svi muškarci treba da budu jedinstveni. Ko može da garantuje da će oni zastupati interese vlade i da neće zloupotrebiti svoju vlast tako što će podržavati neku od grupa koje potkopavaju jedinstvo našeg slavnog carstva? Zar već nemamo dobar sistem koji omogućava svima da prosperiraju. a njegov savetnik za spoljne poslove Grk. Sultanov bankar je Jermenin. . Inače će neprijatelji naše podele smatrati slabošću i okoristiće se njima. Može se biti civilizovan i ne imitirajući Evropljane baš u svemu što oni rade. nemamo gde drugo da radimo do u vojsci i za tezgom! Ova poslednja rečenica izazvala je smeh među muškarcima. – Jedno je biti moderan – objašnjavao je moj otac – a nešto sasvim drugo biti izdajnik svog sultana. – Slažem se. – Carstvo je ugroženo. Njegova široka prsa prekrivali su zlatni širiti i opasač koji se sijao od medalja.potkopavaju carstvo. – Pogledajte oko sebe. niko mu nije upadao u reč. – Ti časopisi šire opasnu propagandu. Imamo mehanizme koji su pet vekova savršeno funkcionisali. pojačavajući efekat svake svoje izgovorene rečenice tišinom koja bi usledila iza nje. Časopise bi trebalo ugasiti. s licem u senci. Tim delom prostorije prostrujao je tihi žamor odobravanja. Nekoliko muškaraca nervozno se promeškoljlilo u svojim stolicama. Kroz zvonke ženske glasove koji su me okruživali jasno sam mogla da čujem njihov razgovor. – Na te njegove reči. a radikale pohapsiti. pa čak i poneki titraj smeška kod žena. Muškarci su se stajali okupljeni pored dvokrilnih vrata koja su se otvarala u baštu. Skoro da bi se moglo reći da mi.

verovali ili ne. ne dao Alah. prekinuo. – Među gostima se proneo žamor odobravanja. Ideje su jedino što je može spasti. Bio preglasan. Muškarci su se preneraženo zgledali. Ne okrećući glavu. naravno. U dugovima smo. Žena treba da uči ono što treba da zna kako bi vodila svoju kuću i da bude zadovoljna time.– U svakom slučaju. – Evropa je samo jedan region. – Potpuno si u pravu. niti. otišla na jedno predavanje o politici – ubacio se Amin-efendija lukavo pogledavši u Hamzu. – Ne priliči muškarcu da predaje ženama. Evropska civilizacija je mit koji nam nameću oni koji hoće da unište naš način života i podriju našu vlast. . – Carstvo je slabo jer smo dozvolili Evropljanima da nas kupe. Prostorijom se razlegao smeh. Ona ne treba da se bavi naukom i politikom. Ubacio se i jedan muškarac koji je sedeo u fotelji na suprotnom kraju sobe. tako je. Nekoliko žena prestalo je da priča. Nisu nam potrebne ni žene tehničari. i još neke žene prestadoše da razgovaraju da bi čule šta će da kaže. – Da. bude majka i pomoć svom mužu i da vodi domaćinstvo. – U tvojim idejama nema ničeg civilizovanog – suprotstavio mu se žustro jedan muškarac. koje bi najviše volele da nas podele i carstvo vide rasparčano na komade koje lako mogu da progutaju. ne postoji evropska civilizacija – nadovezao se moj otac. – Ženin životni poziv je da se uda. – Ja sam ga. – Na te njegove reči nekoliko muškaraca počelo je da klima glavom u znak odobravanja. ali su očigledno slušale šta se priča na suprotnom kraju sobe. Nije važno šta je tema predavanja. jedna moja dalja rođaka je. Hamza progovori. nastavile su učtivo da se smeškaju svojim sagovornicama. kuća gomile naroda koji se međusobno svađaju. – Pre neki dan. pa čak ni to da li je ono namenjeno samo ženama. Ti radikali rade u korist evropskih sila. To je nemoralno. žene političari. – Predavanje koje je održao muškarac – dodao je. i koliki god danak uzmemo od naših siromašnih seljaka njime možemo samo da platimo kamatu. – One su pretnja javnom moralu. Nisu ideje pretnja carstvu.

Fehmi-beže. Ove savremene žene su sebične i egoistične. Ne vidim razlog da se bojimo raspada društva. Muškarci su nastavili priču u tom pravcu. Tek tada sam shvatila da sam ustala sa stolice. privrženost porodici. pre nego što se tata nakašljao i okrenuo prema muškarcu koji je sedeo pored njega. Dajući ženama prava i slobode. Kada sam progovorila. Evropa uopšte ne predstavlja neki naročit uzor. Ona je odavno ograničila prava svojih žena. – Prave žene uvek su izvršavale svoju dužnost prema društvu tako što su bile dobre majke i supruge – kazao je. ali nakon što se uda i postane majka. – Nema potrebe menjati porodicu da bi se bio moderan. štite prava žena. Ali ona su se vremenom izvitoperila. U prostoriji je zavladao tajac. – Ali moraš da priznaš. civilizovanom muslimanskom društvu žene imaju važnu ulogu. da je obrazovana žena bolja majka. Moramo da budemo otvoreni prema tome. – Prava koja savremeno društvo daje ženi ne razlikuju se od prava koja su žene uživale u najranijem periodu islama. Na kraju krajeva. Pogledi su im skretali u pravcu onoga o . Potrebne su nam majke i supruge. U modernom. Tu nema nikakve razlike. poštovanje starijih i briga za slabije i one koji od vas zavise. ona svu svoju energiju treba da usmeri na rad za dobrobit svoje porodice. moj glas se proneo sobom kao zvonjava u praznom prostoru. ne imitiramo Evropu. ali su im glasovi postajali sve bučniji. – Bez sumnje. Da svi tako mislimo. Naš porodični sistem je elastičan. Moderna etikecija svuda je pokazatelj civilizovanosti. Tradicionalna porodica otvorena je prema modernim idealima. Misle samo na sebe. žene koje mogu da obučavaju narednu generaciju. kao stablo. mir s njim. Savremena evropska porodica ne odbacuje te tradicionalne vrednosti. bila ona evropska ili naša. to bi dovelo do propasti našeg društva. One imaju obavezu i prema društvu i prema svojoj porodici. Žene su počele da šapuću. Pravila koja je propisao Prorok. tu nema nikakve dileme. Samo reafirmišemo vlastitu tradiciju njihovog poštovanja.Muškarac s odlikovanjima na grudima nije se slagao s tim. kao da ih je pojačavala zbunjenost. Ono što neki smatraju istočnjačkim manirima zapravo su maniri čitavog civilizovanog sveta – solidarnost.

Ja sam se svalila u stolicu. Držao se rezervisano. Celo telo mi je pulsiralo u ritmu srca. Kada sam se usudila da pogledam u Hamzu. . Kada sam sledeći put pogledala ka njemu.kome su pričale. nisam mogla da mu vidim lice. njega tamo više nije bilo. Sigurno je bilo tako. Pretpostavila sam da se slagao s onim što se pričalo.

24. Na stolu ispred njih odnekud su se stvorile dve čašice rakije i činijice s humusom. sosovima s jogurtom. Berni se okliznuo i Kamil ga uhvati za ruku. gde su mogli da pričaju na miru. začinjenom prženom džigericom i hlebom. Njih dvojica su je pratili kao ona zalutala deca u jednoj od Karanfilinih priča. Pokazao je jednom mladiću da im uzme kapute. Jedan mladi sopran pevao je neku italijansku pesmu. – Kamil je pokazao bradom prema oznojenim muzičarima i stolovima oko kojih je sve brujalo od priče i smeha. Kangal S krenuli su u jednu usku uličicu. Dan je bio kišovit i neobično hladan. – Mi to zovemo ćeif. – Moram da priznam – komentarisao je Berni protežući noge zadovoljno – da ljudi ovde definitivno znaju kako da se lepo provedu. U uličici su se čuli tihi zvuci muzike. Gazda mu je pohitao u susret i srdačno ga pozdravio. ali bilo je i nešto malo blede mesečine. Žuto blato se stvrdnulo u obliku žilavih talasa i rupa. Bilo je mračno. a onda ih odveo do stola u prednjem delu prostorije. a na njegovom mestu pojavljivali su se novi specijaliteti. Kamil i Berni su živo raspravljali o italijanskoj operi i ulozi narodnih pesama u klasičnoj muzici. – Uz prijatelje i dobru hranu. U sitne sate iskobeljali su se kroz onaj niski dovratak. – Klimnuo je glavom prema tanjirima koji su stajali na stolu ispred njih. Ispražnjene čašice su dopunjavane. ali i da nesmetano posmatraju predstavu. praćen kombinacijom evropskih i istočnjačkih instrumenata koji su pesmi davali notu žalobnosti. Kako je veče odmicalo. Kamil je išao napred. Kamil mu je nešto šapnuo na uvo i on se pokloni i povede ih u jednu malu nišu u njenom zadnjem delu. To osećanje prijatnosti. punjenim povrćem. Kamil je ušao kroz nizak dovratak u jednu zadimljenu prostoriju osvetljenu petrolejkama. sa stola je nestajalo prazno posuđe. u prijatnom ambijentu. Ali ovoga puta .

Svetlost koja je dopirala iznutra osvetlila je lice čoveka koji je stajao pribijen uza zid i posmatrao šta se događa. – Šta to bi? – upitao je Berni kašljući. Isuse – zviznu. Čak i u kadi. u psa. Sada je već bio potpuno trezan. . gde su kočije čekale mušterije do kasno u noć. Kroz vazduh je iznenada poletelo nešto ogromno i crno. – Kangal. – Idemo da se očistiš. – Jesi li povređen? – pitao ga je zabrinuto. Krenuli su ka Glavnoj ulici Pere. Vrata jedne gostionice na trenutak su se otvorila i njen gazda je radoznalo provirio na ulicu. Tu vrstu pasa dresiraju da čuvaju sela. – Hajdemo – kazao je Kamil obuhvativši svog prijatelja oko struka. i udarilo Bernija u grudi. zadržao na samo nekoliko centimetara od njega. – Ovo je baš bilo blizu. prijatelju. držao u levoj ruci mali srebrni pištolj. Kamil je posegnuo rukom za svojim bodežom. prepipa se i prinese ruke licu. Je l’ svi Amerikanci nose sa sobom vatreno oružje? Berni se slabašno osmehnuo. i ćušnuo ga nogom. Kamil obgrli Bernija. osećajući lepljiv znoj na njegovoj košulji. – Mislim da je ovo od psa. začuo se piskav urlik i kangal se stropoštao na zemlju. njegov pogled se sreo s Bernijevim. idući od kapije do kapije. Pre nego što je iščezao iza ugla. i mrtav. Kamil je zaklonio Bernija koji je. – Čak i u kadi. – Dobar je. Iza njih se. Retko se viđaju u gradu. ali ih je Kamil. oborivši ga na zemlju. ali prilično sam ugruvao šake. šunjala tamna silueta jednog muškarca.je Berni pridržavao Kamila. presamićen i boreći se za vazduh. Ogromne čeljusti psa kangala krenule su ka Bernijevom grlu. Pogledao je dole. Berni se uspravi. Nešto je blesnulo. uhvativši ga za vrat.

Mislila sam da se poverim Meri Dikson. za razliku od površne riblje raje – kalkana. što je bio naredni korak nakon očevog prihvatanja Amin-efendijinog udvaranja. i dvoumila sam se da li da sklonim ruku ili nastavim da milujem to mrtvo telo. koja se belasa iskačući i nepromišljeno se producirajući većim stvorenjima na obali. istavrita. koljosa. dugovečne ribe s prošlošću i karakterom. kefala i tekira. Izvlače ih iz za repove da vise na otrovnom vazduhu. Otac mi je rekao da ne zna gde je on. iskorpita. Violeta nikada nije marila za te ribe koje su visile s drvene grede u kafanici sa slamnatim krovom gde su se skupljali ribari i ostali svet. njeno smeđe oko bilo je zagledano u jednu. Duboko more U aprilu mirne struje vrve od riba koje grabe put severa da bi se mrestile u Crnom moru – lufera. Ljudi bazaju okolo i dive se životinjama koje žive u dubini. To me je zapanjilo više nego da je bila ljigavo hladna i otromboljena. što je moj neiskusni dlan očekivao. Rane im krvare gde im je užad zasekla meso. veridba je trebalo da se obavi za dva meseca. Svaka od njih je velika kao dete. ali kada smo se videle na našem uobičajenom ručku u Pale de fleru i kada me je zasmejala svojim pričama o ženama iz palate shvatila sam da sam samo htela da uživam u veselom društvu svoje nove prijateljice ne opterećujući se ozbiljnim . Ribari ove prve zovu „ribama iz dubina“. Uprkos mom odbijanju. ali mu ja nisam verovala. ali od njega nije bilo ni reči. a telo joj je bilo tako mesnato i jedro da sam skoro očekivala da počne da diše. Osećala sam da mogu da pričam samo s njim i da jasno vidim svoj put.25. Iako je riba bila mrtva. koja je bila dugačka skoro kao ja. Dugačke krupne ribe kreću se sporije s dubinskim strujama. Ja sam čekala da mi se Hamza javi. palamuta. trakonja i kaja – s površine. Jednom sam spustila ruku na trbuh jedne od njih. poslednju viđenu tačku. Tela su im mesnata i teška poput životinjskih. ali je mene njihova smrt bolela.

Uporno sam odbijala da se viđam s njim. Nisam mu davala povoda da misli kako se slažem s planovima za našu veridbu i pokušavala sam da mu nekako dâm do znanja da to ne želim. Ponekad bih pomislila da me nije ni video.temama. mada sam to žarko želela. dok se ona negde izgubila. Što se mene tiče. Violeti se nije sviđao. međutim. Amin-efendija mi je doneo na poklon zlatan sat da bi potvrdio ozbiljnost svojih namera. On je bio čovek koji je gledao samo sebe i skoro uopšte nije primećivao okolni svet. . Sa zadovoljstvom bih mu vratila njegov sat. Možda je tata bio u pravu. Njegove oči su me posedovale. dozvolila da sedi sa mnom u našem salonu u prisustvu samo naših uvek prisutnih slugu. ali sam pretpostavljala da je moje ideje smatrao suviše liberalnim za nekoga ko je trebalo da postane njegova buduća žena. već je samo osećao moje uznemirujuće prisustvo koje ga je istovremeno i privlačilo i odbijalo. Teta-Usnija je jednog dana izjavila da ćemo Amin-efendija i ja prvi put izaći zajedno napolje da prošetamo po parku njegovog zaštitnika. Znala sam da se u kući mog oca o tim stvarima otvoreno razgovaralo i da je Amin-efendija prisustvovao tim razgovorima. Tom prilikom sam se zbilja potrudila. Bio je uporan poput gladnog uličnog psa. Razmišljala sam kako bi reagovao da mu to otvorenom kažem – možda bi odustao od udvaranja. ali ja nisam ništa obećala. Gost je svetinja. Možda je to bilo prosto stidljivost. Osećala sam se neprijatno kada me je posmatrao. Ali bojala sam se da ne bi to uradio. čak i kada nije dobrodošao. nisam mogla da zamislim da svako veče svog života provodim sedeći s jednim takvim čovekom. Teta-Usnija mu je. i nisam se usuđivala da prekršim običaj da mu uvek treba poželeti dobrodošlicu. ali našla sam da imamo vrlo malo zajedničkog. Tata me je možda obećao. Bila sam suviše kulturna da odem. ali me je teta-Usnija hvatala u zamku njegovog prisustva. ali sam ja odbila da otvorim kutiju u kojoj je stajao. Možda su me odgajili vukovi i Amin-efendija je mogao da oseti njihov miris. Pokušala sam da ga uvučem u razgovor o politici. ali on je bio lojalista i svako kritikovanje sultana ili priču o prednostima i manama političkih alternativa smatrao je izdajom.

Pružio je ruku. Ako to ne uradim. a onda me poveo kroz kapiju u park. najzad saopštim Amin-efendiji da ne želim da se udam za njega. osramotiću svog oca u visokim krugovima ljudi koji su ga doveli na položaj. On me je čekao kod jednog mermernog luka na ulazu u park. Bili su hladni i suvi kao pergament. Amin-efendija se nasmešio. Stigla sam tamo u zatvorenoj kočiji. Odlučila sam da idem. . izvršene su sve neophodne pripreme i pozvani su gosti. a glava i donji deo lica bili su mi pokriveni tankom svilenom gazom. – Gde su sluge i gosti? – pitala sam drhtavim glasom. Taj paša se složio s tim. – Čekaju nas kod jezera s pićem. Treba li da mu se zahvalim za pomoć ili ga izgrdim? Zagledala sam mu se u lice. kazala mi je. Usplahirila sam se i zbunila. smeđi od duvana. – Pa – nasmejao se Amin-efendija uzdržano pokazujući rukom na prazan put iza i zemljanu stazicu ispred nas – po tom pitanju se sada više ništa ne može učiniti.Tefik-paše. Blago sam se zateturala i on je pružio ruke da me pridrži. Ispod brkova su mu se ukazali zubi. Iako je bilo toplo. čak su i ptice čekale da vide šta će se desiti. Tako bih mu pružila priliku da sačuva obraz jer bi bio u mogućnosti da povuče svoj predlog za veridbu. i nakon kratkotrajnog oklevanja prihvatila sam njegovu ruku. Gde li su pašine sluge? Amin-efendija je rekao kočijašu da ide. Bilo je izuzetno tiho. Ono je delovalo samo predusretljivo ljubazno. Nisam videla nijednog slugu koji bi mi pomogao da izađem iz kočije. Ali tamo nije bilo nikoga osim nas. Dok sam izlazila iz kočije štikla mi se zakačila za stepenik. – Valjda možeš malo da se prošetaš sa svojim verenikom pored mora. – Ta ideja mi se ne sviđa – rekla sam pokušavajući da zvučim kao teta-Usnija kad kori sluge i trgovce. Mislio sam da bi bilo dobro da neko vreme provedemo nasamo. Dlanovi su mu se priljubili uz moju feredžu i „opekli“ mi grudi. gde sam očekivala da vidim bar naše društvo i ostale kočije. Njegovi dugački prsti obmotali su se oko mojih. nosila sam belu feredžu od svile. ali nameravala sam tu priliku da iskoristim i tokom spomenute šetnje. koja je trebalo da se obavi daleko od ušiju mojih ukućana i teta-Usnije.

– Boli me to. – Njegovom interesu – ponovila sam zbunjeno. ali živog duha. Veo mi se zalepio za oznojeno lice i jedva sam disala. – Da. – Zgrabio me je za ruke i pribio uz drvo. Okrenula sam se i pogledala ga. – Zar se on složio s ovim? – pitala sam ga s nevericom. – Šta hoćeš time da kažeš? – Posmatram te otkad si se vratila da živiš kod njega. O čemu to hoćeš da pričaš sa mnom kad si odlučio da postupiš tako nečasno? Moje reči ne da ga nisu iznenadile već je razvukao usta u još širi osmeh. a moja lanena haljina imala je nekoliko slojeva. ali bio je živ i gladak poput kože. Znala sam da ne treba da budemo sami pre nego što se venčamo ili bar ne verimo zvanično. – Neću se udati za tebe. Aminefendija je pri tome izgovorio jedan epitet koji me je šokirao kao da mi je opalio šamar. dok nisam došla do jednog bora. Stavio mi je u ruku debeo i tvrd predmet koji je ličio na jegulju. Napraviću od tebe idealnu suprugu. Prestani! Smesta! Kroz haljinu sam osećala kako se njegovo celo telo pribija uz moje. – Tvom ocu to ne smeta. – Da me učiš? Oblikuješ? – Dao mi je odličan šlagvort za ono što sam nameravala da mu kažem. i krenula napred. Biće mi veliko zadovoljstvo da te učim i oblikujem. i shvatio sam da si baš ono što želim – lepa i pametna. Bilo je veoma toplo. Jasno mi je da me ne želiš. Izmakla sam se i pokušala da ga bacim. – Tati neće biti drago što nemamo pratnju. Gurnuo me je na crvenu zemlju. Počela sam da se izmičem unazad. Njegovi koraci bili su duži od mojih i lako me je pratio. Onaj miris ruža me je gušio. Bila sam tako ljuta da sam samo mogla da ponavljam njegove reči. hoćeš. Usporila sam. – Tvoj otac će uraditi ono što je u njegovom interesu. i na kraju ćeš mi biti zahvalna zbog toga. Otvorila sam suncobran i stavila ga između nas. Prišao mi je u jednom koraku. Pokušala sam da se .– Još mi nisi verenik – kazala sam ne obazirući se na njegovu ruku. Ali to će stvari učiniti samo još interesantnijim. Rub feredže mi je pocrveneo od prašine sa staze.

otrgnem od njega. Tvoj otac će insistirati na tome da bi sačuvao svoju čast. – Morao bi da me ubiješ prvo. Bila sam sigurna da sam vrištala. Nebo je bilo nevoljni svedok. Zamisli samo kako bi to uticalo na njegovu karijeru. Ili smrt. Fes mu je poskakivao na glavi kao demon. Amin-efendija mi je podigao suknje preko lica i njima mi blokirao ruke. a u središtu tela sam osećala otvorenu ranu. Odjednom sam se setila priča što su ih pričale žene u letnjikovcima o kompromitovanim devojkama koje nisu mogle da se udaju. Čula sam ga kako se ceri. Ruke i noge su me bolele. Mogla sam da osetim njegovo prisustvo preko sebe. Odeća mu je bila besprekorna. a onda mi se u telo zario nož bola koji mi je dopro čak do mozga. ili su ih odbacile njihove porodice ili muževi. Njegova oštra kolena zabola su mi se u butine i razdvojila ih. A onda je on uzviknuo psovku. Videla sam samo ono crvenilo u svojoj glavi. Otvorila sam oči i kroz pamučnu gazu videla svetlost. Nisam otvarala oči. svetogrđe. – Nikada se neću udati za tebe – izgovorila sam kao iz topa. Njegovo zurenje mi je pozleđivalo onu ranu. i butine mi je preplavila vrela tečnost. – Učinio si to protiv moje volje. On se ponovo nasmejao. vrh njegove čizme kako mi gura koleno upolje. Niko drugi te neće hteti. On će mi verovati. moja damo. i borila sam se da se pokrijem. Ćerka mu se daje kao obična uličarka. Priča koje su se vrtele po glavama devojčica što su ih slušale i kasnije tkale od njih svoj život. – Evo ti. Ona oštrica je naglo otupela i čula sam sebe kako ječim. Nisam mogla da vidim šta radi. Zaslepila me je svetlost kada je sklonio suknje s moje glave i oslobodio mi ruke. Otvorila sam oči. On je izgledao potpuno isto. ali su mi ruke u njegovim šakama izgledale tanke kao iglice bora što su mi ležale oko glave. – Sada ćeš morati da se udaš za mene. ali ništa nisam čula osim groktanja životinje kraj mene. – Gurnuo mi je peškir u ruke. Zapanjeno sam shvatila da je on ovo isplanirao. – I ne moram. . Ti zvuci su imali isti ritam kao i moj bol i shvatila sam da je to Amin--efendija. One su još bile čedne.

kao da su htele da me pomiluju. Šuma mi oprašta. Pomislila sam na Hamzu i daidžu Ismaila. pomislila sam. ili možeš da se praviš da te boli glava i kočijaš će te odvesti kući. to ništa neće promeniti na stvari. Oni će me osvetiti. Pružio je ruku da me podigne.. moje ćutanje biće kupljeno time što ću te dobiti za ženu. i otići na izlet. one su me zasule. Uspravila sam se i lice mi se našlo ispred Amin-efendijinog. On je držao ruke na leđima. Niko neće znati šta se dogodilo osim tvog oca. a on će želeti da to tako i ostane. – Odvešću te negde ovde da se očistiš. a usta bila blago otvorena. i bolno uzdahnula ugledavši krv na svojoj haljini.. Baš kao ni ljutita očekivanja društva da će se žena koja je zgrešila očistiti od svojih grehova – svojih? – smrću ili odlaskom u izgnanstvo. Moj suncobran je bio sav u borovim iglicama. Sela sam. ali sam ja ustala sama. oči su mu gledale nekud u daljinu. Oni se neće pomiriti s ovim. A ako neko dozna šta se stvarno dogodilo. To sam iznenada shvatila u iznenadnom naletu lucidnosti koji mi je zauvek promenio život. Zabila sam mu vrh suncobrana duboko u desno oko. u kočiju.– Ako se ovo pročuje. Onda ćeš se vratiti nazad. Kada sam ga podigla. Povraćalo mi se pri pomisli na njegov dodir. Kočija čeka na kapiji. . kao da je ponovo proživljavao neki prijatan trenutak. Dođi. Zahtev društva da žena bude pošteđena ove surovosti očigledno ne može uvek biti zadovoljen. Bila sam sigurna u to.

Slana. Izgledalo je pomalo neobično da kuhinja bude mesto otkrića. Savremena je žena koja poštuje otomanske vrednosti. pomislio je s olakšanjem. Ionako se. Suzdržavao se da je ne zagrli kao Feridu. kao da je u onu nišu u steni bila ugurana mokra i tamo se osušila. Prsti desne ruke zapleli su mu se u brojanice od ćilibara. a ne slatka D a. možda je pripadalo Meri. Bio je svestan toga da Evropljani ne veruju muslimanu. Mislim da sam je videla u jednoj takvoj. ne želeći ništa da menjaju da slučajno ne bi ostali bez dodira onog drugog. pomislio je. njeni ne bi složili s tim. svejedno nosi li on nosi fes ili cilindar. ali on ionako nije mario za ta pravila. dok su oni leve obuhvatili hladan metal džepnog sata. i to ženom koja mu se bude sviđala. već samo veoma izgužvana. Muslimanima je dozvoljeno da se žene kaurkinjama. pomislio je Kamil. Pustio je sat i posegao za Sibilinom rukom. Udahnuo je duboko.. Život se. a onda je rekla slugama da izađu i zatvorila vrata. Uprkos tome što je Sibil delovala smireno. Strašno ga podseća na nju. čim joj je rekao da ima nešto da joj pokaže. Oženiće se ako to bude želeo. Svaka reč. drži za sve kao davljenik za slamčicu. . Pogledi su im se sreli. Sedeli su za širokim kuhinjskim stolom čije je grubo drvo bilo udubljeno decenijama ribanja. Kamil je osetio da joj je glas blago zadrhtao jer je shvatila da dodiruje smrt – poslednje trenutke života Meri Dikson. Nije bila ni pocepana ni flekava.26. Sibil ga je odmah dovela ovamo. to možda pripada. zabio ruke u džepove sakoa i zavalio se u stolicu. svaki pokret bio je pretnja tome. Sedeli su nepokretno. Nežna je i savesna ćerka koja se sama brine o nezgodnom ocu koji je odsutan duhom i osećanjima. – Sibil je držala u rukama onu blatnjavu bluzu. Njeni biserni dugmići bili su neoštećeni.. Sibil je pustila da bluza padne na sto. Odlična supruga za pravog čoveka. Vešta je i inteligentna.

Kamil-beže. – Gde ste uopšte pronašli ove stvari? – Cipele i bluzu smo našli u šumi iza kuće Ismail-hodže u Čamjeriju. Iznervirana što je iznenada ona ta koja moli. Moram da krenem. pokazala je rukom prema stolu. pomislio je. a zatim pogledao u nju. više vole kožne papuče kao što je ova. Nije mnogo pratila modu. kao što znate. Sibil se stidljivo nasmešila. – Izvinite. Da li je to dovoljno? Postavši iznenada svestan onog što bi se sada moglo očekivati od njega. Sibilhanumo. Sibil-hanumo. ali mislim da bi ona nosila ovakvu vrstu obuće. ali pošto ste prešli toliki put – rekla je osmehnuvši mu se – volela bih da budem od pomoći. gospođice Sibil? – Ne sada. – Kasnije. – Njegova užurbanost joj je pokvarila uživanje. – Mogu li sada da vam skuvam čaj. – Hvala vam. Jedan gutljaj. ponovo ga razmotala i počela da prelazi prstima preko prikupljenih predmeta. molim vas. – Molim vas. nemojte odmah da idete. – Dobro. skočio je na noge. – Sedite. Nagnuo se napred. Turske dame. Pozvaću vas. – Bilo je u njenom glasu oštrine koja Kamila zaustavi u njegovom užurbanom pakovanju. Mejzi – kazala je Sibil trudeći se da zvuči veselo. – Još nismo pregledali ove stvari. oslonio se obema rukama na sto i duboko udahnuo. – Znam da ste vrlo zauzeti. Nije znao šta da kaže.Nečije kucanje na vratima ih je trglo i brže-bolje su razdvojili ruke. a ova vrsta cipela je prilično česta u Evropi. Sibil je privukla smotuljak sa stvarima. ali glas joj je drhtao od nervoze. – Ovo su – kazala je ona pokazujući na češalj i ogledalo – prilično . – Oslonio se na to da je shvatila šta je time hteo da kaže. Kamil je seo i na trenutak prešao odsutno pogledom preko predmeta koji su stajali na stolu. – Sibil je pokazala rukom jednu pocepanu i strašno prljavu papuču. – Sibil je pokazala rukom na stolicu koja je stajala pored njega. – Počeo je da skuplja stvari sa stola i uvija ih mušemu. I Kamil se smešio – njegovo lonče zaronilo je duboko u ćup blagostanja. – Ne znam za cipele. gospođice Sibil – rekla je služavka i otišla niz hodnik. izbegavajući da pogleda Kamila u oči.

Ko može da kaže da baš taj pas ima veze s njenim ubistvom? – A zašto pas? – Ribari su te noći čuli lavež nekog psa – rekao je Kamil. Ali ona nije umrla od toga. – Da li kužnjak može da paralizuje. – Znači li to da je Ismail-hodža osumnjičen? Kamil je na trenutak zaćutao. Sibil je obrisala dlan o svoj rukav. Našli smo jedan hamam pored mora koji je preko godine zatvoren. – Prstom je dodirnula oštricu noža. a onda uzdahnuo. Inače bi jedna mlada žena poput nje mogla da se spase iz vode. U blizini hamama našli smo samo jednog mrtvog psa – kazao je i slegao ramenima. Nije se pomerala. mogla je da bude gurnuta u vodu u bilo kom delu moreuza. nakon čega se nasmešio i napravio grimasu. Onda oslepite. – Znači. Prvo vam se osuši grlo i otežano gutate. vrtoglavica i halucinacije. Ona se udavila u slanoj. Od njega se ne umire odmah. u zavisnosti od toga koliko ga uzmete. nikakvih dokaza da je tamo neko ubijen. Mogle bi pripadati bilo kome. Sibil se steglo grlo. – Nije baš nešto od čega se može početi. Ali šta je radila na jezercetu? – Možda je pala u Bosfor. Je l’ i on pronađen s ostalim stvarima? – Ove druge stvari nađene su na jednom mestu severno odatle. – Oštar je. ali Kamil je primetio da je prebledela i da su joj iznad gornje usne izbile graške znoja. Nema. a zatim vam se zenice rašire i više ne reaguju na svetlost. – Ali pasa ima svuda. Spustio joj je ruku na rame. ali neko ga je nedavno koristio. . – Da li vam je ovo nekako pomoglo? – Samo je zakomplikovalo stvari. ne u slatkoj vodi. međutim. a neko joj je kasnije sakrio stvari kod jezerceta – kazala je Sibil. – Može veoma otežati disanje i kretanje udova. već se utopila. – Moramo da ustanovimo da li je pre nego što je gurnuta popila čaj koji ju je paralizovao. već tek nakon nekoliko sati. – Mislili smo da smo otkrili gde se udavila. – Ne. Potom se postupno javlja paraliza udova.obične stvari.

– Treba to da znam. Izgledalo je kao da se razmak između njih smanjio po nekoj još neotkrivenoj fizičkoj formuli. . Zaustavljene u svemiru koji je počinjao i završavao se u tački u kojoj su im se kože spojile – dok Mejzini koraci ispred vrata nisu razbili čaroliju.– Je l’ vam dobro. Nije bilo potrebe da vam to opisujem tako plastično. – Pogledi su im se sreli. – Nemojte da mi se izvinjavate. Sibil-hanumo? Izvinite. Hoću da znam. Usne im se sretoše. Izvinjavam se.

. Sećam se kako sam se zgrčila da bih je izbegla i kako je srebrni ibrik u kome je stajala pao na zemlju. Ali to mi je dalo neverovatnu snagu. On se odmakao. Kada sam se osvestila. žene koje su došle na izlet odvele su me do pašine baštenske kućice i spustile na ligeštul. videla sam jednog muškarca iznad svojih grudi i trgla sam se od straha. Oko mene je stajalo mnogo ljudi. – On je odveden u bolnicu. ali mu je glas bio dubok i zvučao je ubedljivo. Miris ruža O sećala sam se tupo i nekako rasterećeno. Na kraju sam utonula u tamu koja me je iščekivala i dozivala me s ivica mog vidnog polja. Sada ste na sigurnom. Miris ruža je postao prejak i povratila sam. a ružina vodica mi je prosto oprljila kožu. Ništa nije mogao da nam kaže. Jesu li vas napali lopovi? – Delovao je zabrinuto jer su razbojnici bili u blizini i jer su upali u pašin park. Zagledala sam se u njega. Violeta je sedela smrknuto s moje druge strane i držala me za ruku. Onaj muškarac je bio glatko izbrijan i na licu je imao neki detinjast izraz.27. Da li su ga našli? Da li će ga uhapsiti? – Možete li da nam kažete šta se desilo? Da li će mi iko verovati? – Amin-efendija. Nemojte da se brinete. Od mirisa ruža mi se povraćalo. Okrenula sam se ka njoj i nasmešila joj se. ali je ostao da sedi na stolici pored mene. Bila sam na sigurnom? Počela sam da se prisećam. Sve sam im ispričala. – Ja sam pašin lekar. Kada sam izašla iz šume. Sećam se kako se Violetino preplanulo lice nadvilo nad mene. Govorio je s vrlo jakim francuskim naglaskom. Okupile su se oko mene i počele zabrinuto i radoznalo da šapuću. Bol koji se širio iz slabina obuzeo mi je celo telo. Jedna od žena mi je poprskala ruke i lice ružinom vodicom.

Tata je ustao i lagano mi prišao. Da li mi je verovao? Da li me je krivio? Šta će sada uraditi? Nisam bila dovoljno iskusna da bih znala kakve će ovo posledice imati po njega. Stakleni tanjir koji je stajao pored njega bio je pun opušaka. oni to odbiše i. Za to sam ja kriv. Čipkani obod mog prekrivača nikako se nije uklapao s njegovim vunenim pantalonama. primetila da se teta-Usnijin izraz lica nije promenio. Seo je na stolicu pored moga kreveta uzdahnuvši. Tata je stajao kao skamenjen pored vrata. Rekla mi je da je došao i paša sa svojim lekarom. – Dženana – kazao je on. zapalio je i povukao dobar dim. Dženana. Paša se izvinjavao što se ta užasna stvar dogodila dok je tatina porodica bila pod njegovom zaštitom. Violeta je.Doveli su me kući. stavili u krevet i uspavali tinkturom opijuma. a onda zbunjeno zaćutao.. odoše. ali da je ostao bez reči. Izvadio je jednu cigaretu iz džepa. Izgledalo je kao da me nije čuo. Njih dvojica su mu pomogli da sedne i doneli mu čašu rakije. . Zbunjeni i pometeni. tata. – Mnogo mi je žao. – Žao mi je.. Kada su paša i njegov lekar smestili tatu u fotelju i malo ga smirili. glasnije. Violeta mi je rekla da je. – Odrasla si kao divljakuša. – Ali tata. tata. Kada je začuo šuštanje prekrivača dok sam pokušavala da sednem u krevetu. ali znala sam da časno postupanje članova porodice muškarca uvek utiče na njegovu karijeru. ona im je ponudila osveženje. nisam mogao da ti obezbedim dobar odgoj – rekao je on u dim. gleda kroz prozor i puši kao smuk. videla sam kako tata sedi na divanu. Oprosti mi. međutim. ali mu je lice bilo u senci i nisam videla njegov izraz. tata pokušao nešto da kaže. – Ja. okrenuo se prema meni. Njegovo krupno telo u tamnoplavoj uniformi od češljane vune izgledalo je preveliko i krajnje neprimereno u toj sobi ukrašenoj finim vezom i šustiklama u pastelnim bojama. kada je završio. Teta-Usnija je stajala oslonjena o kamin. pa sam to ponovila još jednom. Kada sam se probudila. ne znajući šta bi više mogli da urade. Violeta je ostala dole.

kćeri moja. . Nisam znala šta znači biti uništen. već je označavala da je njen nosilac primeran građanin. Nakon toga je nastavio. ali još uvek ima moćne prijatelje. Nije trebalo da ti namećem taj brak. Nisam ništa odgovorila već sam ga čekala da nastavi. I Usnija-hanuma se raspitivala o njemu kod žena.– Moraš da saslušaš. Tamo možeš da se odmoriš dok ne odlučimo šta ćemo dalje da radimo. Učiniće sve da nas uništi. ali video je samo tanano tkanje jednog devojačkog života za koje nije mogao da se uhvati. – Ova porodica je stekla opasnog neprijatelja. – Nisi ti kriva. Pomislila sam na ribu obešenu na konopac. Počela sam da plačem. Svi koji su ga znali s posla strašno su ga hvalili. autoritativni prizvuk. Uveravala me je da su sve listom kazale da je fin i velikodušan čovek. Kada se ponovo okrenuo prema meni. Ućutao je. A izgubio je i oko – rekavši to tata je radoznalo pogledao u mene. ali se u njemu naslućivala uzrujanost. Efendija nije bila samo počasna titula. namršten: – Mislim da je najbolje da odeš kod majčine rodbine. kao da mu je nešto iznenada palo na pamet. učinilo mi se da su mu uglovi očiju bili vlažni. Potapšao mi je ruku ne gledajući me u lice. – Njegov glas je ponovo poprimio onaj poznati. – On je izgubio službu u palati i podršku svog zaštitnika. Tata je preleteo pogledom preko sobe kao da je u njoj bio neki predmet koji je mogao da ga spase. potom ustao i brzo izašao iz sobe. Dim cigarete koja mu se klatila među prstima pravio je arabesku u vazduhu. Amin-efendiju. Nisam imao pojma da je taj čovek takav gad. zakašljao se. – On nije čovek koji će te stvari zaboraviti. – Kada je izgovorio njegovu titulu. častan čovek.

Mene. Šta da radim. Nikada me niko nije tako privlačio. on više ne bi mogao ovde da radi. Odvratna sam sama sebi što sam uopšte pomislila na tako nešto. Ako bi se samo nazreo nekakav skandal. 9. jul 1886. Ne bih pristala ni na šta drugo. Sigurna sam da bi ona umela da mi dâ pravi savet.28. bez obzira na to što me privlači. Najdraža moja sestro. naravno. Strašno mi nedostaje mama. Kamil-paša mi nije izneo svoj slučaj sa mnom u mnogo reči – nije sklon tome da mnogo priča – ali jasno mi je o čemu se radi. A tu je i pitanje vere – skandalozna udaja njegove ćerke za jednog neznabošca nanela bi mu skoro istu toliku štetu. Shvatila sam da provodim previše vremena razmišljajući o Kamilpaši – sudiji koga sam ti ranije spominjala. Zapravo se ništa loše ne događa. . Ovde nemam nikoga koga mogu da pitam i kome mogu da verujem. Osećam se kao da sam uzjahala konja koji ne može da se kontroliše i samo mogu da ga pratim. Svi smo već videli šta se događa s mladim ženama koje jedva čekaju da se odreknu onog jedinog što imaju i kojima društvo okrene leđa. plašim da bih mogla da osramotim oca. Da li se to dogodilo i između tebe i Ričarda? Ali najviše se. ako misliš da to neće narušiti odnos između tebe i tvog muža. povodom ubistva Meri Dikson. međutim. više brine otac nego društvo. on je ipak nevernik i nemam prava da zamišljam život koji bi bacio ljagu na očevu karijeru. najdraža Mejtlin? Ne mogu da kažem da ga više nikada neću videti – on ovde dolazi službeno. ali se ja poslednjih nekoliko dana osećam prilično smušeno. Potreban mi je tvoj savet. Uprkos tome što se ponaša civilizovano. o braku. Molila bih te da sadržaj ovog pisma ostane među nama. u stvari. ili s njega padnem. Mejtlin. Govorim. što bi izazvalo užasan bol.

što ti nisam kazala da ne bi brinula za mene. sela ispred ogledala i pričvrstila ga za kosu. Sibil je u mislima svoju novu kuću napunila decom – sinom i ćerkom i svojim dragim sestrićima. s mesta za koje je mislila da nije njeno. jastuci od damasta. Ali ne mogu da žrtvujem oca tom iskušenju. Sobe će joj urediti u orijentalnom stilu – cvetni ćilimi. i počela da se smeje. naročito noću. pokazaće mu da vredi. Drago mi je da je odlučio da ostane ovde. Moglo bi se reći da se ceo život spremala za tu ulogu. da joj pada na leđa kao kosa. uzela proziran beli veo s kreveta. somotske draperije – s dovoljno stolica i kauča da bi mogli da priređuju prijeme koji će sigurno biti deo njene uloge žene visokog zvaničnika otomanske vlade. Zaista uživam u njegovom društvu i u ovim dugim večerima taj mi vid zabave izuzetno prija. Kaže da je trenutno prestao s pisanjem knjige jer hoće da preispita svoj pristup. Znaš već o čemu govorim. Pomagaće Kamilu u njegovom radu. Kod žena iz naše porodice postoji jedna crta tvrdoglavosti – duboka potreba da se promeni ram u koji smo stavljene. Ali nije verovala da bi on tražio od nje da ga nosi. Čekam tvoj savet. ako će joj omogućiti da se kreće u društvu pored Kamila. Neko vreme sam bila strašno usamljena. Možda bi oni poželeli da ostanu u Istanbulu. pomislila je. bagatela. Nakon toga ga je prebacila preko glave. Taj smeh je izbio iz dubine njene duše. Pronalaženjem Šukrije. Sibil Sibil je odložila pero. Zamislila je jednu kuću – jednu od onih ljupkih otomanskih poslastica koje su gledale na Bosfor. svedoka događaja koji su prethodili Haninoj smrti. koji se nalazi u šumovitom . kao što pomaže i ocu. Zauvek tvoja. Veo je ništa.Berni u poslednje vreme stalno izlazi noću. Mogla bi da bude njegove oči i uši među ženama. Ta usamljenost je sada dodatno naglašena odsustvom nekoga ko se ne uklapa u moj život – bar ne dok ga živim u britanskom i turskom društvu. moja mudra i draga sestro. Dečaci bi mogli da idu na koledž Robert.

kao i uvek. A tu bi bio i Berni. Kamilovo fizičko prisustvo. On bi možda mogao da se zaposli u ambasadi i najzad preuzme dizgine od njenog iscrpljenog oca. Dok je razmišljala o deci Sibil je pocrvenela. Njihova deca odrastaju trčeći kroz živice koje im razdvajaju bašte. . Ričard bi se s tim složio. kao što to rade turske porodice. Nana bi rekla – slobodno kao ptica. Mejtlin bi mogla da otvori bolnicu za žene. Kada ga budu videli. Spustila je veo preko lica i strovalila se na krevet. Kada se Turci ožene. sigurno će poželeti da ostanu. sećanje na njegove usne koje su tražile njene. još jedno prijateljsko lice. u toj uskoj. Njegov glas probudio je u njoj želju da mu se poda – želju za koju nije znala da je uopšte ima. osećala se nesputanom. zapljusnulo joj je čula poput plime. sele se u kuće kraj roditeljskih i kuća braće i sestara. nabujaloj samotnoj ćeliji. Ispod tog vela. Iznenada joj je kroz glavu prošla jedna prijatna misao.delu grada iznad Bosfora. Svi bi mogli da žive jedni pored drugih.

Njegovo današnje čitanje bilo je. Trovanje opijumom. pomislio je. kao tinktura ili u obliku kristala morfijuma. oni su podrhtavali na vetru i izgledali kao da pokušavaju da joj sklone maramu s lica. Taj zagrljaj.29. u službi jednog manje izvesnog projekta – njegovog oca. koliko je zrna opijuma uzeto i da li je on bio u tečnoj ili čvrstoj formi. Kamil se sećao kako je u to vreme pažljivo posmatrao roditelje kada su bili zajedno. Pretpostavljao je da mu se majka bila umorila od brojne posluge. porodica zvaničnika i drugih gostiju koje je morala da zabavlja u rezidenciji. Skoro da mu se činilo da je vidi kako pravi svoju tapiseriju na klupi iza ruža. Ali jedna kap skroba rastvorenog u jodnoj kiselini identifikuje ostatak od samo jednog hiljaditog dela zrnca morfijuma menjajući njegovu boju u plavo. upitao se on ponovo. Vizije K amil je sedeo na klupi pod odrinom od jasmina u bašti kuće njegove majke i čitao Risov Priručnik iz toksikologije. Jedno od Kamilovih najživljih sećanja iz detinjstva bili su nežni šareni duguljasti leptiri koji su se skupljali na pamučnoj. stojeći iza vrata. ali mogu da budu i proširene. video je oca kako je – brzo i skoro krišom – zagrlio majku u jednom hodniku. međutim. U bašti se osećalo njeno prisustvo. koji je pozajmio od Mišela pod izgovorom da mu treba zbog njegovih istraga. Zenice su često sužene. Kada bi se nagnula napred da sipa ocu čaj. Zašto je njegova majka odlučila da živi ovde sama. odagnao je . nije pisalo ništa o odvikavanju čoveka od opijuma. ostavlja vrlo malo tragova na telu posle smrti. stalne stražarske pratnje i žena. Kamil je oduvek voleo da zna kako stvari tačno funkcionišu. Smrt može biti nagla ili postepena. čitao je. Možda ima vizije kao baba. Jednog dana. iako kratak. međutim. u zavisnosti od toga da li je želudac bio pun ili prazan. Iskre svetlosti iz moreuza stvarale su u bašti atmosferu kretanja i bujnosti koja je pojačavala osećaj spokoja. labavo vezanoj marami na glavi njegove majke. U toj knjizi.

Probudilo ga je zveckanje stakla. koju je majka nazivala bojom zečje krvi. ili koncentrat ili vodu. koja mu se zabila u srce poput cepke. Onda bi. a na sebi je imala Sibilinu haljinu. Na trenutak mu se učinilo da u senkama kasnog popodneva vidi svoju majku kako stoji pored vrata. balansirajući njome na svom glatkom dlanu. Preostalu tečnost iz čaše sipala bi u jednu bakarnu činiju i isprala čašu vrelom vodom iz slavine samovara koju bi takođe prosula u činiju.Kamilov strah da će se njegovi roditelji rastaviti i da će ih izgubiti. Kamil je zadremao. pažljivo. Kamilov otac je tamo dolazio dva puta nedeljno. Potom bi tako napunjenu čašu odnela mužu. Nakon toga. video je da je to Karanfila. dok ona ne bi postala upravo onakva kakva treba da bude – svetlosmeđe crvena. Kada je izašla na sunce. koja mu donosi čaj. i ona mu iskliznu iz ruke. porodica se zauvek preselila u majčinu kuću. Seo bi da radi za jednim stolom koji se nalazio pod niskim debelim stablom bora što se nadvijao nad ruže i Bosfor iza njih. sa svojim spisima i grupicom pomoćnika. Kamilova majka nije puštala da sluge sipaju njenom mužu čaj i sama je odlazila s njegovom ispražnjenom čašom do samovara koji se pušio na obližnjem stolu. iz jedne porcelanske šolje koja je stajala na vrhu te vrele mesingane posude nalila u čašu dva prsta rićkasto-crnog koncentrata i dosula u nju do vrha vrelu vodu. pažljivo bi proverila boju čaja i dodala u njega. Razdragan tim umirujućim sećanjem. po potrebi. i spustila je na sto ispred njega. Lice joj je bilo zaklonjeno komadom platna. . Držeći čašu na svetlosti. kuvarica. U tom trenutku je iznenada postao svestan te mogućnosti. Njegov stisak na knjizi oslabi.

To njegovo ćutanje me je bolelo. da ga se otarasim i odsečem kao oduzet ud. Hamzu nisam videla još od one večere u našoj kući u Nišantašuu – čak ni nakon Amin-efendijinog napada. – Kako onda mornari uzimaju od njih hranu? – Čekaju da ugase vatru. Ali ljutnja je počela da me preplavljuje. a onda ih vrate na brod. Naše kožne papuče proizvodile su tih zvuk dok smo išle preko kamenih ploča što su prekrivale stazicu koja je vodila do paviljona. Ali to je opasno. međutim. Kuvar je smešten na čamčiću vezanom za brod dugačkim užetom da vatra na kojoj sprema hranu ne bi ugrozila plovilo i njegov zapaljivi teret. Tokom besanih noći obuzimalo me je samosažaljenje. Violeta i ja smo šetale baštom. ali osetila sam da joj se to nije svidelo. Uživala sam u gorkom besu koji mi je ublažavao bol. Moja osećanja su se od tog napada stalno menjala. daidžu Ismaila i Hamzu što me nisu zaštitili. Violeta ništa nije rekla. Ako mi je i poslao poruku. tetaUsnija je možda zaboravila da mi je dâ. Čitav grad je brujao o tome. Nebo iznad moreuza bilo je pepeljasto. ljutila na sebe što sam nastavljala tu šaradu od odlaženja u posete. Najviše sam se. dok je jednom nisam izgrdila zbog toga. Nebo iza mog ramena rumenilo se nad brdima.30. Stopala kao mleko J a sam kao kuvari s brodova koji prevoze žito preko Crnog mora. – Otkud ti to znaš? – Pričao mi je Hamza. iako sam znala da ništa nisu mogli da urade. Ona nije volela Hamzu i špijunirala nas je kad god nam je dolazio u goste. Ako se digne oluja ili im se čamac zapali. nova . Ali ispod tog besa počivalo je hladno i jasno uverenje. Mora da je čuo šta mi je Amin-efendija uradio. međutim. Htela sam. Brecala sam se na Violetu i u sebi ljutila na majku. nema im spasa.

– Ne smeš da plačeš – kazalo je to lice na engleskom. ali čulo se samo cvrkutanje običnih ptica. ali mi je tvoja sluškinja rekla da nisi kod kuće. Njegova vrata bila su poluotvorena. . Meri? – Svratila sam da te vidim. Njeno tamno lice okrenulo se prema meni. Zanemela sam.sigurnost da sada mogu bolje da razumem smrt. a potom kao da se naljutila. Okrenula sam se i popela stazicom do paviljona. Pepeljasto nebo je prokrvarilo i vazduh. Jasno se sećam te male hladne šake koja mi se iz mraka spustila na ruku. Većina prozorskih kapaka bila je zatvorena i u prostoriji je bilo mračno i hladno. Nebo iza nje bilo je sivo. Očekivala sam da čujem Hamzin slavujev zvižduk. Da je ona nešto zaista vrlo prosto. Violeta je išla nekoliko koraka ispred mene. ali nije mi se ustajalo. – Nisam znala da si tu. – Jesi li to ti. Ta utvara je sela pored mene. Svalila sam se na jedan jastuk. obojio se u crveno. Do tamo je dug put. ali je moj pogled privuklo neko kretanje unutra. U prvom trenutku je izgledala iznenađeno. a jedan kraj marame koju je imala na glavi energično se ljuljao pri svakom njenom koraku. pomislivši da bi to mogao da bude Hamza. tanka kao grančica. Baštenska stazica je krivudala oko podnožja brdašceta na kome se nalazio zastakljeni paviljon. Unutra nije bilo nikoga. sada već zgusnut od sumraka. pa sam odlučila da se ovde malo odmorim pre nego što se vratim u grad. Bez reči se okrenula i odmarširala u kuću. brže-bolje povukla ruku. Otvorila sam ih i ušla. na kraju krajeva. – Idi u kuću – kazala sam joj. Čulo se neko cviljenje i ja sam iznenada shvatila da ono dolazi iz mojih grudi. ali onda sam. Stajala sam zagledana u vodu dok nisam čula da je zatvorila vrata. Krenula sam da upozorim Violetu. Ostavila sam kočijaša ispred kapije da spava u kočiji. Pogledala sam gore i videla svetlucanje koje je poput nekog belog vela lebdelo u tami. krenula je prema mojim obrazima i pogladila ih jedan za drugim. Pretpostavljam da je navikao na duge ženske posete. Njena ruka. Jedna sova je tugovala u šumi.

– Ipak sam došla. Šta li je Violeta još krila od mene? – Znači. ali videla sam da je tužna i besna. . Onda sam čula šta ti se dogodilo i da si sada ovde. promenio. svaka izgubljena u svojim mislima. – Meri se primakla i provukla svoju ruku kroz moju. Meri – ni u Nišantašuu. – Je l’ ti to uradio tvoj verenik? – pitala sam najzad da bih je podstakla da priča.– Nisi se pojavila u Pale de fleru u uobičajeno vreme. kako bih ti rekla. Špijunirali su me u mojoj sobi dok smo bile zajedno. Glasnik mi je rekao da ih je predao tvojoj sluškinji. Sklonila je ruku i sela u senku pognute glave. – Ali poslala sam ti ih. – Znaš – prošaputala je ona na kraju – nešto slično se dogodilo i meni. Nisam znala da je ovo tako daleko od grada. pa sam i dalje gledala u njen odraz u prozoru. Inače bih i ja tebi poslala poruku – ili bih odgovorila na tvoje. – Ne. nisi imala pojma da dolazim? – Nisam – odgovorila sam ja smešeći joj se – ali mi je izuzetno drago što si tu. Jedan stanar i njegova dva pajtaša. pa sam morala da dođem da te vidim. Dženana. I ja sam želela da vidim tebe. pa sam ti poslala poruku kod oca. – Za šta? – Što ih nisam htela. Nisam razumela šta je htela da kaže. Uplašila sam se da se možda nisi razbolela. Neko vreme smo gledale u svoje odraze u tamnom prozoru. Kosa joj je izgledala kao da je bila od svetlosti. Baš lepo od tebe što si došla čak ovamo. Ona se zavalila u jastuk namrštivši se. Poslala sam poruku da te obavestim da ću te danas posetiti. – Zvučala je ogorčeno. ali mi se život. – Bilo ih je trojica. ali nisi mi odgovorila. – Žao mi je zbog onog što ti se desilo. Videli su me kako ljubim jednu prijateljicu. ni ovde. Bila je to kazna. – Nisam dobila nijednu tvoju poruku. Nisam znala šta da kažem. Nekoliko sekundi zurile smo kroz nezamandaljene prozore paviljona u nebo boje mastila. – Slegla je ramenima. Kroz tkaninu rukava osetila sam kako joj se dlan zažario.

– Zar me ne želiš? – U pravu si – priznala sam postidevši se što sam je odbila. – To je samo jedan poljubac – prošaputala je dahćući. Nisam imala kuda da odem. a bestidni muškarci plaćaju za to da ih gledaju. Sve sam izgubila. – Čula sam kako tiho plače i dalje držeći lice u senci. kao što je ona milovala moje obraze. Pretpostavljala sam da se to odnosilo na poljubac. – Strašno – uzviknula sam ja setivši se priča o mladim ženama koje su se ubile da ih muškarac ne bi dotakao pre braka. – To među ženama nije sramota. Radila sam tamo u kuhinji. – I šta si uradila? Meri je tiho rekla: – Uradila sam ono što su tražili od mene. Rekli su da će kazati gazdarici. Niko više nije hteo da me primi u službu. Stidljivo smo se osmehnule jedna drugoj. Možda se u Engleskoj žene drže skrivene kao među Otomanima. trgla sam se i ona se odmakla. Nisam shvatala zašto bi muškarci plaćali da gledaju žene dok se ljube. Nagnula sam se napred i pomilovala joj svilenkastu kosu. – Žena sveštenika iz naše crkve sažalila se na mene i dala mi je dobre preporuke. Tako sam dospela ovde. – Ljudi su ipak čuli šta se dogodilo. Pustila me je da je milujem. Bila je slatka. Šta sam drugo mogla? Pretili su mi. mada mi je on sada izgledao bezopasno. Prodala me je za nekoliko penija. Kada je ubrzo spustila svoje usne na moje. provalili su unutra i rekli da će me povrediti ako to ne budem radila i njima.– Čega lošeg ima u ljubljenju dve žene? Meri me je pogledala začuđeno. već samo uteha. – Kada je ona otišla. Izgubila bih posao. Lica su nam bila tako blizu . jedra. – Iznenadila si me – kazala sam. ali morala sam da obećam da ću se popraviti. – A šta je bilo s tvojom prijateljicom? Meri je dugo gledala u tamni prozor pre nego što je progovorila: – Ona im je i rekla gde da gledaju. Mislila sam da je umirim onako kako žene umiruju jedna drugu. zbunjena. jer su njih trojica išli okolo i hvalili se šta su uradili.

Pustila sam je da me najpre poljubi u usta. počele smo tamo da odlazimo na izlete. Skinula bih bakarne lonce s gomile i poređala ih u krug na stolu. Žene su blagoslovene što snagu i zadovoljstvo mogu da crpe jedne iz drugih. već obožavanje. Osećala sam kako mi se leđa izvijaju na jastucima dok su njene ruke svlačile s mene slojeve platna što nas je razdvajalo. Naša bosa stopala visila su u parovima – njeno bledo kao mleko. sve manje sam razmišljala o Hamzi. – Čak ni kada smo se tek upoznale. Dok je grejala vodu za čaj. Kao pomorac na neucrtanim morima. Usne su nam bile spojene kao sijamski blizanci. – Nikada nismo bile strane jedna drugoj – prošaputala mi je na uvo. Bacile bismo jedno pamučno ćebe s resama na dušek da bismo prekrile vlažne daske. Kada smo otkrile jedan napušteni hamam pored mora. u tami je svetlucao nakit koji sam joj poklonila. njena ruka mi je merila puls na vratu svom njegovom dužinom do vrha grudi. Meri je iznajmila kočiju i na jesen smo išle da se vozimo po unutrašnjosti. Sedeći na dušeku ispod jorgana. zapalivši ih. Kočijaš se vraćao po nas u dogovoreno vreme ili bi nas čekao spavajući kraj puta. Iz jednog ugla bih donela dve jeftine čaše za čaj što sam ih kupila na pijaci. Meri je uvek donosila ugalj i palila vatru u mangalu. To me je podsetilo na ono osećanje koje bi me preplavilo kada me je Violeta smirivala dok smo bile male i koje mi je ublažavalo tugu otkako je Hamza prestao da nas posećuje. To nisu bili hleb i voda Violetinog milovanja. hranile smo jedna drugu piticama od vazdušastog testa punjenog sirom i peršunom. sarmicama od vinove . Kako je vreme odmicalo. a moje boje finog porcelana. a zatim i u vrat. čak ni dok sam ležala drhteći molećivo u njenim rukama. *** Nas dve smo posle toga ponovo počele da se viđamo jednom nedeljno. Od Aminefendijinog sramnog napada nisam imala želju da me Violeta teši. ali me je dodir ove bledunjave žene vratio u moje telo.da smo se mogle videti u mraku. Umesto toga sam uživala u nepoznatim osećajima mog prvog pravog prijateljevanja sa ženom. Posle toga nije rekla više ništa. koji nije dolazio.

. pomodne haljine. Ovo su još uvek naše sunce i more. unutar tih zidova odzvanjala bi dečja vika – piskavi povici usred žamora smirenih glasova njihovih majki koje pričaju i prepričavaju. Još uvek ležimo kao otvorene dagnje u kojima se taloži so. Njena žuta kosa je kratko podšišana. pušile smo cigarete i bacale opuške iz tog mračnog stubišta u svetli kvadrat vode ispod njega. Osetljivo telo se brže-bolje uvija u plišane peškire da ga ne bi uhvatila promaja. Kupaći kostimi se nose kao drske. i kada je pokvasi i zaliže unazad lice joj je razgolićeno. Tokom leta. Kada bismo završile s jelom.loze nadevenim pirinčem i ribizlama i mirisnim hlebom koji smo grejale u kalajisanim bakarnim tiganjima. kao u dečaka. Njihove noge stidljivo ulaze u more do kolena. Ali još ima vremena do tada. naši kapci koji lupaju i naši uzdasi što dopiru ispod rasušenih dasaka.

takva je Alahova volja – odgovorila joj je ova iznenađeno. Moli se za svog sina. Sibil je videla da su joj oči crvene od plakanja. Jedan sluga je stajao u uglu prostorije s malim rešoom i priborom spreman da kuva kafu svakom ko bi je zatražio. okrenuvši se i odmerivši Šukriju. susret sa Šukrijom nije bilo teško organizovati. – Mašala. Sibil se pridružila toj navali zabrinutih i radoznalih žena. Prvi dan kada je njihova porodica primala posete. Šukrija – jedna punačka žena u kaftanu od izuzetno kvalitetnog brokata – sedela je na divanu lica delimično zaklonjenog maramom od gaze koja joj je padala na grudi. Čula je kako žena pored nje šapuće jednoj komšinici da je Šukrija rodila troje dece. koji je imao tek dve godine – preživelo. Setila se da je Šukrija bila verena za muškarca za koga je Perihana htela da se uda. pevajući neku molitvu koju je prekidala glasnim uzdasima i obraćanjima Alahu. Perihanu. – Jadnica. pomislila je Sibil.31. Devojka supruga N a Sibilino iznenađenje. Na ženskim skupovima se pričalo da je ona trenutno bila u poseti kod svoje sestre Lejle. ali i da bi zadovoljile svoju znatiželju u pogledu ove članice njihovog društva koju odavno nisu videle. Ali bar ima sina. dočekivala je goste i razašiljala sluge da ih s velikih srebrnih poslužavnika ponude čajem. Nakon toga se . Lejla. Sibil je primetila ćerku sultanije Esme. Jedna starica u uglu divana pored prozora klatila je glavom levodesno. koja je sedela pored Šukrije i rukom joj s vremena na vreme popravljala haljinu. Šukrijina sestra. Možda ih je zbližila tuga zbog njegove smrti. Žene su se uskomešale praveći prolaz jednom visokom evnuhu za koga se Sibil setila da ju je uveo u kuću sultanije Esme. Žene su se spremale da ih obiđu pošto im je otac ležao na samrti. – To je Šukrijina baba. – Neka je Alah čuva. kolačima i mezetlukom. ali da je samo jedno od njih – dečak.

draga devojko. zatvorio ih je. dve nedelje ranije. Lejla je pohitala prema njoj ispruženih ruku. namestila joj je jastuke iza leđa i nežno podigla veo s lica.sve utišalo. i posle toga se povukle. Sluškinje su donele mezetluk. Imala je na sebi strukiranu evropsku haljinu i prošla je ukrućeno pored čitavog reda žena u širokim turskim odorama koje su se bile udobno smestile na divanu. Evnuh je čekao pored vrata prekrštenih ruku. a odgovarala je samo u frazama. Nakon toga su usledile formalnosti predstavljanja i uobičajeno raspitivanje o zdravlju. sultanija je stala i. Oči su joj bile crvene. pokazala joj da pođe s njima. Prozori iza divana gledali su na Bosfor koji je treperio od svetlosti. kada je išla na proslavu obrezivanja. umirujućim glasom. Pokazavši Perihani i Šukriji da je prate. Lejla je smestila Sibil sa sultanijine leve strane. Sve će biti u redu. seti se da sam pisala palati da te vrate u grad. i reci nam šta te je sve snašlo u ovih osam godina koliko te nismo videle. koja je bila pored nje. Na sredini sobe stajao je tepih veselih boja po kome su bili raspoređeni niski drveni stočići s intarzijama od slonovače i sedefa. Šukrija je prestala da plače i ispravila se. a Perihana je sela pored nje. Iza njega je u sobu ušla sultanija Esma. Prolazeći pored Sibil. Lejla. Sultanija Esma je dobila počasno mesto u uglu divana. Sibil je videla da se obrela u nekoj dnevnoj sobi u kojoj se nalazio samo jedan nizak divan što se pružao duž njena tri zida. sve vreme radoznalo piljeći u nju. simetričnih crta i s malim rumenim ustima. Ništa nije jela. Na glavi je imala toku od . kao da govori detetu: – Ružo moja. To je pokrenulo talas šaputanja među ostalim gošćama. Izgledala je umorno i starije nego kada ju je Sibil videla poslednji put. Stegla je sestru za ruku. i kada je tih pet žena prošlo kroz njih. povela ju je u jednu od susednih privatnih soba. ali lice joj je bilo bledo i okruglo kao pun mesec. Iz vrta je dopirao tužni zov jedne golubice. Sultanija Esma je na kraju pitala: – Šta je s njom? – Šukriji se obratila ohrabrujuće: – Saberi se. obrativši joj se tihim. srdačno se nasmešivši. Šukrija se srozala na divan.

Sada možemo da te vidimo. – Napravila je grimasu i ponovo počela da plače. sedi. Šukrija se na kraju smirila i nastavila da priča promuklim glasom. Lejla je ponovo predstavila Sibil. Šukrija je duboko uzdahnula. Umesto toga. a potom izađe i pobrine se da ih niko ne prekida. – Ona je odgovorna za smrt moje dece – kazala je grcajući. – Ko je ovo? – pitala je. Najzad si došla kući. Tvoj bolesni otac. Lejla je držala sestru za ruku i milovala je po obrazu mrmljajući: – Šukrija. kao da je htela da udahne sav vazduh iz sobe. ovoga puta ljutito. – Imam veliku kuću – počela je Šukrija sporo – s dovoljno slugu da ne mogu da kažem da ne živim udobno. Sibil-hanumo. Molim te. umorno odmahnuvši rukom i reče: – Dobro došla.sitnih zlatnih novčića. možeš sve da nam ispričaš. Tek tada je primetila Sibil. Smatramo te članom našeg domaćinstva. – Ćerke su mi se razbolele kada su pojele hranu koju je ona spremila. nego za njegovu majku. naglasivši činjenicu da je njen otac britanski ambasador. ružo moja. Šta te muči. Lejla je prekinu. Mnogo si nam nedostajala. Mislim da ih je otrovala iz inata što nisam rodila sina. Nije mi dozvolila da ih odvedem doktoru u grad. – Sibil je znala da je to uobičajena utešna fraza. Čula je da je čovek bio na samrti. draga moja? Znam. Lejla je pozvala sluškinju koja je stajala kraj vrata i rekla joj da donese kafu. Imam utisak da nisam udata za njega. naravno. Ostale žene su sedele napete i nestrpljive da čuju nastavak priče. ali pomisli da joj se to sigurno učinilo. – Ućutala je i zagledala se u igru svetlosti iza prozora. Sibil se iznenadila kada je na Perihaninom licu videla zadovoljan osmeh. i rekla: – Šta da se radi? To je u Alahovim rukama. Sibil je počela da izgovara ritualni formalni pozdrav. A i ljudi kažu da mi je muž dobar čovek. Sultanija Esma nastavi blagim glasom: – Tako je već bolje. Kada je ona to učinila Lejla je kazala: – Kada budeš spremna. najdraža moja. pozvala je svog . – On to možda i jeste – prošaputala je – ali je i slabić. Neka mu Alah dâ zdravlja. ružo moja.

ubacio to u vodu. Šukrijina ruka gladila je cvetove na jednom jastuku. ako smem da pitam. princa Ziju. ali posle svakih mesec dana izgledala starija za godinu. i moj život mi je oduzet. koja je u Engleskoj. Odbijam da verujem da je moj život u Erzurumu kismet. a zbog snega nijedna babica nije uspela da stigne da joj pomogne. Ko god da ga je ubio i mene je ubio. predložila njegova majka. To se nekada teško podnosi. On je samo – rekla je s gnušanjem – napisao nekoliko stihova iz Kurana na jednom parčetu hartije. Reci mi. Šukrija je zatvorila oči. jer on je još uvek rob svoje majke. i još nisam upoznala svoje sestriće. Ona mi je postala kao ćerka. naravno. Moj sin je bezbedan u njenim rukama. Možda im nije bilo suđeno da žive. sada više ne može da ima decu. umešao svoje prste u to. To mu je. Šukrija im je rekla: – Nije tako loše. Sibil se prva usudila da prekine tišinu: – Mora da ti veoma nedostaje porodica.duhovnog vidara. Znači druga žena. zašto si se udala toliko daleko od kuće? – Uzrujano je dodala: – Mislim. ali on sada ima čuvara. Ja više od sedam godina nisam videla svoju sestru. draga hanumo. – Šukrija je . Tako je Alahova volja. – Iz sve snage se trudila da kontroliše glas. Sultanija Esma je pitala: – Zar ne brineš da bi tvom sinu moglo nešto da se dogodi dok si odsutna? – Naravno da brinem. A onda mu je dala motku za naša leđa – dodala je srdito. – Tvog muža? – Ne. U sobi je zavladao tajac. Nakon što su mi deca umrla. osim Alaha. Zatrudnela je i pobacila sredinom zime. – Od tada je postala veoma nezgodna. Možete li to da zamislite? Perihana je blago reče: – Piti Alahove reči blagosloven je lek. – Ali Alah gleda s blagonaklonošću i na lečenje bolesti lekom. moj muž je doveo kumu. Uz to ima i podršku svoja tri brata. a onda rekao devojčicama da je popiju. Čak je se i naš muž plaši. Probala sam da je zaštitim. Sigurna sam da je još neko. koja žive u komšiluku. – Ne znam. Jadna devojka. draga Šukrijo. pomislila je Sibil zapanjeno. Videvši zaprepašćenje na licima prisutnih žena. – Ali on je ubijen. Trebalo je da se udam za svog rođaka.

Mada sve vrlo dobro znamo šta joj se dogodilo. ali se ipak predomislila. – Nemoj da se uzbuđuješ. Imaš iste. – Ali ona je bila guvernanta u tvojoj kući. – Glas joj je zvučao napeto. Tamo misle da svi Turci koji su u Parizu kuju zavere protiv sultana. – Ona nije bila mnogo upadljiva. – Da. – Pokušavajući da promeni temu. i činilo se kao da će nešto da kaže. u žene. Navukla je veo preko donjeg dela lica. – One su nam zapisane na čelima još na rođenju. To samo Alah zna. – Imali smo mnogo slugu – brecnula se sultanija. Sigurna sam da je se sve sećamo .popravila veo tako da joj je on pokrio i donji deo lica. sultanijo. Lejla je pokušala da umiri sestru. tako se zvala. molim te. Ali pogrešili su. ali Sibil je primetila da joj se između očiju pojavila jedna duboka bora. Sultanija se nakratko zamislila. – Je l’ mislite na Hanu Simons? – Sibil oseti kako je koža pecka od uzbuđenja. – Podsećaš me na jednu guvernantu koja je pre mnogo godina radila u palati. slatka kao medenjak. Alah da joj dušu prosti. što je lako moglo da se protumači kao tuga. – Izgledaš mi previše mlado. Sigurna sam da ga je ubio neko iz palate. – Mirna devojka. a onda je pogledala gore. – Alah zna naše sudbine – suprotstavila joj se Perihana. a zatim odgovorila: – Nažalost. i tiho dodala: – Oni koji uzimaju sudbinu iz Alahovih ruku čine greh gordosti i sigurno će biti kažnjeni. draga moja sestro. – Šta bi još moglo da se kaže o njoj? Ti. oči kao ona. svetle. Jesi li je poznavala? – rekla je Lejla primakavši joj se. – Možda si u pravu. Perihana je iznenađeno pogledala u svoju majku. Nijedan zemaljski stvor ne može da ih promeni. okrenula se prema Sibil. – Moja majka ju je poznavala. – Lejla je preletela pogledom po sobi. mora da je se sećaš. Pričaj mi o njoj. ne. Zija je otišao tamo samo da bi prisustvovao potpisivanju jednog trgovinskog sporazuma i ništa drugo. Ali koja je svrha njegove smrti? Nijednog trenutka nisam poverovala u to da su ga ubili lopovi u nekoj kući s lošom reputacijom. I Lejla je izgledala iznenađeno.

civilizovanije shvatanje skromnosti.samo zato što je umrla – dodala je Perihana pomirljivim tonom. Bila je zadužena za mlade devojke. – Često sam je viđala na ženskim skupovima i u hamamu. Šukrija? Skidala ju je samo kada je odlazila u krevet i kada se kupala. Nervozno se nasmešila. – To je. – Ne. Onda se oglasila Sibil. Čudim se da ju je i tada skidala. – Zašto to misliš? Ne sećam se da je na njemu bilo išta interesantno – kazala je Lejla radoznalo. Nije volela da ima na sebi ni najprostiji vez. bilo jako davno. drangulija – kazala je Lejla s omalovažavanjem. Jednom sam pokušala da joj poklonim neki saten. Izgleda da je napravljen u palati. – Unutra ima tugru – kazala je Sibil vedro srećna što ne mora da brani britansku skromnost i ponosna što zna nešto čime doprinosi daljem razgovoru. Obična okruglasta srebrna. – Mislim da nije. – Mislim da je to bio vrlo vredan komad nakita. doduše. Sve smo žene. istina je. – Sećaš li je se. pošto je uvek ostajala u kombinezonu. Lejla je pogledala u sultaniju Esmu. niti nakit. ali nije uzimalo u obzir neko više. Htela je da odbrani Hanu od njihovog nipodaštavanja. Lejla se zapanjila. – Nemam običaj da slugama dajem vredne poklone – odgovorila je . – Nosila je uvek samo jednu srebrnu ogrlicu – dodala je Lejla. to što je Lejla rekla imalo je smisla. – Zašto nije skidala tu ogrlicu? Je li ona bila nešto posebno? – pitala je Šukrija. ali ona je izgleda više volela da se oblači kao bezbojni vrabac. Možda je imala neku telesnu manu? – rekla je ona pogledavši upitno u Sibil. Videla sam je svojim očima. – Nikada mi nije bilo jasno zašto je skrivala svoje telo kada je bila u kupatilu. Na nekom osnovnom nivou. – Molim? Gde bi jedna strankinja mogla da dobije takvu stvar? Mora da grešiš. – Meni je delovala vrlo prijatno – nadovezala se Šukrija. – Mora da ga je dobila na poklon od nekoga iz harema. To je smešno. Jadnica. Zašto bismo se krile? Sibil nije znala šta da odgovori svojim domaćicama.

– Mislila sam da ga je uzela policija. to jest piše knjigu o odnosima između vašeg carstva i Istoka. – Možda je sultanov pečat stavljen kasnije. Meri Dikson. koja je ubijena prošlog meseca. ali nisam joj želela nikakvo zlo. – Pesme – ponovila je sultanija znalački. – Ona je posebna i zbog toga što se na njoj nalazi i jedan kineski zapis. Rekao mi je da je to deo jedne pesme. Sibil-hanumo? – kazala je Perihana. – Onda je sigurno stigla iz inostranstva – kazala je Perihana. bila vaša guvernanta. Sibil im ispriča za kutiju. ako se ne varam. imala ga je oko vrata. naravno. Ali kako je ogrlica došla do te Meri? – Zar je Hana imala ljubavnika? – pitala je Sibil pokušavajući da sakrije svoje uzbuđenje. – Ona je bila vrlo čudna žena. – Pa. Hani je to verovatno poklonio njen ljubavnik. – Zar tvoja majka nije imala kolekciju umetničkih predmeta iz Kine? – pitala je Lejla sultaniju. Sultanija joj nije odgovorila na pitanje. Neka se Alah smiluje njenoj duši. On čita kineski. – Kineski? – uzviknule su žene uglas. Lejla se složila: – Naša hrana u palati servira se na kineskom porcelanu. . – Ona je. Sve žene su pogledale u Sibil. koji proučava Aziju.sultanija glasom u kome se nazirala nota prekora. – Otkud znaš da je to ista ogrlica koju je nosila i Hana? – upitala je Lejla. – Nakon toga je pogledala u Sibil i rekla: – Nikada je nisam videla da nosi takvu ogrlicu. – Reče li ti to da si ga videla. – Sećam se da sam jednu od njih umalo oborila kao mala. – Ona mlada Engleskinja. – Meri-hanuma – promrmljala je sebi u bradu Perihana. – A zar nisu i one ogromne vaze u primaćim sobama iz Kine? – dodala je Šukrija. već je upitala Sibil: – Otkud znate da je kineski? – Kod mene je trenutno u gostima moj rođak Berni. Sigurno ste čuli za njenu smrt – kazala je Sibil okrenuvši se prema Perihani.

. – Moglo je svašta da joj se dogodi. Arif-aga je sve to već rekao policiji. Takva porodica bi joj svakako poslala i pratnju. Hanu je svake nedelje isti kočijaš odvozio iz palate i vraćala bi se nazad tek sutradan ujutru. – Ta devojka je bila glupa što je ulazila u kočiju bez pratnje – primetila je sultanija Esma. – Arif-aga? – Jedan evnuh. – Njen ubica nikada nije otkriven – dodala je Sibil. – Mislim da nije. u sitne sate. Njegova nesposobnost je učinila da izgubimo poverenje u njega. ona je tvoja zemljakinja – kazala je ona Sibil blago. Upoznala ga je jednom prilikom kad je imala slobodan dan.“ On je više puta pokušao da je prati. Sultanija Esma je duboko uzdahnula. kako obično izgledaju kočijaši koji rade u nekoj dobroj kući. ali bi mu ona uvek utekla. ne mogavši da sakrije nezadovoljstvo što Sibil nastavlja da je ispituje. – Da li je Arif-aga rekao kako izgleda taj kočijaš? – pitala je Sibil. Verovatno je bio Kurd. ona će te ujesti. Možda je pripadao i nekoj manjini? Ali ko zna kojoj? – Sultanija je podigla ruke glumeći očaj. ali je obično tamnija. Njihova kosa je tako kovrdžava. – A bio je i potkupljiv – dodala je Perihana. Nije bio u livreji. ali je Arif-aga motrio na nju. – A očigledno se i dogodilo – dovršila je Perihana sa zadovoljstvom majčinu rečenicu. Sultanija se zamislila. Arif-aga ju je jednom pitao gde odlazi. Jednom nedeljno je smela da izlazi iz palate. Perihana je pomalo oštrim tonom pitala Sibil: – Zašto te to interesuje? Lejla se ubacila: – Naravno.– Imala je. – Je li kočijaš bio Turčin? – pitala je Sibil. – Ko bi ga znao? – Ubrzo je dodala mračno: – Ako se igraš sa zmijom. – Je li Arif-aga ovde? – pitala je Sibil pomislivši kako bi Kamil sigurno hteo da popriča s njim. – Povukao se. – Kazao je da je bio neugledno obučen. Prema Arif-agi. – Prirodno je da želiš da saznaš što više o njoj. ali mu je ona rekla samo: „U posetu prijateljici. imao je kovrdžavu kosu boje peska.

Neka je snage vašoj duši. Sultanija je čekala da se Perihana izljubi sa svojim domaćicama. Nisam znala. – Misliš li da bi od toga sada moglo da bude neke koristi? – pitala je Šukrija. Sibil se posramila. – Sibil je Kamilovu titulu izgovorila tako ponosno kao da joj je već pripadala. Sibil je osećala pogled sultanije Esme na sebi. – Vreme je da krenemo. – On preksutra dolazi kod nas na večeru. ako je to dozvoljeno. sultanija Esma je već bila otišla. naravno. . vaše veličanstvo. – Oprostite. Sibil je gledala kako sultanija. – Ne znam. sudiji koji vodi istragu u vezi s ubistvom Meri Dikson.– Sigurno se krije negde među sebi sličnima – kazala je sultanija Esma slegnuvši ramenima. – Bilo je to davno – kazala je sultanija i ustala. Njen evnuh ih odmah otvara. – Moja majka je umrla – odgovorila je sultanija Esma ukočeno. On izgleda misli da su te dve smrti nekako povezane. Postiđena zbog svoga gafa. ne obazirući se na Lejline proteste. I reći ću za to Kamilpaši. ali kada se okrenula. – Rekli ste da vaša majka ima zbirku umetničkih predmeta iz Kine? Moj rođak bi je rado pogledao. Samo pomažem Kamil-paši. – Sibil se okrenula prema sultaniji Esmi. odlazi do vrata i kuca na njih.

Sela je na ivicu jorgana. Nisam spominjala Meri. Osećala sam so na jeziku. iako su putevi već neko vreme bili prohodni. kao da je neka nagla struja uskomešala vazduh. Poslednji put kada je došla da se uveče podvuče pod moj jorgan kazala sam joj da više nismo deca koja mogu da se vucaraju okolo bezbrižno kao štenad kangala. snegom zameteni putevi prekinuli bi naše sastanke. Izgrdila sam je što mi nije prosledila Merine poruke. – Prošla je skoro godina. pre nego što me je pustila i šmugnula iz sobe. .32. već sam odlučila da ponovo uskočim u struju života. jer je Violeta nije volela. osim kada me je Meri vodila na izlete. nadurena. Ona ju je uhvatila i stavila mi svoj obraz na dlan. Ali već nekoliko meseci nisam imala nikakvih vesti o njoj. Staza koja je vodila prema selu Čamjeri bila je još uvek u senci borova i drhtala sam u svojoj tankoj feredži. Zašto da još uvek budem pod zabranom? Ovde nema nikoga s kim bih mogla da pričam i nemam šta da radim – dodala sam mrzovoljno. poželevši da se nasmejem. mislila bih da je ljubomorna. Pisala je da mora da završi neki posao i da će doći čim bude mogla. kada nisam imala svoje prijatelje. Iz navike i brige posegla sam rukom da ih uklonim. Da nije bila sluškinja. Prerasla sam njen dodir. Istina je da mi njeno društvo više nije prijalo kao nekada. S vratovima crvenim kao vino B ilo je rano jutro. baš kao ni Hamzu – moja jedina dva prijatelja. Tokom najhladnijih meseci. Uprkos tome. ivicu dlana mi je stegla zubima i protresla je. Merina pisma su mi stizala brodom kojim nam je početkom zime dolazio ugalj. Kada sam pokušala da je sklonim. Bile smo stalno zajedno. Primetila sam da joj se bore pored usta i između očiju produbljuju. Violeta mi je bila draga. Zurila sam u tragove zuba koje mi je ostavila u mesu. Ali ja više nisam htela da se zadovoljim čekanjem u plićaku. Vazduh je bio mirisao na borove. ali i čudno uplašena. baš kao kangal.

Bez njene dozvole nisam mogla da pošaljem slugu da iznajmi čamac. Listovi smokve prekrivali su zidove poput tamnozelenih šaka koje se pomeraju na blagom povetarcu. Lagala je. Violeta je hodala nemo pored mene. pa sam ubedila Violetu da pođe sa mnom. i osetila kako mi se vlastita žalba preprečila u želucu. Osećam se kao da sam ponovo dete. umotana u svoj krzneni ogrtač uprkos prolećnoj toploti. – Šta je bilo? – Ništa. ali i izgovoreno izaziva sudbinu. tražim da joj nađe muža. Biće onako kako je zapisano. ukočene kesice plodova. Ušli smo u hladovinu jedne stazice koja je prolazila ispod drugih spratova kuća. Setila sam se kako je plakala u svojoj sobi kada je prvi put došla u Čamjeri. Ona je na to pristala prilično . pristaništa najbližeg Nišantašuu. – Pomislila sam na jadnu mamu kako leži na divanu. Nešto ju je brinulo. Navikla sam se na njena nova ćutanja. Posmatrala sam je ispod oka. Violeta je nervozno gledala oko sebe. Znala sam da nas mama ne bi pustila da idemo.– Daidža Ismail gotovo nikada nije kod kuće. a čelo namršteno. Štrčeći drugi spratovi drvenih kuća skoro su se dodirivali iznad naših glava. Njihovi pogledi su nas pratili. Prošle smo kroz voćnjake iza trošnih zidova od cigle. Dva koščata psa što su se muvala iza nje počela su da reže kad smo joj se primakli. pomislila sam. Parovi golubova vratova crvenih kao vino tiho su se dozivali. a mama ništa neće da sluša. štiteći male. ili tate. Mala piljarnica na trgu u centru sela još nije bila otvorena. Usne su joj bile stisnute. Tu smo došle da iznajmimo jedan čamac koji će nas spustiti moreuzom do Bešiktaša. Brzo smo prešle preko trga i uronile u tamu jedne uske ulice koja je vodila ka obali. Možda je došlo vreme da od daidže Ismaila. – Nadam se da će se mama brzo oporaviti – prošaputala sam kao da se izvinjavam zbog svojih prethodnih reči. kašlje. Mora da se oseća usamljeno. Nekoliko staraca sedelo je na niskim stolicama od pruća pod jednom nadstrešnicom od rogozine i pilo čaj. Baš ništa. Treći pas je ležao na boku u prašini sa zadnjom nogom koja mu se grčila.

Iznenada je neko prosuo punu kofu smrdljive vode koja je pljusnula kraj nas i isprskala nam ogrtače. Popravile smo velove. Izvukla sam ruku iz Violetine. Mami i daidži Ismailu ostavila sam poruku da se vraćam kod tate. Ribarski čamci su isplovili na pučinu mnogo pre svitanja. Iza drvenih rešetaka prozora okolnih kuća začuli su se glasovi i prigušen smeh. Nestrpljivo se premeštala s noge na nogu i tankim prstima neprekidno namicala odeću. Dobro ću ti platiti. Potrčale smo ka čistini koja se nalazila kraj obale. Zaustavila sam se zapanjeno i pogledala gore u ženu koja je još uvek stajala na prozoru s kofom u ruci i smejala se. Moja ruka je još uvek bila u Violetinoj. Tamo su. Morale smo da idemo odavde. Nikada nisam imala neku veliku potrebu za društvom. ispravila se i uputila ka muškarcu koji je stajao pored samovara. Violeta me je uzela za ruku i povukla napred. i jedino što je njenom licu davalo nežnu. Kuća moga ujaka uvek će biti moj dom. toliko drugačija od sebe nage u vodi. ali sam ipak bila usamljena. gde je postajala spokojna i otmena. – Htela bih da iznajmim čamac i čamdžiju. na kamenju. Violetino sitno lice bilo je tamno i snažno. Dok smo prolazile ispod muslimanskih kuća. sedeli neki mladići i krpili mreže.nevoljno. Feredže su nam bile prekrivene žutim flekama. ali osećala sam potrebu da nastavim svoj život. Žene iz Nišantašua sigurno neće prolivati pomije po nama. ženstvenu notu bile su njene vlažne smeđe bademaste oči. i kao isklesano. Mladići su prestali s radom i radoznalo se zagledali u nas. Ona je bila muški privlačna. Odjednom sam se strašno razbesnela. morala sam da smislim šta ću dalje da radim. Bila sam ubeđena da one imaju mnogo finije načine da preseku uže koje me je vezivalo za brod društva. gotovo mišićavo. Sećam se kakav je izraz lica složila kada nam je čamdžija bezobrazno . Shvatila sam ono što je Violeta već znala. da nas preveze do Bešiktaša. čula sam kako se žene dozivaju iza drvenih rešetaka prozora. Nadala sam se da ću u gradu bar nastaviti da se školujem. Sada kada sam znala da se neću udati. skoro oborivši muškarca koji se našao ispred nas.

Potom je samo svetlost ostala. Čekala sam da Violeta dođe da razmakne zavese i probudi me. ribarima koji su iznosili svoj ulov. poput runa jagnjeta što ga je Halil svojevremeno kupio da bi ga zaklao za praznik. Pokazala je prstom na jednu – preveliku da bi imala šta tu da traži – koja je stajala kraj pristaništa. Na sebi je imao običnu radnu odeću i crne cipele kakve su nosili Jevreji. Nešto je blesnulo i Violeta je odletela u svetlost. Sećam se da je bila iznenađena niskom cenom vožnje. Sav posao je završila struja. – Prodali bi i svoje majke. kupcima ribe i dežurnim uličnim prodavcima. Novac je bio kod Violete. putnicima. Bila sam u svojoj sobi u Nišantašuu. Dubok. iskrcao nas je na obalu bez ikakvih nepristojnosti. ali krevet je bio mali. Otvorila sam oči i ugledala nepoznatu visoku tavanicu sačinjenu od . koji se poput paunovog repa spustio na ulicu iza njegovih kola. i još dva za prodavca čaja. dok nam se on sve vreme cerio. Čamdžija skoro nije ni pomerao vesla. a onda mi pomogla da uđem u kabinu dok se kočijaš popeo napred. Violeta se brzo pogodila s njim za cenu. Ali kada smo stigli u Bešiktaš. a onda je zavladao potpuni mrak.tražio deset kuruša. brzo ponavljanje suglasnika. Kada sam se okrenula da potražim Violetu. osetila sam neki jak miris. Zvučao je tako poznato. – Uopšte nije hteo da se cenjka – kazala mi je. Nismo bile na glavnoj ulici. – Izgleda kao da žuri nekuda. tužan glas trgovca starim stvarima. otegnuto prvo slovo. Odmah smo je primetile jer su konji koji su je vukli imali vrlo upadljive đemove – crvene i plave. Kočija je naglo krenula. a prekrivači suviše teški. a kosa mu je bila svetla i kudrava. a potom kraj reči. Kočijaš je bio nizak i nabijen. Neka tamna krila saterala su me u ugao. Počela sam blaženo da se teglim. – Ovaj ološ ume da namiriše očaj – prošaputala je ona kroz naše jašmake. Ona je u gužvi mnogo bolje pazila na njega. Putovanje niz Bosfor proteklo je mirno. Violeta me je držala za ruku dok smo se probijale kroz gomilu tražeći pogledom neku kočiju koja bi mogla da nas odveze u Nišantašu. Kej je bio krcat – čamdžijama. nosačima i prosjacima. U kočiji je bilo veoma mračno.

Popela sam se na cvetne jastuke. Bila je Jevrejka. Falili su mi samo cipele. gde sam? Kako sam dospela ovde? Sa mnom je bila još jedna mlada žena. Čučnula sam na ćilim. Sedi ovde – kazala je pokazavši na divan. Otvorila sam vrata širom. Vrativši mu nazad poklopac. – Dobro mi došla. molim te. Kroz jedan prozor sa čipkastim zavesama videla se fasada druge zgrade. S ulice su dopirali prigušeni zvuci kloparanja kola. Nikog drugog nije bilo. ali su se široke daske na kojima je stajao sijale. Govorila je s blagim naglaskom. u cvetnim dezenima. već pamučnih. Ogrtač mi je visio na jednoj kuki na zidu. podvila noge ispod . feredža i veo. U sobi je bilo hladno. obrisala ruke krpom i ustala. Žena je pogledala u mene i nasmešila se. a onda ga vešto izdubila. Obula sam cipele. a blagi povetarac unosio je u sobu zvuke što sam ih malopre čula. Gde li je bila Violeta? – Dođi. Ćilim je bio otrcan. a kroz drugi olistalo granje jedne lipe koje se njihalo na suncu. – Dođi. Prozori su bili otvoreni. Visoki prozori bili su pokriveni belo ofarbanim gvozdenim kapcima koji su bili zatvoreni masivnim šipkama. Prepoznala sam taj stil oblačenja. Bio je očišćen i ispeglan. – Dođi – rekla je ne gledajući ka meni. vika trgovaca koji su nudili svoju robu. spustila ga je u drugu činiju koja je stajala pored nje. odškrinula ih i pogledala. vrištanja nekog deteta. Uzela je jedan patlidžan i odsekla mu peteljku. Jedna starica sedela je na ćilimu držeći između nogu bakarnu činiju s plavim patlidžanom. a ona je nastavila da čisti patlidžan. U sobi se nalazio jedan divan na kome nije bilo svilenih i somotskih jastuka. Polako sam spustila kvaku. Gde je ona? Jesi li je videla? Starica je odložila nož. – Reci mi. Bila sam kompletno obučena. Videla sam da joj nedostaje nekoliko zuba. Popravila je široku belu kecelju koja joj je bila vezana preko haljine. Iznenadila sam se kada sam videla da su otključana. Još malo sam otvorila vrata. Na njemu više nije bilo onih žutih fleka. Ležala sam u uskom krevetu prekrivenom teškim plavim jorganom.čitavog niza niskih lukova. Tiho sam došla do vrata. dođi.

Pretpostavljam da je. Poslaće Džemala u selo Čamjeri da se raspita da li nas je neko tamo video. Je li moj ujak bio ljut na mene što sam otišla? Pretpostavljam da će potražiti savet od svog starog prijatelja. Sigurna sam da je daidža Ismail otišao po pomoć čim je shvatio da nas nema. nakon što je pročitao moju poruku. – Jesam li u opasnosti? – Mislim da jesi. Osećala sam se neobjašnjivo smireno. s obzirom na situaciju. Starica je zamišljeno dodala: – Ali neće imati razloga da proširuju potragu na Galatu. Nekoliko trenutaka sedele smo u tišini. u šarenoj svetlosti. Pogledala me je upitno. Moj sin zna. Zato si dovedena ovamo. – Baš lepo od njega što mi pomaže. – Pogledala je u mene i pogledi su nam se sreli. – A šta je s Violetom? Onom devojkom s kojom sam bila na pristaništu? Starica se namrštila. – U kakvoj opasnosti? I ko me je doveo ovamo? – Bolje je za tebe da to još ne znaš. Ja se u to ne mešam. a ne znam ni kako se ti zoveš – počela je ona zavrćući. – Gledala je u svoju čašu s čajem. Lice joj bilo ozbiljno. a onda skrenula pogled. – Tako je sigurnije. Iznenada me je obuzeo strah. – Mada se ne slažem s tim. – On je moj sin jedinac. Situacija je još uvek . Šta bi kadija mogao da uradi? On je sudija. – Ne mogu da ti kažem kako se zovem. Pomislila sam: to joj je sigurno iz miraza. ali su me njene krmeljive plave oči nežno gledale.zadnjice i čekala. – Tvoja sluškinja je pobegla. onog sedobradog kadije iz Galate. Ribari će mu možda reći da su dve devojke iznajmile čamac i da ih je čamdžija ostavio na pristaništu u Bešiktašu. A kakva je bila situacija? Jesam li kidnapovana? Žena se vratila noseći dve čaše čaja na blistavom srebrnom poslužavniku s kitnjastim ručkama – jedinoj luksuznoj stvari koju sam unutra videla. To je opasno za nas. i to velikoj. Bila sam šokirana. Previše je opasno. Ali tamo nam se gubi svaki trag. otišao pravo u tatinu kuću. Kako se zove? Dobro me je odmerila. Klimnula sam glavom. Ona će dići uzbunu i tražiće te u Bešiktašu. ali otkrio je da nismo stigle do tamo.

mogli najviše da ućare i imali najviše razloga da zavide. Ali ako bi policajci malo razmislili. kratki odgovori. Dženana. Kadija će poslati policiju da nas traži.nejasna. – Oprosti mi. stajala jedna netaknuta čaša s čajem. Je li ona mislila da sam bezbedna? Znala sam. a oko struka mu je bio obmotan prugast šal. Od tate – ili svakog drugog – čuće da Amin-efendija želi da mi se osveti. Nisam osećala zatezanje onog grimiznog konca koji me je vezivao za mamu. Pustio je bradu. Samo Alah zna šta on sada misli. naravno. Prerano je da bi se donosili bilo kakvi zaključci. između mog i Hamzinog kolena. ne znajući zbog čega i nemajući načina da javim daidži Ismailu da sam na sigurnom. međutim. Ili daidža Ismail. kako sam je često zaticala u detinjstvu kada nisam mogla da zaspim i kada sam je molila da spustim svoj jorgan pored njenog. sa svojim crnim očima koje se sijaju kao svici u mraku. misliti da su krivci ribari. nikom nije ni rekao da me nema jer se plaši da ne uništi i ovo malo reputacije što mi je ostalo. reći kako je neko mogao da im plati da me otmu. Uporno su izbegavali da pogledaju prema divanu na kome sam sedela. međutim. . imajući tako malo. Na njemu je. za koga sam pretpostavila da joj je sin. možda. Policija će. Pamučni turban bio mu je izbledeo od čestog pranja. Jevrejka je sedela na jastuku naslonjenom uza zid suprotnog kraja sobe i besno mahala rukama. Hamza je imao na sebi široke radničke smeđe pantalone i belu košulju. Pored nje je čučao jedan krupan muškarac s gustim plavim loknama – kočijaš. shvatili bi da ribari nikada ne bi naudili dvema devojkama iz poznate i uticajne kuće. – Ovde sam već danima. Uvek se najpre gledalo u niže staleže pošto su oni. Ovo je bio jedini mogući način da te smestim na sigurno. da će Violeta bdeti. kao kuvano jaje koje još nije oljušteno. Oni će. Govorili su na ladinu – starom španskom istanbulskih Jevreja koji su pobegli kod blagonaklonih Otomana kada ih je kraljica Izabela proterala iz Španije. Njeno nervozno šaputanje nikako nisu mogli da umire njegovi smireni.

Pisao sam ti. – Angažovao si čoveka da me nadzire? Zašto? – Zato što si u opasnosti. Ne znam zašto je to radila. Bilo kako bilo. – Doskora sam bio u Parizu. Čekao sam u paviljonu i dozivao te. Iz očaja sam povisila ton: – Kakvu zaveru? Ako si bio toliko zabrinut za mene. Jesi li dobila neko moje pismo? – Pismo? Ne. On me nikada nije voleo. – Ipak sam dvaput dolazio kada on nije bio kod kuće. Možda je i ona umešana u zaveru. – Stalno ponavljaš da sam u opasnosti. – Rekla mi je da ne želiš da vidiš nikoga. Zašto jednostavno nisi došao da me obiđeš u Čamjeriju i upozoriš na to što te toliko brine? – Nisam bio siguran da bi mi Ismail-hodža to dozvolio. pošto nisam mogao da stupim u kontakt s tobom. već si se sakrio u .– Na sigurno? Od čega sam to sigurna? – Pokušao sam da stupim u kontakt s tobom u Čamjeriju. – To je bilo pre skoro godinu dana. a ja ne znam kakvoj. – Ali nisi došla. Da Violeta nije isto tako sklanjala i Hamzina pisma? Hamza je razočarano vrteo glavom. ali te je ona tvoja Violeta opasala neprobojnim kordonom. Nemam nikakvih informacija o tebi još od one večeri kod tate. Pretpostavljam da te je Violeta unutra zamajavala kada je mislila da sam u blizini. angažovao sam jednog čoveka u selu da motri na tebe. Ona ne može da kontroliše šta radim i s kim se viđam. – To nije istina – uzviknula sam. Kada sam odmahnula glavom. Brinuo sam se. – Zvučala sam ogorčeno. ali me Violeta nije pustila unutra. nastavio je: – Znači zato mi nisi odgovarala. On je saznao kuda ideš i pretekao je tvoj čamac da bi me obavestio da ploviš ka bešiktaškom pristaništu. – Iznenada sam se setila Merinih neisporučenih poruka. Mislila sam da si ponovo otišao u inostranstvo. – Napućio je usne i zazviždao kao slavuj. – Šta? Violeta je moja služavka. zašto me nisi lepo sačekao na pristaništu.

Izvini. tako jako da sam odskočila s divana.. Pošto mu nisam odgovorila. – Morao sam godinama da budem u Parizu zato što je neko u palati . Hamza je oborio pogled. Sultanovi špijuni tragaju za mnom jer sam optužen za podstrekivanje na pobunu – dodao je hitro pogledavši u mene.. – Ne smem da se pokazujem. – U Parizu sam čuo šta se dogodilo prošle godine. Amin-efendijom. s tim svodnikom. – Zašto mi to nisi rekao prošle godine kada je moj otac spomenuo veridbu? Zašto to tada nisi rekao njemu? Hamza je iskapio svoju čašu u jednom gutljaju i vratio je nazad. – . Videla sam kako je starica nervozno pogledala prema nama. ka žutoj svetlosti što se probijala kroz lišće sa spoljne strane prozora. požurio je da nastavi s pričom. – Kakva je to zavera od koje me spasavaš? – pitala sam škrgućući zubima. Najvažnije je da si ti na sigurnom. – Ja znam Amina – odgovorio je on žustro. – Posledicama po mene – kazala sam skoro vičući. i čim su putevi postali prohodni krenuo sam nazad. – Izvini. štrecnuo se i najzad pogledao u mene pocrvenevši. ali mogu bar da se postaram za to da budeš bezbedna. i on je skrenuo pogled u stranu. – i zašto si upotrebio hloroform? Pretpostavljam da se se njime poslužio..kočiji kao lopov? Ili mi se jednostavno pokazao kada smo ušle unutra? Uzrujala sam se setivši se detalja onoga što sam doživela kao još jedan napad na sebe. Hamza se namrštio i rekao mi: – Amin je podlac koji ne preza ni od čega. Ne mogu da sprečim ono što se već desilo. – Kada je shvatio da je upotrebio nepristojnu reč. na tacnu.. Jesi li razmišljao o posledicama? – Ne brinem se zbog toga. Na te njegove reči sam se smela. – Čuo sam za Aminovu nameru da se osveti. molim te. Njegovi dugački prsti igrali su se onom čašom čaja. – Nemaš pojma šta je on sve u stanju da uradi. – Nije trebalo da se izlažeš riziku vraćajući se ovamo. – Trebalo je da porazgovaraš s tatom ili daidžom Ismailom. Zašto si me doveo ovamo? Svi će se brinuti i pomisliti da se dogodilo ono najgore.

On nekada ume da pogreši. – Mnogo je toga. – Sjajno – brecnula sam se. ali u suštini je dobar čovek. što ti ne razumeš. Znam da tamo postoje frakcije i spletke. Isto to je mogao da uradi i Amin.rekao da sam izdajnik. Bilo bi tako tipično za Amina da upotrebom sile jednostavno ukloni prepreku. Dolazak na taj položaj omogućio mu je njegov prijatelj Amin. i onda i sada. – Samo ti optužuj. On te ne voli. Hamzo. Znam svog oca i ponešto o tome šta se događa u palati. Nemaš dokaza da je to učinio moj otac. – Gluposti. kratko i gorko. Setila sam se Aminovog izraza lica kada se na onoj sedeljki kod nas Hamza pozdravio sa mnom. – Tvoj otac me ne poštuje – promrmljao je. Ko ti je rekao da te je on potkazao? – Znam da je to bio on. Hamza je odjednom izgledao zabrinuto. – Tvoj otac je unapređen u savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova samo nekoliko dana nakon što je optužba za moju izdaju poslata iz tog ministarstva ministru pravde. Kada sam se pre dve godine vratio u Istanbul. ali ako ti je stvarno stalo do pravde za koju se stalno zalažeš. i slegnuo ramenima. Živeo si kod nas i jeo naš hleb. zar ne? Tata je bio tvoj zaštitnik – uzvratila sam mu. – Ne verujem u to – ljutnula sam se. Očigledno nije očekivao da će ovaj razgovor ovako izgledati. – Grešiš. ugrožen je i položaj tvog oca. – Onda bi nam u vladi ostalo vrlo malo ljudi. Sada kada se Amin osramotio i kada je smenjen sa svog položaja. – Palo mi je na pamet kako je Amin mogao da pomisli da mu je Hamza rival u trci za moju ruku. Zar misliš da bi me tvoj otac saslušao? On me prezire. nego da se lati mnogo . princezo. Prezire moje ideje. ali sigurna sam da svom rođaku ne bi učinio ništa nažao. Tvoj otac se druži s reakcionarima da bi napredovao u službi. ubrzo su ponovo počeli da me prate i maltretiraju. ali nisam to rekla. Nikada ne uzimaj kriminalca za zaštitnika – ispljunu on. iznesi mi dokaze koji potkrepljuju tvoje tvrdnje. i ubeđen sam da me je baš on. prijavio tajnoj policiji. – Tata to ne bi uradio svom bratancu. Hamza se nasmejao. Možda tata misli drugačije od tebe.

bez obzira na to šta je moj tata mislio o njemu. Hamza je ponovo seo na divan i prebacio naše čaše na poslužavnik koji je stajao na podu. Ne smem dozvoliti da me primete. Iskočila je iz kočije i pobegla.komplikovanijeg i dugotrajnijeg zadatka da me osvoji. – Amin je kovao zaveru – zastao je. – Kako uopšte možeš da pomisliš tako nešto? Morao sam da te sprečim da vikneš ili pokušaš da pobegneš kad si videla da u kočiji ima još nekoga. mogla da kažem šta me je to na njemu tačno uznemirilo. Nikada ne bih uradio tako nešto. Violeta je dobro. – Neko me je potkazao nakon te vaše sedeljke. – I to je moguće – kazao je Hamza nevoljno. Uzeo me je za ruke. pošto mi je bio rođak. Pitala sam se zašto je Hamza toliko kivan na mog oca. a zatim nastavio tiho – da te uništi. Napala me je da bi te spasla – dodao je nasmešivši se. Sigurno je znao da bih se ja složila s tim. – Vrlo je snalažljiva. Dženana. samoprekorni osmeh kojeg sam se sećala iz Čamjerija. – Nisam te napao. Nisam smeo da rizikujem da me prepozna i napravi scenu koja bi privukla pažnju okolnog sveta. – Upotrebio si hloroform! A šta se dogodilo s Violetom? Nisi je povredio. onda. Hamza nije istupio i ponudio se da me uzme za ženu? Još uvek nisam bila zvanično verena. Čuo sam da je planirao da te otme i odvede u svoj konak čim se . Bio je nekako drugačiji – ne samo zbog brade. – Još mi nisi rekao od čega je trebalo da me spaseš. Kazna za izdaju je smrt. zar ne? Skočio je na noge. Dženana. Ono što sam ranije primetila bilo je njeno odsustvo. Vratila se nazad u kuću u Nišantašuu. Hamza je. Bio je to onaj šarmantni. imao pravo na moju ruku. Da nije zbog toga što je hteo da se udam za Amina? Zašto. Nisam. Ponovo nas je spojila neka topla struja. – Zašto si me napao u kočiji? Hamza se zapanjio. međutim. Jednostavno sam morala da mu ga uzvratim. Morao sam da se vratim u Pariz da me ne bi uhapsili. Zagledala sam se u njega.

– Žao mi je – dodao je brže-bolje. što mi je ukrao i detinjstvo. ne bi imala kud nego da se udaš za njega. – Ispričaj mi sve. – Imaćeš dobar miraz kada se budeš udavala. tvoji prijatelji su ti rekli da teta-Usnija pomaže tom čoveku – nisam mogla da mu izgovorim ime – i da on namerava da me kidnapuje iz moje rođene kuće i uceni da se udam za njega. ali i na Hamzu. – On nema izbora. Iznosio je činjenice. Već je jednom tražio tvoju ruku. Nisam mogla da pročitam Hamzin izraz lica. ali Hamzi to ne bi smetalo. a i ne poštuje me. Nakon ovoga bilo bi neopozivo. Ja nemam ništa svoje. I Ismail-hodža i tvoj otac bi se obrukali ako se nakon toga ne bi udala za njega. . – Kako bi to izveo? Niko ga ne bi pustio da uđe. – On me ne voli. – Ko su ti izvori? Jesu li pouzdani? – Jesu. što nije mnogo ranije tražio moju ruku i što me nije poštedeo ove tuge. – Znači. – Moji izvori mi kažu da je imao dogovor s tvojom maćehom. i budućnost.vratiš kod oca u Nišantašu. – Ali bogatstvo je tatino i daidže Ismaila. – Da. – Da me otme iz moje rođene kuće? – kazala sam podsmešljivo. Kada bi te videli da živiš u Aminovoj kući. kada je video moju reakciju na svoje prethodne reči. Očajnički mu treba tvoje bogatstvo. – Ne ponašaj se prema meni kao da sam od porcelana – kazala sam nestrpljivo. mimo moje glave. – I zato si me doveo ovamo. Šta hoće od mene? – Amin se mnogo kocka i voli skupe žene. a kasnije i veliko nasledstvo. Mora da je znao da bih se ja složila s tim. Do guše je u dugovima. Da možda ne bi podmitio poslugu? – To što je rekao toliko me je zapanjilo da sam skoro pomislila da me laže. Znala sam da bi bilo teško da se sada uzmemo. Ona struja između nas bila je blokirana. Iznenada me je obuzela ljutnja na Amina. i to što pre. Bio je zagledan nekud daleko. a sigurna sam da bi to učinio i tata. kao onda kada mi je bio tutor.

– Da. – Naravno da me nadzire – brecnula sam se još uvek braneći svoju prijateljicu. ali dobro sam se sećala upozorenja i priča koje su se neprekidno raspredale po letnjim haremima. Ima nečeg čudnog u njoj. Pitala sam se šta će značiti moj nestanak.. Je li to Hamza predlagao da se oženi mnome? Čekala sam da nastavi. tog čoveka. Nisam mogao da ti doturim poruku u Čamjeri. – I šta ćemo sada? – pitala sam. – Šta misliš. – Ne znam – kazao je blago. A nisam bio siguran ni u njene motive. brzo je dodao: – Znam da si bliska s njom. jedan zatvor sam zamenila drugim – rekla sam tiho sebi u bradu. u kojoj bih ti napisao da ostaneš tamo. Pošto je pogrešno protumačio moj izraz lica. Mi. Je li mi ovo zatvorilo još jedan put? Do sada su tuđa pera iscrtavala mapu mog života. uprkos svemu onome što je Violeta preduzela. Jesam li još uvek imala reputaciju koja se mogla uništiti? Nisam imala vremena da razmišljam o svojoj budućnosti. ali on to nije učinio. ali ne možeš da izlaziš. gladnog. iako sam počela sve više da sumnjam u nju.. kakve bi on koristi imao od toga da uradi tako nešto? Zar nije već shvatio da se nikada neću udati za njega. – Samo nakratko. dok ne smislimo šta ćemo da radimo. – Dženana – procedio je – veruj mi da ne bi imala drugog izbora. – Ovde ćeš neko vreme biti na sigurnom.. kakve će ovo imati posledice po mene? – pitala sam ga. On se nagnuo napred i stavio mi ruku na rame. da proverim koji su mi putevi još uvek otvoreni. Nisam znao šta drugo da uradim. Na trenutak sam se zamislila. Nisam bila bogzna kako iskusna. On bi ti se tako osvetio za ono što si mu učinila. Posmatrala sam Hamzu. Nisam bio siguran ni da si tamo bezbedna. U načinu na koji te nadzire. nadajući se da će njegov odgovor dešifrovati kaligrafiju njegovog života . Možda je bio u pravu. ali trebalo bi širom da otvoriš oči. svesna da sam sada u Hamzinim rukama. – Znači. koji je još uvek ćutao.. Što se tiče. – Ona se brine o meni. Žene iz komšiluka sede kraj prozora i gledaju ko dolazi i odlazi. Prsti su mu se igrali jednim uvojkom moje kose koji mi se izvukao ispod marame.

Ali nisam sama. Bili smo sami. Kada ju je sin poljubio. Prešla sam prstom preko krhke opne jednog badema. Hamza se vratio naredne večeri i doneo mi tanjir hladnih badema. držeći ga između sebe. – Kao ni ti. – Nisam hteo da te povredim. A ni daidža Ismail. – Ali od Aminovog napada bilo ti je teško. Mladi bademi kada se oljušte i jedu sirovi ostavljaju ukus na jeziku kao da jedete neki divlji plod. – Zaćutao je i zagledao se u moje lice. U vrelim letnjim noćima vozio ih je u kolicima po ulicama. Nežno joj je izvukao ruke iz svog prsluka i kazao još nešto na ladinu – kiša samoglasnika zasula je njeno suvonjavo. možda s malo više žara nego što sam želela. Tata me neće zaboraviti. preklinjuće lice. Pitala sam se kakvo li je on to iskustvo imao. Sedeli smo na divanu pored prozora. – Moraš da kažeš daidži Ismailu da sam na sigurnom – insistirala sam. Prodavac badema izložio je svoju robu kao da je nakit: gomila badema u njihovoj smeđoj opni stoji na ledu u staklenoj kutiji osvetljena fenjerom.na tankim stranicama mog. To . – Mogu li da govorim otvoreno? – pitao je. ostavivši sjajnu. – Posledice? Čega? – Mog dolaska ovde. dodala sam u sebi. Ona se iznenada odvojila. – Šta hoćeš time da kažeš? – Svet će misliti da sam oteta. – U glasu mu se nazirala nota gorčine koju ranije nisam primetila. bež oderotinu među vrhovima mojih prstiju. i pričali. – Svesna sam toga. – Naravno – kazala sam. Ja to znam. Nikada nije pričao o tome. Jevrejka je otišla u drugu sobu u zadnjem delu stana. Dženana. Neko vreme smo sedeli zamišljeni. Hamzo. – Ja ovo smatram spasavanjem – odgovorio je braneći se. – Hamza je ustao i dao znak onom mladiću. starica je počela tiho da se ljulja i kuka. a ljudi su se okupljali oko njih kao oko svetinje. Društvo nikada ne oprašta. ali s mnogo manjom sigurnošću. – Otići ću kod njega i reći mu.

koji bi me grebali po obrazu kad legnem na njih. To je. – Glas mu je bio dubok i hrapav.me više nije brinulo. – Dženana. Hamza je ubacio badem u usta ne ljušteći ga. otvorila sam kapiju i zakoračila na njega. Setila sam se karanfila izvezenih krutim zlatnim koncem na maminim baršunastim jastucima. dakle. Nakon toga mi se primakao i zagrlio me. Nisam se opirala. taj put. pomislila sam. Ne oklevajući. Mirisao je na kožu. Lice mi se zalepilo za njegova prsa i marama mi je sletela na pod. .

jedno od brojne dece sultanovih konkubina. rekao mu je: – Ti. Rad uste Elijasa K amil nije mogao ni da uđe u naredno dvorište. To vreme je proveo u prijatnom razmišljanju o Sibil. Mladićeva nepristojnost i osećaj važnosti su ga zabavljali. ali jedan stražar je stao ispred njega s rukom na bodežu. Ona su bila školovana i poveravani su im važni poslovi. Kamil je produžio korak da bi ga stigao. Na klupi preko puta njega sedeo je jedan očigledno iznerviran zapadnjak špicastog nosa u svečanoj odeći. Činovnik se u tom času okrenuo i primetio njegov izraz lica. nadajući se da će i njemu reći da krene. Verovatno odrastao u palati. Oni su pak stajali neumoljivo. Stražari su se ukrutili i poklonili kao jedan. Zajapurenih obraza. Pokaži dužno poštovanje. Činovnik je viknuo na vojnika s činovima i bespogovorno pokazao Kamilu da ga prati. zadenutom za pojas. – Čast mi je što . s puškama u rukama kraj svakog ulaza u tu zdepastu kamenu zgradu. Kada se dvorište našlo u senci. Prokomentarisavši nešto na svom jeziku. pomislio je. ni da se vrati nazad kroz kapiju od kovanog gvožđa. Na bazar sigurno ne. s kojom je preksutra trebalo zajedno da večera. Kamil se poklonio. Ovde bar smem da sednem. Vazduh je mirisao na kremen i kožu. pomisli Kamil. ali činovnik mu je već okrenuo leđa i krenuo. pri čemu su im kožni oklopi zaškripali. na vratima se pojavio jedan činovnik s plavim turbanom. iako nikada nisu nogom kročila van tih žutih zidina. Kamil je stajao i čekao pred spoljnom kapijom palate Jildiz više od sata pre nego što su ga pustili da uđe u stražaru.33. I onaj zapadnjak je ustao. Bio je vrlo mlad. Iznenadilo ga je činovnikovo nepoštovanje. Po Kamilovoj odeći se videlo da je sudija. zapadnjak se vratio na klupu. Kamil se nasmešio činovniku i blago mu se naklonio. Sedeo je u stražari i nestrpljivo čekao da ga vojnici puste u palatu. Nisi na bazaru.

Sa zadovoljstvom je primetio da su zidine prekrivene žutim i belim orlovim noktima. iza jedne mermerne kapije. . – Našli ste ga. činovnik se okrenuo i pohitao kroz kitnjastu kapiju. – A ko je ovaj čovek? – pitao je zanatlija. U daljini. ignorišući činovnika koji je stajao pored vrata. Kamil je video četvrtastu. Srebrnastosivi golubovi šepurili su se na travnjaku. – Tražim glavnog ustabašu. Odobrovoljen. Unutra je grupica sredovečnih muškaraca u smeđim haljinama i turbanima sedela i pila kafu iz šoljica od tankog kineskog porcelana. Ustabaša pokaza rukom na divan. zatim kroz dugačak hodnik. gde su sekretari palate obavljali redovne državne poslove.4 – Činovnikov glas bio je neprirodno visok. Sa zadnje strane zgrade nalazile su se male radionice. verbenom i heliotropom. a onda su ponovo izašli na zaslepljujuću svetlost nekog velikog dvorišta. ustabašo. – Naš padišah zahteva da pomognete ovom čoveku u njegovoj istrazi – kazao je pokazavši s gađenjem na Kamila. Kroz njihove izloge dopirao je prigušen zvuk udaranja čekića i neko čudno škripanje. gledajući dobroćudno u Kamila. Približili su se jednoj dvospratnici tako dugačkoj da je jednom stranom izlazila iz vidokruga. – Moje ime je sudija Kamil-paša. ali nisu ustali. – Kamil se pokloni ukazujući mu poštovanje. klasičnu fasadu Velikog Mabina. Kada se činovnik pojavio. Činovnik se zaustavio kraj jedne prostorije koja je bila veća od ostalih kraj kojih su prošli. pasiflorom. pomislio je. gde se sastavljala sultanova prepiska i gde su njegovi špijuni slali svoje izveštaje. Kamil je otpozadi video kako su se mladićeva blago povijena ramena ispravila kada ga je još nekolicina stražara pozdravila u stavu mirno.sam primljen u palatu. Njegov otac je sigurno izveštavao sultana u toj zgradi. Jedan muškarac uredno potkresane sede brade pogleda u njega. Činovnik ga je proveo kroz jedna vrata. – Sedi i posluži se kafom. oni spustiše glave u znak pozdrava.

Dobro si to rekao. kako je i red. – Ustabaša pogleda prema vratima na koja je izašao mladi činovnik. – Siguran sam da zbog ovih stranih smutljivaca imaš pune ruke posla. – Da. Usta Elijas se odavno povukao iz posla. mada zlo ne poznaje veru. – A. – Svi u sobi počeše da klimaju glavom. ustabaša upita: – Kako možemo da ti pomognemo? – Tražim radionicu i zanatliju koji je napravio ovaj privesak. Da li je mogla da bude napravljena posle toga? Ustabaša se zamislio. krasila svetla pena. Već godinama nemamo nikakve informacije o njemu. Ali mora da ga je odavno napravio. tako je. međutim. Prostorijom se razlegao tih smeh koji je podsećao na šuštanje lišća. veliki vezir i upravnica harema. – Da. – Da li je usta Elijas morao imati dozvolu da napravi tugru? – Za svaku stvar koja će nositi sultanov pečat mora se dobiti dozvola. ti si jedan od onih novih sudija. – Sultan Abdulaziz je sišao s vlasti pre deset godina. – To nije dozvoljeno. Pripadala je sultanu Abdulazizu. – Ko sve može da izdaje dozvole? – Padišah. Nakon što su razmenili uobičajene učtive fraze i pošto im je odgovorio na pitanja u vezi s događanjima izvan palate. Ali ovo je definitivno njegova izrada. mora prvo . Ona. – Ovo je rad uste Elijasa. – Znači. Kada su ruke počele da mu drhte otišao je da radi kao čuvar ptica u palati Dolmabahče. ali uvek se sve može napraviti ako je to Alahova volja.Činovnik se naglo okrenuo i otišao. Pokazao je jednom šegrtu da mu donese lampu i pogledao u unutrašnjost srebrne loptice. – Da. tako. Jedan sluga je skuvao kafu u lončetu s dugačkom drškom što je stajalo na vatri u uglu prostorije i pružio mu je šolju koja se pušila i čiji je vrh. koji je pogleda svojim stručnim okom. Ja sam sudija u Bejogluu – odgovorio je Kamil skromno. da. – Da. to je jedna stara tugra. Alah dao mira njegovoj duši. – Kamil je pružio srebrnu lopticu ustabaši.

– Poslaću mu poruku. Kamil je uz smeh prisutnih izašao iz prostorije i krenuo za jednim šegrtom kroz lavirint hodnika i dvorišta do prednje kapije. Kamil se. . Je li to bilo vredno života ovog čoveka? Bilo mu je hladno. Bio je to prvi znak da se približavao istini. – A mi ćemo se potruditi da po tebe pošalju nekog odraslog.da se posavetuje s jednom od starijih žena. Sutradan se isti šegrt pojavio pred Kamilovom kancelarijom s porukom u kojoj je pisalo: Žao mi je što moram da te obavestim da je usta Elijas jutros nađen mrtav kraj kaveza s pticama u palati. ali se u znak žrtve za mrtvog ustu. zagledao kroz prozor. – Hvala ti – rekao je i poklonio se. s brkovima! – oglasio se drugi muškarac. držeći to parče papira u rukama. – Voleo bih da porazgovaram s ustom Elijasom. ali je za sastanak sa svakim stanarom palate morao da dobije dozvolu. Alah dao mira njegovoj duši. Odmah ću ti javiti ako odluči da te primi. nije odmakao ni zatvorio prozor pred hladnoćom. Kamil je pokušao da sakrije razočaranje što opet mora da čeka.

Da se možda britanska vlada nije ozbiljno zainteresovala za jednu običnu guvernantu pa je „pritiskala“ . Možda bi danas mogao da popriča o očevima sa Sibil. Da nije poznavao engleskog ambasadora. Kamil nije bio siguran kuda to vodi. Njegov otac je postao džangrizaviji i agresivniji jer mu je Ferida u dosluhu sa slugama lagano smanjivala količinu opijuma u luli.34. Nakon toga bi se iznenada strovalio na stolicu ili krevet i sklupčao kao dete. ali je oko njih bilo relativno toplo. u plavo nebo na čijoj su se pozadini srebrni listovi platana uvijali i belasali. pomislio je. Bilo ga je sramota da traži savet od Mišela i Bernija. Ali Kamil je bio ubeđen da je Sibilin otac bio suviše rastrojen da bi to mogao da radi. Kamil je pogledao gore. Taj prizor ga je odmah oraspoložio. Kamil je otvorio gvozdenu kapiju koja je vodila u privatne bašte. a njen muž se ljutio zbog toga. Nije voleo da razgovara o stvarima koje su bile tako lične. Meri Dikson je već počela da utiče na njegov život. Prošlo je skoro mesec dana otkada je more izbacilo njeno telo iza džamije u Centralnom selu. U knjigama nije pronašao nikakvo objašnjenje u vezi s tim i brinuo se da možda ne ubija oca. u njenom društvu će naći utehu. ali hteo je da je vidi. shvatio je trgnuvši se. Evnuh i kočijaš R ezidencija se nalazila u jednom od zadnjih krila zgrade ambasade. Verovatno je tako i bilo. umesto da mu pomaže. Nizam-paša ga je pitao dokle je stigao u rasvetljavanju njenog ubistva. Vazduh je u senci platana još bio svež. a ta buka ga je izgleda još više razdraživala. Išao je po kući i rušio oko sebe stvari koje su padale na pod i lomile se. Njegova nestrpljiva gestikulacija pokazivala je da Kamil nije razočarao samo to ministarstvo već i carstvo. Čak i ako ne budu pričali o njegovom ocu. uprkos novim senkama koje su ušle u njegov život. Tokom poslednje audijencije kod ministra pravde. Ferida i njene ćerke bi se uplašile. Njegovih jedinih bliskih prijatelja. mogao bi da pretpostavi kako on vrši pritisak na ministra pravde.

– Nadam se da ste dobro. Valjda nisam suviše poranio. Sibil-hanumo. Sibil mu je otvorila vrata samo što je podigao zvekir. – Da. – Okrenula se prema njemu i dotakla mu ruku. Zar nije divan dan? – Sibil je izašla na stazu i pogledala oko sebe radosno kao dete. Setio se onoga što mu je bivši upravnik policije natuknuo o umešanosti palate u ubistvo Hane Simons. Mi kažemo: gusta kao čorba od graška. Znam da ste me očekivali tek sutra uveče. koje su „visile“ iznad mora magle. Kamil se brinuo za Sibil. a ne naše. – Primila sam vašu poruku. – Dobar dan. Sibil se nasmešila. Uvek se obradujem kada vas vidim – rekla je pocrvenevši. Odvela ga je u sobu pored bašte i širom otvorila dvokrilna vrata da bi unutra ušlo mirisno sunce. pomisli on s olakšanjem. Kamil-beže. da. hvala na pitanju. Otišla je do ivice pločnika i zagledala se dole. Razlozi kojima je sebi pravdao to što je svratio kod nje sada su mu izgledali izmišljeni. – Odjednom mu je bilo neprijatno što mora da objašnjava zašto je došao. – Za Britance je pijenje čaja nešto posebno. – Zdravo – kazala je poželevši mu osmehom predivnu dobrodošlicu. – To je vaše nacionalno jelo. Jesu li oni motrili na njega da bi bili sigurni da će ovoga puta ubica biti otkriven. Ritual koji će mu pomoći da produži svoju posetu. – Zar nećete da uđete unutra? Jeste li doručkovali? – Jesam. Kamil je stao pored nje. ili čak i samog sultana? Pitao se i da možda nije postojao neki drugi razlog za toliko interesovanje Nizampaše. – Gusta kao čorba od sočiva. ako se ne varam. Veoma dobro. dajući im dubinu neba. Ali mogao bih da popijem malo čaja. Dve Engleskinje već su bile mrtve. . Te boje su joj se odražavale u očima.sultanove najbliže pomoćnike. kako vi to kažete. – Nadam se da ćete mi oprostiti što upadam. Na sebi je imala svetloljubičastu haljinu obrubljenu kestenjastom trakom. – Kako vam je otac? – pitao je. ili da ga ne bi našao? A sada još i ta prevremena smrt uste Elijasa. u crvene krovove kuća na donjem delu padine.

u stvari. Neko bi mogao da poželi da ih dodatno pokvari. Ali ne želim da vas plašim. ovih dana retko ko razmišlja racionalno. Sibil je. odmahnula glavom. To bi bio međunarodni incident. uvek može da se udesi da to izgleda kao nesreća. Sibil-hanumo. Sigurna sam da uopšte ne razmišlja o svojoj bezbednosti. Odnosi između naših vlada su. – Da li stvarno mislite da mi je otac u opasnosti? Ne vidim zašto bi neko hteo da naudi britanskom ambasadoru. hajde da kažemo. pokušaću da ga ubedim da preduzme neke mere predostrožnosti. ali znam koliko brinete za oca. Sibil se na trenutak zagledala u njega. Setio se razgovora s Bernijem o zapadnoj i istočnoj civilizaciji. zabrinuta. ali ipak bi trebalo da se pripazi. nezgodni. prevodioca ili nekoliko stražara. Raspitivao se za neke novinare koje poznajemo. Molim vas da ovo ostane između nas – dodao je brže--bolje. Rado ću popričati s njim na tu temu ako bude želeo. Postoje i druge sile koje ne možemo da kontrolišemo. Sibil-hanumo. Ali ako mislite da je to neophodno. Mogao bi da dovede do naše vojne intervencije. – Naravno. Možda nije baš mudro što s vama pričam o tome. nategnuti. Njeno zadovoljstvo što joj se poverio podstaklo ga je da nastavi s pričom. Očigledno je napravljena čistka i mnogi su proterani iz zemlje. Kamil je po ravnom tonu njenog glasa shvatio da je i njen otac. hvala na pitanju.– Dobro je. koji nisu toliko upadljivi. živeo na teritoriji nedostupnoj njegovoj porodici. Zamislite samo kako bi to uticalo na vaš režim. Niko pri čistoj pameti ne bi rizikovao da dođe do toga. Ćutaću kao zalivena. – Tata se nikada nije pazio. kao što znate. Možda biste mogli da mu skrenete pažnju da se malo pripazi i da nikuda ne ide bez pratnje – svojih službenika. Ima mnogo posla. kao i obično. Vaš otac je uticajan čovek i štiti ga položaj na kom se nalazi. . Osim toga. – Ovo je gadno vreme. da kaže da ona treba da se pripazi. – Hteo je. kao što je to bio slučaj i s njegovim. – Nažalost. Čak i u palati. – Palata je već uništila neke moćne ljude koji su postali. – Izgleda kao da je sve druge delove mozga uspavao da mu ne bi odvraćali pažnju od njegovih dužnosti. Postoje i drugi načini da se čovek zaštiti. Oduvek je živeo samo za svoj posao – kazala je tužno.

Mislim da bih za to čovek mora da se rodi u Engleskoj. Ali sećao se i da je mislio kako se njegove kolege s Kembridža. bez obzira na to iz kog društva potiču? A tu je bila i Sibil.Berni je govorio kako zapadnjaci smatraju sebe individualcima koji imaju svoja prava i odgovornosti i sami određuju svoju sudbinu. zajednica. Nema sebičnosti jer ne postoji „ja“. majke i ćerke. Zahvaljujući njoj smo tako dugo sačuvali nezavisnost. imali su svoje lične ambicije i nestašluke. Ali nije mogao da porekne da u otomanskom društvu postoji široko rasprostranjeno verovanje u kismet i urokljivo oko koje donosi nesreću. iako je Kamil poznavao mnoge izuzetke. pa zato ne može ni da nas pokori! Sunce koje se probijalo kroz dvokrilna vrata postajalo je sve jače. bar uopšteno gledano. – To vam je ona istočnjačka zagonetnost. ti engleski izrazi. Ako će. Iako mi ta slika deluje prilično neukusno. – Mislite. Važno je da postane svestan te opasnosti. „dečaci biti dečaci“. Mislim da bih u svom uvu više voleo muvu – kazao je Kamil nasmešivši se. ne razlikuju mnogo od mladića koje je upoznao u školi u Galatasaraju. mladi Englezi koji su se prvi put odvojili od kuće. Svi su oni voleli svoje roditelje. Činilo se da Bernijevo poređenje ima smisla. Ali ja ih ne shvatam čak ni kada mi ih neko objasni. koja se prema ocu ponašala kao svaka dobra otomanska kći. Niko ne razume šta hoćemo da kažemo. Njihove lične želje su nebitne. – Možda biste mogli da budete muva u njegovom uvu. ili da postane sebičan ako takvih nema. buva u njegovom uvu. – Ah. uključujući i sebe. kako bi rekli Englezi. da. naravno. Sibil se nasmejala. A vrlo je izraženo i osećanje pripadnosti porodici. Vi za sve imate izreke. Na Istoku su pak ljudi pre i iznad svega članovi svojih porodica. već samo očevi i sinovi. – Pa. Nakon toga je ponovo sela na . i Sibil je ustala da navuče čipkane zavese. – Isto je i s turskim izrekama. solidarnost i opstanak grupe su iznad svega. To može dovesti do toga da je on podeli s nekim ko ima iste interese. Ali kada više nisu bili pod njihovim nadzorom. zašto onda i „očevi ne bi bili očevi“. plemena. muževi i žene. Nikada ih neću naučiti. predstavnik individualističkog Zapada.

uzmuvala se. To me je iznenadilo pošto je Šukrija bila verena za čoveka koga je Perihana volela. i kada su se prešle u drugu sobu. Ona se seća Hane. – Videla sam Šukrija-hanumu. ali plašila se kako će na nju reagovati Kamil. u Istanbulu. – Šta ste saznali o Hani? – Šukrija i njena sestra Lejla sećaju se Hane iz svojih poseta sultaniji Esmi. pošto je ona radila kod nje. Sibil je ispričala Kamilu za smrt Šukrijine dece.kauč i. Svaku varnicu razgovora prigušio bi miran vazduh boje ćilibara. s kojom su izgleda bliske. Ženu koja je bila verena za princa Ziju. žuborenje čaja i tiho lupkanje kašičica o šoljice s tom toplom tečnošću zamenilo je razgovor. obećala sam vam čaj. nakon čega bi ona zgasla. kao da je atmosfera u sobi bila suviše razređena da bi u njoj moglo da se priča. digla je glavu i rekla: – Oh. Bila je uzbuđena zbog rezultata „istrage“ što ju je sama sprovela. U sobi je zavladao tajac. – Gde ste je našli? – Ona je ovde. – A-ha. Otišla sam s njom i njenom sestrom u jednu od privatnih soba. Sibil je spustila šolju i tanjirić na stočić kraj kauča. – Nije. počela da ispravlja nabore na haljini. Nakon nekoliko sekundi. – Mislio sam da ih ne poznajete. Zveckanje finog porcelana. Odjednom su izgledali tako krhko u njenoj ruci. Došla je da se oprosti s njim. baš bi mi prijao. Možda Perihana ima . Sibil je skočila i otrčala do somotskog užeta zvona. U prijatnoj tišini su čekali da im bude poslužen čaj. – To je stvarno varvarski. spustivši pogled. – Kamil je delovao iznenađeno. za optužbe što ih je ona iznela protiv svoje svekrve i za mladu kumu. povele su me sa sobom. Otac joj je na samrti. – Kako vam je to pošlo za rukom? – pitao je smešeći se i vrteći glavom zbog njene odvažnosti. – Tamo su bile i sultanija Esma i njena ćerka. pri čemu je suknjom očešala Kamilovu nogu. – Hvala vam. Je li vam sve to ispričala pred ostalima? Rekli ste da je bilo mnogo gostiju. Pretpostavljam da su dolazile kod Perihane.

Čuvši to. samo me to veoma brine. verovatno ljubavnika. Evnuh je rekao sultaniji Esmi da je vozač bio plavokos. ali ne sećaju se da je to radila i Meri. – Sve ste im to ispričali? – kazao je Kamil iznenada se ispravivši. Ferhat-beg je kazao da ne zna ništa o kočijašu. – Razgovor je prosto tekao u tom pravcu – vadila se Sibil s nelagodom. Misle da je Hanin privesak poklon. ali on ga je on ipak sručio niz grlo. – Da. – Bivši upravnik policije nije bio mnogo govorljiv – priznao je Kamil. – Da bi se smirio. Kamil je posegnuo za svojom šoljom. U tom lancu je previše karika. Kamil je ostao bez reči. Prekinuvši lagani tok svoje priče. . U sobi je bila užasna zapara. Sibil napravi pauzu i posegne za svojom šoljicom. – Ne. Misli da je možda Kurd. kao Arapin. Sultanija Esma je rekla da je njen evnuh sve to ispričao policiji – dodala je Sibil zbunjeno. možda od osobe koju je posećivala svake nedelje. Kamil se nasmejao naivnosti Sibilinog suda. Ili od nekoga u haremu. Čaj je ostavio masne tragove na njenoj površini. a on ne zna jesu li one međusobno povezane. ali i kudrav. Rekla sam im da je on napravljen u palati i da unutra ima sultanov pečat.mnogo bolju dušu nego što izgleda. Sibil je prepričala njihov razgovor: to kako je Šukrija ubeđena da je tajna policija odgovorna za smrt princa Zije i Arif--agino otkriće da se Hana svake nedelje sastajala s nekim. pomislio je iznervirano. – Ljutite li se na mene zbog toga? – Ne ljutim se. Sibil-hanumo. Možda je evnuh bivšem načelniku policije ispričao sasvim drugu priču. Sibil spusti šoljicu. Sibil pogleda u njega zabrinuto. kao Evropljanin. On je dobro znao kako su nemilosrdne carske spletke koje su besnele među ženama jednako kao i među muškarcima. – Da li znaju kuda je kočija odlazila? – pitao je grubo. koja je zazvečala na tacni. – Šta ste još saznali? – Žene se sećaju da je Hana nosila onaj srebrni privesak. – A kočija? – upade je Kamil nestrpljivo.

– Šta sam to uradila? Šta ne valja? Šta je loše u tome? – Šta je loše? – ponovio je Kamil promuklo. – Onaj biser na dnu Sibilinog vrata ubrzano se dizao i spuštao. zar ne? I Sibil je ustala. Kamil je bio siguran da je ustina smrt bila upozorenje da ne traži vrata čiji je ključ onaj privesak. Moj ton je bio neoprostiv – kazao je tiho.. – Nisam to znala. Razgovarao je s onim šegrtom i saznao da je usta umro od srca. – Žao mi je. mada niko u njegovoj porodici nije znao da je bolestan. – Nemate uopšte predstavu šta pričate. – I da nikuda nećete ići bez pratnje. – Neću da budem zatvorenik u svojoj rođenoj kući – kazala je i . – Sibil je bila ponosna na to što ume da izvuče informaciju. Zar mislite da u toj sobi nije bilo špijuna? Budite sigurni da će svaka vaša reč biti preneta tajnoj policiji. obećajte da više nećete ići kod tih žena. Kamil je prešao dlanovima preko lica. Šta ste još rekli tim ženama? Neka vas Alah zaštiti. Sibil se zapanjila i pomalo uvredila zbog Kamilovog strogog tona. – Ne možete ni da zamislite.– Nemojte to više nikom da pričate. umesto da je pohvali. – A zašto ne? Zahvaljujući tome sam i došla do informacije o kočiji. Klimnula je glavom brišući suze. Bar ne bez mog odobrenja. molim vas. – U čemu je stvar? Pokušavam da vam pomognem. Morala sam nešto da kažem tim ženama. a možda i vaše ostale sagovornice. Sibil-hanumo. Sibil se naslonila leđima na vrata i počela da plače. Gledali su se u oči. a vi se ljutite na mene. Nije joj bilo jasno zašto se Kamil tako rasrdio. – Znate li da ste doveli sebe u veliku opasnost. Kamil je pobeleo. za lančić i šta je u njemu. Ni da zamislite. Sibil-hanumo. Je l’ jasno? To da Šukrija optužuje palatu. Obrazi su joj bili zajapureni i vlažni od suza. – Pomisli na ustu Elijasa kako leži mrtav među pticama. Skočio je na noge. To je kao kada se u školjku stavi zrnce peska: ono je iritira i ona ga stalno obavija novim slojevima sedefa od kojih na kraju nastane lep i koristan biser. – Ali. ali i na svoju metaforu. na stopu jedno od drugoga..

– Naravno da nećete – dodao je umirujućim tonom. ali je okrenula lice u stranu. – Možete da izlazite. Sibil-hanumo. . ali zamenio ju je veo prašine što su je dizale životinje i kola. Magla se digla. Kroz baštu je prošao brzim korakom. – To ne bih mogla da podnesem. Samo sam zabrinut za vas. Hvala vam što ste mi dali neke važne informacije. Na trenutak se zagledao u Sibil. Klimnula je glavom.upiljila se u njega podbočivši se. Kamil je stajao pored vrata držeći se za mesinganu kvaku. – Nisam ljut. ali vas molim da zbog svoje bezbednosti ne idete nikuda sami. Na kapiji je zaškrgutao zubima.

Potpuno sam je razumela i nisam je nimalo krivila. naprotiv. izgubljen U zadovoljstvu lutanja Jer ću najzad Večno boraviti u prašini Tvoje ulice. Ali taj mrak nije kod mene stvarao osećaj da sam zatvorena. Nije mi odgovorila kada sam je pitala šta se događa. a otkrila je da je njena kuća postala mesto za bludničenje. ali sam ipak odlazila da jedem sama u svojoj sobi. Lice joj je bilo napeto. *** Starica je znala da nešto nije u redu. a tetive na vratu zategnuto. Osim jednog uskog zraka svetlosti. A da li sam to stvarno i bila? Više nisam znala šta to znači. Plivala sam u njemu. gurnula je ka meni . koji je ulazio unutra na mestu gde su se spajali prozorski kapci. osim kada bi me zvala da jedem. Umesto odgovora. kao u onom jezercetu u Čamjeriju. Osmehnula bih joj se. soba je uvek bila u mraku. već je samo nešto tiho prosiktala. tata i daidža Ismail brinuli zbog mene. Mislila je da krije jednu pristojnu ženu čiji je život u opasnosti. već me je. Nije mogla ništa da nam prigovori zbog svog sina.35. gde sam prvi put otkrila svoje telo. Prašina tvoje ulice N arednih dana mi se ona starica više nije obraćala. Samo mi je bilo žao što su se mama. Kada je neko mogao da zna da se dovoljno žrtvovao da bi bio bezbedan? U tom mraku su mi kroz glavu prolazili Fuzulijevi stihovi: Nemam kuće. oslobađao. zbog čega sam teško mogla da čitam knjige i časopise koje mi je Hamza donosio. Ali Hamza je obećao da će daidži reći da sam bezbedna. Znala sam da će joj tako biti manje neprijatno.

I meni je od tog osećanja bilo zlo. Sela sam na stolicu pored kreveta. Moj sin je uvek bio pouzdan. s crvenim šakama umotanim u kecelju. Ona mlitava odsutnost koja me je prethodne nedelje sprečavala da razmišljam iščezla je. – Soba je podrhtavala od njenog straha. preko njegovog ramena. Na vratima se najzad začuo Hamzin glas. – Prokleta bila. Hamza je ustao i zgrabio je za mršava ramena. niti je pustila ijednu suzu. zbog kojih nisam mogla trezveno da razmišljam. – Morate da se smirite. Njene crvene oči su. Starica je pohitala da mu ih otključa. Hamza umorno sleže ramenima. poče da se otima i iz krhkog i usahlog grla oteo joj se promukli krik. Ostavila sam hranu netaknutu. – Prestao je da odlazi na posao – kazala je prozuklim i upitnim tonom iz koga je isijavala neverica. Starica poče da se trese. Bilo je suviše opasno. – Nema mi sina. a onda je posegla za sećanjima da bi sačuvala budućnost. Hamza se strovalio na divan. Krenula sam da je zagrlim. teiza5 – kazao je na kraju. Tada sam prvi put čula njeno ime. kada sam je dotakla. Skrenula sam pogled. vratila se u svoju sobu i zatvorila vrata. Bilo mi je strašno žao što sam kod nje izazvala takvu tugu. Madam Devora. Hamza je ušao u sobu razbarušene kose i s prljavim turbanom. Molim vas. – Šimšek je mrtav. šta sam drugo bila do posude koju je Hamza oblikovao kako mu se prohte? Nisam mogla ni da plačem. Bez i trunke svetla. Iz usta joj nije izašao nijedan glas. Moja senka u ovom svetu bile su posledice mojih postupaka po moju .činiju s punjenim paprikama. – Za petnaest godina nije izostao s posla ni jedan jedini dan. Bilo mi je zlo od sećanja koja su me gušila. – Stajala je leđima oslonjena na vrata. Ja sam plakala umesto nje. – Šta se desilo? – pitala sam. Ona u prvom trenutku nije reagovala na njegove reči. Da li da nešto preduzmem ili da čekam? Šta bih mogla da uradim? Šta sada uopšte mogu da učinim? Polako sam shvatila da ne samo da sam živela van društva i van vremena. Molim vas. Unutra je bio mrkli mrak. Starica je prosiktala tri reči. potražile mene kraj prozora. madam Devora. ali ona. nego i da nije bilo povratka.

Krijući se iza mene. Uzela sam ga za ruku. ali sam se instinktivno uplašila onog prvog. – Rekao mi je da treba da se vratiš u Čamjeri. Onaj visoki muškarac je skočio i uhvatio me kada sam poletela napred. kao što čovek uzmakne pred zmijom i pre nego što shvati da je to ona. – Razgovarao sam s tvojim daidžom – kazao mi je gledajući sve vreme na ulicu. hteli bismo da porazgovaramo s vama. čulo se kako drvo puca. – Tamo – kazao je pokazavši bradom prema prozoru i onaj drugi . životinja koja odlučuje na koju stranu da skoči. Na sve strane je poletelo iverje i reza na vratima je popustila. Je li to neki komšija? Osetila sam Hamzinu napetost. dok me nije iznenada pustio. – Uradiću ono što treba da uradim – brecnuo se. Otišla sam u svoju sobu. Dok me je odvlačio nazad. – Izgledaš umorno. Povukla sam rezu. ali sam u mislima već čula kako komšije žamore iza onih drugih vrata na odmorištu. Muškarac s njihove druge strane i ja mogli smo da čujemo jedno drugo kako dišemo. uz psovku. Moraš prvo da se odmoriš. Rukavi su mu bili pocepani. – Madam. izvukla feredžu i veo i spustila ih na divan. a drugi mršav i brz. Zbunjena i besna. Oboje smo na vratima čuli muški glas s onim istim naglaskom kakav je imala i starica. Videla sam kako je nešto blesnulo na prozoru. Starica se povukla na drugi kraj divana. – Pustite me. Hamzo. U sobu su upala dva muškarca. Preko lica su mu preletele tamne senke. ali Hamza je skočio i uhvatio me za ruku. Hamza je stajao pored otvorenog prozora i virio kroz zavese. Glas tog čoveka bio je tih. Jedino to se moglo videti. Otišla sam do vrata i stavila uvo na njih. Hamza me je držao oko struka i vukao prema prozoru. Okrenuo se i prvi put pogledao u mene. Starica je uzela Hamzu za ruku i prosikta: – Vodi je odavde – pokazujući bradom prema meni. Hitno je. Jedan je bio nizak i nabijen. Videla sam da okleva. pokušavala sam da mu se otmem iz ruku.porodicu. Nisam imala ništa drugo.

Iskustvo „leganja“ s Hamzom. – Nismo angažovali policiju. – Ali srce je nikada ne može razumeti – dodao je tužno vrteći glavom. koje me je toliko preobrazilo. Ništa se ne boj. Ona se ljuljala napred-nazad. Ništa mu nisam odgovorila. On neće nikome pričati. Morala sam da smislim neko . On je otišao na drugi kraj sobe i čučnuo kraj starice. Mi smo ovde došli zbog devojke. – Ti si Ismail-hodžina sestričina? – Da. Moj saradnik – pokazao je bradom prema vratima – radi za policiju. dakle. kao otisak stopala na vlažnom pesku koji izbriše prva plima. Otkud znate? – Tražili smo te – rekao je i ponovo se okrenuo prema starici koja je čučala na divanu. Ona je nastavila da se ljulja kao da ga nije čula. Ja sam Kamil. Sada si bezbedna. da ostane nevidljivo. – Jesi li dobro? – pitao me je onaj visoki muškarac vodeći me do divana. molim te. Niko osim vaših neće znati da ste nestali. – Vašeg sina? Pošto mu nije odgovorila. – Takvoj poruci obično treba vremena da od ušiju dopre do mozga – kazao mi je taj muškarac tiho. trebalo da zna ceo svet. trebalo je. ne znamo ništa o smrti vašeg sina. – Sedi.muškarac se okrenuo i potrčao niz stepenice brzinom neočekivanom za nekoga te težine. Možete li da nam kažete šta se desilo? Voleli bismo da vam pomognemo. s Aminom u parku. ali je hirurg. okrenuo se prema meni i pogledao me radoznalo. – Jeste li ovde zbog mog sina? – pitala je ona jedva čujnim glasom. Klimnula sam glavom drhteći. – Jeste li vi iz policije? – pitala sam uplašeno. koje mi je promenilo telo ali nije ostavilo drugog traga. Kadija iz Galate me je zamolio da vas nađem. – Madam – kazao je blago – madam. Njegove zelene oči na trenutak su me osmotrile. – Malopre je saznala za to – objasnila sam. sudija iz Bejoglua. – Sin madam Devore je umro – objasnila sam ja. Dok je za ono drugo iskustvo. zureći zamišljeno u svoje šake koje su bile čvrsto stisnute u nekoj parodiji od molitve.

Stavila sam feredžu i jašmak. – Ne mogu da se vratim kući jer sam tamo u opasnosti. Dženana-hanumo. ako ti to više odgovara. – Jesi li dobro? – pitao me je. ali nije ništa rekao. On joj je objasnio ko je i kazao joj da se pobrine za madam Devoru. zdepasti čovek hirurg. možda. Nisam mogla da verujem da je taj niski. Počela sam da uviđam da je rizičnije ponuditi svoje srce. – Ne mogu da idem tamo. On je lep čovek. – Ne shvatate – objašnjavala sam brzim šapatom. ali nisam mu kazala ko mi je rekao za nju. Ili ćemo. – Tvoj otac će te sigurno vratiti kući. Madam Devora je tiho i ritmično zapévala iza širokih prugastih leđa svoje komšinice. Sudija je pregledao sobu. Sudija je klimnuo glavom jednoj punačkoj ženi u anteriji s ružičastim prugama. – Ispričala sam mu o zaveri što su je skovali moja maćeha i Amin-efendija. Ispred vrata se začulo neko komešanje. – Jesi li. pomislila sam. a jednog drugog komšiju je poslao po rabina. Bio je zadihan. molim te. Palo mi je na pamet da madam Devora nije pitala Hamzu kako joj je sin umro. Gledali smo se u oči. Bio je veoma zabrinut zbog tvog nestanka. povređena? Možemo li nešto da učinimo za tebe pre nego što te odvedemo kući? – Kući? – Izgovorila sam tu reč kao da sam pokušavala da shvatim šta znači. – Dođi ovamo. nego telo. – Ne mogu da idem kući. Klimnuo je glavom. izgurao komšiluk u hodnik i zatvorio vrata za sobom. koja se sva važna progurala unutra. sve što znaš. da bih sakrila lice – iako bi neko možda rekao da sam . a i on se lagano spustio na divan skrstivši noge preko puta mene. Sudijin pomoćnik se probio unutra i odlučno zatvorio vrata za sobom.objašnjenje za moju porodicu iz koga ću izostaviti sve važne detalje. Sela sam. a slepoočnice su mu se sjajile od znoja. ali krut. Komšije su se sjatile oko vrata. molim te – rekao je i odveo me do suprotnog kraja divana od onog na kome je sedela madam Devora. – Ispričaj mi. Siguran sam da će se on obradovati kada bude video da si dobro. da popričamo kada te budem odveo kod oca. – Ne – insistirala sam. Dženana-hanumo.

bila mala.se toga setila prekasno. ali mu je spao turban. Možda se sakrio u nekoj od niša ili je protrčao kroz njega i izašao na drugu stranu. Mnogo mi je žao – prošaputala sam ja madam Devori. ali nisam uspeo. – Jesi li mu video lice? – Ne. Njihova zajednica obično vodi računa o svojim ljudima. Ona se ponovo namrštila. a onda je otišao do njega. Ona komšinica me je. Samo je očima uplašeno šarala po sobi. ne želeći da ona odgovori na to pitanje. još uvek dahćući. međutim. Svoje crvene šake držala je stisnute u krilu. Sudija je otišao do madam Devore i zamolio onu ženu u ružičastim prugama da ih na trenutak ostavi nasamo. – Ko je onaj muškarac koji je pobegao? Madam Devora se skamenila. Hirurg je. Sudija se spustio na divan pored madam Devore i zagledao se u nju. madam Devora? – Ona žena ga je ubila – rekla je upiljivši se u mene. – Da li će se neko pobrinuti za nju? – pitala sam sudiju. – Nije istina – viknula sam. Sudija mu je pokazao da ostane gde je. Ima kovrdžavu crnu kosu i bradu. – Šta se dogodilo s vašim sinom. ali nije nastavila. međutim. – Da li je i onaj čovek koji je pobegao umešan u njegovo ubistvo? – To je nemoguće – prošaputala je madam Devora. – kazala je madam Devora. – Ko je onda to uradio? – Mora da je. Samo to sam uspeo da vidim. Ona nije odgovarala. Pratio sam ga. Upiljila sam se strogo u nju. – Žao mi je. Dženana-hanumo. .. Osećala sam da je hteo da pogleda u njega. ali se sklonila. kazao sudiji: – Otrčao je niz ulicu i ušao u jednu zgradu. – Reći ću ti ako nešto bude trebalo. ali se iza njenog zadnjeg izlaza nalazi veliki hamam. Mora da je ušao u kupatilo kroz neka od sporednih vrata. Pokušao sam da ga nađem.. – Nemoguće? Zašto to mislite? – Bili su prijatelji. i zvuk je odjekivao u njoj. Soba je. mrko pogledala i povukla sam se. – Volela bih da joj pomognem. ako mogu.

Mislim da je ubijen. samo pretpostavke. To mu se nije svidelo. koliko sam mogla da čujem. musliman. To su. – Šta je time htele da kaže? Je li joj sin stradao u nekoj nesreći? – Sudija je pognuo glavu da bi bolje čuo svog pomoćnika. Sudija je pokazao svom pomoćniku da donese madam Devori čaj iz čajnika koji se pušio u kuhinji. Madam Devora je prešla pogledom preko sobe i zaustavila se na mom licu. njen sin bi još uvek bio živ. – Rekla mi je da je ova žena uzrok svega. Možda ga je taj „turko“ naterao da ovu devojku smesti ovde. – A šta su radili? – Kaže da su joj pretvorili kuću u burdelj. Kazala mi je da je ovu devojku doveo ovamo neki „turko“. Počela je da plače. Kada je hirurg doneo čašu čaja balansirajući njome na svojim debelim prstima.Uzdahnula sam. Kaže da kad je pristala nije znala šta planiraju da rade. seo na sudijino mesto i obratio joj se na ladinu. sudija je ustao. – Koliko dugo je njen sin poznavao tog čoveka? . – Zašto se njen sin složio s tim? – Koliko znamo o njemu. Kune se da mu ne zna ime. Potom se oglasila kotrljajućim slogovima svog umirućeg jezika. Iz očiju joj je sevala mržnja. – Mislim da nije. – Sudija je pogledao zamišljeno u mene i još više se odmakao. Mnogo sati sam provela u toj sobi i znala sam kako se zvuk odbija od njenih debelih zidova i zasvođene tavanice. Pocrvenela sam. Namestila sam se da bih čula o čemu govore. Da nije bilo nje. – A. Hirurg je došao do sudije i nešto mu šapnuo. Njen sin ju je molio da to uradi. Možda je to bio razlog zbog koga je stradao u tuči. Madam Devora je spustila čašu s čajem na divan pored sebe i obmotala svoju belu maramu od muslina oko donjeg dela lica. naravno. Tu reč sam razumela. Hirurg je pružio čaj madam Devori. sumnjam da bi on tako osramotio svoju majku. Nije htela više da priča. tako. iako je ona znala da je to greška. – Ne.

Gledao je kako pristojnost nalaže. Za rabinom je išao jedan mladić koji je nosio njihovu svetu knjigu. izuo je cipele i krenuo k njoj. – Kako ste me našli? – pitala sam dok se kočija pela strmim. Na ulici se iskupila gomila ljudi. Videvši madam Devoru. Sin joj nije mnogo pričao o tome – rekao je samo da su zajedno radili. . taj čovek je nestao u gomili. – Treba da krenemo. Ne zna gde su se upoznali. ali vas molim da mu kažete isto ono što ste rekli i meni. – Pitam se. Kada smo se smestili jedno naspram drugog i kada je kočija krenula. Ja ću to uraditi. počeo je da me teši: – Ništa mu nećemo reći. u kuću mog ujaka u Čamjeriju. Na glavi je nosio crveni turban koji je bio obmotan oko fesa.– Osam-devet godina. hvala. na čemu? U stan je uleteo rabin iz Galate. Čim smo ušli unutra. nakon što mu je preko lica preleteo zrak svetlosti što se probio kroz zavesu koja se vraćala na svoje mesto. – Vodite me. Hirurg je stajao pored jedne zatvorene kočije i osmatrao okolinu. molim vas. – Videvši uplašen izraz mog lica. Sudija mu je nešto tiho govorio. samo. Između sudijinih prstiju pojavila se jedna niska brojanica od ćilibara sa šarama u obliku dima. krivudavim putem. Njegov somotski kaftan lepršao je za njim. Njegovu pažnju iznenada je privukla neka galama na ulici. sudija je rekao: – Poslao sam svog pomoćnika kod vašeg oca da bi čuo šta on misli o tome kuda da idete. Sudijin pomoćnik je na drugom kraju hodnika smirivao gomilu razgnevljenih komšija. mogu ja da mu objasnim šta se dogodilo. dodao je: – Možda nije kao što mislite. kazao je: – Ako hoćete. – Nakon kraće pauze. Rabin je prešao pogledom preko sobe da bi shvatio situaciju. u prazno sedište pored mene. Kada se ponovo okrenuo prema meni. uglavnom žena. sudija-beže. On vam je otac. – Ne. – Preko majke mog pomoćnika. Njegove duge noge bile su savijene uz dužu stranu kabine uljudno udaljene od mojih. Duž čitave Džamdžijeve ulice pratila su nas deca bekeljeći se.

Kapci na prozorima njene spavaće sobe su jedno vreme bili zatvoreni i preko dana. Sudija je radoznalo pogledao u mene. jer su ljudsko delo. moj pomoćnik živi u tom kraju. Po količini kupljene hrane pretpostavile su da čeka neke goste.– Njegove majke? – Žene znaju sve što se događa po komšiluku. Kada smo skrenuli iza ugla na Glavnu ulicu Pere. poput onih što ih ćilimari ubacuju u svaki ćilim. i otrčala je po pomoć. Bila je to skrivena mana. Žene su se zabrinule da nije bolesna jer su videle da joj sin ne dolazi. One stalno gledaju kroz prozor i šire tračeve. Vaša služavka je ispala iz kočije kada je ona skrenula iza ugla. ne želeći da se nadvikujemo s promuklim prodavcima. čas napadnim čas slatkorečivim. vaša služavka se setila da je kočija otišla na jug – prema Galati. a ni ona se nije mogla videti oko kuće. Kazala sam kako to zvuči zastrašujuće. – Verovatno su znale i koliko je novca bilo u korpi – uzviknula sam. – Ali je odlično za javnu bezbednost. efikasni sudija bio je samo čovek. dok je samo Alah savršen. ali ih nakon toga niko nije video da dolaze. Mada nam – dodao je – ne kažu baš uvek šta su videle. Očigledno se niko nije ponudio da joj pomogne. Ćutali smo dok je kočija prolazila kroz pijacu. – Da te žene rade za nas. Sudija se nasmejao. pretpostavljam da je to bio jedan od razloga. – Da. Jedan prednji zub mu je bio malo nakošen. iako je kazala da se oko nje okupilo mnogo radoznalog sveta. koji su se svađali s njima. Kod nje su se tom prilikom zatekle i neke druge žene koje su u jednom trenutku počele da pričaju o starici koja je živela preko puta njih – madam Devori. – Pretpostavljam da nisu hteli da skrenu pažnju policiji na sebe – prokomentarisala sam – jer bi bili prvi osumnjičeni. . Kruti. rasvetlili bismo mnogo više zločina. sudija je nastavio: – Srećom. i potencijalnim kupcima. Neka komšinica ju je jednom prilikom videla kako piljaru spušta korpu kroz prozor i kako je nakupovala toliko voća da je jedva mogla da je vrati unutra. Njegova majka je jednog dana posetila neku rođaku koja živi u Džamdžijevoj ulici. Igrom slučaja.

jer je dolazio kasno popodne. pa su primetile kako je jedan stranac izašao iz njene zgrade sat vremena pre poziva na jutarnju molitvu. Znale su. *** U Čamjeriju mi je daidža Ismail pomogao da izađem iz kočije. On me je povukao gore. na površinu su počeli da isplivavaju i najsitniji detalji. I tako smo te našli. Mi smo inače već pretraživali Galatu. naravno. Tako sam istovremeno bila i nađena i izgubljena. Otišle su u posetu madam Devori. u oba slučaja posredstvom ženskih jezika – sile koja me je osramotila i izolovala samo zbog toga što sam izgubila jedan komadić mesa. Rekle su kako im komarci nisu dali da spavaju. brada prošarana sedim dlakama. Pre nego što je nastavio. On se očigledno trudio da ga niko ne vidi. Ramena daidže Ismaila izgledala su mi opuštena i mršavija nego što sam ih se sećala. koja me je otpratila do kuće. uzela ga za ruku i poljubila je. Zaustavili smo se ispred jedne zgrade koja je izgledala zvanično. One znaju sve! Pošto im nije otvorila vrata. odbila je njegovu ponudu da se osveži i naložila je kočijašu da je odmah vrati u grad. da je ona kod kuće. zbog informacije koju nam je dala tvoja sluškinja. Jedne vrele noći komšinice su iznele svoje ćilime na trotoar i noćile su napolju. sudija me je prostrelio pogledom. nisu mu videle lice. onda. Kada se ponovo pojavio na vratima. a onda me spasla srama i izolacije koju sam priželjkivala. a onda njome dodirnula svoje čelo. došao kod mene. Poklonila sam mu se. koji je. Jedna žena je spomenula da je videla nekog neznanca kako ulazi u zgradu – radnika koji je nosio neki alat. . koja je tokom čitavog našeg putovanja nemo zurila kroz prozor pokriven gazom. Ona pratilja. ali je ipak primećen. i sudija je nestao u njoj. a žene su zauzete oko spremanja večere. Lice mu je bilo ispijeno.– Kada je taj trač počeo da se širi. bile su ubeđene da nešto nije u redu i kazale su majci mog pomoćnika da to prijavi svom sinu. ali se nakon toga iz stana nije čula buka. – Zato su komšinice krenule u akciju. kada muževi još nisu kod kuće. kraj njega je bila jedna uzdržana udovica umotana u crni čaršav što joj je pokrivao čak i donji deo lica. a jagodice istačkane sjajnim crvenim pegama. Nažalost.

On me je odveo u svoju radnu sobu u kojoj smo proveli toliko lepih zimskih večeri. ali odjednom me je bilo stid što sam ga toliko stavila na probu.– Dženana. ali moram da ti kažem. Onaj kuvarski čamac bio se otkačio. Drečavožuta marama što joj je bila vezana oko glave isticala je njene tamne oči. Odakle sam ja znala za takve talase? Oni su bili tamo. Sada su prozori koji su gledali na baštu bili otvoreni i unutra je ulazio poznati miris jasmina. Mahnuo je rukom pokazavši joj da izađe. Ili bolje reći. Izvukla sam se iz njenog zagrljaja i otišla kod daidže Ismaila. Žao mi je što sam ti teret. nikada do sada nisam imao tako sladak teret kao što si ti. Daidža Ismail se najzad oglasio: – Kćeri moja. mila moja. – Uđi unutra. što je ona nevoljno učinila. u izgubljenim prstima baštovana Halila. – Dženana. Violeta mu je namestila jastuke iza leđa. Hvala Alahu što te je doveo u moj život. Majka ti je umrla. čula sam samo neko udaljeno hučanje. Njeni obrazi na mojim usnama imali su ukus soli i mleka. lavice moja. – Kćeri moja. Ništa nisam osetila. – Glas mu je bio promukao – od bolesti? Nisam znala je li bio bolestan. a onda nastavio. u Violetinom moru. Na trenutak je ućutao. Ali ta varnica nije u meni raspalila radost. Daidža Ismail se spustio na divan. – Dragi moj daidža – kazala sam – ti si jedini koji se brine i pati zbog svih nas. Udahnula sam miris dima na koji joj koža uvek mirisala. kao da se približava neki ogroman talas. Violeta je čekala u hodniku. koje su bile u senci dugih trepavica nad kojima su se nadvijale obrve u obliku luka. Oni su drobili i mleli one nemani koje su mučile Hamzino staklo iz mora u njegovoj kovačnici od peska dok se . Uzeo me je za ruku. ali koji je još uvek predaleko od mene da bih potrčala u zaklon. žao mi je. Krenula mi je u susret i zagrlile smo se. Nekoliko sekundi smo sedeli u tišini obavijeni mirisnom toplotom što je dopirala iz bašte. i potom izgoreo. – Gde je mama? – pitala sam pogledavši pored njega u mračnu unutrašnjost kuće.

Kazao sam da si otišla kod oca. ali ništa nisam rekla. Stegao mi je ruku. – Šta se dogodilo? – Glas mi je zvučao suviše smireno. ali sam je ja sklonila. Ali oduprla sam joj se. Ostala sam bez reči. Umrla je vrlo brzo. . Mnogo te je volela. pa me je i zbog toga bilo sramota. a već je toliki deo mene presahnuo. – Nisam joj rekao da si se izgubila. Pognula sam glavu i pustila ih da prođu kroz mene. – Uhvatila ju je promaja i obolela je na plućima. kćeri moja draga. Daidža Ismail je pokušao da me uzme za ruku. Daidža Ismail je tužno gledao u vatru. Njegov dodir je otvorio kanal kojim je potekla struja tuge. Talasi su se sve više približavali. Bila bi to nova vena slabosti.kamenje u njemu sijalo kao plave oči. Neka je snage tvojoj duši. Kakve li sam sve prilike propustila? Moja ruka se sećala dodira onog hladnog satena poput dodira fantomskog uda. Nisam hteo da se brine.

– Spusti ga ovde. nevoljni. Pitala sam se da li će to izazvati neku reakciju kod Meri. Uzela sam je za ruku i odvela u primaću sobu u haremu. . Između nas dve je sklopljen voljni savez. – Htela sam da te vidim i ranije. postala sam gazdarica tih tamnoplavih i belih pločica i vode koja je pljuskala. – Hvala ti. Pomislila sam kako moram doći da te vidim. Rekla mi je da je pripadao njenoj majci kada sam pohvalila njegovu lepotu. Nisam joj ništa rekla o svom boravku kod madam Devore. u Nišantašuu – izmislila sam na brzinu. i sada sam je držala uz grudi. Sele smo na divan. Gde si bila? – Bila sam kod oca. Baš lepo od tebe.36. Sačekale smo da Violeta izađe. Kazala mi je samo to. Sada kada je mama otišla s ovog sveta. Meri. Violeta je stajala pored vrata držeći u rukama srebrni poslužavnik. Violeta – rekla sam gledajući u Meri. Čipkana traka skrivala je mladež koji je imala na ramenu. Osećala sam se moćno. ali mi je tvoja služavka rekla da nisi ovde. koji je raskinuo onaj drugi. U neprijatnoj tišini čulo se samo zveckanje šoljica. Na dnu mog kovčežića s nakitom pronašla sam onu Hamzinu ogrlicu od stakla iz mora. – Žao mi je što ti je majka umrla. Meri je imala na sebi široku belu haljinu s izvezenim crvenim cvetovima čiji su odjek bili pupoljci od emajla na onom zlatnom krstu što ga je uvek nosila oko vrata. Izgledalo je kao da se ona zagledala u poslužavnik – pratila ga je pogledom sve do stočića pored divana i gledala kako Violetine snažne ruke sipaju kafu u tanke šoljice. Telo mi se kretalo u ritmu one druge muzike što sam je naučila u Galati. Dala sam znak Violeti da nam donese čaj. Staklo iz mora M eri je krajem leta te godine najzad došla da me obiđe.

– Pa. Uzela me je za ruku. Oduvek sam mislila da ću moći da idem okolo bez pratnje. od tada nisam pozivana često u društvo. Bila sam vrlo glupa. – Šteta što to nisam znala. Iznenadila sam se shvativši da njegovo ime ne izaziva više nikakvu reakciju u meni. zar ne? A i neaktivna. ha? Pogledala sam prema vratima i klimnula glavom. Sigurna sam da ti je boravak u gradu prijao. – Ta Violeta sigurno nije neko naročito društvo. ubola ono kopile Amina. – Nisam htela da vređam. Kisela je kao turšija. i dobar je i odan sluga moje porodice. i ja sam se iznenada uplašila da me nije i tamo tražila. podrazumevao isto ono što i ovde – bogatstvo i lenjost. Dugo se nismo videle. dodala je: opet Violeta. – Nedostajala si mi. Znam da nisi mnogo izlazila otkad si. – Često sam ti pisala. Fine žene. Dženana. Njen opis Violete me je iznervirao. Bilo je . Reč „fine“ izgovorila je s nekom nelagodnošću. Sad smo tu. – Mora da se ovde dosađuješ – nastavila je. Nadam se da mi ne zameraš što nisam dolazila da te vidim nakon što sam se vratila. Pretpostavljam da ljudi misle da sam ja kriva za to. prošle godine. On mi je mnogo bliže. – U Engleskoj fine mlade žene takođe čuvaju žene „psi čuvari“. ponovo zatvorena u svom zlatnom kavezu u Čamjeriju. Zašto mi nisi javila? Zar nisi znala da sam se vratila? Videvši da sam se zbunila. Videla sam da Meri pokušava da prikrije bes. – Nisam joj rekla da nas predmet njenog prezira verovatno prisluškuje s druge strane vrata. kao da joj je u ustima trula voćka. – To nema nikakve veze s modernošću. dobro. Oprosti mi. Još uvek držimo vlastiti pol na povocu. kao što to rade sve savremene žene.– Naravno – rekla je pogledavši me radoznalo. i možda su u pravu. – Pa. ali nisam te zaboravila – kazala je nasmešivši se neodlučno. Meri izgleda nije bila fina na taj engleski način. koji je. Nema razloga da je vređaš. – Ona je moja drugarica iz detinjstva. Moja ručica se šćućurila u njenoj kao ptičica. – Od zime nisam primila nijedno pismo. A jesam li ja bila fina žena? Bila sam bogata. pretpostavljam. A morala sam i nakratko da se vratim u Englesku.

Violeta se otela mojoj kontroli. A kada su se putevi najzad otvorili. Zagledala sam se u njene svetloplave oči. a papuče su joj spale na ćilim. ruke su joj razmakle gazu mog vela i prebacile ga preko mojih ramena. Violeta je prosula malo kafe na Merinu ruku. Jesam li se suštinski promenila? Ljudi se na platnu društva prikazuju kao senke lutaka u lutkarskom pozorištu. a nijedan od čamdžija koji dovoze namirnice nije hteo da me poveze. veruj mi. Zamolila sam je da spava u svojoj staroj sobi. Jesam li zaboravila svoj tekst? Da li je. mislila sam da si otišla. Posramljena. Iznenada sam se osetila tako nagom kako se nikada nisam osetila u onoj sobi u Galati. Možda je svetlost fenjera sada suviše slaba i konture mi se više ne primećuju. Sedele smo ćutke dok Violeta nije ušla sa džezvom. – Skuvaj nam svežu kafu – kazala sam ne mogavši da sakrijem ljutnju u glasu. Merino stopalo u tankim čarapama visilo je ležerno s divana. To je primetila i Meri.nemoguće doći ovamo. Pogledala nas je lukavo. odgurnula sam je od Meri i zamolila da izađe. Otkad sam se vratila. rekla sam ljubazno: – Molim te. Nadala sam se da ću joj udovoljiti što smo . Dok sam bila odsutna. ali objasnila sam joj da od toga nije bilo nikakve štete. boje perli što se koriste za teranje uroka. ali ona me je čekala kud god sam išla i odakle god sam se vraćala. uzmi još kafe. Volela bih da sam znala da si bila u Istanbulu – dodala je besno. Violeta je još uvek stajala kraj vrata. u zadnjem delu kuće. Pretpostavljala sam da se oseća krivom što me je ostavila u onoj kočiji. ispod oka. Violeta je pomno pratila svaki moj pokret. a onda je pokušala da je obriše dlanom. bilo nekog zapleta? Više nisam verovala da jeste. Nežno sam utapkala Merinu ruku jednom vezenom krpom. Pokušavala sam da dođem. Pošto joj ništa nisam odgovorila. Mislim da je ona to znala jer je imala običaj da prisluškuje na vratima. – Pozvonila sam srebrnim zvoncetom koje je stajalo kraj mene. Da bih prikrila svoju zbunjenost. Daidžu Ismaila sam zamolila da joj nađe muža. uopšte. a njene tamne oči su prosto gutale svaki pokret moje ruke. pa se nervozno promeškoljila na stolici. što je bila njegova dužnost kao gazde. Putevi su bili neprohodni.

– Nešto veoma dobro. – Iz Istanbula? – Osetila sam i žaljenje i olakšanje. – Umro mi je otac. žao mi je. Tako sam i završila u pansionu radeći u kuhinji u zamenu za smeštaj. Setila sam se njenih nežnosti. Intenzitet tog osećanja me je iznenadio. – To znači da mogu da radim sve što hoću. – Da li se nešto dogodilo? – rekla sam zadrhtavši pri pomisli da ću izgubiti prijateljicu. – Pa – počela je – ja sam ti sada dobrostojeća žena. – Ali zar nisi imala nekog drugog od rodbine kod koga si mogla da .u maminoj primaćoj sobi. – Nisam tužna. – Pričaj. Spustila sam veo preko grudi. poticala iz siromašne porodice. – Pa to je sjajno – kazala sam osmehnuvši se. a nisu mu se sviđale ni moje prijateljice. uhvatila me za ruke i radosno pogledala. pošto je radila. Dženana – kazala je ona razvukavši usne u osmeh. Otac me je izbacio iz kuće još dok sam bila mlada. Dženana. niko ne može da ti govori kako ćeš da živiš. – Dobrostojeća? – Bogata. o čemu se radi – rekla sam ja. Bogata sam! – Poskočila je na divanu. – Oh. Neka je snage tvojoj duši. Čestitam. draga moja prijateljice. – Došla sam da ti kažem da odlazim. Nimalo. Kada imaš novac. ali onda sam se setila da mi ona nikada nije pričala o svojoj porodici. To je bilo prebrzo. – Drago mi je zbog tebe. Popravila sam joj zlatnu narukvicu na ruci. – Kako je to moguće? – Rekao je da imam neprirodne sklonosti. i moje telo joj se otvorilo. – Kada? – Za nekoliko dana. koju joj je Violeta iskrivila – moja osećanja ponovo su krenula svojim uobičajenim kanalima. ali ona izgleda uopšte nije obraćala pažnju na okolinu. Dženana. draga moja. Uzdahnula sam. – Kako se to desilo? – Pretpostavljala sam da je Meri. – Krenula sam da je utešim. – Još uvek ne mogu da verujem. ali ona se zavalila tako da je mogla da mi vidi lice. – Jedva čekam da čujem.

znaj da ćeš moći da putuješ kuda hoćeš. Uskoro ćeš moći u Londonu da sedneš na Orijent ekspres i dovezeš se do Stambola – kazala je pljesnuvši rukama. Mogle bismo da živimo u nekom velikom stanu. – A nemam ni braće. U očima joj se pojavila senka tuge. – Njene usne su mi očešale uvo. da možeš da se osloniš na mnogo ljudi koje zoveš svojom porodicom. Tamo nije kao ovde. Na njih uopšte nisam mogla da se oslonim. ni sestara. ali ne znate šta. pričala sam ti već o njima. kako mi je bilo rečeno. – Da li bi pošla sa mnom u Englesku? Ostala sam bez reči. ili braću? – Majka mi je umrla kada sam se rodila – kazala je počevši da miluje prstom onaj zlatni krst što joj je visio oko vrata. Dženana. – To je zaista tužno. – Mogle bismo da budemo zajedno. a računaj da je i cela moja porodica tvoja. Ali zato ovde imaš porodicu i prijatelje. Primakla se bliže i ponovo zabacila moj veo. Meri je pogledala u stranu. Kakav sam život mi je preostao u Istanbulu? Možda je ovo bio moj kismet. – Bilo bi nam sjajno. – Pokazala je rukom po primaćoj dvorani. Ima trenutaka u životu kada predosećate da će se nešto dogoditi.odeš? Majku? Ili rođene sestre. mnogo lepšem od ovog. Dobro sam razmislila o tome. – Zapravo sam došla da te nešto pitam. – Zar to ne bi bilo divno? . Vreme zeva kao da hoće da pokaže kako ga to ne interesuje. Ti i ja. Otac je bio u pravu po tom pitanju. Meri je mislila da moje ćutanje znači odbijanje. Priznajem da nisam znala šta da mislim. – A šta je s prijateljicama? – Pa. Sada mi je nudila novi život – život pun noviteta i avantura. draga moja Meri. Ne bismo morale da se skrivamo u onoj kolibi na vodi. U potiljku osećate neku neprijatnu prazninu. – Mogle bismo stalno da budemo zajedno. – Hvala ti. – Ako brineš o tome da će ti nedostajati porodica. Kompanija Vagon-li gradi direktnu prugu dovde. Tu sam ti ja. a onda vratolomnom brzinom pohita prema vama. U Engleskoj si prepušten sam sebi. – Znam – prošaputala je. Dženana – nastavila je ovlaživši brzo usne ružičastim vrhom svog jezika. Dženana. Meri mi je bila prijateljica i volela sam je.

Kada je Meri otišla. Engleska bi za njega bila izgnanstvo. Poruka je počinjala uobičajenim. našla sam Violetu u kuhinji kako jednu ribu koja se koprcala podiže iz kante na dasku za sečenje. od toga će . u znak sećanja na naše prijateljstvo – kako bi se obeležio početak njenog novog života. nakon što joj je ušla u grlo. – Gde je kuvarica? – pitala sam. Dženana. Napisano je bilo dva dana nakon mog dolaska u Džamdžijevu ulicu. Pomilovala me je po obrazu. Pismo je bilo ispisano na standardnom pergamentu koji su koristili činovnici u državnim službama. krljušt je letela na sve strane. – Strpljivo ću čekati da doneseš odluku. Ona je trebalo da bude poklon za Meri. pa je ranije otišla kući. Igrala sam se onim staklom iz mora što mi je visilo oko vrata. Meri mi se primakla kako bi mi pročitala na licu ono što se nije dalo naslutiti iz mojih reči. Gledala sam kako je spušta i. To pismo sam našla ispod gomile rukopisa na jednoj polici u radnoj sobi daidže Ismaila tragajući za primerkom ilustrovane Fuzulijeve romanse Lejla i Mejnun. Dok je prelazila nožem preko čvrste plave ribe. ali sam na njemu odmah prepoznala Hamzin rukopis. ali zbunjenost me je sigurno učinila nečitljivom. Hamza nikada neće otići odavde. pomislila sam. – Ne znam. a onda mi preko njega navukla veo. – Majka joj je bolesna. a potom i trbuh. Njena crvena iznutrica prosula joj se u šaku. – Pusti me da razmislim o tome. Hamza. koji mi je daidža našao kod prodavca knjiga. opširnim pozdravom: Savetujemo časnog hodžu da pothitno preduzme sve neophodne mere da se neko ne bi okoristio danas nastalim nesrećnim okolnostima. Rekla sam joj da ću ja spremiti jelo.Mogle bismo tako lepo da živimo zajedno. Meri – kazala sam sporo. Probola joj je vrat vrhom noža i ona se ukočila. Ako uspete da ubedite ljude da krenu dobrim i jedinim mogućim putem ka savremenom društvu. lagano joj raseca grudi.

Lagao me je. Odneo sam ga kadiji jer je bilo prilično čudno. Dženanice moja. – Zar niko nije dolazio kod tebe? – Ne znam na koga misliš? – Mislila sam da si znao – prošaputala sam sebi u bradu. a pred njim je na stočiću stajao netaknut čaj. No ipak. Ali taj ko ga je napisao je vrlo mudar. Otkrio je svoju nameru taman toliko da nisam mogao da je protumačim. Nema načina da saznamo zašto je to uradio. nakon tvog odlaska.mnogi imati koristi. i pošto me je bilo stid. Nisam čak bio siguran ni da onaj ko ga je napisao traži od mene da nešto uradim. Dženana. Nije te bilo. razgovarala sam na tu temu samo da bih ga ubedila da za vreme otmice nisam bila povređena. U njemu se nigde ne spominje otmica. Mislio sam da je ono možda neki apel meni da podržim reformiste. verovao sam da se u pismu možda skriva neka pretnja. a naročito neko blizak vama. – Ali znao si s kim sam bila. – Naravno da nisam. da bi ako ne uradim to što se od mene traži njegov pošiljalac mogao nauditi nekom ko mi je blizak. Znači. a ja nisam imao pojma kuda si otišla. daidža? – Delovalo mi je potpuno bezopasno. pre bismo te našli. ali sam se iznenadila kada sam shvatila da niko drugi nije znao da je upravo Hamza pobegao kroz . lavice moja. Daidža Ismail me je pogledao radoznalo i uzeo me za bradu. a onda je ponovo nestao. – Zašto mi nisi rekao za ovo. Hamza je nestao kroz onaj prozor u Galati i iz mog života. kao da je sumnjao da nešto krijem od njega. Istina je da je sin madam Devore – jedina osoba koja je još mogla da identifikuje Hamzu – bio mrtav. Ismail-hodža je sedeo ukočeno na divanu. a i našao sam ga na pragu. O čemu li mi je još lagao? Pomisao na to me je razbesnela. Nakon što sam se vratila kući činilo mi neumesnim da pričam o njemu s daidžom. Ja sam sedela pored njega držeći to pismo u ruci. Nisam hteo da rizikujem. Hamza je lagao o tome da je razgovarao s daidžom Ismailom i ovaj nije imao pojma da sam bila na sigurnom. Da sam znao. Daidža Ismail me je pogledao čudno kada je to rekao. – Još uvek se ne zna identitet čoveka koji te je kidnapovao.

prozor. Bila sam ubeđena da je onaj sudijin snalažljivi pomoćnik uspeo
od madam Devore da izvuče njegovo ime. Dok su njih dvoje
razgovarali na ladinu, sigurna sam da sam u masi tih za mene potpuno
nepoznatih reči čula i reč „Hamza“. Kazala sam daidži da me je Hamza
„spasao“ od Aminove zavere i čuvao u Galati. On se šokirao kada je to
čuo.
– Nikada ne bih pomislio da bi on uradio tako nešto. Mislio sam da te
je oteo Amin-efendija, i da mi je on poslao ovo pismo – kazao je daidža.
– Ali mi to nije ličilo na njega. Mislim da on zna da i samo zrnce
napretka vredi više od čitave oke osvete. On je sada u izgnanstvu na
Kritu i veoma vodi računa o tome da ne napravi još neki prestup. Trudi
se da poveća svoje šanse da ga pozovu nazad, u prestonicu. Bilo bi
budalasto od njega – i nimalo ne bi ličilo na čoveka koga znam – da šalje
pismo u kome kritikuje vlast. Amin je u srcu kukavica.
Daidža Ismail me potapša po ruci. – Ali Amin je zaista mogao nešto
da muti. Hamza je možda imao pravo. Amin svakako ima razloga da ti
se osveti. Mogao je to da uradi i sa Krita. Mogao je za male pare da
nađe saučesnike. Tvoj otac je sigurno poverovao u ono što si mu rekla o
Aminovoj nameri da te otme iz kuće jer je kazao Usniji-hanumi da mu
više ne izlazi na oči. Aminov mač napravio je širok rez. Kakva
budalaština. – Daidža Ismail je coknuo jezikom, ali nisam znala da li u
znak osude Amina, mog oca, teta-Usnije ili, možda, čitavog
čovečanstva.
Činilo mi se kao da se onaj događaj s Amin-efendijom zbio pre
hiljadu godina. Stavila sam ruku na daidžinu. Bila sam besna zbog
bespotrebnog bola što je Hamzino i moje ćutanje nanelo ovom čoveku,
koga sam smatrala drugim ocem. Hamza je sastavio pismo kojim je,
praktično, ucenio mog ujaka. Taj jezik je sjajno izražavao njegovu
ogromnu želju za dokazivanjem i jedan mračniji motiv, što sam ga na
trenutak primetila u onom stanu u Džamdžijevoj ulici.
Daidža Ismail je pogledao zamišljeno u pismo koje mu je sada stajalo
u krilu. – Znači, ti misliš da je ovo poslao Hamza.
– To je njegov rukopis. Šta je kadija rekao kada si mu pokazao pismo?
– Poslao me je sudiji Kamilu, koji ima više iskustva u tim stvarima.
Mislio je da bi tu pretnju trebalo ozbiljno da shvatimo i da bi, ako ne

pomognem reformistima, nešto moglo da ti se desi. Predložio je da se
što pre sastanem ovde, kod kuće, s mnogo visokih zvaničnika, što bi
stvorilo utisak da radim ono što se od mene u pismu traži. Ali ne bih
morao s njima da razgovaram o reformi već, na primer, o ceni urmi iz
Smirne, samo da bi slučajni prolaznici stekli utisak da se diskutuje o
politici.
– A koja je, inače, cena urmi iz Smirne, dragi daidža?
– Ne znam, malecka.
Oboje smo prasnuli u smeh, mada je moj bio pomešan s bolom. Setila
sam se Nedimovih stihova:
Ti i ja se ponašamo kao stranci
Kao da si ti, srce moje, gost u mom telu.
Da bih se spasla, ja sam svoje malo plovilo vezala za priviđenje.
Sedela sam kraj vode i ljuljuškala ono staklo iz mora u šaci, pitajući se
šta li je sve moralo da podnese da bi bilo ovako lepo, a onda sam ga
lagano pustila da mi sklizne s ruke, nazad u more.

37.

Večni principi

P

oslednje jesenje lišće iza paviljona šušti pod nogama. Slavuj peva u
tami, možda u snu. Mesečina koja je obasjala Merino slepo lice se
pojačala, a zatim ponovo ubledela kada se svet uvio u senke žalosti.
Petnaest kilometara južnije, Kamil-paša je analizirao jednu gravuru
Gymnadenie, pre nego što su mu prsti s knjige pali u san. Jedna silueta se
provukla kroz Ismail-hodžina kuhinjska vrata i brzo prošla kroz
hodnike do njegove radne sobe. Ispod njenih vrata probijala se svetlost.
Silueta je zastala, stavila uvo na vrata i, pošto se iznutra ništa nije čulo,
otvorila ih.
Video je dva muškarca kako kleče jedan pored drugog ispred niskog
stola. Džemal je bio sav u belom – širokoj pamučnoj košulji i šalvarama.
Kosa mu se spuštala niz leđa kao reka mastila. Ismail je klečao pored
njega u štepanoj haljini. Bez svog turbana izgledao je krhko – ispod
proređene kose naziralo mu se bledo teme. U ruci mu je bila četkica koja
je stajala nad četvrtastim komadom pergamenta preko koga se pružao
elegantan trag kaligrafskog rukopisa. Na stolu iznad papira stajala je
bočica crnog mastila i još nekoliko četkica. Džemal je u desnoj ruci
držao tirkiznu keramičku činiju. Obojica su bila udubljena u ono što su
radila; nijedan nije čuo da su se vrata otvorila. Provalnik je imao
dovoljno vremena da primeti da Ismail-hodžin prijatelj ima snažna
ramena. Mislio je da će Ismail-hodža biti sam. Džemal se odjednom
okrenuo i, pre nego što je čovek pobegao, skočio je i obavio se oko njega
kao zmija unevši mu se svojim tamnim očima u lice. Činija je s treskom
pala na ćilim. Barica sive tečnosti brzo se upila u njegovu šarenu vunu.
Ismail-hodža je spustio četkicu i ustao. – Dobro došao, Hamzo. Nisam
te očekivao u ovo doba. – Pokazao je Džemalu da ga pusti. Ovaj je to
učinio očigledno nevoljno i spustio se na pod nedaleko od njega, da bi
mu bio na dohvat ruke.
– Jedva sam te prepoznao – dodao je Ismail-hodža pokazujući na

Hamzinu iznošenu radničku odeću i bradu.
– Došao sam da tražim tvoju pomoć.
– Naravno, Hamzo, sine moj. Učiniću sve što mogu. Šta ti treba?
– Žao mi je što ovako upadam, hodžo moj – kazao je Hamza blago,
pogledavši nervozno ka prozoru. – Sutra idem za Francusku, i hteo sam
da se vidim s Dženanom. – Hamzine oči su se zaustavile na onoj paloj
činiji i pokvašenom ćilimu. – Žao mi je. – Pogledao je gore uplašeno. – Je
l’ tu Dženana?
Ismail-hodža je brižno pogledao u njega i rekao: – Prilično je kasno za
posetu jednoj mladoj dami.
– Molim te. Moram da pričam s njom.
– Žao mi je, sine moj. Moja sestričina je otišla u Francusku.
Hamza je izgledao zbunjeno. – Francusku? Zašto je... Kada?
– Prethodnog meseca. Dugo smo razmatrali tu mogućnost –
odgovorio je Ismail-hodža ljubazno. – Znaš već kakve je muke prošla
prethodne godine.
– Hteo sam da je zaštitim – kazao je Hamza, upola sebi u bradu. – Je l’
u Parizu? – pitao je on jedva čekajući da čuje odgovor.
– Da, sve one tvoje priče o tom gradu ostavile su jak utisak na nju.
Hoće da studira. Sada je tamo na sigurnom i živi s porodicom.
– Mislio sam... – počeo je Hamza, a onda iznenada stao.
Ismail-hodža se zagledao u njega saosećajno, čekajući da nastavi.
– Zašto je odlučila da ode baš sada? – pitao je Hamza.
– Umrla joj je jedna prijateljica, i mislili smo da bi bilo najbolje da se
tamo oporavi od svega što je podsećalo na to.
Hamza se svalio na divan pored vrata i zario glavu u šake. – Nisam
mislio da nestanem na tako dugo. Pretpostavljam da je mislila da sam
mrtav ili – još gore – da me ne zanima. Ali sve ću joj objasniti kad odem
u Pariz.
– Nije tugovala za tobom – objašnjavao je Ismail-hodža. Hamza se
trgao. – Mada znam da te voli.
– Nego za kim? – pitao je Hamza.
– Za svojom engleskom prijateljicom, Meri Dikson.
Hamza je izgledao zbunjeno. – Nije mi jasno, šta je Dženana radila s
Meri Dikson?

– Njih dve su se upoznale na jednoj svečanosti u ambasadi, i
sprijateljile se. Moja sestričina je mnogo vremena provodila sama, i bio
sam srećan kada sam video da joj društvo Engleskinje prija. Jadnica se,
međutim, udavila.
– Da, znam.
– Onda možda znaš i da policija misli da je bila drogirana pre nego
što je upala u Bosfor. Možda je čak, daleko bilo, i gurnuta u vodu. Da
nam nije vere, svet bi bio jedno veoma tužno mesto. I Dženanina
služavka Violeta je dan nakon imala nezgodu i skoro se udavila, ali je,
hvala Alahu, preživela. Svakako je bolje što je Dženana na sigurnom,
bar dok krivac ne bude uhvaćen – da njegovo zlo oko ne bi palo na neku
drugu mladu ženu. – Ismail-hodža je video da se Hamza zapanjio. – Šta
si to hteo da joj kažeš, sine moj? Ja ću joj to preneti. Ili, ako više voliš,
možeš i ti sâm da joj napišeš, a ja ću joj poslati u svom pismu.
– Ništa. Ja... ma, ništa – rekao je Hamza i ustao. – Ako mi budeš dao
njenu adresu, posetiću je kada budem otišao u Pariz. Naravno, ako
bude želela da me vidi.
Ismail-hodža je dugo analizirao Hamzino lice, a onda rekao: – Ona je
kod brata njenog oca, koji živi blizu Arlija.
– Aha, znam gde je to – kazao je Hamza i poklonio se. – Hvala ti,
hodžo moj.
– Znam da ste ti i moja sestričina već dugo prijatelji, ali te savetujem
da se ne uzdaš mnogo u to – rekao je Ismail-hodža namrštivši se. –
Mnogo toga se dogodilo. Moraćeš da se potrudiš da povratiš njeno
poverenje.
– Shvatam, hodžo moj – kazao je Hamza. Zaćutao je, a zatim
promucao: – Ja sam, u stvari, došao da tražim nešto od tebe.
Ismail-hodža je pokazao rukom na divan. – Hajde onda da sednemo i
porazgovaramo o tome.
Hamza se nije pomerao.
– Moramo da imamo parlament da bismo zauzdali sultana – rekao je.
– Molim te da od uleme, verskih učenjaka i sudija, kao i svojih prijatelja
u vladi tražiš da pritisnu sultana.
– Zašto bih to radio?
– On je tiranin, hodžo moj – počeo je Hamza ozbiljno. – Hapsi ljude i

uništava ih kako mu ćefne. Carstvo će bankrotirati zbog njegovog
troškarenja.
Ismail-hodža je radoznalo pogledao u Hamzu. – Dragi moj sine, kao
što sigurno znaš, ja se oduvek trudim da se ne mešam u politiku. Mene
zanimaju neke druge stvari. One su veće – rekao je pokazavši rukom
prema svojoj biblioteci i kaligrafiji na stolu – i dugovečnije od malih
života i prepirki ambicioznih ljudi. Znanje, lepota i ljubav prema Alahu
tri su večna principa. Politika ti je samo prolazna senka na zidu.
Hamzin glas poprimio je molećiv prizvuk. – Ti imaš ogroman uticaj,
Ismail-hodžo. Zašto da ga ne iskoristiš za dobrobit svih? Jedna tvoja reč
mogla bi da natera važne ljude carstva da preispitaju svoje stavove.
Ako ulema izda fatvu u kojoj se traži ponovno uvođenje parlamenta,
sultan će morati da sluša.
Ismail-hodža je zavrteo glavom. – Precenjuješ moj uticaj. Ja sam samo
pesnik i učenjak. Nisam političar. Moja funkcija nije naročito značajna.
Ja sam učitelj, posmatrač, ništa više.
– Ti si nakšibendi-šejh.6 Imaš prijatelje u celoj vladi. Znam da mnogi
ljudi dolaze kod tebe da ih posavetuješ.
– Otkud znaš?
– Gledao sam šta se ovde događa. Princeze i ministri dolazili su ti
krišom i danju i noću. Ne možeš da mi kažeš da se ne baviš politikom. –
Hamza je ovo rekao malo višim tonom.
– Ne želim s tobom da diskutujem o politici, sine moj. – Ismail-hodža
je ispružio ruke i duboko uzdahnuo. – Ali preuveličavaš mane sultana
Abdulhamida. On je učinio mnogo da modernizuje carstvo. I uprkos
svom duševnom sklopu, brine o svojim podanicima.
– Na pogrešnoj si strani, hodžo moj. Nastavićemo da radimo na
ustavu i vraćanju parlamenta iz izgnanstva, i na kraju ćemo uspeti u
tome. Sultan će morati da bude uklonjen. Došao sam da te upozorim i
zamolim da nam se pridružiš pre nego što bude prekasno.
Ismail-hodža je pogledao u Hamzu namrštivši se u nedoumici. –
Nešto sam hteo da te pitam, sine moj. Znam da si ti kidnapovao
Dženanu. Jesi li mi ti poslao i ono pismo u kome si mi zapretio da će joj
se nešto dogoditi ako ne podržim tvoj projekat?
– Šta? Ja joj nikada nisam pretio.

Hteo sam samo da dobijem tvoju podršku za reforme. sine moj? – pitao je tužnim glasom.– Ali mi se čini da je pismo stiglo od tebe. pa si odlučio da meni uništiš . Nikada ne bih učinio ništa da joj naudim. Svi te volimo.. – Pogledaj se! – kazao je pogledavši u Džemala koji se spremao da skoči na njega. – Tako što si je kidnapovao i nikom nisi rekao gde je? Ubedio si je da si nam rekao da je na sigurnom. – Misliš da si ti moja porodica? – kazao je na kraju ogorčeno. dogodile su se neke stvari koje su me sprečile u tome. – Sedi. ali. – Dženana je videla to pismo? – Da. Inače bih ti lično rekao ono što sam ti napisao u pismu. već sam samo tražio tvoju pomoć. Samo sam hteo da joj pomognem. molim te – predložio mu je ponovo Ismail-hodža. – Sada je gotovo. a moja sestričina najviše. Moj zet te je protežirao. već se namrštio i skupio usne.. ali ga je Ismailhodža pogledao i podigao bradu dajući mu do znanja da to ne radi. Iznenada je udario pesnicom u vrata. – Ne možeš više da iskoristiš moju sestričinu. – Je l’ to sada nameravaš da uradiš. – Šta bi se dogodilo kada bi svi saznali pravu istinu o cenjenom hodži? Ismail-hodža se spustio na divan i zavrteo glavom u neverici. ali je ona zahvaljujući tebi i ljudima kao što si ti uništena. Moj vozač je ubijen. – Mi smo tvoja porodica. Nisam se usudio da dođem ovamo. Ona nikada neće. Ali ona sad neće poverovati u to.. – Imao sam ja svoju porodicu. – nije dovršio rečenicu. Možemo o svemu da pričamo i uz Alahovu pomoć sve ćemo razjasniti. i uplašio sam se za svoj život. Jeo si njegov hleb.. već ga je slučajno našla među mojim papirima. ali nisam joj ga ja pokazao. Kako je uopšte moglo da ti padne na pamet da joj naudiš? – Nikada ne bih povredio Dženanu. – Nisam hteo da joj pretim. Svi ste vi licemeri! – urliknuo je. Hamza je gledao u svoju poplavelu ruku kao da nije njegova. Hamza mu nije odgovorio. Hamza je prebledeo. Džemal je krenuo da ga zaustavi. U njemu nisam pretio Dženani. – Hteo sam da dođem i razgovaram s tobom. Dženana je kazala da je prepoznala tvoj rukopis. – Bili smo ti poput porodice još dok si bio dete.

sine moj. Ti bezočno gaziš ljude kao što su bili članovi moje porodice. ali je Džemal bio brži i uhvatio ga je za ruke. – Zavrteo je glavom. – Može biti. – Ti ne znaš baš sve što misliš da znaš. To je bilo tvoje i sultanovo maslo. ali to ne znači da je morao da sluša sultanova naređenja. – To nije istina. ako su ona bila u suprotnosti s onim što je smatrao ispravnim. zar ne? Šta se dogodilo s njim? – Ti vrlo dobro znaš šta mu se dogodilo. Šta pokušavaš da uradiš? – Ko mi priča o moralu! – odbrusio mu je Hamza pogledavši preko ramena u Džemala. Hamza se upiljio u njega. bio namenjen pobunjenicima. Ismail-hodža se smireno nasmešio. – Otkud znaš? – Ljudi koji su tom prilikom uhapšeni informisali su me o ulozi tvog oca. Moraćemo da ga izbacimo iz njih. ta . Ti i onaj tvoj pajac od sultana. je l’ tako? – Pusti ti moju porodicu! – Tvoj otac je bio kadija. a ono što znaš znaju i drugi. Ali tvoj otac je dao neke informacije Arapima. a ne častan mladić koga znam. zar ne? Pokušao je da obezbedi podršku Francuza za podizanje ustanka. moral i osećanja da bi uradio ono što misliš da je ispravno. Svi ste vi zlo – nemoralne autokrate koje se igraju životom i smrću.reputaciju? – Ljudi poput tebe uništavaju carstvo. Hamza se uvijao u njegovom stisku. može biti – uzdahnuo je Ismail-hodža. – Ah. Život ste mu otrovali – rekao je Hamza gotovo se gušeći. – To iz tebe govori tvoja tuga. – On je uvek radio za dobrobit carstva. – Hamza je krenuo na Ismail-hodžu. tvoj otac je proneverio novac iz carske blagajne. – Taj novac je. – Otrov ti je ušao u vene. Džemal je počeo da mu uvrće ruku sve dok nije zajaukao. Ako me dobro služi pamćenje. – Koji novac? O čemu pričaš? – A to isto i ti sada radiš. Tvoja porodica živi u Alepu. znači. Bio je kadija koji je radio protiv vlastite vlade. sine moj. zar ne? Kršiš pravne norme. – To ne bi bilo prvi put da se palata time posluži da bi se rešila protivnika.

Čim se Ismail-hodža izgubio s vidika. Džemale. Njih dvojica su se odmah nakon toga našla na podu. – Možda ćeš se predomisliti – kazao je Hamza pakosno. Ismail-hodža ga je pozvao: – Hamzo. Postoje i drugi. Razmisli o svojim stvarnim motivima u vezi s ovim. sine moj. niti želim da sultan. je l’ tako? Hamza se okrenuo i krene da uhvati Ismail-hodžu ta grlo. – Ja u to ne verujem. Pusti ga. civilizovaniji načini. Džemal je nakon toga podigao Hamzu na noge i izgurao ga napolje. Kada je konj iščezao niz mračan put. bude zbačen s prestola. Pobrinuću se za to. Ismail-hodža se zamišljeno pogladio po bradi. šutnuo ga je tako da je on pao na zemlju. Kada je ovaj stigao do vrata. Džemal je Hamzi još jednom uvrnuo ruke pre nego što ga je pustio da padne na zemlju. Nakon toga ga je digao u jednom potezu i prebacio preko ramena. Odneo ga je do kapije i bacio na stomak na njegovog konja. – Ako to bude Alahova volja. Nema ti od toga vajde. Šoljice od porcelana i druge sitnice padale su jedna za drugom na pod. sine moj. molim te. u međuvremenu mirno gledao kroz prozor. odvezao mu uzde i pljesnuo životinju po sapima. ali Džemal je bio tik iza njega. u tamu noći. Džemal se vratio u kuću i .mladalačka oholost. – Da se nisi usudio da pomeneš moju sestru – urlao je Hamza pokušavajući da se oslobodi Džemalovog stiska. – Selam alejkum. sine moj. Neću da se zalažem za ponovno uvođenje parlamenta pod takvim uslovima. – Alah je milostiv. neka ga Alah čuva. Znam da si dobar čovek. Kako ti je majka? A imaš i sestru. Možda će se otrov iz tvojih vena sada iščistiti. Staklena nargila se prevrnula i voda iz nje se prosula na ćilim. Hamza je izgledao zbunjeno. a zatim se čvrstim pogledom usredsredi na Hamzu. Mir s tobom. – Ona će ti biti poslednja žrtva. sine moj. – Ismail-hodža se naklonio. – To je jedini način. s koga su se papiri razleteli po celoj sobi. koji je tamo stajao zavezan. pri čemu su prevrnuli onaj sto. Ismail-hodža je. – Neću da ti pomažem u ostvarenju tvojih političkih namera. Ne podržavam nasilje. međutim.

Pusti me da ti pomognem. pitao se pogledavši zabrinuto nazad u drveće iza koga ga je i Hana ostavila. Bio je nizak i nabijen. Pronaći ću je u Parizu. Hamza je čuo neki glas s blagim stranim naglaskom. Zaustavio je konja i lepo seo na njega. Čovek iz senke se nasmejao kao na neku veoma smešnu šalu. ali čovek je bio brz. Oštrica bodeža mu je pritiskala grlo i svakim novim udahom sve dublje mu se usecala u kožu. Hamza se izvio i pokušao da skoči u stranu. Neko ga je povukao za uzde. A. ali ga slobodno uzmi. Pokušao je da mirnije diše. Prašina koja se tom prilikom podigla naterala ga je da se zakašlje. Konj je iznenada stao. Ali znao je da će mu biti teško. – Hoćeš nešto da kažeš? – Nož se malo povukao nazad. pomislio je on. Hamza-efendijo. Odlučno ga je izveo na mračni put i upravio na jug. ali znao je da je još uvek tu. Nema veze. Zateturao se. . On je odlučio da njegov posao bude da zna sve što bi moglo ugroziti njegovog gazdu. Hamza ga više nije osećao. da povrati njeno poverenje. On je našao ono Hamzino pismo na pragu. prema gradu. Hamza je mogao da vidi samo siluetu svog sagovornika. – Mislio sam da si bolji jahač. ali nije mogao da potrči. možda i nemoguće. Šta li je ona radila s Meri Dikson. ali nije pao na zemlju. – Ko si ti? – pitao je Hamza pogledavši ka šumi. Anestezija od besa brzo je ustupila mesto bolu kada su se uspomene na njegovu porodicu izmešale sa spoznajom da je sada izgubio i Dženanu. Dočekao se na obe noge. vidim da si se sâm uspravio. Nečije snažne ruke skinule su ga iz sedla. Sediš na konju naopačke.svratio u kuhinju da Ismail-hodži odnese čašu vode. On nije verovao u mirno pročišćavanje tela od otrova. Hamza je psovao sve vreme dok je pokušavao da se uspravi u sedlu. – Poći ćeš sa mnom – kazao mu je. – Ko si ti? Šta hoćeš od mene? – Imam malo novca. i sve joj objasniti. Oštrica njegovog bodeža blesnula je kao svitac i začas se našla ispod Hamzinog grla. Najzad je skupio snage i da se nakašlje.

Siluete tri muškarca ubacile su Hamzu u nju. ali nije mogao da kaže šta. – Šta hoćeš? – Hoću da znam zašto si se vratio? Čovek je zazviždao i odnekud se pojavila kočija. .– Možeš da uzmeš i konja – dodao je Hamza nervozno. ali ga je oštrica opet pronašla. Bilo je u tom čoveku nečeg što mu je bilo strašno poznato. Povukao se nazad.

Deljenje lule K amil je uzeo dugačak čibuk. – Policajci su mi sinoć rekli samo da su uhapsili Hamzu i tražili su da podnesem tužbu zbog njegovog nasilničkog ponašanja. . – Jeste li saznali nešto. ali su mu oči delovale zabrinuto i bile su crvene od umora. odbio – dodao je ljutito. – Šta? To je besmislica. a među tankim prstima držao je ćilibarski usnik. Moram da priznam da me je njegovo hapšenje iznenadilo. Policija kaže da ima dokaze da se našao s Hanom Simons u vašem paviljonu one noći kad je ubijena. Ismail-hodža je izgledao iznenađeno. Hodža je pušio nargilu – oko ruke mu je bilo obmotano njeno dugačko crevo. koji mu je sluga Ismail-hodže napunio mirisnim duvanom. – Kada je moja sestričina bila dete. – Kako oni uopšte mogu da znaju šta se dešava u mojoj kući. Kada ga je moj konjušar Džemal video da se jedne noći iskrada iz sobe i odvodi jednu ženu u paviljon. Njegovo lice ispod turbana izgledalo je smireno. ali poriče da ima bilo kakve veze s ubistvima. žar zasja ispod duvana. Kada je Ismail-hodža uvukao vazduh kroz usnik. sudijo Kamile? – pitao je tiho. Gledao je u onu rupu na vratima. Hamza je dolazio u Čamjeri da je podučava i tom prilikom bi prespavao u odajama za muškarce. Sluga je proverio ugalj iznad ružičaste staklene boce. – Ja sam to. – Hamza je priznao da je sinoć zloupotrebio vaše gostoprimstvo. – Kamil je ispod oka radoznalo pogledao u Ismail-hodžu izbegavajući iz poštovanja da mu se pogled sretne s njegovim. – Policija ga sumnjiči za ubistvo one dve Engleskinje. naravno. skrstio noge i zavalio se u jastuke divana u hodžinoj radnoj sobi. – Pre nego što sam došao ovamo posetio sam Hamzu u zatvoru – kazao je Kamil.38. Dok se jutros vozio ka Čamjeriju bilo je hladno i prijalo mu je da oseti nešto toplo na usnama. a dim se spusti kroz tečnost za hlađenje i potom prođe kroz cev do njegovih usta.

– Pretpostavljam da je to mogla da bude Hana Simons. inače. ali moram nešto da vam kažem. zvižduk nalik slavujevom. kojim bi joj javio da je stigao.zabranio sam mu da dolazi u moju kuću. ali pošto smo se veoma zabrinuli zbog toga moguće je da se još uvek seća. – Da. – Ismail-hodža je povukao dim iz nargile. Sećam se toga jer je bio zabrinut da to možda nije bila guvernanta moje sestričine. . – To niste rekli policiji? – Nikada o tome nisam razgovarao ni sa kim. ispred kapije. Kada se sluga povukao na drugi kraj sobe. Rekla mi je da su u tim prilikama sedeli u paviljonu i čitali ili se igrali. To se desilo nekoliko meseci pre nego što je ona jadna žena nađena mrtva. ali zbog odeće koju je nosila misli da je strankinja. – Da li vaš konjušar zna ko je bila ta žena? – Ne. Imao sam jedan dug razgovor s mojom sestričinom pre nego što je otišla u Pariz. Kamilu je srce brže zakucalo. i očigledno je dobio neki drzak odgovor. Džemal je otišao da ga pita koga čeka. – Kažete da ste zabranili Hamzi da dolazi u Čamjeri izvesno vreme pre nego što je Hana nađena mrtva. – Džemal je. Priznala mi je da je Hamza kršio moju zabranu i da je nastavio da dolazi da se viđa s njom. i njenog vozača. Džemal je rekao da tu ženu nije video izbliza. – Da li je Džemal video tu kočiju? – Da. Imao je neki tajni znak. vrlo osetljiv na uvrede. Parkirao je kočiju kraj druma. Ismail-hodžina nargila se ugasila. Možemo da ga pitamo. Od tada je prošlo mnogo vremena. Ona je tada bila dete i njih dvoje su bili vrlo bliski. Možete da ga to pitate ako želite. Slugi je dao znak rukom i ovaj je u mašicama doneo novi grumen uglja i stavio ga na bocu. – Kakve mu je boje bila kosa? – Mislim da mi Džemal to nije rekao. Dobro ga poznajem i ne verujem da je sposoban za tako nešto. Ismail-hodža je nastavio žustro da priča: – Nema dokaza da je Hamza počinio taj zločin. – Ismail-hodža se nasmešio s ljubavlju. – Znači moguće je da je on nastavio da koristi paviljon noću za svoje ljubavničke susrete. ali proverili smo njenu sobu i našli je kako spava.

To se događalo u vreme sultana Abdulaziza. – Da. bio kadija u Alepu. Optužili su ga da je upotrebio državni novac da bi finansirao pobunu. Kada je taj plan otkriven. nažalost. Hamzin otac je uništen. Skinuli su ga s položaja. iver ne pada daleko od klade. Ne verujem da on ima bilo kakve veze s ubistvom te nesrećne žene. Kamil je čekao da hodža objasni o čemu se radi. Zauvek mu je zabranjeno da se vrati u prestonicu. bio je bogat i moćan čovek. sudija-beže. Najviše se ljutimo na one koji nas vide kada smo posramljeni i ranjivi i koji su velikodušni prema nama. kada je bio neobuzdan mladić – kazao je nasmešivši se. Kamil je pitao: – Da li ga je vaše odbijanje razbesnelo? – Hamza se ljuti na sebe i na one koji ga vole. morao da mu odbijem. nažalost. Kada se vratio u Alepo. koji je. Njegov otac je proćerdao svoje bogatstvo pre nego što je Hamza i došao u poziciju da ga od njega traži. To je bilo davno. ali ovaj to nije učinio. Biti predmet nečije velikodušnosti u suštini znači biti ponižen. Možda niste znali da on bez ujakove pomoći ne bi imao nikakav život. mislim. – Njegov otac je. neka mu je laka zemlja. imao skupe navike i pragmatičan osećaj za lojalnost. Moj zet se postavio prema sinu svoje sestre kao da je njegovo dete – pružio mu je krov nad glavom. U izveštaju o hapšenju pisalo je da je Hamza pretio Ismail-hodži. pretpostavljam da jeste. Hamzin otac je bio veza između nekoliko naših arapskih podanika i Francuza koji su se nadali da bi mogli da nam otmu Sirijsku provinciju. Ljudi mrze kada ih neko vidi da su slabi. I da od mene traži jednu malu uslugu koju sam. ali indiskrecija ga ne čini ubicom. na neki način. – A to smo svi mi nekada bili. – A zašto je sinoć dolazio ovamo? – Hteo je da se vidi s mojom sestričinom. . Nažalost. – On je u to vreme studirao u Francuskoj.– Da. iako ga je on verovatno iskoristio za to da vrati svoje dugove. potpomogao njegovo školovanje i udesio mu da se zaposli u vladi. – Da li Hamza zna zbog čega mu je otac proteran iz Istanbula? – pitao je Kamil klimnuvši slugi da mu ponovo upali čibuk. – Je li proteran iz zemlje? – Da.

nije uradio. ako bi uspeo da iznudi brak. međutim. – Ismail-hodža se namrštio i zavrteo glavom. Obećao je da će on izdržavati porodicu. Kazao je da mu je kočijaš ubijen. Navodno u nekom udesu. počeo sam da imam više razumevanja za Hamzu. da joj pomogne. – Ismail-hodža je prestao da priča da bi povukao još jedan dim iz svoje nargile.. Poverioci su im oduzeli konak. – Ismail-hodža je pogledao u Kamila. – Kada sam video to pismo. pa zato nije mogao da održi obećanje koje joj je dao. u dogovoru sa. Sinoć mi je kazao da se od tada krio jer mu je život bio u opasnosti. ali nisam siguran da je ona ubeđena u to. misli da je možda Amin-efendija nameravao da otme Dženanu iz njegove kuće. ali otac ga nije ni pogledao. Njih dvojica su držali Dženana-hanumu u kući njegove majke. – Imao sam loše mišljenje o Hamzi kada sam saznao da ju je on odveo u Galatu. a misli su im se zaplele u pramenove duvanskog dima. – Neka mu Alah dâ mira. – Je li je to onaj isti čovek koga je video Džemal? – Da. Što se onih nesrećnih Engleskinja tiče. Mora biti da je on. Mislila je da sam ja to znao. moje srce odbija da veruje da bi im on naudio.očigledno je zatekao oca kako sedi na stolici usred praznog stana. ali i sav nameštaj. Dženana mi je tek nedavno rekla za to. Imajući u vidu šta se dogodilo njegovoj . Takođe sam siguran i da on nije hteo da naudi Dženani. Šimšek je poginuo te iste nedelje. To bi verovatno zadovoljilo Amin-efendijinu želju za osvetom i novcem. Zvao se Šimšek Devora. Neko vreme su ćutali. Napokon Ismail-hodža nastavi: – Od tada sam ubeđen da je Hamza govorio istinu. pošto joj je on obećao da će mi reći gde je. samo je sedeo i zurio u zid. – Drago mi je da nije gore prošla. vidite. to je stvar mog zeta.. Moj zet. – Pokušao sam to da kažem svojoj sestričini. On to. Dakle. Napolju su se svađale ptice. Njegov otac nije hteo ni da govori ni da jede. već naprotiv. Strašno se razočarala u njega. pričao mu je o Parizu i svojim planovima za zaposlenje. Dženanin otac. Hamza je svojim nepromišljenim postupkom u stvari pokušao da zaštiti moju sestričinu. pa. – Moj zet je sve to saznao iz jednog pisma koje mu je poslala sestra – nastavio je. Hamza je pokušao da ga izvuče iz tog stanja.

da je Hamza nakon sestrine smrti postao nekako grublji. međutim. Devojka je. Nakon spomenute katastrofe. izduvao ga i sačekao da se raziđe pre nego što je nastavio s pričom. kada je bio pun kišnice. – A šta se dogodilo njegovoj sestri? – Eh.sestri. ali nije mu se sviđao čovek koga je izabrala jer je bio običan trgovac. doduše. – Ne znam. ta jadna devojka. Ona se zbog toga bacila u šanac oko tvrđave u Alepu. Kao siromašna ćerka izdajnika nije mogla da nađe muža. . dragi moj sudijo. pa je druge odbijala. Ko bi je takvu uveo u svoju porodicu i rizikovao da ga svi omrznu? Ona je bila prilično zgodna. čak je i ta porodica odbila da je uzme. Otac ju je pak razmazio i nije insistirao na tome. ali to nikako ne znači da je sposoban da ubije. i dok joj je otac bio kadija mnoge dobre porodice su se interesovale za nju. Istina je. bila zaljubljena u jednog mladića. i udavila se. Ismail-hodža je još jednom povukao dim. da li išta od ovog što sam vam ispričao ima veze sa smrću tih mladih Engleskinja. Za ubistvo je potrebno moćno punjenje – mržnja. svakako bih očekivao da bude nežan prema ženama. pohlepa. mada vrlo bogat. ljubomora ili ambicija – a ne retka kaša samoprezira. Ramena su mu se povila od umora.

– Zdravo. Nekoliko šegrta je prošlo pored njih noseći u rukama pakete koje je trebalo isporučiti mušterijama na kuću. Berni je seo na nju i . Na sredini dvorišta nalazio se još jedan platan. a konji. sedi. Ušli su u jedno tiho dvorište prošarano suncem. – Ovo je Kapija tokara. Ne bih da vređam. Iza njega se pružao spoljni zid zgrade Ministarstva rata i kupole Bajazitove džamije. čije se dvorište videlo kroz njen kameni portal. ispod koga je pored jedne male česme stajala klupa. ali stvarno mi nije jasno kako možete da ih pijete u tolikoj količini. – Možda bismo mogli malo da prošetamo. I jedno i drugo je gusto kao katran. – Pošto ga je Berni pogledao upitno. slegao je ramenima i rekao: – Nemam pojma zašto se tako zove. Svaka radnjica u dvorištu bila je dupke puna knjiga i rukopisa. Kamil je primetio kako mu se kroz more turbana i fesova približava Bernijeva riđa glava. Ovaj kraj ne poznajem baš najbolje. – Jesi li video pijacu na kojoj se prodaju knjige? Pored nje ima jedno mestašce gde bismo mogli da ručamo. Molim te. – Ne vređaš. Hoćeš li nešto da popiješ? – Izvini. Je l’ me dugo čekaš? – Ne. Kapija tokara K amil je čekao na jednoj stolici ispred džinovskog platana na Trgu Bajazit. nosači su se provlačili kroz gomilu. Stvarno su jaki. Kamil je poveo Bernija kroz gomilu prema jednoj kapiji pored džamije.39. Teško varim ovaj vaš čaj i kafu. Na trgu je bila gužva: prodavci šerbeta i đevreka glasno su reklamirali svoju robu. koji je jedan pesnik nazvao Drvetom lenjosti. kola i deca vrludali su da se ne bi sudarili. Bojim se da moram da te odbijem. Drago mi je da te vidim.

stavio ga pod mlaz i popio jedan gutljaj vode. – Onog novinara Hamzu. – Ćeif – promrmljao je zadovoljno. Kako se zove zlikovac? – Ne samo s Merinim već i s Haninim. – Treba da je probaš. Moj saradnik Mišel Sevi slučajno se sinoć zatekao pored Ismail-hodžine kuće kada je Hamza upao u nju i počeo da preti hodži. – Danas izgledaš kao da ti je roj termita pod prslukom. Berni. nevoljno. očigledno. – To je odvratno.raširio ruke preko naslona kao da je hteo da obgrli te stare. nasmejao. – Ne. – Primetio je da je Bernijevo lice iznenada pocrvenelo kao da ga je opalilo sunce. – Bilo je jedno hapšenje. ne šalim se. ali kada sam se vratio iz Čamjerija čuo sam da je priznao da je ubio i Hanu i Meri. Berni je pokazao prstom prema kamenom portalu koji se nalazio na drugom kraju dvorišta. priznao. gledao smrknuto u nju. međutim. – Šališ se? – kazao je Berni ispravivši se i pogledavši u Kamila. lozom prekrivene zgrade. – Dogodilo se mnogo stvari. Kamil je. Izvorska je. Baš me zanima da čujem koga su uhapsili. Nešto te muči. – A kako se zove ova kapija? – Koja? A. – Jesi li dobro? – Da. Moraću ponovo da ga posetim danas popodne. a ja ne znam šta da mislim o tome. još uvek držeći lonče u ruci. Pretpostavljam. – Šta. Kamile. I to mnogo. naravno. – To je istina. Kamil je uzeo kalajisano lonče vezano za česmu. – Pa da. Možda bismo mogli da popričamo o tome. – Mišel Sevi – ponovio je Berni sporo. stari druže. Kamil se. To mi nije jasno. Hamza je. Hoću da to čujem i iz njegovih usta. na primer? – kazao je Berni pomerivši ruku da bi napravio mesto za Kamila. a onda upitao: – A šta je to Hamza priznao? – Kada sam jutros razgovarao s njim sve je poricao. – Misliš u vezi s Merinim ubistvom? To je sjajno. da u tome ima . Kapija gravera.

Berni je sumnjičavo podigao obrve. i to u vreme kada je nađeno telo Hane Simons. Mislio sam da od toga ne može biti nikakve štete. Imao je vrlo neobičnu kosu: kovrdžavu kao Arapin. naravno. Poginuo je. Mislim da nije hteo da joj naudi. ali nešto od tih zasluga pripada i Sibil-hanumi. – Hvala. uopšte. – Oteo ju je za njeno dobro? Kamil se nasmejao popustljivo. On je pre nekoliko meseci oteo sestričinu Ismail-hodže i držao je u stanu majke Šimšeka Devore. često zagonetni. – Misliš da se sastajao s Hanom? – Kočijaš je bio isti čovek koji ju je svake nedelje odvozio iz palate. nisam znao da ju je on oteo. ali ne znam kako da je uklopim u mozaik ostalih događaja. To je moja greška. a ja sam mislio da bi mogla da dobije neke informacije od žena. Bilo kako bilo. To je očigledno bio nesrećan slučaj. Hamza je daleki rođak Ismail-hodže. ali mogli bi da vode i do Hamze. Sve su same slučajnosti. Izgleda da se on pre nekoliko godina sastajao u njegovom paviljonu s nekom strankinjom. Verovatno sam je na početku ohrabrivao. To i jeste problem. Rekao joj je da hoće da je zaštiti od. Između Hamze i Čamjerija postoji. mislim da je onaj kočijaš bio jedan mladi Jevrejin po imenu Šimšek Devora. – Kakva veza postoji između Čamjerija i njega? – Nema nijednog drugog dokaza osim njegovog priznanja. jer ja. Do jutros.. – Istočnjački motivi su ti. – Šta? Sibil? Kakve Sibil. on je pobegao i nismo uspeli da mu vidimo lice. Kada smo našli devojku. kao što znaš. – Skoro svi tragovi vode do Čamjerija. ne smem da razgovaram s njima.logike – kazao je on zamišljeno. Mišel i ja smo je pronašli uz pomoć Mišelove majke koja živi u istom kraju. . ima veze sa svim tim? – Ona je odlučila da sprovede svoju sopstvenu istragu. Ja sam mislio da je išla samo u kurtoazne posete.. Marijo i Josife! Sibil. – Svaka čast. To si dobro odradio. Profesionalni kočijaš. nije važno koga. – Na osnovu opisa. – Jesi li razgovarao s njim? – Ne. – Isuse. Pao je pod kočiju. još jedna veza. Imala je veliku želju da pomogne. ali Hamza misli drugačije. međutim. ali nam je Hamza utekao. dok mi hodža to nije rekao. ali plavu.

zajedno s Hamzom. – Ali zašto bi on ubio Hanu? – Upravo to me i uznemirava. što smo sada saznali. ali nismo uspeli da otkrijemo kakve. Kamil je uzdahnuo. Ne mogu da nađem motiv. – Kamil je prekrstio noge i izvadio cigaretu. došao do česme i zagledao se u vodu koja je curkala iz nje. Stradao je u vreme kada je devojka bila kod njegove majke. ako mene pitaš. kao dečak u telu muškarca. – Ali Hamza još nije kazao ništa u vezi s ubistvima? – Koliko znam. – A gde živi taj Šimšek? – U Galati. Sagao se da dotegne slavinu. a zatim digao pogled ne upalivši je. Voda je. nije. Kamil se zagledao u Bernija. Pričalo se da je radikal i da je pisao „problematične“ članke za jedan reformistički časopis. bio umešan u neke trgovačke poslove. ali ne sećam se gde. a onda se odveze odatle. gde je ostao nekoliko godina. Hamza je lako mogao da zadavi Hanu i baci je u njega. Berni je ustao. Pretpostavljam da sada znamo i zbog čega.– Njegove majke – promrmljao je Berni. – Negde sam čuo njegovo ime. On je odmah nakon Hanine smrti otputovao za Pariz. – To mi zvuči pomalo nategnuto. Ali ne pitaš me – rekao je Berni odmahnuvši glavom na Kamilovu ponuđenu cigaretu. Imao je i političkih razloga da ode. – Možda je Hana bila trudna. Siguran sam da je na njega motrila tajna policija. Berni se namrštio i nije mu odmah odgovorio. Reći ću ti ako se setim. jevrejskoj četvrti. i nakon toga nastavila da curi. Zašto pitaš? – Onako. Okrenuo se i pogledao u Kamila. – Molim? – Ništa. ali je moguće. – Ne znam. Toga nema u policijskom izveštaju. Znači. – Ne zvučiš mi kao da si ubeđen u to. S rukama prekrštenim na grudima izgledao je ranjivo. – Taj paviljon je vrlo blizu onog jezerceta. taj Šimšek je odlazio po Hanu i odvozio je u hodžin paviljon da se vidi s Hamzom. međutim. . ništa. – Jesi li ga poznavao? – pitao ga je. I šta je još bilo? – Taj Šimšek je.

Kako li je došao do njega? Siguran sam da je napravljen u palati. ofirala. druže. a Kamil se zamislio vrteći brojanice koje su mu poput peska prolazile između prstiju. zašto bi prijavila policiji oca svog deteta? I šta je s Meri? Zašto misliš da bi i nju ubio? – Ne mislim ja to. Ako su ga tražili pošto je radikal. verovatno da jeste. Samo je zurio u česmu. – Pa. radila je u palati. Možda je bio i njen ljubavnik. Na kraju krajeva. Berni je seo na klupu pored Kamila. – Ofirala. stavio ovu u džep i izvadio brojanice. I Hana i Meri su ga imale. – Mislim da nije. Berni je pušio. – Ne deluješ mi iznenađeno. otvorio je i ponudio ga cigaretama. – Ali tu je još uvek neobjašnjiva uloga priveska s kineskim natpisom? – kazao je Kamil prekinuvši tišinu.Kamil je vratio svoju cigaretu nazad u srebrnu tabakeru. Možda ga je uzeo od Hane kad ju je ubio. Verovatno ga je Hamza dao jednoj. . Sedeli su nekoliko minuta ćuteći. – Nemam pojma. Zašto ljudi inače ubijaju? Da to nije možda bila osveta? Možda su ga obe žene odbile. – Ipak ću uzeti jednu – reče pokazavši prema džepu Kamilovog sakoa. ofirala. – To se već događalo. a i on mi baš ne izgleda kao neko ko želi da se ženi. Obojica su prasnula u smeh. Ako je Hana bila trudna. Pokazao sam ga glavnom majstoru. bila je dovoljna jedna reč pravom čoveku. – Mislim da bi u tom slučaju Hana htela da ubije njega. – Dobro. Pogledao je radoznalo u Bernija. – On se ne uklapa ni u jedan motiv. Zbog čega se tako kaže? Berni prevrnu očima. – To je. – Grozna pomisao. Kamil je izvukao tabakeru. pošto ima sultanov potpis – ukoliko nije falsifikat. ali policija tvrdi da se zakleo da jeste. – Možda je bila toliko ljuta da ga je otfirala. Baš čudan izraz. a onda drugoj kao poklon. vrlo čudan poklon. i on je rekao da je to rad jednog kujundžije iz palate Dolmabahče. međutim. Berni nije odgovorio. a ne on nju.

Veliki vezir? Neki ministar? Ili možda i sâm sultan? – Da bi zavarao trag. međutim. Berni se odjednom okrenu prema Kamilu i pitao ga: – Kako se taj Mišel zatekao kraj Ismail-hodžine kuće baš u trenutku kad je trebalo da uhapsi Hamzu? Ona je prilično zabačena. – Kamil je sada imao više razumevanja za Ferhat-bega i njegovu sirotinjsku penziju. – Mora da je neko ko je vrlo moćan angažovao nekoga ko je imao jak motiv da ubije te devojke. Berni se nagnuo napred podlaktivši se. Našli su ga mrtvog samo dan nakon što sam zatražio da se vidim s njim. Kamil je ustao. Nije trebalo da potežem pitanje Hane. – Pretpostavljam da je dobio informaciju od svojih doušnika. – Naravno da mi je to sumnjivo jer ne verujem u slučajnosti. Ministar pravde Nizam-paša se izgleda veoma zanima za to kako napredujem s istragom. Možda ga pritiskaju Britanci. – Ne. kažu da nije imao slabo srce – rekao je i okrenuo se Berniju. otišao do česme i zagledao se u nju kao da je zaboravio čemu služi. – Njegovi. stari druže – promrmljao je – pripazi se. U svakom slučaju. – Ne znam – priznao je Kamil. – Ali pretpostavljam da je svejedno mogao da umre od toga. – Čega da se pripazim? – Zar ne misliš da možda nije slučajno što je taj starac umro čim si spomenuo da hoćeš da se sretneš s njim. – Kamil je uzdahnuo i okrenuo se prema Berniju.Berni je zurio u Kamila. – Palata nije u mojoj nadležnosti. – I je li ti on kazao za koga ga je napravio? Kamil je skrenuo pogled. – Zato što moram da rešim slučaj Meri Dikson. . Kazali su da ga je izdalo srce. – Da. – Kamile. – Zašto si to onda uradio? – pitao je Berni. Ne znam. U pravu si kada kažeš da bi svako ko bi krenuo u tom pravcu bio u opasnosti. Neko u palati očigledno ne želi da saznam za koga je taj privesak napravljen – dodao je Kamil zamišljeno. postoje dokazi da rešenje Merinog slučaja leži u rasvetljavanju Hanine smrti.

Ja sam za njih samo još jedna od mnogih žena s kojima piju čaj – obična razonoda koja može da im donese neku informaciju iz spoljnog sveta. čime baš i nisam uvek oduševljena. međutim. Tamo ima mnogo spletki. Otac mi svaki dan ostavlja da završavam sve više svakodnevnih poslova. Bila sam. na kraju krajeva – pa će sigurno steći naklonost čak i stare gospođe Bartletvejt. jul 1886. Nemam bogzna šta novo da ti kažem pošto u poslednje vreme nisam mnogo izlazila iz kuće. Stvarno nema nikakvog razloga da se brineš za moju budućnost. Šarmantan je i na visokom je položaju – on je paša. One se mnogo više dosađuju nego što su opasne. Kamil je utuvio u glavu da su žene iz palate opasne i zamolio me je da ih više ne posećujem. kako si ga ti nazvala. Mnogo sam se obradovala kada sam jutros videla tvoj telegram. On to misli samo zbog toga što nikada nije bio u carskim haremima. ali njih žene smišljaju samo da bi sebi obezbedile bolji status u dvorskoj hijerarhiji. a i ako su opasne. To je svakako budućnost i avantura. .40. 17. U svojim pismima sam pokušavala da ti dam detaljniju sliku ovdašnjeg društva da se ne bi sekirala. moja draga sestro. Ne vidim kakve to uopšte veze ima sa mnom. molim te. nakon što sam te toliko gnjavila u svojim pismima. Nemoj. dirnuta Kamilovom brigom za mene. koja je sigurno najtvrđi orah u Eseksu. Najdraža Mejtlin. da misliš da ti nisam zahvalna za tvoj savet. izbegavam nevolje tako što sam se okrenula angažmanu u ambasadi. U svakom slučaju. što smatram samo još jednim pokazateljem njegovih osećanja. to su samo za sebe. Znam kakve komplikacije nosi sa sobom stupanje u brak s jednim muhamedancem. Kamil se školovao u Britaniji i ima krajnje savremene nazore. već se raduj. koju si uvek priželjkivala za mene.

ali on će doći tek sledećeg meseca. Uz to imam i lični motiv zbog koga želim da ostanem. međutim. To je jedan ljupki. Kamil će se sigurno buniti što ću potrošiti jedno prijatno popodne na tu uštogljenu gospođu. iako više ne putuje tako mnogo. iako tamo nisam odlazila godinama. ali on se renovira pa nisam imala mnogo prilika da se sklonim od vrućina. Moram. Očajnički mi treba neka zanimacija. da gledam da stignem do večere. Nisam bila baš sasvim iskrena prema tebi kad je u pitanju njegovo stanje. Kamil. ali on na poslu još uvek ostavlja dobar utisak.ali u njima mi brže prođe vreme. i zato ne vidim kako bi otac mogao da ode odavde. On sada spava u svojoj kancelariji umesto u rezidenciji. moram da ga teram da se okupa. Već je počelo da se šuška o njegovom stanju. pa čak drži i govore. Bolje da sada prekinem s pisanjem i počnem da se spremam. koja traži da je posetim u njenoj letnjoj palati u Tarabji. no bojim se da ima i drugih komentara. Neko bi samo mislio kako radi previše. Mejtlin. mislim da će umreti. Tamo ću otvoriti četvore oči da bih ti sve detaljno opisala. Naša ambasada ima letnjikovac nedaleko odatle. pa možda i preterujem. Rano jutros jedan glasnik je doneo pozivnicu – koja mi više liči na sudski poziv – od sultanije Esme. jer će Kamil večeras obedovati s nama. Brinem se za oca. Dok to ne uradi. ali ja ne znam šta da radim. donosi odluke. ja ću činiti sve da se stvari u ambasadi odvijaju kako treba. Postavljen je novi sekretar ambasade. Glasnik mi je rekao da će to biti krajnje neformalna poseta i da će sultanija poslati kočiju po mene. Zamisli. Berni se vratio u svoje prostorije u koledžu da radi na knjizi. pa je osoblje odredilo novu sobu za prijem posetilaca. Znam da misliš da bi trebalo da tražim od zaposlenih da podnesu molbu za njegov odlazak u penziju. Sećam se da ima dosta da se putuje. još uvek nije predložio očigledno rešenje. šumoviti predeo na severnoj strani Bosfora gde Turci odlaze da se sklone od letnjih žega. Verovatno nije toliko daleko ako sam pozvana da u istom danu odem i vratim se kući. ali ja to ne mogu. Ako bude morao da se vrati u Englesku. . Pisaću ti još kada se vratim. Čita svoje izveštaje. međutim.

zamenjena doživotnom robijom. Vrh jezika mu je štrčao iz brade ukrućene od skorene krvi. Čovek je sigurno ubijen malopre. Ova strana mosta bila je u nadležnosti njegovog suda. Ali i smrtnu kaznu koju bi odredio taj sud morao je u sultanovo ime da ratifikuje veliki vezir. Kamil je na delu mosta Galata koji ulazi u Karakoj naišao na masu sveta koji se okupio oko nečega. kao da je bio iznenađen. što je bio znak neprofesionalnog i na brzinu obavljenog pogubljenja. – Izložena je glava jednog kriminalca. Prezirao je taj stari običaj izlaganja glava kriminalaca nabijenih na kolac na javnom mestu.41. ali on nije znao da je neko bio osuđen na smrt. Glava žrtve nije bila precizno odvojena od tela. beže. Hamzine oči bile su razrogačene. iznenadivši činovnike koji su na kraju radnog dana čistili pera. pa bi i on morao da zna za nju. naišao je pravo na kolac. međutim. Kada je stigao na drugi kraj mosta. Možda je to bio neki kriminalac kome je suđeno na pokrajinskom Istražnom sudu. tobože da bi se svima dalo do znanja da će i oni tako završiti ako skrenu s pravog puta. Pod sadašnjim sultanom smrtna kazna je. Oni žandarmi su išli ispred njega i pravili mu prolaz. Kamil je predao uzde jednom od konjušara i utrčao u svoju kancelariju. Ispod njega je stajao natpis: Izdajnik. . Prelepa sprava V raćajući se iz Bajazitove džamije. Meke crne lokne padale su mu napred. Kriminalci su u to vreme iz istog razloga visili i na banderama. Kamil je obo konja i upravio ga ka mostu. preko neprirodno nakrivljenog čela. Bojao se šta će stranci pomisliti kada budu videli ovo. Kolac je u ovom slučaju bio poboden u podnožju brda koje je vodilo ka Peri. Obratio se jednoj grupi žandarma da ih pita šta se dešava. Tkivo mu je još uvek izgledalo meko. Kamil se zagledao u to krvlju umrljano lice. Već neko vreme nije bilo pogubljenja. Kamil se namrštio.

beže. – Ja to nisam napisao. S majkom. pognute glave. pa je on znao gde mu pomoćnik živi samo na osnovu onoga što mu je on rekao. Zašto se Mišel zanimao za . – Ja nikada ne bih odobrio tako nešto. Kakav je on imao motiv da ubije Hamzu i ugrozi Kamilovu karijeru? Da nije Hamza možda znao nešto što je njega moglo da ugrozi? Šta je Kamil uopšte znao o tom hirurgu? Jeste da su njih dvojica išli zajedno u školu. i pozdravio ga.– Ko je naredio ovo pogubljenje? – zaurlao je. da je odluka o tome ratifikovana i da pogubljenje treba odmah da se obavi. Kamil. On je naleteo na Mišela u onoj ulici u Galati. – Vi. nakon čega ga je odneo upravniku zatvora. Glavni činovnik je iskoračio napred. Kako je Mišel mogao da zna da će Hamza prethodne noći biti kod Ismail-hodže? Mora da ga je tamo čekao u zasedi. – Ali tamo piše da ispunjavate želje suda. već su počeli nervozno da se došaptavaju. Kako su se sreli? Pa. Kamil je zalupio vrata za sobom i sručio se na stolicu iza svog radnog stola. Na nalogu se nalaze vaš potpis i pečat. međutim. Kamil je mrzeo slučajnosti. – Mišel? Gde je on? – Ne znam. biće odgovoran što je pogubio čoveka bez suđenja i odobrenja velikog vezira. Bilo je neprikladno dovoditi muškarca koji vam nije rođak u kuću gde živi žena. što je sasvim logično jer je ovaj tamo živeo sa svojom majkom. sudija. sudija-efendijo. koja ih je odvela pravo do Dženane – i Hamze – u kuću madam Devore. ali ponovo su se videli tek mnogo kasnije. Mišel nije imao ovlašćenje da naloži pogubljenja. Činovnici se nisu vratili svojim dosijeima i papirima što su stajali na stolovima ispred njih. lično. I on. Kamil se zamislio. Je l’ tako? Kamilove brojanice prestadoše da zveckaju. da. Niska s brojanicama vrtela mu se silovito oko šake. nije upoznao Mišelovu majku. ali nikako nije mogao da otkrije kakva veza postoji između Mišela i Hamze. da bismo mogli da ga zavedemo. Ko ti je dao taj nalog? – Doneo ga je Mišel-efendija.

Iznenada se setio onog nestalog mačeta. Kamil je krupnim korakom izašao na vrata. Prelepa sprava za osvajanje i ubijanje. Odabrao je jednog svežeg konja i nestrpljivo sačekao da ga konjušar osedla. Vezao je opasač oko struka i zatim stavio pištolj u futrolu. voleo da se vidim s njim. Da ga Mišel nije lagao u vezi s onim čajem što su ga našli u hamamu pored mora? Ako je otkrio da je u posudi bio kužnjak i da je Meri tamo ubijena. Kada je došao do svog radnog stola. Bez reči je krenuo prema vili i popeo se stepenicama do svoje radne sobe. a najkasnije sutra ujutru. molim te da mu kažeš da sam otišao kući i da bih što pre. Ravnim glasom mu je rekao: – Ako se Mišel-efendija vrati. napunio revolver i u jednu kožnu vrećicu ubacio rezervnu municiju. S lampom u ruci otišao je u svoju spavaću sobu i zaronio lonče u glinenu posudu s vodom što mu je stajala na toaletnom stočiću. Uzeo je dobar gutljaj te hladne tečnosti. kako ga je doveo u vezu s Čamjerijem i odakle je uopšte znao kako izgleda? Otvorio je vrata i pozvao glavnog činovnika. okrenuo se i mnogo odmerenijim korakom sišao niz stepenice. obišao oko zgrade i ušao u štalu. beže – kazao je činovnik i poklonio se. Kamil se pope na njega i natera sebe da mirno odjaše iz suda. okrenuo je životinju na sever i naterao je u galop. A možda je imao i neki dokaz da je Hamza ubio i Hanu. Nakon toga se uputio kroz hodnik koji je . Zašto li je tu informaciju krio od njega? Zar i jedan i drugi nisu imali isti cilj? Zar nisu obojica radili za iste ljude? Kada je konji bio spreman. koju je napravio od majčine spavaće. Nekoliko trenutaka ga je držao u ruci. Nije znao šta dalje da radi. Upalio je jedan fenjer da bi mogao bolje da vidi. Sudija je prašnjavom rukom obrisao znoj s lica.Hamzu. Čim mu se kapija izgubila s vidika. – U redu. Duboko je uzdahnuo. otvorio je jednu fioku i iz nje izvukao očev pištolj. gladeći uglačano drvo i žlebove na izgraviranom burencetu. a kožnu vrećicu u džep. Iznenađeni Jakup istrča na prilaznu stazu i uhvati za uzde umornog konja kada je Kamil skočio s njega. mogao je da ima prednost nad njim u otkrivanju ubice. pre drugog poziva na molitvu.

– Beže. Kada je skliznuo u prostoriju.pored dnevne sobe vodio do zadnjeg dela kuće – do jednih vrata s bojenim staklom. Kosa mu je bila mokra od znoja. Nečiji bučni glasovi trgli su ga iz sanjarenja. Nasred njegove zimske bašte. Fatima. Odmah dolazim. ali je izuzetno čist. Izvinite. Neka ostane tamo. – Rekla sam mu da sačeka u hodniku. Nije se preobuo u papuče. Taj prizor ga je podsećao na vatromet kojim se obeležava kraj Ramazana. u senci krupnijih biljaka. On ga je podsetio na njegov omiljeni puding koji mu je Fatima pravila kada je bio dete i na mesto između belih butina one Čerkeskinje. zapahnuo ga je njen opor i aromatičan vazduh. Atmosferu u njoj oživljavalo je slabo zelenkasto svetlo. Činilo mu se da mu njegov svetloplavi spekulum uzvraća nepoverljivim pogledom. Krenuo je jednom stazicom između širokolistih palmi i bromelijada. – Zatvori vrata – kazao je Kamil brzo. a ogrtač mu je visio preko ruke. Ti idi u kuhinju i javi Jakupu da se vrati u kuću. stajala je jedna četvrtasta kutija s vlažnim šljunkom u kojoj je stajalo trideset saksija s tananim zelenim lučnim stabljikama na kojima su se tiskali prelepi. – Hvala ti. – Vuče promaja. Bio je . pa su mu čizme lupkale po pločicama. Da ga ponovo pitam kako se zove? – kazala je bojeći se da joj on to stvarno ne kaže da uradi. Mišel je. od brkova do svetlosmeđih šalvara. potamnelih od vlage. iza kojih su se nalazile njegove najvrednije stvari. Kada se okrenuo. Jedva se uzdržao da vrhovima prstiju ne pomiluje crno krzno latica. na vratima je neki čovek koji hoće da razgovara s vama. sav bio u boji peska. Ponaša se kao da vas poznaje. Zaustavio se kod jednog tamnog cveta. Još je mogao da čuje tapkanje njenih papuča koje udaljavaju kad su se vrata otvorila i Mišel se pojavio na njima. Pažljivo je spustio fenjer na jedan stočić. Neće da mi kaže kako se zove. pa sam ja otvorila vrata. primakao lice njegovim somotastim laticama i udahnuo miris koji mu je ličio na mešavinu vanile i jasmina. – Kako izgleda? – Obučen je kao trgovac. šareni. cvetovi. kao i uvek. u dovratku je video usplahirenu Fatimu. Uopšte mi ne liči na trgovca. Jakup je još uvek u štali.

– Dao sam ga upravniku zatvora. – . ali mislio sam da si imao već neki razlog za to. – Kako ko? Pa ti. Kamilu je iznenada bio siguran da taj dokument nikada neće biti pronađen. – Mišel nije skretao pogled s Kamilovog lica. Ko je potpisao nalog za to? Istina i pristojnost. Kamilov mozak se momentalno prebacio na viši nivo budnosti. Upiljio se u Kamila. – I meni je to bilo čudno. Uzdahnuo je. – Hteo sam da te pitam za pogubljenje Hamza-efendije. Nisam znao zašto si ga prvo poslao meni a ne odmah upravniku zatvora.zadihan. Može li lice nekoga ko laže da izgleda tako bezizražajno. Na njemu neće biti ni mog rukopisa. Kamil bi voleo da oseća bes zbog Mišelovih bezočnih laži. pitao se Kamil. – Ko ti ga je dao? Kamil je primetio da je Mišel malo zastao pre nego što mu je odgovorio. – Gde je taj nalog sada? – pitao je on Mišela. preskačući niže zvaničnike kao što je on. Mišel je taj dokument doneo lično u sud u Bejogluu. Ovo ga nije iznenadilo. ali ipak se pitao da u njima možda nije bilo i nešto istine. Možda je neko drugi sastavio nalog za pogubljenje i krivotvorio potpise. Smaknuće je mogao da naredi i veliki vezir. Na njemu su se nalazili svi potrebni pečati. ali dobio sam naređenje i trebalo je da ga odnesem upravniku zatvora da bi se kazna izvršila odmah. – Verovatno ga je neki glasnik doneo u policijsku stanicu. – Hteo si da se vidimo. Noge i ramena bili su mu umorni od stajanja. a potom i u policijsku stanicu. Nije mu ni suđeno. – Potpisi na njemu otkriće nam ko ga je izdao. pomislio je Kamil. – Ja to nisam uradio. Možda je ta bezizražajnost bila posledica njegovog upinjanja da kontroliše mišiće lica – one koji bi ga inače izdali. Upravnik zatvora će ga staviti u neku fasciklu koja će nestati. Mišelov izraz lica nije se promenio. ni mog pečata. – Dođi – kazao je prošavši iza sanduka s orhidejama i pokazavši rukom na dve stolice koje su stajale ispod lišća jedne male palme. Meni ga je predao moj činovnik. beže. pa čak i pečat velikog vezira.

– A ni ti. Nikada nije verovao da se iznuđene reči mogu smatrati dokazom. prišao drugoj i stao iza nje. – Kako to da si uhapsio Hamzu? – Sve je ukazivalo na Čamjeri. Veoma me interesuju drugi aspekti tog slučaja – rekao je Kamil. – Još uvek mi nije jasno kako si znao da treba da uhapsiš baš njega? Šta te je to navelo da povežeš Hamzu s Čamjerijem i Hanom Simons ili Meri Dikson? – Šimšek Devora. Kamil se zamislio. To sam otkrio . njegova sestričina. – Kakve to veze ima? On je priznao da je ubica. Delovao je tako smireno da je Kamila iznenadi njegov sledeći pokret. on je to poricao. u nečemu što je bilo napola smeh napola grimasa. Ono je samo celishodno. Hana je nađena mrtva u Čamjeriju. – Meni to nije rekla – kazao je Kamil i zaćutao. ali mu je čovek koji ga je pomno posmatrao tim vodnjikavim smeđim očima bio stranac. Otišao je do jedne od onih stolica i seo. pitajući se gde je onaj čovek za koga je mislio da mu je prijatelj. Istina je da poricanje krivice brzo popušta pod prinudom. – Znaš da policija ima mnogo efikasnije načine da sazna istinu nego da prosto pita za nju. kočijaš – kazao je Mišel slegavši ramenima. – Mišel pokaza niz sitnih zuba. ali tamo žive i drugi: Ismail-hodža.Hajde da sednemo i porazgovaramo o tome. Samo Hamza nije odatle. – Nemam vremena. – Kada sam ja jutros razgovarao s njim. – Moraš da ga nađeš. – Da. – Kako si saznao da je to bio Hamza? – Od madam Devore. I sâm si to rekao. njihova posluga. još uvek držeći ogrtač u ruci. Ko je to još mogao da uradi osim njega? On je uz to oteo i Ismail-hodžinu sestričinu i odveo je kod Šimšekove majke. ali se to isto događa i s čovekovom voljom. naravno – rekao je Mišel. Kamil je pogledao u nepomično lice svog pomoćnika. – Znamo da je Šimšek pokupio onu Hanu – nastavio je Mišel monotonim tonom poput direktora škole – i doveo je u Čamjeri da se nađe s Hamzom. Ovo je samo njegova fasada. Šimšek i on bili su bliski kao prsti na istoj ruci – kazao je Mišel pokazujući Kamilu svoju šaku. ali odlučio si se baš njega da uhapsiš. Mišel je.

A kada u njemu budu ostali samo Turci. – Je l’ to zato što želiš unapređenje? Hoćeš da se priča da si ti rešio slučaj? Meni to ne smeta – rekao je Kamil nemarno odmahnuvši rukom. – Šta je bilo s priveskom? Hamza nema nikakve veze s palatom. Tvoje napredovanje u službi ne zavisi od rasvetljavanja zločina. ono će postati muslimansko tursko carstvo u kome neće biti mesta za ljude kao što smo mi. Kazao mi je Ismail-hodža. Ti si bio jedini koji si to znao. Na trenutak je zatvorio oči. oni će uskoro odbaciti svoje maske i nazvati se svojim pravim imenom – Mladim Turcima. A kuda . udahnuo miris prostorije i pokušao da se smiri. Kamil se zagledao u Mišela. – Na istoj smo strani. Mišel mu se primakao. Ništa nisam krio od tebe. Kamile – kazao mu je prisnim tonom. To je formula koja je dugo odgovarala i Jevrejima i ostalima. Ja radim svoj posao. – Ne znam o čemu pričaš. – Otkud si znao da će Hamza biti u Čamjeriju one noći kada si ga uhapsio? – Ismail-hodžina kuća bila je pod prismotrom jer se očekivalo da će se Hamza tamo kad-tad pojaviti. Ljudi kao što je Hamza žele da destabilizuju carstvo i prodaju ga deo po deo kao što to trgovci polovnom robom. Mi nismo ni muslimani ni Turci. – Nisam ja kriv što je uvaženi sudija promašio temu. koji je to saznao tek nedavno od svoje sestričine. koji nije ni trepnuo. Evropski nacionalizam – ta sumanuta ideja da svaki narod koji ima svoj jezik i svoju veru zaslužuje svoju državu – zarazio je Mlade Otomane. – Potrebni su nam stabilnost i bezbednost. – Zašto si tragao za Hamzom kada smo pričali potpuno drugačiju priču? – Kamil nikako nije mogao da zadrži ogorčenost i razočaranje koji su mu se osetili u glasu. Mi smo Otomani. Kako znaš da nema još nečega što bi se moglo otkriti? Mišel se kiselo nasmešio.tek jutros. – Ali ti si hirurg. Pazi šta ti kažem. a ništa mi nisi rekao. a srce mu se uzlupalo. a ne ovaj šovinističko-nacionalistički san koji bi za manjine mogao da se pretvori u noćnu moru. Kamilu je udarila krv u glavu. Ponovo je u njemu video onog smeđeg pauka koji je bio potpuno nepokretan dok ga neko ne džarne.

Mislio sam da ćemo učešćem u ovom novom sistemu pravosuđa uneti svežu krv u grad. Ti si uzeo sudbinu tog čoveka u svoje ruke i uništio je. – Slušaj sebe. našao je crnu orhideju. a ne Alahova ruka. . beže. isti ljudi – pogledao je Mišela pravo u oči – pogane zemlju po kojoj hodamo. a šljunak iz nje rasuo se po pločicama. Pogubljenje bez suđenja je nepravedna stvar. ali joj je stabljika bila slomljena. naučnik – trebalo to da znaš. Cvet joj je bio neoštećen. baš kao i ono što čine radikali. Mišele. i nežno je podigao. – On insistira na poštovanju zakona. upitao se. zaslužio je da bude saslušan. – Glasnik mi je rekao da vam je poručila da odmah dođete. čak i ako je bio kriv. Jak tresak naterao je Kamila da ustane. – Nimalo me ne iznenađuje što je korupcija tako otporna na promene. ali ja se zalažem za nepristrasnu pravdu. Šta god da je Hamza učinio. Bar bi ti – jedan hirurg. Kamil je pao na kolena i počeo raspomamljeno da traži po njemu. – Sudbina – Kamil gotovo ispljunu tu reč.ćemo onda mi da idemo. pitam te ja? U jevrejsku državu? Takvo nešto ne postoji. Ona kutija s orhidejom ležala je prevrnuta na stranu. ali se i dalje događa isto. Ti si to uradio. To je izdaja naše države i njenih principa. Težak jecaj probi mu se iz grla i on zgrabi revolver i izlete na vrata. Kamil je pogledao u njega iznenađeno. Kamil je na Mišelovom licu video izraz gneva dok se okretao na petama. Nikoga nisam video. To ti kod Nizam-paše sigurno neće proći – dodao je ljutito. Mišel je slegao ramenima. pri čemu mu se ogrtač prebačen preko ruke zavijorio. Ko li je sve bio umešan u tu zaveru. – Iznenadio bi se kada bi video koliko Nizam-paša može da bude liberalan – odgovorio je Mišel. – Jasno mi je zašto te to brine. A onda je otišao. a ne na proricanju sudbine osumnjičenih. ali upravo vam je stigla poruka od Ferida-hanume. zakačivši pri tome Jakupa koji je dotrčao unutra kada je čuo buku. – Jesi li video kuda je otišao? – upitao je Jakupa. – Ne. Iznad šljunka i iscepkane kore i zemlje videlo se zgužvano šarenilo cvetova. – Sudbina ume da bude nepravedna. – Jakup izvadi pismo iz pojasa i pruži ga Kamilu.

Dragi brate. Molim te.Kamil je slomio pečat od voska i otvorio pismo. Tvoja sestra Ferida . Lekar kaže da ne oseća bol. Nije pri svesti. Baba je pao s balkona. To je dobro. ali možda neće još dugo. odmah dođi. ali još uvek je živ.

– Mislim da ne. izdao komandu kočijašu i uzjahao jednog belog pastuva sa sedlom izvezenim zlatnim koncem i optočenim rubinima i smaragdima. Većina njih nikada nije videla evnuha crnca osim izdaleka – na konju. On nije ni govorio ni gledao u nju. omanja i brza kočija. Ovaj čovek je bio visok i žilav. – Carska kočija došla je po miledi – rekao je zadihano. Evnuh J edna zatvorena kočija zaustavila se kod kapije ambasade. Sigurna sam da su se u palati pobrinuli za to.42. ali izgledalo je da on to ne primećuje. već jedna elegantna. Stražar je pitao Sibil treba li joj pratnja. Kada se smestila na somotskim jastucima u kabini. Nije nosila veo. – Volela je da posećuje istanbulske kuće bez fanfara i oružane pratnje stražara iz ambasade – kao nekada kada je išla u posete samo kao obična dama koja je dobila poziv za čaj. Sibil je otišla za evnuhom do kočije bogato ukrašene cvetnom šarom. a onda nestrpljivo sačeka da je otprati do kočije. To nije bio onaj samouvereni evnuh širokih ramena koji je ranije pratio sultaniju Esmu. Iznenadila se kada je shvatila da nema pratnju. već zato što je se gnuša. Evnuh joj se duboko poklonio dodirnuvši prvo čelo a zatim grudi. pomogao joj je da se popne uz stepenice. Hvala vam. Evnuh. u pratnji kočija dama iz carske porodice. duguljastog lica boje dima i dugih snažnih ruku. on joj je navukao prozračnu zavesu na prozore da bi mogla da gleda a da je niko ne vidi. Vratar je išao žurno stazom u pratnji jedne crne figure u beloj haljini i s velikim turbanom na glavi. . To nije bilo ono uobičajeno glomazno prevozno sredstvo koje je u isto vreme moglo da primi četiri ili pet dama iz harema. Sluge i stražari su se iskupili kod vrata i prozora i počeli da se došaptavaju. čija je crna ruka bila u oštrom kontrastu s njenom odećom. U ruci mu se ljuljuškala dugačka kriva sablja. mada je imala utisak da to nije iz poštovanja.

pomislila je. Tri duga sata kasnije kočija je skrenula s puta. Čak i da Kamil nije dolazio. a onda odmah prebacila sebi što je tako malodušna. Put se pretvorio u stazu i Sibil je počela da se klati napred-nazad. Kočija se spustila nizbrdo. Poželela je da može da skloni zavesu. Nedugo zatim prošli su kraj ulaza u palatu Dolmabahče. ali iznad vode i zajedno s Kamilom. u kočiji je postajalo vrelo i sve manje prijatno. zatvorila oči i udahnula miris borovine. mada su se one do tamo vozile mnogo udobnije – čamcem. Pomislila je kako će biti lepo živeti u jednoj ovakvoj kući – naravno manjoj. Put je nakon toga krivudao kroz šumovitu unutrašnjost. Počela je da misli kako je pogrešila što je prihvatila ovaj poziv. počela je da ide sve brže. Sibil je provirila između zavesa i videla jednu belu vilu. Evnuh je razmakao zavese i otvorio vrata. mora i suncem ugrejanog drveta. Prošlo je mnogo godina otkad je poslednji put išla s majkom u britansku rezidenciju u Tarabji. balkonima i popločanim dvorištem. Evnuh je došao do kraja staze i čekao je. Zaboravila je koliko je bilo naporno voziti se do letnjikovaca. Možda je Kamil u pravu što kaže da brzam. kuća kao iz bajke s kosim krovom. Ona joj je sužavala i mutila sliku okolnog pejzaža i sprečavala ulazak vazduha u kabinu. Ignorisala je njegovu ruku i nespretno se iskobeljala iz kočije jer su joj se noge ukočile od dugog sedenja. kitnjastim kulama. Somotski jastuci su joj se zalepili za oznojena leđa. Njihovo zajedničko obedovanje postalo je ritual. Moći će da ostane samo malo da bi se vratila u ambasadu do večere. a zatim skrenula na sever. Kako se sunce dizalo. Donela je poklon – vernu kopiju cveća od voska pod staklenim kubetom . Nije odmah krenula za njim. Mejtlin bi to učinila ne preispitujući svoju odluku. morala bi da stigne da jede zajedno s ocem. Kada je izašla na put koji je išao kraj obale. „čipkastim“ ivicama. Otac bi se uznemirio ako se od tih rituala odstupi. a zatim obilazio oko sela podignutih u okolnim uvalama i zalivima. Shvatila je da oseća radost i ima vedar i optimističan pogled na život kad napusti rezidenciju. već je zastala.ali pretpostavljala je da joj je jedan naoružani evnuh bio sasvim dovoljan za nezvaničan izlazak u grad. Zar nije rekao da se njegova kuća nalazi usred jedne bašte kraj Bosfora? Oraspoložena tom mišlju potražila je pogledom nekog od slugu.

Sibil je pokazala prstom na tu veliku kutiju s veštačkim cvećem koja je stajala u kočiji. Evnuh ju je uzeo i krenula je za njim u kuću. međutim. Iza nje čangrljala je kočija koja se okretala.– što je trenutno bio pravi hit u Engleskoj. delovao kao da je napušten. Posed je. .

oči zatvorene. To je želeo najviše na svetu. Kamil je ćutao. Zagrlio je sestru. možda je tamo išao. Trebalo je da ga prepustimo njegovim snovima. – Baba. To pitanje ga je preseklo i počeo je da se trese. Lice mu je bilo podnadulo. To je bilo sebično od nas. ali bio je svestan da je to prolazno stanje. Možda je mislio da ide kod mame? – Da. – Hteli smo da bude tu za nas. Da ponovo budemo normalna porodica. kao da u njemu više nije bilo nijedne emocije. – Ubili smo ga – cvilela je. ali je na njemu ostao blagi otisak osmeha – poput otiska stopala na najdaljoj obali čovekovog života. Prekrivač se lagano dizao i spuštao u nepravilnom ritmu starčevog disanja. – Ljudima bi trebalo dopustiti njihove snove. odlaganje svođenja računa. šta smo uradili? – viknula je.43. – Rekla si da ga je sobarica videla kako se penje na ogradu. – Izgleda kao da spava – kazala je Ferida glasom promuklim od plakanja. a slomljeni udovi prekriveni pokrivačem. . – Skamenila se. Samo smo hteli da mu pomognemo da oživi. Izgledao je nepovređeno jer mu je rana na glavi bila skrivena jastukom. – Rekla je da se smejao i pružao ruke nekome. U njemu se oluja tek spremala. – Kao da će se svakog časa probuditi. Ferida poče da cvili. – Oh. – Da – priznao je tužno Kamil. draga moja sestro. Kraj snova K amil je pomilovao očevu nepomičnu ruku. – Uskoro će biti zajedno. – Nemoj tako da pričaš. – Ferida je spustila glavu na očeve grudi. Nema tu krivice. – Kamil oseti prazninu. Smrt je pašine crte lica učinila oštrijim. – Baba? Prekrivač je bio neprirodno miran.

Onda. Pokucao je.. – Moja nova knjiga – kazao je nasmešivši se blentavo. koji je još uvek stajao podbočen nasred sobe. prijatelju moj. Kamil se progurao pored njega. Berni je pohitao ka njima i posušio ih maramicom. okrenuo se i rekao: – Šta znaš o Mišelu Seviju? Poznaješ ga. Reći ću ti sve što treba da znaš. To je Mišel Sevi uradio bez mog znanja. Ušao je u oskudno nameštenu dnevnu sobu.Jedan sat kasnije Kamil je galopirao oštrim krivinama koje su vijugale uz šumovito brdo prema koledžu Robert. tečnost iz nje prosula se po papirima koji su ležali okolo. Na platou za smotru na vrhu brda zaustavio je jednog mladića i pitao ga gde žive nastavnici. – Ne želim. Visoki hrastovi i javori zaklanjali su nebo i bacali zelenu senku na put kao da se on nalazio pod vodom. zagledavši se u Kamila pod svetlošću fenjera. ali nije pio. ali i beskrajno odlučno.. – Kamile. – Nisam baš doteran. Kada je Berni otvorio vrata. – Samo sedi. primetivši da se Kamil upiljio u njega. Kada se Berni vratio s dve čašice viskija. – Šta te je spopalo? – Onda je. Nosio je naočare. . – Do đavola. – Ej. Kosa mu je bila neočešljana i na sebi je imao jednu staru košulju i pantalone s istegnutim kolenima. Ali se prvo smiri. ali nema veze. Uspomena na njega bila je suviše sveža da bi je dirao. zar ne? Danas popodne si se setio njegovog imena. – Šta? Ali nisi mu ni sudio? – Znam. zdravo – kazao je on skidajući naočare. – Šta se desilo? – Pogubili su Hamzu. – Nije spominjao svog oca. sedi i pusti me da ti donesem nešto da popiješ. seo na ručni naslon sofe. – Berni pogleda u Kamila. Uzeo je jednu čašicu od Bernija. Duboko je uzdahnuo. Kamil je izgledao smirenije. Spustio ju je na sto preterano energično. Uđi. Obo je konja i ubrzo se obreo pred vratima jedne viktorijanske kuće od dasaka koja se nalazila na ivici šume. Berni je ustao i mahnuo rukom. Kamilu je trebalo malo vremena da ga prepozna. – Kamil je još uvek drhtao od besa i tuge. okrenu stolicu i sede.

Hana je bila posrednik. a Hamza je primao informacije van palate i prenosio ih dalje. Disao je bučno. kada budeš ovo čuo. – Kamil nije ni potvrđivao ni poricao to prijateljstvo. Među zaverenicima je bio i princ Zija. Ustao je i počeo da šeta po sobi kao da traži izlaz iz nje. biti dovoljno pametan da nikom ne ispričaš. Sultan je u to vreme upravo raspustio parlament. – I njega si poznavao? – Da. . a zatim ih raskrstio i nagnuo se napred. Berni je prekrstio noge. Kamil je nestrpljivo zavrteo glavom. to znaš – brecnuo se Kamil. Ustao je i prišao Berniju. Zaboravio je na čašicu s viskijem koja mu je stajala u ruci. Sada je ionako prekasno za jadnog Hamzu. biće ti potrebno nešto više od cigarete.– Mišel je sudski lekar? – Da. – U redu. Vidi. – Kamil je još uvek stajao vrteći svoje brojanice naprednazad u istom ritmu. U tom trenutku ono je bilo potpuno nevažno. Ne bih da te uvlačim još više u ova govna. prijatelju moj. Marijo i Josife. – Ili ćeš mi reći ko je on. Zašto ne uzmeš gutljaj svog viskija? – Samo ti pričaj. Povukao je jedan dobar dim iz cigarete. pa je čak i u palati bilo mnogo gnevnih reformista. Kamile. – Otkud ti to znaš? Berni nije odmah odgovorio. hej. – U redu. – Da bi svario ovu novost. – Hej. ali u ime prijateljstva – valjda smo još uvek prijatelji? – molim te da ovo ostane među nama. Nadam se da ćeš. Berni uzdahnu. mogu li da ti verujem da ovo nećeš preneti svojim pretpostavljenima? – Ne možeš. – Isuse. U drugoj ruci mu je još uvek stajala čašica s viskijem. On je povezao Britance s nekim u palati. – Ti si mi prijatelj. Pre osam godina Hamza je bio član jedne grupe koja je uz pomoć Britanaca pokušala da zbaci sultana. – Voleo bih prvo da čujem o čemu se radi. Šta li se to dogodilo kad si tako zapenio? – Pružio mu je cigaretu. ili da to istresem iz tebe. Na kraju se zaustavio ispred Kamila i zagledao u njega. Nema potrebe da budeš nasilan.

i jedva čekam da izađem napolje. ali je brava nevidljiva za onog ko ne zna da postoji. – U šta? Berni je žmireći pogledao u Kamila i kazao: – Britanska diplomatija. ja sam Amerikanac. Koristili smo ga da bismo isplanirali našu operaciju. ne baš. – Šta? Ti? Pa ti si Amerikanac. mada ne tako savršeno. Kamilove brojanice su se kretale napred-nazad u stakatu. Kamil ga je pogledao u oči. I zbog čega? Da bi još neko stradao? Na prevaru su me uvukli u to. . a? Pa da. Zato je mene konsultovao. – A kineski – je l’ to bila tvoja ideja? – Ne. baš me briga – promrmljao je on ljutito. Ko bi Amerikanaca optužio za išta više od neotesanosti i lošeg ukusa? Kamil se nije nasmejao na to. Ako je neko unutra hteo da razgovara s njim sačekao bi da ga ona skine. ali je jedan od mojih rođaka – tačnije Sibilin zet – engleski ministar spoljnih poslova. To je bilo lepo zamišljeno. – To ne mogu da ti obećam. – Pa. Treba vam ključ. Naš kontakt u palati dao je predlog za to. – Ma.Već si u njima do guše. Mislili su da bi to bilo manje upadljivo. već je privukao stolicu i seo. Pesma ima neko lično značenje ko god da je taj ko šalje poruke iz palate. Možda je na neki način povezan s revolucionarom Kungom. – Nastavi. On se interesovao za Kinu i prekopirao je ta slova. – Jesi li i ti umešan u to? – pitao je Kamil tužno. Hana verovatno nije ni znala da privesak može da se otvori. – Dosta mi je tog skrivanja. – Hamza je bio u ljubavnoj vezi s Hanom. ali to nisam uspeo da shvatim. jer ja umem da čitam kineski. kao da je svaki delić koji bi složio nadoknađivao jedan deo njegovog skrhanog života. – Odlična maska. Berni se odjednom spustio na stolicu. Naša veza u palati naručila je onaj privesak i Hamza ga je dao Hani na poklon. – Moraš mi obećati da će ovo ostati među nama. stavio bi u njega poruku i Hamza bi došao do nje kada bi se video s Hanom. Pitao sam se zašto se odlučio baš za tu pesmu. Berni i Kamil su napeto stajali jedan spram drugog. – Slagalica tog slučaja ga je smirivala.

– Berni je nakon toga slegao ramenima. koristili ste Hanu. kao da je u svemu tome imao neki lični motiv. Tajna policija ima dobro pamćenje. Nastojnica onog dela harema u kome je Hana radila bila je povezana s njim. U svakom slučaju. ali mislili smo da joj to ne može nauditi. Nismo imali šta da mu prigovorimo u vezi s tim. Onda se umešala tajna policija. – Bilo kako bilo. koji je sigurno bio takođe upućen u sve to. Hamza se vratio iz izgnanstva nakon nekoliko godina i – opa! – iskoristili su Meri da ga uvuku u zamku. To je klasika – jednim udarcem ubili su dve muve. Izgledalo mi je da je bio dobar momak. – Da li ju je on ubio? – Ne verujem – kazao je Berni zamišljeno. mislili da je to radio Ali Arslan-paša. Činilo se da Hamza stvarno veruje u modernizaciju carstva. a ja mislim da je to slučaj i s Merinom – ali su to onda podmetnuli Hamzi. To nije znao čak ni Hamza. – Misliš to što je spavao s njom. ali ga je izgleda neko na kraju ipak našao i zauvek mu zapušio usta. ali delovao je prilično ogorčeno. – Nije imao razloga da to uradi. Možda zato stalno i gradi . kao i Hamza.– A ko vam je kontakt? – Nikada to nismo otkrili. onog Šimšeka Devoru. Pretpostavljam da bi zastrašili sve ostale koji su nameravali da svrgnu sultana. Nikada nismo uspeli da otkrijemo kako su saznali za nju i ko ju je potkazao. – Šta hoćeš time da kažeš? – Neko nas je otkrio i ofirao. Poruke su prolazile kroz harem. međutim. Oduvek smo. otprilike u to vreme otišla je mast u propast. – Ono što je Hamza uradio joj je. Mislim da mu je stvarno bilo stalo do nje. On je bio slobodan muškarac. naudilo. ili ono što su radili u onom paviljonu? To je bila njegova privatna stvar. Ona o svemu pravi beleške. ali nismo znali ko ih je slao. Uhvatili su princa Ziju i ubili ga u Parizu. ja sam se odmah povukao iz toga. sadašnji veliki vezir. ali nisam siguran zbog čega – da li iz patriotskih razloga ili zbog nečeg drugog. A onda je i Hana nađena mrtva. On je imao jednog kočijaša. – Da. Vaša vlada sigurno ima čitave magacine krcate njenim izveštajima. međutim. – Znači. Pretpostavljali smo da je tajna policija bila odgovorna za Haninu smrt.

– Već sam to uradio. Kameleon. sad znaš. Ne ubijamo ljude na ulici kao što se to radi u Americi. on bi svakako visio jer ga je tajna policija označila kao izdajnika. tako bi izgubili mogućnost da otkriju ko mu je kontakt u palati. Doduše. prijatelju moj. – To je ono u šta ti želiš da veruješ. Posetio sam ga u njegovoj kancelariji i uverio se da je to isti čovek koji nas je pratio pre osam godina. Kazao mi je da ga je pratio. Mišel Sevi. Bez obzira na to da li je Hamza ubio te žene ili ne. kako smo ga mi zvali. – Sećam se da si imao predosećaj da nešto nije kako treba. Skrivao je dokaze od mene. oborivši svoju čašicu s viskijem na pod. ni za policiju. Mišel u tajnoj policiji? – A zašto da ne? Da li te je išta vodilo do Hamze dok ti ga Mišel nije doveo na noge? – Nije. Znaj da on ne radi ni za tebe. Kamil je krenuo ka njemu. – Kako se usuđuješ! .nove palate jer su je iz starih izgurale te gomile papira. Većina tragova vodila je u drugim pravcima. – Eto. Berni je prasnuo u smeh. Kamil je skočio sa stolice. Pretpostavljam da mu se ne sviđa što se muvam okolo. Moram da priznam da sam bio prilično iznenađen kada si mi rekao kako ti se zove pomoćnik. – Kakve to veze uopšte ima s Mišelom? – Sećaš li se one noći kada smo izašli u grad i kada me je onaj pas skoro pojeo za večeru? Ta životinja je pripadala tvom pomoćniku. – Čuješ li se samo! Govoriš kao propovednik koji je progutao metlu. ali nije mi objasnio zašto. Prepoznao sam ga. – Mi imamo pravosuđe. – Mi smo civilizovana zemlja. Berni – viknuo je. – Berni je bacio opušak cigarete koja mu je dogorela do prstiju. On ti je jedan od sultanovih ljudi. no ne liči mi na tebe da zanemaruješ očigledne dokaze. – Otkud znaš? – Video sam ga kako se odšunjao niz jednu uličicu kad sam ubio psa. Nije se čak potrudio ni da promeni ime. – Ne mogu da verujem. Pitaj ga kako je znao za Hamzu. Ne znam zašto ga jednostavno nisu krišom ubili čim se vratio u carstvo. Mišelu Seviju. stisnutih pesnica.

Njega su zapravo i tražili – ajkulu u sultanovom bazenu. To ne zna niko od nas. s glavom među šakama. Ali Hana to nije znala. Berni je potegnuo malo viskija. – Šta? – Bila je zadavljena svilenim koncem. kada ponovo bude mogao da se kontroliše. a onda mu pružio čašu s vodom. ako nije Hamza? – Glas mu je blago drhtao. Berni je spustio čašu na stočić i privukao stolicu da sedne ispred Kamila. druže stari. ali osećao je da mu se snaga vraća. Berni se odmah vratio noseći u ruci čašu s vodom. Smiri se. Čekao je da ovaj podigne glavu. Saznali su za Hanu i ona je zbog toga postala meta. Kasnije će mu kazati za oca. Kamil je čuo kako se otvaraju vrata nekog ormana. – Nadam se da nije mnogo patila. Očigledno mi nisi sve rekao. – Svilenim koncem. – Berni je pogledao u stranu. a potom i drugi gutljaj. – Odmah se vraćam – kazao je polako se izvukavši prema vratima. Možda je to učinio on. Neko vreme su sedeli ćutke i pušili. što je bilo upozorenje zaverenicima. ej. – Kamile. Berni se zaprepastio. Sedi malo tamo. Kamil je uzeo jedan. pa nije ni mogla da im kaže. – Ponovo je otpio malo viskija. – Kamil se nije micao. Možda su mislili da bi mogla da im kaže ko je izdajnik u palati.– Ej. Kamil je sedeo na ivici sofe. ili neko poput njega. – Berni je ustao i izmakao se. Kamil se prvi oglasio. zatražio je od Bernija cigaretu. – Sibil mi je rekla da te voda smiruje – priznade stidljivo. – Šta je s tobom danas? Kamilovo lice izobličilo se od napora da kontroliše osećanja. – Ali verovatno bi je svakako ubili. – Mišel je pešadinac. – Ko je onda ubio te žene. Pokazao je prstom prema sofi. Mora da ti se nešto desilo. Hteo je da kaže Berniju za svog oca. a zatim prigušeno zveckanje i pljuskanje vode u posudi u koju je uranjalo metalno lonče. Bila je dobra devojka. Znao je da plače – osećao je da su mu obrazi mokri – ali nije mogao da se zaustavi. ali nije to učinio. polako. podigavši ruke da bi se odbranio. što je tradicionalni metod . Zavalio se nazad i na trenutak zatvorio oči. Kada se smirio.

Nije imao razloga da nam okrene leđa i da počne da se druži s Nemcima. Šta ako Rusija počne da rastura svoje susede kao gladan medved? Već se pomalo brinemo da Otomani ne postanu njihov naredni plen. – Uzeo je još jedan dobar gutljaj viskija. – Pa. – Nemoj da se ljutiš. – Zašto bi tajna policija htela nju da ubije? Je li i ona bila umešana u zaveru? Berni je ustao i otišao do prozora. otvorio novu flašu i nasuo sebi još jedan viski. – Sećaš li se one afere Čiragan od pre nekoliko godina – još jedan pokušaj Mladih Otomana da zbace Abdulhamida i na njegovo mesto dovedu njegovog brata Murata. kao što sam rekao.ubijanja članova carske porodice. Samo postavljam scenu. To se bolje postiže britanskom zaštitom. Pružio je flašu Kamilu. – A šta je bilo s Meri Dikson? – pitao je Kamil najzad. – Svestan sam toga – kazao je Kamil cinično – ali kakve to veze ima s Meri Dikson? Berni je mahnuo svojom čašicom viskija prema njemu. Već im je odgrizeno nekoliko dobrih komada. Berni je hteo da ga pita još nešto. – Prvo je zadavljena. Sultan se od tada opasao zidom. nego . Sedeli su zamišljeno i ćutali. ali je on odmahnuo glavom. – Zašto? – pitao je Kamil obazrivo očekujući da će dobiti neki odgovor koji nije želeo da čuje. nama se ne sviđa kurs koji je uzeo sultan. Verovatno se ljutnuo što su Britanci zauzeli Egipat. ali shvati da će mu biti lakše da živi s pitanjem nego s odgovorom. prošô voz. Nešto se zbiva. To su opasne stvari. Berni se okrenuo prema njemu. a onda otišao do stola. Prošao je rukom kroz njih. Lice mu je bilo u senci. To nikada nije dobra ideja. A zapretio je i da će doći na čelo nekakvog međunarodnog muslimanskog pokreta. Moramo da se držimo zajedno. ali to je bilo pre četiri godine. – Mislio sam da se utopila. kako se kaže. Umalo nisam progutao jezik kada si mi pokazao onu njenu ogrlicu. Potrebno nam je da vaše carstvo bude stabilno da bi se Rusi zaustavili u Evropi. ali koliko znam Meri s njom nije imala nikakve veze. ali su mu se guste kovrdže jasno videle na svetlosti. Okrenut leđima Kamilu kazao je zamišljeno: – Baš to me i kopka.

– Osim toga. – Nastavi. Ovo je politika. Kako misliš da je vaše carstvo postalo tako veliko? Naravno. Ali prošle godine smo uspostavili nov kontakt s nekim u palati – jedno pismo je poslato iz Pariza i stiglo je na jednu sigurnu kuću u Londonu. Kamil se zagledao u njega. kao što je bio princ Zija. – Kamile. a ne filozofija. Što se tiče Hamze. igrao je. – Lav odbija medveda da bi mogao na miru da komada svoj plen – prokomentarisao je Kamil kiselo. izopačenim saučesnikom? Meri nije ni znala za njega. ali pošto je policija znala za njega. Hamza se već vratio. – Slegnuo je ramenima. Bolje vam je da je se što pre rešite i pustite Britance da se pozabave njom. Samo je pitanje vremena kada će se ona otcepiti. Odnosno. Opozicija. ozbiljno je uzdrmana nakon afere Čiragan. prijatelju moj. Ovoga puta smo odlučili da preskočimo posrednike. što zvuči kao veoma dobra ponuda. vi danas jedva da kontrolišete tu provinciju. Mladi Otomani. potpuno si u pravu. s obzirom na to šta se dogodilo. Oni imaju dosta iskustva u kroćenju naroda koji pokušavaju da zbace svoje „jahače“. – Šta je bila njegova uloga? – Da pokuša da uspostavi kontakt s tom osobom u palati.odlaskom u krevet s Nemcima i radikalnim muslimanskim pokretima. on je imao pozadinsku ulogu. Kamil se zapanjio. zar ne? – Verovatno nije. – Jedna nedužna mlada žena već je stradala zbog tog suludog plana. – Bilo kako bilo. On igra svoju ulogu suviše dobro. ja sam ovde došao da istražujem – da se uverim je li ta ponuda ozbiljna. i vi ste ponovo probali da ga sprovedete s istim. a ne pada mi na pamet nijedan drugi razlog zbog koga bi nosila taj privesak. dok ga nisi našao na Merinom lešu. Nisam imao pojma da je koristio Meri i ponovo onaj privesak. kradući hranu sa stolova drugih carstava. Mi pošaljemo nešto novca – neveliku sumu – i dobijemo priliku da poboljšamo svoje pozicije u ovom regionu. – Berni se na trenutak zagledao u svoju . U njemu su se nalazila ona dva ista znaka za četkicu i tetivu luka i predlog da pružimo pomoć u jednom državnom udaru u zamenu za uspostavljanje britanske kontrole nad Sirijom. Jadnik. Mislili smo da je on izgubljen. Berni je otpio malo viskija i nasmešio se Kamilu popustljivo.

kasnije. – Ali zašto? To bi bilo opasno po njega zbog zaverenika. – Onaj ko je potkazao Hanu možda je još uvek tamo. – Ali on i Šimšek su se dugo znali. On je mogao da dolazi i odlazi i odnosi poruke nekome napolju ko je vodio celu tu stvar. Hamze i osobe koja je vukla konce iz palate. Bacio je mamac. Berni je delovao uvređeno. zbog čega je i nju potkazao. Kamil je nakrenuo čašicu i zagledao se u njen zlatasti sadržaj koji se komešao. – Znači. – Ko još zna za ovo? – Niko. a potom mu se pogled sreo s Kamilovim. To smo držali u strogoj tajnosti. – A privesak? – Još uvek se pitam kako li je dospeo kod Meri. Samo mi nikako nije jasno kako su saznali za ovaj poslednji kontakt. Iznenadilo bi me da vidim da se onaj ko nas je prvi put potkazao još . Jedva čekam da se vratim pisanju knjige. – Berni je sporo odmahnuo glavom. Ko će ga znati. Možda ga je Hamza uzeo kad je Hana ubijena – pretpostavljam da ga to čini vrlo sumnjivim – i onda ga. Bio je pedantan po tom pitanju. Ali još uvek mi je teško da poverujem da bi ubio te žene. verovatno si spreman da uradiš sve da bi se spasao. sudija-beže. – Naravno. – A šta je sa Šimšekom Devorom? – Hamzinim kočijašem? Hamza je verovatno hteo da „počisti“ sve za sobom. dao Meri da ga ponese u harem. Sipao je viski u jednu čašu i pružio je Kamilu. Ovo je moj poslednji zadatak. – Potkazivač u haremu.čašicu. Uzeo je još jedan gutljaj viskija. kotrljajući reči u ustima. a onda otpi jedan gutljaj iz nje. – Pitam se ko li to ima slobodan pristup haremu – nastavio je Berni. Stvarno su bili brzi. Možda – odgovori Berni. Teško je poverovati da bi ubio prijatelja. – Možda neki od evnuha. koji ju je ovoga puta uzeo. pa je video isti privesak na Meri. smučilo mi se. – Ovo nije naročito lepo zanimanje. Strašno ga je pogodila Hanina smrt. Ali ako ti je glava na panju. Nismo primili nikakvu poruku nakon prvog uspostavljenog kontakta. misleći da će ga neko videti i staviti poruku u njega kao pre. – A sada zna i naša draga tajna policija. I da budem iskren. ti stvarno jesi učenjak. osim mene.

bože. Ko god zna nešto o zaveri – i privesku – biće meta. – Kamil pogleda u Bernija. – Neka je Alah štiti. Berni sklopi oči. – Isuse. – O. Potkažeš nekoliko ljudi. ali ne shvataš da su oni samo sitne ribe i da iza njih stoji veliki čekić koji jedva čeka da te zgnječi. Šukrija-hanumi. Sibil-hanuma! Ona je ženama rekla za privesak. ali se ovih dana vratila u grad. Marijo i Josife. Sibil-hanuma je rekla ženama da su i Hana i Meri imale onaj isti privesak s ugraviranom tugrom. Verovatno im je kazala i za pesmu. Kamil skoči sa stolice. – Možda niko nije shvatio da su ti događaji međusobno povezani – dodao je on pun nade.uvek muva po istom haremu. Mislio sam da je ona mrtva. Ali Arslan-pašina žena sultanija Esma i njena ćerka Perihana. – Ko je još bio tamo? – Šukrijina sestra Lejla. Šukrija-hanuma očigledno misli da je kažnjena jer je sultan pogrešno ubeđen da je princ Zija bio umešan u zaveru njegovog svrgavanja. – Udala za nekoga u Erzurumu. . Siguran sam da potkazivač nije znao celu priču. a Sibil-hanuma je otišla da je vidi. – Kojim ženama? – Išla je u posetu verenici princa Zije. Berni se okrenuo i pogledao u Kamila.

ne primetivši u ogledalu odraz jedne sitne figure koja joj se približava – jedne od mnoštva okolnih statua. Onaj mršavi evnuh stajao je pored jednog mangala spremajući se da im kuva kafu. Sibil je iznenadilo kako sultanija dobro govori engleski. stajao je sto s mnoštvom poslastica i jednim srebrnim poslužavnikom s voćem. – Tako sam čula. ali u mojim godinama više me zanima dobro društvo nego uobičajene pompa i trice. Sadržaj soba odslikavao se u džinovskim ogledalima sa zlatnim ramovima koja su prekrivala njihove zidove. ali je ona ovde sedela naspram svoje . I ja to više volim. pored vaza viših od čoveka i stolova s elegantnim nogarima i tablama od poludragog kamenja. – Hvala vam. ovo je više izletnički nego pravi ručak. Sibil je zastala da pogleda predivnog psa u prirodnoj veličini napravljenog od prozirnog žada. Sibil-hanumo. Nije videla nijednog od njih. – Oprostite mi što vas dočekujem ovako neformalno. Počastvovana sam što ste došli. Sultanija Esma imala je na sebi jednostavnu smeđu haljinu i običan veo od svilene gaze. Izvela je Sibil na jedan deo terase prekriven pločicama s vrlo složenom šarom. vaše veličanstvo. Kao što vidite. koja je oživela. Nadam se da vam to ne smeta. koji je gledao na Bosfor. Prošlost je posuda s budućnošću S ibil i onaj evnuh tiho su prolazili kroz ogromne sobe visokih tavanica. Setila se da je nepristojno gledati pravo u oči.44. Na prethodnim sastancima govorile su turski pa je mislila da ga ona ne zna. Tamo. Žene u haremu obično sede jedne pored drugih. zbog čega je podsećala na carića u kavezu za paunove. Sibil se pitala gde li su ostale sluge. Sve površine u tim prostorijama bile su nakrcane vazama i kipovima. iza jednog vetrobrana. Sibil je popravila suknju i pokušala da se seti kako treba da se ponaša.

ali se ne žali. – Jesu li autori svih tih dela bile žene? – pitala je Sibil radoznalo. kao što je moja majka. Naročito onima koje su stvorile žene. Ja sam. Moja majka je bila veliki mecena. Ona je bila izuzetna žena. Ali malo ko to ceni kod žena – dodala je s prizvukom gorčine u glasu. ali moj muž ju je dao u jednu porodicu čija mu je podrška bila preko potrebna. – Možda im je zabavno na početku braka. Moja majka je. bila njen glavni projekat. koja se udala u palanci – kazala je sultanija nežno se osmehnuvši – a može i da provodi koliko god hoće vremena sa svojom dragom majkom. Stalno je podsećam na to kako je izbegla sudbinu Šukrije. Ali postoje i žene koje su i umetnici. – Kao što sam vam rekla prošle nedelje. na neki način. manje poznate jer samo muškarci uspevaju da nađu mecene. Perihana je nesrećna. Gde ste ga naučili? – Od moje majke. – Da. pa čak i kineskom. ali brzo to izgustiraju. Zato je odlučila da gleda u jednu tačku iznad sultanijinog levog ramena. Neverovatno inteligentna i obožavala je život. ali ne mogu da kažem da joj je pomogao. ona ima potpuno drugačija očekivanja. One su. Kada se već tu našla. kao što znate. Neke su bile bogate. Takav je pristup imala i moja ćerka. – Vaš engleski je besprekoran. Ja sam volela svog sestrića i navijala za njihov brak. bila Ruskinja. Sibil-hanumo? Carstva bi bez njih stala i počela da se raspadaju. i to naročito onoj koja mu se sviđa. . vaše veličanstvo. Odrasla je u Parizu i mnogo je proputovala pre nego što su je zarobili na jednom brodu i prodali haremu. koje su ne samo naručivale umetnička dela već su učestvovale i u njihovom stvaranju. i naučnici. nažalost. Gde ima politike bez nevesta.domaćice. pametno je iskoristila moć i bogatstvo koji pripadaju jednoj sultanovoj ženi. Ludo se zaljubila u svog rođaka Ziju. persijskom. nego u stranim jezicima. Meni je mnogo koristilo što sam odrasla okružena takvim bogatstvom strane kulture i znanja. Kakva je vajda od takvih novina u haremu? Bolje je biti odličan u šivenju. – Mislim da to što je Perihana tako bliska s Lejlom i Šukrijom govori o tome koliko je velikodušna. engleskom. Okružila se najboljim umetničkim delima i knjigama iz celog sveta – na francuskom. Sibil nije znala šta da kaže i pogledala je u svoje šake.

– Digla je s poslužavnika parče pite s mesom i uzela jedan zalogaj. Video se dim njihovih logorskih vatri. – Mislim da jesam. pa ju je uništio kao i mog oca. Ali ipak. gde je često odlazila da se skloni od ostalih žena. – Sultanija Esma je ćuteći gledala suprotnu obalu kao da na njoj nešto traži. čak i s ovog mesta. – Ona se nikada ne bi nagnula kroz taj prozor. Bojala se visine. Kazali su da je njen pad bio nesrećan slučaj. ali ja ne verujem u to – rekla je sultanija ogorčeno. a neprijatelj je bio na kapijama grada. Udobnije je. kao da je malopre pričala nešto nebitno. Oseti stid zbog nje. februara 1878. . Ruska vojska bila je na pragu Istanbula. Odvela je Sibil do jednog plišanog divana koji se nalazio na natkrivenom delu terase. Možda su prisluškivali njeno nemo opštenje s njenim ujacima. Počeo je da duva povetarac i bilo joj je hladno. straha. – Dobro se sećam dana kada je umrla. – Nisam mogla da se ne zapitam da njihovi generali nisu možda naši rođaci. osećam da mi se ruka nalazi na njegovom pulsu. kojima su joj govorili da još malo izdrži i da će uskoro stići. ali to je bilo detinjstvo u stotinu soba. u Staroj palati. i vidim ga svojim očima. Izgledalo je kao da su slali signale mojoj majci. zadrhtavši od hladnoće i nekog. – Sultanija se nasmeši. 15. – Hajde ovde da sednemo. Sibil-hanumo. To sam nasledila od svoje majke. Siguran sam da je se sultan Abdulhamid plašio. Da bi promenila temu kazala je: – Mora da ste imali divno detinjstvo. – Pala je s prozora jedne male osmatračke kule iznad harema. – Strašno – uzviknula je Sibil. Pričajte mi o sebi. Jednom mi je rekla da je zamišljala kako odatle može da vidi Pariz i Sankt Peterburg. neobjašnjivog.– Da. Nisam smela da izlazim napolje u spoljni svet. Sultanija se odjednom uhvatila za naslon stolice i ustala. Sibilhanumo – kazala je veselo. – Ko je mogao da učini tako nešto? – Ona je bila Ruskinja. Sibil se s nelagodom promeškolji na stolici. – Ali zakasnili su – kazala je sultanija ponovo se okrenuvši Sibil. Sibil se osećala neprijatno što tako detaljno pretresa Perihanin privatan život u njenom odsustvu. stalno ih drži na oku.

Kada je procenila da se ono dovoljno ohladilo. Sultanija je svojim tankim prstom dodirnula dno šoljice nekoliko puta. to je on – kazala je sultanija pokazujući na jednu dugačku traku što se pružala od dna šoljice do njenog oboda. Evo. nakrivila je šoljicu i pokazala je Sibil. – Naravno. Osećala se kao da radi nešto neoprezno. Kada je Sibil prestala da pijucka iz svoje kobaltnoplave šoljice. – To je sigurno moj otac. Nakon nekoliko sekundi. vaše veličanstvo? – Tu će sigurno biti Kamil. sunce se primaklo šumovitim brdima. Došla sam ovamo vrlo mlada. Pamtim samo unutrašnjost Eseksa. – Ovde je i jedna žena. – Možete li da mi kažete kako će mi izgledati budućnost. pomisli ona osetivši nelagodu jer je pretpostavila da će njena tajna želja biti otkrivena. a ovo budućnost – rekla je pokazavši smeđe grudvice i šare sitnozrnastog soca na zidu Sibiline šoljice. onda ste putovali mnogo više nego ja. – Ako je tako. jedan kratak boravak u Londonu i Stambol. Vas dve ste bile . sultanija Esma ju je uzela i okrenula na tanjiriću lukavo se smeškajući. ali bila je i uljuljkana voćem na tanjiru koje je podsećalo na dragulje. draga moja. koji je veoma lep – dodala je brže-bolje. draga moja. – Vidite li? Ovo je vaša prošlost. – Vidim jednog starijeg muškarca koji vas zna ceo život. – Da. Dok su njih dve pričale svoje uspomene. okrenula ju je i zagledala se u nju. – Ja jedva da sam igde bila. – Prošlost je pupoljak budućnosti. naravno – odgovorila je Sibil razočarano.Sibil je prijatno utonula u meke jastuke i još bolje se uvila u šal. Pustite me da prvo shvatim njen oblik. vaša majka mislim. Evnuh im je poslužio kafu. – Vaše veličanstvo ima mnogo skrivenih talenata – kazala je Sibil nasmešivši se. Naravno. – Mogu da vam proreknem sudbinu. Pričajte mi o Eseksu. ali su nas prekinuli. blistavim vodenim prostranstvom što joj se pružalo ispod nogu i budućom dragocenom uspomenom o ručku s članom carske porodice na najlepšem mestu na svetu. majka. Onog dana ste pričali o njemu.

– Zar i to možete da vidite? Sultanija usmeri svoje crne oči u Sibil. Sibil je podstaknuta tim njenim rečima kazala: – Možda ću imati više uspeha s budućnošću. U šoljici se vidi dugo vreme. Da. – Dve Engleskinje? Iz moje prošlosti? Jedna je možda moja tetka. a približavam se budućnosti. Vidim to po njihovoj odeći. – Ona ovde nestaje iz vašeg života. – Onda je to možda neko iz ambasade. One su imale veoma važnu ulogu u mom doskorašnjem životu. Ne možemo da krenemo dalje dok potpuno ne ispitamo prošlost. Da se one možda nisu vratile u Englesku? – Blagi bože. – Hvala vam. – Sultanija je pokazala prstom u šoljicu i pogledala gore. Pričale smo o njima onog dana kod Šukrija-hanume. ali ona je Italijanka. – Ne. Ko bi to mogao da bude? Sultanija je primakla šoljicu očima. ludice moja. – Ah. – Da. Mogu. – A ovde su i neke druge žene vaših godina. – Guvernante? – Hana Simons i Meri Dikson. – Postoji li tamo neka žena koja vam je važna? U šoljici vam se ne bi pojavio običan službenik. bože – uzviknula je Sibil. – Žao mi je zbog vašeg gubitka. Ne znam ko su ostale. – Visoko iznad njih zakričali su galebovi. – Jedna od njih je sigurno moja sestra Mejtlin. kćeri moja. – O. – Ne.vrlo bliske. One dve guvernante koje su ubijene. – Umrla je pre nekoliko godina. ne. – One su Engleskinje. – Iz nedavne prošlosti. Sibil se zamislila. – Sultanija je blagi prizvuk nestrpljenja u glasu odmah prikrila rezigniranošću. Vi ne vidite svoj život tako jasno kao što to čini oko ove šoljice. vaše veličanstvo. – Da. . – Zaista ne mogu da se setim nijedne Engleskinje. Pogledajte ovde – obrisi tih žena se završavaju. Mora da su to one dve guvernante. Imam jednu dobru poznanicu.

Pretpostavljam da su se pojavile u šoljici zbog toga što su ubijene. i ništa više. jer je o tome već pričala s Lejlom. – Pa – kazala je Sibil oklevajući – izgleda da su te dve smrti međusobno povezane. – Merina odeća nađena je u Čamjeriju. da. – Nastavite. molim vas. – Ah. – Ne bih baš tako rekla. – Sibil se smela. Ali to bi mogla biti i slučajnost. Ja samo pomažem u toj istrazi. a s Meri sam se videla samo dva-tri puta. Postoji li još neka veza? Sibil je ponovo oklevala. – Šta on znači? – Izvinite. – Ah. – Povezane? Kako? – Prvo. Zavladao je tajac. – Zašto je to toliko važno? Možda su išle kod istog zlatara. – A gde to? – Jedna u Čamjeriju. Ne mogu da se setim. – Ta dva mesta nisu tako blizu jedno drugog. tako. A i nađene su u istom kraju. – Ali na njoj se nalaze tugra i jedan natpis na kineskom. – Obe su imale istu ogrlicu. – Sultanija je na trenutak zažmurila. Hanu uopšte nisam poznavala. – To je. obe su radile u palati. svakako. – Sibil nije mogla da sakrije prizvuk ponosa u glasu kada je to rekla. tako. vaše veličanstvo. – Čini mi se nešto u vezi s nekom tetivom luka. Sultanija se mlako nasmešila. ali kakve to veze ima s njihovim ubistvom? – Nije tako beznačajno kao što izgleda. Znači te dve žene oblikuju vašu budućnost. ali shvatila je da su joj se dizgine već otele. S njom sam jedva razmenila nekoliko reči.– A. Ali zašto su one u posudi vaše prošlosti? Mora da ste ih dobro poznavali kada su imale tako važnu ulogu u vašem životu? – Ne. . – Sibil je pokušala da zvuči rutinerski. a druga u Centralnom selu. Moguće je da je to neka tajna šifra za nekakvu zaveru protiv sultana. vaše veličanstvo. setivši se Kamilovog upozorenja. ali u glasu joj se osetila primesa uzbuđenja i ponosa. Ja sam pomagala u istrazi. Nakon toga ponovo se oglasila sultanija: – Baš čudno. vrlo važno.

naravno.– Ko još misli da se teorija zavere zasniva na toj ogrlici? – To je Kamil-pašina ideja. – Aha. . Nije više imala želju da čuje kako će joj izgledati budućnost. veliko mi je zadovoljstvo što mogla da popričam s vama i izuzetno cenim vaše gostoprimstvo. – Vaše veličanstvo. – Da. – Poznajete li ga? – pitala je Sibil ne uspevajući da sakrije uzbuđenje u glasu. ali meni sve to zvuči pomalo nestvarno. Primetivši to sultanija Esma je odgovorila: – Poznavala sam njegovu majku. Otac ne voli da kasnim. a ne moja. vaše veličanstvo. Mislim da samo on može da rasvetli te slučajeve. kakvi – odgovorila je Sibil pocrvenevši. – Spomenuli ste to kod Lejle. A večeras vam na večeru dolazi i spomenuti sudija. – Naravno. Očevi mnogo očekuju od svojih kćeri. Je l’ vam se on sviđa? – Ma. Senka vile sada se već spustila na terasu i šal više nije mogao da je zagreje. – Provela sam vrlo prijatno popodne. Drago mi je da vidim da ste tako odgovorna ćerka. – Ko je Kamil-paša? – Sudija nižeg suda u Bejogluu. Uporno zapitkivanje sultanije Esme probudilo je kod nje neprijatno osećanje da je prekršila obećanje koje je dala Kamilu. tako. Gledala je u te duge senke i pitala se koliko je sati. A šta on misli. ali morala bih da se vratim kući da ne zakasnim na večeru. Mnogo vam hvala. – Ah. zaista tako izgleda – rekla je Sibil mlako se osmehnuvši. Lice joj se ozarilo i ustala je. – Ali mislim da je sjajan detektiv. Pretpostavljam da Hana i Meri nisu mogle da budu umešane u istu zaveru jer je između smrti jedne i druge prošlo nekoliko godina. zar ne? – Izvinite. ko je organizator te zavere – ili zavera? Je li možda nekoga već uhapsio? – Mislim da to još uvek ne zna. Alp-pašin sin. kada vam to ovako kažem. da – rekla je Sibil. Iznenada požele da pobegne odatle. – Ah. Ali čudno je što su obe imale istu ogrlicu. zar ne? – Otkud znate? – kazala je Sibil usplahireno.

Otac će mi se zabrinuti. Izgleda da je bila sjajna žena. on ju je stegao još jače. Ona je to napravila samo za nju. – Podignite me. uzeo je za ruku svojim dugačkim. Pričala mi je da joj je ovo mesto najviše nedostajalo. Ako se ne pojavim do večere. pre nego što odete. ali nije uspela da se podigne. Ona otrča do ivice i proba da se uhvati za pločice terase koje su se udaljavale. Nakon što mi je otac umro. Niko ne može da vas vidi. poslali da živi u Staroj palati. idi i pripremi Sibil-hanumu. – Možete da plivate u potpunoj privatnosti. Evnuh je došao do Sibil. Haj’te ovamo. pozvaće stražu. kada je bila slobodna. Vaše veličanstvo? – Sibilin glas je zvučao šuplje jer se odbijao od okolnih stena. volela bih da nešto vidite. Sultanija Esma prišla je ivici terase. Moja majka je ovde provodila mnogo vremena pecajući. Terasa se ubrzo našla daleko iznad nje. Jedna od štićenica moje majke bila je arhitekta. Kada je krenula da izvuče ruku. molim vas. Za šta zna malo ljudi. Htela bih da mi još pričate o svojoj majci. Ona je i dalje govorila. Sultanija je povukla polugu i jedan deo poda na kome su stajali Sibil i evnuh počeo je da se spušta uz škripu. Sibil je krenula za sultanijom do dela terase na kome se nalazio jedan kameni paravan. – Zar nije divno? Ovo je sprava koja dozvoljava ženama u haremu da pecaju i brčkaju se u moru a da ih niko spolja ne vidi. – Vidite ovu polugu ovde.– Oh. ali on ju je čvrsto držao. Na pozadini od neba videla se samo silueta sultanijine glave. – Podignite me. Nikada više nije izašla odande. Evnuh je pustio Sibil. zar ne? Govorila je da je to podseća na mladost. Arif-ago. Sjajno. – Pokazaću vam nešto zbilja posebno. – Još jedna . s još jednom ženom. – Ne bojte se – kazala stara žena nežno. dogodi se nešto izvanredno. Sibil osećala nelagodu i htede da se skloni. Kada je povučete. Potpuno ste bezbedni. vaše veličanstvo. molim vas. čeličnim prstima i pogledao u sultaniju očekujući sledeću naredbu. nju su. draga moja. – Arif-ago – viknula je. Šaka joj je prešla preko isklesanog kamena i zaustavila se na jednom ispupčenju. Sibil je zagrebala noktima po pločicama. – Morska voda dolazi do vas kroz tu rešetku iza.

Zašto ovo radite? – vikala je Sibil. Nisi gluv. prepuštene tuđoj milosti. kao što sam rekla. posuda budućnosti. – Sigurna sam da će neko doći i izvući nas odavde. Čulo se samo pljuskanje vode na kitnjastoj rešetki koja se nalazila na suprotnom kraju prostora. – Sultanija je ućutala i pogledala dole. Njegove sjajne oči usredsredile su se na Sibil. – Prošlost je. u senku. Ali sigurno će naći sultaniju Esmu i pitati je za mene. Kada je ponovo pogledala gore. Primetila je da je platforma na kojoj je stajala s evnuhom bila ostrvo od nekih petnaestak kvadratnih metara koje je stajalo nad samom vodom. Iza one gvozdene rešetke čuo se zvuk pljuskanja vesala koja se udaljavaju. ne skidajući pogled s neba koje se nalazilo visoko iznad njih. Do njih je dopirao samo sultanijin glas. Tako ti je to. a onda nastavila blažim glasom: – Neke stvari ne mogu da se poprave. Evnuhu se obraćala na turskom da ne bi klonula duhom. Znaš šta ti je činiti. noćno. Čuo si je. Evnuh se šetkao napred-nazad. Sibil-hanumo. a s druge tamno. – Zar ti to nije dovoljno? Tvoja sudbina je vezana za moju. iako on ništa nije progovarao. Ljudi iz ambasade znaju gde sam. a možda i još nešto. Arif-ago. Možda misle da sam otišla u palatu. prošarano zvezdicama i mesečevim srpom. Evnuh ju je slušao kao omađijan. pomislila je. Sibil se učinilo da ga čuje kako mumla. gledajući gore otvorenih usta. ali zato neke druge mogu. u otvoru iznad njih videlo se samo nebo. nije bila sigurna da li je ljudima u ambasadi rekla kuda tačno ide. Sibil se okrenula i pitala ga na turskom: – Šta se dešava? Zar se ona neće vratiti? Evnuh je stao. Bila je oslikana tako da podseća na nebo – s jedne strane svetloplavo od oblaka. Ona ti je sudijino uvo. visoku zasvođenu tavanicu te podzemne prostorije. Ne mogu da verujem da bi sultane dozvolile da ostanu zarobljene ovde. – Znaš li kako se izlazi odavde? Mora da nekako možemo da se vratimo gore. – Rekavši to počela je da se smeje. Sibil je pogledala u okolnu. . – Ne razumem. – Glas joj je ponovo postao grublji. – A mnogo toga može da se izgubi. – Iako je to rekla.zapadnjakinja.

Evnuh je čučnuo i nemo se zagledao u nju. Onaj kvadrat neba iznad nje blago se zarumeneo. . Drhtala je od hladnoće. pa je išla vrlo obazrivo. Nije znala da pliva. Prošetala je po platformi. skinula podsuknje i odložila ih na platformu. a onda sela na jedan njen kraj i probala da zapodene razgovor s evnuhom koji je tvrdoglavo ćutao. Pogledala je oko sebe zabrinuto u potrazi za nekim izlazom gore ili do sledećeg nivoa. unutra ima ulja. pronašli smo čamac. Neki čamčić je udarao u jedan udaljeni zid. Obazrivo je kročila na one glatke mermerne stepenice. Podsuknje su joj bile vlažne i teške. tabani su joj dodirnuli popločanu površinu poda. Kada je sišla u vodu do grudi. ali pod je bio ravan i lako je došla do njega. Voda nije bila mnogo duboka. da me je možda pozvao neko drugi. Podzemni zidovi bili su prekriveni mermernim reljefima drveća i cveća s kojih se ljuspala boja. jer mi je tu poruku jedan sluga preneo usmeno. da sam pogrešila. – Pa. Da vidimo možemo li da je upalimo. a na izrezbarenom pramcu visio je mesingani fenjer. Sibil je bilo hladno i kočile su joj se noge. a onda se popela nekoliko stepenika iznad vode. U njemu su se nalazili jedno parče somotskog tepiha. Svi su ga videli. skupila je svoje podsuknje i prebacila ih preko ruke. Njega zna čuvar na kapiji ambasade. Umorivši se od mirovanja. Pogledala je u čamac. Nije bilo nikakvog dokaza da me je ona pozvala. svileni jastuci i dva vesla.Odjednom se sledila: sultanija Esma bi mogla da kaže da me nije videla. a onda rekla uzbuđeno: – Gle. a onda počeo sve više da se stapa s tamnijom polovinom tavanice. Povukla je čamac prema platformi da bi ga pregledala. Da bi žene mogle da plivaju. Evnuh joj ništa nije odgovorio. – Ne moramo valjda da se bojimo plime? – pitala ga je zabrinuto. – A imamo i svetiljku. Sada se lakše kretala kroz vodu. ali ne znam kako ćemo ga prebaciti na drugu stranu one gvozdene rešetke – kazala je i odjednom pogledala u vodu čija se visina nije menjala. ali primetila je samo jedno mermerno stepenište koje se na jednom kraju oslanjalo o platformu a na drugom ulazilo u vodu. Ali pokupio me je njen evnuh. Evnuh je gledao u nebo napeto osluškujući. Pogledala je u evnuha koji se nije micao. Pošla je ka onom čamcu. pomislila je.

Držeći fenjer visoko iznad glave pregledala ga je celog. Ubrzo je postalo tako mračno da na njoj više nije mogla da vidi evnuha. Sibil je ušla u čamac i nespretno odveslala do onog zida. . čeprkajući prstima ispod ljuspica boje u potrazi za nekim mehanizmom čijim bi se pokretanjem platforma podigla.– U jednoj kutijici na dnu čamca našla je kremen i upalila fenjer. već samo avetinjski sjaj njegove bele haljine. Evnuh je okrenuo glavu kao da mu je svetlost povredila oči.

– Batler je izgledao zbunjeno. gospodine. Berni ga je gledao s gađenjem. Mladić je odmah odjurio po njega. – Tvoj posao je da to otkriješ. Kamil se okrenuo ka Berniju. Kamil se trudio da zvuči strpljivo. Žao mi je. Kazala je da ide u posetu jednom članu otomanske carske porodice – kazao je batler zvanično. – Kada gospođica Sibil nije ovde. – Da li se nešto dogodilo? Berni je prišao i stao ispred batlera. gospodine. ne sećam se. gospodine. – Ambasador je upravo završio s večerom. gospodine? Možda samo kasni – . – Obično se vraća u vreme večere. – Pa kako onda ne znaš kuda je otišla gospođica Sibil? – Nije mi rekla. iako je pozvala gosta na večeru? – Šta sam ja tu mogao da uradim. Fredi. on večera u svojoj kancelariji – objasnio je. – U glasu mu se oseti nota zabrinutosti. a ne da pustiš da ko god hoće jednostavno odšeta s njom. Fredi. Bilo bi nepristojno da je ja to pitam. gospodine. Kamil je ljubazno upitao razbarušenog batlera: – Kada ste je očekivali da se vrati? Batler je pogledao u sumrak koji se uvlačio kroz prozore rezidencije. – Trebalo je da večeramo ovde zajedno pre oko sat vremena. – Ne.45. Tanko sečivo G ospođicu Sibil je rano jutros pokupio kočijom neki evnuh. – Zar tvoj posao. nije da znaš šta se ovde događa? – Jeste. – Da li se sećate kod koga je rekla da ide? – Berni se nervozno šetkao iza njega. Berni je kazao pretećim glasom: – A ti se nisi nimalo zabrinuo što se gospođica Sibil nije vratila. Fredi je doviknuo jednom slugi da mu dovede glavnog vratara Engleza. Žao mi je.

– Dođi ovamo – kazao je Berni pokazavši prstom na jedno parče papira koje je stajalo na Sibilinom pisaćem stolu. – Nije ti palo na pamet da pitaš nekoga šta tu piše? Ako se nešto bude dogodilo gospođici Sibil. govoreći. Na njemu su stajala dva reda turskih slova ispisanih krasnopisom ispod kojih je stajao crveni pečat. On mi je dao jedno parče hartije. preskačući ih sve po dve. a Kamil ga je pratio u stopu. – Kamilu je laknulo što nije morao da se bakće i sa Sibilinim ocem. ali zato su naišli na vratara. među nama. Moj stric je dobar čovek. Fredija više nije bilo tamo. – Od toga će biti veća šteta nego korist. Ušao je za njim u Sibilinu spavaću sobu pomalo zazirući od te invazije na zabranjeno žensko carstvo. Treba nam otvorena kočija. Hteo je da je nađe. Pitali su ga ko je tog jutra pokupio Sibil. – Znam šta hoćeš da kažeš. To je sve što sam uspeo da saznam. Sluškinja koja je pomogla Sibil da se obuče rekla je da joj je ona kazala da ide da poseti nekoga u palati.dodao je nesigurnim glasom. Kamil zapanji otkriće da ona očekuje da je on pita da se uda za njega.. Zajedno su pročitali ono Sibilino pismo. ti ćeš . – Ne. a konture su joj bile ublažene mekim tkaninama obrubljenim finom čipkom. taj evnus – kazao je vratar pocrvenevši dok je izgovarao tu reč – crnac. bila je sva u belom i bež. – Da li sluškinje nešto znaju? – pitao je Bernija. – Berni je pozvao batlera: – Dovedi mi Samija. ali sasvim ženska. ali je. Oskudno nameštena. pomalo nepredvidiv. gospodine. Nakon toga se okrenuo prema Kamilu i rekao: – Tako ćemo biti brži. a jedino što je sada mogao da uradi bilo je to da se suzdrži da ne izjuri na vrata. Razgovarao sam s celim osobljem. – Pa taj. Hajde da pogledamo njenu sobu. Hajde da je nađemo. – Ali ja ne znam da čitam turski. – Do đavola. – Pružio im je jedan komad finog pergamenta sa zlatnim grbom. Berni mu je istrgao papir iz ruke.. Kada su se spustili u prizemlje. – Berni je požurio uz stepenice. Kamil je povukao Bernija u stranu i pitao ga: – Da li da kažemo ambasadoru? Berni je odmahnuo glavom.

– Ja sam naoružan. a onda je jedan pružio Kamilu. Brzo.. – To je pozivnica na ručak. . Dolazi ovamo. Iz nje je izvukao komad pečatnog voska. – Vratar se prepao. a iz džepa jedan mali mesingani pečat i na dno pisma. a zatim počeo da pretura po fioci. Kamil izvadi iz njega jedan prazan list papira i elegantno klizeći perom zdesna nalevo napisao nekoliko redaka na turskom. – Šta. Samo stoje datum. – Kamil i Berni su se nemo zgledali. vreme i to da će po nju doći sluga Šukrija-hanume.biti kriv. pokazao papir Kamilu. – Od sultanije Esme? – Ne. skinuo s police jednu knjigu i iz nje izvukao neki ključ. Kamil je dodao: – To je njen porodični pečat. Proverio ih je da li su puni. Sami ih je čekao s kočijom na vratima. ignorišući ga.? – Berni je pogledao preko Kamilovog ramena. a zatim i na koverat. Berni je utrčao u jednu sobu u prizemlju. stavio oznake svoje funkcije. Da Sibil nije ostavila ono pismo. Ova je očigledno imala za cilj da dovede u zabludu one koji bi je tražili. čoveče. Kamil ga je pozvao i pružio mu koverat. – Alah pomaže onima koji pomažu sebi – rekao je raširivši kaput da pokaže i futrolu s pištoljem koja mu je stajala na boku. – Majko božja. – Treba mi malo papira. Od Šukrija-hanume. – Šta je s njom? Berni je. – Šta tu piše? Teško čitam ovako kitnjast rukopis. – Mora da je bila još jedna poruka pre nje. – To te neće spasiti od metka! Kamil je izvadio iz čizme jedno kao igla tanko sečivo. krenuli bismo na pogrešnu stranu. – Gospođici Sibil? – promucao je. – Ali evnuh ju je doneo kada je došao po nju. – A gde? – To ne piše. Nije ranije poslata. – Misliš tim tvojim bajalicama na čizmama? – frknuo je Berni. do đavola. Berni je pokazao rukom prema pisaćem stolu.. Nakon toga je njime otključao jednu fioku i izvadio iz nje dva pištolja. Nakon toga se kitnjasto potpisao. Kamil je pokazao prstom ka svojim stopalima.

Tu se nalazi naredba žandarmima da im daju oružje i odmah ih otprate do letnjikovca sultanije Esme u Tarabji. U njemu stoji da on treba da ode sa sinovima kod komandanta žandarmerije. nagnut napred i nestrpljivo uvijajući uzde u rukama. – Da smo uzbunili britansku stražu. efendijo. Molimo Alaha da njihovo prisustvo tamo bude suvišno. Starešina sela treba da im pokaže ovo pismo. efendijo. – Odnesi ovo pismo starešini Centralnog sela. Dobro poznajem taj kraj. Berni je već sedeo u njoj.– Uzmi najbržeg konja iz svoje štale i odjaši ispred nas do Centralnog sela. Ne policije. Možda je život Sibil-hanume u opasnosti. Ovako je najbolje. . – A nisam više siguran ni u lojalnost policije. Je l’ jasno? – Da. a ne policije. Konji su se stuštili prema kapiji. morali bismo da obavestimo ambasadora – viknuo je Kamil. – I ti idi s njim. Znaš li da dođeš do njega? – Da. Kamil je uskočio u kočiju.

zabranjeno. pitom sa sirom. Grudi su mi bile umotane u prozirni oblak svilene gaze. ali voda u hamamu nije bila mnogo duboka.46. Pitala sam se da li je iko dolazio ovamo od našeg poslednjeg prošlogodišnjeg izleta. možda neki dečaci koje je privukla ideja da budu gospodari jednog carstva koje će im uskoro biti nedostupno. Kada smo stigle do onog hamama pored mora i poslale kočijaša nazad. nije znala da pliva. Sećam se kako se uplašila kada sam zaronila u nju. Kao i većina žena. Kosa mi je bila upletena u stotinu pletenica prošaranih dijamantima i biserima. Njena tanušna bela stopala klatila su se nad bazenom. Stotinu pletenica H tela sam da napravim pravu malu svečanost. Imala sam običaj da prođem ispod dasaka i izronim iza nje da bi vrisnula od straha. Skinula sam feredžu. Primetila sam da je naš dušek – dušek za koji je Meri angažovala nekoga da ga donese ovamo pre našeg prvog dolaska – bio isflekan na nekim mestima na kojima pre nije bio. odgovarajući ugođaj za moj odgovor Meri. Bila je tako bistra da je ličila na senku. Violeta je insistirala da dođe. Ali iz unutrašnjosti kupatila videlo se samo plavo nebesko oko koje je pratilo Violetu dok je širila prekrivače. Zidovi hamama su nas štitili od vetra. . otkrivajući prugastu satensku tuniku boje jabuke i đumbira i novu haljinu od najtanje svile boje kajsije. a voda je tu bila ukroćena i širila se preko peska kao lepeza. Bila je to prava gozba. voćem i kolačima. opasno. Ali kada smo prostrle naš novi jorgan. sve je izgledalo skoro kao i pre. palila mangal i raspakivala bakarne tiganje sa sarmicama od vinove loze. Meri je izula cipele. rekavši mu da se vrati za tri sata. Pretpostavljala sam da je svako mogao da dođe ovamo u našem odsustvu. Hladnoća je iskrivila nekoliko podnih dasaka. rekavši da nam je za jelo spremila nešto posebno. ivice neba postale su purpurno crvene.

Dođi da vidiš zvezde. Meri je gledala u mene čekajući da nastavim. ali sam videla da nije bila sigurna jasno jesam li ozbiljna ili se samo šalim. – Liči mi na tvoju kosu prošaranu dijamantima. Dženana – prošaputala je. Uzela sam je za ruku. Znala sam da Meri ne voli da se svlači u prisustvu nepoznatih ljudi. Zar ne voliš da te služe? – rekla sam klimnuvši joj glavom. pretpostavljam da volim. Njena kapa od kose sijala se u mraku kao zlato. ali ja nisam rekla više ništa. pa te večeri nije htela da ide u vodu. – Lezi. – Violetu? Ona može da nas služi. – Pa. Meri je došla i sela pored mene. Meri se spustila i namestila podsuknje tako da joj pokrivaju noge. mada joj je moj otac našao dobrog muža – pa neće da ostaje sama. – Pomerila sam jorgan na stazu koja je okruživala vodu i legla na njega okrenuvši lice ka nebu. Sve je uznemirava. gledale smo u kvadrat noćnog neba što nam ga je otkrivala geometrija zidova hamama. Ionako je bilo suviše hladno. – Onda ćemo samo da ćaskamo. – Insistirala je da dođe i nisam mogla da je odbijem. . Dok nam je mek štepani saten milovao dlanove. Meri.– Zašto si povela sluškinju? – prošaputala je ona gledajući u Violetu koja je sedela u jednoj kabini blizu mangala. Na sebi je imala običnu belu bluzu.

Berni se iscerio. – Pa. sultaniji Esmi? – Pomalo zastrašujuća ali bezopasna dama.47. i ovaj moj drugi . – Siguran sam da jesi – rekao je potapšavši futrolu svog pištolja. – Molim? – Šekspir. – Pa. – Ne znamo koga ćemo još tamo zateći. verio Šukrijom. videćemo ko nam je protivnik. a ne njena majka – kazao je Kamil. Vila u Tarabji G rbavi mesec preplavio je Bosfor svetlošću i jasno osenčio drveće i žbunje što je promicalo kraj otvorene kočije koja je grabila na sever. a možda i ceo harem. Ona ili njena ćerka. Berni je napravio grimasu. to je sasvim dovoljan razlog da joj smesti ovako nešto. – Ni svi arapski parfemi zajedno ne bi mogli da zaslade tu ručicu. Berni je ošinuo konje uzdama. Možda je u vili i sâm veliki vezir – rekao je namrštivši se. zašto su pikirali na Šukrija-hanumu. umesto njom. Magbet. – Mora da je neko ne voli. Šta znaš o njihovoj majci. – Ako se nešto desi Sibil-hanumi – naglasio je Kamil – sramota će pasti na Šukrija-hanumu. Kamil je ubrzo dodao: – Sibil-hanuma je rekla da misli da je Perihanahanuma bila ljuta što se princ Zija. Mudro. međutim. Perihana očigledno nije srećna u braku. Ona nikoga ne ugrožava. po mišljenju Sibilhanume. Pitam se. – Ali spreman sam za borbu. – Možda je u vili Perihana-hanuma. pošto je pozivnica napisana u njeno ime. – Misliš li da ćemo ovo moći da rešimo? Kamil se nije nasmejao. – Drago mi je da ste sada sa mnom i ti. – Berni se nervozno nasmešio i svoje od vetra pocrvenelo lice okrenuo prema Kamilu.

Svako od njih ima svoje konake i letnjikovce. – Znaš li da je staro. Ne vidim nijedno svetlo. – Verovatno je zaspao. Kočija se kretala sve brže. Šumarak borova i čempresa zaklanjao je pogled na vodeno prostranstvo koje je na mesečini podsećalo na more mleka. Kočija se zaustavila pored kapije od kovanog gvožđa. – Mislim da je vila sultanije Esme još severnije – rekao je Kamil brišući maramicom prašinu s lica dok je kočija usporavala pred raskršćem. Pretpostavljam da je ono mogla da bude pozivnica i za posetu vili Perihana-hanume. – Hajdemo. – Izgleda da unutra nema nikoga. – Tu izreku nikada nisam čuo. Berni je išao iza njega. – Moguće. Da nismo pogrešili kuću? – Ova odgovara opisu koji su nam dali u selu. – Mora da je ovo – kazao je Berni pokazujući rukom prema njoj. Ubrzo se ponovo sjurila nizbrdo. – Trebalo bi da se vratimo u selo i pitamo starešinu. Kamil je na svetlosti koja se odbijala od vode primetio džinovsku siluetu jedne kuće. ime ovog sela bilo Farmakeus – rekavši to . onda. mesec se pretvorio u beli disk s tufnama. – Možda su navučeni kapci. Zagledao je oko kapije. grčko. – Čudno. Berni se zagledao u Kamila koji se upiljio u mračnu vilu. – Ne znam. Bio je napet kao struna. Kamil je pogledao kroz kapiju u mračnu kuću. Put je ponovo išao uzbrdo i konji su morali dodatno da se napregnu. – Ne znam – kazao je Kamil. – Hajde – viknuo je Berni konjima. – Ovde bi trebalo da stoji noćni stražar – primetio je Kamil doskočivši na zemlju.prijatelj. prijatelju. Ima gomilu para. – Znaš li gde se oni nalaze? Moraćemo sve da ih proverimo. Kada su stigli do skretanja iza sela Tarabja. – Da nema još neku? Ona je ćerka sultana. ali stražarska kućica bila je prazna. ili možda čak i velikog vezira. Mislim da vi za to kažete: „crne ptice mi prelaze preko groba“. – Šta je bilo? Kamil se stresao i okrenuo ka njemu.

Kamil je pomislio na očevo telo koje su u tom trenutku prali u džamiji,
pripremajući ga za sutrašnju sahranu.
– Farmakeus. Lekar?
– Trovač. Pričalo se da je Medeja ovde bacila svoj otrov.
– Pa, ovo mesto me čini velo nervoznim. Hajdemo odavde – kazao je
Berni penjući se u kočiju.
Uzevši uzde okrenuo se prema Kamilu. – Ne misliš valjda da je
stvarno otišla kod Šukrija-hanume?
– I to je moguće, ali zašto bi u pismu napisala drugačije?
Berni je zavrteo glavom. – Možda je htela da fascinira sestru. Njih dve
su se uvek međusobno takmičile. Mejtlin je inače uspešnija od Sibil. –
Pucnuo je uzdama. Kočija je krenula za konjima. – Sibil mnogo
fantazira. Zaglibila se ovde brinući o mom stricu. Nije ni čudo što je
izmaštala ceo jedan svoj Orijent.

48.

Mreža

N

a našem kvadratu neba pojavio se mesec čija nam je svetlost
oduzela boju.
Meri je okrenula glavu prema meni. – Hvala ti što si mi tako dobra
prijateljica. Ne bih ovde mogla da opstanem bez tebe. – Približila mi se
licem i čedno me poljubila u usta.
Stegla sam joj ruku. Ležala je zabačene glave, puštajući da joj
mesečina ulazi u oči. Čula sam kako voda u čajniku vri.
Posle dugog ćutanja prošaputala je: – Sećaš li se onih ušećerenih
badema?
Nisam ih se sećala. – Da, naravno.
– I onoga kada smo ovde uhvatile ribu.
– Ti si je uhvatila rukama.
– Bila je slaba i umorna. Ko zna koliko je dugo pokušavala da izađe
napolje.
– Baš je surovo što su oko bazena stavili mrežu.
– Verovatno se boje da im žene ne pobegnu – kazala je i nasmejala se
svojoj šali.
– Mislim da je to pre zbog toga da muškarci ne gledaju unutra.
– Muškarci će u svakom slučaju ući – rekla je rezignirano.
Podlaktila sam se i pogledala je. Kosa joj je bila bela. Pustila sam je da
mi prolazi kroz prste.
– Zajedno smo bezbedne – uveravala sam je.
Okrenula se prema meni, iznenađena. Njene plave oči ponovo su se
usredsredile na mene.
– Hoćeš li da pođeš sa mnom? – upitala je nesigurnim glasom.
Klimnula sam glavom i spustila je pored njene. Oči su nam gledale u
nebo. Mesec se smanjio. Ličio je na disk boje legure zlata. Negde u
blizini zalajao je jedan pas lutalica.
Violeta je stavila jednu čašu s čajem pored Meri, a drugu pružila

meni, nakon čega se povukla nazad u senku svoje kabine. Videle su se
samo crvene oči užarenog ugljevlja što su piljile iz mangala na kome su
se pušili lonci.

49.

Ploveća pozornica

S

ibil je sedela i drhtala na platformi držeći fenjer u ruci. Odeća joj je
bila mokra i sva razbarušena, a glas promukao od vikanja. Šarala je
pogledom preko zidova.
Pogledala je gore, u evnuha, koji je sedeo zatvorenih očiju nadomak
kruga što ga je svetlost fenjera pravila na podu. Pitala se kako li izgleda
njihov život. Pričalo se da su oni snažni, ali ramena ovog muškarca bila
su uska, a lice mu je bilo namršteno. Krupne šake stajale su mu
sklopljene na kolenima.
– Arif-ago – pozvala ga je misleći da će se možda odazvati kada čuje
svoje ime.
On, međutim, nije odgovarao, ali videla je kako su mu ispod kapaka
blesnule beonjače.
– Volela bih da nešto kažeš. Mislim da razumeš moj turski. Da li
govoriš engleski? Vidi, moramo nekako da se izvučemo odavde. Parlezvous français? – dodala je ogorčeno.
Kada je to rekla na francuskom, setila se svoje posete Šukrija-hanumi.
Mislila je da je njena priča užasna, ali na neki način i fantastična, kao da
je bila lik iz neke istočnjačke opere. Pomislila je kako je i ona sama sada
bila glumica u jednoj potencijalno tragičnoj predstavi u kojoj su jedna
Engleskinja i jedan evnuh zarobljeni na plovećoj pozornici. Uhvatila je
sebe kako se smeje. Evnuhove sada otvorene oči pokazivale su
iznenađenje i, bojala se, neodobravanje.
Postajem histerična, pomislila je i naterala se da prestane da se smeje.
Pošto je u evnuhovim očima primetila i zlovolju, odlučila je da bude
oprezna. Primakla se čamcu.
Iznenada se setila gde je ranije čula za Arif-agu.
– Ti si onaj što je rekao policiji kako je izgledala kočija koja je dolazila
po onu Engleskinju Hanu.
Pošto je svetlost bila slaba, nije mogla sa sigurnošću da kaže je li

evnuh napravio grimasu, ali učinilo joj se da jeste.
Kako ništa nije odgovorio, Sibil je promrmljala: – Nikada neće otkriti
ko ju je ubio.
Sumnjičavo je pogledala prema evnuhu. Setila se da je Meri radila za
Perihanu i da ju je Arif-aga verovatno viđao. Pitala se kuda idu evnusi
kada se penzionišu. Arif-aga je izgledao kao da je penzionisan.
– Nedavno je ubijena još jedna mlada žena – Meri Dikson. Jesi li i nju
poznavao?
Pošto evnuh i dalje nije odgovarao, Sibil je ustala i krenula ka njemu
pružajući ruke pomirljivo.
– Vidi, Arif-ago, ne zanima me šta se desilo. Samo hoću da se
izvučemo odavde. Moramo da pomognemo jedno drugom ako ne želiš
da ovde istrunemo. – Jezik joj se zapetljao kod turske reči za truljenje. –
Ovde nas niko neće naći. Umrećemo od gladi.
Kada je došla nadomak evnuha, zaustavila se.
– Ako se bojiš da ne navališ sebi bedu na vrat, znaj da ću ti ja pomoći.
Kada se izvučemo odavde odvešću te kod sudije iz Bejoglua, i moći ćeš
s njim da popričaš i kažeš mu šta si video. Policija će ti biti zahvalna
ako joj pomogneš. Neće ti ništa uraditi. Obećavam ti. – Sibil je bila
svesna dvoličnosti jednog takvog obećanja, koje nije imala načina da
održi, ali bila joj je potrebna Arif-agina saradnja, ili bar dobra volja.
Pitala se zabrinuto da li je opasnost koja joj preti od evnuha možda
velika koliko i ta što se našla zarobljena u ovoj podzemnoj prostoriji.
Odlučila je da počne da ćaska s njim da bi mu privukla pažnju, ali i
da bi probala da zaboravi na strah koji ju je sve više obuzimao. – Jesi li
dugo u službi kod sultanije Esme?
Ispustivši jedan vrlo čudan pisak, evnuh se povukao nazad, kao
kraba, i čučnuo na suprotnom kraju platforme.
– Mislim da znam zašto je se plašiš – kazala je Sibil pogledavši gore u
sada crno nebo. Iznenada živnuvši, prišla je evnuhu i rekla: – Imam
ideju. Mislim da mogu da te zaštitim od sultanije Esme. Ja sam
prijateljica njene ćerke i drugih važnih ljudi. Mogu da sredim da se
neko pobrine za tebe. Nasmešila se i raširila ruke. – Reći ću im da si mi
spasao život.
Evnuh je odjednom ustao i skočio na Sibil. Usta su mu bila širom

otvorena, ali je iz njih izlazio jedva čujan zvuk. Kada je krenuo da je
ščepa za vrat, Sibil je nekako uspela da mu odbije ruke. Dok su se rvali
fenjer osvetli njihova lica. U zadnjem delu ružičaste pećine njegovih
usta videla se grudva ožiljnog tkiva. Jezik mu je bio odsečen.
Fenjer se otkrotrljao u vodu. Sibil je zavrištala u mrak.

Jedva se vidi. – Violeta. – Iznenada sam shvatila da će se kočija vratiti po nas tek za sat vremena. ali se ispod nje ništa nije videlo. Otrčala sam do bazena. – Htela bih da idem kući. – Jedva je ustala. Svetlost fenjera učinila je površinu vode sjajnijom. – Daj fenjer – viknula sam. Čula sam kako je iza mojih leđa nešto pljusnulo u vodu i okrenula sam se. klekla na daske i pogledala preko njihove ivice. – Oslobodila se mog stiska. – Tako je mračno. Gotovo nečujno je skliznula u vodu. – Hladna si. Na mesečini se video rub Violetinog kaftana. – Ne mogu da pomerim ruku. Okrenula sam se i ušla u vodu. – Naći ću je. Uzmi još malo čaja. Meri je nestala. Meri-hanumi nije dobro. Meri je počela da govori sve nerazgovetnije. Violetino vitko smeđe telo bacalo je crnu senku na zidove hamama. Skoro nečujno K ada me je Meri sledeći put pogledala oči su joj bile tamne kao ugalj. Probijala sam se kroz bazen boreći se sa svojom otežalom odećom.50. . Ustala sam i uzela je za lakat. – Dala sam znak Violeti da nam dopuni čaše. Pogledala sam gore. – Šta je bilo? – Zagledala sam joj se u lice. dođi da mi pomogneš. a glas joj je imao histeričan prizvuk. Oteturala se od mene. – Ne znam. Nije mi dobro. oborivši čašu s čajem. a da nas je od sela delilo pola sata hoda. Držala sam lice uz vodu i s obe ruke pipala ispod njene površine. Treptala je i šarala pogledom oko platforme. Na talasastoj površini tamne vode videle su se krhotine meseca. Ne vidim.

Kamil je čuo da se nešto slomilo. Ponovo se pojavio s druge strane kapije od kovanog gvožđa i sklonio je s nje rezu. – Kamil se popeo uz hrast koji je pokrivao zid poput zelenog mantila. Začuo se neki čudan. Brzo su se spustili kolskim putem do kuće. – Šta je to? – Vaza iz dinastije Ming. Dok su se kretali kroz predvorje i hodnik zraci svetlosti palacali su po zidovima. Zidove sobe prekrivala su ogromna ogledala u . Kamil je otvorio njena otključana prednja vrata. – Upalimo fenjere da bolje vidimo. – Blagi bože! – uzviknuo je zagledavši se u slomljeni predmet na podu. – Ovo mora da je primaća soba – rekao je Kamil. Vaza iz dinastije Ming B erni je povukao uzde. ćurlikanja ptica i praćakanja riba u vodi odmah pored puta. Pogledali su oko sebe. – U okolini nema drugih kuća. – Kapija je zaključana. Jedna sova je hukala u šumi. prigušen. Bernijev fenjer se udaljio i uskoro je iščezao u mraku. – Mora da dolazi iz vile sultanije Esme – viknuo je Kamil. Gvožđe je škripalo dok je otvarao ta teška vrata. Neprocenjive je vrednosti. Nikada nisam video veću. – Evo ga opet – prošaputao je Berni. Sve je odzvanjalo od životinjskih zvukova. – Zašto usporavaš? – Mislim da sam nešto čuo. vrisak.51. Ušli su u jednu sobu koja je bila tako velika da su njihovi fenjeri osvetljavali samo jedan deo parketa i baze mermernih stubova širine čoveka. soba se napunila senkama. Kada je Berni upalio fenjer na zidu.

– Ništa – kazao je Berni najzad. Zastali su i počeli pažljivo da osluškuju. – Mora da je negde u kući.zlatnim ramovima koja su pojačavala svetlost. za slučaj da su tu još uvek i ostali. S tavanice su visili venci šarenih svećnjaka od stakla. – Do đavola s tim – kazao je Berni i viknuo: – Sibil! . Budimo tihi. Bićemo u prednosti jer nas ne očekuju.

– Zapetljala se u mrežu – rekla je. – Izađi iz vode i traži je odozgo – naredila mi je Violeta. Iznenada su me oko grudi obuhvatile neke snažne ruke i oslobodile me. Ruke su mi čeprljale u mraku kao krabe. Popela sam se na platformu drhteći. Gore ćeš biti korisnija. Skinula sam i poslednji komad odeće sa sebe. Uhvatila sam se za njega i ubacivši stopalo u okce mreže iza mene počela sam da se pomeram postrance duž nje. Čula sam se kako kukajućim glasom izgovaram molitvu cvokoćući . Ona je hitro otišla do gomilice svoje odeće i vratila se odatle s jednim nožićem. upozorila me je: – Ako bude umrla. ne znajući šta da radim. Njeno telo ponovo zaseče crnu kožu vode. Nagnula sam se nad vodu tražeći pogledom neki znak kretanja. izronila sam na površinu da uzmem vazduh. – Neka nas Alah spasi! Zar ne možeš da je izvučeš? – I ja sam se popela na platformu da bih skinula pantalone naduvene od vode koje su me sprečavale da zaronim dovoljno duboko da bih joj pomogla u potrazi. – Zašto je nisi pronašla? Violeta se podigla na platformu svojim mišićavim rukama. Ispod dasaka se više nije videla čak ni mesečina. pod svetlošću fenjera. Ne mogu u isto vreme da brinem i o tebi i o njoj. Oko bazena S tajala sam u vodi do struka i cepala odeću kada mi se Violetina glava pojavila ispod nogu. Stopalo mi se zapetljalo u ono uže i pokušala sam da se ispetljam. Klatila sam se naga napred-nazad.52. dok joj se s tela slivala voda. – Gde je? – vrisnula sam. Violete već dugo nije bilo i počela sam da se brinem da se i ona nije zapetljala u mrežu. gurnuvši me prema stepenicama. Kada više nisam mogla da izdržim pod vodom. Šake su mi se napunile peskom. zatvorila usta i skočila za njom. Preko dlana mi je prešlo neko ljigavo uže. Požuri. Kada sam pokušala da se vratim u vodu. ti ćeš biti kriva.

Violeta je ponovo zaronila. Violetina glava najzad je izronila iz vode. gde smo se upoznale. osvetljeno odozdo. – Neka nas Alah spasi – vrisnula sam pokušavši da je obiđem. – Njeno lice. – Narukvica od upredenog zlata iz Bedestana. ili da se tešim apsurdnom slikom Meri čija zlatna kosa vijori dok kao neko grčko božanstvo jaše delfina. ali ovo je bila smrt koju sam osećala do kosti. Već sam imala priliku da vidim mrtve ljude. – Nisam joj skinula nakit. Kada sam se umorila od opiranja. Violeta mi je preprečila put. ali osećala sam da pilji u mene. – Možemo da pustimo da je odnese struja – kazala je kao da je to nešto sasvim normalno. – Videla sam je. – Mora da je još uvek živa. Napukli sud se prvi razbije. košulju i donji veš. – Odeća bi dovela do toga da telo pluta – objašnjavala je ona zadihano izlazeći iz vode. Probaću ponovo. – Mrtva je. Do jutra će se razdragano igrati s delfinima u Mramornom moru. – Daidža Ismail će znati šta treba uraditi. Zapetljala se u mrežu. zatim i drugu. Violetine oči bile su u mraku. Ali moraćemo da je gurnemo dalje od obale gde je struja jača. – Niko neće znati gde je i kako umrla. Razdragano igrati. Nakon nekog vremena njene ruke su na platformu izbacile jednu cipelu. – Šta ćemo da radimo? – pitala sam kleknuvši pored bazena zaslepljena suzama i svetlošću fenjera. Prekasno je. – Uvek optuže najslabiju osobu. kao da je govorila šta će da radi s ostacima od jela. Nisam znala da li da budem zgranuta Violetinom lakomislenošću. – I šta da im kažemo? Da su tri žene bile same noću u jednom napuštenom hamamu pored mora i da je jedna od njih umrla? Kako ćemo objasniti kako je umrla? Znaš da će tebe optužiti za njenu smrt. Klatila sam se napred-nazad gledajući u crni prozor od vode. Ponovo sam počela da se spuštam u vodu. bilo je izobličeno svetlošću fenjera. Mislim da ne bi bilo pametno da joj izvlačimo telo napolje. – Zašto mene? Bio je to nesrećan slučaj. Violeta me je obuhvatila rukom oko struka i pribila me uz daske. – Moramo da zovemo policiju – kazala sam tupo. Nisam mogla da je oslobodim.zubima. Čučnula sam pored te tužne gomilice. . Pogledala sam u nju. a potom i Merinu suknju. pustila me je.

Užasnuta. Ako se spustim na nju. Objasnila mi je umirujućim glasom kao detetu: – Sada idem napolje. – Nestala je u mračnom hodniku. zaustavila sam Violetu stavivši joj ruku na butinu. Ona je ležala preda mnom kao ostaci nekog beživotnog morskog stvora. Ispred se nalazi jedna zaravan. – Ostavi ga. a onda se iznenada ućutao. Crno oko bazena zloćudno me je gledalo. Privukla sam fenjer. koja je doživela istu takvu sudbinu. Sedela sam na onom mokrom jorganu čiji je saten bio umrljan morskom vodom i gledala odeću svoje prijateljice s kojom sam od večeras nameravala da živim. Površinom mora pružala se jedna tanka linija. Jedan pas je zalajao. mogu da je izvučem sa spoljne strane. . Ostani tu. Nedaleko odavde prolazi jedna jaka struja.Srebrni privesak koji sam iz detinje pohlepe skinula s vrata Hane Simons i mnogo godina kasnije dala ga Meri koja je obožavala turski nakit. Ogrlica utopljenice zalepila se za Meri. Tišinu je zaparalo pljuskanje vode.

stvari koje su visile na zidu. Osim toga. ima dovoljno svog novca. – Pa. – Vidi ovo – manuskript na kineskom. – Ne bi. Kamil je izašao iz jedne od nekoliko spavaćih soba nanizanih duž jednog hodnika. – Berni je zavrteo glavom začuđeno.53. ali izgleda napušteno. Neko ovde zna ovo da čita. statue. – Možda nije srećna s njim. – Ovo je ogromna kuća. Išli su iz sobe u sobu i dozivali Sibil. Berni je gledao okolo – u kineske vaze ljudske visine. osluškujući da čuju odgovor na svoje pozive. zlatne paravane. time bi i sebi nanela štetu. – Da možda sultanija Esma nije vaš kontakt u palati? – pitao je Kamil skeptično. – Zašto bi ona htela da svrgne Abdulhamida? Njen muž je njegov veliki vezir. a to sigurno baca senku na onoga ko je došao na presto posle njega. – Izgleda da jeste. Pošto je ćerka sultana. – Sultanija Esma? – Izgleda da je ona. Možda je pripadala . ali one ne idu okolo da kuju zavere sa stranim vladama kako bi svrgle poslodavce svojih muževa samo da bi oni ostali bez posla. nakon čega je izvršio samoubistvo. kroz bogato nameštene sobe. Pokazao je glavom Kamilu da dođe. Razmotao je jedan od njih i prineo ga fenjeru. njen otac je svrgnut. Haos na tapiseriji života K retali su se oprezno. – To bi onda bio motiv za polovinu žena na svetu. Berni se zaustavio pored jedne police na kojoj je stajao čitav red svitaka. – Onaj ko je sve ovo skupio opsednut je Kinom. vitrine s porcelanom. Sve su ovo kineski antikviteti izuzetne vrednosti.

Moj pretpostavljeni. Baš me interesuje. zar ne? . To se uklapa u priču. – A moglo bi lako da se dogodi i da možda više nisam ni na kakvom položaju. bio u tome što one ništa nisu znale. Izgleda kao da su nekom ovde ispali. Verovatno su hteli od devojaka da saznaju ko im je bio veza u palati. Moja ovlašćenja nisu tako široka – odgovorio mu je sporo. Prineo je fenjer Kamilovom licu. Kamil se setio Ferhat-begovog okolišanja koje je smatrao nesposobnošću.majci sultanije Esme. jedva će čekati da me proglasi krivim za Hamzino pogubljenje bez suđenja. – Šta je to? – pitao je Berni približivši fenjer slomljenom predmetu koji je ležao na podu. – Možeš li da je uhapsiš? – Da uhapsim člana carske porodice? – Nije gledao Bernija u oči. Je li ona još uvek živa? – Ne znam. Problem je. Morala je da se preseli u Staru palatu nakon muževljeve smrti. – Zahvaljujući našem prijatelju Mišelu – kazao je Berni pogledavši iskosa u Kamilovo ozbiljno lice. zaklanjajući oči od svetla. Berni je osvetlio sobu lampom i ponovo pozvao Sibil. Oni ne priliče jednoj kući punoj umetničkih predmeta iz Kine. racionalnog birokrate koji je svoj obraz prilagođavao ovlašćenjima. – Ovome sigurno nije ovde mesto. Možda je mislila da Sibil zna nešto što bi je odalo. Nizam-efendija. Pitam se da nije sultanija Esma možda ubila Hanu? Kada je tajna policija počela da njuška. – Moramo da je nađemo. – Hoćeš da kažeš da možda njena majka hoće da se osveti jer je ljuta što je izbačena iz palate nakon muževljevog svrgnuća. možda je htela da ukloni sve koji bi je mogli dovesti do nje. međutim. – Šta je to? – Cvetovi od voska pod staklom – novi modni krik u Engleskoj. ko li ih je otkucao? Pod čizmama mu je zaškripalo neko staklo. – Dodirnuo ga je vrhom čizme. a ne sultanija Esma. ali u njima nije našao utehu. Možda je stari načelnik policije imao više hrabrosti od njega. – Ne. – Kladim se da iza svih tih ubistava stoji tajna policija. prijatelju moj. Posegnuo je rukom u džep za svojim brojanicama.

ali nije dobio nikakav odgovor. izašao kočijaš ambasade Sami. noseći u ruci još jedan fenjer. – Dole je nekakva kućica za čamce. – Čulo se odande. Iz kuće je. Nakon toga se začulo pljuskanje vode i zavladao je tajac. – Dođite ovamo. – Berni je otvorio staklena vrata i razmakao kapke. Gde li je ona sada? – Viknuo je: – Sibil! – U pomoć! Izvucite me odavde! U pomoć! – Sibilin glas bio je slabačak i čudno izobličen. Stižu li i ostali? – Da. – Sveža je. – Vidi. Kladim se da je drugi gost bila Sibil. Voda je odmah ispod kuće. – Šta je to? – Berni je otišao do kraja pločnika i pogledao preko ograde. – Do đavola. Izašli su na onu popločanu terasu. Kamil je viknuo: – Nastavi da pričaš. koji je stisnuo usne. – Kamil je pogledao u mrak ispod ograde. – Kamil je držao fenjer iznad jednog stočića na kome je stajala hrana. Berni je viknuo: – Sibil! – Njegov glas se izgubio u ogromnoj prostoriji. Kamil mu je pokazao da stane i oslušne. – Pazi se. Nije ovde. Začuli su se nečiji koraci i obojica su se istog časa okrenula posegnuvši rukama za oružjem. – Proverili smo celu kuću. Pokazao je prema suprotnom kraju terase. – Sibil bi sigurno donela neki poklon. efendijo. Sibil! Gde si?! – Pogledao je u Bernija. – Odlično. Čuo se samo huk talasa koji udaraju o obalu. – Da bi stanari mogli da uđu u čamac direktno iz kuće. – Hajde da pogledamo napolju. Berni je ponovo viknuo. Njih trojica su išli po terasi i upravljali fenjere u svim pravcima. – Drago mi je da si nas pronašao. – Drugom rukom je posegao u čizmu i izvadio iz nje ono dugačko tanko sečivo. Eto ih za mnom. Išao sam ispred njih. Sami – kazao je Berni klimnuvši mu glavom.Zgledali su se pod svetlošću fenjera pod kojom su njihova lica izgledala zastrašujuće. Izvadio je revolver iz futrole. Njih trojica su se razdvojili i krenuli polako prema zidu koji se nalazio .

Izvucite me odavde. – Ona je dole – kazao je Berni spuštajući se na zemlju. Sami se prebacio preko ivice otvora i spustio svoj fenjer još niže. ali je oklevao da puca. Berni je uperio pištolj u evnuha. – Metak bi mogao da se odbije. Videli su joj lice i otvorena usta. Izvući ćemo te – doviknuo joj je Berni. On i Kamil su počeli . – Ne boj se. – Neka nas Alah sačuva. efendijo. Kada su mu se približili Kamil je prošaputao: – Vidite. – Koliko li je ovo duboko? Isuse. – Motri na nju – kazao je Berni Samiju. Dobro je da imamo svetiljke. – Imaš li konopac? – Nemam. držeći u ruci veslo. Ovo nije zid. Berni je pokušavao da proceni dubinu vode. stoji u malom čamcu koji se ljuljuškao kraj zida. Senke se raziđoše i ukaza se Sibil koja. Sibil mu je bila suviše blizu. Ona figura joj se neumoljivo približavala. kao da se boji vode. Idem da ga potražim. Podigao je fenjer i preleteo pogledom preko paravana. – Ne možemo da skočimo. Sibil je vrisnula. Kamil je povukao Bernija nazad.. – Ali ne možemo bez svetla. Sibil? – Na paravanu se nalazi jedna poluga. ali je to činila oprezno. – Ona figura joj se sada već bila toliko primakla da se Sibil pripila leđima uza zid i podigla veslo. Sibil se krila u mrklom mraku plašeći se da bi i najmanji zvuk mogao da oda evnuhu gde se nalazi. Suviše je plitka.. Kamil i Sami takođe su legli na stomak i zagledali se u taj tamni kvadrat ispod njih. Mora da iza njega ima nečega. ako je propala kroz to. Na njemu nije bilo nikoga. – Gasite to svetlo – viknula je – da me ne vidi. Pod svetlošću fenjera uspeli su da primete svetlucanje vode oko nečega što je ličilo na neko ostrvce. – Kako da se spustimo dole. – Svi su upravili fenjere u pravcu Kamilovog prsta. – Okrenuo se Samiju. već neki paravan. Duboko dole jedna figura s belim turbanom probijala se kroz vodu do struka ka nečemu što je nestalo u mraku. – Gledajte. Na podu se nalazi neki otvor.na suprotnom kraju terase.

– Sad! – odjeknulo je ispod njih. Nije je gledao u oči. – Jesi li sigurna? – pitao je Kamil zabrinuto. Praveći se da joj popravlja ogrtač. svoju braću i sestre od strica smatraju suviše bliskim rodom da bi se venčavali s njima. – Reci nam kada budeš spremna. ali počela je da se trese. Lagano ga je povukao i začula se škripa. – Čekaj samo da Mejtlin čuje za ovo. – Dobro – doviknuo joj je Kamil. – Pa. Videli su kako je zamahnula veslom prema belom turbanu. ali ne povlačite je dok vam ne kažem. Oči su joj bile otvorene. Mislim da on ne razume engleski. ali čulo se samo pljuskanje vode. Dole se čulo komešanje i nešto je palo u vodu. A onda je sve utonulo u mrak.sistematski da pretražuju paravan. za razliku od Turaka. Kada se ono ostrvo ponovo moglo videti. Berni je dotrčao do nje i okrenuo je na leđa. Gledao je u njen punački vrat na kome su se videle dve bore koje su podsećale na ručni zglob bebe. Osluškivali su šta se dole događa. smešeći se. Sami je odložio fenjere na stranu. rođače – rekla je zadihano. – Našli smo je – doviknuo joj je Berni. Sibil je ležala na stomaku u vlažnim čakširama i košulji i dalje držeći veslo u ruci. Berni je povukao polugu i ponovo se začula ona škripa. Čim je pod zapljusnula voda s platforme. – Čekajte – čuli su Sibil kako viče. – Odmah! – viknula je Sibil. – Ne još – vrisnula je Sibil. na trenutak ju je zagrlio. Još uvek se smešila. Znao je da Englezi. a onda ju je uhvatio za ramena. Kamil je gledao u stranu sve dok joj Berni nije prebacio ogrtač preko leđa. – Bilo je to sve što je uspeo da kaže. – Sibil-hanumo. a onda je predao Berniju. – Ugasite svetlo – viknula je. – Tako ćemo uraditi. – Mislim da sam je pronašao – kazao je Berni uhvativši se za ivicu jednog kamenog ispupčenja isklesanog u obliku drveta. – Ako povučete polugu. ali ipak mu je bilo krivo što je Berni seo s njom u kočiju zagrlivši . pod će se podići i ostaću ovde zarobljena. pa zato pokušajte sledeće: javite mi kada budete našli polugu.

Bio bi junak. – Budala. Romeo i Julija. Možda mu je time rekla da treba da me napadne.je. Pošto ga je Kamil pogledao zbunjeno odgovorio mu je: – Šekspir. – Drugim rečima – potkazivač. Sibilin pogled odlutao je prema svetlucavoj površini vode koja se čas pojavljivala čas nestajala ispod njih dok su se vozili preko šumovitih brda. koji je ostao da čuva onu tajnu prostoriju. – Sultanija Esma mu je nešto dobacila pre nego što je otišla. Sibil je slegla ramenima. Kamil je stao da im da instrukcije kako da nađu Samija. Posle nekog vremena nastavila je da priča. evnuh sultanije Esme – objašnjavala je Sibil cvokoćući zubima. – Odsekli su mu jezik. Na putu su naišli na starešinu Centralnog sela. Jadnik – prošaputala je. Tada je skočio na mene. međutim. – Bivši načelnik policije mi je rekao da je Arif-aga potkupljiv. Istog časa se osetio kao da je izdao svog oca. jer se u njemu. – Ono je bio Arif-aga. Na kraju krajeva. Kazala sam mu da ću ga. Verovatno je preplašen. Kamil se popeo napred i uzeo uzde. ako mi pomogne da izađem. – Zašto te je napao? – pitao je Berni Sibil trljajući joj ramena. zaštititi od sultanije Esme tako što ću svima reći da mi je spasao život. Kamil i Berni su se zgledali. Pretpostavljam da ga je podmićivala upravo gradska policija. njegove sinove i jednu grupu naoružanih žandarma koji su se uputili ka vili sultanije Esme. – Onaj evnuh koji je rekao policiji za Hanine odlaske iz palate. – Ne znam. – On ju je verovatno i potkazao tajnoj policiji. Nije mi. Kazala mu je da je njegova sudbina vezana za njenu i da zna šta mora da uradi. dok je žalio za njim. . probudilo jedno tako trivijalno osećanje kao što je ljubomora. Shvatio je da je ljubomoran. oboje smo bili dole u istom sosu. a onda je pucnuo uzdama i nastavili su dalje. palo na pamet da je on prodavao informacije i sultanovim špijunima. Evnuh koji je previše znao i previše pričao – rekao je Kamil zamišljeno.

Kamil je okrenuo glavu da mu ne bi videli suze od radosti pomešane s tugom koje su mu zamutile vid. – Vaš kontakt? – kazala je Sibil zbunjeno. zabavljen prizorom. Kamil se okrenuo Berniju. – Kao što vidiš. – Sultanija Esma je popodne rekla još nešto. a ona je kazala da je Perihana drži na oku. – Da li je stvarno postojala zavera? – Zapljeskala je rukama od zadovoljstva. – Duga je to priča. jedva čekam da Mejtlin čuje za to. One su pripadale sultanijinoj majci. – Perihana i njena majka vrlo su bliske – objašnjavala je Sibil. Razgovarale smo o tome kako su Perihana i Lejla prijateljice. – Čega deo? – Sultanija Esma je naručila onaj privesak. – Zašto? . Ispričaću ti je kada se budeš ugrejala i udobno smestila kraj kamina. Zar to nije sjajno? – Sve troje prasnuše u smeh. Htela sam da ti kažem za njih. Znači. okrenuo i pitao: – Zar si znala za to? – Čula sam za njih onog dana od Lejle. – Pokušale su da njenu sestru Šukriju okrive za nestanak Sibil-hanume. – Ali i Kamil se smešio. – Ta kineska zbirka bila je deo koji nam je nedostajao – kazao je. – Jesi li videla sve one kineske stvari? – Jesam. Juče si mi delovao suviše zabrinuto da bi me slušao – rekla je Sibil radosno se nasmešivši. – Oh.– Možda – rekao je Berni trljajući Sibiline šake da bi ih zagrejao. – Pitam se da li je i njena ćerka možda umešana? – Je l’ to neka zavera? – pitala je Sibil uzbuđeno. Htela sam da ti to kažem večeras. ona je naš kontakt u palati. – Ne verujem da ona ne zna šta sultanija radi. Berni je pogledao jedno pa drugo. rođako. za večerom. zaprepašćen. Kamil se. – Zgranuo se kada je shvatio da je zamalo rekao „smrt“. – Sibil-hanumo – kazao je Berni glumeći ozbiljnost – dozvoli mi da te podsetim da malopre zamalo nisi ubijena. Mislite li da je špijunirala Lejlu? – One su motrile na nju – kazao je Kamil razmišljajući naglas. – Tako je. – Na trenutak se zamislila. imao sam dobre razloge da budem zabrinut.

čiji je san ukrao. Leđa konja su se sijala u tami. U jednom drugačijem i racionalnom svemiru. U vinogradima su svetlucali svici. ali ne pre nego što je primetila da se nasmešio. Bacio je pogled preko ramena. Hamza. Alah je istkao haos u uglu života svakog čoveka da mu služi kao podsetnik. kočija izađe na padinu ispod koje su se videli vinogradi i široko prostranstvo svetlucave vode tesnaca. Nakon nekog vremena. Gornja strana puta bila je omeđena kupinovim žbunjem. . Sibil je spašena. pošto je ona. Kamil je brojao svoje uspehe kao dete koje time pokušava da se odbrani od mraka. Ako je pak tajna policija ubila Hanu i Meri. izdajnik koji je bio odgovoran za zavođenje i možda ubistvo onih žena. – U tom slučaju bi bila veoma opasna za sultaniju Esmu.– Da nije možda Lejla sarađivala s tajnom policijom? – pitao je Berni. Neko vreme su se vozili ćuteći. zaustavljen je. babom. Možda je istina da je samo Alah savršen i da sva ljudska nastojanja kriju mane. moraće da pusti Alaha da joj sudi. van njegovih nadležnosti. Pogledi su im se sreli i on je brzo pogledao u stranu. U daljini su noćni ribari veslali preko srebrnaste vode. Filigranski zraci mesečine osvetljavali su mračni tunel puta koji je prolazio kroz šumu. Ali šta će s babom. Berni je i dalje grlio Sibil. Kosa joj je bila razbarušena. kao i sultanija Esma.

A šta je s Violetom. U poslednjem trenutku sam je uhvatila za ruku i okrenula joj lice ka nebu. Sneg me podseća na Istanbul. Spasla sam je. Još jedna reč. pitate vi. Bele sante koje liče na obično staklo iz mora se tope. Htela sam da proverim da ne sanjam. zlatokosa kraljica delfina. Ali zar vam nisam ugodila svojim izborom rečenica. Da mi se više ne može verovati. Učinila sam to da bi se sećala. da spustim ruku u njen grob. U tom lončetu se. Ja sam ubila njega. moja ljubav. Sa svog prozora ne mogu da je vidim. U besu sam svašta rekla. bar ne na taj način. a udovi utrnuli od jednog posebnog čaja. . Zbog nje sam sada ovde. Osveta. naročito kada su mu čula pomućena. ali niti na ijedan drugi. bleštanje ledenica koje vise sa svih streha – đerdan za našu kuću u Čamjeriju. Ono jezerce u šumi iza Čamjerija je bistrooko. pronašla sam drugo lonče za kuvanje čaja. svojim šaputanjima – da budem jasna – iskrenošću. ali ja sam naučila da čovek može da se udavi i u vodi dubokoj do kolena. a ona njega odozdo? Nisam mogla da verujem da je meni to popodne čitao bajke. tako što će on nju grliti odozgo. izgovarajući Hamzino ime. A Meri mi je dala život. ali hodala sam po njenim leđima. Ja nisam ubica. Možda ćete reći da sam baratala s mnogo reči i da sada treba da ćutim. Smrt je preblaga R eka Sena je zaleđena. Istina je ono što filozofi kažu – da su reči teške kao mač i njima se mora pažljivo baratati. Moja prijateljica. Kada se Violeta okliznula na stenju u onom jezercetu držala sam joj glavu i milovala joj crnu kosu koja je vijorila u vodi. Visoki čempresi. Violeta je vladala vodom. Kako sam mogla da znam da će ga moje reči spojiti s Hanom u onom jezercetu. Smrt je preblaga – naučila sam da je zastrašujuće preblaga. Kada sam se sutradan vratila nazad. ili je bar tako mislila. pa je žalila ona. Meri. u svetu.54. a ne ja. u onaj hamam pored mora. a da je nju uveče ubio. Ali to sada nije važno. i probola ga njima. Nisam očekivala da će Hamza umreti. međutim.

u pokretu zgloba. i sada je prekinuta. Meri. Uporno je govorila da je to učinila da bi me spasla. poput onih koje je Violeta pripremala mami da udiše njihova isparenja ne bi li joj ublažila kašalj. Tamo je naša veza stvorena.nije nalazio čaj već neki dugački. međutim. da bih imala osećaj da je pored mene. Toliko sam se temeljno spasla od sebe da sam ostala sa strancem. ali je soba topla od boja moga doma. Osušeni cvetovi cevčice. odgovorila sam pre nego što sam je odvela do jezerceta. Vatra u kaminu dogoreva. Tajna je u tome kako držite mač. pa čak i samovar. nije mrtva. knjige. Ujak mi je poslao ovamo ćilime. Kada sam joj to rekla. Dane provodim u radnoj sobi i učim da baratam s mnogo različitih vrsta reči odmeravajući im snagu. Njena stopala boje svežeg mleka stoje u mojim rukama. već je jedna od onih princeza iz moje mladosti koje su prikovane za pesak i koje čekaju. . ali otrov je već odavno učinio svoje. debeli konci. Moje reči će je ponovo oživeti. Violeta je priznala da je držala Meri pod vodom dok se nije umorila. Bacila sam to lonče u vodu kao da je zmija.

.Beleška o autoru Dženi Vajt je profesor antropologije na Univerzitetu u Bostonu i autor velikog broja knjiga o turskom društvu i politici. koju Udruženje pisaca kriminalističkih romana dodeljuje za najbolji istorijski kriminalistički roman. koji je ušao u najuži izbor za dodelu nagrade Elis Piters. Sultanov pečat je njen prvi roman.

prev. (Prim.) 5 Tur.) .) 6 Nakšibendi – derviški red.) 3 Tur.) 2 Persijska reč za tumača.: kuma – druga žena. prev. (Prim. prev. (Prim. (Prim. (Prim.: teiza – tetka. prev.: ustabaša – starešina esnafa.) 4 Tur. prev.1 Tur. nakšibendi-šejh – prvak tog derviškog reda. kao i posrednika kod turskih vlasti.: caïque – turska barka. (Prim. prev. ujna.