You are on page 1of 3

Termoregulacija je sposobnost organizma da odrava telesnu temperaturu u optimalnim granicama

i jedan od aspekata procesa homeostaze. Mnoge fizike osobine materije, od agregatnog stanja
preko gustine, rastvorljivosti, napona pare, elektrine provodljivosti do indeksa prelamanja zavise od
temperature. Slino, od temeperature zavisi kojom e se brzinom odvijati neka hemijska reakcija u
sloenom sistemu funkcionisanja elija i tkiva, i koje e reakcije u njima da se odigraju. To je jedan
od razloga to kod ivotinja i oveka postoji nekoliko vrlo sloenih mehanizama za odravanje
telesne temperature u optimalnim granicama, kako njeno znaajnije odstupanje ne bi poremetilo
funkcionisanje organizma. Ako telo nije u stanju da odrava normalnu telesnu temperaturu ona
znaajno raste iznad normale. Takvo stanje je poznato kao hipertermije (pregrevanje). Za ljude, to
se deava kada je telo izloeno konstantnim temperaturama od oko 55 C, due vreme (vie od
nekoliko sati). Suprotno stanje, od hipertermije je hipotermija (rashlaivanje) kada telesna
temperatura opada ispod normalnog nivoa.
Zato to promene telesne temperature utiu na razliite vitalne procese u organizmu kao to je
odvijanje enzimskih reakcija, metabolizam, (npr. poveanjem temperature za 10 C, enzimske
reakcije, stopa metabolizma i srani rad se ubrzavaju se 2-3 puta), fizike osobine elijske
membrane, naroito njene lipidne komponente itd, termoregulacija ima poseban znaaj u izuavanju
fiziologije homeostaze u organizmu ivotinja i oveka.

Termoregulatcija kod oveka


Kao i kod drugih sisara, termoregulacija je vaan aspekt ljudske homeostaze. Telo oveka toplotu
najvie generie u dubokim organima, posebno u jetri, mozgu i srcu, i zgrenim
skeletnim miiima [6]. LJudi kroz evolutivni razvoj bili su primorani da se adaptiraju na veliku
raznovrsnost klime, ukljuujui tu i toplo-vlanu i toplo-suvu, a i danas to ine. Koristei mone,
savremene, tehnike sisteme i jo monije ponaanje i znanje, ovek je uspeo da preivi i u
ekstremnim uslovima boravka u kosmosu, dok je bio izloen irokom temperaturnom opsegu: od 110 C (za vreme boravka na povrini meseca) do +2.000 C (vazduha oko Spejs atla u toku
njegovog povratka na zemlju kroz guste slojeve njene atmosfere). Visoke temperature predstavljaju
ozbiljno naprezanje za ljudsko telo, stavljajui ga u veliku opasnost od ozleda pa ak i smrti. Za
ljude, prilagoavanje razliitim klimatskim uslovima ukljuuje ne samo fizioloke mehanizmime koje
je on steko kroz evolutivni razvoj, ve i svesno razvijene mehanizme kulturne adaptacije boravka u
ivotnoj sredini [7][8]. Normalna telesna temperatura oveka se kree u rasponu od36,3 C
37,1 C (+,- 1,95 standardna devijacija), stim to razliiti delovi tela imaju razliitu temperaturu, koja
varira sa temperaturom okoline. Udovi su uglavnom hladniji od ostalih delova tela. Rektalna
(marna) temperatura predstavlja unutranju temperaturu tela i najmanje varira zavisno od
spoljanje temperature. Normalno je oralna (ustna) temperatrura za 0,5 C nia od rektalne, ali na

nju mogu da utiu mnogi faktori, kao to su unoenje toplih i hladnih napitaka, vakanje
gume i disanje na usta.
Organizam oveka koristi etiri osnovna naina (mehanizma) za gubitak
toplote: konvekciju, kondukciju, zraenje i isparavanje. Ako je temperatura koe vea od okoline, telo
moe izgubiti toplotu zraenjem i provodljivou. Ali, ako je temperatura okoline vea od koe, telo
zapravo dobija toplotu zraenjem i provodljivou. U takvim uslovima, jedino sredstvo kojim telo
moe da se oslobodi vika toplote je mehanizam isparavanja. Dakle, kada je temperatura via od
temperature koe, bilo ta da spreava adekvatno isparavanje izazvae porast unutranje telesne
temperature [6]. Tokom sportskih aktivnosti, isparavanje postaje glavni pravac gubitka
toplote [9]. Vlaga utie na termoregulaciju tako to ograniava isparavanje znoja i na taj nain
smanjuje gubitka toplote [10].
Koe pomae u homeostazi organizma (odravanjem razliitih faktora tela konstantnim npr.
temperaturu). Ona to ini tako to reaguje drugaije u toplim i hladnim uslovima, tako da unutranja
temperatura tela stalno ostaje manje-vie konstantna. Vazodilatacija krvnih sudova i znojenje su
primarni naina na koji ljudi pokuavaju da izgube viak toplote tela [11].
Mozak stvara viak toplote kroz bezbrojne reakcije koje se u njemu odigravaju. ak i misaoni
proces stvara toplotu. Zato mozak ima kompleksan sistem krvnih sudova, koji ga uvaju od
pregrejavanja, tako to poveavaju protok krvi kroz tanak sloj koe na glavi, omoguavajui toploti
da lako naputa telo.
Zato je efikasnost navedenih metoda koje koristi telo oveka u termoregulaciji, stalno pod
uticajem klime nekog podneblja, stepena aklimatizacije u kojem se nalazi organizam svakog
pojedinca, ali i njegova kulturoloka i tehnoloka adaptacija

Glavni procesi za produkciju toplote su: miina aktivnosti povezana s fizikom aktivnou,
nevoljne kontrakcije miia, ili drhtavica i termogeneza zasnovana na poveanjumetabolizma,
bez uea miinih kontrakcija. Ovi procesi podrani su od strane autonomnog nervnog
sistema (primarno simpatikusa) i hormonalne aktivnosti (primarno, hormona titne
lezde tiroksina i hormona neurotransmitera nervnog sistema, adrenalina)

Naini termogeneze[uredi - ]
Drhtanje ili oslobaanje toplote u toku nevoljne kontrakcije miia.
Nervni sistem aktivira grupu skeletnih miia i izaziva brze miine kontrakcije. Javlja se fiziki
nekoristan rad, i oslobaa se hemijska energija koja se pretvara u toplotnu.
Ne drhtajua termogeneza
Nastaje aktivacijom enzimskog sistema koji uestvuje u metabolizmu masti, pri emu
se oksidiracijom masti oslobaa toplota.
Termogeneza mrkog masnog tkiva
Mrko masno tkivo se nalazi izmeu ramena i na vratu i specijalizovano je za za brzu i masivnu
produkciju toplote.

Hipotalamina regulacija telesne temperature[uredi - ]


Termoregulacija u ektotermnih i endotermnih ivotinja i oveka je uglavnom pod kontrolom
preoptikog podruja u prednjem delu hipotalamusa. Takva homeostatska kontrola je odvojena
od oseaj temperature

Poremedaji termoregulacije
Svi organizmi su prema sposobnosti regulacije telesne temperature podeljeni na homeotermne i
poikilotermne.
Homeotermni organizmi odravaju stalnu telesnu temperaturu, sa neznatnim kolebanjima, dok kod
poikilotermnih bida
telesna temperatura zavisi od temperature okoline.
Odravanje stalne telesne temperature kod homeoterma bitno je za odvijanje fiziolokih procesa. Centar
za
termoregulaciju se nalazi u prednjem hipotalamusu (preoptika i njima susedna jezgra) i funkcionie na
principu
termostata. Centar za termoregulaciju reaguje na promene temperature krvi i na podraaje sa perifernih
termoreceptora.
Jo nisu potpuno jasni mehanizmi koji reguliu podeenost termostata termoregulatornog centra na vii
nivo. Smatra se
da u tom procesu uestvuje PGE2. On menja propustljivost delijske membrane termosenzitivnih neurona
menjajudi
osmotske koncentracije Na+ i Ca++. Kada su termosenzitivni neuroni centra za termoregulaciju
podraeni, alju
impulse na periferiju, ime pojaavaju stvaranje ili smanjuju odavanje toplote. U toplotnoj ravnotei ti
procesi su
izjednaeni. Ako se centar za termoregulaciju ohladi, ili ako se pod delovanjem pirogena termostat
podesi na vii
nivo, pokredu se procesi pojaanog stvaranja i smanjenog odavanja toplote.