You are on page 1of 3

Osnovi informatike, informacija i informatika

Cilj predmeta racunarstva i informatike je sticanje osnovnih znanja o racunarstvu i informatici i


osposobljavanju ucenika za rad na racunaru. Informacija se svaka komunikacija skupa podataka koji imaju
vrednost za primaoca, informise ga i povecava mu znanje.
U racunarskom okruzenju informacije se zapisuju, prenose i skladiste u digitalnom odnosno binarnom obliku.
Sacinjene su od diskretnih jedinica koje se mogu racunati i deliti na manje jedinice. Racunar ne razume reci,
muzicke note ili slova i ne moze da procesira informacije bez deljenja u manje jedinice. Racunar moze samo
prepoznati informacije razlozene do nivoa bita. BIT najmanji deo digitalne informacije i moze imati 2
vrednosti (1 i 0). 8 bita=1 bajt. Brojni sistem koji predstavlja sve brojeve kombinacijom 2 broja zove se binarni.
Racunar u primarnu memoriju RAMa memorise u jednom trenutku celu binarnu rec, a prema duzini te
binarne reci, racunar moze biti 8-bitni, 16-bitni, 32-bitni, 64-bitni..
Fajl racunara je organizovani skup informacija uskladistenih u citljivom obliku za racunar.
Savremeni racunari rade jednako sa tekstom i brojevima, da bi se reci kojim se predstavljaju recenice i
paragrafi ucinili razumljivim za binarna kola racunara, programeri su morali razviti kodove koji predstavljaju
svako slovo, broj i specijalni karakter, kao jedinstven niz bita.
Najcesce korisceni kod je ASCI kod koji ima 256 jedinstvenih znakova i predstavlja svaki karakter sa
jedinstvenim 8-bitnim kodom.

Kodiranje informacija koriscenje binarnog brojevnog sistema


Binarni sistem je brojcani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Ovo je pozicioni brojcani sistem
sa osnovom 2. Svaki broj moze se predstaviti kao zbir eksponenata dvojke.
1. Pretvaranje celog dekadnog broja u binarni
Dekadni broj delimo sa 2 i ako dobijemo broj sa ostatkom, pise se 1, a ako nema ostatka, pise se 0.
23:2 = 11 (1) 11:2=5 (1) 5:2=2 (1) 2:2=1 (0) 1:2 (1) ===> 11101 (cita se odozdo) => 10111
2. Pretvaranje decimalnog dekadnog broja u binarni
Binarni broj se dobija mnozenjem decimala broja sa 2 i zapisivanjem celog dela rezultata i sve tako dok se ne
postigne da je taj deo jednak nuli.
0,6875x2=1,375 (1) 0,375x2=0,75 (0) 0,75x2=1.5 (1) 0.5x2=1 (1) ===> 1011
3. Pretvaranje binarnog u ceo dekadni broj
101011=(1x2^5)+(0x2^4)+ (1x2^3)+(0x2^2)+(1x2^1)+(1x2^0)=32+0+8+0+2+1=43
4. Pretvaranje binarnog u dekadni decimalni broj
0,101=(1x2^-1)+(0x2^-2)+(1x2^-3)=0,625

Kodiranje karaktera kodne seme


- Kodiranje u azbuci od 2 slova zove se binarna azbuka. Uobicajeno je da se za slova binarne azbuke koriste
simboli 0 i 1, a skup A sa simbolima 0 i 1, binarna azbuka. Sve informacije kod danasnjih racunara se kodiraju
slovima azbuke A. Pogodnost koriscenja binarne azbuke kod elektronskih racunara lezi u cinjenici da je u
elektr. tehnologiji lako ostvariti objekat sa 2 diskretna stabilna stanja. Ovakav objekat zovemo celijom.
Takvom jednom diskretnom stanju celije pridruzimo vrednost 0, a drugom 1.

Na ovaj nacin celija moze registrovati bilo koje slovo binarne azbuke. Vise celija organizovanih tako da mogu
registrovati rec binarne azbuke grade registar. Prema tome, sadrzaj registra je binarna rec koja moze biti
podatak ili naredba. Ako je duzina reci 3, tj. 2^3=8, mozemo sastaviti 8 reci:
A={a,b} ; 1=a,b (2^1); 2= ab, ba, a, b (2^2) ; 3= aab, aba, bab, bba, baa, abb, aaa, bbb (2^3) ;
- Neka je B skup B={b1, b2.. bn} sa n objekata, a azbuka A={a1, a2...an} sa n simbola Ako sad svakom objektu iz
skupa B pridruzimo po 1 rec azbuke A, onda tako dobijen skup reci zove KOD INFORMACIJA B u azbuci A.
Proces pridruzivanja reci u azbuci A elementima skupa B se zove KODIRANJE. A obrnut proces raspoznavanja
elemenata supa B na osnovu zadate reci iz azbuke A zove se DEKODIRANJE.

Jedinice za merenje kolicine informacija


Skup B je skup svih velicina i malih slova, cifara, interpunkcijskih znakova, a skup A binarna azbuka, tako da
uvodjenjem odredjene duzine reci mozemo binarno kodirati sve tipografske znake. Za ovakvo kodiranje uvodi
se binarna rec duzine 7 ili 8 binarnih slova. Na ovaj nacin bilo kakav tekst od slova nase azbuke koji se
saopstava racunaru zamenjuje tekstom u binarnoj azbuci. Tekst u bin. azbuci je duzi 7 ili 8 puta. U tabeli ASCI
koda, binarna rec ima oblik b7 b6 b5 b4..b1, a ebedik ima duzinu reci 8 (b8 b7 b6..b1). ASCI standard je
definisanje svih znakova i slova pri koriscenju racunara poznat kao kodna strana ili tablica. Napisan je
jedinstveni zapis za sve jezike koji se zove UNIKOD. Unikod koristi jedinstven broj za svaki znak bez obzira na
program ili jezik. Bazicna verzija je 2-bitni format. To je dovoljno da se resi problem zapisa skoro svih
postojecih pisama.

Razvoj informacione tehnologije


Znacaj i primena racunara primena informacionih tehnologija poboljsace zivot i u drugim oblastima, npr. u
zdravstvu, transportu, turizmu i drugi. Informacioni sistem u zdravstvu ce lekaru omoguciti iz bilo kog dela
sveta pristup zdravstvenom kartonu pacijenta koji se tamo razboleo. Bice omoguceno neprekidno pracenje
stanja bolesnika. Primenom informacionih sistema modernizovace se svi oblici transporta i za kontrolu i
upravljanje vazdusnog zeleznickog i drumskog saobracaja. Proizvod neorganizacije ce implementirati
savremene proizvodjacke tehnike kao inteligentne masine i procesi klasicne biblioteke i arhive pretvorice se u
elektronske tako da nasa bogatstva i kulturna dobra budu svima dostupna. Primena inform. tehnologije unosi
revolucionarne promene u sistemu obrazovanja. Siroke promene multimedije omogucavaju realizovanje
obrazovnog procesa na potpuno novi nacin. Informaciono drustvo zahteva dozivotno ucenje gde ce se ucenje
i rad smenjivati u toku celog zivota.

Uticaji racunara na zdravlje


Visecasovni rad je zastupljen upotrebom racunara u svim sferama drustva. Racunari su rasporedjeni sirom
ustanova i udruzenja na neposredne korisnike sto je dovelo do uspesnije primene i zadovoljstva korisnika.
Svakodnevni visecasovni rad na racunaru, tj. gledanje u ekran dovodi do velikog zamora ociju, glavobolje,
zamora zglobova (sake, ruku i laktova), peckanja ociju. Problemi se mogu otkloniti ili smanjiti u velikoj meri
pravilnim polozajem tela. Mora se voditi racuna i da se otklone uzrocnici ovih smetnji. Najcesce smetnje
nastaju sa ocima.

Pojacana paznja gledanja u ekran dovodi do smanjenja prirodnog broja treptaja pri cemu se smanjuje i
vlaznost oka. Treba koristitii stolicu za podesavanje da bi se postigao pravilan polozaj tela u odnosu na ekran.
Ekran mora biti udaljen 35 do 50 cm od ociju korisnika. Osvetljenje okoline treba da bude takodje
prilagodjeno i treba da bude 3 do 5 puta vece od onog u sobi. Refleksija sa ekrana se smanjuje tako sto se
izvor svetla postavi iza korisnika. Nepravilno sedenje moze dovesti do deformacije i oboljenja.

Arhitektura racunarskog sistema


Racunarski sistemi odnosno racunari jesu elektricne masine koje obrazuju ulazne informacije (podatke ili
naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije, rezultate. Za resavanje bilo kog problema postupak resavanja
mora najpre da se rasclani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napise
odgovarajuca naredba koju racunar treba da izvrsi. Ovakav postupak naziva se PROGRAMIRANJE. Program je
skup instrukcija za racunar napisan da bi se izvrsila neka obrada podataka. Osobe koje pisu programe za
racunar se zovu programeri. Racunari se mogu podeliti na racunare opste namene i specijalne namene,
visekorisnicke i jednokorisnicke, serijske i paralelne. Osnovna podela racunarskog sistema je sama masina,
racunarski hardver i programi po kojima radi racunarski softveri. HARDVER fizicki uredjaj, odnosno svi oni
delovi koji se vide i mogu da se dotaknu. SOFTVER program po kojem radi racunar.

Struktura racunarskog sistema


Pored hardverskih uredjaja, svaki racunarski sistem da bi mogao da se koristi mora imati osnovni program koji
upravlja radom racunara (operativni sistem), kao i skup drugih programa koji imaju razlicite namene i koji
omogucavaju korisniku da nesto radi. Racunarski sistem se sastoji od centralne unutrasnje memorije koju
zovemo primarna i operativna memorija. Racunar obradjuje podatke izvrsavajuci naredbe koje se nalaze u
programima. Programi i podaci koji se obradjuju, cuvaju se u unutrasnjoj centralnoj memoriji. Danasnji
racunari se zasnivaju na racunarskim cipovima (kolima) koji se dalje sastoje od miliona minijaturnih tranzistora koji su medjusobno povezani. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati 2 stanja (0 i
1) --> 0 nema napona, 1 ima napona. Ova kola se zovu BIT. Ova kolicina memorije je mnogo mala, pa se
bitovi u memoriji udruzuju u grupe (registre) koji su kod personalnih racunara obicno duzine 8 bita. 1 bajt = 8
bita i moze imati 2^8 kombinacija nula i jedinica, odnosno 256 kombinacija. Aritmeticko-logicka jedinica
sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvodjenje aritmetickih operacija (sabiranje,
oduzimanje, deljenje) i logickih operacija (uporedjivanje 2 vrednosti i odredjivanje da li je izraz istinit ili nije).
Deo aritmeticko-logicke jedinice je i procesor. Kontrolna jedinica kontrolise i koordinira rad racunarskog
sistema. Ona kontrolise izvrsavanje programa (uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih). Dekodira i
naredjuje odgovarajuce akcije drugim jedinicama, zapocinje operaciju ulazno-izlaznih jedinica i prenosi
podatke u centralnu memoriju i iz nje. Jedinice spoljne memorije sluze za trajno cuvanje programa i podataka
kada racunar nije ukljucen i kada se koristi. Za vreme rada racunara delovi programa i podaci koji trenutno
nisu potrebni privremeno se skladiste na jedinicama spoljne memorije. Jedinice spoljne memorije su HARD
DISK, CD ROM, DVD ROM, USB FLES MEMORIJE, DISKETA, MAGNETNE TRAKE. Ulazno-izlazna jedinica
monitor. Ulazne jedinice se koriste za unos informacija u racunar (tu spadaju tastatura, mis, skener, kamera,
graficka tabla, citac bar koda, monitor). Izlazne jedinice uredjaji koji podatke iz racunara pretvaraju u oblik
prihvatljiv okolini (tu spadaju monitor, stampac, ploter, mikrofilm).